NENAD �ANAK

RATOVI

TEK

DOLAZE

1993

Ovo izdanje posve�ujem srušenim novosadskim mostovima.

Autor

Predgovor drugom izdanju

Ova knjiga je napisana u jesen 1993. godine u jeku hiperinflacije i rata u Bosni U tada objavljenom tekstu za ovu priliku ništa nije ni menjano ni dopisi-vano, a ni izbacivano. Zablude koje sam u to vreme imao danas su dragocena svedo�anstva o tadašnjem na�inu razmišljanja i procenjivanja zla na kome smo se našli. Neki predvi�ani doga�aji tekli su druga�ijim redosledom (rat nije prvo po�eo u Makedoniji ve� na Kosovu jer se u me�uvremenu u Makedoniji instalirao zna�ajan broj NATO vojnika), a sudbina Republike Srpske Krajine 1995. i proterivanje stotina hiljada ljudi iz Hrvatske u svega nekoliko dana, iako o�eki-vano u opisanom projektu »razmene stanovništva« nije detaljnije obra�ivano zbog (u tom trenutku) zamagljene slike o kona�uoj sudbini prostora tada-šnje RSK. Dejtonski sporazum je 1995. na trenutak zaustavio kreiranje Velike Srbije, ali nije ukinuo po-stojanje njene ideje, nije uklonio sa politi�ke scene njene ideologe niti je prekinuo praksu upotrebe etno-politi�kih �iš�enja i državnog terora kao sredstava u borbi za vlast. Politi�ke okolnosti u Srbiji se u prote-klih šest godina nisu zna�ajnije promenile. Novi Sad, april 1999.

Nenad �anak

Predgovor prvom izdanju Rat i mi. (Ne fali r). Pro�i �e još mnogo godina dok ne

bude sasvim razjašnjeno zbog �ega smo ratovali u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Zvani�no, još uvek nije jasno ni da li smo bili u ratu. Srbija, nije u ratu, uporno, ve� tri godine ponavlja njen Predsednik, ostavljaju�i ceo svet u dilemi kako to šef države koja nije u ratu stalno potpisuje primirja i mirovne sporazume.

Nenad �anak nema tih dilema, on je u ratu bio, prinu-

dno je mobilisan kao državljanin te iste države koja nije u ratu i koja ima oko 100 hiljada ratnih dezertera i na desetine hiljada ratnih invalida, ima dobrovoljce i ratnu siro�ad i nema više nekoliko hiljada stanovnika umrlih od rata koga nema.

Kao pravi optimista �anak je zagledan u budu�nost i

tvrdi još �emo ratovati, ali na sre�u, ne�emo biti u ratu. Treba li mu verovati? Naravno da ne treba, ali nije loše znati šta nam se može desiti kad ve� ne znatno šta nam se dogodilo. Predsednik drzave koja nije bila u ratu i koja je uvek bila za mir, o �emu svedo�e i njegovi brojni potpisi na mirovnim spo-razumima, tvrdi da je bio u pravu kada je predvi�ao rat ako budu priznate Slovenija, Hrvatska i Bosna. Kao pravi vizionar zaista je pogodio.

Nedavno, je opet imao privi�enja, tvrdi da Gr�ka usko-

ro ne�e imati sta da prizna ako ne požuri sa priznanjem Makedonije. Da li mu se to opet javio glas sudbine ili opet zna nešto što drugi ne znaju. Da li �anak zna to što on zna, ili veruje da je dovoljno to što zna njega. 1 nas.

NE VERUJEM! AKO DO RATA IPAK TREBA DA DO�E

MI �EMO SE RATOM TOME SUPROTSTAVITI. Mile Isakov

KUDA IDU RATOVI Od samog po�etka ratnih operacija na tlu bivše Jugoslavije 1991. godine, nametalo mi se pitanje za �ime idu svi ti ratovi i gde je njihovo ishodište. Odgo-vore do dan danas nisam pronašao. Ova knjižica predstavlja samo pokušaj da, pre svega samom sebi, pokušam da pomognem u razumevanju ratnog zla koje nas je sve zajedno zadesilo. I ako ova moja razmišljanja imalo doprinesu da se ratovi u Jugosla-viji zaustave, bi�u manje nesre�an. Vojvodina, Novembar 1993.

Nenad �anak

RATOVI

Rat u Jugoslaviji je po�eo protivustavnom ane-ksijom Vojvodine od strane režima Slobodana Miloševi�a 06.10.1988. godine. Me�utim, sa ratnim operacijama se zapo�elo skoro tri godine kasnije, 26.06.1991. godine sukobom Jugoslovenske Narodne Armije i Teritorijalne Odbrane Slovenije. JNA sa ubrzo posle toga povukla iz Slovenije. Zbog �ega? Zašto JNA nije ispunila svoju (Ustavom SFRJ jasno definisanu) obavezu "... zaštite Ustavnog pore-tka i teritorijalnog integriteta SFRJ", ve� se povukla sa dela teritorije SFRJ menjaju�i pri tome spoljne granice SFRJ?

Odgovor mi se nametnuo sam po sebi kada sam ponovo pred sebe stavio memorandum �etni- �kog ideologa dr Stevana Moljevi�a od 30.06.1941. godine i podsetio se osnovnih postulata �etni�kog pokreta tog vremena. Istih postulata na kojima se za-sniva Memorandum Srpske Akademije Nauka i Ume-tnosti napisan polovinom osamdesetih. Postulata na kojima je (koriste�i se nasledenim aparatom komu-nisti�ke države) stvoren nacionalsocijalisti�ki režim u Srbiji. Postulata kojih se JNA pridržavala kada je pošla u rat u kome je uništila ne samo zemlju �ija je oružana snaga bila, ve� i samu sebe.

Zadatak onih koji sprovode ovu ideju je (citi-

ra�u dr Moljevi�a): "... da stvore i organizuju homogenu Srbiju

koja ima da obuhvati celo etni�ko podru�je na kome Srbi žive, i da joj osiguraju potrebne strateške i sao-bra�ajne linije i �vorove, te privredna podru�ja kako bi joj bio omogu�en i obezbe�en slobodan privredni, politi�ki i kulturni život i razvitak za sva vremena.

