Recnik makroekonomije

7/26/2019 Recnik makroekonomije

1/85

1

Izvori:

ENCYCLOPEDIA OF MACROECONOMIC, urednici Hauard Vejn i BrajanSnoudon, izdanje Edvard Elgar, London, 2003. godina.

LEXICON OF ECONOMICS

London.

Priredio i preveo prof.

Privredni ciklusi I

Privredni ciklusi II

Ekoloka makroekonomija

Privredni rast i institucije

Konkurencija

Kapitalizam

Kapital

Kredit

Bankarstvo

Drutveno blagostanje

Raspodela dohodaka i bogatstva

Zaposlenost i nezaposlenost

Preduzetnitvo

Privredni rast

Finansijske krize

Teorija raspodele dohodaka

Inflacija i deflacija

Investicije

Kejnzijanska ekonomija

Zavist i jednakost u ekonomiji


2/85

2

Privredni ciklusi I

Tradicionalni pojam Privredni ciklusi

upa mesto pojmu

Poslovni ciklusi

Austrijski pristup

Za austrijsku tradiciju L. Mizesa i F

komunikacijama diskomunikacija nastupa kada su kamate ispod prirodnog nivoa i

kada centralna banka time privredu postavlja na razvojnu putanju koja je inherentno

sa van-

Ovu nagodbu razreava vremenska preferencija, koja je kao i druge preferencije

smanjena vremenska

preferencija ranije neprofitabilni

projekti sdada profitabilni. Fazni karakter proizvodnje autputi jedne faze su inputi

kamate od strane

poslovni

Kejnzijanski pristup

Za kejnzijanske glavni krivac ciklusa je

. Kapitalizam je robno-

postoji podvojenost tednje i investicija: iako postoji tednja u uslovima pesimizma ona


3/85

3

poverenje, dokazivao je Kejns. Zato se u to mora umea

1. Promena autputa = multiplikator X promena investicija;

2. Neto investicije = akcelerator X promena autputa.

Promena investicija multiplikatorski menja autput, a promena autputa akceleratorski

menja investicije. Pravovremeno i pravilno postavljena na ine prosperiteta privreda

Zato, onda, ovo ne traje beskrajno i zato je uopte i dolo do krize ? Odgovor se nalazi

investi

g

pokriva dospele anuitete.

apitalizma je njegovo endemsko endogeno svojstvo, a ne

posledica eksternih okova;

i simptom krize;

u samoj prirodi robno- razdvajanju akta kupovine od akta prodaje;

4. akumulaciju kapitala mora da prati ekspanzija bankarskih kredita, pa se od robno-

-

doga

tendencijski pad profitne stope, a time i pad investicija i opte privredne aktivnosti.

6. restrukturiranje privrede u vreme krize je seme obnovljenog napretka, izlaska i krize i


4/85

4

Proistekao je iz M. Fridman- A. varc analize ,,novca u poslovnim ciklusimau okviru

projekta NBER-

Za razliku od ovih ,,merenja bez teorije

monetarne politike u vreme Velike depresije. M. Fridman je monetarnu analizu ciklusa

za normalno

to koliko r

N

otre ekonomske kontrakcije.

monetarni ciklusi

poslovne cikluse, ukoliko ne objasnimo ta su oni i kako do njih dolazi. Sutina

jer je po R. Lukasu (1975) ,,poslovni ciklus serija korelisanih kretanja oko trenda

realnog autputa

izazvan nedostatkom ag

uvesti potpuno nove konceptualne

pojmove poput prirodne putanje, zavisnosti od putanje, histerezisa, teorije haosa.

- Jana, pokazao je Lukas. Autput ima svoju permanentnu se


5/85

5

odstupanju

a predvide.

uzroci su monetarni

okovi, realni poslovni ciklusi

putanja i zavisnost od nje,

gde postoji zavisnost od putanje - ,,path dependance

- samostalnost

centralne banke, monetarna obaveza vlade, i ,,principijelna, a ne interesna politika, kao

realni ciklusi

,,Lukasova kritikapokazala je da makroekonometrijsko modeliranje tipa ,,sve zavisi od

vizionarski u

postaje sve manje primenljivo, jer

uradili Kidland i Preskot, koji su varijacije u poslovnim ciklusima objanjavali ne vie

uspeha, a za Malu otvorenu makroekonomiju, kakva je naa, to je znanje.

Ubistvo u orijent ekspresu: izgleda da su

faktorima. Ciklusi dominantmo zavise od tehnologije, a o

proizvodnje i tehnologije, da njena politika bude u vremenu konzistentna na liniji

realnog razvoja, a ne inflatorna, isprekidana i skokovita politika koja prati cikluse

dolaska i ostanka na vlasti.


6/85

6

- na

ciklusa: cilj je dolazak i

ja: prva,

zaposlenost i obratno; drugo pristrasnosti Hibsa i Alesine u

kome vlada postupa u skladu sa partijsko-

stalnih efekata nema, jer jedino dolazi do privremenog pristrasno partijski orijentisanog

rasta zaposlenosti i proizvodnje i trajnog pristrasnog rasta inflacije. Efekti su privremeni

zistentne politike.

vale svoj ekonomski

suverenitet kroz samostalnost centralne banke i sopstvenu monetarnu obavezu.

Ekoloka makroekonomija

edni rast. Sa ekolokog stanovita,

ortodoksna makroekonomija temelji se na nerealnom modelu privrede. Modelirati

u u dobra i usluge i nazad.

odnju i potronju;

vet ne postavlja nikakve granice rasta. Logika ovog


7/85

7

koji su izneti u knjizi ,,Granice rastaMidousa i drugih iz 1972. doveli su u pitanje ovaj

njihovog iscrpljivanja, ukaz

temelji ekoloke

makroekonomije nalaze u prorodnim naukama, i u krajnjoj liniji fizici. Po toj koncepciji

nam govori da materijom i energijom upravljaju zakoni termodinamike - ,,nauke o

energiji. Prvi zakon termkodinamike dokazuje da se ni materija ni energija ne mogu

valitativne

-

visokoj-entropijskoj energiji. Na primer, nafta se pronalazi u zemljinoj utrobi u stanju

niske entropije, i pretvara se u gorivo koje emituje ugljen-dioksid, koji se rastura po

eksperimentalnim osnovama, i proao je testove koji su imali za cilj da ga opovrgnu.

Ekoloka makroekonomija odbacuje ekonomski rast kao cilj politike, i zamenjuje ga sa

sredinu i razvoj

h generacija da

zadovolje svoje potrebe.

nagodba i


8/85

8

sadanje generacije moraju predati generacijama koje dolaze proizvodni kapital koji je

barem jednak onome koji su oni nasledili. Ovo ,,Pravilo konstantnog kapitalapokazuje

stoka znanja i vetina

i drutvenog kapitala institucija i poverenja

prirodnog kaspitala prirodnih resursa. Hamilton je unapredio Pirs-Atkinsonovu ocenu

, mada samo

kapital, zamenjuje sa proizvedenim kapitalom, mada su neki oblici prirodnih resursa

nezamenljivi i jedinstveni.

bruto drutvenog

proizvoda

usluga u sv

komponenta bruto drutvenog proizvoda nije nezamenljiva, niti je jedinstvena, i zato je

otklonili ov

IOEB). Njihove korekcije nisu

periodu 1950 1990 rastao sporije od

U meri u kojoj se ekonomska politika rukovodi skog

blagostanja,

jske

proizvodnju koja se oslanja na obnovive energetske

drugim domenima, na primer u domenu politike konkurentnosti, koja je tradicionalno


9/85

9

mikroekonomska po svom karakteru, a sada dobija i makroekonomsku dimenziju, jer se

odnosi na produktivnost i ekonomski rast.

Implikacije ekoloke makroekonomije posebno su zn

ekonomskog rasta u tzv. ,,Novoj ekonomiji, koja je navodno bila osnovica privrednog

ekonomskom rastu. Po tom shvatanju, osnovica znanja u Novoj ekonomiji deluje

,,antientropijski i transcendira novu svetsku ekonomiju, u kojoj ekonomske aktivnosti

prirodne resurse pretvaraju u entropiju.

Na teorijskom nivou, jedan davnanji ekoloki stav kao da je anticipirao ovu

,

distrubuirati energiju irom sveta.

Privredni rast i institucije

U analizi privrednog rasta potrebno je razdvojiti faktore

tehnoloke prom

.

Adelman je ovo izrazila u obl

Yt= f(Kt, Nt, Lt, At, St),

Gde Kt, Nt, i Lt predstavljaju usluge stoka kapitala, prirodnih resursa i rada, A t

predstavlja stok primenljivog znanja, St predstavlja Abramovicevu ,,drutveni


10/85

10

kapacitet, eda. Prema Rostovu univerzalna

t obuhvata

uticaje neekonomskih i ekonomskih varijabli na potencijale rasta i performanse jedne

koje opredeljuju alokaciju

u se onih varijabli koje imaju veliki uticaj na sposobnost

privrede i njene kapacitete da akumulira faktore proizvodnje i investira ih u proizvodnju

ionalnoj strukturi jedne privrede, ka njenom ,,drutvenom kapacitetu,

ili ,,socijalnoj infrastukturi, kako to defini

uspenog rasta i razvoja.

Ekonomska istorija uglavnom se bavi performansama privrede u dugim trajanjima

vremena

nam nudi ekonomska istorija pokazuje da su neuspene privrede, u pogledu dosezanja

ekonomska pravila igre koja bi podstakla ekonomski progres. Kao to to dokazuje

Daglas

Nort definie institucije kao ,,ljudski stvorena ograni

ekonomske i drutvene interakcije. neformalne

formalne (zakoni, ugovori, ustavne odredbe, svojinska prava). U

idealnom svetu formalne i neformalne institucije se dopunjavaju. Te institucije

,

kooperativna reenja, ali i trokove njihovog izneveravanja.


