Ranko Bugarski~Jezici

8/19/2019 Ranko Bugarski~Jezici

http://slidepdf.com/reader/full/ranko-bugarskijezici 1/146



RANKO ARSKISABRANA DELA

N IG

M L V Ć

M L R D R D V V Ć

Z Ž R Č

V Č L V Ć

L uV R

e ' ŠT MP

X k



Ranko Bugarski

JEZIC

Beograd2003





Uvodna napomena

Ovde se preštampava ekst knjige prvi put objav eneu e ic i Sveznan e ( n . l) Ma ice srpske u Nov m Sa u

go ine, č e e neiz enjeno rugo iz anje iza o majaSa sadržinske ifor a ne st ne knjiga žava ovakv voje orek o kao uvo no št vo namenjen široj javn t .Ov m pri i om su e stua ne in ervencije ma g obima izvrše j in u o e o ezicima bivšoj Jugos aviji ka obi b o jasnije a se prikaz o nosi na ezič pros or jedne

države k ja e nes aja a up vo ok je p sana prvobitna verz ja og teks a. nek iko s čajeva ko nas dosa nenormi ni naziv an e poznatih ezika pri agođen s re en im pr hvaćeni u prevodu Krista ove K b č c d ne a no izaš om d be g skog No ita, k i se uzeng eski origina sada regis ru e i na j Bib iogra je. Po

n ki poda ak e osavremenjen. s a e izme e su čisto tehničkog ka k e . Promena p s a - a ć r ice na atin cu -izazva a je o g a juće o k c e u Reg s ru.

B o ov b 6 R B





ezici u svet

ez k je ed j po oć kojeg čo ek izg đ je m čis et oje ži z to i osno no s edst o in e c je i km nikacije eđ lj ds b ć i b n pred slo s ekol kogčo eko og st al ez k o o op tem smisl deo je ne skog n sleđ lj ds og rod , n est je se h lj dposebnih jezik koj go o e pojed ne dr t ene z ednice i

rom s e T ko s l di m jezi , li ne j s isti jeS i jezici s eče sličn po to e s s i oni jez ci i sse neče zlik j , p s o s i oni zl čiti jez ci

Pod z e j ć sl čnos , odnosno č njen c d s sz ci siste iste osno ne ste o oj knj z poz b će o

p o zl k ost i n op elj s e oći go o ,ko k ko se one d eno ins i c on liz j id pojedjezika Go o iće o kle, o nož n i ol kos i jez k t o p t nj i nj iho e kl si kac je, nj iho og obliko nj menu i raspored prostor o f cija a koje ob lj j d tve i ed ica a u ži o pojedi aca i to e će n

la ak bit v ejezi no t kao kolektivn m o ležju većine



RA K B GARSKI

t h z j dn c n lnoj odl c nog h nj ho h čl noPr d t n g r tr nj b ć s o pr rodn j z c , k o is

r js zr sli nstr nt t nog ž ot poj d n h ljsk p n . Iz nj h d n or l s st r zn h rst , k pro r no s sl r č t kođ n z j j z c m , n ć

d b d lj č n o j nj ho žnost od rno sn osporn .

p nj oj ć b p d t n p žnj obr zol c j odr đ n pr st , l on ods st po zd

tr čn h n or c č sto os j n n o st r ot pnih nj , do n j z čnost n r o i p k h r s d . će o n stoj t d r ž mo osno n ob t nj , l d ž o d nog st r z s j zic i nj ho i d lo nj

n ž ot lj d stoj dr č j n go to s to ob čno sl . Os tr o žn z to o j z čk st rnosts t c l lj d-s h dr on osob ć d n s n ć niz probl

z o t no obl , s j pr l k d ć s to jo zr zos ć t noj dol z . T d ć , n , odnos pjez čko V lon oj čo k, n č , ž otk d j s

i b t od jo ć g zn č j , n s o n čelnog n goč sto pr kt čnog

B j j k

Poč nj ći op ti pr gl d j z k svet , v ć n prvo ko-r s sr će os s t koća a. U l čkoj pr dst v vr ž noje er nj da s t čno zn j odgo o na n ka osno a p t j

8



ZI I

ol o s j zik go o s k o c l n , p ond i poj dj z čnim z m j m ; ko s s ki poj din j z zo

o j d njim go o i; oj s s j z ci jo ž i, ć od l i sl čn đ im, i ko s o o k im pi njs n mnogo zn , n k n spol ž go o m, d ni

n d osm s ni odgo o m n nj h, n go mo d p boc n m z p h nj zn h s o nos U d lj m d ć mo z o j o ko

Kr n mo od b oj j z s U ng is čk m pc m pop l nij s dosko s mog o n ć pod s pon gd op s lo oko93 9 godin d j b oj iznosi

čno2 796 n m nj vi . Ali s l d n nj h zn no ci pok z j s d os ko pog nom, p incip j lno nj nično. P o, z o o s , z r zlog o koji ć o s obv s i n s , n k p c z n b oj n ož d go, s og o pom n b oj, č k z o ž n, ozb ljno o

j d v ličin , ko ć mo kođ od h id i. ns d n s b s mo p oc n m i o n p c n m z ž

d s ic m , p n s o n , n go j d m k p

zl č o z sno n , no i s s kr l izm đ3i . j z k A o ni k ni z o ip k s

g sn d k p n b oj ž h j zi s n ko jod . , d j o no b iži c i od. ; mi ć mo d lji zm nji okvi o č n s o om d gom č nom

v k v r pon proce ož kod r čnj k d z zoe e, ko ve e podoz e je pre e re ni l v s



RA K B ARS

koji, o, n s s anj ni a p b oj p svog a čin sovanja S oga s v i n o po obnij pozabavi

ja nj m og aspona Nav ć o najvažn j azlog koj i oog ć ačan i konačan odgovo a i anj o kome j č

P sv ga, os av ja s osnovni p obl mičkog id n i: a ba ač na kao j an j zik? S o no a i

pr s ava a, ovo j b l a pno pi anj , koj os a b z jnoznačnog i o važ ć g odgovo a no s ož az uči i

i kompon n , pa s og anali ičk iz oji i i aspek a ii a j dnog j zika s r k al i i i ipo o ki (kaka j ), g

i i o os ovni (o č ga j pos ao) i sociolingvis ički ili vre o( ako s n j ) P va va aspek a su lingvistička u užs sl , a ći j iz azi o socio i gvis ički i sociopsiholo ki,

se odnosi a s avov sa ih govo ika p a sops v nom j zikua o kako ga oc n j i ime uju, zi aj ći p i ome u obzijego v ne l g i ku u adicij , kao i simboli

vezu sa ničkim, konf sionalni , poli ičkim i i d giko k i ni i i om

Kod nogih j zika (np ruskog, nskog, mađa skog, japa skog, ko jskog i d ), ova i asp k a s po a na, o

to s i j zici po s akom o ih k i ij a od li i od d ujezika Ta a s govo o j i s ve om i n u, ak e jje ak b oja i Ali ima i ogo s čaj va gd ovi kri ijdo az kolizij , pa a a j p vage jed o il d ugo u ovak

vi uslovi a slože og i ite a ože da iče a broja j .L gvistički veo a raz iči i jezi varije e i ogu se d iv jav ti i e ira i kao jeda jezik, do s svi bliski v jete u



ZI I

v ova ao o z c , č m s mog ćomb nac

P m a a , k sk s ajč šć z ma ao a o g n kom i v os om k i m (za čka is

a, z b a op nos za čkog p sma) ako bk p moglo govo o k h osam z ka, o o

k h a ka sk h g pac ja izm đ o h ajč šć za am a az ml vos govo Do po l v

ci a malog lapo skog ( l sam ) zika Ska av gm po č ma b vš g Sov skog Sav za, ko s ač

a iako s p ipa ci gova i a k a slabo mogm i S g s a , hi i i , nas al z zaj čk hi s a sk h govo a, po g n z s k s j a js č šć ač a kao va. n s , a m v osno c a p ma o s o al o p pa os , simbol zova oči m p sm ma, a po om m č o po žav m okv imd kao z k h n sa I i , pisa i i sk m pismom ga i, a ao j z k m slima a Pak s a , p sa omaćva i a om a ap kog p sma)

Slič o ovom , s skoh va sk a z k gs k al o, a o govih p pa n ka ga ako vga g govo c psiho ošk ož vl ava kao va ziizv snim čkim, v skim, k l m i a ab sk m kojama, zas b o m j (s psk i h va s ) Za mlj vo

s gl sk , ko i bi s mogao v os o c a ps sko va sk , s obz om a v l k g og a sk asp osos po b v š žava, ipak sa p olaz im b znača



R K R I

zuz cima v uj kao u su i i j a j zik To s oglu a ivu ako j po b o if ci a j po ac o a im

ja ama o aj s o gova ajući a ibu i (b i a ski amka a ski aus alijski gl ski i sl čno) a i s j ik ikazov p os o b i a ski, am ički, ka a ski ili a s alijski (svakako bog p s s va g h j ika u is oim im žava

đ ih i ma mož bi i i oko oga a li su p ha sk i ama s ili u ski i mol avski i i b gal

a amsk , a ik ili va j zika Da ski i o v ki (sa jdva s a a a va i a, la s o om / a smaal/ i iks o/ iksmaa / aj on kl a liči aspo po pom u im

i ma kao i apa nog ma ski komp ks mačkog, ho akog i ji i a K o i ova i j ci, p m a po g zi is i jihov os ov a lik j s o ovih s k u al o i v

i oliko s as b i j ici ( p k o ski f a c ski p ma cuskom, olski gl sk p ma gl skom)

i smo osa av l kol iko po a iji h poj i ač ih pm a ali av im p obl a ičkog i n i a os k ka a s u o i on posma a ja uv v ik og

zič mlj ili pak c li kon i aim , op isa j vb oj vima jasnij poka samo koliko j o op pi a

va no go i kakvi g n al i um čki o osi posđu j gova asp k a Global o govo ći g ski k i

jum sam po s bi aj ajma ji b oj j ika s k u a i v ći a v os i ajv ći b oj

2



ZI I

ns k i an j s čaj In ij čija j zička p li ika z aničač na sa ačno6 2j zika p zi a ći s na popis an ni

iz 6 g in đ i j zap a p p n spisaki nkoji a s popi ani značil i s j a n j zik p ilika ka a bi s k nas za bn ač nali ka a znača aj

az iči zik i g i ipa s p k a ski pskig lo n ki c n g k li ans b sanski k a

a in ki zago ki na k i slični T m p ilik m k2 na

zi a na li sa p an ili a p isana Sam za n k b obi ni b j im na az an na n ki 4 ika

l ni n i al ka a gi a a i s il a ngđ gla n m sma aj a In i i i a"sa k 7zika Ako cif a a p e in l gij j zički n i a sas im p ibližno bis o mogli ći a naj an i b

aj sli g n sk g s nji s k a nog a naj ći sn g i n i a ( liko k j č j ći i p oiz o jna i no s an poj inaca) S ično o om p c n b oja j zika A

ć s g bo z iz đui čak2 g s p a ličinan si na g n ski a r ga na v n sni i n i Danas s

is i a j najb iži s os i n ki s nji b oj okoj zikakoji bi ogao a o go a s k aln kri rij p zansa zaja no az lji o ć

c om ko p ks pi anja oko j zičkog i en a jo g avnih koća j u ods s vu jasn ingvis ič me

i nive no v idne az ike iz eđ ikai a kta.Pozna oje d se jezici veći o de e d j ek e pz broj je i-poš o ije svejed o d i e r u ju jezic i i još d eko n

3



R U RSKI

gob ojniji ijal k i ali ij i za ovakvo azlikovanj najč ć nisu sig ni ni i osl ni oglo bi s oč kiva i a

o jasnog az vajanja poj ova j zika i ijal k a a ov in ko i a i ij lingvis ičko ilo p sv ga, aja na z ljivos N i , ako v g p lj i govo on l azličali s ipak a j , on a s pos i ijal k i is og j ikaako s n a j , č j o va a liči a iako s o na j i

i , o aj k i j , iako n ka a ož a op in s

ž no a g nič nju, sa po s bi nij ovo jno po z an i naj n vos isl n z l a

Na p i , p s avnici v skog, no v kog i anskomog s , z alo napo a i ob volj , značajnoj i spo-

az va i govo ći svaki svoji j zi o kao, os alo , igovo nici s pskoh va skog, s ov načkog i ak onskog (s č

in a ovu pojav jol kom nik .v , akl , pos ojizaja no azu vanj i đ zvanično a liči ih j zika a

s p o o , govo nici alj nijih ijal ka a vanično is og zika og i a i v likih koća spo a vanj a n navo i o v ć po n i sl čaj kin skog, ono i bilo asvi og a-nič no, na p i , iz j nogŠko lan anina, T ksa aninai A s alijanca koji bi govo ili svaki svoji ijal k o nglskog ( ak , n n ko v ijo s an a nog ngl skog) Anlogno bi s oglo ći, ci o, i za p s avnik čakavskog

o lačkog govo a s pskoh va skom A iz đ najj žnijih i naseve nijih ijal ka a n ačkog n zaja n az mljivos i

oj op zna noj i postoji izmeđ s s nih ijal ka a avojenih n ačko holan sko ž vno g nico , o kojih



ZI I

i adaju emač om a d ugi ho ands om jez u la b is o s od m d jale t ma s obe st a e ma edons o b

e g an ceP e a me na e e u često os ojd l i n in

sa blag m elaz ma jed og go o a sused . E s uac a a e s č a za a o za ceo s a d

l e s j z o do e e za oma su s et ecim z do ijs e l nez j e ao se u e im el ma I dij jez č e azl e is ol a a

h e oli o l meta a a ut za a" o u e zdeseta dijale ataU o a m slu aje ima oj će od d jale ada i ad u ojem ez u ne za isi to o o uzajam e az ml

osti ol o od azme ta a adm n st at h g a ica e e ts a da dnih jezi a o su za azli u o sa h d jale a a o

eže u osno i mahom j s o međusob o azg an čeni)

o stanje st a može se uo te o uslo no edstae o na licil

n:a e :g h ' Y''Y''

iz i bo izuje d j e onti uu v ice eđu v v u edn dij e t značav j uz j u zu

5



KO G SK

j vos , z A C p eds avlja s a da d e jez ke zdvoje e dav im g a cama koje simbo izuju ačkas e ve ikal e l ij

ema podrazu eva da se uzajam a azumljivo sma juje does aja ja ući od poče ka ko i uuma ka jeg om aju auk jučuje i i gvis ičku p o iv eč os po kojoj j ecimo, lek bl i dijalek u d (z a ič o azliči og je ka) go ijalek

(zva ič o s og jezika), i a alog o između f i g a bi semogla p im i i a s skoh a sko make o sk b ga sku, e

mačko hola dsku li f a cusko i alija sku si ciju, izmeđogih d ugih

Čis o l gvis ički gleda o, dijalek po e uje va fo malkomu ikacijska obeležja jez ka Jezik je ipak ka ego jal o

v ši poja , u kva i a iv o sm slu u oliko š buhva a

zliči e dijalek e ako ih ima a kvali a iv o je lika više sc ološkog ka ak e a, a oči o ako se pod j ziko mis i a jegov s a da d va ije e Naime, ako shvaće j ik se vezza grup u p ipa os , k l u o asleđe i slič o dok d jalekpo p a ilu e a akvih a ibu a i čak se ba popula omviđe ju, asoci a sa eko omskom ob azo om aos alošću i

al im ambije om D ugim ečima, jezik uži a p es i dse dijalek o cijel o i e v ed uje i e e ko s ig a izuje (iak o mo e da za svoje govo ike, u od eđe im uslovima, bude

poz iva psihološk fokus samo de kacije i u u a g up eeg acije)

ored s o s e, raz t a o p a je ko i ui e j u d ja ro jsu st a u, jer e de i e jez k pod o pe a u vreme u a o p stoj r z oj d s o u et z e

6



Z

govo nog atins og i iz njega nasta ih omans ih jezi a, a sedo ne e tač e što je , azume se, etodo oš o u ošćenje

govo i o a ins o , a os e toga o umuns om, f ancus omta ijans o , š ans om i d ugim omans m jezicima i dija e -tima Za az i u od ovoga, g č i, oji zahvata još duži v emen-s i as on, u od eđenom smis u t aje ontinui ano od sta og č

og e o vizantijs og do novog č og, i čemu se sve fazenazivaju g č im ia o između sta og i ode og jezi a nema

azum jivos i . Da je ovde u i g i i u ot eba te mino ogije, jasnijće o aza ime eng es og A o se najs a iji zabe eženi oovog jezi a nazo e sta oeng es im, o toji jače nagoveš en

ontinuitet e o s ednjoengles og do mode nog eng es og nego a o se taj ani ob i a te nat vno naziva ang osa sons im

a n ovde, da a o, nema azum jivos i između najsta ije i naj

m ađe faze)Kao što s o done e već vide i , itanje jezič og identiteta

dodatno se om i uje, i to u ve i oj me i, u ot ebom az ičiti za jezi e i g o im .vo stoga što mnogi jezici idu

od aznim meni a, i ob uto, isto ime označava az ičite je-zi e i i g u e jezi a, a je često veoma teško i i a nemogućeutv diti tačan odnos između i ena i ingvistič og entiteta. vdesu moguće azne o binac e, a u u no uzev b oj zabe eženihimena višest u o nadi azi b oj identi ovanih jezi a. Naj ot

uniji dosad objav jeni s isa ingvo ma u eda cij i V N Jaeve, v. u ib iog a ji) sad ži a ne ih3 . naziva jezi a

i dija e ata. d ovih se za o ovinu ocenjuje da u o ti du-b eti, a i u eosta oj o ovini, ao i u d ugim s i nim od



U R I

at ma, n je n ma o a o od ed t da li se ne o dato i e odnna g u u jez a i i d jale ata, na ojed n jez i dija e

ča na etn č o e t oj se nj a s už a o a o eetnon ma l ng on ma sa o u eća a zb u). de mo emo dase set mo i eć omenu og me a Ind je, oj o azuje da

o s stano n t a, ada sad že odat e o mate je jezdosta ne ouzdan ia o nezaobilazan z o nfo mac ja o jez č oj st nost , a u u s hu zahte j s čnu ng

ob aduazme o je oznato da, na me , naz s ge

i e s js fa si, ozn č ju s e jez e n g znaju naz oms c gans ), a o b u ć ao na jedan jez

a o odnos na eć b oj oms h d jale ata, ne ada međusono l čno udaljen h, je ostojanje jednog oms og jez

oble čno m e t ne ostoj n a o te hstanda dn obl tog jez a, nego se očec ma standa d zac

onegde d fe enc ano stu a) a jugoslo ens o ostooznato je da s s oh s naz albans , a bana , a

s , ta s denti uju sti jezi ba u denotat no smdo su onotacije az ič te d uge st ane, samo st učnjaci o

eđuju da nazi la i a u uns imaju istu denotaciao naz i adino i je ejs o ans i, odnosno jid i je

s onemač i, i i a a je u a o odnos zmeđu heb ejs og i ita oje stan je u ioz tet to to u na em o isu iz9 .god ne ao z an čna ub a gu a i je ejs" jezi naucine oznat ao ingvist č i entitet)

8



Z

Međuti , stva i su oš mnogo s oženi e u s abi e ispitanimde ovi a sveta a vih e da a o na vi e. Kod na većeg b o

ezi a ma ih zajed ica na is om ste enu civilizaci s og azvit a, uz to nedovo o poznatih auci a to ujedno znači iod na većeg b o a ezi a u svetu uop te ob e i enovane osebno a tuelan a ne et o i a uta . P ime a adi zabež no e p e o7 imena za az e i a e te da ač og ezi asev ozapa i o eo i užni a ava , od ojih su ne i mož

i zas b i ezici. A o ti e govo eći a o se up avo zove ood ova vih ezi a na če će zna u samo n govi govo nici

a nici sused ih za e nica i, eventua no, st uč aci a t olozi i ingvisti o i ga oučava u. P i tom načini na o e taezi ste ed i, d ugi i t eći e mo a u uo šte da budu, i na

češć nisu, poduda ni.

nogi od tih jezi a i aju do aće nazive sa značen m

" udi" ao od ečib n u, o a se u ingvistič o no en atu io isti ao naziv ce e edne azg anate s upine af ič ih ezi ap avi" , "do aći" , "govo eći" , "ova " ezi ) i s ično. A i istiezici ne et o i a u i d uge nazive, n ta o epe, po e om

jezi a susednih i često nep i ate s ih ple ena sa značen i atipa "ne i " upo Nemci ao naziv o im su Ge ane počasti in ihovi"s oveći" susedi oveni ," ucavci" , "st anci" , "vava i" , "duš ani" , "pas e se e" i s ični . A ev ops i dose e cimogu poto , adi akšeg na aženj i p eciz e identi aci e

dodati i e o svoje treće imenovanje a nt r opološ og , geog a fskog i inekog d ugog tipa (" jajoglavi", "p ašu " , "ostrvski"). Povrh svega sva ta e javljaju se u z i ob i i



KO B G S

ranskr ci a a razl č ez c a ans o , orts o , f ancus o , engles o td.

No de a a s s otno da se isti naz o sti za ouno azlič t zi si u e, na im , xicano e

od naz a za ans , a i isto re no i za gla n ndi ans i og od č a, nač oznat od do a i im no na atl ("

zi atnog z a") o , o et, o ata di al ata raz č ti st n a za a n az lj osti, a ni iz snda to za ra o da z Jasno e da o sano z rc nac a ni e n alo la o da ned os sleno t d den tet tarazl č to i eno an o l a go o a

at o, an ez č či ioci razn s a ol t č i, e ič i, lt rn i dr g ) o a često odl č o to e da li s od e eni ezič i a i t i sv s at od dan naz ,

ase no re rani no an . Uz to, ada je reč o l ng is ičas ac a a, radici a des r i no ra s sa i

va a da o last ože da a zves an u ca Z og s eoga, z zi aj ožda o u sto n na oz ati ez

sv osta m dale o ro niji s učajevi a te e s a da po aže š a se u ra o r e za o eg azi a a o pro enl s e o . A bi e očig ed o ol o o a o s ans var o enc ra roble rebr ava ja jez .