Te strateške i saobra�ajne linije i �vorovi potrebni za sigurnost, život i opstanak Srbije, iako gdegde danas ne bi imali srpsku ve�inu, imaju da posluže Srbiji i srpskom narodu da se ne bi više pona-vljala teška stradanja koja Srbima nanose njihovi susedi �im im se pruži prilika.

Preseljavanje i izmena stanovništva, naro�ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru�ja, jedi-ni je put da se izvrši razgrani�enje i stvore bolji odnosi izme�u njih, a time otkloni mogu�nost da se ponove strašni zlo�ini koji su se dešavali u prošlom ratu, a naro�ito u ovom sadašnjem, na svemu podru-�ju na kome su Srbi i Hrvati bili izmešani, i gde su Hrvati i Muslimani s planom išli za istrebljenjem Srba."

Na Moljevi�evoj karti Jugoslavije (karta br.l), Srbija nema dodirnih ta�aka sa Slovenijom.

Karta br. 1: Karta Jugoslavije iz 1941. godine, na kojoj je ozna�ena i Velika Srbija. Objavljena je uz Moljevi�ev Memorandum u �etni�koj brošuri: "Naš put" od 30. 6. 1941.

Najlogi�nije je bilo da se ostvarivanje ideje takve (Velike) Srbije zapo�ne proterivanjem" Slove-nije iz SFRJ. Ili, bolje re�eno, dogovornim insceni-ranjem jednog kratkog rata �ijim bi rezultatom bili zadovoljni nacionalisti i u Sloveniji i u Srbiji. Slovenija je junskim ratom 1991. godine "dobila" nezavisnost a rukovodstvo Srbije, predvodeno Slobodanom Miloševi�em, šansu da preko marione-

tskog 'krnjeg predsedništva SFRJ" zapo�ne ratne operacije u Hrvatskoj.

Hrvatska je bila zahva�ena ratnim sukobima pre Bosne jer je rukovodstvo Srbije još uvek pokušavalo da zadrži privid opstanka "Jugoslavije" kao izgovor za nastaju�u Veliku Srbiju. U slu�aju (makar i prividnog) opstanka Jugoslavije, opredeljenje gra�ana Bosne (kao uvek isticanog "najjugoslovenskijeg prostora") bilo bi nesumnjivo za ostanak u "jugoslovenskoj" zajednici upravo iz straha od posledica potencijalnog medunacionalnog sukoba. Takav razvoj doga�aja bi Bosnu (po karti br.l), direktno uklju�io u Veliku Srbiju a etni�ka "�iš�enja" (nezaobilazni momenat u planovima režima u Srbiji) bi se mogla izvršiti naknadno i manje drasti�nim metodima, koji ne bi u ve�oj meri privukli pažnju me�unarodne zajednice.

Scenario po�etka rata bio je uvek isti i sastojao se od �etiri koraka (osim u slu�aju Slovenije gde to nije bilo potrebno).

Prvi korak: Psihološka priprema za rat koju obavlja Socijalisti�ka Partija Srbije emituju�i putem svih raspoloživih medija alarmantna saopštenja o ugroženosti Srba na nekom podru�ju.

Drugi korak: Incident na odabranom po-

dru�ju u kome žrtva mora biti srpske a ubica neke

druge nacionalnosti. (Najkoriš�eniji su bili incidenti i ubistva na svadbama ili sahranama).

Tre�i korak: No�ne barikade koje (navodno)

postavljaju Srbi, a pravdane "strahom od druge strane". Ti "ljudi sa barikada" uvek su medijski pred-stavljani kao "goloruki, branioci ognjišta" a druga strana kao "pla�enici, fanatici i sl.". ("No�ne straže" Srba ugroženih odstrane Albanaca" su koriš�ene još 1981. godine na Kosovu kao oblik pritiska na Jugoslovensku zajednicu od strane nacional komu-nisti�kih prethodnika današnjeg režima u Srbiji).

�etvrti korak: Po�etak oružanog sukoba na

barikadama, posle koga se od strane "krnjeg predse-dništva SFRJ" upu�uje Jugoslovenska Narodna Armija da "razva�a zava�ene strane". JNA se stavlja na stranu "ljudi sa barikada". (Ovaj scenario je bio pokrenut i u Vojvodini saopštenjima SPS oko navodne ugroženosti Srba u severnoj Ba�koj i u Makedoniji u vezi "ugroženosti Srba" u predelu Skopske Crne Gore. Na svu sre�u, u oba slu�aja nije se išlo dalje od tre�eg koraka.)

HRVATSKA

Rat u Hrvatskoj je vo�en upravo na klju�nim ta�kama sa Moljevi�eve karte: Isto�na Slavonija, Zapadni Srem, Baranja, okolina Pakraca, Kninska Krajina. Prodor u Dalmaciju je pokušan iz i uz pomo� Crne Gore a preko Dubrovnika prema Splitu.

Dogovor sa Hrvatskim rukovodstvom je bio o�igledan od samog po�etka: JNA je na po�etku sukoba bila daleko vojno nadmo�nija od Hrvatskih oružanih snaga obrazovanih pre svega oko MUP-a Hrvatske. Ipak, ni jednog trenutka nije pokušala da osvoji Zagreb ili da prisili Hrvatske oružane snage na predaju. Sa druge strane, Hrvati su sa zaposedanih teritorija proterivani (o �emu je najbolji primer zauzi-manja Iloka kada je u jednom danu iseljeno 7000 ljudi). Istovremeno, Srbi su bežali iz Hrvatske i to sa svih teritorija koje (po karti br.l) nisu "predvi�ene" da budu u sastavu Velike Srbije. (Podsetio bih na Moljevi�ev Memorandum: "Preseljavanje i izmena stanovništva, naro�ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru�ja, jedini je put...")

BOSNA

Pozicija Bosne je u ovim doga�anjima bila veoma jasna. Ostajanje u novoj "Jugoslaviji" zna�ilo bi gubljenje svake mogu�nosti da se ostane neutralan i nužno stavljanje na stranu nacionalsocijalista iz Srbije. Pokušaj ostvarenja nezavisnosti (kao i prizna-nje Bosne kao nezavisne države od strane jednog broja zemalja), uz približavanje Hrvatskoj u pokušaju da se sledi primer "Hrvatskog osamostaljenja", samo su ubrzali (ali ne i izazvali) po�etak vojnih dejstava. Vojno nadmo�na JNA kao i dobro naoružane snage prividnih "srpskih paravojski" uskoro su vojno zaposele ogroman procenat teritorije BiH.