11/85

11

institucionalnog razvoja i ekonomskog rasta i efikasnosti u prostoru i vremenu. Ako su

spec

dobre ekonomske performanse iz generacije u generaciju su upravo zemlje sa stabilnim

demokratskim vladama. I dok dobra vladavina i ekonomski prosperitet idu ruku pod

ruku,

kleptomani. Esterli to objanjava ovako: ,,vlade mogu ubiti rast.

lsona, ,,pokretni, ili nepokretni banditi. Istorija daje sasvim retke

primere da su benovolentni despoti zaista i postojali. Pokretni banditi - gospodari rata

Teritorija kojom su gospodarili suprotstavljeni pokretni banditi bila je potpuna anarhija,

prava ljudi nisu imali razloga da proizvode vie nego to im je bilo potrebno za puko

p

oput

vladarima uvek bilo veoma teko da uspostave stabilne dinastije, a neizvesnost u

pogled

krune pr

podsticajno za razvoj trajnih svojinskih odnosa.

fer koji pokazuju da su gradovi u

srednjevekovnoj Evropi u kojima su postojali demokratskiji oblici vlasti bili

produktivniji u odnosu na one u kojima je vlast bila autokratska. Inkopatibilnost

osti svojinskih odnosa u

a su pouzdani


12/85

12

pokazuju da se epicentar napretka u Evropi stalno pomerao ka Severozapadu. I mada je

1000. godine Evropa jobila ,,na dnu u pogledu urbanog napretka, do 1800. godine

drugom mestu, iza Pariza, a 1800. godine bio je prvi. DeLong i lejfer dokazuju da se

-

Daglas Nort je pokazao da je uspostavljanje kredibilnog i trajnog opredeljenja za

je ostvareno tokom Slavne revolucije 1688. godine, revolucije koja je potpomogla

sigurnost

- -

ekonomskog razvoja.

i privredni rast vezuje se za

broj ljudi u Zapadnoj Evropi da je neophodan privredni

ropi. I mada su ti transferi

unekoliko otklonili trenutnu nestaicu sredstava, oni nesumnjivo nisu bili dovoljni da u

Maralovog plana osetili irom Zapadne Evrope koja je ubrzala svoj rast i to ponajvie

da je period 1950-

73. bio ,,Zlatno dobaprivrednog razvoja u meovitim privredama Zapadne Evrope, a

. Ajhengrin institucionalisti

bilo kom ranijem periodu, i pre i posle. Prema Ajhengrinu, osnovica ovog ,,Zlatnog


13/85

13

doba bile su institucije tipa socijalno-

GATT, Breton Vuds, evropska zona slobodne trgovine, koje su razreavale probleme

oju.

-

,,Iskuenja tranzicije iko je

imaju malo izgleda na uspeh. Svaka tranziciona i razvojna strategija koja odgovara

politiku. One zemlje koje su pokuale da se ,,razvijajuiza Gvozdene zavese imale su

bilo izgubljeno u uslo veku, po miljenju

DeLonga.

-Singapur-

drugih susednih zemalja - Rusije i

dohocima. Oviprirodni eksperimenti

ucija nastajale i razlike u ekonomskim

performansama, pokazuje Fukujama. Po miljenju DeLonga ,,tokom dvadesetog veka

siromanije, a bogate zemlje jobogatije.

e


14/85

14

tehnoloke zaosta

kapaciteta, bez kog zemlje ne mogu da realizuju svoj potencijal. Drutveni kapacitet

individualne proizvo

prisvajanje rente i one rasipaju resurse koji bi morali biti ulagani u proizvodne

aktivnosti, poput akumulacije kapitala, sticanje znanja i vetina i razvoj novih proizvoda

neproizvodne aktivnosti usmerene na prisvajanje rente postaju endemske i nanose

ogromnu tetu inovacijama i svim drugim razvojno orijentisanim aktivnostima.

transakcionih trokova. Ova ideja ima svoju dugu predistor

ku poru

U jednom skoranjem radu Zak i Knak su poli od ovoga i ukazali koliko poverenje u

privredi

da ,,drutva u kojima postoji visok

stepen poverenja proizvode vie u odnosu na drutva u kojima je poverenje manje. U

ka i Kifera, koji su otkrili pozitivnu

ca, gubitak reputacije,

3) u kojima su nejednakosti po posledicama razornije. Esterli i


15/85

15

,,posebno pogodna za diktaturu

sistemu, demokratske institucije umnogome mogu umanjiti potencijalne negativne

. Ov

pokayala da etni;ke raylike ne umanjuju privredni rast, niti uslovljavaju loiju

ekonomsku politiku, ukoliko su ustanovljene dobre institucije. Dobre institucije

,,smanjuju riz odela.

neke druge, moramo sa fundamentalne

a

I mada siromane zemlje imaju ogromne potencijale dostizanja i konvergencije, te

prednosti ne daju rezult

Smit jo1776. godine. U posledniih nekoliko godina,,politizacija teorija restaobogatila

Ulogu specijalizacije u ekonomskom napretku analizirao je jo Adam Smit. Danas

e

njegovi sledbenici kasnije odbacili, opredelivi se za teorijske konstrukcije. Problem

putevima stvaranja organizacije i motivisanja zaposlenih radi stvaranja profita.

-


16/85

16

su ih ogr

upravo na toj osnovi.

a sama firma je

determinisane njenom situacijom. Nije bilo razloga za postojanje firme kao

a u

- savrenu i nesavrenu konkurenciju, monopol i oligopol - dok

a je sada

formalnog modela. I njen pristuo odslikavao je probleme nastale u teorijskoj strukturi:

svojevremeno je izbegao Maral.

sa formalnom

odinama.

grupe, ili na barijere, prirodne

istovremeno. Ovo je iskoristio Baumol koji je krenuo jednim novim putem. Namesto da

arijacija pretpostavljala je je da donosioci odluka u

u prilog rasta. U sva tri m


17/85

17

zbog neprofitonosnog rasta. Mada s

organizacionim promenama i njihovim uticajem na ponaanje. Vilijamson se kasnije

ransakcijom, jer ekonomika organizacije

istura nepotpunost naih znanja. Dok su se bihevio

organizacione strukture.

erovoj teoriji privrednog razvoja, kroz "kreativnu

koncepcijama o preduzetniku kao nosiocu promena; dok su neo-austrijanci preduzetnika

e on opisuje kao kreator organizacije koji se

uticaj na nastajanje, prenoenje i ko

organizaciju.

Privredni ciklusi II

vrhu, da bi zatim us

-osmogodini) Smatra se da se

ciklusi odvija

i to je i bio razliog razlaza teorije privrednih ciklusa, koja nastoji da objasni fluktuacije

oko trenda i teorija rasta koje nastoje da objasne sam taj trend. 70tih godina ponovo je


18/85

18

okom

smenjuju se pozitivni rast ekspanzione faze za nultim ili negativnim rastom

kontrakcione faze.

jedno, a to je da privredni ciklusi nisu regularna pojava, to nije sinusoida sa

konstantnom amplitudom i frekvencijom. Ipak brojne studije u okviru "National Bureau

pristupati privrednim ciklusima.

o je usvojilo ovakav pristup, na to su

posebno uticali radovi Fria i Sluckog, koji su privredni sistem smatrali inherentno

privrednih ciklusa su stoga nastojali da stvore "

stvoreni su mnogi modeli. Oni se razlikuju u meri pretpostavljene stabilnosti sistema,

izvorima i prirodi okova, kao i sektorima koji su

trebalo je da pojednostave analizu i olakaju razdvajanje ciklusa od rasta, jer se rast

-linearnim trendom. Bilo je izuzetaka u odnosu na ovu

mogu biti od koristi i radovi umpetera.

ciklusi

ni uspevale da smanje amplitude privrednih ciklusa, mada je povremenoprihvatano da problemi mogu biti pogorani zbog kanjenja u efektuiranju mera


19/85

19

ekonomske politike. Ekvilibrijumske teorije privrednih ciklusa pretpostavljaju da su

ekonomski subjekti opsk

donose na osnovu nepotpunih informacija, kao to je na primer ocena da li je rast cena

nastojanje da sistematskom monetarnom politikom smanji udar okova na privredu.

Ekvilibrijumska teorija privrednih ciklusa utoliko se razlikuje od svih drugih teorija po

Stanovite o kejnzi

ra u analizu privrednih ciklusa.

Konkurencija

Kada su u Britaniji XVIII veka udareni temelji ekonomske teorije, sa pojavom

smatrana samo realnim fenomenom koji treba "objanjavati"(pozitivna ekonomija). Ona

- du i cene. Istovremeno njega je

profitno orijentisanih pojedinaca rezultirati u optem dobru - bogatstvu naroda. On je

osigurati ovu drutveno

usavrenih teorija o konkur


20/85

20

ekonomskim meha

ekonomskih subjekata podrazume

Potpuna obavetenost podrazumeva da nije

o konkurentskom" sistemu.

je dodatna pretpostavka o savrenoj konkurenciji). Ekst

- kroz slobodni ulazak novih firmi -

"normalne" profite.

