Rešenje - kfos.orgkfos.org/wp-content/uploads/2013/06/Resenje-SRB.pdf · 7 Rešenje - Da li Kosovski Ustav (Ahtisaari) garantuje autonomiju za srbe? forum 2015 2. VRSTE AUTONOMIJA

RešenjeDa li Kosovski Ustav (Ahtisaari) garantuje

autonomiju za srbe?

Za Forum 2015 studiju je uradio Shkëlzen Gashi

Februar 2013

Projekt i Fondacionit të Kosovës për Shoqëri të Hapur Projekat Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo Project of the Kosovo Foundation of Open Society

Autor:Shkëlzen Gashi

2013 Kosovska Fondacija za Otvoreno Društvo

Svi stavovi izneti u ovoj publikaciji nisu obavezno i stavovi Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo

Publikovano:Forum2015 – Projekat Kosovske Fondacije za Otvoreno DruštvoImzot Nikë Prela, nr. 1310 000 PristinaKosovo

Za više [email protected]

SADRŽAJ

1. Uvod 5

2. Vrste autonomija 7

3. Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova (2007) 9

4. Autonomije u regionu 17

4.1. Okvirni sporazum 2001 17

4.2. Statut Autonomne Pokrajne Vojvodina 2008 20

5. Autonomije u Evropi 25

5.1. Status Autonomije Južnog Tirola 1972 25

5.2. Statut Autonomije Katalonije 2006 28

6. Zaključci 33

5

Rešenje - Da li Kosovski Ustav (Ahtisaari) garantuje autonomiju za srbe?

forum 2015

1. UVOD

U pregovorima Kosovo-Srbija, kojima posreduje EU, između ostalog se razmatra i pitanje položaja Srba na Kosovu. Pošto su razni međunarodni predstavnici, uključujući i organizacije kao što su Međunarodna krizna grupa ili Karnegi fondacija za Evropu, izjavili da resenje statusa Srba na Kosovu, posebno onih na severu, treba da bude neka vrsta autonomije zasnovana na modelima autonomije u Evropi, potrebno je kratko razmotriti reprezentativne tipove ovih autonomija koje su najviše pominjane, i to: Južni Tirol (Italija) i Katalonija (Španija).

Pored toga, ovaj izveštaj ima za cilj da razmotri i neke od autonomija iz različitih delova teritorije bivše Jugoslavije. Osim autonomije Srba na Kosovu na osnovu Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova, pripremljenog od strane Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN za rešavanje statusa Kosova (2007), ovaj izveštaj ima za cilj da pojasni i: autonomiju albanske zajednice u Makedoniji na osnovu Okvirnog sporazuma (2001); i autonomiju Vojvodine u Srbiji, u okviru Statuta Vojvodine (2008).

Cilj ovog izveštaja je da se ne izazove zabuna kasnije o tome koji status imaju Srbi sa Kosova, ili tačnije sever Kosova, na osnovu dokumenta koji će proizaći kao rezultat pregovora Kosovo-Srbija. Dakle, ova studija može da pomogne ne samo onima koji su na direktan način uključeni u tim pregovorima sa Srbijom, već i onima koji će biti uključeni na više indirektan način, kao što su: političari u opoziciji, novinari, publicisti, aktivisti iz redova civilnog društva, profesori, itd. Osim toga, ovaj izveštaj ima za cilj da podstaci raspravu u kosovskom društvu o statusu koji Srbi na Kosovu treba da imaju.

7


forum 2015

2. VRSTE AUTONOMIJA

Hijerarhija prava manjinskih zajednica počinje sa principom nediskriminacije i jednakih prava, nastavlja se posebnim pravima, kojie mogu biti pojedinačna prava i kolektivna prava. Ako kolektivna prava dostignu određeni nivo samoopredeljenja (govori se o unutrašnjem samoopredeljenju a ne o spoljašnjem samoopredeljenju), onda dobijaju status autonomije, koji predstavlja najviši pravni status koji jedna manjinska zajednica može da postigne u okviru jedne države.

Poput mnogih drugih političkih koncepata, niti za autonomije ne postoji univerzalno prihvaćena opšta definicija. Međutim, postoji konsenzus da su, u suštini, autonomije, kao najviši stepen samouprave, podeljenje u dve grupe, i to: teritorijalna autonomija koja se zasniva na teritoriji; i ne-teritorijalna autonomija koja se ne zasniva na teritoriji, već na članove manjinske grupe, inače poznatija kao lična ili kulturna autonomija. Ne-teritorijalne autonomije ne odnose se na teritoriju, već na sve članove manjinske zajednice, koji imaju pravo na samoupravu kroz organizacije, udruženja i institucije na poljima: kulture, obrazovanja, jezika i vere. Članstvo u ovim udruženjima je ograničeno samo za članove manjinske grupe, bez obzira u kojem delu države oni žive. Ove organizacije imaju pravo da uspostave pokroviteljsku strukturu za unutrašnju koordinaciju manjinskih pitanja i za spoljašnju prezentaciju, kako bi manjina govorila jednim glasom. Ova vrsta autonomije se obično primenjuje u slučajevima gde je manjinska grupa geografski rasprostranjena1.

S druge strane, teritorijalne autonomije uglavnom podrazumevaju samoupravu jedne posebne teritorijalne jedinice u okviru države. Ova jedinica treba da ima etničke, kulturne, jezičke i verske karakteristike dominantne grupe u svom sastavu, gde vlast direktno vrši autonomna jedinica. Uglavnom, teritorijalne autonomije treba da imaju zakonodavne, izvršne i sudske institucije, što znači postojanje na lokalnom-regionalnom nivou: skupštine, vlade i sudova. Autonomije mogu biti regulisane u zakonodavstvu, u ustavu, a u nekim slučajevima se to pitanje reguliše međunarodnim sporazumom, ali sve to ne podrazumeva spoljašnje samoopredeljenje. Autonomna jedinica i centralna vlada mogu direktno izvršavati vlast u sklopu autonomne

1 Brunner, Georg i Herbert Kupper. European Options of Autonomy: A Tipology of Autonomy Models of Minority Self ’Governonce. U: Kinga Gal (ed). Minority Governance in Europe. Budimpešta: Series on Ethnopolitics and Minority Issues, 2002.

8

teritorije, u pitanjima u kojima su ovlašćenja autonomne jedinice i vlade podeljena. Autonomije ne treba da imaju nikakvu vlast u oblasti spoljnih poslova ili ograničenu vlast za „izvršne sporazume“ u oblastima trgovine i kulture, a u nekim slučajevima i mogućnost za razvijanje posebnih veza sa susednim državama ili regionima susednih država. Vlast autonomije se mora izbalansirati kako bi se obezbedila njena integracija u okvir države, uključujući definisanje mehanizama za rešavanje problema između države i autonomije, prenos sredstava i zastupljenost autonomije u državi2.