ZABLUDA O SUŠTINI RATOVA

Ratom u Bosni i Hercegovini je najjasnije postala vidljiva osnovna zabluda me�unarodne javnosti o karakteru ratova u Jugoslaviji. Prihvatanjem pojednostavljenog pristupa o tri zava�ene etni�ke strane, me�unarodna zajednica je prihvatila i nametnutu,

navodno "etni�ku", suštinu rata što ne odgovara isti-ni. Tri zava�ene strane su, u stvari, grupacije oform-ljene oko tri nacionalne stranke: Srpske Demokratske Stranke, Hrvatske Demokratske Zajednice i Stranke Demokratske Akcije.

Služe�i, svaka svojoj državotvornoj koncepciji, ove organizacije su se pre svega vojno nametnule kao osnovni subjekti u Bosansko - Hercegova�koj drami. Kako druga�ije objasniti �injenicu da Savez Refor-mskih Snaga za Bosnu i Hercegovinu za koji je u BiH glasalo preko deset procenata bira�kog tela (oko 250000 glasa�a), ni u jednom trenutku nije došao u situaciju da bude makar i konsultovan od me�unaro-dnih "mirovnih pregovara�a". Tri nacionalne stranke su na izbore izašle u fakti�koj koaliciji da bi istisnule nadnacionalne opcije iz politi�kog prostora BiH. Po osvajanju vlasti, svaka od njih se pripremala za rat i to HDZ uz pomo� Hrvatske države, SDS uz pomo� Srbije i Jugoslovenske Narodne Armije, a SDA osla-njaju�i se na potencijale Ministarstva Unutrašnjih Poslova Bosne i Hercegovine.

Tako�e, sve tri strane se slažu sa etni�kom podelom Bosne a jedini sporni momenat je veli�ina teritorija koje treba da pripadnu pojedinim stranama. Naravno, ni jedna od tih "strana" ne postavlja pitanje kako je mogu�e podeliti BiH po "etni�kom osnovu" u

situaciji kada po takvoj podeli preko polovine gra�ana BiH ne bi više bilo u mogu�nosti da se vrati svojim ku�ama jer bi one ostale u "državama" neke druge "etni�ke grupacije".

Drugim re�ima, rat u Bosni nije sukob "dobrih i loših" ve� puka sva�a istomišljenika oko podele teri-torija. Zbog toga je veoma zanimljiva budu�a sudbina Tuzle u kojoj je Savez Reformskih Snaga nosilac lokalne vlasti i u kojoj još uvek postoji višenaciona-lna višekonfesionalna struktura stanovništva, a takav primer zajedni�kog življenja opovrgava tvrdnje o "nemogu�nosti zajedni�kog života" na kojima manje ili više insistiraju sve tri nacionalne stranke.

U slu�aju prihvatanja podele Bosne po "etni-�kom" osnovu, novostvorene državice bi bile samo okviri za dalje ratove u cilju teritorijalnih proširiva-nja, a na njihovim teritorijama bi se odvijalo perma-nentno etnopoliti�ko �iš�enje sa "zacementiranim" jednopartijskim politi�kim sistemom i ratno - komu-nisti�kom privredom.

RATNI PROSTORI Za sve vreme ovih ratnih doga�anja, i na teri-torijama na kojima nije bilo rata dolazilo je napetosti i kriznih situacija. Deo odgovora na to gde �e se ovakve pojave doga�ati dala mi je karta komadanja Jugoslavije prilikom okupacije 1941. godine (karta br.2). Kada se preklope karta br.l i karta br.2, to jest, karta Velike Srbije i karta Nezavisne Države Hrvatske (korigovana planovima NDH iz 1941. godine), dobija se jasna slika konfliktnih podru�ja (karta broj 3). Pažljivijom analizom te karte, postaje jasno da gde god se ta dva velikodržavna koncepta preklapaju, zakonomerno dolazi do tenzija, konflikata i raznovrsnih vidova etnopoliti�kog nasilja (na teritoriji Vojvodine to su Srem i Ba�ka, a u Srbiji i Sandžak). Projekat Velike Slovenije i Velike Hrvatske se preklapaju preko Istre i Kvarnera.

Karta br. 2: Komadanje Jugoslavije od strane okupatora 1941. godine.

Karta br. 3: Preklapanje velikodržavnih teritorijalnih pretenzija

MAKEDONIJA

Makedonija je do sada bila pošte�ena i rata i ratnih razaranja, ali je daleko od toga da u sebi nema suprotnosti i tenzija koje mogu da posluže kao gori-vo za ratni požar.

Na karti broj 2a, vidi se da su pri komadanju

Jugoslavije 1941. godine, deo zapadne Makedonije kao i jugozapadni deo Kosova bili direktno pripojeni Albaniji. Tako�e je poznato da su organizacije koje danas okupljaju Albance u Makedoniji poznate po svom radikalizmu, te je ve� dolazilo do (naizgled)

etni�kih sukoba u z a p a d n o j Makedoniji.

Drugim re- �ima, logi�no je pretpostaviti da se destabilizacija Makedonije naj- lakše može izvr- šiti upravo putem

Karta br. 2a: Uveli�an detalj sa karte instrumentaliza- br.2 komadanje Jugoslavije 1941. god. cije ove etnopo-

liti�ke grupacije.

Rat u Makedoniji bi išao u prilog režimu u Srbiji iz najmanje dva razloga:

Prvi - Oružano slaba makedonska država bi se morala hitno opredeliti koga bi od suseda pozvala u pomo� protiv pobunjenih Albanaca, obzirom da su se dosadašnja o�ekivanja pomo�i od me�unarodne za-jednice redovno pokazivala kao uzaludna. (Ameri�ki vojni kontigenti stacionirani na teritoriji Make- donije ne bi se mogli koristiti u ovim nemirima samom �injenicom da su u pitanju VOJNE jedinice, a za sam sukob bi se morale angažovati, bar u po�e-tku, POLICIJSKE jedinice. Prilikom nemira koji su se ve� dogadali na prostorima zapadne Makedonije, MUP Srbije je munjevito reagovao javno nude�i pomo� u ljudstvu.) Relativno je lako pretpostaviti da bi u pitanju bila Srbija, izabrana kao "manje zlo" u odnosu na Bugarsku ili Gr�ku. Ulazak vojno polici-jskih formacija iz Srbije u Makedoniju na poziv makedonskog rukovodstva zna�ilo bi snaženje prosrpskog rukovodstva u Makedoniji i fakti�ko uvodenje Makedonije u Veliku Srbiju (pod nazivom "Saveza Srpskih Zemalja" ili nekom neutralnijom formulacijom). Naravno, zapadni deo Makedonije se ne bi ni branio nego bi, kao deo dogovora sa albanskim ekstremistima, posle insceniranih borbi, bio napušten.