- teorijska konstrukcija je po sredi - nalazi se

u osnovi vekovne odbrane slobodn


21/85

21

boriti svim sredstvima. Snage monopol

- pored tehnolokih faktora - koncentraciji, i to

nedostaju, jer proizvodi nisu homogeni a informacije su nepotpune. Na mnogim

marke, reklame, promocije. Heterogena dobra vie nisu savreni supstituti. Njihove cene

iukom

Stoga "savrena konkurencija" ustupa mesto "nesavrenoj" ili

trokove.

brojne kritike "n

tradicionalnim teorijama. Jedna linija razmiljanja - "drugo najbolje reenje"pokazuje da

-konkurentske mere i na

granicama jednog tr

pristupu, ukazuju da


22/85

22

socioekonomske reformatorske pokuaje - - koji kritikuju

neravnomernu raspodelu dohodaka koja sledi iz privatnog kapitala i konkurentskih

- - konkurencije-plus-profit mehanizma

ekonomskom regulacijom na osnovama kolektivizma i solidarnosti, i radi ekonomskih i

humanitarnih ciljeva.

igurno

ekonomskom ponaanju, nakon dugotrajnog rada velikog broja ekonomista kojima je

sasvim nezavisno od svog bavljenja teorijom utiliteta". Od kakve je, onda, koristi teorija

"dualnih" funkcija koje su strukturu preferencija vezivale za ponaanje.

konzistentnosti izbora, i kontinuiteta i nezadovoljenosti. Preferencije mogu biti

korisn -

diferenciranje -

gopeopisani zakon

og i


23/85

23

unakrsno-

polaze od pretpostavke da su preferencije uslovljene prolim ponaanjem, i to ne samo

ivati ili kreditirati druge po jednoj istoj

realnih kamata.

zadovoljiti Fridmananova hipoteza o potronji kao

funkciji permanentnog dohotka, i njegovo potiskivanje zasebne uloge imovine u svemu

neprihvatljivo.

na osnovama Engelove funkcije koja povezuje izdatke za pojedina dobra sa ukupnim

dohotkom i demografski

pokazalo korisnim za merenje promena kvali

ni pojam izbegavanja

Sam pristup maksimizaciji korisnosti kritikuje se kao "tautoloki" i zbog pretpostavki da

osnovu toga donesu

Kapitalizam


24/85

24

Pojam kapitalizam odnosi se na osobeni sistem drutveno-ekonomske organizacije

-

-

bilo implicitna ili eksplicitna - ima svojevrsnu kameleonsku prirodu i menja se u skladu

osobeni pogled na vremensku sekvencu i prirodu istorijskog razvoja.

Zombarta, Vebera ili Tounija koji su promene u ekonomskoj organizaciji vezivali za

lo u esnaestom,

najpuniji razvoj kapitalizam dostigao u vreme Industrijske revolucije a raniji period

identifikovali su niz stupnjeva u evoluciji kapitalizma -

- a

kapita

Bez obzira n

definiciju izrazito je uticao Karl Marks, koji je prvi dao jednu sistematizovanu analizu

kasnijih kont

poseduju sredstva za proizvodnju (kapital ili zemlju) i koji donose svakodnevne

strateke odluke o tehnologiji, proizvodnji i prodaji i koji iz proizvodnje i raspodele

svojim radom radi sticanja nadnice i to pod uslovima koji zavise od broja onih koji nude

je za njihovim uslugama. Tu definiciju u osnovi su prihvatali i neki ne-


25/85

25

vezano za pojav

potreban da bi se aktivirala masa radnika.

Ortodoksne ekonomske teorije zaobilaze koncepciju kapitalizma -za njihove namene

ona je preiroka utoliko to u obzir uzima i drutvene odnose proizvodnje. Savremeni

racionalnost, maksimizaciju profita, dvojno-

zemljama (na primer, Landes, 1969; North i Thomas, 1973; Morishima, 1982).

posmatraju

svetskog rata, kada su vlade najrazvijenijih zemalja kao eksplicitne ciljeve nacionalnog

ekonomskog razvo

snaga pprivatnih i javnih ekonomskih organizacija, to je ponajvie interesovalo

socijalizmu. Krajem 60tih

veruju da je "duh kapitalizma" ili slobodno pr

danas su mnogo ubedljiviji nego to je to bilo pedesetih ili ezdesetih.

Kapital


26/85

26

dnje i kao izvora dohotka koji se

teorija vrednosti i raspodele. Ovaj problem zainteresovao je ekonomiste jer kapital

stvara prinos koji kapital ostavlja nesmanjenim i donosi mu kamatu ili profit koji su

stoga stalni, dok potrona dobra donose jednstveni prinos (korisnost) koji je jednak

trokovima i nestaju kroz upotrebu.

Predindustrijski ekonomisti-

pripadaju

prirodnih faktora. "Kap

ili "ekonomskih" zakona.

r

to ima revolucionarne posledice. Ovo povezivanje proizvodnje i raspodele dovelo je u

pitanje Milovo razdvajanje i nedvosmisleno nametnulo pitanje opravdavanja profita ili

kamate kao permanentnog prinosa kapitalu.

akumulira u stoku. Bem-

potvrdi kamate bila je svojevrsni odgovor

Klark je proirio Rikardovu teoriju zemljine diferencijalne rente

Klarkovom objanjenju sama kapitalna dobra moraju se smatrati produktivnim, a njihov

prinos jednak je njihovom marginalnom proizvodu. Determinacija "marginalnog"


27/85

27

jegove usluge kao "proizvodnog"

inputa i prinos koji pripada samim dobrima, pa se tada radi o analizi razmene i valuacije

permanentnog neto prinosa koji on proizvodi.

Viksel je kritikovao Valrasa, odbacivao je "vreme" kao proizvodni faktor i bio je

skepti

predstavlja kao suma prometnih vrednosti svakog kapitalnog dobra ponaosob mereno

dobra, proizvedenog faktora proizvodnje, a ne "originalnog" faktora proizvodnje.

ara predstavljenih stokom kapitala.

Kejnsova Opta teorija pretpostavlja fiksni stok kapitala i nepostojanje usaglaene

ili kamatne stope koje bi upotpunile teoriju.

agregatnme proidukcione funkcije sa homogenim proizvodom, "produktivnim"

korelirana u

denih sredstava

teoriji kapitala.


28/85

28

profita) u nezavisnom sistemu mogu uticati na cene dobara koja

kamate. Ti dokazi postali su poznati kao "kapital reversin

agregatnog kapitala i kamate. Ta kritika ne odnosi se na analizu individualnih kapitalnih

agregatnom kapitalu neprihvatljiva.

Kredit

dit" je latinskog porekla i vodi poreklo od credere (verovati) i ima vie

naknadno pojam je pr

druge strane, isplata unapred godinje premije osiguranja.

sti posredno mogu kontrolisati

politike.

posredovanja. Prvi stupanj u razvoju


29/85

29

kapitalne investicije dolaze od

uvek prisutne u muslimanskim zemljama, gde je razvijen d

(islamsko bankarstvo) na osnovu udela u profitu depozitara.

Vie od nekoliko vekova kredit i kao formalni zajam i trgovbinski kredit, mogli su da

najs

odobravanja kredita. Retke su one koje su predstavljale pravu novinu; inovacije su se

pre svodile na n

Svi kreditori moraju pre nego to odobre kredit biti u dvostrukom vidu zadovoljeni: u

Tradicionalno sposobnost otplate du

njegovog lika. Osim ukoliko se radi o kred

zaloga imovine (auto, televizor)koja je kupljena tim kredirtom; tamo gde to zakon ne

otplatom cele sume obavlja se prenos vlasnitva - znajljivanja i neposrednog

o

ovaj


30/85

30

editore,

lokalnog direktora banke ili raspol

muterije i zato su neophodni formalni metodi ocene kreditne sposobnosti. Ovo je

bijaju na bazi popunjenog upitnika

stalno zaposlenje, posedovanje telefona, a kredit se odobrava ako ukupni skor nadmai

Bankarstvo

dana dananjeg. Skoro svaka banka

stoke ili odskora turizam. Druga vrsta banaka vezana je za zlatarski zanat, a neke banke

a. U poslednja dva veka banke postaju

zasebni vid trgovine, a kompanije i partnerstva osnivaju se i u sferi bankarstva.

koji je prisutan u skoro svim definicijama odnosi se na uzimanje depozita i davanje

da bankari koriste svoj relativno mali kapital kako b

svak transakciju u formi kamate koja je na kredite via nego na depozite. Svi ti pristupi

smatraju da banka ima samo jednu funkciju, a to je makroekonomsko posredovanje. U

stvarnosti banke obavljaju i mnoge druge funkcije, a neke od poznatih banaka uopte i

avljaju svojevrsnu olakicu u


31/85

31

uzgrednim -

se smanjuje.

Druga oblast odnosi se na ponaanje banaka kako bi se osiguralo efikasno ali i sugurno

poslobanje bankarskog sistema.

finansijske varijable, kao

monetarne politike. Mere koje su nametnute bankama obuhvataju i kontrolu kamatnih

stopa, primarne i sekundarne obaveze banaka po osnovu obaveza prema centralnoj

ulaganja kredita. Mnoge od ovih mera z

prihvataju radi sopstvenih interesa.

Bankarstvo je delatnost koja u potpunosti zavisi od poverenja komitenata, i zato su

bankarske

nastavljju se i tokom bankarske krize 1974-75. Za mnoge mere koje su tada donesene

tvrdi se da usvojene

vima.

do sredine ovog veka banke su poslovale sa bankama drugih zemalja, a danas mnoge


32/85

32

uvele nove tehnike koje su izazvale promene u ranije zatvorenim bankarskim sistemima

pojedinih zemalja. Bankarstvo je internacionalizovano i kroz objedinjavanje

recesije k

redu to je "bankarstvo na veliko", gde banke imaju odnose prevashodno sa velikim

organizacijama. U osnovi to se svodi na mobilisanje velikih depozita kroz

Kod "bankarstv

delokrugu poslova postaju nalik na krupne banke. Novi elektronski prenos sredstava,

bretonvudskih sporazuma u periodu 1944-

O

zavisn

postoji automatsko finansiranje platnog bilansa zemlje za razliku od finansiranja regiona


33/85

33

bilo na osnovu dogovorenih pravila ponaanja ili zbog ad hoc odluka centralne banke

(2) devizne kursev

kada je dolo do sloma bretonvudskog sistema i kada su evropske i japanska centralna

banka imale ogromne vikove dolara.

u pravcu poravnavanja i korigovanja platnog bilansa i stepena u kome su pritisci u

m. Platnobilansno

mehanizma, ali i zato to to po pravilu podrazumeva i neznatni priliv novca iz drugih

zemalja.

stem. Jedan od

-

nisu pretvarale u zlatu ili neku drugu rezervnu valutu. Problem poverenja javlja se zato

ama forma


34/85

34

ne

-

nacionalni suverenitet.

a monetarne unije)u vezi

narodne konsekvence. U

ekonomske politike pojedinih zemalja.

zemalja kada se radi o platnim bilansima, deviznim

jer zbir zasebnih ex ante cilj

neutraliu monetarne efekte ta

-1) pristup, gde bi se jedna

kojima bi se oni postigli; (4) dogovor o t

osiguraju konzistentnost i

mehanizama.