Naj ad, broj je a, a o od de kovan , n je s a

, e o se vre e o e ja a o š o se s jed e s ra e pove ava a s d ge s anjuje. Mo u os p ras a su us v e v se od seb h o o nos . Na e, je ci s ne ra u te



Z

ta o, pre o noć ogro na eć na danas pos o eć h ez a uoren z da n h re na, ao sa re en zdana l adugod

n h rocesa for ac e transfor ac Gla z ze a od ga s ogo ro n r ols ez c , nas al o o osledn a čsto e a ao pra lac kolo zac e a lan s og pac č og reg

de e reč o, uslo no rečeno, r rodno raz o dr ge s ra-ne, ro ez a u eća a s a o š o se o ed ar ttre ra ao d al t , standard zu u a o služ l ao z

sr dst a o n ac , t e s č s at s zase h ezsoc ološ proces l s naroč o zraz t E ro XVIII a, a u no e r m aso su roš r n na z

Tr ćeg s e a A og se pr da sas ret o ož ezć z l u go o o s slu us ol č ao ac onal

o os or n h drža a; o o se des lo sa he re s u Izrael

del čno, rs R l c Irs os oga, ro ez a u nezane arl o er za s

s an a nau e Na stran porasta, go oreć na pre on retne sped c e aučn a ogu danas da o r u pone o o o

e u A azo s o azenu, ce ralno Afr c , u Pa c ku drugd a s n go ez Il se a ogu du l pča an e ran e o rš o pozna h ez a t rd no odnna pr er, da su l s č e sl čnos z e d a go ora, ranpr p s ana s o ez u, zapra o sa o rezulta kon a ta tpo rš ns e pr rode, e da t go or u sušt ns o gra at č os slu č ne pose ne ez e (Moguće je, nara no, o uto dse ar je e pre hodno s atran odel a osno u dal eg usa nau og s ano š a o ed e š o zaz alo s a j a



GA SK

ja jez ka) A opš je uzev dok je negde do9 god ne nasvetu "b o" oko r h jade jez ka, već danas ha" koja

h ja a v še pr čemu raz k ne č ne novonas a nego no k ven jez c , o da eko najv še na prostor ma kean jeje z ze na svakako mnogovekovna) jez čka šaro kos pčatlj vo pre s av jena naučno svetu ek oko pos ednj h nekol ko decen ja. Pos e ovoga pak se ne mogu oče va dao r ća n pr b žno ovakv h raz era, jer sve za nauku pos

sve man .ko su ovo b le g avne og ćnost poras a broja jez ka

u svet , reba od h reć da su promene u s pro no pravcuz a no brže na vel k ža os ngv sta, an ropo oga, hu a

nog h rug h. Na e, na s ot ne jez ka ugas o se u skoproš ost , pored davno ščez h jez ka s a h naroda a nob oj jez c na naše oč nestaju sa ca zemlje.

Kako jez c u u? Ako rađanje nekog jez ka za š ja oao s ed događaja z rane s or je čak pre s o je, o koma o š a ože reć kohe en no pouzdano, s r jez ka je proces

dos upan posma ranj , rag čna akt e nos o e nog sve a ko

kao pred e naučne pažnje n je šena zvesne orb dne fascac je. Ako z ovog omena zuz e o evo uc ju toko koje

jez c nes aju a z nj h nas aju drug kao u po enu o s uat nskog romansk h jez ka) š o b se og o nazva"ko -

penz rano s rću" k j č o sa o jez ke koj od az neostav jaj ć po o e, na az o da postoj samo jedan po reban

dovo jan opš us ov za akv s db n . ez c u r kad



Z

gube svoje govorn ke, j. druš vene o ek ve koj se nj ma skao rvim jez c ma u svakodnevnom opš enju

Do ovoga do az na dva nač na, oba čes a manje v šeob a o dokumen ovana. Prv nač n je zičk nes anak govorzajedn ce, us ed razn h ka as rofa, ra ova, g adi ko on z

ak kroz r ro n roces zum ranja Na ovaj nač n s gsu nes a e o ne jez ka, od drevn h vremena do modernog d

a. Jedan dras čan r mer is reb jenja ce e zajedn ce des o do askom evropsk h ko on s a u Tasman ju, gde je ako okadomorodačk jez k zbr san u rekordnom roku; ovako neš o možese s ovi o, a eg mno, nazva ub s vom jez a, noc d de ingvi id.

Danas jez c zum ru m rnije, ako ako može da se kažea zapravo ne manje rag čno. vaj proces zahva a sasvim ma egovorne zajedn ce, vremenom svedene naj re na koju s o nu

dese nu govornika, o om na neko ko orod ca na sje nu, od najmanje dva č ana (dok bar dvoje ju redovno o-

reb java jedan jez k on se mora s a ra i ž v m), e najzad njed nog rež ve og govorn ka, sa č jo smrću od az aj jezNeko o ovakv h s učajeva na ka je dos e a da zabe ež . Gd ne 9 u Krku se sm ću Tone a d ne ugas o da ma ski romansk govor da ma nske oba e, a97 god ne je rem nuoNed adre , pos ednj a ivni govo k mans og, ke s og jez ka os rva an u rskom mo . U eđuvreme ,970 godine,

a je pos ednja reds avni a a aškog, ura s g jezi a po-re z S bira, ja je pre h d decenijama s j jez drava a s a dnevni mo i va a da e pš eć s ju v

3



R I

Svev šnji ! A jez k ag š na kanadskoj eri oriji u on imao j989. godine sa o jednog regis rovanog govorn a 87 god šnju

s ar cu Anđe u S dn .A ov pr er sa o su dra a ičn gran čni s učajev je

nog š reg dugo rajn jeg procesa jer jez c najčešće ne skončavaju na prečac nego mog o b se reći u iru u uka a P

o e njihov govorn ko ek ivi ogu i da prežive a da pos epeno pređu na ne d g jez k va raspros ranjena pojavapozna a je pod eno m n ik o je drugi način izu ranja jezik kada nes anak nekog jez ka n je us ov jen bo o k nego socio ošk . edan jezik se dakako ne za enjujdrug za o š o b us ed dejs va razn h č ni aca ez čkih p

ena "iskvarenos " u icaj a sa s rane s čn h) pos ao nepodoban za upo rebu se čak raspao kao ko unikac js ss e . vo se na e n kada ne dešava jer jezic raspo ažu mehaniz a spon ane sa oregu ac je koj ih održavaju u ravno

eži zadovo javajući po rebe nj hov h nos aca dok ov poskao po pun o unikacijs i o ek v. Tek u pood ak oj fazodum ranja kada je jezik sveden na šač cu govo nika i nere

dovnu upo rebu a u kon urenc j sa nadmoćn ak ace ogu se kons a ova "pa o oške pro ene" u sa o jez čkok vu.)

Ako se ne za enjuju z unu rašnj h ingv s č h) raz ogjezic pod ežu za eni po dik a u spo jn h druš ven h) o o no

vo se po pravi dešava a o š o a e u ožene zajedn ceprihva aj do nan n jezik o o ine radi ops anka bo jne ako najpre pos aj dvojez čne a ako iz generacije u ge



EZ

nerac u no ez k jača a ran s ab , ko ekt re enosta e e no ez čan u s o novo jez ku, ok p ob tn matern

jez k b a pot snut u ko ekt nu e or u Tako su, na pr mgo ne skoro s stano n c rske go or rsk , a skoro s go ore eng esk . Proces zamene ez ka ože se a

čk pr kazat kao na Sl c2

A � Ab � AB � aB � B

Aa p ez k, Bb rug ez k

2

Ako b se proces prek nuo u faz AB, zaje n ca b osta a

o ez čna o b b o s učaoč n ik ko e teže, napr er, noge e n čke zajedn ce u us o a grac e

Frag ent zgub enog ma ernjeg jez ka ogu se u pamćen u ko ekt a za ržat k oz še poko en a pos e smrs e n eg akt nog go orn ka, u sfer naro nog pre an a, em č o zapa ćen h pr ča pesa a z et n st a kako v e o ve. Ako su takv ez c už a zvesnu nna nu zašt u nakna no posta ažn s mbo zasebnoc eta č oj se obno tež , on ogu još u ek a oba aogra čene kvaz s užbene funkc je, o nosno a pos anu zna-

e a no og etn čkog okup jan a o om s s u, po enu

ansk da je ž na ra e, da ako kaže o, u sporad čnoj svedenoj go o oj upotreb jud č j je pr ez k o a no poseng esk , a ansk par a en danas na njemu povre eno z

5



K R KI

aje proglase oš je peča v j pr er kornvo skog, akke skog ez ka j gozapa ne Eng eske Pre a pre an , pos e

nj ak vn govorn k ovog jez ka b a e časna Dorot Penko a e pre n a a eke go ne čak u o svojsob la na grobn spomen k ako je njena za edn ca već a

prešla na englesk , još ž v s o nak lj koj čuvaj osa ernjeg ez ka svo pre aka, a posle nj h go na jav pokre za ž vljavan e v g evnog jez ka Da os ane

kr g kel sk jez ka, s š n sl čna s b na p a la esa o š o je vaj ez k pak mao aču govorn baz k la c j , pa se tako spešn e o ržao

z ovakv h pr era ože se zaklj č a u sve ezkao međ l ma, a svojevrsnog ž vo a pos e s rje za noge ez ke eško reć a l su u nekom a o tren kjoš "ž v" s već" v vo naroč o s oga što se za velbroj teško pr st pačn mal h ko ek va napros o ne zna da se, kojoj eri, još vek s uže"svoj " jez ko su većpo p no preš na nek" đ" ol ko se ova s tuac a razl ko e n vno zu r s ar h jez ka nes a c v zacs he tsk , e r rski, bersk nog r g A gran c ž vota s t dalje ela v z ju obro pozna klas čn jezstarogrčk , s aroslovensk , la nsk , arapsk , koptsk , sanskrjoš nek , o koj h nog veo a ak vno ž ve na ruge nač nDavno zgub vš svoje zvo e govorne zajedn ce, oni su na-

edenom ingv st čko sm s u već vekov ma vi jez c , asu c v zac jsk ku tu o s or jsk da je te kako

26



EZ

obavljaju izuze no važne nkcije u re ig ji, književnos i, naucidrugim domenima

eđu m, sa up avo pomenu im važnim zuze kom, smrpakdođe po svoje, pr če u mnoš vo jez ka nes aje bez pisa-

nog raga Računa se, na primer, da je još u p oš om veku samou Brazi u mog o bi i do 1 0 n anski jez ka, a dananema n 200 Aus a ij , koja je prve ev opske dose eni

788 go ne očeka a sa možda 300 omorodačk jezika, ab oj je do danas sko o prepo ov jen, p i čemu će već na preo-s a ih uskoro iščeznu osim pedese ak ko iko o ko" rže-ći " , čiji je ops anak na duži rok moguć ako i nije verova anBi oda je reč o pri odnoj s i, ngvic du i i čak jez čkomsuicidu kako se može nazva i pojava"dob ovoljnog" napuš a-n a svog jez ka, u nek m kon eks ima n a o re ka među ugrženi anj inama), ni na drugim kon inen ima perspek ive no-g h jezika nisu niš a sve ije

Sve u svemu, pos ojeći jezici mnogo b že nes aju negoš o n vi even ua no nas aju, pa sada na sve u ima manje ezikneg p e s o, dves a i i više godina, a uskoro će ih bi jomnogo anje nego danas Pre a nužno nepo punim podacima,mog će je da se više s o ina jezika ugasi o samo okom po-s ed e dve ri decenije, a neke procene kažu da bi broj živihjezi a na sve u u dog ednoj budućnosti ako mogao da budeprep ov jen Pesimis ička prognoza čak bi mog a da g asi da

pri adašn e s anju opš e b ge za ma e narode i n ihove jezike,a sa o do 1 .000 najvećih i najzaš ićenij ih jezika možesp n da o ek je decenije k e do aze, dok svi osta i na



K U R K

už rok nemaju ra garanc ja za o s anak vde, razu ese, reba ma u idu ne samo omenu u sudb nu nogobrojn

m n ja urn jez čki zajedn ca, nego endenc je raz oja u dernom s e u. Jez čka s andard zac ja e m no o ka unja, z d ja eka ska smr , g oba ne komun kac jske reže, e

ronska osebno računarska e no og ja, kao druga obe ežsa remenog ž o a s e o ne podrža a jez čku razno kos

ež a smanj njen ob m. S oga se na jez čkom lanu, o

nužnog roduženog d ferenc ranja unu ar oje nih jez ka, pde m čno između nj h, i ak može oček a revaga nc on kre anja z esna omogenizac ja e s ab zo anzika, ra ena rogres vnom e nac jom on mnogobrojnj h koj su si om r l ka os a z an orb e o ak h ra

en enc ja

Iz svega rečenog b e jasno za o se broj jez ka u s e une može odred i rec zn je nego o smo m o uč n . Nbroj je ak e u r samo u Evrop ako i u a s orsluč e a za o o su e ropsk jezic e nom s andardizo apa se kao akv ak e den kuju rebroja aju. A i pri ik

o om s s u neupored o anje po o jne na sv drugimon inen ima, gde ne reg edni on in umi go orn h varije e

najče e n su na kr eni s andardni jez cima kao au ono nimjezič im ce na a ez čka boga s va ovih ogro nih pros ornau a je mnogim s učajevi a ek razgrnu a, a i ih jo ni izda e a nije do ančina u ozna a

28





KO G SK

ržavnog raz oga. ada a ne ih ze a ja ože nai e, biti interesu a zbog po iti e pre a na iona nim anjina a i i ne-

kih drugih potreba nepotpuno i i is iv jeno pri azuj etnički iezički sastav stanovništva. si toga, popisni poda i i aju itu nezgodn stran što veo a brzo zastarevaju us ed brzog op-šteg porasta svets e popu a je po je noj projek ij i jedinjenihna ija očekuje se a će već godine 2000 bit ostig uta ifrao 6 m ar ) . A i i bez obzira na popise, zabeleženi su slučaje-

vi rastičnog s anjivanja broja govornika ne og jezi a u rat-om raz ob ju s ed ratova, g a i i brze as mi a ije, kaVijetna u i Etiopiji a i i o nog h ma ih jez a pri tivnihp emena u susretu sa zapa no iv iza i om

No uz sve ove ruge s ovnost , ponešto se ipak možereći, po razumevajući a ve govorimo o pribl žn m i pro-

en jiv a ne tačno utvrđeni vre nost ma. poređivanje bro-ja ju i i broja jezi a na našoj p aneti a o bi, grubo uzev, a-te atič prose od oko i ion j di po e nom jezi u. a oi a jezika sa toli o govorni a re mo, make onski je nešto

zna tog prose a to je sraz e o re ak s učaj , jer i a nogojezika sa a e o v še govor i a a još nogo više jezi a saznatno anje nji h Komb na ijo podata a iz ostupnih zvoraa uz napo en da su i oni već e i ično zastare ako su ob-jav jeni iz eđ 977. i 1987, i sa anji kore c ja a u toms s u o azi o o s edeće sasvi okvirne asi ka ij e jezipre a broj govorni a Najpre izuzi amo jez e bez govor a

to je ne ih 200 osa identi ovanih tvih jezi a od nogoe eg b ja oji je ta s bina nes jivo za esi a to o ve

30



EZ

ko a i i en j a. Poto o aja o ma o e o en t o o-in s i jezika koji se o e kao ži i a za k je ne a o ataka

Za naj eći b oj o i et osta ja se a i aj sas i a o goo nika, pa s nogi o nji na iz isaj i i su se eć gasi iD ga o o ina on a aje o nose ikazane Tabe i

o go o nika

l

T b

l ,

, ,

, ,, ,

izna l ,

oj jezika

4

6

3

z t be e je lako i eti a aleko na eći b oj je ika imas azme no a o go o i sta n ka.Čak 4 ez ka ima is

o go o n ka, što čini naj g ož niji . Ak n za oa i o ono noš o jez ka ez a k , k j ć

s čn o oža , i očimo a i sle ć4 ezik na n š jlisti ne obac je o go o nika onaosob, što znači ani nogi o nji ne aj bez e n b ć ost e so oi a o oku entacij za et o no iznet esi ističk o-gnoz broja jezika koji se o s at ati sigu i i na ži

3





ZI I

Treće i aj až je a e b ojke o ose se sa o na ot eb o i jezika kao a e nji . e ti nogi o nji i aj

ažne a nist at ne o azo e i ge cije ze ja koji a se o eb ja aj često i iz an s oji a čni egia se aso o kor s e kao gi jezici. Rač na se a eng esk

kao gim jeziko go o i čak o a ni 4 iona; sa ogo a j ć m o ac ma n i zaj no o i bi se o

na iona ski na aO i iona a nc sk na ko

!OOm iona. Na s isk bi se oja i i i jezici sa anjim b oj mz o i go o nika koj n kom š m egion za a j

s oj m f n cija a aj z tno nogo"sek n goo n e s a nika. ča j s čaj je a ajski sa m

- i iona go o n ka o koj je on i jez k sa o zanek i iona ! A oznato j a se neki o na e en j zika

o e oga š o se s jaj kao ate nji i i kao gi jeziciaso o če i kao s an jezici. Ako bi se o ao i b oj j

za koje se ač na a ob o znaj eng eski kao st a i jez k (iakoje teško oći o o o a aka kao i e iti o ak o zna je)

o neki ocenama eng eskim se anas s e s ako ne noi i a čes a o s ži ož a e a ija a j i. az

o en ti kciona ni ka ego ija a jezik b će iše eči 4, a o i a j a e njeg jezika og a j o e knjige).

Na e eni iz osi be ji o go o e o iz azi oj a i a anoj eje akosti iz e jezika o broj go or ika. Neki obiko ki eskog go o s aki eti čo ek a a oj a eti oaj o sa o jo e eski a s i e s o ok i i goto

e i čo eča st a Neki o v e jezika go ori b

33



NKO SK

% s etskog stano ništ a; na r i eset jezika ot a a ećiše o o o ine na r i a eset jezika6 %, a na i sto

jezika čak 9 % s i j i. Dak e i ja a a eosta i jezika gori k no s ega oko% j i ! P e a to e og o n ećins i jezika s eta čine b ojčano a i jezici što s o eć a -so t i a ne ent a ni iznosi a t ili kroz Ta.

Do ajmo još zg e a iako b oj go o ka jeste j noo e i a snage nekog jezika on nije je ino a sa o sebine ora a b e ni naj ažn je tak o e ilo. I a s az e no

anj i jezika koji s o značaj a s et kao što i a i n e-ički eo a ja i j zika čija ažnost ne elaz g anic nj o

zaje nica. D gi k ite ij i s s etska as ost anjenost enaro na otreba eo az oj na ke i te nologije značajnak t na i knjiže na t a icija oto ekono ska po itička i ojna oć na o a koji go o e ati jeziko te nj i o o k -no češće s etski os o i a Tako eng eski a eko zaostajeza kineski o b oj go ornika a o oje ini a o g

eri a za eng eski ne zaostaj n . anc s i špans ne ački i i ski. A i ko binaciji s i nji eng eski anas nes

nji o e sta ja o eći s etski jezik. Stoga ne zač je to štose on s etski raz eri a naj iše iz ča a kao strani jezik iako r z e se ti e ni ošto ne restaj raz ozi a se i r gijezici šireg ras ona ja jaj toj oz .

a aj raćaj ći se akar i z žano ognoziranj

b ćeg raz oja oga aja na osno izneti o ata i ana izo e se raz ožno pret osta iti s e eći scenario. e i i ećijezici i e će rasti an i će a o g biti go o i e a

3



eL I

a će nes a a e zdržav u on ure c u ač h h ez ka og ma od ov h nema spasa a b se opš

ad u bro u ez a oj za čoveča s vo preds avl aroce v ul u gub a moga r u e m s uča ev mor spreč ako b se a v e e preduzele energ čne m

zaš e ugr že h obl a ljud govora

35



ezici u vremenu

čk l j

O ud na sve u ol bro e a? Ob ašn en e e čol os ve ov ma e raženo posreds vom m olog e regde se pove valo sa pos an om e a uopš e po ragomprvob m a edn č m pra e om l uds og roda Od og

vora a o se verovalo po e l su sv e c rasu š roplane e evre s o ćans o rad c po na a e leg

Vav lons o ul o apome en e" e umač gnevomS vor el a usled drs os ob čn h sm a o b slož

ulu do neba ugro l n egov epr osnoven au or e ena uć ne a po ed nač a ran a sagledan a počec s s manauč og ob ašn en a e č e šarol os avl a u se e počkra a XVIII ve a a mnoge aspe e ovog p an a au a n d

danas n je dala određen odgovore al e bar č rs o a oračm pu em već os var la nača ne re ul a e

Pre svega jed o od emel n h obelež a e a u opš eslu a a o va e jegove posebne man fes ac e

promen vos u vremenu. Jez c se već nače raz u u

raz č h u ova u oj ma ve ud e grupe o e ma

36



ZI I

odgovara uć raz a u n ov m omun ac j s m po rOve raz e su se o om m og ve ova najčešće uvećavale

a o š o su se pojed e grupe govorn a s og ez ka razdvaus ed seoba er or a n osva a a l z drug razlos avl ale ž vo odvo eno Pre d redovn veza naroč o za o b se oš po av le geografs e prepre e u v du pla smas va l već voden površ na mao e za posled cu s

a a azvo po ob a g vora pa s e adaš

č z cepao a d ale e o s se sve v še uza amava do s epe a ada je pres aja a m đusob a razum

pa s a o moglo govor o raz č m a o srodn m z

Ilus rujmo ova proces edn m pr merom Pre2 god naa ns se govor o u vel om de u Evrope a ada su sašću R ms og cars va e pros ore de m čno zaposel germ

slovensk mađars araps narod govorn c laašl su se nj ma spresecan da e bez on nu rane ero om s o eća la ns sa područ a današn e Rumun e sve

še raz ovao od onog u savremenoj I al j a sva od oferenc rao se od a ns og na pros oru rancus e lŠpan e

va la ns d ale a o je šao svo m pu em da benom a o razv l modern romans ez c rumuns

s francus a a ons špans por uga s do dog đa a može se pouzda o re ons ru sa er za sve e j

e ukl učujuć la ns pos oj ob la a p sana do umo ovo je srećan zuze a poš o su od drug jez č poro

ca prec zajedno sa nog m po o c ma davno ščezl avlja uć n kakav p san rag

3



R NKO RSK

Qya vi procesi mora da su se u preis ori s o vreme odi-gravali a raz m s ra ama sve a a ihov su rezul a ez

o e da as za ičemo i o i razume e i sai e pres u dase me a u. Ia o se ovde zbog razl č ih o ol s e može puzda o uopš ava i raču a se da e u e om zamišl e om prose u bilo po reb o da prođe o o godi a d bi se prv bi oza d č i ezi zr zi o di ale a s i izd f c rao dois e u god a po u o es a ala uza am a razuml ivos

čime bi a sce već bilirazliči i ezici. vd reba ima iu v du da u savreme omsve u u ome i ae ma geografs ii soci al o zazva e ezič e diverge c e o a s až o delui rocesi o verge ci e o ma e bilo rečpre hod om poglavl u S oga u uslovima moder e civilizaci e dal i razvo zič ih porodica a s icira i ač i e ima o verova a . Jezič e prome e da as se mora u pos a ra i u av o eži sila di-fere ci aci e i u i aci e Jezici se i dal e po e ci al o umžava u raz m deobama al se ove u globalu ob la o ompezu u ivel sa em razli a š o uz ga e e m ogih ez aredu ci i ezič e raz ol os i.