Drugi - Rat bi se iz Makedonije zakonomerno morao preneti, u režiji istih autora, na Kosovo što bi olakšalo predavanje jugoisto�nog dela Kosova u ruke albanskih organizacija na Kosovu.

KOSOVO

Ovako izazvan rat na Kosovu je jedna od klju�nih ta�aka nacionalsocijalisti�ke politike ruko-vodstva Srbije zbog toga što se ni na jedan drugi na�in ne može izvršiti (režimu toliko potrebna) ponovna velika nacionalna homogenizacija u Srbiji. Rat na Kosovu bi imao dvojaki efekat:

Prvo: Srbija bi najzad imala rat na svojoj teri-

toriji kojim bi se legitimisali svi potezi režima, sus-pendovao parlamentarizam, a svaka kritika okarakte-risala kao "nacionalna izdaja" uz prate�u pojavu fizi-�ke likvidacije, te bi bila otvorena mogu�nost nesme-tanog etnopoliti�kog �iš�enja "nepodobnih" pod okriljem "ratnih okolnosti".

Drugi efekat bi bio to što bi opozicione stran-ke i organizacije morale ili da se pridruže režimskoj ratnoj kampanji "odbrane Kosova" (to jest, da postanu sau�esnici u insceniranom ratu i izgube bilo kakav me�unarodni kredibilitet), ili da nestanu sa politi�ke scene. Kao i u ratu 1991. godine, pripadnici opozicionih stranaka, kao i njihovi simpatizeri bili bi u najve�em procentu mobilisani i upu�ivani direktno na prvu liniju fronta.

(Režim je za tu priliku i izmislio prikupljanje hiljada potpisa za prijavljivanje lista za izbore da bi

sami opozicionari prikupili podatke o svojim sim-patizerima i predali ih režimu u ruke. Sa druge strane, režim raspolaže kompletnim podacima sa popisa stanovništva održanog upravo pred po�etak ratova koji sadrže niz podataka o svakom pojedin- cu u Srbiji uklju�uju�i i nacionalnu pripadnost, materijalno stanje kao i druge elemente po kojima se može odrediti približna politi�ka orijentacija.)

Time bi režim najzad i kona�no razrešio pita-

nje organizovane opozicije i ostao da na dugi rok vlada sam, okružen jednim brojem satelitskih "strana-ka" koje bi mu davale privid postojanja višestrana�ja ali sa istih ideoloških pozicija. Predavanje dela teri-torije Kosova bi se gra�anstvu objasnilo "me�unaro-dnom zaverom" pra�enom "doma�om izdajom", a na teritoriji Kosova koja ostaje u Srbiji bi ve� u toku ratnog sukoba bila izvršena operacija etnopoliti�kog "�iš�enja".

Najbolji primer kako treba da izgleda deo teri-torije Kosova predviden za napuštanje predstavlja izgled izborne jedinice broj 7 u Srbiji (karta br.4). Izgled te izborne jedinice frapantno podse�a na deo Kosova pripojen Albaniji 1941. godine prikazan na karti 2a, uz izuzetak isto�nog dela važnog kao zale�e Skoplja. Uz napuštanje te teritorije, izvršilo bi se i etnopoliti�ko '�iš�enje" pre svega Albanaca iz ostalih

delova Srbije a njihova imovina bi bila konfiskovana i upotrebljena za kupovinu lojalnosti lica doseljenih iz ratom zahva�enih podru�ja. (Za vreme hrvatsko -srpskog rata '91 - '92, ova pojava je bila široko ras-prostranjena u Sremu prilikom proterivanja gra- �ana Vojvodine pre svega hrvatske nacionalnosti).

Ovakvo odricanje dela teritorije ne bi ni na koji na�in ugrozilo saobra�ajnu komunikaciju sa pripo-

jenom Make-donijom. (Na primer, magis-tralni put Niš -Skoplje u širo-kom luku zao-bilazi Kosovo.) Karta br. 4: Izborne jedinice u Republici Srbiji (19. 12. 1993.)

VELIKA SRBIJA Nakon svega ovoga, karta Velike Srbije bi izgledala veoma sli�no kao i njen istorijski uzor uz izuzetak dela Kosova i Makedonije kao i srednjeg dela

Karta br. 5: Projekat današnje Velike Srbije ucrtan na kartu iz 1941. godine

Bosne. Uz eventualnu skromnu i sigurno privremenu madarsko - etni�ku autonomiju na severu Vojvodine (najviše devet opština), Velika Srbija bi najzad ugledala svetlo dana (karta br.5). Time bi se nužno zapo�eo novi period etnopoliti�kih progona i zatva-ranja u autarki�nu ekonomiju sa stalnim inscenacija-ma ratova na bezmalo svim granicama. Centrali-zovano - distributivna privreda koju bi vodila tanka kasta uz režim na dugi rok bi onemogu�ila bilo kakav organizovan otpor jer bi svi ostali gra�ani bili puki robovi režima. (Kada kažem robovi, ne mislim u prenosnom ve� u istinskom zna�enju te re�i. Zatvaranje granica uzcenzuru medija i pisama kao i radna obaveza i ne zna�i ništa drugo, jer bi ve� sam �in otpuštanja sa radnog mesta zna�io fatalno isklju�ivanje iz lanca distribucije hrane i ode�e.) Vernost lojalnih i odabranih bi se kupovala imovinom proteranih, kao i pravom na neometano bavljenje kriminalom svih oblika.