(n-1) pristupu gde su pasivnu ulogu imale Sje


35/85

35

talog bretonvudskog sistema.

trokove(kroz neostvarivanje ciljeva)drugim zemljama-nicima. Na monetarnom

e na

platnobilansnu poziciju.

bili su fiksirani, ali

uku stalni

sve je postajalo jasnije da fiksni dev

monetarnu politiku odrede

ad hoc osnovi. Pokuaji da se reformie sredinom 70tih nisu uspeli da stvore Veliki

a je stvorena 1944. godine i koja je u to vreme bila

ovog drugog elementa.


36/85

36

Drutveno blagostanje

"drutveno blagostanje" uglavnom vezuju za robe i usluge, i izostavlaju ga van ireg

na tradiciji ekonomike blagostanja.

realnog dohotka i njegove raspodele. Sveokupna ocena tada je unekoliko subjektivna,

zavisi od toga kako vrednujemo dobitak(ili gubitak) realnog dohotka u odnosu na

egalitarijanski dobitak (ili gubitak). Obuhvatiti celokupnu raspodelu dohotka samo

an poduhvat, ali iz mnogo razloga

razumno je prihvatiti nekakvu meru per capita dohotka ili indeks nejednakosti kakav je

sastav menja tokom vremena, bakao i sama raspodela. Struktura dohotka neodvojivo

dohotku. Promene u raspodeli sigurno su daleko s

kada realni dohodak poraste u istoj meri ti efekti mogu se zanemariti. Sve je to u osnovi

razrada Piguovog dvostrukog kriterijuma prema kome realni dohoci treba da rastu bez

je siromanima bolje bez da je realni

dohodak manji.

Neko vreme se mislilo -u prvom redu to se odnosi na Kaldora i Hiksa - da bi bilo

ekonomske politike. Ovo zato to

kompenziraju gubitak i da im jo uvek bude bolje, tada je takva politika boljitak.

podmititi dobitnike kako bi se ovi vratili na svoju raniju poziciju. Otvorene su

iterijum

a se raspodela


37/85

37

bude test za ekonomsku efikasnost od koje ne bi trebalo isuvie odstupati.

Drugi pristup - na osnovama blagostanja, polazi od preferencija pojedinaca a ne

uslugama, a drutveno blagostanje je funkcija individualnih korisnosti. Zajedno sa

ju

konsekvence po raspodelu i otuda su nezavisni u odnosu na preferencije u sferi

raspodele. Makakve bile te preferencije, efikasnost iziskuje jednakost marginalnih stopa

drutveno blagostanje je maksimizirano u uslovima konkurencije u kojima je raspodela

nikakva jednostavna pravila za maksimizaciju drutvenog blagostanja.

individualne preferencije. Trebalo bi, smatralo se, da postoji nekakav metod koji bi

e ka prvom. Erou(1951) je pokazao da je takav

razumnih aksioma, na primer da se rangiranj

Bergsonovu funkciju blagostanja koju bi trebalo nametnuti(da li od strane ekonomista?).

U svom Uvodu u iz 1922. godine Kejns

je"Kem

kao ef Katedre

Lavingtona, H. D. Hendersona, D. H. Robertsona (Piguovog naslednika) i G. F.

Shovea.


38/85

38

mladog Italijana Pjer

knjigu objavljenu 1933. godine ko

Marala i Pigua u svojoj revolucionarnoj knjizi Opta teorija zaposlenosti, kamate i

novca.

razvijala Kejnsovu teoriju, formulisala svoj originalni pristup teoriji kapitala, rasta i

raspodele. Uz Srafinu teoriju cena iz 1960. godine, koja se temelji na njegovim ranijim

radovima, proces unutra'nje kritikestavova iz 30tih godina dosegao je zrelost

uskladjenog pristupa (mada su Robertson i Mid braniil tradicionalne pozicije), koji je

napustio tradicionalnu margin

je ekonomskom naukom dominirala tokom 60tih i 70tih godina. 80tih godina

-kejnzijanizam i analizu Vika na mnogim svetskim

univerzitetima.

institucionalizma u ekonomskoj metodologiji, kontrarevolucija protiv kejnzijanske

makroekonomije i protiv

su Frenk Najt, u domenu teorije i metodologije i Henri Simons u domenu ekonomske

(1)Metodoloki pozitivizam. Validnost teorije ne zavisi ni od njene optostiniti


39/85

39

teorija.

slobodnih drutava. To, medjutim, nije i dovoljan uslov.

(3) Nepoverenje u administrativna diskreciona prava. Odbacuje se ad hoc intervencija u

privredi. U oblasti monetarne i fiskalne politike preferiraju se "pravila naspranm vlasti".

(4) Monetarizam naspram fiskalizma u makroekonomskoj regulaciji.

(5) Fiskalne mere protiv siromatva, ali i nepoverenje u efikasnost redistribucije kojom

se uklanja siromatvo.

(6) Imperijalizam discipline. Pod ovim treba razumeti primenu ekonomske analize od

strane ekonomista na probleme kojim se bave i druge discipline, u prvom redu pravo i

sociologija.

antimonopolsku i antitrustovsku politiku, dok su Fridman i Stigler smatrali da su

Simons je smatrao da bi monetarna politika morala da se rukovodi nivoom cena - da

bude ekspanziona kada cene padaju i kontrakciona kada rastu. Fridman, impresioniran

mase izjanjavao se u prilog stalnoj stopi monetarnog rasta.

Ekonomska politika u slobodnom

drutvu i Fridmanova knjiga Kapitalizam i sloboda.

ekonomiste, osim kejnzijanaca, ipak se odnosi na skupinu ekonomskih ideja koje

poreklo

Hjumov doprinos prvenstveno se ticao novca i platnog bilansa. Smitovo delo bilo je


40/85

40

podele rada, raspodele, akumulacije kapitala, trgovine i kolonijalne politike i javnih

finansija. Jedan od njegovih sledbenika bio je i Tomas Maltus; mada je postao slavan po

svojim radovima o stanovnitvu, on se bavio i nizom drugih ekonomskih pitanja.

delo i iz nje

Mila, mada se on kasnije od njega odvaja, J. R. Mekeleka i Tomasa de Kvinsija. Njegov

uticaj posle sm

jer se oslanja na isti empirijski materijal i izbegava precizna predvidjanja.

stavljala na krupne agregate - privredni rast, medjunarodnu trgovinu, monetarnu

pojedinaca, to dolazi u sredi'te interesovanja 1870. godine. dmenu teorija vrednosti,

od Smita g

politi

takva intervencija mogla iskoristitiza svoje uske interese, a delom i zato to je bila

-

o

odlaga

tamo gde j

glavi. Sa

rastu iznad neophodnog minimuma -


41/85

41

ulaciju kapitala, ali sve dok su profiti iznad neophodnog minimuma,

- zemlje. Sa privrednim

rastom,

m

potrebe mora tada rasti; Rikardo je posebno ukazivao da takav rast depresira profite i da

Mek

bi se snizili trokovi poljoprivredne proizvodnje).

Torens i Rikardo i to u formi teorije o uporednim prednostima (kasnije je doteruje i

ima uporedne prednosti ko se orijentiu na proizvodnju drugih gde su njene uporedne

resurse treba da koncentrie na ovu drugu proizvodnju.

njegove veze sa kretanjem cena. Platnobilansni deficit, kroz odliv zlata smanjuje

e zavisio od ponude novca: dominantno

novca, kao dela ponude novca, mora biti smanjeno kada dolazi do odliva zlata, jer odliv

zlata predstavlja simptom da su cene isuvie v


42/85

42

om).

medjutim, izgubila svoj dah u jednom trenutku; ona je oduvek bila orijentisana na

ekonomsu politiku a ada su ta pitanja bila razreena -

predlagali -

pa su se stoga i okretali i drugim pitanjima koja su iziskivala i dr

Raspodela dohodaka i bogatstva

raspodela dohodaka na faktore (o ovom tipu raspodele ponekad se govori kao o

funkcionalnoj raspodeli dohodaka) i

raspodela dohodaka).

(1) Raspodela dohodaka na faktore je integralni deo ekonomske analize relativnih cena,

raspodele doh

- rad, zemlja i

kapital i visina nagradjivanja njihovih usluga - renta, nadnica i profit. Treba imati u vidu

dekomponovanje koje se koristi u ekonomskoj teoriji; u nekim tipovima analize, na

primer, koriste se i jo finije podpodele koje, izmedju ostalog, prave razliku izmedju

nacionalne statistike vrlo je korisno sve dohotke

- transferni dohoci - mada oni

pretpostavljenoj konstantnosti ili stabilnosti udela nadnica u nacionalnom dohotku.