Jezici se me a u za o š o se men a u l di o mavore i o ol os i u o ma ož ve. e i od uzro a h prome asu u u ra i (pomera ja pregrup sava ai pr lagođava a us ru uri sam h ezič ih s s ema) do su dru spol og ar

era (hva a je ora a sa druš ve i promena a). Jeda od ui-ue elj ih uzro a jez č h pro e a

je čje ca da ezič o

po aša je čove a za raz i u od s s em o u i ac je eđuvo ja a e s i v o e o auče o a o je op

38



z č a sposobnos urođena sva posebn jez ora se u den s u nauč a n ada dve generac e ne nauče u sv m

ed nos ma s jez Ova ve raz e ol o god bc ozne roz v še ge erac a se aku u raju ol o a mez onom ju da og jez a dopr nose u s lopu dru č je mo

v san h promena jez č om d ferenc ra ju u l uču uć pomnu o raslojavanje ez u d jale e zras an e ov h u novez e uz mogućnos užnog ponav ja ja h procesa

G k k fk jNaznačen proces dovode nas do suš ne poj ag n tsk

s dnosti ez pruža u osnovu za n hovug n tsk kk .Teor js gleda o s čnos z eđu dva v še

ogu da po ču z v še zvora Prvo od jez č h un verzalza edn č h a o razl č o spo en h obelež a sv h ezDrugo od o a a aoza vanja zmeđu jez a Treće odglaso nog s bo zma pu em ranja pr rodn h zvu ovne og s čnog povez anja me a ne e s ar sa njeno suš

om uz upo rebu o č h z a ova (on h č j označ elj svor om upućuje na označeno) e vr o s čnos ogu da budu

sluča e

Al un verza je su već no dub ns og ara era; os m ga kons a uj ć da su sv jez c nu no s čn već sa mš o su jez c š o da e p padaju s oj as pojava s o pn a vo objašnjenj ev den ne č njen ce da su ne jez c đusobno zna no s čn j nego ne drug Pozaj jen ce do koj

39



R K RSK

e došlo u ez čk m on ak ma nasupro ome srazmernpovrš nske pr rode većinom zahva a u rela vno per ferne d

love rečn a a man e osnovn rečni grama čku s ruOnoma ope a on čnos su pak od marg nalnog znača aez c ma A sluča se može sasvim skl č može se des

dva po puno razl č a ez ka grom sl ča nos ma ssložan sled glasova za s po am (kao /nas/ mo ar' nemač

om amer č om ndi ans om jez ku zun ovom e

s pa ovo sasv m z ze no al ne v še od ogaPrema ome navedene mogućnos n zdale a ne o a

n ava emp r s u č n e cu po seb davno zapaženu da po ed n h upa ez a os o e padl ve s s ema s e slna sv m n vo ma s r ure u fonolog morfolog g

eč sin aks vo a lar Os a e znač samo edna moo aš en a akv h zamašn h sveprož m h sl čnos dopomen a a me a v jez c mora da s e svo e l čnasled l od za edn č og pre ka o es da s nekada l ez Za n h se onda aže da su gene s srod i a gene s

srodnos znač do azano za edn č o pore lo Zan ml o e

ova reds ava ko a danas delu e a o pr rodno i oč glednona c o ez u zapravo poč n e da se jas e fo l še ek pne h dves a god na

Grupa gene s i rodn h ez ka naz va sejezičkom p rodicom, a nj hov za ed čk predak p ajezikom otoje ikom

e porod ce P ome e podrazumeva s epenas a genealoguz s kces vnocepan e predaka a po omke u raz iči m-

guć m komb nac ama Ti evo u vn proces mogu se sas

0



ZI I

p o e o šema s p aza z pomo zv.doslovnog stabla, oje je u au u uveo emač l gv s AugusŠlajhe po-

ov om pr šl g s oleća e e od mog ć os aps ra o su aza e a Sl c3

A� t D E D F G G H E

Gra anje a azn m o ma s m ol zu e az e s epeds va pa su e jez c u o v ru s e po od ce u l ž

g u daljem sr ds vu om sm sl se porod ce dalje dea g ne ogranke.

Vel a već a sv h jez a sve a do da as je e a o gene razvrs a a p emda u m og m s čajev ma aj je uslovov zo o. Izva a ve pode e os al suizolati jez c za

oje n je u vrđe a s od os sa lo oj m drug m jez c ma (m l sume s l e rursk a od ž v h bas js o

a sk u šas u I d j Pa s a u g ljač a Sahal Japa u l u e a u Se er oj er c ) a d gom k aju

vrđene su sl č os zmeđu pojed h po od ca pa se e ada up š u ve e cel e- le l rodo e, odnos o još većeak o e l akro odo e ajnos u ovom pogledu preds a



R K RSKI

vl a zvnost tička h o eza ko a pos l ra sasv m daleko srods vo već e evropsk h az sk h porod ca pa dr g h

kra e zvod mo da sv h jez ka sve aIz zlo e og sled da ge e ska sro os kada e dok

za a sreds v ma s or ske pored e l gv s ke os a ec al a z ma l već s epe ver va će Dr g m

e mo e se apo k čk vrd da s b k a va ezsr a; mo e se samo reć da hova eve al a srod os

vrđe a ko b se s ra čka po eza sv a ačopokazala ač om š o zasad zgleda mal verova o o a b mgla da osve l veoma slo e o a c ez k d go zbva o p a e porekla l dskog ez ka cel

Prema eor mon geneze, jez k e as ao a jed om mes e pop lac hom a pa se o da dod r ma

a dr ge š o b z ač lo da s se sv ez c sve a s kcerazv l od ed og za ed čkog pre ka Prema s pro o eo

ol geneze akvog e s ve og pre ka ka a e b lo ez k av o pr bl o s o vreme al ezav s o međ razl

gr pama pa se mo e govor samo o većem bro pra ez kPr ome pak nos ra čka h po eza još e b b la dokaz mo oge eze er pos o reća eor ska mog ć os e se a me sasv m sl č sce ar o po kome e zvopol geneza al s z ekog r zloga po om z mrl sv prasa svoj m po o c a z zev jednog č e po oms vo b č

k p sv ez ka ana jeg ve a vemog ćnos ja evena real zac ja pada davn pre s o čovečans pa na

jo nema a na d se zmeđ nj de vno opre e red

2



s e ats i p i aza e a S ici jezik o at i u , e .a e it . ; L iz o s i postojeći jezi a c a o iz

i jezici bez poto st a)

Lt"

l \

BP a z c2 3

L� / t l \- J t L 3 2

P a z c

�'1. �

x..� .

Sl 4

L3l

': l " �

io o ka etafo a osno i o os o nog stab a i a sa oo u e nost, je se jezici st a osti ne az ijaj tako a

n s n ti se bez ostatka ce aj na jasno o elite ane Po etojanja v e en , jezici ostoje i osto ,a se poje i a

o a obe ežja, j č jući i inovacije koje se začinj na je o

nji o e te ito ije i i bi aj preuzete iz eko suse no jezikstepe o i e iz o a i u i e e p sto u i u ko cent č h ova S o e e ač auč k o a esit jo 72

43



RNKO WUAS I

god n pr dlož o zv.tal s o l, pr uz za raz kuŠ ah vog b ološkog z z v ku

Ova d m la ko a se nač mogu komb novazap avo s n s l uču u n go su komp m n arna Rodoslomod l bol p zu zražen e razdv an z čk h

kakvo n laz mo š m s p n ma h ra (npr. g rj z c p ma s ov m) asupro om alasn mod lm r n n m on nualnom d f r nc ran u na n ž m ma odnosno o s v m b skog srods va (np . unu ar g rmsk h s ov h z naroč o n hov h d ale

Naved na e a zovana e nolog a g ne ske srods u nauc se upo r bl ava kra n e u dnač o pa se ose po odic avl a na raz s ma o ogranka



Z C

le a ma ro le Zbog oga a us ed slabog oznavan a uac e u dale o na većem bro u sluča eva ne može se ačn

eć ol o u ravo na sve u ma ez č h orod ca Ka o v del nače no se r hva a mogućnos da se rema gene s oer umu sv ez c sve a as u u bez os a a (sa zu

omenu h zola a) a e o eš o os var ne om"sred-em" sm slu govo se o s o nama azl č h orod ca r

e ugl vnom m sl na scr no do umen ovanu srodnos o d

uš a gru san e na ela vno n ž m n vo ma ( orod ce u slu grane a og a c ). Dale o e oblema čn e

e u cel ne v šeg reda le osebno even ualne ma o ler u o rav u ma man e ouzdan h oda a a re svega z

v emens e o e c e mogućeg"cepan a" . a e o a a mvo ma de h l adam god na una rag š o e a čno

guće va ano do umen ova

Kada smo već omenu do ume ac u važno e maumu da se u re ons ru c s o s og razvo a ez nau a

veno osla a na s e spomen e z ran h er oda a dalveć m b o em ez a n ada se n e salo O uda e ge ea

ouzda o u v đena sa o od ne h ev oaz s h seve oa čo od ca do e drug e o a mahom s mo v emena ne easv m h o e čna

z naveden h razloga as ac e v šeg reda međusobne veoma razl u u r čemu važnu u ogu gra međuvremea reda nau e o vod zoš ravan u r er uma odele ru savan u re hodno os ul ran h cel na Ovo pa možame ne nova menovan a a v h gru ac a e no razl

5





J ICI

s po l g om a p os a s a a drug m o e mz ač da o a a az po od c b še odgo arao a o b

umač o u os or om a e u ge e s om sm slu. Pre pos aeda se doe rops m pra ez om govor lo pre še od

god a a ego om pr ob om s a š u egde u s očo Eop l zapad o z ( o p a e oš e predme spore a)

da se o š o om p og m le uma s og pos o a a pod še ez a S ogo uze o a p a ez e rez l a de

e o s u e da a o bez a h d e h po rda es o da e ao ed s e ez u go o om sm slu aos o ao ožda od samog poče a pos o e samo doe rops

d ale alog o e s g r a egz s e c adoe ropl aa ao p ob o ed s og go o og ole a.

I doe ops a po od ca ob č o se del a dese gra a. To shele s a als a alba s a bal o slo e s a g ma

el s a erme s a do ra s a a a ols a oha s

Bal slove s a g a a oš u e spor a e adase p ae ao d e apo ed e a ols a oha s a g a a su ucelosm le. ele s a gra a p eds a l e a e g č m o

ba s e e s č zaseb u g a u o u porodals e gra e p e o go o og la s og raz l s se da a

oma s ez c . Preos ale gra e a ođe obuh a a u eć z a aroč o do ra s a sa s o m razuđe m doas mra s m o a c ma o a pr aj s ožem raču a ju sama b

o o s o u jez a da le d os ru o še ego s e os ale d o.

7



K U K

pravo pomenu a neravnomernos opš a e ara er sez č h porod ca Ran e navedene ma rocel ne međusobno

veoma razl u u po vel č n pros ora o zauz ma u, o bez a o e o upl a u, al po bro u l ud o n ma Pr ome nema pra čno n ve orelac e zmeđu ov h me ara Daćemo s mo ne ol o pr mer

Indoevrops a o od ca e sve u na aspros ran en a

va a uć danas ogromne opnene pros ore zmeđu A lan a, Pc a Ind s og o eana Ona bro svega o o 50 ezn ma u upno govore pre o dve m l arde l ud š o premaš40% sve s og s anovn š va Po bro u govorn a zdva a se s no be s a porod ca er or alno zna no ompa nod edne m l arde l o o 23% sve s e populac e Sve o

porod ce dale o su man e u om ogledu sa na v e do 6% populac e sva a

Nasupro ovome, n ger kordofans a porod ca u cen ralno užno Afr c bro pre o 000 ez a, a l n ma govor svega 1 80 m l ona l ud ; pr bl žno s e vrednos

za aus ronez s u porod c O o 700 amer nd ans h zas upl eno e sa u upno 8 m l ona govorn a e h 0z a geografs ompa ne av aske porod ce o pl a pr blžno m l ona d Računa se da o o 70 prež vel h ausl s h ez a za edno ma možda 3 .000 preds avn a

P sebno e upeča lj va ez ka d ferenc ac ja u poro ima je nalaz mo na mn gobr n m os rv ras m p npregledn j vodeno mas Ind s g okeana Pac a Ta o m

8



je od 3 m ona s a ovn a Nove Gv ne e o o n h o ovor ča e h 50 jez a samo z do pac č e porod ce. S

o jednom ( s očnom o ea s om) gra om aus roaz js h z a nj h o o 450, govor svega 5 on s anovn a v eje v še h jada os rva raš r an h po e a ez j ez j Po nez j . o se ome dodaju drug jez c zas ua ovom području o da na 5 m o a ud na Novo Gv bl žoj o o o pada o o 000 ez a l e a pe

ez a sve a! Ovo č Novu Gv neju ubed v m sve sorderom po ez č oj gus šaro os u razmer ma m s v m z evrops og ug a: o je ao ada b pu n p

roz ne u zemlju a sva h dvadese a ome ara u b lo ravcu na az o a ov jez (ne d ja e ) o m se uz ovega ne o o h jada ud . Pored ovog s uča a pros or

e no vel om gus om jez po lome ru glav s a ou još ce ra na južna fr severo s očna I d ja zapaba a Severne mer e ve deo Južne mer e. Zbog srae o ma og pros ora u ovom pog edu se zdvaja Kav azde se uz pome u h 40 jez a av as e poro ce govore m o

drug doevropssemitski al a s jez c pa je on s ra

ogom oš davno azvanp an nom jez .Poš o smo ov m uvel o zaš u area nu problema u

c s var os u rš a sa ge e s om a o e u pr c pu od zav sna u narednom pog av ju pruž ćemo eš o oheren n

u geografs og razmeš aja ez po sve u.

9



3eziciu prostoru

Aealna k a ifkac jaJez c su neravn mern rasp ređen p del v ma sve a

Gru uzev u A c Az ma h p .4 , u reg nu Pac1 .200, u Severn Južn Amer c za edn 7 , a Evr pna Sredn em s u p 70. Izražen u pr cen ma br a svez a sve a v dn s da su na Sl c 6

S 6.

50

Amerike 13

Sred jisto ,5



Z

d mo da le da o o 5% sv h jez a o pada na fr kuz ju Pac k Pr eš o drukč jem računan u ako se I d

okean sa svoj m vel m arh pelaz ma zuzme z z je prPac onda se samo na os rvlju og vode og pros rans vagovor bl zu 40% sv h jez a sve a asupro ome na Evrodo az svega,5% jez a nj h o o 0, š o je z a o ma je

ego u po ed n m v še ez č m drža ma drugde

Gledano po po ed m jez c ma o sa vel k m pa već m brojem govo a međusob o se ose no razl uju po er or al oj d fuznos odnosno omp nos ajrasprosn j m od nj h u sve s m razmer ma engles m govor sema er j m na sv m on nen ma eđ jez ke š re raspros

je os spadaju šp s francus por ugals araps

ek S dr ge s ra e e brojča o a ez c ao h nd be ga sk rus l japans mahom su pazvorn h govorn a če sveden na po jednu zemlju ma ol

vel u njenu bl žu o ol u s ab najslab j jez cu ol o v še ogran če najčeš e a male lo al e er or je

a zmemo u obz r po rebu po ed n h jez a ao drug

j ao sreds ava š re međ e č e kom ac e onda se momenu još ne jez c oj opslužu eće pros ore al nu ar samo po jednog sve s og reg ona ( ao malajs u a-ez j Indonez j svah l u s očnoj r c hausa u z

c )

Sada pre az mo na e čan pregled s uac je po kone ma gde će o uz neke opš je opaske da sa o osnovneoda e o ajva n j zas up jen porod ca a ez a



RANKO BUGARSKI

o ed e ome u e jez ke b će da pr b ža broj zvor hvor a u m o ma o u u o a sve u a e zaseb

o e ma. u v o š am a je og bro a s g a zujesasv m or je ac o o da se da ez k zr z o kor s ma er al se umer č odac e daju er je do j h ve

eš o doć (za jveće ez ke odgovara uće roce e da e su . og v u).

Iz ovog preg eda v deće se kol o se geografs ros orrazl uju po jez č o gus j . s epe u o ce rac je ra

ez a a ma. Pr ome reba a a umu da svak d aš e s uac e u m og m de ov ma sve a b o skrsl ku pređaš e jez čke raz ol os prekr ve e doevro sjez c ma evropsk h o o za ora ( aroč o u o Amer ke Aus ral ).ak u Evro a Sred jem s oku gde da adom raju doevro s sem sk urk čk jez c uper od ma b o je v še ez č og šare la . sve o ovde e mžemo u z a ćemo u pr azu ko o zova h pros ora pod domorodač h jez ka uz samo uzgred o om ja je važ jdosel e č h jez a.

E ropa Evropa se može okara er sa kao srazmer oa j pros or zde je a ma broj već h jez ka u ve koj

s a dard zova h a om vou međusob o ja o razgče h. zuz majuć bask js(l) kao zo a sv evropsk jez c

pr padaj doevrops oj a ogo ma je broj ura oj

kavkaskoj porod z zves za p je os a rub poj a jez ka a ajske poro e koj će b po e z jo .

5



JEZ C

e u i doe o jez cim do i i ju t g e se sk istoku j o s o u uski , u j ski 40, b

us 7 o js 38 č slovač i 5, s sko tsk 17, slo-e č i 2, m kedons l bug ski 8 o d je s d o st -osl e s i k o sta i z ove s e is e osti) ge ma

seve u i se e oza a ng s emač i 00, hola20 eds i 9 d sk5 o š 5 ; om ns a etež o n

u u jugoz a u š ans 0 o tugals f a cus

ital j ski 0, m ns22. a o sk 9 ga icijsk 3). O ih ndoe o s h na o alaz mo keltsk , n a

e oza adu k s i gels , b etonsali b ojem govo n k ) (l tv ski 3, tvi s,5u su još čk albans e ensk (5 k o samos al

doe o s og a c te oms a do js i jezik eli ee z je, sa eod eđe m b o e o d ojez č ih govo k

D ug z č j je eds vl c je u ske: u s o juk gi ska je n z o skom,

d s ugl v o id k o j d a g n e o odice, čijugu gr u či e s ojedski jezici ma 4), s (5

o ski(l K vk zu, op e om mos z đu Ev o i zi-e , govo se ako smo eć vid l mnogo genets azličitih

jezik o i koj se e z gde zvan z nazk skom po odicom, ko ij s svim iz es o d o

je u ge etsku sku i u, jedi i eć eđu nji je gruz s. M rg o e z stup je sitsk gr o zijske po-

o e, pr ko te kog u i stori sko s s u og k rskog o o og i (uz e g es z og jezik M

3





Z

zij j ećim delom z uzi ju st o zijski jezici ijet m-ski 50 kme ski7, s t li 4), jim možd s od id ički jezici

t j 0, oski17), o i jezici zg te st o ezijs e o o-dice t kođe možd s odst u s ethod im s m l jski i li i do ež s i oz če od ime omb h s

, s d ski 5 m d ski 8, mi gk b7,te Fili i img ogJ seb o 2 i o o 5).

Od m jih o odic ome ćemo lsk sl bo asel e om za d om del se e e zije istoč o od o ogod čj

alazi se g u acij m lih jezik koji se e i isju ijed ojod ome tih o od c se zi j leosi i skim ili o zijski jezicim i ko ije t đe o d o i či ejed ge

etsk celi u. ol ost im d lekog istok ibi go o e jezici čukotsko mč ts e o odice. o j ž ojKi i i d lje

j g suti s jezici o odice mij o j o mij o ili hmo g5,j o ili ije l

Z d e ik zijs ezik j ski 1 0) i o ejski još je s o o d li s ge ets o ez i međ sob o i i s bilokojim d gim jezicim se obič o s st j u izo te

je mog će d i ad j lt jskoj o odici.Što se tiče e o skih jezik sk ko o iz cij Sibi os

il je e iki b oj iz o ih go o ik skog i e ostse e e zije. E g eski f cuski i još eki kolo ij l i jezi

l om su ost il t g s mo k o d ugi jezici često do d sz d ž j ći eke z ič e cije u o o st limd ž m .

55



A K BUGA KI

Afr aZa razliku od Azije, Afr ka sad ži o tvo ma j ihporo ica, sa ogo jezika u sva oj, i tako izukršta i da su

ge etske veze sve dosko a osta e ejasne, a u m ogi slučajevi a su još uvek takve S obzirom na od os broja jez ka ibroja sta ov ka, f ika je svakako jezički ajizdiferenc an javelika kopnena asa (Azija i a približno ist broj jezi a, a i

a mnogo v še lju i). Danas je ipa šire i vaćeno gru sanjeveć ne tih o odica u četi i velike celine na ste enu mak o la

To su af oaz jska, ko a dominira na seve u kontine ta, ši eć sei u Aziju; nilo saharska pretežno u se e n m i ce t alnim odruč i a juž o od Saha e; iger ko dofanska, koja pok i a na -veći deo ostatka, tj. južnu po ovi u A r ke; hoisanska, a raj-

jem jugozapadu, gde su nje jezici sa znatno šir p vobitnihprostora potisnuti ajezdo g upe jezika bantu sa severa i ev

ropsko kolonizac jo s jugaAf oazijski jezic de e se u pet gr na. To su semitska

a a sk , već pome ut u Aziji, a a ski9, tigrinja 3 5), berbe ska (sa t ško az ojiv a j m jezic ma i dijalekt ma)kušitska (o o o 9, soma s 5) i čadska (hausa ), dok je etugra u činio staroegi ats i, iz koga se u s ednje veku razv oko ts i kao govo ni jezik izu o egde u VII veku, al za-državajuć kultur e fu kcije o saha sk jez c akođe su tza da ju k asi aciju, a ajve ka uri 3 5) uo 2 i

2) ovaj pos ed j ožda apravo i i rozd od pet jezi aM o tvo i er or ofa k h jezi a de se ajpre a ve ra

o of e o oa ova dru a o ve e e o ra a a v o hvataju va po edi

6



Z

ezike kao oruba 5), igbo( 2) , fu a ) a i e ba bara7) e ezike ve ke i razgra ate grupac e poz a e pod i e

ba tu Za e i b izu 5 ezika ra e se erova o da predav a u zaseb u porod cu, a se sada s a ra u sa o ogra koe ue ko goa ske gra e ger ko goa ski ez ka Tu spada

sva l kao aža saobraćaj ez k sa oko 3 i io a govo kod ko e ožda sa o za eda i io a e i (!) ga

5) šo a 4), kosa 5) zu u(6) i ogi drug Ho sa ski jezic

uš a a i Hote to a i u a o govor ika, og od i sveć i izu r , a u g s ici su a poz ati po svo i karar st č i "k kovi a sug as ici a pro zvede usisi a e

azdu a, što evropsko u u delu e kao cokta je) Od ezikzva po uti porodica avešće o oš austro ezi sk ezia gaški a Madagaskaru ).

eo zova ob c e evropsk ezika por uga kofra cuskog, špa skog) su g av a sreds va ko u ikac e u ekima i ostrvsk država a uz oba e Afr ke M oge da ašafričke ze e zadrža e su u zva č i fu kci a a, pored

a i ez ka, i evropske ezike bivši ko o izatora, a češ

e g esk i i fra cuski, a i sa za e ar jiv bro e zvor o ika Jed i deo ko ti e a gde su se i doevropsk ezi<učvrst kolo izaci o i osta kao ater i j z ci z ačabro a udi e už oa ička repub ka, sa afrika so kao var-

e to o a dskog 5) i e gleski 4).