2 Weller, Marc i Catherine Nobbs (ed). Asymmetric Autonomy and the Settlement of Ethnic Conflicts. Filadelfija: Univerzitet u Pensilvaniji Press, 2010. Kako bi uzeli u obzir izlaganje različitih modela autonomija u svetu, za ovu publikaciju je uzeta u obzir jedna od najviše razmatranih studija u ovoj oblasti: Hannum, Hurst. Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination – the accommodation of conflicting rights. Filadelfija: Univerzitet u Pensilvaniji Press, 1990.

9


forum 2015

3. SVEOBUHVATAN PREDLOG ZA REŠENJE STATU-SA KOSOVA (2007)

Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova, čije odredbe imaju pravnu nadmoć nad svim ostalim zakonskim odredbama na Kosovu, navodi da je Kosovo multietničko društvo, koje poštuje, na najvišem međunarodno priznatom nivou, ljudska prava i osnovne slobode i koje promoviše i štiti prava zajednica i njihovih članova, uz poseban naglasak na ugrožene zajednice.3 Na osnovu ovog predloga, Kosovo bi trebalo da garantuje i štiti nacionalni ili etnički, kulturni, jezički i verski identitet zajednica.4 Članovi zajednica imaju pravo da uživaju neometane međusobne kontakte unutar Kosova kao i da uspostave i održavaju slobodne kontakte sa osobama u bilo kojoj državi, a posebno sa onima sa kojima dele nacionalni ili etnički, kulturni, jezički i verski identitet kao i zajedničko kulturno nasleđe, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.5

Predstavnici zajednica, na osnovu ovog predloga, imaju pravo na neometane kontakte i učestvovanje, bez ikakve diskriminacije, u aktivnostima lokalnih, regionalnih i međunarodnih nevladinih organizacija kao i da osnivaju udruženja za kulturu, umetnost, nauku i obrazovanje kao i naučna udruženja kao i druga udruženja koja za cilj imaju dalje izražavanje, poboljšanje i razvijanje njihovog identiteta.6 Ove inicijative zajednica, Vlada Kosova ima obavezu da podržava, čak i finansijski. Pored toga, kosovske institucije moraju preduzeti mere kako bi zaštili one koji mogu biti predmet pretnji, diskriminacije, neprijateljstva ili nasilja zbog svog nacionalnog ili etničkog identiteta, kulturnog, jezičkog ili verskog, ali i akcije protiv onih koji ometaju uživanje prava pripadnika zajednica i koji imaju za cilj asimiliaciju. Isto tako, kosovske institucije treba da promovišu jednakost među svim zajednicama u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života7.

3 Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova, član 1, opšte odredbe, paragraf 1.1 i 1.2, vidi i: aneks I, ustavne odredbe, član 1 opšte odredbe, Ustav Kosova, 1.1.4 Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova, član 3, Prava zajednica i njihovih članova.5 Aneks 2, član 3, Prava zajednica i njihovih pripadnika, tačka l.6 Aneks 2, član 3, Prava zajednica i njihovih pripadnika, tačke m i n.7 Aneks 2, Prava zajednica i njihovih članova, pripadnika 2 Obaveze Kosova, tačka 2.1, 2.3, 2.4 i 2.6.

10

Mora se reći da manjinske zajednice na Kosovu, pogotovo Srbi, prema predlogu, nastavljaju da se suočavaju sa teškim životnim uslovima i da je nasilje nad njima tokom leta 1999 godine i marta 2004 godine ostavilo teške posledice,8 i prema tome ovaj predlog je posebno ograničen na posebne potrebe i probleme srpske zajednice na Kosovu, koja, na osnovu ovog predloga, treba da ima visok stepen kontrole nad svojim pitanjima.

Prema tome, na osnovu ovog predloga, osnovne jedinice samouprave – opštine – uživaju visok stepen lokalne samouprave i imaju potpuna i isključiva ovlašćenja, a mogu se odnositi samo na pitanja od lokalnog interesa. Pojedine opštine sa srpskom većinom imaju proširena ovlašćenja, kao na primer u: oblastima visokog obrazovanja, pružanja sekundarne zdravstvene zaštite i zaštite i promovisanju kulturnog i verskog nasleđa Srba. Osim stvaranja pet novih opština sa srpskom većinom, ovaj predlog navodi da Kosovo treba da uđe u proces konsultacija sa nevećinskom zajednicom, koja, u slučajevima kada ona čini najmanje 75% ukupne populacije u toj oblasti/naselju koje broji najmanje 5000 stanovnika, može stvoriti novu opštinu.9

Što se tiče finansijskih sredstava, opštine imaju pravo da naplate lokalne poreze i doprinose, ali ne i da prikupljaju carinske naknade, porez na prihod, porez na dodatnu vrednost, akcize, porez na kapital, osim poreza na nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji te opštine. Raspodela opštih grantova treba da ima u obzir, između ostalog, fizičku veličinu opštine, broj stanovnika, uključujući i broj pripadnika nevećinskih zajednica u opštini, kao i odgovarajući pristup građana opštine organima javnih službi. Opštine sa proširenim nadležnostima imaju pravo na dodatni centralni fond. Opštine mogu da ospore, pred Ustavnim sudom, ustavnost zakona ili vladinih uredbi koje povređuju njihove nadležnosti ili umanjuju njihove prihode.10

Pored lokalnih izvora prihoda i onih centralnih,11 opštine sa većinskim srpskim stanovništvom imaju pravo da sarađuju sa opštinama i institucijama Srbije za finansijsku pomoć i onu tehničku, uključujući i pomoć sa

8 Vidi izveštaj Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara za budući status Kosova.9 Aneks 3, Decentralizacija, član 3, Opštinske nadležnosti, tačka 3.1 i član 4 Proširene opštinske nadležnosti, tačka 4.1: 4.1.1, 4.1.2 i 4.1.3. a. Isto tako, vidi i član 12 Stvaranje novih opština, tačinije tačku 12.4.10 Aneks 3, Decentralizacija, član 8, Lokalne finansije, odnosno 8.2, 8.3.2 i 8.4. Vidi i aneks 1 Ustavne odredbe, član 6 Ustavni sud i Pravosudni sistem, tačka 6.3.11 Aneks I Ustavne odredbe, član 8 decentralizacija/lokalna samouprava, 8.3.