Da je projekat teritorijalnog objedinjavanja veliko srpskog etnopoliti�kog prostora ve� u toku, najbolje se vidi iz slede�eg primera: nije potrebno govoriti kolika je uloga Televizije Srbije u podstreka-vanju ratova. Me�utim, interesantno je pogledati kako izgleda meteorološka karta TVS koja se prikazu- je svakoga dana u Dnevniku u 19.30 �asova (karta

br.6). (Televizija Srbije je do te mere instrument ratne politike režima Slobodana Miloševi�a da �ak ni ovako naizgled bezna�ajan detalj nije niti slu�ajan ni nepromišljen. Najbolji dokaz za ovu moju tvrdnju može biti i hitna promena iste te meteorološke karte i ucrtavanje "autonomne pokrajine zapadna Bosna" posle razgovora Slobodana Miloševi�a i tvorca te "pokrajine", Fikreta Abdi�a.)

Karta br. 6: Meteorološka karta Televizije Srbije. Prikazuje se svakog dana na kraju drugog TV Dnevnika u 19,30 �asova, na I programu televizije.

Ta meteorološka karta je (osim delova centra-lne Bosne i teritorije Makedonije), do detalja podu-darna sa kartom Moljevi�eve Velike Srbije (karta br.l). Jasno je da takva meteorološka karta i nije u osnovi predvi�ena za potrebe ilustrovanja meteo-roloških izveštaja, ve� za rafinirano usa�ivanje ideje o postojanju prikazane kvazi - državne tvorevine najširem krugu gledalaca.

***

Ako je budu�nost tako mra�na, zašto opozicija u Srbiji nešto ne preduzme? Zašto se (naizgled) niko od ljudi koji su na sebe preuzeli odgovornost ba-vljenja politikom u Srbiji ne suprotstavlja svim ovim strahotama?

Odgovor je jednostavan. Opozicija to ovoga

trenutka ne može. Da bih ovo pojasnio, moram u nekoliko re�i

dati pregled trenutnog stanja opozicije u Srbiji.

OPOZICIJA

Pojedine opozicione stranke u Srbiji se najja-snije mogu razumeti kroz njihov odnos prema poli-ti�kim idejama sadržanim upravo u Memorandumu SANU. U odnosu na ovaj dokument, opozicione orga nizacije se mogu razvrstati na tri osnovne grupe: Memorandumske, Antimemorandumske i Nememo-randumske.

U Memorandumske opozicione stranke spa-

daju one organizacije �iji je Srpski nacionalni pred-znak jak, koje se zalažu za izmenu unutrašnjih grani-ca bivše SFRJ u cilju "povezivanja Srpskih etni�kih prostora", i takve stranke su uglavnom u opoziciji prema režimskoj stranci zbog izrazitog antikomuni-sti�kog ose�aja, kao i zbog neslaganja sa metodama kojima se režimska stranka bori za ostvarenje ciljeva definisanih u Memorandumu SANU. Naj�eš�e koriste fraze : Srbija, srpski narod, srpski nacionalni interes, nacionalno bi�e i sl.

U Antimemorandumske stranke spadaju

organizacije gra�anske opcije i nadnacionalnog kara-ktera. Takve stranke se uglavnom zalažu za o�uvanje postoje�ih granica izmedu bivših Jugoslovenskih republika, za nacionalnu i versku RAVNOPRAVNOST

(a ne "toleranciju" kako to neke mekše Memorandu-mske stranke �ine), kao i za ustrojstvo države na gra�anskom principu. Ove stranke su u principijelnoj ideološkoj konfrontaciji sa režimom kao i sa samom idejom Memoranduma SANU. Naj�eš�e koriste fraze: gra�ansko društvo, ljudska prava i sl.

U Nememorandumske stranke spadaju one organizacije �ije ideološke osnove nisu najdirektnije vezane za Memorandum SANU i to su, pre svega, organizacije nacionalnog tipa gra�ana nesrpske naci-onalnosti. Ove organizacije se pretežno zalažu za o�uvanje etni�kih specifi�nosti nacije �ije interese pokušavaju da zastupaju sa manjim ili ve�im izletima u teritorijalne odnosno regionalne pretenzije. Naj�e-š�e koriste fraze: o�uvanje etni�kih posebnosti, škol-stvo na maternjem jeziku, kulturna autonomija i sl.

Zajedni�ka karakteristika svih stranaka je, pre

svega, nedovoljno jasna i definisana ideološka platfo-rma. Kada se iz programa stranaka izuzmu "opšta mesta" (zalaganje za parlamentarnu demokratiju i višestrana�ki sistem, tržišnu ekonomiju i privatno vlasništvo, ljudska prava i slobodu medija), preostaje veoma malo suštinskih razlika. Me�utim, upravo se na tim razlikama najviše i insistira. I, paradoksalno je ali ta�no, najžeš�i konflikti se i razvijaju izmedu stranaka unutar istih grupa u strahu od asimilacije i

preuzimanja �lanstva od strane neke druge, sli�ne stranke do kojeg bi približavanjem moglo do�i.

Navedeni nedostatak razgovetne ideološke pla-tforme se, u današnjem politi�kom trenutku, uglavnom zamenjuje li�nim simpatijama za pojedine strana�ke lidere. Sama infrastruktura na terenu je kod svih stranaka pretežno slaba i maksimalno zavi- sna od odluka "centrale". Razlog za ovo je, izme�u ostalog, i u tome što ono što se danas kod nas naziva "stranka" i nije stranka u smislu kakvu ta re� ima u razvijenim demokratskim sistemima, ve� je to manje ili više (a uvek i kod svih nedovoljno) organizovana grupa ljudi koja sledi onoga koga je prihvatila (a ne demokratskim putem izabrala) kao vo�u. Poluveko-vna ikonografska identifikacija komunisti�kih �elnika kao zamene za oduzete crkvene relikvije dala je kao posledicu i prihvatanje trenutno politi�ki eksponi-ranih li�nosti kao "Bogom danih" reprezenata poje-dinih ideja i stavova. Politi�ki lideri se doživljavaju kao ljudi koji pripadaju nekom drugom i višem svetu na koji se, doduše, ne može uticati ali se pojedinac može opredeljivati za jednog od "ponu�enih" vo�a.

