Click here to load reader

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA Istorijski razvoj ...w3.ekof.bg.ac.rs/upload/1119PI2014-CAS10.pdf · PDF fileRAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA informacionisistemizaobradupodataka (DP –Data

  • View
    3

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA Istorijski razvoj...

  • RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

    � Istorijski razvoj informacionih sistema može da bude podeljen na četiri perioda, na osnovu vrste informacionih sistema uvedenim u tom periodu. uvedenim u tom periodu.

  • RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

    � informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing),

    � upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems),(MIS – Management Information Systems),

    � informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems)

    � ekspertni sistemi (ES – Expert Systems).

  • INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA

    �Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najčešća primena sastojala u zameni ručne obrade mašinskom.ručne obrade mašinskom.

  • INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA

    �Osnovni cilj je da se omogući prihvat velikog broja podataka.

    �U središtu pažnje kod DP sistema su piracy. piracy.

  • UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEMI

    �Upravljački informacioni sistem je mreža zasnovana na računarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka.

    �Upravljački informacioni sistemi su�Upravljački informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama.

  • INFORMACIONI SISTEMI ZA PODRŠKU

    ODLUČIVANJA

    �Osnovna karakteristika informacionih

    sistemi za podršku odlučivanju (DSS –

    Decision Support Systems) je da korisnik

    donosi poslovne odluke u interakciji sa

    izlaznim informacijama iz informacionog

    sistema

    �Centralno mesto u njima zauzimaju

    odluke.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Ekspertni sistemi (Expert Systems) su najnovija rešenja u razvoju informacione tehnologije.

    �Oni su povezani sa nastankom veštačke�Oni su povezani sa nastankom veštačke inteligencije i razvijaju se kao jedan njen deo.

  • VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

    � Veštačka inteligencija je termin koji je dodeljen nizu oblasti istraživanja koja se bave rastućom sposobnošću računara da izvršavaju zadatke kako to čovek radi.

    Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemi� Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemi dostignu nivo perfomansi koji je uporediv sa nivoom eksperta za datu oblast problema.

  • �U izradi ekspertnog sistema učestvuje veći broj eksperata za oblast rešavanja problema i za softver.

    � Ekspertni sistemi su samoučeći tako da pamte dobra rešenja korisnika koja

    EKSPERTNI SISTEMI

    pamte dobra rešenja korisnika koja mogu da budu od interesa za obogaćivanje baze znanja sistema.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Ekspertni sistemi se ne zasnivaju na bazi podataka već na bazi znanja.

    � Baza znanja odvojena je od baze odlučivanja. odlučivanja.

    � Svaki ekspertni sistem veoma se lako menja a kao svoj obavezni deo sadrži objašnjenje odluke.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Ekspertni sistemi pokrivaju specifičan domen ekspertize, sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao kolekciju pravila, a ne kao nepromenjljiv kod programa.programa.

    �Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv način.

  • EKSPERTNI SISTEMI

    � Kako je vreme primene veštačke

    inteligencije još uvek pred nama,

    ekspertne sisteme mogli bismo da

    definišemo kao „sisteme bazirane nadefinišemo kao „sisteme bazirane na

    znanju”.

  • INFORMACIONI SISTEMI I STRUKTURA INFORMACIJA SA ASPEKTA NIVOA

    ODLUČIVANJA

    � Savremeni poslovni informacioni sistemi

    razlikuju se od klasičnih informacionih

    sistema po strukturi informacija koja nijesistema po strukturi informacija koja nije

    orijentisana na prikupljanje i obradu

    podataka već na donošenje poslovnih

    odluka.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Razvoj informacione tehnologije i

    informacionih sistema tokom poslednje

    tri decenije nametnuo je potrebu zatri decenije nametnuo je potrebu za

    razradom i implementacijom principa i

    metoda upravljanja informacionim

    sistemima.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Glavni cilj upravljanja informacionim

    sistemom jeste identifikacija, merenje i

    korekcija troškova i prihodakorekcija troškova i prihoda

    informacionih resursa.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Što se tiče troškova tu nema posebnih problema jer se troškovi lako identifikuju i iskazuju.