11


forum 2015

ekspertima i opremom, za obavljanje dužnosti i obaveza opštine u oblastima njenih nadležnosti. Opštine mogu da dobijaju finansijsku pomoć iz Srbije preko bankovnih računa banaka, koje su licencirane od strane Centralnog bankarskog autoriteta Kosova i ovu pomoć, zajedno sa ostalim troškovima, treba da prijave u svojim opštinskim buđetima. Finansijska pomoć iz Srbije ne nadoknađuje ili umanjuje raspodelu grantova i drugih resursa koje se pružaju opštinama i ne podležu plaćanju poreza od strane bilo kog centralnog organa na Kosovu. O jednoj takvoj saradnji, opštine moraju unapred obavestiti Ministarstvo lokalne samouprave na Kosovu, koja ima pravo da, ukoliko ova saradnja nije u skladu sa lokalnim zakonodavstvom, da naredi izmene ili da poništi takvu saradnju. Opština, zauzvrat, može da ospori takvu odluku pred Okružnim sudom, koji je nadležan za teritoriju te opštine. Treba napomenuti da u cilju započinjanja saradnje sa institucijama Republike Srbije, predviđa se osnivanje zajedničke komisije Srbije i Kosova.12

Opštine sa većinskim srpskim stanovništvom imaju pravo da međusobno sarađuju i sklapaju partnerstva za sprovođenje opštinskih nadležnosti i proširenih ovlašćenja, između ostalog, putem: osnivanja jednog tela za donošenje odluka sa predstavnicima opština učesnica i odluke o finansiranju i druge operacionalne potrebe partnera. Ova partnerstva imaju pravo na direktne odnose sa institucijama u Srbiji samo u meri koja je neophodna za sprovođenje nadležnosti partnera. Odluke i aktivnosti partnerstva treba da podležu zahtevima za izveštavanje prema centralnom nadležnom telu, kao i administrativnoj reviziji u vezi usaglašenosti sa zakonodastvom. Opštine angažovane u partnerstvo treba da objavljuju informacije o aktivnostima i buđetskim sredstvima partnerstva.13

Po pitanju jezika, na osnovu ovog predloga, zvanični jezici na Kosovu su albanski i srpski jezik, dok će turski, bošnjački i romski jezik imati status zvaničnog jezika na opštinskom nivou ili će biti u zvaničnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Kosovo garantuje zaštitu i razvoj jezičkog indentiteta svih zajednica i njihovih članova i poštuje standarde predviđene Evropskom poveljom za regionalne i manjinske jezike.14 Isto tako, članovi zajednice imaju pravo, pojedinačno ili kao zajednica, na zagarantovan pristup i posebno predstavljanje u javnim radiodifuznim agencijama i na programe na 12 Aneks 3, Decentralizacija, član 10 Saradnja sa institucijama Republike Srbije i član 11 Finansiranje opštinskih aktivnosti od strane Republike Srbije.13 Aneks 3, Decentralizacija, član 9 Međuopštinska saradnja, tačka 9.1.1, 9.1.2 i 9.1.3.14 Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova, člani 1, Opšte odredbe, tačka 1.6 i Aneks II Prava zajednica i njihovih pripadnika, član 2 Obaveze Kosova, tačka 2.2.

12

svom jeziku, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. Oni imaju pravo da osnivaju i koriste svoje medije. Kosovo treba da obezbedi srpskoj zajednici na Kosovu pristup jednoj nezavisnoj televizijskoj stanici, licenciranoj na srpskom jeziku sa signalnom na celom Kosovu.15

Ovim predlogom, članovi srpske zajednice imaju pravo na dobijanje javnog obrazovanja na svim nivoima ali i na osnivanje i upravljanje privatnih institucija za obrazovanje, kojima se takođe može dodeliti finansijska pomoć iz javnih sredstava u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. Škole koje nude nastavu na srpskom jeziku mogu da sprovode nastavni plan i program rada ili nastavne uđbenike Srbije, uz informisanje Ministarstva prosvete na Kosovu. Ukoliko se Ministarstvo prosvete Kosova protivi takvoj odluci, pitanje se upučuje nezavisnoj komisiji (3 albanaca, 3 srbina i 1 pripadnik međunarodne zajednice) koja treba da ispita kompatibilnost plana i programa ili školskih uđbenika sa ustavom i zakonima donetim u skladu sa ovim sporazumom. Po pitanju visokog obrazovanja na srpskom jeziku, predviđa se osnivanje Univerziteta Severne Mitrovice, koji će u svom statutu naznačiti procedure i interakcije sa javnim organima vlasti, u skladu sa centralnim zakonodavstvom, koji će biti razmatran od strane nezavisne komisije. Opština Severna Mitrovica će imati ovlašćenje da osigura adekvatne objekte i neophodna finansijska sredstva za njegovo nesmetano obavljanje delatnosti.16

Da bi se osigurala adekvatna zastupljenost pripadnika manjinskih zajednica u javnom životu, ovaj predlog određuje mehanizme za specijalnu zastupljenost u glavnim institucijama. Na primer, u prva dva izborna mandata posle usvajanja Ustava Kosova, u Skupštini Kosova, od 120 mesta, 20 su rezervisana za predstavnike manjinskih zajednica na Kosovu: 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice dok će svako mesto koje bude dobijeno izborima biti dodatno mesto. Nakon prva dva izborna mandata, predstavnici srpske zajednice na Kosovu će imati ukupan broj mesta koja su osvojena na izborima, sa najmanje 10 zagarantovanih mesta ukoliko je broj osvojenih mesta manji od 10. Poslanici iz redova srpske zajednice će imati: najmanje jednog predstavnika u predsedništvu Skupštine; najmanje jedan podpredsednik u svakom skupštinskom odboru, koji mora da bude iz različite zajednice u odnosu na zajednicu kojoj pripada predsednik odbora; najmanje jedan ministar i dva zamenika ministra biće iz redova 15 Aneks II Prava zajednica i njihovih pripadnika, član 3, tačka 3.1. j i k.16 Aneks 3, Decentralizacija, član 7 Obrazovanje, tačka 7.1 i 7.2.

13


forum 2015

srpske zajednice. U opštinama u kojima najmanje 10% stanovništva pripada manjinskim zajednicama, mesto podpredsednika za zajednice je rezervisano jednom predstavniku zajednica, dok će drugo mesto podpredsednika biti dodeljeno kandidatu koji pripada manjinskoj zajednici koja je dobila najveći broj glasova.17

Multietnički karakter Kosova treba da se ogleda i u sastavu civilne službe i ovo garantuje ovaj sporazum. Isto tako, ovaj predlog garantuje da sastav, u vezi prijavljivanja, izbora, naimenovanja, unapređenja i premeštanja sudija i tužilaca, odražava multietnički karakter Kosova i potrebu za pravičnom i proporcionalnom zastupljenošću svih zajednica na Kosovu, davajući prednost predstavnicima zajednica koje nisu adekvatno predstavljene.18

Sastav i kompozicija sudstva i tužilaštva treba da odražava etničku raznolikost Kosova i potrebu za jednakim predstavljanjem svih zajednica. Najmanje 15% sudija Vrhovnog suda, ali nikako manje od 3. sudija biće iz redova zajednica koje nisu u većini na Kosovu. Najmanje 15% sudija svakog okružnog suda, ali nikako manje od 2. sudija biće iz redova zajednica koje nisu u većini na Kosovu. Opština u kojoj većina stanovnika pripada ne-većinskoj zajednici na Kosovu, može da podnese zahtev Kosovskom pravosudnom veću (KPV) za donošenje odluke o uspostavljanju osnovnog suda unutar njene teritorije ili da nekom od već postojećih sudova na teritoriji druge opštine bude dodeljena nadležnost nad teritorijom nove opštine. Ukoliko KPV ne usvoji zahtev za osnivanje novog osnovnog suda, zato što je procenilo da je obim posla ili broj predmeta nedovoljan za postojanje posebnog suda, ili kada opština traži od postojećeg suda da proširi svoje nadležnosti i nad njenom teritorijom, osniva se odeljenje za veze ili obezbeđuje se mogućnost zasedanja ovog osnovnog suda na teritoriji nove opštine19.