43/85

43

(2) Raspodela dohodaka na pojedince - - i raspodela bogatstva

u vezu kumulativni udeli u dohotku primljeni od strane odredjene skupine primalaca

dohotka). Raspodela frekventno

imovine.

velike nejednakosti u raspodeli dohodaka gradjana i stabilnost te raspodele tokom

vremena. To je istina

definicija dohotka (na primer, da li se uzimaju u obzir transferni dohoci ili "naturalna

dohotka" (na pri

1947. godine primala je 45. 5 ukupnog dohotka pre oporezivanja, dok je najsiromanija

petina stanovnika

iznosili su 45 i 4 odsto respektivno (mada je u medjuvremenu dolazilo i do odredjenih

bismo objasnili aspode

pojma

- - sasvim


44/85

44

u utoliko je

u na hipotezu o

prirodi bogatstva od koje se polazi, kao i pretpostavke o "jedinici" raspodele dohotka.

na imovine. Sasvim

enih

primalaca dohodaka prima 5. 5 odsto dohodka pre oporezivanja (3. 5 odsto posle

(Harbury i Hitchens, 1979).

inske raspodele dohodaka (ili bogatstva)

je nejednakost dohodaka u nacionalnim privredama po pravilu manja od nejednajkosti

koje postoje izmedju pojedinih zemalja.

Zaposlenost i nezaposlenost

procesu proizvodnje. To je radni input u privredi, to je organizovanje i obavljanje rada

ljudi u jednom ekonomskom sistemu. U ekonomiji ovaj pojam se koristi

aktivnosti koje donose dobit (kriminal, kockanje, prostitucija), jer se ne smatrju

"produktivnim".


45/85

45

-radnom

spajaju sa materijalom i opremom koji nisu njegova svojina. Taj termin se analog

-zapoljavanje, ljude koji

Sutina zapoljavanja kao

pravo na dohodak -

pravo na respektovanje, u

"nezaposlenosti" u jednoj privredi: proizvodnja je nepotrebno niska, neki dohoci su

nepotrebnop niski i neki ljudi su lieni

U ekonomoci rada, gde se zaposlenost organizuje na permanentnoj osnovici,

rade. Ta analiza isputa iz vida i heterogenost kvaliteta rada radnika i samog

i broj radnika koji mogu da rade za datu nadnicu. Ponuda rada

utoliko je jednaka "radnoj snazi"-

i ona je jednaka broju zaposlenih radnika plus oni koji mogu da rade ali s obzirom da ne

mogu da nadju posao

neuspeno traganje za poslom.

barem od jednog elementa, : frikcione nezaposlenosti", jer ljui troe relativno malo

rada ne mogu da usaglase ponudu rada i nepopunjena radna mesta. U nekim

jednu drugu definiciju pune zaposlenosti , kao nivoa zaposlenosti koji ne izaziva niti

ubrzava inflaciju. radne snage ukoliko postoji dovoljno materijalnog kapitala da opskrbi svako radno


46/85

46

kapital : rad)koje mogu ko

ponuda rada nadmai ovu granicu tada se javlja "strukturna"

stoka kapitala. "Strukturna nezaposlenost" javlja se i kada se kvalitet ponude rada

razlikuje od kvalitet

lokacije.

moraju se ispoljiti u formi "otvorene nezaposlenosti'. tavie, ukoliko ne postoje

institucije koje transferiu sredstva ljudima bez posla, otvorena nezaposlenost je luksuz

(1) potencijalni radnici mogu biti potpuno izvan ponude rada, jer su "penzionisani" ,

(2) Radnici i dohoci mogu biti podeljeni na pojedine radnike i to tako da svako radi

Prvi tip prikrivene nezaposlenosti("obeshrabreni radnici") zapostavlja aspekt

kategorijama), i ponekad se smatra da ovo i nije nekakav problem, posebno ako je teko

ustanoviti koliko se ljudi zaista nalazi u pojedinim kategorijama nezaposlenosti.

ponuda zemlje.

urbanim sektorima zemalja u razvoju, mada se radi o primeru preuzetom iz zrelih

privreda - prodaja ibica na ulici -

objanjavala prikrivenu nezaposlenost tridesetih godina.


47/85

47

e koji su produktivniji

koristi se u savremenoj ekonomskoj literaturi i u analizi razvijenih i nerazvijenih

"Politika zapoljavanja" u sutini se svodi na intervencije koje imaju sa cilj otklanjanje

"problema nezaposlenosti". U osnovi se radi o veoma raznolikoj skupini mera, bakao

to i prognoze treba da pok

rada, pomognu radnicima i poslodavcima na planu

mobilnosti radne snage i da podstaknu prekvalifikaciju radne snage. Na dugi rok na

medjunarodne trgovinske politike i fiskalne

zapoljavanja pojedinih grupa radn

drugih intermedijarnih tehnika.

Preduzetnitvo

Pojam preduzetnitvo izgleda da je prvi u ekonomsku teoriju uveo Kantijon (1755),

njava -

sposobnost odgovara raspolaganju jednim

savrenom raspolaganju informacijama - to itekako

- koja sama od sebe osiguravaju koordinaciju

koja je neophodna i koji otuda nita ne preputaju preduzetniku.

azvoja i

njegova funkcija je da inovira i "ostvaruje nove kombinacije". Izdvaja se pet vrsta


48/85

48

- posebno izvoznih

stvaranje novog tipa industrijske organizacije - formiranje trustova ili nekih drugih

formi monopola.

umpeter vrlo jasno objanjava i sve ono to preduzetnik nije: o

ni rizik, jer je to funkcija kapitaliste koji sredstva pozajmljuje preduzetniku. U osnovi,

preduzetnika vide kao osobu koja reaguje na promene - informacije koje prima - dok je

umpeter naglaavao ulogu preduzetnika kao izvora promena. Ova dva gledita nisu

a pravilna

katastrofa. umpeter izbegava odgovor na pitanje da li je preduzetnik i ona osoba koja

ema

- - i to kroz osiguranje, ali

preduzetnici:

ristup ima

prednosti utoliko to ukazuje da je u realnom svetu uspeh izuzetak, a ne neuspeh je

pravilo.

Kejson (1982) preduzetnika definie kao osobu koja se specijalizuje za donoenje

cija, drugi ljudi


49/85

49

anja na osobenosti

njegova i Najtova definicija potpuno poklapaju. Poto ova definicija identifikuje

koncepte kako bi se

razmotrile i ocenile preduzetnikove sposobnosti, kao i svi aspekti vezani za postojanje

stvaranja, dok je Veber (

Pisci biografija velikih preduzetnika pisali su i objanjavali veliki broj motiva. Mnogi

koji su se bavili ponaanjem preduzetnika smatraju da je preduzetnik jednostavno osoba

preduzetnik.

Uspeno preduzetnitvo je istovremeno i put drutvenog uspona i to je posebno

se smatra da su imigranti, religiozne manjine i ljudi koji nemaju visoko obrazovanje

dominantni u skupini preduzetnika. Hipoteze ove vrste vrlo je teko proveriti bez

preduzetnikov sin.

Privredni rast

i ND, rastu. I obratno, stope per capita rasta DBP i ND koriste se zato to su po

da je ovako meren privredni rast kao sastavni deo privredne istorije svake zemlje

ponaosob noviji fenomen, koji datira od vremene Industrijske revolucije. Do prvog


50/85

50

skog

zemalja postalo je standardna praksa odredjivanja relativne vrednosti alternativnih

privrednih sistema.

dolo se i do potrebe da se objanjavaju razlike u stopama rasta i modelima rasta.

ama rasta stopila su se sa

procesa rasta pojedinih zemalja. Njegova vizija bila je toliko sveobuhvatna da je

obuhvatila i promene u pravnim, ekonomskim i drutvenim sistemima i sve to smatrala

sastavnim i prirodnim delom procesa rasta. umpeter i Svenlinson su, pak, privredni

iroda rasta vodi

promenama proizvodnje, alokacije resursa i regionalnog razvoja. Na primer, u nekim

riji. U

u kori

capit

ubrzani rast mora smatrati i ubrzavanjem transformacije privrede u celini.

transformac

pojava novih grana i regiona iziskivala je i ulaganje u nove pogone i opremu. to su te

-u, ubrzavan je i

ra

ekonomskoj teoriji, pojavljuju se i visoko apstraktni modeli rasta. Samom svojom

miljenja na ekonomsku politiku bio je sasvim zanemarljiv.


51/85

51

je da li privrede u uslovima toliko visoek

-

sajd" ekonomija smatra da se u uslovima de

se prethodno privreda ne izvede iz stanja opte posustalosti.

bede, otvorili su i neke nove probleme. Kao to je to prte pola veka istakao Kejns, kada

-

vna nezaposlenost je sasvim

izvesna.

Dugi periodi pune zaposlenosti i stabilnog rasta nakon Drugog svetskog rata obezbedili

dohodaka. To je izazvalo vidno ubrzavanje inflacije u posleratnom periodu u odnosu na

ranije "normalne periode.

Ravnot

ekonomsku anarhiju. Adam Smit (1776. ) je medju prvima slobodnu volju utemeljio na

podrazumeva koordinaciju medju pojedincima. Kenej (1766. ) je u svom ranije

formulisanom fiziokratskom sistemu prometa ukazao na osobenu formu

medjuzavisnosti usredsredjene oko neto proizvoda dobijenog na poljoprivrednom

zemljitu.


52/85

52

iziskuje i koordinaciju ekonomskih odluka da bi se dolo do uskladjenog ekonomskog

ponaanja.

Leona Valrasa (1874. , Eleme

je

privrede u kojoj postoji ogromni broj pojedinaca, roba i usluga, potreban je bio visok

nivo apstrakcije i otuda su se mnogi autori oslanjali na matematiku. Otuda su u velikoj

o

-

proporciji (kasnije ovo zavisi i od cena) u proizvodnji potronih dobara. Dohoci firmi

vari

moglo biti vie on n-1 takvih odnosa za svaki broj - n razmatranih dobara. Jedno od tih

merila ili nivoa -

stope drugih dobara niti cenu tog dobra koja je bila jednaka jedinici (odnosno, ovi


53/85

53

nezavisno od cena, (n) odnosa ponuda -

- -tom

-

a, prirodno dovode

ih roba, ukoliko na

- krugova prilagodjavanja cena, ili kroz "traganje" za

upliva ili kontrole sa strane. Verovalo se da se ova prilagodjavanja u praksi odvijaju

firme na maksimizaciju profita.

osnova formiranje mape indiferentnosti svakog trgovca za dva dobra, "ugovorna kriva"

Finansijske krize

trgovinskih kriza, kako se govorilo u XIX veku, mada su po svojim posledicama

ekonomiji ovo se nazivalo "prekomerno trgovanje", kada se koristi pozajmljeni novac i

kada pekulanti, investitori, k


54/85

54

do bankrotstava firmi i propasti banaka.

egzogeni ok u

-

- sasvim ekonomski, kao to je, na pr

finansijski -

im investicijama.