Ovakav, suštinski primitivan, oblik politi�kog

organizovanja nametnuo je i neumitnost potpunog pojednostavljivanja politi�kih programa �ak do ta�ke isticanja marginalnih (ali za pojedine grupacije atra-

ktivnih) delova programa kao osnovnih programskih ciljeva, kao i predimenzioniranog insistiranja na pro-pagandnoj ikonografiji (što je naro�ito slu�aj sa strankama iz prve grupe). To pojednostavljivanje pro-grama svodi (u o�ima pojedinca) �itavu delatnost stranke na samo jednu ili mali broj osnovnih misija. Na primer, Srpski Pokret Obnove se vezuje za obara-nje režima, rehabilitaciju �etni�kog pokreta, generala Draže Mihajlovi�a i povratak Kralja. Liga Socijal-demokrata Vojvodine se vezuje isklju�ivo za ostvare-nje koncepta najšire autonomije Vojvodine. Gra�an-ski Savez Srbije za gra�ansku opciju i mirotvorstvo.

Me�utim, pošto režim još uvek u potpunosti kontroliše najzna�ajnije elektronske medije, on je u situaciji da vrlo efikasno kreira psihološko okruženje u kome opozicione stranke deluju. Definisanjem pojedinih stranaka kao "izdajni�kih", a drugih kao "rušila�kih", on kod ionako skepti�nih bira�a još do-datno potencira ose�aj nesigurnosti da bi opredelji-vanjem za pojedine opozicione stranke mogli da u�ine neko, nedovoljno definisano ali sasvim sigurno veliko, zlo i sebi i svom okruženju. Iz istog razloga se i stvaranje koalicija izmedu stranaka razli�itih grupa od strane bira�a pojedinih stranaka iz koalicije doži-vljava kao odstupanje ili, u ekstremnijim slu�ajevima,

kao izneveravanje osnovnih principa stranke kojoj bira� pripada ili koju simpatiše.

Otežavaju�u okolnost �ini sam profil �lanstva opozicionih stranaka. Zbog prepreka koje se posta-vljaju od strane režima pred svakoga ko se javno eksponira radom u opozicionoj stranci, u politi�ki rad se mahom uklju�uju pretežno ljudi unapred �vrsto definisanih li�nih stavova i pobuda što dodatno komplikuje me�ustrana�ku saradnju jer je osnovna karakteristika takvih ljudi beskompromisno istra-javanje na li�nim stavovima.

Ovakav odnos prema strana�kom radu se

dodatno forsira i posrednim putem, kreiranjem moralnih normi po kojima se kao najviši stepen indi-vidualnosti i moralnih vrednosti navodi upravo �inje-nica da neko "... nije �lan ni jedne stranke." Tako�e, svaka kritika upu�ena od strane �lana opozicione stranke se, po definiciji, odbacuje (ili diskvalifikuje) kao "strana�ki stav" ili "uskostrana�ki interes". Na ovaj na�in se ljudi koji su po svojim predispozicijama usmereni na umereno delovanje, "drže podalje" od aktivnog politi�kog života te je on prepušten ve�oj koli�ini strasti i emocija nego što je to korisno za društvo u celini.

Ova "demonizacija politike" se vidi i na nizu

drugih primera. Okupljanja ljudi inicirana socijalnim

momentom se tako�e od strane režima naj�eš�e diskvalifikuju klasi�no - boljševi�kim metodom po kome se ona ocenjuju kao "... manipulacija opravda-nim nezadovoljstvom gra�ana od strane pojedinih organizacija i pojedinaca koji bi tim putem da desta-bilizuju državu u cilju ostvarenja svojih mra�nih cilje-va". Pošto ova formula zastrašuju�e deluje na ljude nesvikle politi�koj borbi, ovog trenutka se uglavnom sve sindikalno - granske organizacije drže što je mogu�e više po strani od aktivne politike �ime je opoziciji oduzeto jedino preostalo efikasno sredstvo politi�ke borbe (jer su ostala dva, mediji i državni instrumenti represije, i tako �vrsto u rukama režima).

Na sve ovo treba dodati i �injenicu da režim redovno (�im neka stranka dostigne ve�i stepen uti-caja nego što je to režimu potrebno u cilju stvaranja privida višestrana�ja) stvara marionetske stranke koje za cilj imaju pre svega zbunjivanje glasa�a i unošenje konfuzije izlaganjem obi�no najatraktivnijeg dela programa doti�ne stranke kojoj su "dvojnica".

Uz to, takve marionetske stranke imaju daleko

više medijske promocije u režimskim sredstvima informisanja od "orginalnih" stranaka. Kao primer dovoljno je navesti "stranku Udruženje Ma�ara za otadžbinu Srbiju i domovinu Jugoslaviju", ili Srpsku Radikalnu Stranku koja je inicijalno nastala kao odgovor režima na zna�ajan uticaj Srpskog Pokreta

Obnove u to vreme. Najnoviji primer je stvaranje tzv. "Stranke Srpskog Jedinstva" pod rukovodstvom Zeljka Ražnatovi�a Arkana (poznatog po obimnom kriminalnom dosijeu i osumnji�enom za niz ratnih zlo�ina), �iji je osnovni cilj preuzimanje ultradesne pozicije organizacije fašisti�kog tipa od strane Srpske Radikalne Stranke i njenog predsednika dr Vojislava Šešelja koja je u me�uvremenu postala preveliki kompromituju�i balast za režim u Srbiji.

Drugim re�ima, opozicija u Srbiji mora još

mnogo toga da uradi pre svega na sebi i svom orga-nizovanju i stabilizovanju da bi postala makar i ravnopravni partner režima, a kamoli da preuzme vlast. Naravno, u uslovima potpune stopljenosti stranke na vlasti i državno - policijskog aparata, ovaj proces je izuzetno mukotrpan i spor. Opozicione organizacije nemaju (a sve �e manje i imati) bilo kakve izvore finansiranja jer unutrašnji finansijski resursi ne postoje, a finansiranje iz inostranstva ne funkcioniše.

U me�uvremenu, ratovi traju.

ŠTA �E DALJE BITI?

Ratove, ovoga trenutka, nema ko da zaustavi. Mirovne grupacije i pokreti to nisu nikada i nigde na svetu uspeli. Humanitarne organizacije pokušavaju da ublaže posledice rata, ali ne pomažu da se uzroci otklone. Jedino što zaista može prekinuti ratove je jasna i razgovetna nadnacionalna, a opet široko pri-hva�ena, politi�ka opcija, tipa pokreta, koja bi se stavila na �elo opšte pobune protiv, pre svega, ide-ologije nacionalne isklju�ivosti.

