Rodno ostljiv jezik u praksi u Srbiji

Svenka Savi svenka@eunet.rs Rodno osetljiv jezik radna verzijaSvaka drava brine o jeziku kao sredstvu homogenizacije nacije. Po tome novonastale drave biveg jugoslovenskog prostora nisu specifine. U nvoformiranim dravama su formirana tela za brigu o standardizaciji jezika, ime drave pokazuju brigu za jezik, ali i mo nad procesima standardnizacije jezika u slubenoj i javnoj upotrebi. U okviru ovih institucionalnih oblika brige za standardni jeziki izraz, pitanje rodno osetljive upotrebe jezika se gotovo ne tretira, nego se tim pitanjima istraivaki bave kancelarije zatitnika graana (ombudsmana), ili nevladine organizacije ili individue koje se i inae zanimaju za jezika pitanja, pa se njihovi rezultati nekada (ne)uzimaju kao merodavne preporuke za praksu. U ovom trenutku dva navedena toka u dravama biveg jugosloveskog prostora ne idu zajedno, pre bi se moglo rei da jedni druge iskljuuju. Verovatno i zato to nema jasne svesti o tome ko brine o jeziku uopte, pa po inerciji postoji uverenje da se jezikom moraju baviti samo strunjaci za jezik, a ne da su na saradnju pozvani svi graani i graanke koji se datim jezikom koriste u dravi. U osnovi nesporazuma oko standardizacije rodno osetljivog jezika je ipak injenica da o tome raspravljaju jezikoslovci iz uglavnom dve razliite teorijske osnove: strukturalistikog i nestrukturalistikog, od kojih prvi uglavnom ne prate dogaanja u feministikoj lingvistici legitimoj interdisciplini koja je u poslednjih 30 godina donela itav niz teorijskih i empirijskih podataka za tvrdnju da je rodno ostljiv jezik deo ukupne zamisli o ljudskim i enskim pravima danas u svetu. Strukturalisti - tokom druge polovine 20 veka se afirmisao, a onda i ustalio kao teorija jezika, prema kojoj se jezik definie kao sistem znakova namenjne komunikaciji u nekom drutvu. Stoga je predmet nauke o jeziku opisivanje sistema jezika na razliitim nivoima (glasova, oblika, rei, reenica...), sa izostavljanjem opisa njegove upotrebe. odrazumeva se u ovom teorijskom vienju da se jezik sam od sebe razvija, po sopstvenim zakonima, te da promene u jeziku ne treba usmeravati. Zamisao je da jezik funkcionie po principu binarnih (dvojih) opizicija, u kojima se (na primer, kad je re o rodno osetljivom jeziku primenjen na primere zanimanjima i titulama ena) podrazumeva jedna neobeleena, nemarkirana, opta, generika (muka) forma i iz nje izvedena, markirana, zavisna (enska) forma. Tako e njihov predlog biti da se i za enska zanimanja i titule koriste muke forme, kao opte, neobeleene, koje ukljuuju i enske. Na primer: Predsedni je rekla. Ovim tzv. nauna i teorijska objektivnost ustvari odreuje ensko kao Drugo, izvedeno iz mukog, nesamostalno, zavisno. Sa ovim pristupom ima dosta otvorenih pitanja. Na primer ako kaemo Kad student zatrudni, miruje mu studentski sta,(Zrinjka Glovacki Bernardi, 2008), postavljamo pitanje odnosa jezikog znaka i oznaene osobe.Potrebna nam je takva teorija jezika koja vodi rauna o enskom glasu u jezikom izrazu, da postane vidljiva. Krajem 20. veka u nauci o jeziku se pojavljuju druge teorije koje se dominantno bave upotrebom jezike strukture i datom kontestku meu realnim sagovornicima. One uvode jednaku vanost tri komponente komunikacije: sagovornike, kontekst i jeziki izraz, iz uverenja da nije dovoljno istraivati samo ono to je u jezikom izrazu nego voditi rauna o onima koji se njime koriste, dakle sagovornici u realnoj komunikaciji. Ovo iz uverenja da na proizvodnju znanja o jeziku utie ideologija koja mistificira drutvene odnose. Patrijarhalne predrasue inkorporirane u strukturalni pristup opisu jezika reflektuju se na naine na koje se konceptalizuje pojam ena. Zato je u drugom pristupu, iz teorije delatnosti, zadatak istraivaa jezika da iznae mogunosti primene odrednica iz Deklaracije o ljudskim pravima (1948) tako da jezika upotreba odbaci svaku vrstu disrkiminacije. Dve teorije o rodno osetljivom jeziku su date u tabeli.

Teorija 1: Strukturalizam Teorija 2: Teorije jezike delatnosti (poetak 20 veka) (kraj 20 veka)Jezik je sistem znakova namenjen komunikaciji u nekom drutvu.Jezik je delatnost sa njim se neto ini u drutvu.