Bez obzira do kakvih ovo promena dovodi u sistemu, menjaju se profitonosne

Ukoliko su te promene dovoljno razorne, euforija i prekomerno trgovanje su vrlo

verovatni. Robe kojima se trguje zavise od prirode oka, a to mogu biti mnoge stvari:

- to su

"mehurovi" -

Floridi 1925. , to ne izaziva nikakve dublje posledice oosim po neposredne aktere.

Jedan skoranji primer prekomernog pozajmljivanja su zajmovi medjunarodnih

sindika

potrebu za kreditima kod zemalja ne-

prvih investitora navodi i druge da krenu njihovim putem. Kako se sve novi i novi

i marginalni

velika. Trka pretvaranja realnih ili finansijskih oblika imovin


55/85

55

koncepciju je jo1802. godine razvio Henmri Tornton, a potpuniji izraz ona nalazi u

stvakoja je trebalo

dogodilo u hamburkoj krizi 1857. godine, Baring krizi u Engleskoj 1890. godine, ili

vac. Krize 1847. , 1857 i

1866 u Londonu bile su brzo likvidirane instrukcijama Ministra finansija Engleskoj

Zakonom o bankama iz 1844. godine. 1847 i 1866, uklanjanje tog plafona bilo je

proiriti i

ono ta prava i koristiti. To je "moralni rizik, bakao kod osiguranja, da ako neko im

koristi svojim instrumentima politike,

1873. godine, kada je i na Kontinentu i u SAD izbila kriza Engleska banka je 24 puta

menjala svoju kamatnu stopu i Engleska je bila p

-2o.

ao to se to

dogodilo u Francuskoj posle sloma Unio generale 1882. godine, sloma Comptoir

d'escompe 1889. i skandala sa bankrotstvom panamske kompanije u periodu 1889-93.

st

medjunarodne trgovine robama ili hartijama od vrednosti, rast kapitalnih transakcija,

euforije. Bum u periodu 1885- oj


56/85

56

rastu robnih cena i transakcijama zemljom u Latinskoj Americi i Australiji, kao i

investiranju londonskog kapitala u sve tri pomenute oblasti. Ovaj odliv kapitala je, sa

hipotekarne obveznice. Finansijsku krizu je nagovestio zastoj u britanskom

kreditiranju, jer zemlja vie nije mogla da nastavi da investira po dotadanjoj stopi.

Mnogi pisci finansijsku krizu po pravilu smatraju fenomenom lokalnog porekla.

sija 1929

- -

-Liverpul-tokholm-Hamburg kriza iz 1857. , i mnoge

dr

mnoge druge zemlje onog trenutka kada su SAD, fascinirane rastom vrednosti akcija u

Njujorku 1928. , presekle svoje kredite tim zemljama i regionima. Slom berze iz 1929.

Hatri krizu iz septembra 1929. godine.

Medjunarodna finansijska kriza iziskuje takodje kreditora u poslednjoj instanci. U XIX

edjunarodni finansijski centar i pomagao je

puta pomagala Francuska banka (1825, 1836, 1839, 1890 i 19o7), Hamburg (1839) i

sigurno, Depresija iz 1929. godine kada je Britanija, oslabljena u Prvom svetskom ratu

poslednjoj instanci, a kada Sjedinjene

svetskog rata do negde 1971. godine. Kada se bum sindikalizovanih zajmova

-u, stvorenom u


57/85

57

rgovina

posebnu disciplinu unutar mikroekonomije. U osnovi ona se izdvaja svojim bavljenjem

makroekonomije ona se razlikuje utoliko to se bavi realnim a ne nominalnim varijablama

(tokovima trgovine i relativnim cenama a ne deviznim kursevima i ponudom novca), kao

uporednih

trgovine. S jedne strane, ona pokazuje da i apsolutno neefikasna zemlja ima koristi od trgovine,

veze one proizvode

koje u odsustvu trgovine proizvodi relativno jeftinije. Kao pozitivno objanjenje ova teorija

ezavisni u odnosu na proizvodnju i da

ne uspeva da objasni zato se ti trokovi uopte i razlikuju od zemlje do zemlje.

ti resursima , to je i osnova uporednih prednosti i

kapitalno-

verzija ove teo

om

stvari Leotijevljeva primena input-

-intenz

teoriji.

Heker-Olina, gde se pretpostavlja postojanje vie faktora proizvodnje, a neki(poput

je rast trgovine repro-

mobilnost faktora


58/85

58

-gransku trgovinu koja

se odnosi na trgovinu delovima jdenog homogenog proizvoda koji proizvode nekonkurentne

proizvodnje.

h privreda. Jedna od najpoznatijih implikacija Heker-Olinovog modela je

irelevantnost

posledica trgovinske politike na raspodelu dohotka i strukturne promene.

Ako se vratimo normativnoj teoriji trgovine, tada je tradicionalno u njenom sreditu prednost

obima. Kao

detaljnije analize vie argument protiv slobodne trgovine nego protiv laissez-fairea. Na kraju,

carinama i trgovini) i stvaranju zona slobodne trgovine (Evropska zajednica). Zato danas mnoge

zemlje pribegavaju necarinskim barijerama (kao to su kvote, propisi o zdravstvenoj zatiti i

Antitrustovsko zakonodavstvo:

- karteli -


59/85

59

-

ocenjuje u

svetlu izazvanih ekonomskih efekata.

Tako ermanov zakon iz

nastoji ili uspeva da monopolie deo trgovine ili razmene". Klejtonov zakon iz 1914. godine sa

kasnijim amandmanima stavlja van zakona svaki oblik dogovaranja, diskriminacije cena i

e ka

konkurencije u trgovini".

je ponaanje "istinski anti-konkurentsko

kao instrument odbrane ekonomske efikasnosti. Novina u antitrustovskom zakonodavstvu su

efekata. U Britaniji,

restriktivna praksa i karteli razmatraju se pred Sudovima za restriktivnu praksu i polazi se od

u

cije koja svoje

Rimskog ugovor

na


60/85

60

ih odredbi o zabrani

Americi, a naglasak j

zajednice.

Slobodna medjunarodna trgovina postala je dominantna teorija, ideologija i politika u

Davida Rikarda i Karla Marksa. Njeno teorijsko utemeljenje bila je Rikardova teorija

uporednih prednosti koja je pretpostavljala internu mobilnost i eksternu imobilnost rada

medjunarodnu pokretljivost rada i kapitala. Slobodna trgovina bila je povezana sa

laissez-

neprekidn

Izazovi ideji slobodne trgovine doli su od devetnaestovekovnih rivala engleske, - sa

industrijskim nacijama potreban protekcionizam pre nego to i za njih slobodna trgovina

pomogne ml

iskoristila nacionalna monopolska vlast. Protekcionizam tridesetih godina ustupio je u

trgovini i medjunarodnoj pokretljivosti kapitala, to je svoj odraz nalo i u institucijama

posleratnog poretka. Slobodna trgovina i medjunarodna mobilnost kapitala bili su pod

okriljem dominantnog Pax Americana , pa je u odnosima industrijskih zemalja

protekcionizam umnogome potisnut.


61/85

61

Teorija medjunarodne trgovine je proirena kako bi obuhvatila i medjunarodnu

mobilnost faktora, dok je veza izmedju slobodne trgovine i laissez-faire raskinuta.

kritikovali

od subvencija ili nekih drugih mera koje streme postizanju odredjenih ciljeva. Sve

Listovih i Hamiltonovih koncepcija dokazuju da je potrebna zatita industrijalizacije

ekonomija, sklonost zameni uvoza i samodovoljnosti unutar njihovog trgovinskog

nerazvijene zemlje orijentiu se na izvoz, koriste prednosti nastupa na svetskom

slobodno-trgovinske politike. Medjutim, u XX veku u

novoindustrijalizovane zemlje (NIC) nisu nikakav izuzetak, jer su se oslanjale na

sveobuhvatnu regulaciju i kontrolu rada, kapitala i trgovine. Sa barem 2o odsto trgovine

pod neposrednom kontrolom multinacionalnih kompanija u zemljama OECD-a,

unutarkompanijska razmena, slobodna trgovina i u XX veku ostaju samo puka

proklamacija, i daleko su od devetnaestovekovne parole o laissez-faire-u.

Sa novom krizom svetske privrede i protekcionizam je ponovo u uspunu. Nove tenzije i

protivre

vreme.

Teorija raspodele dohodaka

teorija raspodele dohodaka oduvek je bila u sreditu analize ekonomskih sistema. Ta

raspodelom dohotka".


62/85

62

Ortodoksna ekonomska teorija tretira pitanja raspodele dohodaka kao sastavni deo

ao i cenu koju

dobra i usluge,

o

svakom faktoru proizvodnje - bez obzira da li se radi o odredjenoj vrsti rada, prirodnom

resursu ili uslugama kapitalne opreme -

Ukoliko se tehnologija promeni, ili se izmeni stok prirodnih resursa, ili ukoliko dodje do

diti

anje

Ipak potrebne su nam i druge informacije kako bismo doli do potpune teorije raspodele

odelu dohodaka je

uticaju funkcionalne raspodele dohotka. Ukoliko dodje do promene u svojinskim

tanja


63/85

63

politikolozima.

zbog svojih uskih pretpostavki o karakteru ekonomskih procesa. Poto su upravo te

rimera

- u form

diskriminaciji -

primer, kada se radi o odredjivanju dohodaka u delatnostima u kojima je ulazak

le koje su zasnovane na

pretpostavka o savrenoj informisanosti pojedinaca i firmi. tavie, dokazuje se da je

superiornijim informacijama koje su im itekako korisne u njihovom nastupu na berzi ili

otklone nedostatke ortodoksne teorije.

sutini teorije funkcionalne raspodele

nte kejnzijanskog sistema: to


64/85

64

alternativnih teorija su regularne odluke kapitalista i radnika o tednji i rigidna tehnika

izvodnji. Literatura; Atkinson, A. B.