Severna Juž a Amerika.Za ovi svet karakter stiča

e ve ika ez čka raz o kos , ko e u u ar sa i a erički d-morodački ezika i a, va da, ko iko bi o gde a a o p

7





JEZ CI

A e ici, uto asteč a na jugoza adu SAD i u e siku ojoji a nahu tl, oto a jezi a et olumbovs e civilizacije

Aste a), otom majans a S ednjoj A e ici s jezi om ovesta e ultu e), te a va ans a, ka i s a i tu ijs a sa gva anje ) u Južnoj Ame c . ža genets a ri adnost d gih d uvećih jezi a, ečue ajma e ob ug avnom u Peruu i Boliviji)još je nejasn ; sa ečua, jezi civilizac je In a, mož a je e

u odelitih jezi a nego jedinstven jezi .

P i azano jezič o bogat tvo te elji to je e iveno, očevod XVI ve a, olonizato s im indoev o i jezic engles m, ancus i i š ans i u Seve oj Americi, š ans

o tuga s iu S ednjoj i Južnoj A e ici K sniji talasi osejeni a dove i su na te rosto e, naročito u Seve noj e ici,

i noš vo drugi evro s ih i vanevro s i jezi a koji tu sadai aju b ojne izvo e govo ike e ački, i a ijans , s ovenskijezici, jidiš, je ens i, ines i, ja anski, vijetnams i itd. . Podtim t s om nogi dom ći jezici su ot uno z t ti, a u to u

e oces gašenja i mnogi d ug , osebno u Seve oj e ci,oji su već sveden na o ne oli o st ijih ljudi ađi su već

eš i na eng es ili š ans ). ovo t enut u u za adnoj he s e i ostoje samo t i

zem je gde većina stanovništva izvo o govo i svoj dom ć mezici a. To su G enland, gde je većins i jez g en ands i es-i s i oji je tu i u službenoj u otrebi; Pa agvaj, gde ve ina

govo gva ani p ovaj jezi i a status nacionalnog jezika, uz� ans i ao s užbeni; i Bolivija gde ečua i aj a a zajedno

o rivaju veću o o inu o u acije Na Ka bi a i na d ugom

5



RANKO BUGARSKI

ostr l z a eričke o a e na češći ezik e š ansk , ali ostoi eliki bro eolizo ani o lika engleskog, anc skog, š an-

skog i ort galskog, međ ko ima s na oznati i franc ski e-ol u iti 5) i engleski reol na Ja a ci. Od drugi e ro skijezika osebni f nkci ama ože o još omen ti olandski

ao s ž eni ezik S rina a i olandski ntila. O o e inačeed a od ezički na šareni i man i za ednica a tentičan soc

oli g istički mikrokoza , sa desetinama domorod čki , e ro -

ski , frički i azi ski ezika, č ći i r zličite idžinsi kreolske vari etete, om liko ano etničko i f nkcio alnoras odeli

S e u s e u, No i s et osta e na d stični i ri er kul-turnog osiro ašenj koje je zadesilo čo ečanst o oste eni

nestaj n e ali etnički zajednic i n i o i jezika us ed ši -renja oćni i naroda. o e edno i rizor o i na rečiti e ozora na reteće osledice slični rocesa i dr gde s et .

O eanija. z zet o bo ati jezički ozaik ireg acif č-kog regiona ože se, z nešto ostataka, s est na tri le

a stronezijsku (ranije alajsko olinezi sk ), ind pacif čk(pa u nsku) i a stralijsku.

Najras rostran eni a ajbroj ja od o je austro ezij-s , čiji se jezi nj i b iz1.0 a sa uku no 80 ona

ornika ogu ać a z a o svako ostr u od Mada-askara do Us jeg ostrva od ajva a do N vog Zela daajveći od ovih jezika govore se donez i, Ma ez ji nai pi a o e ut s ode j Aziji S i d gi s no

6



ZIC

manj i osim malga og a adagas aru ali e i me u jima, ao džijs i, fu kcio i u ao acio alni jezici ojed h

malih ostrvs ih d žava. ao s i i havaj ski, domaći je ici ovogela da od os o Havaja, gotovo su se sasvim ovu li ed engles im.

Često u susedstvu sa austronezijs im jezicima alaze set o e m ogobroj i, i jo raz oli iji, jezici i do aci ič e gru

acije jih o o7 0 a odručju ove Gvi eje jihova geets a sli a ije jo dovolj o izo trena, ali su u oslednje vrem

bar do li u vido rug au e za razli u od sta ja olovinomovog ve a ada s o jima z alo vrlo malo a go ovo da s

i uzima i u obzir r broj ava ju i razvrstavanju jezi a svetaI ovde je veli a razli a izme u o zervativne i radi al e lasi acije r retho oj bi se moglo govo iti o e ih60 odeliti orodica u utar celi e oja se ovde uzima ao jed a a

ro la.

ajzad, aust alijs jez ci se odudaraju sa ovim o tie tom svi o se govo e samo tu, i samo jima se tu govorilo

do dolas a Evro lja a. Da as se s atra da su svi australijsezici (o čijem smo b oju i su bi e to već ra ij re li) geets i oveza , da le da či e jed u veću o odicu, ia o oedi ost te veze ost j jas . ije a od jih ema vi e od-2 000govo a, često dvojezič i . Počev o aja XVIII vea, e gles i je za oseo gotovo ceo aselje i australijs i rostor

a su cesiv talas doseljeni a do eli su ovamo vi e desetinadrugih evro s ih i azijs ih jezi a Tome jo treba dodati i raz eidži ske i kreols e v rijetete izrasle u do orodačkim zajed

6



KO BUGARSK

cama, od kojih neki imaju znatno vi e govor ika od sa habor džinskih jezika Prema tome, Austra i a, oja se ai

esto zami lja kao jednojezi na u stva ost je jezi k i te kakoarena.

I u drugim delovima kea je jezi ka iscep a st iza ivapotrebu za idži sk m formacJama kao inst ume t ma re ko-munikacije, koje onda odležu kreol zac . Tako u Papui NovojGv nej dom nant i jezi međuet i kog op tenja jeste na eng es om zasnova i va ijetet n van tok p s n koj m kao d ugim jezikom g qri oko dva m l ona ljudi a kreo izovanom obl ku

•ao mate m, ne ih 50. .

bavlje preg ed geografskog rasporeda jez ka u svei a obe ežjaa ea ne k as ka e, kao jednog o na na raz-vrstava ja t h jezi a vaj poja esto se, ina e, koristi i auže podele npr. balkanski , skandi avsk kav aski, indijs ijezici). Već smo videli da se ova podela prepliće sagenetskomk as ka om Do presecanja vremenskog i prostor og asi -kacionog principa, odnosno genetskog i arealnog iterijuma

do az naro to tamo gde mog će gen ke veze nisu dokazanezbog nedostatka empirijsk h potv da otpuna podudarnost po-sto i jedino u slu aju Australije i je ih jezika_koj i predstavljajuzaokruženu area nu i genetsku celin .

Treća važna lingvisti ka podela jestetipološka k as kaa,

na elu ezavisna od prethod ih zasnovana na sli nos i-ma i razlikama u sa im st kturama pojedi ih jezi a i jezi kihg pa koje mogu a ne moraju da budu genets i i i area no uslo

62



Z C

vlj n . Tako s na im j z ci azlikuju ali samo unuo nog as ona var jacija u b oju as o u vokala k

sonana a u s uk u slogova u m hanizmima g a nja uob čaj nom osl u subj k a glagola i obj k a u sas avu č n c u s uk u i čnika i u ug m ob l žjima. sklaov m svojs vima j zic s mogu sv s ava u i ološk klas

kuć m iodu ološka ka ak zacija oj nih j zikazičk h g u a o ivisana j na oči o o agom za j z čk m u

v zalijam . Ali ova ma ka iz zi iz okv a ov k jigj zi k azlik o ma as olja a n iznu a a u sociol ngvis čkom a n čis o ingvis ičkom k n ks u a s

alj azma i.

ajza u ho nom iz aga ju ominjan su ka go i

ao š o su s anda ni nacional i i s užb ni j zik jezik mičk komunikac j i ž n i k ol ma nj ugi j zikg . Ko njih j b na kom on n a uš v nog funkcion san

a on ulaz u ka go jaln a a a soc ol ngv s čk unk ion ln kl k ,koja ć b i izlož na u na nom -

glavlju. o laska na ovu ma iju kra ko ć mo s sv

na n k as k i osl d c g og afsk g os i anja j z koč o s o zi om na n h vo aslojavanj n i ov o

Jezički k n ak iP os orno if nci anje javlja s unu a oj inih j z

i o u v avni Na nivou na o nih govo a is oljavaju s jal ka sk azlik za koj s o v ć vi l a mogu a na as

63



ANKO BUGA SK

do spr čavanja ko unikacij okviru istog j zika. A a nivousta dardnih j zika razlik s a if stuju k oz sp ci čnosti do

nekl različitih t ritorijalno acionalnih sta dardnihvarija tiTo j slučaj na prim r sa br ta kom am r čko i d ugivarijantama ngl skog sa kastiljsko i južnoa erič om varjantom panskog sa vropsko i kanadskom varijanto francuskog ili na osob n način sa va ija tama srpskohr atskog uJugosl avij i . Ovu ma iju n ć mo razra vati j r j dosta irok

poznata; um s o toga ukazaće o na op t uslove i zultat j zičkih kontaka a.

Int nzivni jezički dodiri i prožimanja ogu s odvijati urazličitim uslovi a Prvo ontinuiran život u j zičko arhipelag sa mno tvom malih j zika u sus dstvu kao Ok anijili u mazonsko baz u Drugo stabiln granic izm u jzičkih porodica ili grana kao o je romansko g rmanska gra

ica oz lgij iŠvajcarsku ili razm indoarijsk h dravidskih j zika u ndiji. Tr ć manjinsk nk av kakve obrz ju k ltski j zici ili baskijski uŠpa iji i Francuskoj.Č tvrtoevropska kolo ijalna kspanzija koja j j zik vrops ih kolo

izatora dovela dugotrajan dodir sa mnogobrojni dr gimjezicima. P to i v rzija ov kspanzij pri kojoj pop lacij izpostkolo jalnog Tr ć g sv ta ig iraju u i dustrijsk razvij nze j zapada a samoj Evropi dolazi do slično otivisanog

tanja a pravcu jug sev r z konstituisanj tzv. novih majina. A pos ba sl čaj pr dstavlja poja a poznata pod i nomultu o onta ta, ada e vets i do ina ta j zi po r d

stv ko u i a i a i k lt e sfere utič a razvo d ugih

6



EZIC

zi a sa ojima ože, ali e mora, da bude u geografs ossedstvu. vaj fe o e oseb o je a tuela da aš jem st ,

gde e gles i i još e i jezici f kcio iš aoje i i dav i

rema geografs i veoma ši oko s e truje ika prima a

Kada se go ori o je ič im o ta tima, valja imati ada dodir za ra o isu e osred o jezici ego ji ovgovor ici je ici dola e ko ta t glavama dvojezič i odi

aca tuda ot ču i ti ič e ko ta t e ojave ao što su rašre ibili gvizam, masov o ozajmljiva je, i terfere cija str rajed og jezi a drugo , i druge. Jezici rostor om suse stvumogu, usled dugotraj og dodira ji o i govor i ajed ica,da razviju zajed ič e ti ološ e crte, od os o stru tural ara teris i e oje is deo ji ovog ge ets og asleđa ti akopštije ti ološke slič osti. a o se mogu obrazovatije ički sa

ve i em. Sprac b d) skupi e tako oveza i jezi a ak ealazimo a al a u, a Kav azu, u veli om delu I dijeili a

j g A ike. Dobar ri er redsta lja u ravo balka s i jeičkisa ez, sa steče i zajed ički obeležji a gramatičke strt re

. ost ozitiv i čla , odsustvo i itiva) oja is oljavaju je

zici u eoma ra ličiti ste e ima ge ets og srodst a albaski, grč i, rum s i, akedo s bugars i, te juž i dijale tisr s o rvats og.

Ko ta ti između jezi a određ im uslo ima ostaljajui traj o poto stvo u viduk ak i je ika i razito eša ivarijete a idži s og i reols og ti a. Poseba ko takt if ome su i tzv ema e ji varije e isvets i rašire i jezi a, oj ise o egde oriste kao drugi jezici ali u domaćoj obradi, od

65



NKO BUGARSKI

jasni t caje p h jez ka o og non št a. Naj aš e-niji i najpozna j s čaj p eds u t e e zije engkog

u Indiji, zapadnoj s očnoj A c Sin p , a F ipindrugde, koje odsko a ulaze u kad pod bni ih ociolngvistič-kih ist aži anja.

Na aj , ao š os o de čno eć el , nek ez cse e eno ši e o a a ć no e ito e uz po i annj h anje p est žn h jez ka a e ič a ek panzija ije p ati ac ko on zac je, a mode o e u do n e do azi n

oči o us ed az o a o n ac nau e te no og je. s se an je š g č i a nski poto a apsk u ski,španski, po tuga k , ancus i, eng eski, s još nek Ovak o širenju jezika na d goj a i jeko ple enta nopo-vlačenje jez ka, koje ože da od smrt ez ka.Gašen e ne ogjez ka na od eđenoj te o i na češće znač i n egovu defnitn s t, os a o e ta an na neko dr go es . Kata-

onsk je, ec o g ožen i e o tno p ed gašenje u F an-c s oj, a ne i Špan a s čna sud ina oče uje a anski

ta ji, za az ku od a anskog u A an ji i Jugos a ji. Teija no ši en e nek h jez ka na ačun d ugih poka kad se oz

načava d astični i ne aš s ećn te no , kojizaziva s iku p ožd anja jednogjez ka od st ane d ugog. U s a-k učaju, po enute poja e čine deo hi jadugodišnje jezič e

v rnos i.

66



4eziciu d štvu

F nkci nalna kla i kaci aU pret odna tri poglavlja pred et našeg raz atranja bio

je jedan red činjenica u eri u kojoj su one da as poznatenauci o p ura itetu judski jezika o nji ovoj evoluc i u vre-

enu i distribuciji prostoru U ovo i s edeće poglav jupozabaviće o se socio oški i psi ološki imp ikacija a i po-s edica a ti činjenica to jest ispo javanje i de ovanje

višejezičnosti na planu pojedini judski društava i nji oviindividualni članova.Što se tiče osnovne te inologije kojase inače u stručnoj ite aturi različito upotreb java će o seza isno od konteksta, alternativno s užiti ter ini avi eje ičnost ( ltilingvi a ) i dvoje ičnost (bilingvi a ) Pri to e sesva od ovi ože razu eti u značenju"d a ili više jezika

ako iz nekog posebnog azloga nije pot ebno d se to p eci iraPretežno će o ipak govoriti o višejezičnosti društveni zajednica a i o bilingviz u pojedinaca.

roj jezika u nekoj zajednici jeste stvar različiti i p o-enljivi isto ijski kultu i etnički po itički i drug

oko nosti u koji a je doš o do njenog for iranja Ge era no6



NKO G SK

govo ći svi i j ci spu java u od đ po b i u osv ji ma a P i ome su ji ova aspode a kci

sa j i p s iž koji uživaju u a d ovanja d u vp i a o i gv s ič čin laca. Naime j zic fu kc oiči o a o o s azli ju g s i i i ipolo i o opslužuju az či g up govo ka il spu java u

d u v po b . U p anju j da a n ič o socs ič a ija i sa ovog s a ovi a ož s p is upi if n c o

n lnoj ili sociolingvistič oj k asi aciji j i a od os o ji o-v va ij aV r etetj ob ik j z a od đ o ija ocijal o li fu cio a o. Ovde ož mo pom u i ii iom oj u soc ol gv s c s uži kao u a a op i je i dija i i bi o oj ugi j ičk va j bp eci a ja j govog i gvis čkog i i socio o kog s a u

a ač im o vi i a j ci s ogu ka go i ova i a vč a; av ć mo ajvaž j od i is ov em o uvodećibičaj i a poj dine kc a o od đe e ipov

ika va ije a.

J z c s ogu ajp e pod i i apisane i nepis ne; baeki 80% svi jezika sve a ikada je ima o pisa i ob ik, a

o a ji a p sa i e i a p sa a se, i pi eki od sko1 po ojeći pisa a, as a i p ag đava j a jeg b ojos ov sis e a p sa ja s uk u a pojedi i je ka. Sv

,

već i gi a i e ic i a u pis o a i ov p o a i da su svi j vi ov ci p s e i; ap o v, p e

k p d ci a da s u sve u ž v oko i j rdu epis e d1 5 od s s i.

68



ZI I

U jednoj drugoj ia o srodnoj dimenzij jezici mogu dab du nestandardni ilista dardni estandardni su razni govorni

var jeteti u jučujući one žargons og tipa ojima se služe po-jedine jezič e ili dru tvene grupe u neformalnoj omuni acijini su često u su t ni onofun cionalni i anje prestižni. Za

jezi o nije, li jo ni e standardizovan u nauci se upotrebljava term n e ak lar u značenju približnom ono e ojekod na ima uv eženi ali nep ecizni i danas neade vatn azi

narodni jezi " . a uprot ovome, standardni jezici imaju st čno odi ovan i d u tveno san cionisan obli ; oni služe za tivisanu javnu upotrebu svi domenima, ao omuni aci i

n tru enti sav eme og života. Po to s po svojoj prirodi poi n cional og ara te a, u nj ma se razvijaju azliči ik i

nalni stil i ili registri varijetet određeni predmetno i s a

ciono. va vo f n c onalno raslojavanje raz i u e se od ter to-rijalnog, čiji su rezultat geografs i d jale ti a na nivou standardnog jezi a već pom njane ar ante od socijalnog, o evodi stva anju dru tvenih d jale ata ilis i lekata Kada se mi-s i pose no na nj že ne k l e f cije u ot e ljava se tradicion lni nazivknjiže ni je ik oji ipa treba azluči od

sociolingvi t č e ategorije stan a dnog jezi a aznače oms s u aime, do je s andardn ezi u osnovi ci zacjam o i u uć e na op t po e lj vo t, jiže jezi e va hodno l u i po am oj nag a a a e nost. Jez ci već i čkao s edst a o e go o e om n ci e mogu a o smo v e i, da z e e e f cije tada se az vajk

sičnim je i ima

69



K BUGAR K

Po prostira ju, i po pridruže i ko u ikacijski i drutve i u oga a, jezici i varijeteti ogu da budu oka i, re

gio a i, acio a i, e u acio a i i i ter acio a iLokalnije ici su ogra iče i a eko uže područje.Regionalni je ici sekoriste u odre e i regijama, admi istrativ o i i d kčije de

isa i , u utar eke d av e zajed ice ali bez acio a ogstatusa (kao oksita ski u rancuskoj i i java ski u do eziji)Za razliku od ovih,na ionalni je ik pripada ce oj aciji, s va

će oj bi o u arodnos o i i u držav o s islu ( pr. e ačkkao acio al i jez k svih Nemaca, a u kojoj državi žive i;francuski kao ac o a i jezik svi držav ja a ra cuske, akoji jezikom govorili kao mate jim)

U me u acio al om (i i e uet čko ) op te ju u utar

ili preko admi istrativ ih gra ica funkcio i uje ici šire komunikac e kao svojevrs isaobraćajni je ici koji eki učes ici a ogu da budu ater ji a eki a e ater ji (kao sva ilu istoč oj Africi, ruski u biv em Sovjetsko Savezu, e g eski,francuski i i pa ski u raz m de ovi a sveta, ili srpsko rvatski

a e orma o ivou u dojučera joj Jugos aviji) . Ako seje i jeziko s uže pripad ici vi e aroda kao svoji prvi

eziko , o je i jihov ajednički je ik Ali jezici ire ko uikacije tipič o se koriste u op te ju iz e u predstav i a ra

z i iti jezika, ili raz ičiti varijeteta istog jezika, a za takvuu ciju do aze u ob ir raz i tipovi varijeteta. ako se addi

ja kats i govo i tip za ko u ikacij a eko ija atskia đe o po ju azivakoine o i e takvog staro r kog

ij t ta). Jo ir spora u v ju iz eđu predstav i a ra

7



J

z ičiti jezika s uži teritor ja o raspros ra e i tip azvaling a f nca (po meša om sred jovekov om va ijetetu sa os o

vom u f a o prova sa skom dija ektu kojim su se spo azumeva učes ici krstašk ratova)

Ovde padaju i t v.kon ak e ic- meša i pomoć je icez so tve govo ka iz az to svede u fo m i og a

funkc ja . u t gov na ve k m pomo kim k nica ase naz vaju ipidž ni (možda p ema eskom izgovoru engleske

eči usi s 'po ao'). Pidž mogu da udu i tituc o a ido janjem pi ma i p euz ma jem neki zva č fu c ja (katok sin u Papui Novoj Gv neji). On mogu i da st u opstvengovo ke tako što i kao mate je jezike usvajaju deca č j su

od te ji p ipad ući az iči m jezicima me u o no opštima. takvim s učajevima p dži i se upotpunjuju i p el e u kategoriju kreola (naz v po ana ogiji sa mešanjem a n ipova)

eoli su zap vo već po u i jezici koji se od d ugi p od ijez ka a likuju samo vojim eo ič im po e om.

Te i l ng a franca ko isti se inače i za" orma ne"jezike ši e omu kacije u nekom eg onu (kao ma o e pome

uti sva l ili malajsk u a ajskom a pelagu . On se n kp oteže a jezike in e nac onalnog a po a u mo om v ta i ovima olje p istaje etiketameđ na dni e ika (popu arni

azivsve ski eziciipak je pretera je nijeda jezik ije aširedos ov o o ce o svetu) . Takvi jezic ma om su kategorij

prirod i jezika ko i su uve iko p e i gra ice svoji zvo iovor i zajed i a pr e g esk ) a i se uz ji kao po odo e e kor s e i štač p ans z ipa espera a.

