Razlika izmeu parnine radnje i materijalnopravne izjave volje

Parnina radnja ima za svrhu pokretanje, razvoj i okonanje parnice, a materijalnopravna izjava volje je upravljena na zasnivanje, promenu ili prestanak jednog materijalnopravnog odnosa.

Subjektivne pretpostavke za doputenost parnine radnje su stranaka i parnina sposobnost, koji se ne poklapaju u svemu sa pravnom i poslovnom sposobnou.Parnina radnja je jednostrana (osim procesnopravnih ugovora),a materijalnopravna izjava volje moe da bude dvostrana (ugovor), jednostrana (testament). Njen adresat nije sud ve drugi pravni subjekt.

Cilj parnine radnje je presuda.Dejstvo parnine radnje ne moe da zavisi od uslova ili roka. Mogue je ipak da stranka uini zavisnim svoju radnju od nekog dogaaja u parnici (npr. eventualno spajanje tubenih zahteva).Parnina radnja se ne pobija (kao to materijalnopravna izjava volje moe da se pobija zbog zablude, pretnje ili prevare. Parnina radnja moe da se opozove. Ako je preduzeta pod uticajem pretnje ili prevare, i stoga je postupak okonan na tetu stranke, mogue je ponavljanje pravnosnano okonanog postupka. Ako je usled toga stranka propustila da preduzme radnju mogu je povraaj u preanje stanje.

Ako radnja ima manu ( u pogledu oblika ili sadrine ili sposobnosti stranke ili ovlaenja za zastupanje), mogua je konverzija-promena smisla radnje.Npr. Ako stranka albu protiv presude zbog proputanja zasnuje na razlogu koji moe da bude osnov za povraaj u preanje stanje.Nedostatak parnine radnje moe da bude saniran ili da postane pravno beznaajan.

Radnja moe da se oslobodi nedostaka i tako to e biti ponovljena-npr. nedostatak koji se tie sposobnosti stranke ili njenog urednog zastupanja se otklanja naknadnim odobrenjem-ratifikacijom. Radnja osloboena nedostatka deluje ex tunc.Nepravilnu radnju sud odbacuje tek poto pokuaj da se nedostatak otkloni ostane bezuspean.

*****