Ta opcija mora (sa druge strane) ponuditi i

obe�anje socijalne pravde, a ne sme zapasti u greške komunisti�kog metoda upravljanja društvom putem staljinisti�ko - boljševi�kih mehanizama grube prisile i prinude, kao ni centralizma i dogmatizma. (Režim pokušava da se ubaci i na to mesto u politi�kom prostoru Srbije pre svega potenciraju�i svoju kvazi socijalisti�ku orijentaciju, a u novije vreme i favo-rizovanjem pojedinih "levih" stranaka uglavnom neo - komunisti�kih opredeljenja).

Dok se takva politi�ka snaga (koje u Srbiji još

nema na vidiku) ne pojavi, dolazi�e do konflikata u Sandžaku kao i etnopoliti�kog nasilja u Vojvodini.

Rat u Bosni �e se smirivati tek toliko da se neka od strana malo odmori i nabavi još oružja.

U slu�aju direktne ugroženosti režima u Srbiji

do�i �e do destabilizacije Makedonije i rata na Koso-vu u režiji i saradnji DB Srbije i albanskih ekstremista.

Rat na Kosovu �e biti pra�en velikim materijal-

nim razaranjima, a izvesno je totalno uništenje Prištine po Vukovarskom "receptu" iz razloga veoma sli�nih Vukovarskoj tragediji.

U slu�aju ujedinjavanja "Republike Srpske i

Republike Srpske Krajine" sa "Saveznom Republikom Jugoslavijom" do�i �e do ofanzive hrvatskih snaga na Knin i zapadnu Slavoniju (iz istih razloga iz kojih je priznavanje Bosne ubrzalo po�etak ratnih dejstava na tom prostoru). Krajišnici �e biti preseljeni u Bosansku posavinu u ku�e iseljenih gra�ana hrvatske nacionalnosti radi izmene etni�kog sastava stanovništva.

VOJVODINA

U samoj Vojvodini klasi�an rat nije verovatan jer u Vojvodini nema "druge strane", a i zbog toga što sama �injenica da je Vojvodina ravnica onemogu�ava bilo kakve ratne akcije ograni�enog domena bez opa-snosti da se sukob proširi (što režimu u Srbiji ne bi išlo na ruku).

Etnopoliti�ka �iš�enja �e se vršiti uz manju pri-

menu nasilja, pre svega oduzimanjem prava na rad i mogu�nosti privre�ivanja. Mogu�e su zabrane povra-tka dezerterima, kao i nasilne mobilizacije uz kon-fiskaciju imovine onih koji se tome odupru. Direktno nasilje �e biti �eš�e primenjivano u manjim naselji-ma. Instrumenti �e biti pretnje, pretnje deci, silova-nja, pucanja u ku�e iz vatrenog oružja, podmetanja manjih koli�ina eksploziva (primena ru�nih bombi), pretu�e, a delom i pojedina�na ubistva.

U slu�aju vojne intervencije od strane NATO,

Vojvodina �e biti prva koja �e biti napadnuta i okupi-rana, a Novi Sad �e biti prvi grad koji �e na svojoj koži osetiti bombardovanja i granatiranja. Razlog za ovo je odsecanje Ba�ke od Beograda rušenjem mostova na Dunavu, kao i onesposobljavanje vojnih objekata u okolini Novog Sada.

�ETVRTA JUGOSLAVIJA Ukoliko se nacional socijalisti�ki režim u Srbiji održi i završi svoj projekat stvaranja Velike Srbije, slede�i korak je ponovno povezivanje sa Hrvatskom u cilju stvaranja zajedni�ke državne tvorevine. Od po�etka ratova bilo je više pokušaja da se ovakav sporazum napravi. Jedan od njih je, na primer, u�injen na mirovnoj konferenciji održanoj avgusta 1992. godine u Londonu. Ovakav sporazum bi se prezentovao javnosti kao "istorijski sporazum Srba i Hrvata".

POJMOVI: INSCENACIJA RATA

Svaki rat (po definiciji Klauzevica), ide za tim da se protivnik porazi i primora na prihvatanje volje pobednika.

JNA je ušla u ratni sukob sa slovena�kom TO.

JNA se povukla iz Slovenije. JNA je ušla u sukob sa hrvatskim MUP-om.

JNA se povukla sa sedamdeset procenata Hrvatske teritorije.

U oba ova sukoba, JNA je ušla kao neuporedivo

nadmo�na strana i u ljudstvu i u naoružanju. Jasno je, onda, da povla�enje JNA nije bio poraz, ve� volja JNA za koju je trebalo na�i odgovaraju�i modus sprovo�enja.

Taj modus je na�en u inscenaciji rata koji je tre-

bao da posluži kao opravdanje za povla�enje sa teri-torija koje nisu bile definisane kao prostori budu�e Velike Srbije.

U toku tih inscenacija, vršene su i akcije mobili-

sanja politi�kih neistomišljenika kao i njihovo perfi-dno progonstvo iz zemlje. (Poznat je primer da se

1991. godine nije moglo iza�i iz zemlje bez dodatne dozvole vojnih vlasti. To "zatvaranje granica" je bilo uvedeno kao mera da se, navodno, spre�i bežanje vojnih obveznika iz zemlje. Me�utim, pet dana pre stupanja na snagu, televizijski je najavljena vest o uvo�enju ove mere da bi svi oni koji se ne slažu sa ratnom politikom mogli blagovremeno da pre�u granicu.

Na ovaj na�in je jednim potezom veliki broj

opoziciono misle�ih Ijudi odstranjen iz politi�kog života zemlje na duži period, a mnogi i zauvek.)

Pod inscenacijom rata podrazumevam svaki

ratni sukob koji ima kao unapred definisani cilj napuštanje dela državne teritorije a služi kao izgovor za taj �in.

Inscenacijom rata se mogu smatrati i oni ratni

sukobi koji imaju za cilj isklju�ivo unutrašnjepoli-ti�ke efekte uglavnom usmerene ka suspendovanju civilnih institucija vlasti i uvodenju nekog vida vanrednog stanja. To su uglavnom sve one vojne akcije koje nisu vezane za zaštitu spoljnih granica zemlje od inostrane agresije.