7 1



K BUGARSK

U životu ode ih d žava poseb o važ a u oga p ipakatego iji vaničnog i isl žbenog je ika - o og koji ispu ja

s užbe e fu kcije a d žav o vou, bilo da je takvo jegoesto ozako je o ili da sa o p oističe iz usta je e p akseOnse ože zvati i državni je ik a očito ako u datoj ze ji postosa o jeda takav, a i se ovaj te i izbegava zbog ejas oz ače ja i epože jnih ko otacija Iz p i e a koji slede vidće o da oge d žave, a očito ako s fede ativ og tipa,

p ed p iz aju i vi e zva ič ih jezika, te da se u toj u ozogu aći kako do aći tako i"uveze i" jezici a et uti ijo kolo izacijo . A već s o vide i da se u tu sv hu po

katkad oživljavaju jezici koji su u govo o s is lu već izu lili su p aktič o a izdisaju heb ejski, od os o i ski)

Zva č i jezici često su poduda i sa acio a ni a, a iije uvek tako UŠvajca skoj su acio a i e ački, f a cuski,ita ija ski i o a , a p va tsu uz to i zva ič i. U Pa agvajusu acio a i ezici pa ski i gva a i, s ti to je sa o pa szva ič i jezik te ze je. U Repub ici skoj i ski je p vi a eg eski drugi zva ič i jezik, a i status acio a og jezika uživ

sa o i ski iako se ji e aktiv o s uži a a p oce at stav i tva) Na a o a i e tički iz azito e a o p ostoSi apu a, gde je e to teže g v iti o poj u acio a og je-zika, ča četi i jezika ki eski , e g eski, a aj ski i ta i s- aju zva iča status, a se p vava pak fav izuju.

U o v izložene sociol ngvist č e tipologije poje ini io ogu, razu e se, stovre eno a pripa aju veće brojutipova, zavisno o stanovišta Ta o, pr era ra , e pisan

7



J Z C

ezik može u st mah da unkcioniše i ao sta dardni, zva čni nacio a jezik sto tako, moguć e i pre aza iz jed og tip

i drugi, samo u nekim pra c ma. Recimo, nepisa i jezik dobi asmo i pre azi u kategoriju p sanih v naku a standardizaco postaje standardni jezik (npr srps ohrvatski) standardniezik koji vremenom izgubi govornike a sačuva ku turne un-

kcije postaje asičn jezik, a ovaj može revitalizacijo opetda proradi kao standardni ezi ati ski, odnosno ebrejski)

ranije nezva ičan jezik biva proglašen zvaničnim itd Takođesmo već v de i da pidži st ca jem sopstvenih go or ika postajereol o može uz odgovarajuću obradu da pređe čak u ka-

tegoriju sta dard ih jezika (bahasa, i indonežanski standardnjezi , vodi porek o od pidži a zvanog bazars i malajski).

Sa pravno političke strane, poveza e i sa pitanjem s užbe-e upotrebe jezika, jezici se značajno raz ikuju i uto i o štoogu da u cionišu kao većinski i ima ji ski pri čemu ovaj

status ne određuje samo broj govornika nego i njihova društvenaoć Na svetskom p a u, ma je od5% jezičk h zaj dnica žive

u zem ji gde n ihov mate ji jezik ima zvaničan status n keod njih su ma , kao zajednica is andskog sa 250 000 članova,a d ge ogro e, kao kines a sa mi ijardu Č i u 12 zema a

v opske unij , od u u o 320 m io a građana n ih 50 i iogovore e jezi om koji ije g av i i i zvaničn jezi u ze ljigde žive. Sa ovog g ed šta, z ači,95% jez čk h za ed ica da-

aš eg sveta pripada jezič i j a a jed e i druge vrste.To, ar v , e z a st pro e at svets e popu ac je, a i

n e u ve u. ače, po v ve i s og anj s o je

3





EZICI

a) Za razliku od prizna ez ka naciona n h an on o eri ori i po pra ilu ne a u od o ara uću ins uc on

zaš i u, ako se na češće eduz a u neke ere za n o u s up enos u o azo an u, ed a i dru do en ma ao a nu ar s o ru a, eđu m, oni fun cion šu asv

ko ne ni ezici, upra o k o i ez c eć nsko s ano iš a s o e o orn ke

a fu c onalno s ano iš a re e an n su i an u okn i na ođeni po mo o d u o ez ka neke za ePr i ezik e na češće matern i ezik eć ne n eno s anon š a, dok erugi i i nematern i e ik n k i u o za ed co a l doda ne soc ološk a ne i ins uc ona zo an f(np ru k za o o ke dru i e ka š o dosko aš e

e ko eza, l zapadn e ropski e c u š ko neš o drukč e značen u, u z anično še ez čn r a aedan od n o h ez ka o e za preds a n ke neko dru

da funkcion še kao dru ezik (en e k za f ankofone, a francu k za an ofone Kanađane a ansk / olandski za Valoncea f ancusk za a ance u Belg i i srpsko r a s a pre

s a n ke nacionalni an na u u os a )Doda o na kra u da e sledeće d gore na e eni ka e

gori a E ropska un a p oglasila rele an ni za po ebe prouča an a i u apređi an a ezi čkog s a usa po edin gr a na s

o er or i: regionaln nac onaln za edničk , s andar

č i saob aća ni s a odne ni eći s man ins i grane i p i d ugi ezik Naš spisa u l učio e oš ne ei se pru a š o o puni a sl a šarene le eze socioli g is

75



RAN BUGAR I

određeni kate orija jezički arije eta koji fun cionišu ropi, ali i u s i dru i delo i a s eta

Jezici i države

U o o odeljku raz o riće o neka pitanja raspodele funkcionisanja jezik u druš u, uzi ajući dr a nu zajednicukao po odan ok ir za o za adno s e u dos a je ukorenjeno

ero anje da su ar oderne dr a e u suš ni jednojezične, daje to po e no po oljno li čak p rodno s anje, a da je izrazi a

šejez čno rec di p ošlos , si p o neraz ijenos i i čiin erentne nes a ilno ti Dru i reči a, s a ra se da je jednojezičnost po samoj prirodi s ari nekak a nor a, da društ enezajednice u koji a i o ore is jeziko eć sam tido ro funkcionišu i lakše na reduju Nasuprot to e, kako se

eruje, šejezičnost je odstupanje od to idealno o rasca, izazano sklopo razni nasleđen nepo oljni okolnosti, koje za

pra o tre a pre azići

O ak o ledanje u du o no s islu je p o steklo iz u icajne e ropske ku u ois or j ke a rice, o an ičarske i nc onalističke pro en jencije, koja je pos ul irala jed nst o i čis

u nacije, dr a e i jezika To s atanje je u eliko materijalizoano kroz endencije asimilacije etno jezički anjina, i pro

šireno toko olonizacije dru kon nena a od strane e rops naroda i nj o i jezika ednojezičnos je tako postala rasprostranjen e aniza dr a ne upra e, ali i si ol ekonomsko rosperiteta i političke oći O aj stereotip do danas je

7



JEZIC

adr ao s oju snagu, na oč o u el k e ropskim d a akao is odiš i a os ajačk podu a a (Vel a Br an a,

c ska,Š

pan a, na dr gi nač n Ne ačka) i u"e rope z ranidr a a a u Se erno u no A e ici i A s alij eđu,on je u eđu re enu pus o oren i eđu pra l ačkim el taau olon alizo ani ze l a a A je i A ri e, koje su s ojo

e a ra o e posle osa ostal en a sle le taka nač n ljenja iako s p ena rad c a lokalna s a ost n su

upući ale Nai e, ob čni l udi u s i i l ietn čk il ng aln ze l a a a one su, ne zabo a o, eć ni

odrasli su u e ičko šarenilu i u iše ezičnos ne de nneobično, nego je čak do i lja aju kao s oje rsno boga s o(upra o kao š o se o kr z eko e često č n lo i na e rops oprostoru, s e do poja e nac onaln d a a)

Ako, dak e napu o po enu i e ropocen r čn o azi u kadar u a o globalnu si uacij , ideće o da iše ečnos n je nešto e no, š o pos ojalo sa o kod anjeg z anično šejez čni ze al a (i neki po ed naca u nji a), nego sas i nor alna poja a koja u laneta raz eri a čak

preo lađuje Maso nos o og eno ena i njego e razl č e ni estacije pri o e su d irale potrebu za prošir anje dierenciranje sa og poj a šeje čnosti daleko iz an ogra

niče uprošćen pop la i reds a a

Objekti an regled o roble at ot i a da iše ezič

ost sa a o s bi n je b an č n la d š enog a ret a na ado a a nego je resudno ono što s na inst tuc onalnolanu uči u z s ti o l d št a V šeje ič ost

77



A B GA S I

nače, n žno rasprost an ena već zbog samog bro a d s r bjez a sve opš e po ed n m državama posebno Ov

reba dodat m grac e s anovn š va ra n m pr l ama lnoms h razloga, po om rgov n , vers e, l rne obrazovpo rebe Međ č n oce o pods č v šejez čnost reba

razvoj nac onaln h ez a s obz rom a n hove prednos o ran čen a, č van e svets e o ove p em čen a

međ narodnog raspona, nd str al zac rban zac ,

t č ederal zam, na čno ehnološ razvo druge Nar man e za edn ce premda ne samo one p ćene na v šejez čnos ao zalog svog den teta, al prosper eta proce

orm ran a trans orm san a država Za mnoge man ne, obrazovan znač lo e znač b dvo ez čan Po ed nma ernj ez nema zva čan s a s zeml gde ž ve za

mora da pos an dvo ez č l v še ez č , to ne b ez c ma nego obavezno omb nac sa ne m dom nanzvan č m ez om o ol ne

S pro no od onoga š o se čes o ve e, n e n malo lavrd ol ko e ez a potreb ne o za edn c

da om tren t Ovo stoga što n e ve napred asno š a trerač at ao edan ez , šta ao ez potreb O pp an već e dovol no rečeno o om na eg ran eg razmatra ez č og dent teta. A š o se če dr gog, samo ćemo da pda l e, pr mera rad , na n vo soc ol ngv s č og a o pneke državne za ed ce relevan an poda ak da se ne sasvslabo zast pl en ez c ne ada or s e, strogo pr vatne sv

ne ol o porod ca č s sv članov dvo ez čn Jasn

78



E

su odgo or na o a a p an a u e done le pro z o neđu , neće o moć da u az mo u me odo oš e po ed no

o e rs e, nego ćemo pr bega a ne m ne no n po eds a l en a.

a uć u du eć rečeno, neće nas znena č n eda e no ez čno na drža no p anu uopš e n e no a,

zuze a o ran e redak Pr o e, a a o, s mo nčko a ne na for alno pr zna o s an e a e, rea no pos oše ez čno ože se, a o smo eć ma p l e a zap

z an čno pr zna n uc onal zo a l pa pr rs a za sno o opš e ez č e pol e a e drža eđenom pe odu. le oga dolaz do pr nog parado sa u z an čno še ez čn zem ama po pra u aan e d o

ez čn po naca nego u z a čno edno ez čn držaO o za o š o z an čno še ez čne rža e zapra o sa o gara

u u upo rebu a u l še ez a, a e pra a e nogrupa u s o sa a u, ne promo šuć pr o e n db ng za S ruge rane, drža e o e su oz an č le ez čnos čes o se obl u u na e n č ez č zraz

pod uč a, sa el m bro em po ed načno d o ez čn h gni a u razn m omb nac ama rža e o e se o o o p ao alno ne z ašn ava u a ođe au oma s po pa a u pod o

drugu ka egor u, ao edno ez čne u ez u već ns g nar

aćemo ne oli o p mera ras ora a iz eđu p o amovane s varne s ac e Evrop s ne e d ave ( ao elg

va c s a, Jugoslavi a il b vši Sov e s i S vez z anič o v ezične, do s d ge ( ao Fra c s a, Poljs , Bug s a l Gr

79



K B GA SKI

ka) for a no edno ezične, ali su u st arnosti i one iše ezičReč je, unekoliko, o ni ou pos atranja Gledano u akro

spekti i,"iz a iona"

, rancuska iliŠ

pani a o u da de uju kjedno ezične ze e, kak i a se često i s a a u ešto po ed eć ot a, u pr o s učaju, uz francuski još i oktanski (pro ansa ski), ka a onski, aski ski, e onski, ask , ne ački, i a i ansk i korzikanski; a u dru o , uz španjoš i alici s i pono o ka alonski i aski sk A oš neposre

n e os atra e sociolin is ički ikrosredina, na oči o ećur ani a o erac a u rancusko , re is ro a o i i prisusno i dru i , dosel en čki ezika pretežno iz E rope i e e A ike I i, s uča Ve ike Britan je, tradiciona no ze

en lesko ezika, deli ično o ru ljene ke tski ezici a u pačenju Ona e danas pra i Va i on er su u nju, dose a an e

iz i ši koloni a i aci o e ropske radne sna e, d dauneti no o ro ni afrički, indi s , dalekoistočni, poto o anski , s o enski i dru i ezici ukupno n i oko . ičnoiako u neš an i raz eri a, i sa dru i ze a a prijeekono ske i aci e

Iz o i , kao i rani e dati pri era, di o da se iše ezičnost na d ža no planu anifestuje u ar ri ni oa, a diferencirano s o zi o na loka ne prilike E ropi tipično imana pre edan nacionalni ezik ili iše n i Po o , iše jezinaciona ni i i a ez čki an na, kao radiciona ssk i"auto toni " eritori alni rupaci a sa an i ili ećipra ima; o ak i jezika ože da ude i eliki roj, kao u u

osla i i, u uni i i i doskorašnje So jetsko a ezu A na

8



E ICI

e ov du, naroč to u pomenut m zeml ama masovne e oo ske m grac e (u uču uć sada pre oo eans e zeml

e Amer e Austral u , ez c tzv. nov h man na or al zovan halohton h" m grants h po ulac a. ez cdskora unose vel u meru ez čke šarol ost na prethodnahom monol ngvalna područ a. Evrop se ovo odnos , uz

ć o mence navedene države, na Nemačku, Holand u, Belu, s and navs e zeml e Šva cars u ovo posledn o , na

mer, danas ž v v še govorn a turskog nego domaćeg naonalnog ez a omanša! Ovakvo dog ađ van e ez čkog ma zemal a m grac e ma relat vno tra a karakter,

osel en č ez c mogu održat ao matern bar u p ve gene ac e.

SA , Kanad Austral , opet, mamo po edan sloomorodač h ez a u povlače u, zat m dom nantn slo e

gles og (u Kve e u rancus og , na zad slo novodosel em grants h ez a, o bro do stot na n h. A u

už o od Sahare t p čno na laz mo na t oslo nu p ram du se u od mnoštva lo aln h d ale ata ve a ulara u osnov

at m od man eg ro a ez a š re reg onalne omun ac engua ranca, , na vrhu, od jednog l dva nac onalna odnos

van čna ez a. rugde, ao u Ind , ma razuđen hh a, ao što ćemo v det u nastav u sva om sluča u, v

ez č ost e emp r s a soc ol ngv st čka č n en ca sve až v mo važan deo sl e sva od ev og ž vota Ovo opšte tvrđ

e vred ezav sno od oga a o s gde regul sane soc ološ pol t čke katego e aroda, ac o alne man ne l narodn

8





EZI I

u svega deseta slu ajeva već ns m ez om govo p e o 90stanovn štva; to su p ema podac ma oj ne mo aju da budu

u e ve odosto n , sland, Po tugal, Nemač a, A st ja, JapaSeve na Južna Ko eja, Bangladeš, om n ans a Rep bl an s ( u b možda spadale ne e od zemalja za o ne po

stoj zvan čna ev denc ja o upot eb jez a, a ve s G č a, ban ja l Po js a Ova vom odnos s bl s e, al z aznzloga as ac ono p oblemat ne, F anc s a, el a B tan

SA K na Pomen t p ocenat znatn je pada, al je još uveznad 50%, već n d žava (np b vša J goslav ja SSSR,pa-

n ja, Ma o o, Malez ja, je nam A p l nom b o u zmnogo manje od polov ne stanovn š va govo zvan n m jez

om, l jez c ma (np Gana, N ge ja, anzan ja gandanegal, nd ja, ndonez ja, Ha t

Sa već naveden m zuzet om slanda Po tugala, od zemal a oje se ob no smat aju jez čč st m" sva a ma bapone jez u manj n , ma a malob ojnu a o Japan a nu, o e s nes ao manj ns e jez e, a u Nemapo ed autohton h manj na a ve su dans a l luž os s

danas nalaz mo noge doseljen č e jez e (tu s , s ps ohvats , tal jans , g , po tugals td

ovom sm slu b će pou no da se na t enuta zad ž mona ez oj s tuac j S , ao službeno jednojez ne zemlje ja je stva nost z az to v šejez čna Po ed engles og na jed

s an , v še deset na a tohto h nd jans h es ms os h jez a na goj, t s nove deset ne jez a unet h -g ac jom z sv h delova sveta P ema zvan n m podac m

83



KO BUGARSKI

976. god ne, ča 28 m ona 13% sv h d žav ana SA av o e ne ma e n ez o n e b o eng es ,

7% navelo da a ez edovno upo eb ava e ma ez a govo su m on Ame anaca; p v h pe po bb su špans , al ans , nemač , ancus posa p e o m l on govo a, a u upno e b o eg s rovan

ez a sa v še od00 000 p eds avn a ponaosob A u ednompop su z 980. god ne v še od0% s anovn a znad 5 god na

p av o e da m ućn ez n e eng es od oga o ov nu a ez b o špans

upno uzev, zg eda da u SA dugo očno pa p eov ađu e endenc a pos epenog p elas a na eng es , a o v

azl č o u po ed n m ez č m g upama o b govoz č a as m ac a pa eče, p emda se amozn e n č

"onac

za p e apan e" po azao man e e asn m ego š o se oče aloažan zuze a od ovog sme a e an a e samo špans , as e vel om b z nom; po ne m podac ma z 989. god n

e možda već p ebac o c u od 20 m l ona govo a Ozazva o ea c u u v du po e a dos a snažnog a pe

v ve ova no neuspešno gd se eng es p oglas ed n m zva-n čn m ez om ove zem e (O a, nače, ao n d uge aa sons e zem e, n ada n e donela o malne u edbe ove bez n se uve znalo ko e gazda u ez č o uć )

Pozna o e da se edn m ez om može služ edna na

d uga e n č a o mac a) l v še n h, u s o daz č m d žavama; ob n o, s a nac a može da oz č e ez e Ovo u azu e a el u s oženos odnos

84



EZICI

prema nac ržav o ko e e, opet došlo zbog na su ez ke, e n čke pol t č e gran ce roz stor u m

zrastale na razl č e na ne ret o su ad po u arne Po ppodu arnost zmeđu ez ka države u stom v u tako ogromna eć na sv h govorn ka e nog ez ka ž v u e nožav , a a ova nema ug h ez ka os m možda bro ano benača n h man na sa v m e zuze na Prema ne m analovo b moglo a važ samo za slan , Mal u, Ja an, a lan

Malgašku epubl u, a uz veće rezerve eventualno oš za Ma-đarsku ursku Neupored vo e češć raskorak, veoma čestosasv m dras an U rancusko su, na pr mer, ez čke držagran ce nepo u arne uglavnom po rubov ma, što a e u sanedovol no zoš rene sl ke (kao a a se vvos ruko Ao stupan e e znatno veće već u suse no Belg , o a kao ržpos o od 830 go ne, ok e po s e n reseca ger anskmanska ez ka gra ca stara go na s a an ca e kŠva carsku A s ar su, akako, oš mnogo ko pl kovan e u zel ama tzv rećeg sve a, š o mo već mal pr l ke a zapaz

Manifestacije d štvene višejezičnos iNa opšt e govoreć , v še ez nost se spol ava na d št

nom na po e na nom planu U nauc se ova razl ka ob čterm nolog zu e ao opoz c a zmeđuoc eta nogin i i ua nog bi ing i a, pa ćemo se u dal em zlagan u služ tov m ter n ma (Za razl u odsoc alnog, što se odnos nadr š ve e enomene opšte,soc jetalno upuću e na ne u od-r đ nu druš venu za edn c ) ada se na soc etalnom planu g

85



RA K BU ARSKI

vor o v šejez čnost , taj pojam uglavnom ma š roko ne traznačenje ("upotreba v še od jednog jez ka u nekom društvu" ),

ne govoreć n šta o funkc onalnoj raspodel t h jez ka. ko spak žel naglas t postojan e ta ve d str buc je pr kojoj se jejez k l var etet upotrebljava za određene nkc je a drug zneke druge f nkc je, to se st če posebn m term nomiglo a,odnosno triglo a l po iglo a kada je potrebno takvo precz ran e. ( t mo ošk , reč bi ing izam iglo a obe znače 'dvo

ez čnost', al je prva sač njena od lat nsk h a dr ga od grče emenata, sa navedenom spec al zac jom značenja.)

užem s slu, d glos ja označava f n c onaln rascep prkome se jedan var jetet nekog jez ka kor st z tzv. v še kc j(adm n s ac ja, kultura, v še školstvo), a dr g vaetet stog jez kaza tzv že n c e (nefo alna svakodnevna komu kac a). Ta

av odnos postoj , na pr mer, zmeđu dva var jeteta novo čkog(katarevusa d mot k ), savremene verz je as čnog arapskograzl č t h arapsk h govo h d alekata u pojed m araps m zem

ama, l stan ardnog nemačkog nemačkog d jale ta uŠvajcskoj š rem sm slu, o d glos j se govor kada su r l č t

( ne samo n hov v jetet ) raspoređen po c jama, neretkou le ez karakter st čnoj za pol g os u koja se ne može svena prostu opoz c juv šeg n žeg. Ima, tako, zemalja u koj mase edan jez k l var jetet kor st porod c , d ug za gokomu kac ju na poslu, eć u obrazovne l adm n s at vne svrčetv t možda za verske obrede, sl č o.