Kosovsko pravosudno veće će preduzeti potrebne mere da se poveća broj sudija i tužilaca iz redova zajednica na Kosovu koje u datom momentu nisu adekvatno zastupljene među sudijama i tužiocima koji rade na Kosovu i na svakom drugom relevantnom mestu. Za ispunjavanje svojih odgovornosti u ovoj oblasti, KPV će, između ostalog, u slučajevima kandidata sa jednakim 17 Aneks I Ustavne odredbe, član 3 Skupština Kosova član 5 Vlada Kosova i Aneks II Prava zajednica i njihovih pripadnika, član 4 Učešće zajednica i njihovih pripadnika u javnom životu i donošenju odluka18 Aneks I, Ustavne odredbe, član 5 Vlada Kosova, tačka 5.4 i član 6 Ustavni sud i Pravosudni sistem, tačka 6.6.19 Aneks IV Pravosudni sistem, član 4.

PC

Sticky Note

Texti qe duhet te shenohet ne footnoten 19 eshte:Aneks IV Pravosudni sistem, član 1 i 2. Ndersa texti qe eshte tash ne footnoten 19 duhet te jete ne footnoten 20 dhe keshtu te gjitha footnotat te shtyhen nga nje.

14

kvalifikacijama za mesto sudije i tužioca, prednost dati članovima zajednice koja nije adekvatno zastupljena. Davanje prednosti kandidatima sa jednakim kvalifikacijama iz redova zajednice koja nije adekvatno zastupljena će se sprovoditi sve dok se procenat sudija i tužilaca iz redova zajednica koja nije u većini na Kosovu bude ispod 15% i/ili sve dok procenat sudija i tužilaca koji su članovi srpske zajednice na Kosovu nije ispod 8%. KPV će se sastojati od 13 članova, od kojih će dva člana izabrati poslanici Skupštine Kosova koji zauzimaju mesta rezervisana ili garantovana za predstavnike zajednice kosovskih Srba na Kosovu, dva člana će izabrati poslanici Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili garantovana za predstavnike ostalih zajednica, i dva mesta će izabrati poslanici Skupštine koji su izabrani za poslanike tokom redovne raspodele poslaničkih mesta.

Predlog predviđa da zajednice i njihovi članovi imaju pravo na pravničnu zastupljenost pri zapošljavanju u javnim organima i javnim preduzećima na svim nivoima, uključujući posebno policijsku službu u oblastima gde živi data zajednica, uz istovremeno poštovanje pravila u pogledu sposobnosti i integriteta koja se primenjuju za javnu administraciju.20 Opštine u kojima su Srbi većinska zajednica će imati povlašćena prava učešća u odabiru komandira policijskih stanica (granice regionalne policije su iste sa granicama opštinske policije), predlažući najmanje dva imena za mesto komandira stanice, jednog od kojih treba da imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Treba napomenuti da se na kosovskom nivou održava jedinstveni lanac komandovanja u policiji.21 Isto tako, Kosovske bezbednosne snage (KBC) treba da odražavaju multietnički karakter Kosova.22

Ovaj predlog određuje posebnu parlamentarnu proceduru: bez glasova većine prisutnih članova u Skupštini Kosova koji pripadaju ne-većinskoj zajednici na Kosovu, ne može se usvojiti, izmeniti ili ukinuti: zakoni koji menjaju opštinske granice, osnivaju ili ukidaju opštine, utvrđuju stepen ovlašćenja opština i njihovo učešće u programima međuopštinske i prekogranične saradnje; zakone koji sprovode prava zajednica i njihovih predstavnika, osim onih propisanih Ustavom; zakone o upotrebi jezika; za lokalne izbore; za zaštitu kulturnog nasleđa; za slobodu veroispovesti ili za sporazume sa verskim zajednicama; za obrazovanje; za korišćenje simbola (uključujući i

20 Aneks II Prava zajednica i njihovih pripadnika, član 4 Učešće zajednica i njihovo učešće u javnom životu i donošenju odluka, tačka 4.421 Aneks VIII, Bezbednosni sektor na Kosovu, član 2 Policija.22 Aneks VIII, Bezbednosni sektor na Kosovu, član 5 Bezbednosne snage Kosova, tačka 5.5.

15


forum 2015

simbole zajednica) i državnih praznika. Deset ili više poslanika će, između ostalog, imati parvo da ospore ustavnost bilo kog zakona ili odluke koju je usvojila Skupština pred Ustavnim sudom, kako u pogledu materijalnog tako i po pitanju proceduralnog aspekta. Za bilo kakvu izmenu Ustava, tražiće se odobrenje dve trećine poslanike Skupštine, uključujući i dve trećine poslanika Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za predstavnike zajednica koje nisu u većini na Kosovu.23

U oblasti religije, Kosovo ima posebnu obavezu da obezbedi efikasnu i delotvornu zaštitu objekata i spomenika od kulturne i verske važnosti za zajednice. Prisustvo međunarodnih vojnih snaga treba da garantuje dodatnu fizičku bezbednost za ove spomeniku do momenta kada se odlući da su stvoreni uslovi za prenos ovih nadležnosti na Policiju Kosova. Kosovo priznaju Srpsku pravoslavnu Crkvu (SPC) na Kosovu kao integralni deo SPC-a sa sedištem u Beogradu, i pruža dodatnu sigurnost i ostale mere zaštite za puno uživanje svojih prava, privilegija i imuniteta, međutim SPC na Kosovu ima obavezu i dužnost da deluje u skladu sa kosovskim zakonima. Srpska pravoslavna Crkva je jedini vlasnik svoje imovine na Kosovu, i uživa potpunu slobodu za rukoviđenje i obnavljanje. Šta više, ova imovina je nepovrediva i da neće biti predmet eksproprijacije. Kosovske vlasti imaće pristup mestima koja su u vlasništvu SPC-a samo uz pristanak Crkve ili kada je izdat sudski nalog koji se odnosi na navodne nezakonite aktivnosti, ili u slučaju neposredne opasnosti po život i zdravlje. SPC na Kosovu može da prima donacije i ostalu podršku od bilo koje institucije unutar ili van Kosova, ali na potpuno transparentan način. Kosovo pruža SPC-u na Kosovu carinske i poreske olakšice, pored onih koje uživaju sve ostale vere na Kosovu, za privredne aktivnosti Crkve koje su posebno bitne za njenu finansijsku samoodrživost.24