Brigu o jeziku brinu strunjaci za jezikO jeziku podjednako brinu svi izvorni govorni datog jezika.

Nauka o jeziku je lingvistika. Njen zadatak je da opie i objasni sistem i strukturu jezika.Lingvistika je jedna od kognitivnih disciplina. Njen zadatak je da opie upotrebu i delatnost jezika ('jeziku proizvodnost').

Zadatak je lingvista da opiu i objasne strukturu jezika.Zadatak je lingvista da poveu drutvenu stvarnost sa jezikom i time pokau kod koga je mo nad jezikom.

Jedinice analize su re, sintagma, reenica analizirane izvan konteksta.Jedinice analize su vee jedinice od reenice ostvarene u nekom kontekstu meu realnim sagovornicima.

Jezik se razvija po sopstvenim zakonima.

Jezik se razvija kroz upotrebu meu sagovornicima i upliva politike moi.

Jezik funkcionie po principu binarinih opozicijaJezik funkcionie po principu izbora jedne od mnogih mogunosti u datom kontekstu.

Zato postoji opta, nemarkirana, neobeleena (muka) jezika forma i iz nje izvedena markirana, obeleena (enska) forma.Zato u izboru su mogue mnoge forme zavisno od konteksta i meu njima nema hijerahijskog odnosa.

Standardni jezik je onaj koji je normiran za slubenu upotrebu.Standardni jezik je normiran i njime se slui obrazovana elita. On je deo ukupnog jezika.

Normiranje jezika je uvek politiko pitanje.Normiranje jezika je uvek politiko pitanje.

Obeleje roda je imanentna osobina slovenskih jezika.Obeleje roda je imanentna osobina slovenskih jezika.

Prilikom normiranja jezika vodi se rauna o pravilima za pravljenje reenice datog jezika: subjekat i predikat se moraju slakati u rodu, broju i licu.Prilikom normiranje jezika vodi se rauna o pravilima za pravljenje reenice datog jezika: subjekat i predikat se moraju slakati u rodu, broju i licu.

Kada su titule i zanimanja ena u poziciji subjekta, imenice mukog roda slue i za obeleavanje ena.Kada su titule i zanimanja ena u poziciji subjekta slediti osnovno prvilo za graenje reenice.

Meunarodni i nacionalni dokumenti ne obavezuju jezikoslovce u Srbiji.Meunarodni i nacionalni dokumenti obavezuju jezikoslovce u Srbiji.

zastupaju u Srbiji filolozi: Ivan Klajn, Ranko Bugarski..Zastupaju u Srbiji: Jelena Filipovi, Svenka Savi, Stana Risti...

Teorija I: Strukturalizam (poetak 20. veka)Teorija II: Teorija jezike delatnosti (kraj 20. veka)

Ono to je u ovom trenutku neophodno jeste da jezikoslovci, ali i mediji prihvate injenicu da se u argumentaciji za i protiv uvoenja rodno osetljivog jezika uzima u obzir teorijsko stajalite iz koga neko govori. Naime, strukturalistiki pristup nije jedina nauna istina o jeziku nego je samo najraireniji u sadanjim dravama biveg jugoslovenskog prostora, koja se vidi u udbenicima za (osnovnu, srednju i univerzitetsku) nastavu jezika, on je unet i u znanje onih koji obavljaju lektorske i korektorske poslove u raznim izdavakim kuama danas ili u medijskim, a oigledno ce i sadanje generacije mlaidh biti obrazovane u istom teorijskom vienju. Na taj nain je jedan mogui teorijski pristup omoao u naoj jezikoj praksi. I ne samo to, nego je prenet i u nastavu po raznim stranim univerzitetima na kojima se predaju srpski, hrvatski, bosanski ili bonjaki, odnosno crnogorski jezik. Otuda je potrebno vie puta naglaavati da je iroko prisutan strukturalni pristup, kojeg smo odredili kao patrijarhalni koji u sebi ima osnov za diskriminaciju, samo jedan od mogucih, a ne jedini ispravan.

U ovom vremenu, manje je korien teorijski pristup koji sve vie potiskuje strukturalni, ato je kognitivistiki, uz jasno prisustvo drugih pristupa koji su, na primer, utkani u pristup jeziku iz perspektive ljudskih prava (lingvistika ljudska prava, koja zastupaju mnogi lingvistiki u Evrope, pre svega Tove Skutnab-Kangas, 2000). Kada govorimo o upotrebi srskog jezika, onda moramo imati na umu da upotreba nije normirana, pa prema tome su svi pozvani do normiranju doprinesu. Ovde se odazivamo tom pozivu.