Veoma često opšta v šejez čnost ekoj držav sadrž kompone e d g os je. Tako je m a knež v na L ksemburg s š n

8



EZICI

tro ez čna, al uz zvesnu spec al zac u po fun c ama. se, pr mera rad , može des t da se u neko pa c svedoč

luksemburškom d alektu nemačkog kao osno nom govo omvari etetu sta ovn štva, da se rasprava među ad okat ma vodna ancuskom kao ez ku prest ža, a da se presuda formul šena standardnom nemačkom kao poslovnom ez ku U Tun suse b l ng zam zmeđu arapskog ancusko komb nu e sa vpomenut m d los om unutar arapskog o s oženog ukrštan

ov h odnosa može doć u sasv m mal m za ed cama. U verozapadno str već na tal anskog et čkog stanovn štvdvo ez čna sa tal ansk m slovenačk m, al oš uz dvosd glos u (standardn lokaln d alekats var etet oba u

Št se t če odnosa zmeđu soc etalnog nd v dualnogl ngv zma, tu ma v še mogućnost ko e se mogu svest na osnovna sluča a, šematsk pr kazana na Sl c 7

I

-JezikA � JezikB

S k 7

8



BUG S

Kod t pa I, u držav zajedno ž ve dve monol ngval e grupe, sa samo ma m brojem b l ngval h pojed naca preko koj

se ostvaruje kontakt zmeđu j h; to je, dakle,d o ki onoing iz (pr me : Belg ja, Kanada,vajcarska, b všaČehoslovačka). B ngvaln h pojed naca ma, a pr mer, u B lgKa ad svega 13 16%, a one su zva čno dvojez čne z mlje.

Kod t pa II, pr padn c obeju upa su pojed ačno u

već n b l ngvaln , što jed o me i l imet ični b l gv zam(pr mer : Tanzan ja, Paragvaj, delov I d je, gde se nd v duab l ngv zam penje do 90% sta ovn štva).

Kod t pa III, jedna grupa j dvojez čna (po prav l manj ska) a dr ga jed ojez čna (već ska). To je edno e i l

i et ični b l ngv zam (pr mer : jez c ac onaln h ma jveć sk h aroda u Jugoslav j š rom v pe, jez c domordačk h doseljen čk h populac ja pr ma vel k m nac o aljez c ma na drug m kont nen ma).Č sto su b l gvaln skorosv pr padn c manj nskog a eventual o samo nek govoveć nskog jez ka. No u b lo kom slučaju, soc jetal og b l gv

ma zapravo nema b z neke mere nd v dualnog b l gv zm

Ovo je, dakako, samo teor jska šema; sam ž vot je kompl kovan j , jer ob č o alaz mo u stoj držav v še od dve gr

dva j z ka kako se del m čno može v det z dat h pr mIpak ta t polog ja može da pomogne u perc p ranju složen h

odnosa zmeđu soc jetalnog nd v dual og b l gv zma. A sve ma na terenu , to možemo da lust jemo pr mer ma gradaMad e u Gan , gd je u kontakt pr ko 0 jez ka, pr č mu

88



EZICI

već na stanovn ka govor bar po tr , l pogran čnog područBraz la Kolumb e, gde s ega 0 0 l ud govor oko 25

z ka, a već na po ed naca dva trIstovremeno, ovakvo posmatran e unos korekc e pre

t odno zloženu sl ku v še ez čnost po ed n h zemal a Ušto e rečeno o veoma zražen m soc eta nom b l ngv zmuSA , sada mož mo dodat da e tamo ogromna već na stanovn štva po ed načno pak edno ez čna, sa svega nek h 6% at vn h"svakodnevn h" b l ngvala (Ovde e relevantna razl ka

zmeđu skaz van a o matern em ez ku o redovno upotrez ka, mpl c tna u ran e dat m stat st čk m podac ma,

datnu napomenu da u SA ma možda %"neenglesk " monol ngvala) Sa stanov šta nd v dualnog b l ngv zma, daklzeml a se može leg t mno v det kao sušt nsk edno ezšto pak samo unekol ko opravdava uob ča ena shvatan a Skraćeno se može reć da e tu u opt ca u mnogo ez ka al zmesrazmerno malog procenta stanov ka za razl ku od Paragva a,na pr mer, gde su samo dva jez ka al h del vel k procenadržavl ana

Sa upravo zloženom problemat kom u vez e razl kzmeđuteritori alnog per on lnog pr nc pa u nst tuc onal za

c b l ngv zma a držav om n vou Prv pr nc p podrazuter tor alnu razdvoje os , gde sva jez ma sva prava svom zemlj š , š o odgovara zem jama pome m z p(a

oj ma se sa ovog s a ov š a glav om može doda dosra ja J goslav ja r g pr p predv a rav oprav reb sva og jez a b lo gde zemlj , od os o a p druč

89



RA K BUGARSKI

njegovog važenja On je teže ostvar v ređe zastupljen Južnoj fr c važ za belce koj govore b lo afr kans b lo englesk

a u Kanad , nače ter tor alno ustrojenoj, pr hvaćen e samo federalnom n vo uprave Sl čne komb nac je jednog pr ncna n ž m a drugog na v š m adm n strat vn m nstancama nz mo nskoj Jugoslav j .

Na zad, u pogled trajnost b l ngv zam može da se spolkao tabilan (što odgovara etn čkom k ltu om plural zmu

l pakprelazan (što vod as m lac j manj nske grupe u većsk ). Stab lnost je mahom obeležje t pa I, donekle t pa IIdok prelaznost označava međufazu zmeđu monol ngv zma jednom potom u d gom jez ku, česta je kod b l ngvalnogsegmenta u t pu III Tada, na me, manj na polaz od svog ma

te jeg jez ka, potom vremenom postaje b l ngvalna rad prosper teta u većoj zajed c , da b na aj sasv m prešla na dom nant jez k već ne (v. Sl ku 2 upoglavlju). S , napr mer, već na jez čk h manj na spoljava ov vrstu b l ngvkao Austral j Kanad (u ovoj dr goj sa z zetkom ntuc onalno zašt ćenog francuskog, naroč to u Kvebeku).

D u ena kon ola v šejez čnos i

Jez čk kontakt u uslov ma v šejez čnost često prerastau j ičke kon ik e s kobe pr koj ma jez k postaje važan s mbo razl č t h etn čk h, pol t čk h, soc jaln h, ekonomsk hn strat vn h d ug h pr padnost nteresa. Tu deluj razč n o : etn čk dent tet, nac onalna pol t čka a ac j

9





RANK BUGARSKI

Međ ažne zadatke jezičke politike de određivće od zast l e ih ez ka dob ti stat s naciona n h, o

nični , te kako će b t obezbeđivana prava redstavninj ns i jezi a Neka od o h pitanja mog se, u s addic jom sa o š om politikom određene zemlje, manjep stiti rak ično samoreg laci uz zvesne oka ns ona ne ci ati e (ti ično n r za zeml e eng egde, kako s o ideli, ne posto kategor ja z a ič og

mogu se normati no uređivati utem stavno pragu san a (n odrobni e razrađenog, na svi s e ennistraci e, ze a a o što s Belgija, Švajcarska i

Prema e no kanadskom stra ivanju z1976 odineod 1 7 s ve enih država čiji s ustav dok menti re

110 i je i a o i odredbe koje se tiču jezika (uklj č18od 22 federalne države Te odred e ugla nom su se odsa o na sl žben potrebu je no li v še jez kaU re im slu-čajev ma, e kojima s malopre pomenute razv enz čne zeml e Za ada, predmet dodatnog zakonskog regje neslu bena a i javna potreba jez ka na podr čji

trgovine, oslo a komunikac ja kul ureU zem amakojima dom n ra jedna etn čka nac ja

van čnog ezika po pravilu p pa a samo njeno jezikse manj m jez c ma mogu arantovat o ređena prava

e F nska koja je zvan čno vo ez na z og sa o% p pa -

n ka vedske manj ne koja a svoj sopstven a a je takav sluča zva an sta s o e da ma vva Če oslovačka Be ja rska a a a ame

92



EZICI

(kao Švajcarska) če i i (kao Singapur) ili još vi e (kaslavija SSSR Indija) U ovo potonjem slučaju neretk

zimo hijerarhijsku organizaciju različitih stepena sl žbene ne potrebe jezika U Nigeriji na pri er engleski sg avni jezik opš enaciona ne i naročito inte acionalne nikacije dok u unu rašnje međuetničko op enju funišu rašireniji do aći jezici hao hausa igbo i jor ba isA ici (Tanzanija Ken ja Uganda) u ovo dru o s

i ra svahili U svi po enu i a ičk ze ja a posširok donji s oj e ničkih jezika aho bez ozvaničenog

Ovakva slojevitost još je izraženija u Indiji Tu nalahindi i engleski kao zvanične jezike na savezno nivouče u ovaj drugi zvanično funkcion še još i na nivou nek

država č anica Indijske un je) Poto dolazi čak4

do aćihjezika kao z ančnih u pojedinim država a zati još više većali nezvaničnih jezika koji su ipak u određeno s s u priu javnoj ko unikaciji i najza nepregledno noš vo setničkih jezika i varije eta bez ikak og javnog s atusa hijerarhija službene upo rebe jezika postoji i u J goslaviji

će o vide i u naredno odeljku ove knjige Što se panacional ih i jezičkih manjina njihova jezička prava u svraz eri a variraju od veo a veli (Finska Jugoslavijasasvi ograničenih ili nikakvi (Francuska Grčka AlBugarska)

U okvi planiranja jezika vo i se riga o zradi i esistem pisanja za poje ine jezike nji ovoj standa iu iona nom osposo ljavanju izg a ivanju st čni t

9



NK BUG SK

logija i drugom Neka o važni pitanja iz do ena jezlitike i planira a jezi a i aju i svoje naglašeno i ternacio

aspekte, posebno s obzirom na aktuelni razvoj komuniknauke i te nologije, kao i povezivanje kroz rad međunarorganizacija, poslovni rmi i drugi ustanova Tu spadamera radi, internacio alna standar izacija naučni i stručnminologi a, čiji rad objedinjuju razni svetski centri koi obezbeđivanje reprezentativne a opt malne komunikacij

lima kao što su Organizacija ujedin eni naci a, EvropskSvetska zdravstvena organizacija, NESKO i mnoga drun i ovo elovan u, u ko e je ukl učen veći broj jezikje aktuelan problem prevođenja, koje je i inače uz udrugi jezika od davnina jedan od glavni načina prlaženja ezičke raznolikosti jedinjene nacije, na pr

svo radu priznaju6 zvanični jezika (engleski, španski, rusfrancuski, kineski i arapsk Evropska un ja ope šjezi a svoji ze alja član ca (engleski, francuski, ne

špans i, portugals , talijanski, olandski, danski, švedsk i grč i) što ukupno daje0prevodilački parova!

li ima još dosta jezika koji ogu da budu od značu međunarodnoj komuni aciji meričko ministarstvo ovanja objavilo je985.godine spisak od69 jezika koje jeocenilo kao"kr ične" u smislu da nji ovo poznavanje možda unapredi značajna naučna istraživa ja il sa a eričknovišta nacionalne interese u ekonomij il bezbednostnji a s srpsko rva sk , slovenački akedonskidatak ma samo uslovn vrednost, er sp sak svak

9



JEZICI

čemu bio d kčij da su ga sasta ljal , rec mo, R si Ipse bar ubo uzeti da između50 200 jez ka (o ako ili onako,

oji i e koj manje) može da pretenduje na nek deđunarodnoj razmeni Što b onda znač lo da doma sstalih jez ka praktično ni u čemu ne ide dalje od njiho ih lzajedn ca odista porazan bi ans za97% s h jezika s eta!

Ka j p znato, poslo ma oko ter inol ii pre-ođenja dana pomaže m ćna elektr nska tehnol gija

nj po inj m , dodajmo da se, generalno g reći sra pon t le ancije jez čke razno ikosti idući od ranij hi primiti nih zajednica ka sa remenom ehn lo k bme nepi mena dru t a lako toler u male i eo a razike i dija kte Pi mene zajednice, posebn poče od

a p fa riz j standardizo ane j zike sa ma diar aci a E ektronsk med ji tipa rad ja i tele izije pće jezike uz ni elac ju njiho h unutra njih razlika Nrodi računara najbolje odgo a a jedan el k jezik i tak ih S e o o ne treba dakako, apsolutizo ati tiz lač ti prenag jene zaklj čke, ali se naznačena op ta

c ja pak dosta jasno ocrta a, pa pr s akom ozb ljniočnom planiranju jezič og raz oja u mode i u o i auzimati u obzir i njene mpl kac je

Možemo da zaključ mo a jez čka pol t ka p anz ka, na nacionalnom nte na onalnom planu slu

jev stan regu ato ejez čnost , o o ućujuć a doaja o u njene nesu nj e p e nos a da se njenaspek dr e pod kontrolo Bez takv d t en h in

95



B GA S

verovatn j b b o ob ut sm daljeg razvoja događajaojed n m v šejez čn m zemljama ako u sve u u

ezici bivšo gos avi i

U završnom odeljku ovog poglavlja v du svojelus rat vnog dodatka, zlož ćemo sk c jez čke s t

jučerašnjoj Jugoslav j , verujuć da će ovakav saže al

r kaz b t za mlj v č taocu ove knj ge ć će o rsu o edine te e razmatrane u celom pret odnom tekstš o ćemo ta s ed ovremeno dopunjavat nek m ko u našem o štem regledu č j s predmet bar bil sv jez c sveta, n s mogl da budu dota�ut

Pod Jugoslav jom ćemo podrazumeva kao što čin l ran je u ovoj z držav koja je na ov m

ostojala do ras ada tokom1991 god ne Jed no tako može dat edna koherentna sociol ngvis čka sl ka akom ogo če u već ri ada rošlost n zb vanja u sadastanje koje će se uspostavit u bud ćnost neće moć date bez razumeva ja od oge koja je u njoj osl kana vešten a o soc ol ngvis čkom pro u S J mogu se ndov ma Dubravka Škil a a ug sta ovačeca navedB bl ogra j , koj su b l od pose ne ko st p

r kaza) Skup sv h jez ka koj se govore ovako Jugos av j naz vaćemo jez c ma J goslav je l jjez c ma sklj č vo z prak čn raz oga akoovo n je ma čna zemlja



JE I I

Koliko se ezika govor lo to J oslavi i? Nekože činiti da e bar ova odatak oznat i nes oran, a

i e tako teško e rebro avan a sa ko i a s o se soglav d i čno važe i ovde, a o t zavis ač na Ako bro i o sa o standardne ezi e, n h i

ako kl či o nestandard zovane govorne dio e ose skoro dvostr č e aks a a broj jezika goslavi i,a tohtonih to s isl što s zast jeni na ovo terit

oko sto god na, akar i sa sasv alim bro e redstaogao bi da b de 27. Ova i ra svakako e noge da izn

ko iko god i inače bi a bliska redstava o goslavil i nogih ezika U Tabeli 3 dat e s isak rvihjezika,rangiranih re a zao r ženom b ju go ornika o o is sta-novništva iz 19 1 godine (U tren tk dok ovo išeza 1991. godin e obavl en, ali konačn rez ltat o

avl eni )

T 3

sr sko rvatski . 6,400.0009. slovački ...... 4 02. slovenački ...... .... 760.000 10 m ns i .... ......3. albanski . ....... ... ,750.000bugarsk. . . ... 7.04. akedonski. . . . .1,370.000 12. sins i......... ... 9.05. ađarski . . .0 00013 italijans i .... .. 9.06. omski .. .. .... .0 000 4 če i ... . .......... 16 0

vlaš . 35 005 u aj nsk .. . .. . . 7t rsk .. .. . 82 000

97



RA K BUGARSKI

Jezici oš an i od ukra inskog či i e bro govoravilu teško a nekad i ne oguće u vrdi i og se gru

de iti u tri gr angirani o ada ući redo unu ar n i kako s i

između n ko i o i ada i edne i ade: ne ačol ski grčki u učki eglenoru nski is ror

2 između neko iko sto ina i edne s o in : ar anaš

ski is roro anski3 izm đu neko iko d s ina i n koliko o edinaca:

ski evre skoš anski/ adino evre skone a ki/diomi u ovo os edn oj kategor i već s sasvi

disaju a osledn i navedeni prak ično e iščezao i

ne i trebalo viš ni računa iDati bro evi govornika odnose s na iz ašn enja o

n em eziku ri ikom opisa eđutim neki od ovinaroči o ezici ugoslovenski naroda koris e se vei kao drugi ezici Sr sko rvatsk ko i e a e i

% uku n ondašn e ugoslovenske po ulaci e i g edu daleko redn ači na s isku usva a u kao ne at

nogi u r os a o če vrtini bi o for alno i i neformno o e a i anađari u S oveniji po ravilu govore i svenački dok se Albanci čes o dodatno s uže sr skona Kosovu a akedonskim u akedo i a i ne to dv

nog bilingviz a kada ri adnici većinski ezika takođjaj manjinske ezike gru a sa kojima ž veetno jezičk me-šan m zajednicama Uopšte uzev to se de niže na l

98



J ICI

sve je viši rocenat bil ngviz a ( a i trilingviz a) eđuhovi govornici a, da bi kod redstavnik brojčano najsla

jezika, bez zuzetka bar dvojezičn , i sa ojam atjezika zgubio svoje uobičajeno značenje U ovi slučajali i nek d gi , uz bilingviza se ože naći zrazglosija

U vezi sa brojčano snago ože se govoriti i oita nosti, shvaćenoj dija ron jski ili s n ronijsk Dijahr

oređivanje broja govornika od jednog o isa do druutvrdili bis o da nek jez ci stabilno rastu (uglavnom nada drugi održavaju osnovnu ravnotežu, dok treći ne rekidnbe govornike (gotovo svi manj nski jezici, ali neravno

sin ronijski, kao jedna era vitalnosti ogao bi da oodnos veličine jez čke zajednice, de nisane kao sku svvorn ka datog jezika u ugoslavij , re a velič ni etnijednice asocirane s t m jez ko Ove dve velične uglav

r bližno odudarne, ali i a i značajnih odstu anja T1981. godine neki jez c ( talijansk , ru unsk , akedongarski, albanski) ali više r javljeni govornika negobilo deklarisanih r adnika odgovarajući et čk koS skohrvatski (računajuć sve narode koji nj e ovormaternji ) slovenačk skazal su pokla anje omenunosti, dok su svi drug jezici za koje ostoje odac ma

ovo ka u oređenju sa brojem članova odgovarajuć zajedn ca Pose no n sko na ovoj l st stoj u

ovor ka pr ma12. deklar san Uk aj naca On smo uzel o z r nestandard zovan vlaški i samo

99



NK BUGA SK

standardizovani roms i koji redstav jaj dve krajnostn ci vlaškog višestr ko remaš ju izjašnjene V a e do

n ka romskog ima bar tri ta anje od rocenjenog uo is dr kčije skazanog broja etničk Roma )

O štije zev raskorak izmeđ iskaza o jeziku1 onog naciona noj ri adnosti srazme o je značajan: znatno

stanovnika doskorašn e J gos avije n govori mnjim jezikom koji bi se oček vao na osnov nj ove na

r adnosti Na svoj način ovaj odatak govori i o so nosa izme jezika i nac e A sa ovde raz atranog gvita niji s jezici koji brojčano nadrastaj svoje etničke nice a manje vitalni s oni kod koji je obrn to Za ovemože se bar teor jsk ret ostav ti brž te o gaš

brzane asim lacijeSagene kogsta ov ta jez ci Jugoslavije mogu se

lit na slovenske eslovenske ndoevropske i neindoZast jeni s ovenski jez c de e se na j žnoslov ns

rvatski s ovenački makedonsk b garsk ) za ad(češki s ov čki r sins i oljski) i istočnoslovenske r sk ) Od romanski jezika nalazimo različ te r m n

ekte (dakor m ns kome odgovara standardni vlaški ili ar m nski meg enor munski i istror munsita ijansk i sasvim marg nalno istroromanski jevrs i Od g rmansk gr e nemački ne even ua

jevrejskonemačkog Dr ge indoevro ske ogranke redstalbansk ( z malo ostrvo arbanaškog d jalekta) grčk1 marginalno jermenski Od e doevro sk oro



eZI

pljene su ura s a (ugro ns g na: mađars ), al ajs a (č a grana: urs i, juruč , ponovo marginalno av as

čer es ).Unu ar pojedin je os oje ra l č i s epen dijal

s og di erencir nja Ono je i r i ije od veći je i a oji avataju šire eri orije (naroči o srps o rvats og) a mnogo manje

li odsu no, od sasvim ma e i a oj pre ivljavaju u envama

Gene s i ra liči , je ic ugoslavije su međusobno blisli udaljeni i utipo oškom pog edu. a va blis os najveća je

unu ar slovens e grupe, ali se distanca javlja ada je reč o uda-ljenijim ndoev ps im i ne doevrops m je icim ( a vi sualbans i ili roms , odnosno ađars li urs i). A i unujednog je i a, a av je sluč sa srps o rva s m, mo e se n ina sasvim i u e an raspon ološ i varijacija i među pojedin h dija e a a recimo, u o odijs im il pade nim sis emim

U e i ajedno, gene s i ipološ i č nioc uv l o ođuju s epenu ajamne ra u i o ti.U ne e i u e , pred v-nic ra lič ti dijale a a is o je mogu međusob o da opš

anje v še us ešno, ča i pribegavanja s and dnom varje e u a o a av pos oji o im je dos u an Ovo je u ola še š o je os alo malo" st h" dijale a a i š o se govornaobele ja danas mnogo la še š re pre o v. dijale a s h gran

ca. eđu im, va nija od ovoga je č njen ca da je ta va polu-omuni ac ja, a o je rečeno u poglavlju, načaj oj merimoguća bar i među govo i a ju oslovens h je i a. S druge

01



G S

tra razumljivo ti n ma ada j č o ajv ć m j zicima mji a (alban om, m đars om, tur om, rom om), n u uta

ov at gorije ni prema ju no lov ns im j zic ma. U ta v m·slučaj vima omuni c j u Jugoslaviji u potpunos i avis opoz avanja s govorni ovog jezi ili pa od zaj d č og z anjne og rećeg je i

Sad prel zimo nap odno e, uz o vrt i na ei ov prateće po avG ing i ič isrp o rvat i zauzima

širo o c ntr l o područj Jugo l vij , do ga drugi j zici maje viš o u u u ili obr zuju en av a njegovoj t r toriji

g i ič i,na j dnoj tran o rvat i lovenač i i mdo ao u punoj m do ać j z ci od o o j z c j

lov i naroda, do u u od o u p ma nji a v pr ojez c pogra ičnom polo aju ili u it acij dija por rugr či a italijan , mađar um i, bugar i alba

ušt obraz ju ug rub h čj du jugo lov h gica, pr livajući e pr o jih ta o t araju i onta t a a

tico svoji govo i a u u d im dr avama, do dr gi j z c( ao češ i , lovač i u rajin i tur i) o taju i v n ta vog

ta ta. one le poseb slučaj pred avljaju jez c ao rom ivlaš i i us ns i , a oje s n mo (ili mo v še) r ćim ju ku određe u m tič z mlju zva Jugosl vije.