Određenom broju manastira, crkava i ostalih verskih objekata SPC-a na Kosovu, kao i objektima od posebne istorijske i kulturne važnosti za zajednicu kosovskih Srba odrediće se posebna zaštita, koja zabranjuje – bez prejudiciranja vlasništva nad imovinom koja se nalazi unutar zaštitnih zona – industrijska izgradnja ili razvoj u sledećim oblastima: iskopavanje i eksploatacija minerala; izgradnja brana, elektrana ili elektroenergetskih vodova, ciglana, fabrika i tranzitnih puteva u seoskim oblastima, kao i igradnja ili

23 Aneks I Ustavne odredbe, član 3 Skupština Kosova, tačka 3.7, član 6 Ustavni sud i Pravosudni sistem, tačka 6.2 i član 10 Ustavne izmene, tačka 10.1.24 Aneks 5, Versko i kulturno nasleđe, član 1 Naziv, unutrašnja organizacija i imovina Srpske pravoslavne crkve i član 2 Ekonomska i ostala podrška.

16

razvoj koji vodi ka seči šuma ili zagađenju životne sredine. Isto tako, nadležna opština tražiće saglasnost SPC-a na Kosovu pre otpočinjanja ovih aktivnosti u okviru zaštitnih zona: komercijalna izgradnja; javna, rekreaciona i zabavna okupljanja; urbanizacija poljoprivrednog zemljišta. Kako bi nadgledao i olakšao puno sprovođenje specijalnih prava SPC-a na Kosovu i kulturnih i verskih objekata zajednice Srba na Kosovu, predviđa se osnivanje Saveta za sprovođenje i nadgledanje.25

Pored rešavanja sudbine nestalih lica, ovaj predlog takođe predviđa i povratak izbeglica i raseljenih lica, potvrđujući prinicip po kojem se raseljena lica mogu vratiti u mesto koje oni izaberu na Kosovu, a ne samo u svom orginalnom meestu boravka i stanovanja26 Isto tako, ovaj predlog traži usvajanje transparentnih procedura za rešavanje spornih imovinskih zahteva, ali i za proces privatizacije, sa značajnom međunarodnom intervencijom.27 Za kraj, međunarodna zajednica, odnosno prisustvo međunarodne civilne misije i prisustvo međunarodne vojne misije, treba da nadgleda, prati i zadrži potrebna ovlašćenja za garantovanje potpune primene ovog sporazuma.28

25 Aneks 5, Versko i kulturno nasleđe, član 3 Bezbednost verskih i kulturnih objekata, član 4 Zaštitne zone i član 5 Savet za sprovođenje i nadgledanje.26 Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova, član 4 Prava izbeglica i raseljenih lica i član 5 Nestala lica. 27 Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova, član 8 Ekonomska i imovinska pitanja. 28 Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova, član 12 Međunarodni civilni predstavnik i član 14 Međunarodno vojno prisustvo.

17


forum 2015

4. AUTONOMIJE U REGIONU4.1. Okvirni sporazum 2001

Okvirni sporazum iz 2001. godine za prestanak neprijateljstava, razoružavanje i rasformiranje oružanih grupa etničkih albanaca u Makedoniji, ima za cilj da promoviše razvoj civilnog društva poštujući etnički identitet i interese svih građana Makedonije. U ovom sporazumu navodi se da je suverenitet, teritorijalni integritet i jedinstveni karakter Makedonije nepovrediv i da se treba dalje očuvati, dok se multietnički karakter makedonskog društva mora odraziti u javnom životu. Ovaj sporazum pojašnjava da se za etničke probleme ne mogu pružiti teritorijalna rešenja i da Makedonija mora da obezbedi da njen ustav ispunjava potrebe svih građana prema najvišim međunarodnim standardima29.

U cilju promovisanja poštovanja identiteta zajednica, sporazum teži ka razvoju lokalne samouprave. U tom kontekstu, ona zahteva suštinsko jačanje i širenje nadležnosti lokalnih jedinica samouprave, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, u ovim oblastima: javne usluge, urbanističko planiranje, zaštita životne sredine, lokalni ekonomski razvoj, kultura, sport, lokalno finansiranje, obrazovanje, socijalna zaštita i zdravstvene usluge.30 Lokalne jedinice samouprave se očekuje da imaju resurse za neometano obavljanje dužnosti na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, uključujući pravo na prikupljanje poreza, i na osnovu nadležnosti koje imaju ove jedinice, dobiju udeo poreza prikupljenih u ovim jedinicama od centralne vlasti.31

Zajednice imaju pravo da izražavaju i razviju svoj jezički, kulturni, verski identitet i da uspostave instituciej za obrazovanje, nauku i kulturu.

Po pitanju jezika, na osnovu sporazuma, zvanični jezik na teritoriji Makedonije i njenih međunarodnih odnosa je makedonski jezik. Svaki drugi jezik, kojim govori najmanje 20% stanovništva se takođe smatra zvaničnim jezikom, ali to se odnosi samo na lokalne jedinice samouprave, u kojima, ukoliko najmanje 20% stanovništva te jedinice koristi tim jezikom, onda se taj jezik koristi isto 29 Okvirni sporazum, član I Osnovne odredbe, tačke 1.1, 1.2, 1.3 i 1.4.30 Okvirni sporazum, član I Osnovne odredbe, tačka 1.5 i član 3 Razvoj decentralizacije vlasti, tačka 3.1.31 Ankes B Zakonodavne izmene, član 2 Zakon o lokalnim finansijama.