Predloila sam sistem preporuka kako koristiti rodno oseltjiv jezik u slubenoj i javnoj upotrebi (Svenka Savi, et al, 2009) koje su nastale nakon viegodinjeg istraivakog rada na projektu o rodno osetljivom jeziku (uz finansijsku podrku Friedrich Ebert Fondacije: FES). Ovde prenosim osnovna uputstva.

Preporuke za normiranje formi enskog roda za zanimanja i titule ena

Preporuka 1

Slediti osnovno pravilo za graenje reenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju i licu.

Ako je u poziciji subjekta imenica enskog roda, onda i predikat koji se uz ovu imenicu vezuje mora imati iste gramatike oznake:

Primer: Poslanica Gordana omi je predsedavala sastankom.

Ako je u pitanju mnoina, onda glagol mora imati mnoinski oblik.

Primer: Poslanice Ana Drai i Verica Bara su predsedavale sastankom.

Preporuka 2

Upotrebljavati dosledno formu enskog roda za imenovanje zanimanja i titula ena svuda gde je to mogue.

U ovoj, prednormativnoj fazi za titule i zanimanja ena koriste se i forme enskog roda i

forme mukog roda, pa se dogaa da se forma enskog roda za titule i zanimanja ena koristi u naslovima tekstova objavljenim u pisanim medijima za podsmevanje enama, ili da se pokae kako je enska osoba uinila neto to je neoekivano ili neprihvatljivo, pa e u naslovu urednitvo ili novinar/ka staviti formu enskog roda za njeno zanimanje ili funkciju (detaljnije o ovome u radu Svenke Savi, 2004).

Ponavljaima dvojke, direktorki apartman

Direktorka proziva

Krivina prijava protiv direktorke Agencije za privatizaciju.

Smenjene direktorke domova zdravlja na novim funkcijama.

Direktorka u papuama.Finska premijerka podnela ostavku, zloupotrebila Irak.

Kuna pomonica izreetala gazdu.U tekstu treba obratiti panju na sintaksiku poziciju rei koje oznaavaju titule i zanimanja: u subjekatskoj, apozicijskoj ili predikatskoj funkciji.

Pozicija subjekta: Predsednica je priredila prijem za nagraene sportiste i sportistkinje.

Pozicija apozicije: Jelena Jovanovi, predsednica lige ampiona preuzela je dunost.

Pozicija predikata: Nova osoba u timu je predsednica Jelena Jovanovi.

Za svaku sintaksiku poziciju postoji vie izbora, shodno nameri autora ili autorke teksta u datom kontekstu.

Primer 2:

Vera Jovanovi je naa najpoznatija padobranka u poslednjoj deceniji.

Vera Jovanovi je naa najpoznatija ena padobranac u poslednjoj deceniji.

Vera Jovanovi koja se najbolje bavi padobranstvom u poslednjoj deceniji kod nas.

Poslednji primer pokazuje mogunosti preformulacije.

Predlog nije jednostavni primeniti za one titule koje su sastavljene od vie rei.Ministarka za nauku i tehnologiju je Ana Peikan, moemo napisati: Ministarske poslove za nauku i tehnologiju preuzela je Ana Peikan. Ili: Zapisnik je vodila Vera Jovanovi, umesto: Zapisniarka je Vera Jovanovi.

Ako se formira tekst u kojem se govori o istoj enskoj osobi, treba se kreativno odnositi prema oba prethodna pravila.Primer:

Guvernerka Narodne banke Kori Udoviki je sazvala sastanak svoga tima. Kao prva ena guverner u Srbiji uvela je neka pravila u radu. Ona je smatrala da...

Kad je naziv profesije ili titule grupa rei nakon jednom uvedene profesije ili titule moe se u daljem tekstu koristiti kraa forma.

Primer:

1. Ministarka za sport i omladinu Jelena Jovanovi otvorila je teniski turnir. Ministarka je tom prilikom naglasila da je vano razvijati sportski duh kod mladih.

U novinskim tekstovima ima primera da uz ime i prezime jedne enske osobe ima vie naziva profesija i titula od kojih su neke u enskom rodu a druge u mukom:Primer:

1. Norveka glumica i sineata Liv Ulman dobila je... odlikovanje.

2. Nagradu je dobila naa poznata spisateljica, borac za demokratiju, profesorka i ambasadorka Vida Ognjenovi.

Mogue je sintaksiki reorganizovati reenicu, bilo da se razbije u nekoliko, bilo da neto bude u poziciji ispred imena, a neto iza imena.