S ovim je poveza o pitanj r lativ m a n iod-nos od n i ezič i zaj dnica o u v ći lučaj va go

vor ic j d og j zi a ve a ont uira oj t r tor j i , v tuobraz jući dodatn d pov d ugd , rom vlaš apo r p o tor a j r u j a a pr o t o govo l

2



ZI I

te no nom ds e popul cije . Difu i su r nije bili i idiomi r nijevrejs i jednic , s d u procesu g šenj . Difu nost je još

uve r teristič m lobrojne govor i e je i o što srus i, poljs i, em č i i grč i, d n s ugl vnom r štr e pr ličitim urb nim sredin m .

Geogr fs o usedstv i ovde dovodi dokontakata inter-fe encije, po mlj v nj i srodni poj v u postoje v ij

oje vise, s jedne st ne, od genets e i tipološ e blis osti ilud ljenosti je i u o t tu, s druge str ne, od veliči e ist tus nji ovi entič i jed ic . Kont ti su po pr vilu iten ivniji, inte fere cij i po jmljiv je obu v tn i, u sluč jblis o srodni je i , do oni i među koji je dist nc većispo j v ju i veći otpor prem t vim utic jim .

p i e , svi je ici n cion l i m ji u o vodi i pojmljuju i srps o v ts og, bilo direkt o ili putem k l ir nj

(presli v nj stru ture ne og segme t drugog je i u o-rišćenje dom ći elemen t ), i ov kve intervencije l še seprim ju u slov čkom ili rusins om, č k i rumuns om, nego um đ rs om A est d rdi ov idiom be institucion l e

tite, ojim se slu e popul cije nis og st tus u poodm lojf i s m l cije, eretko obil to po jmljuju od presti ni sused i je ik č i k d su ovi prilič o ud lje i genets i ti-pološki. o su, primer r di, o o oški i g m tič i sistemr ni rumuns i dij le t i jevrejskošp ns og pri v tili strutur lno s svim neoče iv n obele j u o t tu s lo l im o

licim srps o rv ts og i m edo skog.



RANK BUGARSKI

eđu areal m pojavama ovde reba podse i i na baans i je ič i save , pomenu u3 poglavlju, u o viru oga

ra vijaju ajedn č e grama č e cr e. Onome š o je o ome vrečeno dodaćemo samo da u pos oji i doda no dejs vo"spoljau vidu ajedn č og ul urnog sloja, pore lom i urs e c v

ac je, u odgovarajuć m egmen ima rečn sv bal ansje i a. Ov urc m pr bl avaju e je i e upr os nj ovonol os i omogućuju vesno ul urno ra umevan e među n

ovim govorn c ma. l čne pojave mogu se naći i van e čsave a u uob ča enom sm slu reč u I ri, na primer, gde lo alni roman rva s i dijale i pod sna n m ul urnimcajem al jan og

ire govoreći, jugoslovens i je ici u iču jedni na druge

na ra ne nač ne u ra liči im s epenima. a vi u icaj u načmogu da budu u ajamn a o je reč o je icima uporedlj vog s ausa, ali su ma om jednosme i u on a ima nejedna ih parnera. Srps o rva s i je sna an i vor u icaja na sve jugosloven

s e je ke. On je, ope , sa svoje s rane i lo en vidlj vom u cva n j i evrops i je i a danas naroči o engles og čije im

por acije se onda njegovim osreds vom prenose š rom je č ogajoli a emlje.

aj ad, u ve sa arealn m pojavama mo e o pomenu p anjere at ne h no og e du ine prisus va, l s epena

au o onos , pojed n je a na današnjoj er orij . Ov

najopš ije govoreć , mo e us anovi i ra pon od romans dijle a a i albans og, pre o glavni slovens je a, do mađas og, turs og i je a oje su na ove pros ore doneli kasniji

4



I

alasi nasel enika a raz ih područja. a sko i među vima sgovornici ruskog o i s većinom o amo stigli tek uX ve u,

posle Oktobarske evolu i e u njihovoj ma ičnoj emlj . I poredpovremeni veći unu r šn i migraci a, obično sa u a ili jgois oka prema severu ili evero apadu, glavni jezici Jgoslavi euglavnom ve s olećima zau imaju svo a današnja em išta.

o se ič z a ič og (usta og i zako skog) s atusa u-goslovenski zi a, na o i sada prela imo, on e bio regulisana nivou e nič i zajed ica i na ni ou sami ezika. Jugoslovensk akonodavs vo priznavalo je ri ka egorije zajed ica narode, narodnos i i et č e grupe. arodi su e ničke populaci ečija je ma ica u Jugosl vi i (Srbi, va i, Slovenci, akedonci,Crnogorci i uslimani). arodnos i (neadekva an i zbunju ući

ermin a naci alne man ine) su kompa ne populaci e kojimaju svo u m ičnu zeml u izvan Jugoslavi e. Etnička grupje slabo de nis na kategori a u ko u se svr tavaju sasvim maleili pak disper i ane populacije iskog sta usa a ovog s ano-višta, da le, i amo jezike ugoslovenski naroda (srpsko rva ski, slovena ki, makedonski), jezike narodnosti (albanski,

mađarski, turs i, slovački, rumunski, bugars i, rusinski, i alijanski, če ki, ukraji ski) i je ike e ničkih grupa (implici noviše nego eksplici no, to bi bili romski, vlaški i svimali je icinabrojani u produ e ku abele3)

Ova zvanična podela ima i problematičnih strana. a primer, si ski bi strogo uzev morao da se tretir ao jezik naroda jer Rusini više emaju asno omeđenu domovi u izvanJugoslavije ili , pri drukčijoj upo rebi te inologi e kao jez k

05





JE ICI

disti ktivnosti, i tegris osti u jugos ve sko društvo i (z ncio e m ji e) j či i ve s m tič im zem j m , ob

upotrebe m te jeg jezik kod dvojezični grup , itd Ov kviči ioci mogu s o d utiču socioku tu i i socio i gvis ist tus je ik , zv ni čni k o i ezv i č i O i u svo ukupnodejstvu proizvode svojevrs i"imid " pojedi i je i i dij e-k , koji mo e z č j o d doprinese ji ovom očuv nju š re i i p i ovom pov čenju i z me i, ko e tiv i

enjem govor ik presti niji jezik oko i eDok su cio lni je ici dovo jno j k d bi se odupr i

po ekom povo j om utic ju, sudbi nogi m ji sk je imo e d bude određe s opom pome uti ktor Evo s mo

e o i o primer t ij nski se soc r s visoko urb omturom, dok jezici k o romski i v š prip d ju r sutim rur npopu ci m oseč obr zovni ivo govo k it ij nskog, rskog i češkog z č j o je viši ego kod predst vn k većindrugi jezi ođe, viši nivo grupne s mosves i i oseć nj zvred ost očuv nj i r vi nj m te jeg jezik k r kterišu dobroorg izov e i obr zov ne ko ektive, koji preduzim ju mere u ci-

ju obezbeđiv j insti cio e podrške svojim jezicim suprot tome, z jed ce n skog st tus i iše e j čeg grup og identitet s u e se idiom m z t kve potpore, pok zujući endencijuk nest bi nosti, uktu ciji i pomer nju, k ko u et č om t ko iu jezičkom pog edu ko većin govo k v š o isk zujsrpsku n cion nu pr p dnost, s orumuni se de rišu k o Hrvi pri v t ju v tski k o svoj st d rd jez k, dok se eg eno

muni s ič čin os ju n makedonski

07



NKO BUGARS

funkcional e čke gledi je ici u doned vnoj Jugosl viji r liku u se po vrs i i obimu ulog koje ob v u u u

i iroj jednici. eki su ogr ničeni n lok ln s novnido drugi im u n no iru upo rebu uk uču ući i ne v nun ci u je ik ire komuni cije. Dok su jedni s mo m e

je ici, drugi se koris e i k o nem ernji i i drugi e ici u e ne ički me nim sredin m . eki se, videli smo, upo rebl v

i u slu beno i vno komunik ciji drugi m om s mo priv

no Jed n od e ik n cion lni m njin i lij nski, kouči i k o s r ni e ik. (K o s r ni je ici iro o se i učnem čki i rus i, l n ovi m lobrojni i r su i preds vnicJugosl vi i ne obr u u je ičku jednicu). druge s r ne

ici ugoslovenski n rod prouč ju se k o s r ni e iciemlji i v n nje, od s r ne dr v j na drugi em l . Ip

nijed n od i e ika ne mo e e ubroj među sreds va ern cion lne komuni acije.

Je ici se r likuju i u pogledu r d c e,pa i s amogpos o nj pismenosti. asvi al ili rasu e ničke grup ppr vilu se slu e nep s nim idiomima bilo u om smislu to o

uop e nem ju pismo (k o rb na k il vla ) ili pa utolio se u Jugosl vi i ne koriste u javne s r e u pis nom obliku

(k o grčki ili pol ski) . Od pis n je ik m kedonski bug rrusinski i ukr inski se slu e ći ličnim a drugi iničnim psmom srpsko rv ts i koris i ob . ( n ron jsko kori ćedv u pis m is i je ik inače je veom re k po v u s ve

P sani je ici maju svoj s and d v ij te e pa o dau cioni u k o rdn cO aj s a s p p da s im je

08



ZI I

icima navedenim na abeli3 osim vla og, u doda nu ograduda je i roms i e na poče u s andardi acije, pa se samo uslov

no mo e pribroja i s andardnim je icima. Već ova o olnos poa uje da je s andardi acija zapravo proces a ne s anje; je icise a o ra li uju po s epenu s and rdi acije, o u ljučuje igr đenos i s abilnos s andardni normi, ra vijenos s ručn

e nologij , specijalni regis ar i s ilova i d., sve o u ves prirodom i o mom u cija oje i je ici obavlj ju. Oni se

mogu i r ng r i prema svojoj u upnoj opremljenos u ovoms islu, u ajuć u ob ir i ne e sociolo e ri erijume relev n ne un cion lnu asi ciju. Po ne i nali ama, nvr u a vog spis na li bi se pre a oče iv nju je ici naroddo nj albans i, mađ s i i lijans i, do bi pr dnu bili ursu jins i ro s i.

Do s s o rva s i i slovenač i već ve ovi a pos oje aos andardni ili, ačnije, ji evni je ici, s andardni v rije e i ma

edons og, albans og i li rusins og su sra me o s ora njeg po-re l . e ici narod p rodno se normiraju u samoj Jugoslaviji,

a j i e nacion lni manjina u ovda njoj je ič oj poli ici jpri vaćen princip po ovanja s andardni nor i u nji ovim ma-

ičn m emljama (sa i u e om vesn h le sič i speci čnonaroči o u d veno poli ič oj erminologiji) Za ra li u svi drugi je i a, oji imaju monocentričnu tandardizac u,odnosno samo po jedan s andardni obli , srps o rva s rosvo e vari an e spo javapo ice tričnu tandardizac u. L ngvi

s ič e ra li e i među ovi var jana a n su veli e (neš o su veu rečni u, posebno struč im te inologijama) u normalnim

09



KO U A S I

slovi a ne o e avaju komunik c u, ali po encijalno nose simbolički n bo bog koga i deo govo nika u v ednosnoj v

do ivljava ao sebne je ike (u skladu sa oni o je o ičko iden i e u rečeno u . pogl vlju)

a no obel funkcion lnog p o l je ika s nji oo i ć nje u ob ov nju, adminis ciji, p avosuđu, dijinji evnos i i pub icis ici , nauci i d ugim ob as im j vnog

Je ic n od i n cion lni manjina as up ni su udom ni , p emda n a ni nivoi a i u a lič i s penimd k je ici e nički g upa nisu (u delimičan i u e ak o skogOvakva upo eba na no dop inosi op e s a usu nekog je iDa u e o samo ob a ovanje, većina je ika na od i na odnos i ko is e se kao nas avna s eds va na nekom ob a ovnonivou i ba u nekim kola a, ili se u naj anju uku i učavajukao nas avn p edme i Kao oseban s učaj po enuće o klasične je ike (la inski s aroslovenski a apski, eb ejski) ojise vi e ne govo i, ali oj i dalje obavljaju p e i ne n c

verskoj slu bi i, delimično ul uri nauci

aposle ku, pomenu a svojs va pojedini je ika veličinap os o i aspo ed, akonsk , sociokul urni i unkcionalni s

imaju svoje sociops olo ke od a e udr en m a map e a nji ma. Kad je eč o s avovi a pre a sops venom je i ugovo n ci se čes o ponose njime, sma ajući ga v ednim čuvanja ra vijanja pa, ako reba i borbe a njegova ava Ovo j

ipično slučaj kod bolje organ zovani , samosvesni i nstitcional o a ićeni jez č zajedn ca S druge s a e socij al

određene ajednice mogu u vom mater em jez u da v de



ICI

imbol svo e nevol e i prepre u napret u, to vodi u d anoili promenl vom etn č om ident tetu, sveopšto a t vno dvo

zičnost i postepenom utapan u u dominantni e i o olineOva o nešto de ava se, a o i gleda, sa većinom na man ie a naveden posle abele3 ali sa bro čano ačim e c ma

nis og pro la, naročito roms m vla m

A to se t če stavova prema drugim e ic ma vari etetimtu se etnič i stereot pi la o prenose na e ič plan, pa se čestonegativni popula i sudovi o govo im svo stvima drugi nacionaln grupaci a ( ao, navodno, pr mit vnim ili ve tačensme n m, odbo n m slično) mora u ra umet upravo ao i

eve to pri r vene odbo nosti prema sa m ovor cima A iregovoreć , avna sl a ne og e a n egov"imid " proističe

presti a o i on u va, to n e samo pitan e vel čine ea edn ce ili slu bene upotrebe e i a, na primer a o albans turs , uprkos bro nosti svo i govo a i van čnom statu

osta u asocirani sa e onoms aostal m stanovništvom v so estope nep s enost Stoga e n ov prest u ugoslovensdru tvu osetno spod onoga o pripada itali ans om, č a p

ve anost sa Ital om, udru ena sa v so m obra ovn m d gstandardima u samo Jugoslav , ob lato nado nađu e mal bgovo a u ovo eml

Ia o prosečnom sta o u dos orašn e Jugoslav estra a predstava o ez č o a ol ost , o eć ns m m

m ez c ma o o št m p nc ma ez č e pol t e asna ačelu ravnopra nost , č n e da to uglavnom a samo z e e narod i poznat i nac o aln man na nog

1





5Jezici u pojedincu

Mate i ez

Ran je pomenu nega vn evrops s ereo p o v šejnos na dr avnom planu pro e e se na pojed nce. a me, česse veru e da je ne računa uć asn e učenje s ran jene a o pr rodno da sva čove pr ma o usvaja samo jedanje odras a s nj m ao ma ernj m A nal čje ovog s ava maglov o uverenje da u nd v dualnoj dvoje čnos u sm

naporednog usvajan a l redovne al erna vne upo rebe dvajje a, ma nečeg dev an nog, pa mo da nepovoljnog a mea n ra voj soc jal ac ju a ve jed nke. osnov je ovd

o man e l v še pr venom dejs vu predrasuda prema po čn en m manj ns m populac jama, č j pr padn c najčešće dvoje č . Pr ome su glavn os oc ov predrasuda

l o reć pr v legovan monol ngvaln preds avn c većje a u da oj ul urno druš ve oj ajedn c među odvoje čne osobe već samom om svojom osob nom ere o

a vaju podo renje, pa odbojnos e s rem m slučajema a av preds avlja pre oše j obrasca monol gval e s ljč vos u e n č mešane ed je Amer č e Dr ave

3



RANKO BUGARSKI

čno e u ve već n kog anglo ak on kog anovnp čno a oc ra a ro aš vo , lab m obra ovan em, pa

glupošću.a de nom planu, orela ovakvog odno a prema dvo e

čno b o on ek p c no formu an l pak a o e e verovan e da e a ern e k nepr ko novena v

ko a n p onkure c u vako o e amo u emu do kda e ra , dok drug e c , ko e ka n e even ualnu ne o er , ogu a o doda no da lu e određen pragma čk po reba a o e ne ad ru n mu l ud e l

reba odma reć da u ovakvom s va anju po oj rac ona nje gro, premda av jeno u emo vnu oblandu. A o š a d go,

vladavanje prv m je kom u načelu j deo jed ns venog proceo van a sve a sebe u om sve u, do je po o je usva anjdrug je ka, do oga dola na emelju a o s ečen ono , pak preva odno je č a operac ja. O uda jaka p

među prvog naučenog e ka l čno , o a e če o fe u e ro opao odno prema om je u

vakvo vel čan e ednog neponovl vog ma e eg epr o e se uklapa u dnu obu va u m o og u, ranpo n anu, o nac ona no e č č o dr av , u kojpo e jne n akve ra ne, e n čke, vers e pa n e čke mešavAl ako o av mo po ra do a oč gledne ra čk

ac e cele ove e e, ko e u u nov oj evropskoj s or je

ka o umele da e po e, moramo da on a ujemo da e anje ma e jeg je a u na ačenom sve lu preds avl a pjedno avljeno. Objek vno gledano, današ ja s varno u E

4





KO BUuAKS

ušava podup e i popula im laič m preds avama anegdo s ogara era p imera rad , da je o višeje čni is ins i ma e

je i onaj na ojem se misl l i s a, il i onaj oji os aje očuvod po emećaja ili del čnog g bi a je č e posobnos i uled boles i. Odnos i među je a i mi šljenja, aof je a s o-va, isuv še e slo en, u mnogo čemu još uve ne spi an, ova o p os pois oveć vanja, ev dencija o a a ičnim les icima ne d je nedvosmislene e ul a e.

s o a o, jedan je mo e e usv ja i ao m ernji u anijem ivo om dobu al posle b i u oj ulo i amenjeim d ugi usled promene o oline, pa ča ne im reć m, o još u mogućnos povra a prvobi noj s edini pre od

ma ernjem je u oj se sada ope učvršćuje.

Ova o e s b lno sagledan pojam ma e jeg je a ap avo se mo e a lo u ne oli o omponen de spore u, odno no e osledu usvajanja (prv naučen je ) spenu nanj ( e i oji se najbolje na) un cij e ojnajčešće o i i) ili iden i aciji e oj ne o sam pr

o svoj e nj , li mu ga d gi u om svojs vu p pOve omponen e mogu se podudara i al i b i u del č o

as o a u, pa e o mo e ima i a l č e ma e je je e od upo ebljene de nicije. Ipa , u sve pomenu e uslovnos

a već nu po eba verova no je najade va n je opš e određenjda je nečij ma e j je onaj oj je o l ce najp e au

(u ol o on n je as je ame jen) sa oj m se s mo deuje . l još uve s oj napome a da o e mora da bude samojedan je , je se dva mogu aporedo usvaja ao prva

6



JEZICI

mor da os ane is i e i , ne samo s og š o se on mo e amenego i a o š o e i samoiden i aci a podlo na p omenama

I ovoga sledi i o da e, s rogo govo eći, ma e i ene mo e ne na i U m gran s im i sličnim si uaci ama vara li ova i po ove za ča nog i atern eg je i a, p se, naprimer, a po om e naši adni a u emač o o i su am

ođeni, a o spon ano usva a u nem č i ao svo prvi e ie i p eda a veoma os udno po na u, ne mo e reći da ne na

svoj ma e n i e i , nego da im e aj e i nemač

edno e u, pi an e ma e n eg e i a, i eorijs i či pra ično, na no e slo enije nego š o o i gleda lasično

onolingva u e ops e adicije Zbog pomenu i ne asnoćamogući abuna, danas se u nauci o p oble ima višeje ičnos ii sam e in" a e i je i" na češće i bega a U es o gradi e se govori opr o odnosno rugom e i u, pri čemu seovi na ivi obično odnose na s epen nan a ili obi upo rebea ne nu no i na redosled usva anja (i u e u poseb im discip inama ao š o u a vo na psi olingvis i a i glo odidagde e ronologi a od posebnog nača a)

Tipo i bi i g izma

Već i na n čen erminološ pra s govoo osnovnomme odološ om doprinosu nau e u ovoj oblas i o je rela i-

viz cij u jamna us ovljenos oni ljučn h pojmov o iin če popul o amišljaju o n pred da i, po n i i s rogodeli i Ovo ćemo u n s av da i us rujemo u više r vni,





JEZI I

eć da u mnog oj ne po eduju dva jez a pa višejezu vom jednom jez u!

u ven o e nažno e p o ja oz d ne u na nog elitnog l ng z a v e m označava ovnu a vnu dvojez čno e u p padn c ma e no je

manj na, povezanu a p o lem a oču a ja den e a, o azo anja l čn m, a d ug uglav o v o o o azovanejed nce oj v adaju an jez c mai u o e de o ogaćanjea ne zvo p o lema Sl čna azl a zme u lovno re

nega v og poz vnog p ološ og p edzna a, odno nc jalnog o uženja, može e zapaz od pode e napri ni škol ki k lt rni l ngv zam U p vom učaju eč je o de

z dvojez čn po od ca l ed na za oje je l gv zampo e a vojev na oc jalna p nuda a up o o e, gom ećem lučaju (deca oja uče rane jez e u š ol , ono no od a l oj h uče za po lovne l čne po e e) u vd ug h jez a je u p nc pu va dob ovoljnog l čnog zdož vljava e ao neš o poželjno Ka o e de čno ovladvanje an jez c ma roz n uc je o azovnog

mo u lov o može nazva višejez čnošću, već na p av h gvala ve a p pada ka ego ji na odnog p odnog l ng

Me u m, š a je"prav " l ngv zam? T e a odmah ećda ne po oj n ka va opš evažeća de nic ja nd v dualnokao uos alom, n soc je alnog b l ngv zma Razma aju

jam ma e jeg jez a, v del smo da se on može različi oodređiva p ema er jum ma a š s p e lo zn njekcija l den ac ja Sl čna mer l m g se p men

9





EZI I

o azeći od stepena zna a, pomenuti on inuum može sepodel t na segmente, da a o bez o ri grani a U prvi seg en

do l bi ambiling ali on oji podjedna o u po punos vladaju oba a jez ma Tu se podrazumeva sposobnost nji ovogalte ativnog kor ćenja u sv m domen ma i situa ij ma upotrebejezi a, u jučujuć sve jezičke ve t ne (r umev nje, govorenje,čitanje, pisanje), i bez in erfer n ije jednog jezi a u s ru ture drugog n bilo om jez čkom n vou ( ema sk , A na l 8).

Balansi a i bilingvalir • • •r . . . . . :

L, Lz

± ]A B

Domina t bili g al. . . .