(1983), The Economics of Inequality, 2. izd. , London. Kaldor, N. (1956), "Alternative

theories of distribution", Review of Economic Studies, 23. Kalecki, M. (1939), Essays

in the Theory of Economic Fluctuations, London. Pasinett, L. L. (1961), "Rate of

Growth and income distribution in relation to the rate of economic growth", Review of

Economic Studies, 29. Phelps_Brown, E. H. (1977), The Inequality of Pay, London.

Indeksacija

Indeksacija je pokuaj da se ugoviri izra

papirni novac u vreme Rata za nezavisnost. U skorije vreme francuska vlada je izdala

energija iil zlato, a posle odreddjenih eksperimenata sa indeksacijom i Britanija je 1981.

inalna vrednost i kamata bila vezana za

indeks maloprodajnih cena. U meri u kojoj je indeks dobar indikator vrednosti novca,

argument zanemaruje vezu koja postoji izmedju nadnica i cena. Ukoliko primaoce

enat politike

dezinflacije. Medjutim, poto se u formiranje nadnica unosi dodatni elemenat rigidnosti

obliku indeksacije. Tu temu razmatrali su i Dornbui Simonsen.

Inflacija i deflacija

vama, gde su

-planskim privredama uspele da seodupru ovom svetskom trendu.


65/85

65

- deflacija - opti pad cena - daleko je redji i zato i manje poznat,

eto slobodnije, to

je usporavanje njihovih stopa rasta. I inflacije se ponekad definie na ovaj pomalo

privredi datira jo od sredine XVIII

evi u formi obaveze

bankarskih ili kvazi-

Najjednostavniji oblik inflatornog procesa je kada vlada, na primer, radi ratnih ciljeva,

novoodtampanim novcem (u praksi ovaj novac ona pozajmljuje od bankarskog

cena proporcionalno rastu ukupnih izdataka. Poto novac koji troi vlada ide u privatne

eksponencijalna inflacija. U praksi te komplikacije su zaista prisutne i unekoliko

usporavaju ovj proce


66/85

66

svakog dana. Te hiperinflacije dogodile su se u zaista posebnim okolnostima: njihova

otpuno neefikasnim pa su se skoro svi vladini

ok roba na koji su aspirirali vlada i ostali

akteri.

meri i brzo reaguju na prom -74

-

godina pre toga propao

, a vlast je sa medjunarodnih naftnih kompnija prela na OPEC.

alternativnih izvora energije dalje su pogorani. Neposredni povod za veliki rast cena

nafte bio je arapsko-izraelski rat 1973. , dok su dogadjaji u Iranu 1979. takodje odigrali

Za razliku od ovih kretanja, cene industrijskih proizvoda, koje su takodje bile

sasvim bliske trokovima proizvodnje, koji su, sa svoje strane, zavisili od cena sirovina,

rada, goriva i produktivnosti rada.

ta", gde bi nezaposleni radnici

ovaranje odredjuje

tu rada. Rezultat je da

zahtevi u pogledu nadnica manifestuju veliku osetljivost u odnosu na kretanje trokova

ambicija sindikalista i njihovih rukovodstava.


67/85

67

Najpoznatiji primer generalizacije kretanja nadnice - inflacija je dat u radu A. W.

Filipsa (1958) koji je empirijski, na britanskim podacima, izveo negativnu relaciju

izmedju nivoa nezaposlenosti i stope rasta nadnica, to je u to vreme ukazivalo na

potrebna da bi se inflac

vreme koje je p

su nastojale da inflaciju razreavaju na nivoima niske stope

nezaposlenosti. risila, neformalni dogovori sa sindikatima i poslodavcima, zakonoska

usredsredjeni na takva pr

privremeno, da bi se kasnije sve vrtilo na staro. tavie, u nekim zemljama, poput

je ostvario odredjene uspehe,

(infla

monetari


68/85

68

skladu sa fi

stvaraju komercijalne banke svojim kreditiranjem, koje pod normalnim uslovima

svoje uloge kreditora u

poslednjoj instanci spram komercijalnih banaka, jer time rizikuju slom celokupnog

ogadja, zadovoljiti

novca -

zaposlenost i to pre i

-novca", odnosno obaveza

institucija izvan bankarskog sistema definisanog u datim okolnostima.

predmet velikih diskusija. Iskustvo pokazuje da je teko ostvariti postavljene ciljeve i da

Nasuprot tetama koje mogu nastati u domenu proizvodnje, to je nezaobilazna

posledica svake d -

skladu sa institucionalnim opredeljenjima -

dohodaka, ali se n

ozbiljan problem

neprijatno ukoliko se n

stopi inflacije.

politike samo ako razrade jednu stalnu politiku dohodaka ili formiranje dohodaka


69/85

69

prepuste odredjenim institucijama kako bi se puna zaposlenost mogla ostvariti i bez

brzog rasta trokova rada, kao to se to dogodilo tokom 60tih godina. Mora se,

medjutim, imati u v

se stabilizovale stope njihovog rasta i kako bi se unapred koordinirala ukupna ponuda

sirovina, goriva i namirnica. Za ovo je potreban medjunarodni program koordinacije

Investicije

stoka u jednom vremenskom

periodu -

sa finansijskim investicijama koje podrazumevaju kupovinu finansijske aktive, poput

obveznica ili akcija i otuda su tesno povezane sa analizom tednje. Ovo ne treba meati

ni sa investicijama u zalihe, koje podrazumevaju promenu stoka finalnih dobara,

proizvodnje u toku ili sirovina.

Kapitalna investiciona dobra se razlikuju od potronih dobara utoliko to oona

obezbedjuju tok usluga u jednom periodu vremena, a te usluge ne zadovoljavaju

direktno potroa

investicionih dobara osigurava usluge u jednom vremenskom periodu i otuda ih

smatramo investicionim dobrima. Ta dobra nazivamo trajnim potronim dobrima.

Ovo zato to nije uvek jasno da li neko dobro treba smatrati investicionim ili potronim

izdaci se smatraju investicijama. Izdaci za zgrade i maine nesumnjivo su deo

(kapitalnih) investicija jer ili zamenjuju istroene ma

godine, a neto investicije su bruto investicije umanjene za amortizaciju.

javni sektor i privatnih

drugim zemljama.

Postoje brojne teorije koje objanjavaju determinaciju investicija. Po pravilu one se ektora za investicijama, jer se u analizu javnih


70/85

70

pa otuda investicije nisu jedina determinanta rasta. Pored ostalog, investicije su jedan od

olokog progresa.

dobitima. Otuda se javne investicije mogu preduzeti kako bi se smanjila nezaposlenost u

depresiranim regionima ili podstakao tehnoloki napredak. Kejnzijanska ekonomija

ulogu u izvodjenju jedne privrede iz recesije.

- determinante investicija:

investicije; visina nadnica i poreza, relativni trokovi rada i kapitala. Ukoliko su ostali

promene u investicijama.

trokove t

trajanj

kapitalnog

na mwtod ""bruto sadanje vrednosti projekta", a kada odbije trokove kapitalnog dobra

dobija "neto

biti prihvatljiv u odnosu na rizik koji se preuzima, kao i atraktivnost drugih

projekta i ukoli


71/85

71

prinosa, ili, kako ju je on zvao "marginalne efikasnosti kapitala". To objanjenje

prihode i trokove kapitalnog dobra. Ukoliko je ta diskontna stopa manja od kamatne

ojekat potencijalno biti profitonosan. Pad kamatne stope trebalo bi da

predstavljati t

predstavljati oportunitetni troak - jer bi u protivnom firma mogla da zaradi

investicija temelje sse na

projekta. Finansijske institucije danas pozajmljuju sredstva po varijabilnim kamatama, a

efekte s obzirom na pogor

proizvodnih kapaciteta jedne privrede. Teorija akceleratora je jedno formalno

objanjenje uticaja nacionalnog dohotka na investicije. Ona pretpotavlja fiksni

koeficijent kapital/proizvodnja i na osnovama tehnolokog napretka rast proizvodnje

koeficijente. U najjednostavnijem obliku teorija akceleratora nije potvrdjena u praksi,

mada je u fleksibilnijem obliku dala bolje rezultate.

kapitalnim

sposo


72/85

72

i mo

Kejnzijanska ekonomija

-

posebno njegovoe knjige Opta teorija kamate, zaposlenosti i novca (1936), kao i

-

Robinson i Mihalja Kaleckog, koji su proirili Kejsovu analizu i na privredu koja se

razvija i odnose nadnica i profita

zanemario.

Pre Kejnsa nije formalno postojala makroekonomija. Dominantna ortodoksija svodila se

zaposlenosti i to z

determiniu dohocima faktorima proizvodnje usaglaeni sa marginalnom

Kejnsova Opta teorija napisana je kao

i dan danas. Kejnzijanci su se bavili dugo razmatranim pred-kejnzijanskim

vezana za odnos novca i cena.

u nivou kamatne st postoji samostalna funkcija investicija. Naprotiv, kejnzijanska ekonomija istakla je

Investicije determiniu proizvodnju koja determinie tednju i to kroz multiplikatorsko

donose i


73/85

73

nestabilna. Kejns je tak

cena, a ne i na relativne

a u Optoj teoriji kamata je

nosti i teoriju novca.