ETNOPOLITI�KO �IŠ�ENJE

Izraz "etni�ko �iš�enje" koji je ovoga trenutka u najširoj upotrebi zbog svog pojednostavljivanja odnosa veoma lako može da zavede na pogrešan put.

Po definiciji, "etni�ko �iš�enje" bi trebalo da

predstavlja progon pripadnika jedne etni�ke grupacije sa teritorija na kojima vlast sprovodi onaj ko tu operaciju izvršava. U praksi su odnosi unekoliko dru-ga�iji. Poznati su primeri u Bosni da su "etni�ka �iš�e-nja" sprovo�ena upravo po tom - etni�kom principu da bi se izazvalo nacionalno podvajanje gra�ana. Me�utim, neki primeri iz same Bosne daju i druga�i-ju sliku:

U Sarajevu su pripadnici jedne samozvane

"srpske" paravojne formacije na samom po�etku rata ušli u stambenu višespratnicu i isterali stanare na ulicu. Tu su ih razdvojili na dve grupe, "Srbe" i "ostale". U grupi "Srba", bila su i tri mladi�a koje su naoružani ljudi pozvali da im se pridruže. Pošto su mladi�i to odbili, preba�eni su u grupu "ostalih" i na licu mesta, pred o�ima svojih suseda "Srba", streljani zajedno sa svima "ostalima". Za dogadaj sam saznao od jednog od preživelih "Srba".

Ili, primer iz Vojvodine. Na samom po�etku

proterivanja gra�ana Hrvatske nacionalnosti po�etkom 1992. godine, u selo Hrtkovce je došla

grupa pripadnika Srpske Radikalne Stranke predvo-�ena dr Vojislavom Šešeljem i održala javni skup na kome je pro�itan spisak od šesnaest lica koja se moraju iseliti iz Hrtkovaca. Drugi na tom spisku je bio predsednik Srpskog Pokreta Obnove za to mesto, po nacionalnosti Srbin.

Drugim re�ima, etni�ka pripadnost sama po

sebi ne predstavlja nikakvu garanciju ni sigurnosti ni bezbednosti, ukoliko nije istovremeno pra�ena i odgovaraju�im politi�kim stavom koji je u skladu sa idejama onih koji se za takav "nacionalni" koncept zalažu. Velika Srbija, baš kao i Velika Hrvatska proklamativno treba da budu nacionalne države Srba ili Hrvata, a suštinski, predstavljaju tvorevine stvarane samo za "dobre" Srbe ili "dobre" Hrvate, dok se "loši" moraju ukloniti kao i svi "nesrbi" ili "nehrvati".

Naravno, i tu etni�ka pripadnost ne igra preve-liku ulogu, pa se (u Srbiji), na najodgovornijim me-stima u državi nalaze "dobri" i Ma�ari i Slovaci i Albanci i svi oni koji su odani sledbenici politi�kih ideja svojih poslodavaca. Zbog svega gore navede-nog, uveren sam da sam pojam "etni�ko �iš�enje" treba zameniti pojmom "etnopoliti�ko �iš�enje" jer daleko bolje objašnjava istinsku suštinu nasilja nad druga�ijim mišljenjem i politi�kim uverenjem.

NACIONALSOCIJALISTI�KI REŽIM U SRBIJI

Degeneracijom i nestajanjem komunisti�ke ide-ologije iz politi�kog života Jugoslavije i pretvaranjem Saveza Komunista Jugoslavije u puki okvir za politi-�ko delovanje, oslobo�en bilo kakve ograni�enosti i odredenosti u idejnom smislu, stvoren je prostor za osvajanje vlasti u Srbiji "iznutra" od strane vitalnijeg i bolje organizovanog "desnog" krila koje je za pogon-sko gorivo svog uspona upotrebilo dugo prigušivan srpski nacionalizam.

Usa�ivanjem takvog ideološkog sklopa u

rukovodstvo postoje�e jednopartijske mašinerije stvoren je originalni srbijanski hibrid nacionalisti�ke ideologije i socijalisti�kog - jednopartijskog sistema koji svoju vlast sprovodi kontrolom ekonomije putem državnih privrednih sistema, kontrolisanim ele-ktronskim medijima i državnom represijom (vojskom i policijom).

Sama vlast se sprovodi preciznom kadrovskom

politikom i onemogu�avanjem zaživljavanja kako slo-bodnih medija tako i privatne inicijative uopšte (uko-liko nije u direktnoj službi režima). Privid višestrana-�ja se stvara "dopuštanjem postojanja" ve�eg broja stranaka, ali ni jedan drugi elemenat višestrana�kog sistema niti postoji niti (u ovom trenutku) može na-stati.

Drugim re�ima, socijalisti�ki metod upravljanja državom, centralizovana ekonomija zasnovana na "državnim preduze�ima" kao osnovom distributivne privrede i nacionalisti�ka ideologija uz neprikosno-veni monopol jedne politi�ke grupacije i jednog �oveka nad silom, ekonomijom i informisanjem - to je nacizam u Srbiji.

IDEJA

Ako je �itanje ovog teksta ostavlja utisak da je sve izgubljeno, ili da se ne vredi boriti, to sigurno nije bila moja namera. Osnovni cilj je bio upozorenje na dubinu i složenost zla u koje smo gurnuti i na ozbiljnost sa kojom se mora suprotstavljati ideologi-jama "Krvi i Tla" od kojih je, eto, jedna uhvatila korene i ra�a svoje otrovne plodove i ovde gde mi živimo. To nije niti sramota niti odraz našeg kolekti-vnog "primitivizma" ili "nedoraslosti". Mnoge druge i zemlje i nacije su to ve� preživele i platile cene svog oslobo�enja nebrojenim grobovima i decenijskim traumama miliona ljudi.

Želja mi je bila da podelim sa drugima svoja

razmišljanja o tome gde smo sada a kako i kuda dalje. Namerno nisam ulazio u razmatranje uloge

inostranih faktora u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije. Mislim da je ta uloga daleko manja nego što to na prvi pogled može izgledati. Za svoje proble-me smo, pre svega, sami odgovorni.

Sami moramo i tražiti i na�i rešenja.

OPET ŠTAMPANO U VOJVODINI PO�ETKOM APRILA 1999.