Nagradu je dobila naa poznata spisateljica Vida Ognjenovi. Bila je ambasadorka u Norvekoj i profesorka je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu...Standardizacija jezika je proces u kojem su pojedine etape: selekcija, desrkipcija, kodifikacija, elaboracija, akceptacija, implementacija, ekspanzija, kultivacija, evaluacija rekonstrucija. U okiru ovih etapa smo na samom poetku standardizacije upotrebe srpskog jezika u javnoj i slubenoj funkciji. Za tu fazu su nam potebna mnogobrojna simptomatska istraivanja - da ustanovima u kom smeru se neka pojava kree. Na primer, postoje podruja javnog delovanja u koje ene tek ulaze. Titule i zanimanja ena u vojsci ostaju da se normiraju jer je danas sve vie vojnikinja, oficirki, pukovnica u Vojsci Srbije, ali i u vojskama drugih drava, o kojima se u medijima saoptava, pa e vojne titule u enskom rodu biti normalna stvar, samo ih treba normirati. Ovde dajem podatke mog skoranjeg pilot istraivanja.

123456123456

++++++++++++

++++++++++++

a. ++++-++++++

b. ----+-------

a. ++++-+++++++

b. ----+-------

1. a. 1. ++++-+++++++

b. 1. ----+-------

a. ++++-+++++++

b. ----+-------

1.a. 1. ++++-+++++++

b. 1. ----+-------

++++++++++++

1. 1. ++++++++++++

++++++++++++

++++++++++++

++++++++++++

a. +++++-++++++

a. +---+++---++

++++++++++++

++++++++++++

a. +++++-++++++

b. -----+----++

a. -+-+++-++++++

b. ----+++-++---

-+-++++++++++

a. +++++-+++-++

b. ---+-+--+--+

Forme inovi u Vojsci Srbije u enskom rodu jo nisu ovladale upotrebom. Ali se iz ovog pilot istraivanja moe videt opta tendencija od koje postoje i manja odstupanja: nastavak ica izgleda dominantan i u ovoj terminologije, to je inae ustanovljena tendencija i u drugim terminologijama. Ovaj primer je samo dokaz da se o titulama i profesijama ena ne moe govoriti samo na osnovu line prevalencije jezikoslovaca (filologa) za neki oblik, nego se moraju uzeti u obzir intuicije za jednih mnogih drugih grupa. To je mogue ako se finasiraju dugorono osmiljena istraivanja rodno osetljivog srpskog jezika u okviru opte ideoloke orijentacije za nedisrkiminativnu upotrebu jezika, pa onda i u odnosu na muki i enski rod. Tome u prilog idu i najnovije preporuke Zatitnika graana u Beogradu i Kancelarije ombudsmana u Novom Sadu.

Jednostavniji je uvoditi odmah i za enski rod nove titule i profesije u drutvu istovremeno sa prodorom ena u te profesije i funkcije. Jedno od istovremenih novih zanimanja su poslovi linog obezbeenja (termin iz zakonodavne terminologije): telohraniteljka, ena bodigard.Primer: ene u uniformama slue uglavnom kao vezisti ili bolniarke.

ene u uniformi je opisno predstavljeno znaenje profesije vojnikinje. Forma *vezistkinje, mada je mogua, nije upotrebljena, ali je bolniarka prirodno skliznula u tekst. Ovakvi primeri nam pokazuju u kojoj meri su neka zanimanja i titule ve podsvesno prisutne u jezikoj kompetenciji izvornih govornika srpskog jezika, a koliko je onih koje su na tom putu tek u prvoj fazi. Osoba koja je pisala tekst u novinama procenila je da vezistkinja nije ula u iroku upotrebu, ili taj oblik ne upotrebljava u sopstvenom govoru. Moglo bi se rei da je autor/ka toga teksta na pola puta u primeni predloenog pravila za doslednu upotrebu naziva za profesije i titule u enskom rodu i da procenjuje da jo nije mogue primeniti ovaj drugi deo saveta svuda gde je to mogue u ovom konkretnom primeru. Granica upotrebe imenica koje do sada nisu upotrebljavane u formi enskog roda, a mogue ih je upotrebiti u toj formi, vidno se pomera, ali jo uvek ne frekventno. Zato nije tana tvrdnja da u srpskom jeziku ne postoje oblici za neka zanimanja ili titule ena (kao to su borkinja, filozofkinja, i sl), nego da ih jo uvek ne koristimo. Koja e se forma odabrati preputa se intuiciji govornika d sopstveni jeziki potencijal koristi.

Predlog 3:

Upotrebiti onu jeziku formu koja najbolje odgovara jezikoj intuiciji odnosno jezikom oseanju govornika.

Pravilo se odnosi na primere zanimanja i titula koje mogu imati vie od jednog nastavka: doktorka/doktorica, efica/efovica, profesorka/profesorica... Na sadanjem geografskom prostoru srpskog jezika uestalost upotrebe ovih formi je razliita.. Treba potovati navike govornika to se tie odabira nastavka. S druge strane, mada dominira stav da treba potovati jezike navike, vano je shvatiti da su i odvike jednako korisne u daljoj demokratizaciji drutva.

Predlog 4

Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se povreuju neke grupe graana i graanki.