18

tako u službenoj upotrebi. Članovi koji pripadaju zajednici koja predstavlja najmanje 20% stanovništva u lokalnoj jedinici samouprave, može da koristi svoj jezik za komunikaciju sa regionalnim centrima centralne vlade koji imaju nadležnost nad tom opštinom, ali u sa glavnom kancelarijom centralne vlade. Isto tako, u civilnim i krivičnim parnicama svih stepena, okrivljeno lice ima pravo na prevod o trošku države tokom svih seansi i za sva dokumenta. Što se tiče ličnih zvaničnih dokumenata, građani koji govore službenim jezikom koji nije makedonski, treba da imaju pristup ovim dokumentima i na svom jeziku.32

Prema sporazumu, osnovno i srednje obrazovanje treba da se razvija na maternjem jeziku učenika, dok se za akademske programe moraju koristiti jedinstveni standardi na celoj teritoriji Makedonije. Što se tiče univerzitetskog nivoa, na osnovu specifičnog sporazuma, država treba da obezbedi finansijska sredstva za obrazovanje na jeziku kojim govori najmanje 20% stanovništva Makedonije. Isto tako, sporazum garantuje i primenu principa pozitivne diskriminacije u pogledu upisa na državne univerzitete onih kandidata koji pripadaju ne-većinskoj zajednici u Makedoniji, dok će registrovanje u ovim fakultetima na jednak način odraziti sastav makedonskog stanovništva. Makedonski jezik treba učiti u školama u kojima se obavlja nastava na drugim jezicima.33

Po pitanju religije, sporazum garantuje slobodu i pravo za slobodno i javno izražavanje religije, pojedinačno ili sa drugima. Verske zajednice, Makedonska pravoslavna crkva, Islamska verska zajednica i Katolička crkva su, prema ovom sporazumu, odvojene od države, jednake pred zakonom i slobodne da osnuju škole i druge društvene i dobrotvorne institucije, koje su regulisane zakonom.34

Po pitanju zastupljenosti/zapošljavanja ne-većinskih zajednica ili njihova nedovoljna zastupljenost u administraciji, vojsci i javnim preduzećima, ali i njihov pristup javnim finansijama za razvoj biznisa, sporazum uzima u obzir princip ne-diskriminacije i jednakog predstavljanja. U Makedonskom savetu bezbednosti, predsednik Republike ima pravo da imenuje tri člana kako bi osigurao da se u tom telu odražava sastav stanovništva Makedonije. Isto tako, ovaj sporazum poziva na akcije za regulisanje trenutnog disbalansa u

32 Okvirni sporazum, član 6 Obrazovanje i upotreba jezika, tačka 6.4, 6.5, 6.6, 6.7 i 6.8. Vidi isto tako: Aneks A, Ustavne izmene, član 7.33 Okvirni sporazum, član 6 Obrazovanje i upotreba jezika, tačka 6.1, 6.2 i 6.3. Vidi isto tako Aneks A, Ustavne izmene, član 48, tačka 4. 34 Aneks A, Ustavne izmene, član 19.

19


forum 2015

sastavu državne administracije kroz regrutovanje ne-većinskih zajednica/nedovoljno zastupljenih na centralnom i lokalnom nivou.35

Sporazum navodi da će se posvetiti pažnja tome da policijska služba odražava sastav i distribuciju stanovništva u Makedoniji. Zbog toga, strane se obavezuju da će obezbediti 500 novih policijskih službenika iz redova ne-većinske zajednice, koji će biti stacionirani u mestima gde žive ove zajednice. Isto tako, za primenu ovog dogovora i za odabir i obuku kandidata, predviđa se pozivanje međunarodne zajednice za pružanje podrške. Sporazum predviđa da lokalne policijske šefove izaberu opštinska veća, ali sa liste kandidata koju predlaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje ima pravo da ih razreši dužnosti u skladu sa zakonom. Lista ne treba da sadrži manje od tri kandidata, od kojih najmanje jedan treba da bude iz redova većinske zajednice u toj opštini.36

Sporazum predviđa posebnu parlamentarnu proceduru, gde se traži većina glasova od ukupnog broja predstavnika koji tvrde da pripadaju ne-većinskim zajednicama (2/3), kako bi izabrali: jednu trećinu sudija Ustavnog suda; tri od članova Sudskog saveta i Ombudspersona. Ova većina je takođe potrebna za promenu nekih ustavni odredbi i onih lokalne samouprave u oblastima: kulture, upotrebe jezika, obrazovanja, lične dokumentacije, upotrebu simbola, zakona o lokalnim finansijama, za lokalne izbore, za grad Skoplje i opštinske granice, revizija kojih je predviđena da se dogodi nakon popisa stanovništva.37

Strane Ohridskog sporazuma pozivaju međunarodnu zajednicu da olakša, nadgleda i pomaže u sprovođenju odredaba ovog sporazuma, kao i da koordinator ovih napora bude Evropska unija.38 Strane, isto tako, pozivaju međunarodnu zajednicu, da poveća podršku za projekte u oblasti medija kako bi se ojačao radio, televizija i štampani mediji, uključujući one medije na albanskom i one multietničke, ali i da obezbedi programe profesionalne obuke za članove ne-većinskih zajednica u Makedoniji koji su angažovani na polju medija.39 U slučaju neslaganja oko primene ovih odredaba, predviđa se 35 Okvirni sporazum, član 4 Nediskriminacija i jednako predstavljanje, tačka 4.1, 4.2 i 4.3. 36 Okvirni sporazum, člani 3 Razvoj decentralizacije vlasti, tačka 3.3. Vidi isto tako: Aneks C Sprovođenje i mere za izgradnju poverenja, član 5 Nediskriminacija i jednako predstavljanje, tačke 5.2 i 5.3. Isto tako vidi: Aneks B Zakonodavne izmene, član 4 Zakon u vezi policije postavljene u opštinama. 37 Okvirni sporazum, član 5 Posebne parlamentarne procedure, 5.1 i 5.2. Vidi isto tako Aneks A Ustavne izmene, član114. 38 Aneks C Sprovođenje i mere za izgradnju poverenja, član 1 međunarodna podrška, tačka 1.1. 39 Aneks C Sprovođenje i mere za izgradnju poverenja, član 6 Kultura, obrazovanje i

20

arbitraža Odbora za odnose među zajednicama, koji se sastoji od poslanika iz redova svih zajednica, koji treba da daju procene i predloge za rešavanje problema, a koje se moraju uzeti u obzir i od strane Skupštine Republike Makedonije.40

upotreba jezika, tačka 6.1.40 Aneks A, Ustavne izmene, član 69 i 78.

21


forum 2015

4.2. Statut Autonomne Pokrajne Vojvodina 2008

Statut Autonomne Pokrajne Vojvodina navodi da je Vojvodina autonomna pokrajina građana koji žive u njenoj teritoriji i neodvojiv deo Srbije. Svi građani koji žive u Vojvodini imaju ista jednaka prava bez ikakvih razlika i svaka forma diskriminacije po bilo kojoj osnovi je zabranjena. Teritoriju Vojvodine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima (Bačka, Banat i Srem) i ne može se menjati bez saglasnosti većine njenih građana sa pravom glasa, izrađene na referendumu. Vojvodina ima za cilj promociju ovih principa: višejezičnost, višekonfesionalnost i višekulturalnost41.