    �Na primer, razvoj softvera ili održavanje �Na primer, razvoj softvera ili održavanje hardvera znače trošak informacionog sistema i problem se svodi na njegovo minimiziranje.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod prihoda stvar je daleko složenija.

    � Kao rezultat rada informacionog sistema, mogao bi se uzeti stepen realizacije težnji poslovnog sistema da ostvari što težnji poslovnog sistema da ostvari što efikasnije, tačnije i kvalitetnije obavljanje svojih funkcija korišćenjem odabrane informacione tehnologije.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Ovaj kriterijum, iako iskazuje uspešnost funkcionisawa informacionog sistema veoma je teško primeniti u praksi, jer korisnici informacione tehnologije često subjektivnoinformacione tehnologije često subjektivno procenjuju vrednost informacija koje dobijaju i koristi pri donošenju upravqačkih odluka.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    �Metodološku osnovu za procenu performansi upravljanja informacionim sistemom čini profitna funkcija informacionog sistema koja podrazumeva utvrđivanje količine svakog informacionogutvrđivanje količine svakog informacionog resursa i svakog proizvedenog izlaza kao i njihovu međusobnu koordinaciju i kontrolu.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA �U praksi se primenjuju dva modela upravljanja informacionim sistemima.

    � Prvi je centralizovan model, gde se centralizovano određuje obim operacija, maksimum resursa i rezultata i gdemaksimum resursa i rezultata i gde centralni upravljač donosi sve odluke.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod primene bilo kog modela neophodno je održavati ravnotežu između primljenih informacija i dobijenih rezultata na osnovu tih informacija. rezultata na osnovu tih informacija.

    � Ako se ravnoteža poremeti sistem će oscilirati i tražiti dodatne informacije a to znači i dodatne troškove.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    U koncepcijskom smislu, u zavisnosti od potreba korisnika, postoje dva osnovna načina organizacije obrade podataka:

    � centralizovana obrada podataka,� centralizovana obrada podataka,

    � distribuirana obrada podataka.

  • UPRAVLJANJE INFORMACIONIM

    SISTEMIMA

    � Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    �Centralizovana obrada podataka obavlja se na jednom mestu — centralnom računarskom sistemu.

    �Distribuirana obrada podataka obavlja se �Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    Kod obrade programa, uopšte, razlikujemo:

    � serijsko, i � serijsko, i

    � paralelno izvršavanje programa.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    Serijsko izvršavanje programa je ono kod kojega se programi u glavnoj memoriji računara izvršavaju jedan za drugim, odnosno, tek kada se jedan program izvrši do kraja, može da počne sa izvršavanjemdo kraja, može da počne sa izvršavanjem sledeći program.

    Kada se u memoriji računara istovremeno nalazi i izvršava više programa, kažemo da je reč o paralelnom izvršavanju programa.

  • NAČINI OBRADE PODATAKA

    Na osnovu načina rada računarskog sistema postoje sledeći načini obrade:

    � serijska obrada (Batch Processing),

    � rad u raspoređenom vremenu (Time � rad u raspoređenom vremenu (Time Sharing),

    � multiprogramiranje (Multiprogramming),

    � rad u realnom vremenu (Real Time).

  • SERIJSKA OBRADA (BATCH PROCESSING)

    � Programi koji treba da se izvrše unapred se pripremaju i učitavaju u računar onim redom kojim želimo da budu izvršeni. redom kojim želimo da budu izvršeni.

  • RAD U PODELJENOM VREMENU

    (TIME SHARING)

    � To je tehnika obrade kod koje više korisnika imaju mogućnost da istovremeno raspodeljuju računarske resurse.

    �Ovakav način obrade obezbeđuje efikasnije korišćenje računarskog sistema, jer se svakom korisniku dodeljuje određen vremenski interval rada

Search related