Jezik je jednako navika koliko i odvika. Moramo se odvii od nekih do sada korienih izraza kojima se povreuju neke grupe graana i graanki (na primer, izrazi i vicevi o plavuama), ili se odnose samo na ene (cura, enica, mala), ili koji se odnose na osobe istopolne seksualne orijentacije: nije danas prihvatljivo rei za nekoga da je peder u javnoj ili slubenoj upotrebi (mada u pisanim medijima toga ima. Na osnovu promene svesti u drutvu o potrebi uvaavanja razlika stvaraju se nove jezike navike pomou izbora one forme koja afirmie preporuljivu upotrebu. Na primer, danas je ve sasvim izvesno da nije prihvatljivo ponaanje javno nazivati drugu osobu Ciganturo, a to se ipak pojavljuje u grafitima koje prenose mediji. I u nekom tekstu crne hronike poinioce nekog kriminalnog dela obeleavati prema etnikoj pripadnosti (Na primer, u tekstu objavljenom u NIN-u /12.2.2009. str. 68/ ispod fotografije na kojoj su dva mlada Roma pie: Krvoedni maarski Romi: Ivan Stojka i Deze Nemet). Na isti nain treba da shvatamo i zahteve koji se odnose na rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika. Zato bi bilo poeljno i potrebno da se ta upotreba normira (standardizuje) tamo gde je to mogue.

Predlog 5

Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na mukarce i na ene.

Primer 1: Kad doe kondukter / kondukterka morate mu / joj pokazati kartu.

Varijanta A: Kad doe kondukter ili kondukterka morate mu ili joj pokazati kartu.

Varijanta B: Svi vozai-ice se moraju pridravati saobraajnih pravila u saobraaju.

svi / sve vozai - ice

Mogue je navesti formu u mukom rodu, a oznaku za nastavak u enskom: sa znaenjem da se odnosi na obe polne populacije: voza/ice:

Svi/ sve vozai/ice se moraju pridravati saobraajnih pravila u saobraaju.

Postoji mogunost za imenovanje osoba kojom se izbegava obeleje rodnosti. Ta mogunost je najea u zakonodavnoj praksi jer se koriste rei koje su u jednini i u mnoini neutralne:

lice: Lica koja ne ispunjavaju konkursne uslove nee biti odabrana

osoba: Nastavno osoblje kola nee primiti platu na vreme.

dete: Dete bez roditeljsko staranja ostaje u domu.

rtva: rtve nasilja uputiti na miliciju.

Preporuka je da se koriste imenica osoba kao neutralne forme u opisnim sluajevima. Na primer, umesto telekomunikatorka, to je radno mesto u banci, moe se rei: osoba zaduena za poslove telekomunikacije. Isto moe biti i u mnoini: ljudi, roditelji. Mogunost neutralnog govorenja je i kada se fokus reenice usmeri na instituciju, a ne lice ili osobu. Umesto:

Jelena Jovanovi, ministarka za privredu,

moe se rei:

Jeleni Jovanovi je povereno voenje ministarstva za privredu.

Umesto uitelji i uiteljice se staraju o nastavi, moe se rei nastavno osoblje se stara o nastavi.U zakonodavnoj praksi u ovom trenutku preporuka je da se na samom poetku nekog zakonskog teksta navede informacija: Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u mukom rodu obuhvataju iste pojmove u enskom rodu. Smatram ovu fazu prelaznom i verujem da emo za nekoliko godina promeniti ovo u zahtev za doslednom rodnom osetljivou i u zakonodavnoj slubenoj upotrebi jezika.Predlog 6

Koristiti kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja teksta. Kada se oblikuje dui (nauni, struni, zakonski ili neki drugi) tekst u kojem se esto pominju i mukarci i ene ( kao u primerima za pravilo 5), moe se u nekoliko prvih reenica primeni jedna od mogunosti, a onda odabrati jedna mogunosti i u napomeni u tekstu objasniti da e se u daljem tekstu upotrebljavati ili mnoinski oblik (vozai) ili naizmenino jedan pa drugi oblik ili neka trea forma. Vano je da itaocima bude jasno da su autori teksta svesno izabrali jednu od vie moguih formi i time sebe deklarisali kao osobu koja se svesno odreuje prema fenomenu rodno osetljivog jezika.

Koju formu jezikog prikazivanja odabrati zavisi od datog konteksta. Naroito je vano da mediji i institucije sistema prihvate ovakvo jeziko ponaanje i time pokau da prihvataju stav o rodno osetljivom jeziku. injenica je da danas ima mnogo ena u nekim profesijama (novinarstvo, zdravstvo, obrazovanje, a u nekoliko poslednjih godina i u nekim granama nauke, kao to su, na primer, farmacija, stomatologija, psihologija, lingvistika, informatika), pa se ovim zalaganjem samo pretae stvaranost u jeziki izraz.