Kejnzijanska teorija inflacije ukazuje na veliki uticaj institucionalnih faktora koji

3. ) U predkejnzijanskoj ekonomiji pretpostavlja se da ag

promenama cene rada - realne nadnice. Nezaposlenost je voljna usled odbijanja radnika

slenost

ja realnih

4. ) Kejnzijanska ekonomija odbacuje ideju da je funkcionalna raspodela dohodaka

marginalnoj produktivnosti izvedenoj iz agregatne produkcione funkcije. Ovo

pretpostavlja konstantne prinose u linerarnoj produkcionoj funkciji, jer u protivnom

su kapitalna dobra heterogena ona jedino mogu biti agregirana kada je cena, kamata ili

profit, poznata. Otuda, marginalni proizvodi ne mogu biti izvedeni nezavisno i

zavisnost profita od investicionih odluka firmi i od sklonosti tednji koju


74/85

74

pretpostavljamo za imaoce nadni

Kejnsovih radova Rasprava o novcu (1930. ), kada pie o "neiscrpnom izvoru

bogatstva".

zatvorenu privredu. Kejnzijanski pr

izvozi i uvozi. Na ovo su posebno nedavno ukazali Harod i Tirval u svojoj analizi

trgovinskog multiplikatora. Kejnzijanska ekonomija danas obuhvata i analizu

nacionalnih privreda. Ono to objedinjava kejnzijansku ekonomiju je odbacivanje

re smiriti".

dodatne proizvodnje proistekle iz zapoljavanja tog rada ne i

je nadnica

drugih

faktora proizvodnje.

U savremenim uslovima trokovi rada za poslodavca ne svode se jednostavno na

poput naknade agenciji

za zapoljavanje, trokova oglaavanja, konkursa za prijem radnika, trokova

radnika ukupnom proizvodu firme mora biti tolika da pokrije sve ove trokove.

faktorom proizvodnje.


75/85

75

svojim zadacima oni se upoznaju sa svojim radnim mestom i uopte organizacijom rada

ili neformalnim kolovanjem svojih nametenika. Za

kvalifikovanih i iskusnih,

proizvodnje i da produktivnost rada raste sa rastom proizvodnje i to kroz bolje

zirali trokove fluktuacije

Na osnov

-

drugi aspekti vezani za strukturu drutva.

dokolice ("ne-


76/85

76

-

ada u poslednjih nekoliko

i rada.

pojedinci. Za razliku od kolovanja na radnom mestu, formalno obrazovanje iziskuje

a

Uticaj

zanimanja i na razlike u visini plata; smanjivanje ukupne nejednakosti u nivou zarada

Nivo i

nepopun

radnih mesta veoma mnogo razlikuju u pogledu uslova sigurnosti zaposlenja,

napredovanja, radne sredine -

kako bi se kolektivno pregovaralo o platama i uslovima rada.

Zavist i jednakost u ekonomiji

pojedinac je "za sebe" gramziv, a zavidljiv je "u odnosu na druge". Zavist bismo mogli


77/85

77

Zavist je takva

uslovom da se njihova relativna razlika u dovoljnoj meri smanji".

Zavist je odnedavno i formalizovano

(xi g) (g = 1 do n;i = 1 do m), n dobara na m pojedinaca.Pretpostavimo da ti pojedinci

imaju preferencije predstavljene funkcijom ordinalne korisnosti: Ui(xi) (i = 1 do m), gde

je korisnost pojedinca i funkcija neto

ukoliko Ui(xj) > Ui(xi), odnosno ukoliko pfererira j alokaciju u odnosu na sopstvenu i.

U definiciji zavisti svaki pojedinac i poredi svoj vektor potronje xi sa vektorom

potronje drugog - oju funkciju korisnosti -

relacija: Uj(xj) > Ui(xi).

JEDNAKOST

Pojam jednakosti ima

(i) kada se u njima nalazi neka osoba odvijaju se aktivnosti koje pdorukuju

vredne stvari i usluge;

(b) skup punoletnih osoba koje zauzimaju ta stanja;

(c) skup dece tih punoletnih osoba;


78/85

78

skupa (b).

zultata.

dnakost

rezultate".

Kirznerovog stava da je neprirodna. I.Berlin (I.Berlin, "Jednakost" u Justice and Social

Policy, (Pravda i socijalna politika), ur. F.A.Olafson, 1961.) pie:"Nema nikakve

potrebe da dajemo argumente u prilog jednakoj raspodeli dobrobiti, s obzirom da je ona

i ako svakom dam jednako, tada to posebno ne treba da


79/85

79

ta osoba nalazila kada uz sve ostale iste faktore tih nejednakosti ne bi bilo". Nasuprot

r, Capitalism, Discovery and Distibutive Justice

pojedinci koji na toj osnovi uspu

ili rezultatima.

s

i na ciljev

m politikom

Britaniji socijalni izdaci da 4 odsto (1910) DBP rastu na 29 odsto (1975). U svim

zemljama OECD- dataka

daleko je iznad jedan: za sve zemlje OECD-a za zdravstvo ona do kraja 70tih iznosi


80/85

80

socijalnih izdataka u DBP, na vrhu su se nalazile skandinavske zemlje, evropske zemlje

u sredinu, a na dnu SAD i Japan.

N. UK . F. I SAD K.

____________________________________________________________

socijalno osiguranje

oslu 1884 1906 1901 1946 1898 1930 1930

bolesti 1883 1911 1910 1930 1943 - 1971

penzijsko 1889 1908 1913 1910 1919 1935 1927

nezaposlenosti 1927 1911 1934 1967 1919 1935 1940

zdravstveno o. 1880 1948 1962 1945 1945 - 1972

opte oporezivanje

dohotka uvedeno 1920 1918 1903 1960 1923 1913 -

obrazovanje:

nepismenost ispod

20% 1850 1880 1880 - - 1870 -

upisanost u

srednje kole

iznad 10% 1925 1923 1937 - - 1915 -

upisanost na

univerzitete iznad

10% 1975 1973 1968 - - 1946 -

------------------------------------------------------------

Objanjenje: N - - Britanija; - vedska; F - Francuska; I - Italija; K -

Kanada.

Izvor: I.Gough, Social Economics, Macmillan, 1987., str.277.

vedu i razviju "socijalne


81/85

81

njihove "kompatibilnosti" - "inkopatibilnosti". Pristalice kompatibilnosti - kejnzijanci i

-

izrazito tetne - inflacija, neproduktivni javni sektor, erozija individualne odgovornosti

(neo-liberali).

Makroekonomska politika

s ciljem otklanjanja inflacije i nezaposlenosti.

Bilo da se radi o ekspanzionoj ili restriktivnoj politici njen osnovni cilj je minimiziranje

Na

kombinaciju proizvodnje, inflacije i zaposlenosti. S obzirom na njihovu medjusobno

suprotstavlje

uticanje na nivo i stopu privrednog rasta, zaposlenosti, inflacije i stanje platnog bilansa.

Da bi rea

formulisao n

o.

Danas se mogu izdvojiti tri tipa ekonomske politike - (a) direktna kontrola, (b)

ta


82/85

82

e,

greke; posebno otvoreno pitanje odnosi se na transmisioni mehanizam prelaska od

intermedijarnih finansijsk

on indirektan, od novca, preko kamata ka dohotku, a monetaristi da je direktan - od

da kamata osigurava ravno

monetaristi smatraju:

1.)transmisioni mehanizam direktan, od novca ka dohotku i to je utemeljeno na

kvantitativnoj teoriji novca;

ka kroz

fondove, s obzirom da je novac kao tok likvidni oblik imovine i samo jedan od oblika

aktive koju treba optimalno alocirati, a ne pretpostavljeni fond koji treba regulisati.

a.)

b.) vlada mora uvek stremiti smanjivanju ponude novca;

prethodno akumulirane imovine.

i da budesmanjena proizvodnja, to je krajnji ishod smanjene ponude novca.


83/85

83

svom shvatanju kak

varijabla, dok ga kejnzijanci smatraju za indikatorsku varijablu. Ovo razlikovanje

prvi pogled prib

manipulacijom. Termostat je, s druge strane, ciljna varijabla, jer se njegovom

manipulacijom menja temperatura. Za monetariste novac je "termostat" u odnosu na

prigovore;

monetarna politika sa "du

masa izaziva distorzije u odnosu na dohodak.

oslanjati se na prilagodljiva diskreciona prava vlade, nego na automatizan "automatskih

ciljevima je

njeno troenje.

varijabli;

2. kreditne potrebe javnog sektorasu endogeno dohodno determinisane;

U osnovi postavljanje ciljeva pretpostavlja neki oblik kontrole, bilo da se radi o

1.direktna kontrola je neefikasna jer naruava alokativnu funkciju cenovnog

mehanizma;

inim sektorima stanovnitva i privrede;


84/85

84

- kamatu -

2. kamate su stabilnije;

3. olakano je planiranje svih tokova;

Svi efekti ekonomske politike utemeljene na odredjenim pretpostavljenim ciljevima,

strukturu kejn

- okove.

Presudan je oblik -

(a) trokovna reakcija kada je proizv

-

reakcija kada su efekti samo cenovni -

proizvodnje (AS kriva je vertikal

na reakcija kada se na svaki impuls - ok odgovara i

ekonomske politike kao mehanizma njene kontrole i na pretpostavljenom nagibu AS

krive se i temelje naj

a.) responzivnosti proizvodnje i potronj

AD;

b.) intenziteta impulsa (pomeranja krivih AS i AD):

n:

-

-

pomeranje AS ulevo -


85/85

kupljenneznatnim rastom cena;

3.) konzervativnapolitika smatra

u odnosu na prvobitni nivo.

- dinamiziranje proizvodnje izazvati pomeranje

pomeranjem agreg

proizvodnje -

pomeriti ulevo to je predmet velikih kontroverzi.

Documents

Recnik makroekonomije