Nacionalne zajednice na teritoriji Vojvodine (Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i Makedonci kao i drugi) su ravnopravni u ostvarivanju svojih prava i uživaju posebnu zaštitu i sva ostala prava koja su garantovana za manjinske zajednice i osobama koje pripadaju nacionalnim zajednicama. Kada govorimo o posebnoj zaštiti, mora se takođe navesti da osim nacionalnih zajednica, posebnu zaštitu takođe uživaju i: obradivo poljoprivredno zemljište, prirodne retkosti, naučno, kulturno i istorijsko nasleđe. Ipak, u svojim pokrajinskim organima i organizacijama, pripadnici nacionalnih manjina treba da budu zastupljeni srazmerno njihovoj zastupljenosti u stanovništvu pokrajne. Šta više, Skupština i Vlada su dužne da preduzmu posebne mere i aktivnosti s ciljem postizanja ove srazmerne zastupljenosti.42

Svaka nacionalna zajednica u Vojvodini ima pravo na Nacionalni savet, putem kojeg ostvaruje oblik autonomije, osniva ustanove, samostalno odlučuje ili učestvuje u odlučivanju u pitanjima iz oblasti obrazovanja, kulture i upotrebe jezika. Autonomna Pokrajina Vojvodina može da poverava vršenje pojedinih poslova ovim nacionalnim savetima o gore navedenim pitanjima.43

Vojvodina ima status pravnog lica i ima zakonodavne i izvršne institucije:

41 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodina, poglavlje I Opšte odredbe, član 1 i 3; i poglavlje II Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, član 20. 42 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodina, poglavlje I Opšte odredbe, član 6 Nacionalna ravnopravnost i poglavlje II Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, član 34, proporcionalno predstavljanje. 43 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodina, poglavlje II Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, član 25 Autonomija nacionalnih zajednica.

22

Skupštinu koja može da preduzima aktivnosti u sklopu nadležnosti koje ima pokrajina, kao i Vladu koja izvršava odluke Skupštine. U oblasti sudstva, Vojvodina može da predloži stvaranje mreže sudova koji funkcionišu na teritoriji pokrajne. Vojvodina ima i pokrajinsku administraciju i pokrajinskog ombudspersona, koji ima za obavezu da štiti ljudska prava. Ona ima i svoje simbole, glavni grad kao administrativni centar, i, čak može osnovati Akademiju nauka i umetnosti.44 Treba dodati da Skupština mora donositi odluke sa 2/3 većinom poslanika: za izmenu statuta; za usvajanje odluke o sprovođenju statuta i za odabir i razrešavanje pokrajinskog ombudspersona.45

Nadležnosti Autonomne Pokrajne Vojvodina su u ovim oblastima: prostorno planiranje, regionalni razvoj, poljoprivreda, ruralni razvoj, vodoprivreda, šume, lov, ribolov, turizam, prehrambena industrija, zaštita životne sredine, industrija i zanatstvo, drumski, rečni i železnički transport i regulisanje puteva, organizovanje sajmova i drugih događaja od ekonomske važnosti, obrazovanje, sport i kultura, nauka i tehnološki razvoj, zdravstvena i socijalna zaštita, javno informisanje, infrastrukturni razvoj i kapitalne investicije.46

Vojvodina treba da ima direktne izvore finansiranja aktivnosti koje su u okviru njene nadležnosti. Osim što budžet Vojvodine treba da dobije najmanje 7% budžeta Republike Srbije,47 Vojvodina treba da obezbedi sopstvene prihode preko: prikupljanja poreza, godišnjih prihoda od imovine koja joj je dodeljena, učešćem u prihodima javnih preduzeća i ustanova, javnim zajmovima, komercijalnim kreditima, transferom budžetskih sredstava, donacija, poklona i ostalih izvora.48

U okviru svojih prava i dužnosti, svi pokrajinski mehanizmi imaju za obavezu da se brinu i da pomognu, štite i razvijaju višejezičnost kao i da podrže uzajamno poštovanje, kao i poznavanje različitih jezika i vera u Vojvodini.49 Što se tiče vera, Vojvodina je nadležna da sarađuje sa verskim zajednicama na 44 O organima Autonomne Pokrajne Vojvodina, vidi poglavlje IV Statuta, odnosno deo 1 Skupština Vojvodine, deo 2 Vlada Vojvodine, deo 3 Pokrajinska administracija i deo 4 Pokrajinski ombudsperson. Vidi i član 17 Statuta o Akademiji Nauka i Umetnosti Vojvodine. 45 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje IV Vlada Vojvodine, Deo 1 Skupština Vojvodine, član 41 Donošenje odluka. . 46 SStatut Autonomne Pokrajne Vojvodine,član 29.47 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje V Finansiranje, Budžet Autonomne Pokrajne, član 62.48 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje V Finansiranje, Prihodi Autonomne Pokrajne, član 63. 49 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje I Opšte Odredbe, član 7 Multikulturalizam i Interkulturalizam.

23


forum 2015

teritoriji pokrajne, dok što se tiče jezika, status službenog jezika u Vojvodini osim srpskog jezika imaju i mađarski, slovački, rumunski, hrvatski i ruski jezik. U oblasti javnog informisanja, Vojvodina ima za pravo da definiše javne interese građana pokrajne u oblasti javnog informisanja i radio-difuzije kao i da konkretno odredi uslove i način obavljanja aktivnosti u Pokrajinskoj Radio Difuznoj Službi. Isto tako, Vojvodina treba da obezbedi rad relevantnih pokrajinskih medija na jeziku nacionalnih zajednica koji čine brojčanu manjinu u ukupnom pokrajinskom stanovništvu.50

U oblasti obrazovanja, u skladu sa Ustavom Srbije, ratifikovanim međunarodnim sporazumima kao i u cilju obezbeđivanja javnog interesa, Vojvodina ima pravo da reguliše pitanja od značaja za pokrajinu u oblasti predškolskog, osnovnog i visokog obrazovanja, ali i da garantuje ostvarivanje prava na obrazovanje na maternjem jeziku osobama koje pripadaju nacionalnim manjinama na svim obrazovnim nivoima.51 U zdravstvu, isto u skladu sa Ustavom Srbije i ratifikovanim međunarodnim sporazumima, Vojvodina ima pravo da reguliše relevantna pitanja koja se tiću zdravstvene nege, zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i zdravstvenih farmaceutskih usluga. Isto tako, u ovoj oblasti Vojvodina ima pravo da uspostavi institucije za sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.52

Što se tiče odnosa između Republike Srbije i Autonomne Pokraijne Vojvodine, predviđa se da se može osnovati mešoviti komitet između ova dva entiteta. Vojvodina ima pravo da sarađuje sa teritorijalnim zajednicama i ostalim formama autonomije u drugim mestima u okviru spoljne politike Republike Srbije i da sklapa međuregionalne sporazume u oblastima svoje nadležnosti, imajući u vidu teritorijalni integritet i pravni sistem Srbije.53 Vojvodina može osnovati predstavništva u evropskim regionima kako bi promovisala ekonomske kapacitete, nauku, obrazovanje i turizam kao i da bude član evropskih i međunarodnih udruženja regiona.