Predlog 7

Pisati titule i zanimanja ena u punom obliku, a izbegavati pisanje skraenica. Postoje pravopisna pravila za pisanje skraenica u srpskom jeziku, kao to su: prof, dr, dipl. in. i slino. Skraenice su jedan od naina prikrivanja rodno osetljive vidljivosti, ali su dragocene sa stanovita ekonomije novinskog prostora u pisanim medijima. Ne znamo kakva je mentalna prezentacija italaca i itateljki ovih skraenica ako se odnose na ensku osobu. U jednom pilot istraivanju dobili smo podatak da itaoci prelete pogledom titule i panju zadravaju na imenu i prezimenu osobe, a ne na njenom statusu u drutvu. Meutim, ako su u pitanju strana imena, za koja ne moemo lako da odredimo koji je pol u pitanju, pun naziv titule ili zanimanja za ensku osobu nam pomogne u tome.Primer: Prof. dr Mati Ejen predstavlja svoju zemlju na kongresu.

Doc. dr Gru Ekstra predsedava skuptinom.

Naroito je ovaj podatak vaan prevodiocima koji kada prevode tekstove esto ne znaju da li se iza skraenica krije muka ili enska osoba..

Svedoci smo da je sve vie raznih skraenica u srpskom, ali i u drugim jezicima i da proces razvoja jezika ide u pravcu vee upotrebe skraenica uopte. S druge strane, pomenute skraenice se odnose na titule koje afirmiu osobe koje se nalaze visoko u univerzitetskoj hijerarhiji : redovne ili vanredne profesorke, docentkinje, odnosno da su u samom vrhu nauke i naunih institucija, kakve su na primer akademije nauka i razne naune organizacije i urduenja.

Kako prodire enski oblik za pojedinane titule koje su visoko u hijerarhiji univerziteta moemo pratiti na primeru prve rektorke na Univerzitetu u Novom Sadu. Stupila je na dunost 1. oktobra 1996, pa je novosadski Dnevnik objavio vie tekstova o univerzitetu ili aktivnosti rektorke tokom nekoliko meseci i to na prvoj stranici lista, u unutranjoj rubrici i na poslednjoj stranici lista (od 25.9.1996, str. 1; 9. 9.1996, str.7; 15. 10. 1996, str. 12). Informiui o novoj garnituri na Univerzitetu u Novom Sadu, autor teksta je predstavio ekipu u tekstu.

Primer: Novoizabrani rektor akademik prof. dr Olga Hadi i prorektori prof. dr Ljubomirka Krklju i prof. dr Stojan Savi... "Rektor, akademik profesor Prirodno-matematikog fakulteta dr Olga Hadi, prorektori dr Ljubomirka Krklju, profesor Pravnog fakulteta i prof. dr Stojan Savi... Sveanosti su, izmeu ostalih, prisustvovali i rektor Olga Hadi i .. Uz rektorkino ime polako su izostavljane neke od njenih visokih titula od prve do poslednje stranice novina, ali je upotreba mukog roda ostajala, u zavisnosti od mesta objavljenog lanka u rubrikama lista: kad je stigla na poslednju stranicu, izgubila je ono to je od titula hijerarhijski najvie i najvanije da je lanica Akademije nauka (SANU) (zauvek), a ostala joj je titula za drutvenu mo (za izborni period - rektor) u mukom rodu.

Nakon prve rektorke funkciju je preuzela druga rektorka. U vreme njenog mandata kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu) pitao me je koja je forma ispravnija: rektorka ili rektorica jer bi hteo da je oslovi u enskom rodu. Rekla sam rektorka (kao doktorka), a on je rekao: Meni je nekako lepe rektorica. I kada pojedinac odlui da za imenovanje visoke funkcije upotrebi formu enskog roda, voli da ta forma njemu samom lepo zvui.

Kada je trea (sada aktuelna) rektorka dola na tu poziciju, upotreba forme u enskom rodu je sasvim ovladala i u medijima i na sastancima i uopte u javnoj komunikaciji u enskom rodu je sada normalna stvar.

Primer 2: Posebna vrsta skraenica odnosi se na prvo slovo, inicijal linog imena, uz puno prezime, ako se radi o autoru ili autorki teksta, ili o citiranju unutar nekog spiska konsultovane (naune) literature. Taj postupak se naroito koristi u novinskim tekstovima u kojima se navode imena osoba, koje su, na primer, dobile neku nagradu, ili su pobedile u nekom sportskom takmienju. Potpuna vidljivost bi bila pisanje linog imena i prezimena svih osoba u spisku. Na primer, u novinskom izvetaju sa jednog takmienja umetnika, navodi se samo spisak onih koji su dobili nagrade: Lj. Suji, M Popovi, A. Jovi iz kojeg se ne vidi da li se radi o osobama mukog ili enskog pola. Vano je pokazati koliko ima ena koje su dobijale nagrade za doprinos u drutvu, pa je preporuka da se puno ime navodi, bilo da se radi o novinskom ili naunom tekstu, a naroito u bibliografijama radova, jer se tako lako moe saznati i o doprinosu ena u nekoj naunoj disciplini.