Lz rD E

S/ 8

. . . . . .' ' '' ' '' '

e

· '

�F

Al ovakvi pojed nc pre s m olo a nego realna b ća, samo z ps hološ h nego z soc ološ h razloga; na pri er, dva

2



NK BUGARSKI

jezi a i ada isu potpu o poduda a u s ojim društ e im ncijama iti ek i a entna u s im domenima upotrebe (da jesu

jedan od n ih bi bio sas im su iša , pa zajed ca i njeni članone bi i bi i d ojez čn )

Ži otnoj st arnosti bliži sue ng a ljudi koji ta ođepodjed ako lada u s ojim jezicima, ali e i potpuno u e omstrogom smis u monoli g alnih no i ( a Slici 8). O aj tippriz aje, naime, čin enicu da i bi ing ali iso h sposob osti uoba jezika te jezike difere cirano raspoređuju prema prilikama,crpeć z og ukupnog erbalnog repertoara principijel o na

način a koji onoli g al d stribuira elemente s og ednjezič og repertoara Iz o og proističe aža etodološ i u dda u up jezičku sposobnost bi ing ala zapra o ne treba upo-ređi ati sa zbirom sposobnosti d aju odelitih mo oli g al ihgo or i a istih jezika, ego sa sposobnošću jednog od ji h. i -ling izam se time u azuje kao fenome sa sopst enim orma-ma za ko i e moraju da aže mo oli g al e norme (na primer,zahte da se s a od d a jezi a z a u istoj mer i na dentičannačin na oji ga znaju jego i monoling alni go ornici).

O aj elastičn pogled sas im prirod o prih a a neke iskust eno poznate i nespo e činjenice o jezič oj p a si biling ala. nogi od nj ih radije pribega aju jednom od s ojih jezika

s a od e nom pri at om razgo o , a drugom u ja noj o-mu i aciji; a o č taju a oba, možda ipa radije pišu a jed-

om; i slično. Neret o dolazi i do specija izacije, uto i o što

e jedan od jezi a uopšte ne akti ira u ne m domenima, si

22



E C

uaci ama i i ve nama a nekada n edan od n i ( ma pismeni b lingva a).

Tako e veoma čes o do a do u ca a ednog e ika d ugi, i i obos anog, pa se u po e en u sa mono ngva nom dukci om p imeću u a ke i modi kac e u i govo u ivop su, g a en u eč , s n si i seman ci. Ova ods upak d su sup a eže p me na, su ob čno na p e na iva u a u aci kada neko veom ečno g amisp avno govo i ednim e i om, a sa nag askom in onaconog d ugog. (Za ednog is a nu og sav emenog ngvis u eno e da ečno govo i pe e ka n us om!) U ova kon

eba pos avi i i sve sk po na e p ime e ud ko i su pisča na kn ževna de a na e c ma ko im nisu bi i ma e nDžo e Kon ad, Vladimi N bokov i Sam ue eke ). N ii u e na dos gnuća os va ena su v soko speci a ovanommenom edne od e ički ve na, pisan em be e is ike, ane mogu samim im da pos uže kao ea na me a avnome noi a moničnog b ingvi ma.

Na i oženi način os abl en i as o eni po am bi ingvsa s anov a je čkog nan a p ipu a pod ovaj ov sve vb o l udi od k vi i mesa. Idući dal e p ema k a u kon inuumdo a imo do po ma dodu e, spo og emi ing a a.Naime,de e ko e od as a sa dva je ika u i a i o nepovoljnim oko ns ima, kakve ne e ko p a e ivo adnika m g ana a a i i d

p k aćenih man i s g pa, e ba je ika da usvoji samopolovično. Tada ono, umes o da pos ane dvoje ično, pos je samodvos ko poluje ič o" (C na S ici )

23





JEZICI

Ovde ni e mnogo pomog a ni uticajna ia o dos a osporavana i nedovo no asna pode a na donek e srodne ipov

sa semantič og i razvo nog stanovišta. Ova pode a zasnov ne ingvis ič i rečeno na pitan u raspo agan a edn m ezkodom sa dve rea izaci e i pak dvama ode itim odovima. Popu arn e š o znač uprošćeno i zapravo neade vatno to se mže reds avi ao pi an e odnosa miš en a i upo rebe e

od bi ngva a na š o upuću u us ovne parafra e o e ćemo

u zagradama i pod navodn cima.Slože i bi ngva imaju edanseman č i sis em rea izova u dva e i a usvo ena napor

spontano u ranom živo no dobu o a se i u asni oj produ ci mogu neosetno mešati pa govorn ci nisu uve ni svesn

o im se od n trenu no s uže ("mis e bez posebne ve e saedn m i i drugim e i om" .Koor i ira i bi ingva i pa ima u

ode ite seman ič e sisteme jer su svo e e i e usvo i i u difrenciran m o o nos ima us ed čega drže odvo ene (" is ena onom ezi u ko i se renu no s uže" Na adubor i iranibi ngva po a e od seman ič og sistema svog prvog jezspon ano ga"prevode" u e emen e svog drugog ez a na češće

asn e naučenog i o uda podređenog ("mis e na prvo e i u

i kada govore na drugom" . No ova termino ogi a se u o re-b ava neu ednačeno a sama materi a se teš o nud eg a tnoproučavanju.

ad smo već dota i p ob m razvo a jezički sposobno

s i napo ni o oš a se tu azlikujiili

imu/ti i

i i ukc ibili gvizam. Do s p i odnosi na svajan dvajezika maho v ć predš olskom obu d ugi uk jučuj i uče

25





J ICI

že h, koj ma je dr g j z k pragma č po reban al emonalno odbo an kao pre nja sops venom e čkom den tu

procep može n ga vno da se odraz na p v jez k. Ovakpojave, prać n odgova j ć ta o maprema jez ku, moguda pro zv du d goročne posled ce, dopr noseć proc s ma očv nja l š r n a, odno no zamene l povlačenja, pa gašj z . r m ra d , ad vn b l ngv zam pods č š rn rodn h j z , dok s rak vn b l ngv zam, ako je ma

u d oj zaj dn c , mož da s gnal zuj njen pos p n prelsa prvog na drug z k moguću smr pre hodnog

Ako je eško mer b l ngvalno znanje, je lako znaćj k vne p ak čno p menl ve kr er jume n za mer nje updvaju jez ka, kod pojed nca kao u zaj dn c Pa pa se da

sve v še vod r na o ovom asp u u najmanju uku knužnom kor k v ns s ranja na kol č jez čkog znanja lom, e dve s rane p anja b l ngv zma su međusobno povezankako se moglo v de z našeg p k a, pa se ovom drugom n ćmo dalje posebno bav

B l ngv za i prateće pojave

Sa ačke gled š a kul urn h razl ka s nj ma povezasoc jal h obrazovn h programa posebno je zan lj vo p anodnosa b l ngv z a b ku ura a ako ove dve pojave ne

oraju uvek da du uporedo, uspešan b l ngval najčešće bar une oj er ovladava dvema ultura a Bez oga se, na mene mogu zbeć kulturne greš e, dobro pozna e u nas av s ran

7



N O BUG RS I

jezika, oje nastaju ada se analog a jezička sredstva pri ejuj a ači stra ulturi j dnog od jezika. Ovo je čest sluča

priliko uđe ja, zahvalj va ja, izvi java ja i slič ih kultuosetljivih go o ih č no a, gde čak i u utar e ropske kulturu širem s islu da i ne de o dalje po sve postoje značajrazli e u d o ats oj upotrebi pojedi ih jezičk h sredstava

U saob a aj z e bili gva a ispoljava se jeda red poja a koje ods ora ulaz u žižu nterdiscipli ih nauč ih istraž va ja i oje ož o sa o da pome emo. Među j ma jp ta je zborajezi a na kome će se opštiti, zavisno od raz ihkultu h, s c o o kih, psiholo kih i drugih č ilaca Tu sutom, meha izmpri agođ a a govo ik tokom verbal e itera cije, s obzirom na zajed ičk poz avanje jednog i i višekodo a, uslo e ciljeve ko u i acije, et ič u pripad ost i društve i status sagovor ika, kao i simboličku v ed ost govo ogpribližava ja ili d sta cira ja u vezi s obema po e uti

e bal im stra eg ja a je i me a e "prek či a e" kodo a- raširena p a sa ko bi ova ja el me ata dvaju je ka to oiste intera c je iz eđu bili g ala Ovakve alternacije eo a sučeste u pogran čn m drugi etno jezičk meša m ajevi a,zati među seljenici a i pov at icima, ali i kod nek h profesio al ih g upa u inače pretežno mo oli g a nim urba im sred a a Kod as, na p imer, profeso i st a ih jezika u efomal om eđusobnom azgovo akle, e samo u učio ici)spo ta o kombi u u jedi ice i skaz vog mate jeg jezi a jezi a oji p e aj P d č i tič h le ja a

sk a ja iz eđ jezi , pa j a v b i

28



EZI

holingvistič e, sociolingvistič e, sociopsihološ dr ge impliac je i posledice

Kad s o već pomen li posledice, reba da dodamo da jei pitanje bil ngvizma celini od poče a opsedn to spe lacijama i sporenj a o o njegovog dejstva na intelek aln i dhovni razvoj dvojezičnih pojedinaca i njihov dalji vot. Globalno go oreć , st rija š o a m š jenja o ovoj problematici, oblkovana obr sc ranije pomen tih negativnih pred beđenja obi ingva ima, pre e no je t naglašava a š etne posledice sm sl mog ćeg slabijeg poznavanja obaj jezi a, izvesnih zastoja menta nim f n cijama, nesig rnos i ponašanj i rea cijama, slabijeg speha š ol , mo da ča i podeljene ličnosti, i sličnog. Ia o je povremeno bivalo ovakvih nalaza, oni se

danas glavno t mače ticajem nepovoljnih o o nosti ojima se bil ng al nere o razvija, pre n go samog bilingvizmaao ta vog. Nova i mode ja istra ivanja, empirijs a l i teo

rijs a, zna no već e in daj pozitivnom dejstv bilingvizmaao činioca oji pods iče ogn tivni raz oj, psihološ eksi

bilnos , tolerancij prema dr gom i d čijem z s zbijanje lin

gvocentriz a etnocentrizma, širenje intele t alnih horizona ai dr ge po eljne ara ter sti e l čnosti. ima i mišljenja dab lingvizam sam po sebi zapravo ne del je ni negativno ni pozi ivno, b d ći svets m razmerima ta o obična stv , te daje to s štini ne a vrsta potenc ja ne dodatne sposobnosti čijirez ltat zav se od slova, nač na stepena njene real zacije.

o svem ovome m još nogo n jasnog, pa ontradi tornog, to j dobrim o os e ica č njenice a j na

29





EZI I

c onalnog ez a države, dva s ana ez a gde god e to mguće a govo e već ns ez a ovo b na če će zna

u upnot

ez aM smo, govo eć o b g zmu, po p av u m s

e , a se na sl čan ač n može govo t o t , pa mv e ez a o v e ez č ma ns g upa u nog

ov s e o zu e po ed n a b o p ćenom e as čnom s vatan u ove po ave, o e ne po

u eva nužno analogne sposobnost u oba ez a l u svez ma, mnog ud su oslovno mu t l ngvaln a o su

e ez a, ma a na nač n na o se uče s an epa će u sve u ečenog b t asno da ez č om fo o u

stva nost , p pada u pov emen zve ta o po g ot m

pe fe t o go o e"

dese a , "zna u" dva eseta ez aŠ

tose pa t če p ofes ona n ngv sta, on često anal čst u tu m ogob o n ez a, al to n po to ne od azuda su u s an uj·da govo e na sv ma n ma

Možemo da za uč mo s edeće Po ov an e oc aont nuuma b ngv zma mogu se zanema t , e potpun

b l ngvala u s ogom sm slu navedenog od eđen a gotovo zvsno nema, a č st mono ngval po de n c z az z db ngv zma l ada se ov polov odse u, u asponu o

e od e v l ngvala pa sve do l ca o a u zvesno me lažu ne m d ug ez o ma mesta za azne v ste

pe e b l ngv zma Ta v b l ngvala a sasv m dovol no ego to st g e o do posledn eg seg enta ont nuu a, teos an e nte esantnog a p a t čno slab e uočl vog Dovo

3





B bl ografja

p s n o n g n b lo go o o , s n gl c o pn n p obl

b s s d ogl s n p žn oc Z lo po n m o lož n n pos o o

o p gl n l u n n m c n n s ps o s o p n n o n s ć o n u p R K" n

" , No i je iko lo ni ogle i Z g b ž n

c op s p s M K ž n," c ns u" , Opća enciklope a J - Dop n ki e ak Z g b

; Š , c p sma s" , Pogle ling itik g b op m p obl mu l s

go o E n n s ,"Kl s c a " , Problemi opšte ling i tike og Š o o om , u l u uć asp

o n s pos bno n naro o po o ug s ,Je ik i ling i tika og d , a a po obn b b

og fs po a m n a o po d n odPra ci ing i tici - o ad 06pš u u d š n

on s un c o san a z a a u m o v r a z nos , omogućuju R. uga sJe ik u ruš u, ograd ,

33



BUGARS

M. Radovanov ć,S ci i i ik ,ov Sad 98 , te F -shman, S ci ik ,Sarajevo 978 Th S ci y f

owley, ass. 972 , a posebno sa s anov š a je-čke pol ke Dk ljan, č i ikZagreb 988 .Pupovac (ur. , ici i i ik ,agreb 988 (gde se daje pr kaje čke s tuac je pol ke u odabranim evropsk m vanevsk m zem ama, uključujuć Jugos av ju . O je c ma u Juslav j v. naroč o . ovačec,Je c p sma naroda narod-

nos u okv ru ema ske cel neJugoslav ja, Enc k d i ,sv , Zag eb 99 ; S andardn je c u SFRJ,

Li i ički č i SOLbr. 8, Zagreb 989U sve u apa enamonog a ja o v šejezičnos , sa posebn m osvrtom na problemeobra ovanja je čk h manj na, jeT Skutnab angas,Bi i i m d i i ,eograd 199 (. Sk abb a gas,Bi i

i m r Clevedon 198 - eđu najva n j m ak uel ivor ma obaveštenja o p ural etu, klas kac j reg s j

sve a su: C.F and F Voege n,C c i d I d x fhe W r d ' ew York 977; B Gr mes (ed. ,

g f h r d: E h ,Dallas 988 ; G. D csy,S i ic R p r f h f he W r d a J 985

a I, loom ng on 98 ;B. H . Qe a(pe .), 3btKU uouaJ Kmbt Mu - l cn Km u CJOBHUKc a 1 2

eoma kor s tan moderan pregled gene ske klas kac je i arealned s r buc je jez ka, u stor jskoj teor jskoj projekc j , daj

uhlen, A id h r d ' ,ol. I : Cc i ,

S an or ondo 987 Iscrpna obaveš enja o genetskojpr padnost g at čkoj s uktur va j h je ka, uz os osoc ol ngv s čke podatke, sad . Co e (ed. ,Th W r d '

134



EZI I

Major anguage London Mnošt o enc loped js s a-za h podata a o razn m p tanj ma dota nut m u o oj nj

pruža Kr stal,Kembri ka encik oped a jezika,

eograd( . r sta The Cambridge Encyc opedia o anguage,ambr dge

3 5





Registar jezika

Ovaj re ar obuhva a je ke, je čke porod ce d jalekoj e pom nju u knj O naka"j ." a na va je aćen ca

a reč"je c" upućuje na ene ku rupu je ka e ar adrž pokušaj kla kac je (npr d j leka a pod je ke oj

pr padaju) n jedno načne den ac je je k a dva re k lučajev a, a o de je o ledalo po rebno, da

u up e unu ar re ra o ala obaveš enja mo u e nna načen e a u knj Kor šćen je ključ vo p

rva ka adap ac ja ena a o na r me a, de b akaupak mo ao kod č aoca da a ove o b ljn je nedou ce o

den e a, u rad u d vorn na v

afr kans 57, 90afroazijsk j.46, 53-7

ainu41 , 83

ajmara 58a adski 54albansk , 46, , 53, 65,

66, 74, 7, 02, 10�,0 9 ,

algonk nsk j5altajski j. 6. 49, 4, 55, 01

37

amerindi anski j 6, 48, 58(v. i indijans i j )

amhars i56

anato ski j 47ang osa sonsk 1 7ar mejski 54ar psk 26, 32, 51, 4, 56, 66,

, 86, 87, 94, aravakans i j 59arbanašk 98, 100, 08



BUG RS I

a m ski 8, OO(v i v aški

asamsk 2, 54atabaska ski j 58a st a ij sk j27, 46, 48, 60 2a st oazijski j 46, 49, 55a st o ezijski j.46, 48, 55,

57, 60a e bejdža ski54

bahasa 55, 73baltički j. 53balto-s ove ski j47bant j 5, 9, 57baskijs i 4 , 52, 64, 80belo s i53

benga ski 2, 32, 5 , 54ben e ko goanski j.5be be ski j.56biharski 32, 54b etons i 53, 80b ga ski 6, 53, 65, 97,99,

00, 02, 05, 06, 08

b ma ski54b r šask 4

ciga ski 8(v i romski

čadsk j 56čakavs 4če ke ki98 , 0 , 2

38

češki 53, 97, 00, 02, 05 7,2

č kotsko kamčatski j 55

da čki j.55dajački 9dako m sk OOda matski23danski 2, 4, 53, 94di a 56d avidski j 46, 54, 64

e g es i 2, 4, 7, 20,25, 26, 32 , 5 , 53, 55,5 , 59, 60, 6 2, 64 6,70 2, 74, 75, 80, 8 , 83,

84, 90, 92 , 96, 04k eol 2, 60, 62eskimsk 59eskimsko a e tsk j46, 58, 83espera toesto ski 5 3et rs 26, 4

fa sidžijski 6

ski 0, 53, 94f ama ski 2, 74, 75, 80

a c s 2, 6, , 20,32 , 37, 5 , 53, 55, 5 ,

59, 60, 64, 66, 70, 72 5,80, , 84 8 , 9 , 9

kreo 2, 5 , 60



fra ko prova a kf la

ga c j k 3, 0ge kgerma , , 3, 00g ljačkgrč , 26, , 3, 6 , 66,

0, , 3, 6, , , 00,

03, 0d mot k 6katarev a 6

gr z k 3g džaratgvara , , 2

a a , 6, , 3avaj k 6ebre k , 2 , , 2 3, 0ele k et t k 26

d 32, 33, , , 3d ta k

mo go a k 46, 6, o a d k 2, , 6, 3, ,

60, , rvat k 0 , 0

ber k 26gbo , 3loka o

C

d a k 2 , 3(v mer d a k doar k , , , 6doev op k 6 , 2 ,

, , 00, 0do r k , do eža k , 3do pac čk 6, , 60

r k 4

rokvo r k , 2 , 2 , 26, 3 , 2d k3

troroma k , OOtror k ,

ta a k6, , 32, 3 , 3,, 2, 0, 3, , , ,

, 0 ,Ita k 4vr

ao

apa k0, 32, , , ,

av k32, , 0jerme k 4 , 3, , , 00,

2jev e košpa , , OO

03evre ko emač , ,

d š 2, , , o ba , 3

r čk , 0

39



N BU A I

kamaš 23ka adaka ri 6karip k 9ka a k37, 3, 66, 0

� ka ka ki 6, , 2 3, 0J kazaš

ke a , 9ke k 23, 6, 7, 3, 6 , 0k e k l l ,4, 32 , , ,

9, 7 73 3, 9 97k rgkmer kkop k 26, k rd fa k kore k 0, 32, , 3

kor k26k rz ka k 0ko a 7k š k 6k e a

adi , 9la kiap k l

lat k 7, 22, 26, 37 7, 66,73, 0

a i 3a a

a 3

mad r kmađar k 0, 3, 7 , 97,

0 6, 09a a k 9aked k 4, 6, 30, 3,

6 , 9 , 97 00, 02 09ma a a amma a k33, , , 7 3ma a k po ez ki 60ma gašk 7, 6ma ke bambara 7ma tešk 3ma dar k32ma dž r k

a Ma x 3, 2ma r k 6mara k 32, 5meg e r m k9 , 00

ai a a

mi ea gkaba

m da k 2o go k

a de e 6, ah a 20, , 9a ahema k 2, , , 6, 32,

3 , 0, 3, 9, 70, 2, ,

, , 6, 9 3 0 , 2 , e

1 0



n ge -kongoanski .6 7nige -kordofans . 6 8 6n o-saharsk .6 6no veš 2 3

andsmo 2r ksmo 2

oks tanski70 80o i ao o o 6

pa eoaz s (pa eos b r k. 5

papuans i .60paštopendžapsk 32

pe s sk 8 5po inez sk .pol s 3 8 98 00 03

08portuga sk 20 32 37 553

7 9 60 66 83 9kreo 7 60

p ovansa ski80

omansk . 7 22 23 377 3 80 00 0 2

omanš 72 8roms i 8 3 97 00

02 0 7 090 2

munsk 2 37 3 697 99 00 02 03 006

ICI

4

s nsk 9 00 02 030 06 08 09 2

r s 0 32 3 66 70 7 9 98 00

03 0 07 08 223

mimo edsk .3ns r 26

s ntaseb ano 5

emitsk .9 2 56em t o ham tsk .

s nhalešksino t bets .6 8 5slovački 3 97 02

03 0 06oven čki 3 87 997 9 02 06 09

s ovensk . 3 59 8000 0 ' 0

oma sk 6ssrpskoh vatsk 3 4 6

3 6 70 73 839 97 0608 09

st gipatsk 6t os ovensk 26 3 O

s merski

ndans . (S oux 8

v i i 7 70 7 93



O UGA S

ko k g l k3op , 20, 32 , 3 , 1 ,

, 60,, 66, 0, 2,, 0, ,

k eol , 60ved k , 3,

dž čkg logg 2

m k 2, , 2k

e g , ee o

g 6o o p (To P 6 ,

p

2, , 0

2

kme, 66, , , 3, ,

0 , 02, 0 , 0 ,

g o , 0g k

k3, , , 00,0 , 0 , 06, 0 , 0 ,

2

k 23 6, 2, , ,

0o k g k

d 2, 33, o e k

ek 2, ,

v , , , , ,fo , 0 ,





NKO BUGARSKI

5 . JEZICI U POJEDINCU

Mate j jez k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l

T pov b l ngvizma.

B l ngvizam prateće pojave.

bl ografja

Registar jez ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

CIP- KaT orH3a�Hja y 6 H a jHapo) a OHO H Te a Cp6H e, Eeorpa

8 1 ' 181 27

EYAPCKM PaJezicil Ranko Bugarski. izd

Beograd : Čigoja štampa: XX vek, 00(Beograd Č go a štampa)4 s r; 0cm - (Sabrana delal Ranko Bugars i ;

knj.9Tiraž 00 Bibliografja s r - 5

- Reg s arISBN86- 558- 99 8

a) Je3H b H rBH H a e) Je3H -

<y �HjaCOBIS SR 1000 6940





Documents

Ranko Bugarski~Jezici