Predlog 8

Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno ukoliko saoptavate o (branom) paruSuprunici jesu brani par, ali se na njih moe gledati sa stanovita mua, ili sa stanovita ene, ili ih oboje imati u jednakom fokusu.Primeri:

Doao je Pera Petrovi sa enom.

Dola je Mira Markovi sa muem.

Doli su Bil i Hilari Klinton

Doli su Bil Klinton i Hilari Klinton.U javnim glasilima seksistike su one fraze kojima se saoptava da je re o paru u kojem se fokusira samo jedna osoba iz para, ili da je re o pripadanju mukarcu (Doao je Milan Jovanovi sa suprugom). Najee se radi o vanoj politikoj linosti u ijoj pratnji je i njegova supruga. U takvim sluajevima je bolje odabrati onaj jeziki izraz kojim se identifikuje identitet svake jedinke u paru (Doli su Pera Petrovi i Dara Markovi).Ne preporuuje se u javnoj i slubenoj upotrebi identifikovanje supruge (ili erke) prema pripadanju mukoj osobi: muu, ocu.

Preddlog 9

Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevoenju sa nekog stranog jezika na srpski jezik.

Svedoci smo da se u titlovanju raznih tekstova, u prevod na srpski jezik (irilinim ili latininim pismom) unosi politiki nekorektan govor, mada se u izvornom jeziku koristi korektan. Na primer, re gej iz engleskog jezika neretko se prevodi sa homoseksualac, mada je preporuka da se i u srpskom jeziku koristi ista ta re (gej) jer je manje optereena negativnom konotacijom (barem za sada). U prevodu se pojavljuju i drugi oblici, kao to su peder ili topla braa, jer nigde prevodiocima nije normirano kako se treba u takvim sluajevima ponaati prilikom prevoenja. Drugi primer nedoslednog prevoenja jeste prevoenje sa nemakog jezika, u kome je normirana upotreba titula i zanimanja u enskom rodu, ali prevodici u titlovanim prevodima na srpski jezik neretko upotrebe formu mukog roda.

Predlog 10:

Primeniti dosledno predloena pravila u razliitim anrovskim tekstovima.Primetna je vea rodna osetljivost u tekstovima objavljenim u nekim dnevnim novinama, a manja u naunom tekstu, zatim u zakonodavnoj praksi, ili u raznim formularima, upitnicima i u drugim slinim materijalima za javnu upotrebu u administraciji.Primer 1: Molimo graane i graanke da popune sledee upitnike...

Na prvom mestu treba upotrebiti formu dominantnije populacije kojoj se obraamo.

Primer 2: Molimo sve vaspitaice i vaspitae da se odazovu pozivu.

Prema istraivanjima testova za prijemne ispite u osnovnoj i srednjoj koli postoje razliiti oblici rodno neosetljivog jezika. Budui da je i to jedan od vidova slubene upotrebe srpskog jezika, sva ovde pomenuta pravila vae i za taj tip teksta. Poto se upitnici ili ankete daju u pisanom obliku, vano je i kako su vizuelno postavljene forme za obraanje. Predlog je da budu simetrino napisane (u istoj ravni):

Primer 1: graani i graanke, studenti i studentkinje, uenici i uenice...

ime se signalizira istovrednost obe populacije, a ne po principu subordinacije:

Primer 2: graani

graanke

Ako u inventaru postoji vie mogunosti, u okviru ovog predloga se upotreba moe varirati. Na primer u obraanju skupu slualaca, biraa, i sl.

Birai i biraice, graani i graanke, studenti i studentkinje, uenici i uenice...

Na primer, na roditeljskom sastanku, razredni stareina se moe obratiti sa: majke i oevi (odnosno oevi i majke), ali i roditelji. Isto vai i za druge institucije, na primer u crkvi prilikom propovedi:

Primer 3: Brao i sestre!

Sestre i brao!

naroito u prilikama kada je vie prisutnih ena od mukaraca u hramu.

I u mnogim drugim tipovima tekstova se predloeno pravilo moe primeniti. Na primer, u najavama ili odjavama nekih televizijskih ili radijskih emisija: rediteljka, scenografkinja, koregorafkinja, stilistkinja... Za one profesije i titule za koje su druge forme prikladnije, treba koristiti te forme: kasting vodila, tonski snimak obezbedila, i sl.

U tekstovima javnih konkursa i izbora za radna mesta treba otvoriti mogunost za osobe oba pola. Ne preporuuju se oglasi za radna mesta samo mukih osoba, ili samo enske osobe.

Primeri 1: RTV Lala objavljuje konkurs za rpijem u stalni radni odnos poslovna sekretarica

Primer 2: Potrebna jedna kafe-kuvarica.

Potrebna prodavaica.Primer 3:Raspisuje se konkurs za direktora ...

Analiza oglasa u pisanim medijima u Srbiji pokazuje da rodno osetljive konkurse i oglase daju danas samo strane firme, ili ambasade, u ijim je zemljama ova vrsta tekstova ve normirana i u kojima funkcioniu pravila politiki korektnog jezika i govora.

Lista tekstova u kojima se moe iskoristiti predlog za rodno osetljiv jezik nije finitna. Isto tako, postoji itav niz sugestija ta sve izbegavati u delovima novinskih tekstova (naslov, nadnaslov, podnaslov, fotografija i tekst ispod fotografije, tekst u antrfileui sl.). Kad je re o naslovima tekstova kojima se privlai panja italaca da tekstove proitaju, izbegavati upotrebu forme enskog roda za zanimanja i titulu kada bi to bilo korieno da se ena izvrgne ruglu ili ponienju. Prema analizi naslova u pisanim medijima u Srbiji (ali i u itavom regionu biveg srpskohrvatskog govornog podruja) praksa je da se u naslovima tekstova enska forma pojavi onda kada im se neto u poslu zamera (Svenka Savi, 2004).Zakljuna razmatranja*Tokom 2009. i 2010. godine sam, uz finansijsku pomo OSCE i FES odrala preko 20 seminara, skupova, promocija knjige Rod i jezik na kojima sam objanjavala u emu je nerazumevanje ove problematike i kod strunjaka za jezik i kod politiara koji akciju treba da podre. Standardizacija Literatura

Glovacki Bernardi, Zrinjka (2008), Kad student zatrudni: rasprava o rodnoj perspektivi u jeziku, ALFA d.d, Zagreb.

Savi, Svenka (1981), Jezik i pol: termini za oznaavanje zanimanja koje vre ene na fakultetu, referat na: VIII kongres psihologa SFRJ: sekcija: polne razlike, Zagreb, maj 1981.

Savi, Svenka (1984), Pragmatiki aspekti roda nomina agentis u srpskohrvatskom /hrvatskosrpskom jeziku, Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 13/1, Beograd, 247-258.

Savi, Svenka (1984), Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku, u: Jovan Jerkovi (ur.), Leksikografija i leksikologija zbornik radova, Matica srpska, Novi Sad Beograd, 161-170.Savi, Svenka (1985), Pragmatic aspects of the gender of occupational terms in SerboCroatian, Arbeitspapirer, Slavisk Institut, Aarhus University, 1, 117.

Savi, Svenka (1988), Kako pisati zanimanja i titule ena, predavanje odrano u Sekciji za lektore Drutva za srpskohrvatski jezik i knjievnost Vojvodine, Novi Sad, april 1988.

Savi, Svenka (1989), Language and sex, Evidence form Serbo-Croatian, European Journal for Semiotic Studies, Wien, 1/3, 535-555.

Savi, Sveka (1992), ene u jevanelju po Luki: analiza narativnih postupaka, Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, neobjavljen rad.Savi, Svenka (1993), Analiza diskursa, Filozofski fakultet, Novi Sad.

Savi, Svenka (1995), Jo jedan primer (ne)vidiljivosti ena u udbeniku, Feministike sveske, Beograd, 34, 223226.

Savi, Svenka (1995), Jedan primer (ne)vidljivosti ene u udbeniku, Feministike sveske, Beograd, 45,

Savi, Svenka (1996), Ka jeziku mira i tolerancije u religijskom diskursu, B. Jaki (ur.), Ka jeziku mira", Institut za socioloka istraivanja, Beograd, 221-244..

Savi, Svenka (2002), Seksizam u jeziku politika omalovaavanja, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, ur. Marina Blagojevi, Asocijacija za ensku inicijativu, Beograd, str. 65-86.

Savi, Svenka (2002), Zato treba pisati u enskom rodu titule i zanimanja ena?, u: ene na delu /informator/, ene na delu, Beograd, 8-9.

Savi, Svenka (2004), ena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksistike upotrebe jezika, Futura publikacije, Novi Sad.Savi, Svenka (2004), Jezik i rod: politiki korektan govor s fokusom na seksizam u udbenicima osnovne kole, u: Gender perspektiva u nastavi: mogunosti i poticaji, Fondacija Heinrich Boll, Regionalni ured Sarajevo: Kulturkontakt Austrija, Sarajevo, 60-68.

Savi, Svenka i drugi (2009), Jezik i rod, Futura publikacije i enske studije i istraivanja, Novi Sad.

Skutnab Kangas, Tove (2011), Novi osvrt na osnove institucionalizovanih jezikih prava, Vera Vas, Diskurs i idskursi, Filozofski fakultet, Novi Sad, 123 -135.