50 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje III Nadležnosti Vojvodine, član 29, tačka 12.51 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje III Nadležnosti Vojvodine, član 29, tačka 9. 52 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje III Nadležnosti Vojvodine, član 29, tačka 11. 53 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, član 16 Među-regionalna Saradnja. Pogledaj i: Ustav Republike Srbije, član 181 Saradnja Autonomnih Pokrajina i Samoupravnih Lokalnih Jedinica.

Što se tiče zaštite autonomije u okviru sopstvenih prava, Skupština i Vlada Vojvodine imaju prava da se žale Ustavnom Sudu ako bilo koji akt ili državno delovanje sprečava ostvarivanje pokrajinskih nadležnosti. Vojvodina ima pravo da pokrene postupak kako bi razjasnila ustavnost i zakonitost nekog zakona ili akta Srbije koji narušava autonomiju Vojvodine.54

54 Statut Autonomne Pokrajne Vojvodine, Poglavlje I Opšte Odredbe, član 18 Zaštita Autonomne Pokrajne.

25


forum 2015

5. AUTONOMIJE U EVROPI5.1. Status Autonomije Južnog Tirola 1972

Prema Ustavu, Republika Italija se deli na: regione, pokrajne i opštine. Južni Tirol je region koji kao teritorijalna autonomna jedinica sa nadležnostima u skladu sa ustavom, obuhvata dve pokrajne (Trento i Bolcano) i sačinjava autonomnu vlast sa pravnim ovlaščenjima unutar političke unije Italije, gde su svi građani jednaki, bez obzira na jezičku pripadnost i kulturne i etničke karakteristike. Regioni i pokrajne imaju sopstvene zastave i obeležja.55

Regionalni organi su: Regionalni Savet sa zakonodavnim nadležnostima, Izvršni Regionalni Savet je izvršno telo za sprovođenje zakona u regionu, i Predsednik Izvršnog Saveta, koji predstavlja region. Statut regiona Južni Tirol se usvaja od strane Regionalnog Saveta, koji svoj mandat dopunjuje od strane dve jednake skupštine koje se alternativno održavaju u dve pokrajne: Trento i Bolcano. Članovi Regionalnog Saveta polagaju zakletvu za vernost Republici i da će obezbediti da svoju dužnost obavljaju u najboljem interesu države i regiona. Za polovinu mandata, Predsednik Regionalnog Saveta se bira iz redova italijanskih savetnika, dok se potpredsednik bira iz reda nemačkih savetnika; u drugoj polovini je obrnuto. Regionalni Savet se može raspustiti zbog kršenja ustava i zakona, zbog nacionalne bezbednosti, ili ako se ne ispunin zahtev Vlade da raspusti Izvršni Savet i Predsednika Izvršnog Saveta kada oni naprave slične prekršaje. Regionalni Savet se može suspendovati dekretom Predsednika Italije.56

U skladu sa Ustavom Italije, međunarodnim obavezama i nacionalnim interesom, region Južni Tirol ima zakonodavne nadležnosti u sledećim oblastima: regulisanje regionalnih organa i položaj njihovih zaposlenih; regulisanje položaja regionalnih organa; granice opština; eksproprijacija u javnom interesu, uključujući poslove koje su u nadležnosti i pod upravom države; formiranje i čuvanje katastarskih knjiga; vatrogasne usluge; regulisanje rada agencija odgovornih za zdravlje i bolnice; regulisanje rada privrednih komora; razvoj zadruga i nadgledanje rada zadruga; doprinos razvoju javnih radova, organizovanje drugih usluga na teritoriji regiona.57

55 Status Autonomije Južnog Tirola, Poglavlje I Opšte Odredbe, član 1, 2 i 3. 56 Poglavlje II, Regionalni Pokrajinski Organi i Poglavlje II Pokrajinski Organi.57 Poglavlje II Nadležnosti Autonomne Vlasti, član 4.

26

Ustav Italije precizira da region ima pravo da usvoji zakone za: organizaciju lokalnih kancelarija i administrativnih tela, definisanje granica gradova, urbanu i ruralnu policiju, sajmovi i pijace, dobrotvorne javne manifestacije, bolničku medicinsku pomoć, obrazovanje usmereno ka umetnicima i zanatlijama u pomoć školama, muzej i biblioteke, urbanizam, turizam i hotelijerstvo, tramvaje i usluge prevoza autobusom, puteve, vodovod i javne radove, saobračaj u jezerima i lukama, mineralne vode i banje, kamenolome i rudnike, lov, ribolov u jezerima i rekama, poljoprivredu, šumarstvo i zanatstvo.58

Što se tiče odnosa između države i regiona, država imenuje jednog ovlašćenog predstavnika za obe pokrajne regiona koji koordinira sprovođenje državnih funkcija u regionu i nadgleda rad kancelarija, osim onih koji se bave pravnom administarcijom i odbranom. Odgovornost ovlaščenog predstavnika države je da obezbedi održavanje javnog reda i za ovo on može iskoristiti države organizacije i snage reda kao i da zatraži pomoć ostalih oružanih snaga.59 Ovlaščeni predstavnik je ovlaščen da odobri zakon koji je usvojen u Regionalnom Savetu, a ako neki zakon prevazilazi nadležnosti ili narušava nacionalne interse ili interese nekog drugog regiona, vraća se nazad a ako se ponovo usvoji u Regionalnom Savetu, traži se mišljenje Ustavnog Suda.

Treba reči da putevi, autoputevi, pruge i vodovod u regionu su u vlasništvu Regiona. Državna imovina u regionu se vodi kao imovina regiona, dok imovina u regionu koja nema vlasnika postaje imovina regiona. Državne šume u regionu, rudnici, kamenolomi, zgrade koje se korste za javne kancelarije i ostala imovina koja je namenjena javnim uslugama regiona predstavljaju neotuđivu imovinu regiona.60

U vezi finansiranja: region se finansira iz izvora kao što je porez na imovinu koja se nalazi na teritoriji regiona, ali mu isto tako pripadaju sledeće kvote: 9/10 od poreza nad nasledstvom i donacijama, 2/10 od opšteg poreza na dohodak na nivou regiona; i 90% prihoda od lutrija; pokrajne se finansiraju iz prihoda od poreza nad potrošnjom gasa i energije koji se sakuplja u pokrajini. Isto tako, 90% poreza na prihode koji se prikuplja u pokrajinama pripada pokrajinama.61

58 Ustav Republike Italije, V Deo, Regioni, Pokrajne i Opštine, član 117. 59 Poglavlje VII, Odnosi između Država, Regiona i Pokrajne, član 87 i 88. 60 Poglavlje V, Svojina i Bogatstvo Regiona i Pokrajina, član 66 i 67. 61 Poglavlje VI, Regionalne i Pokrajinske Finansije, posebno član 69, 70, 71, 75, 76 i 77.

27


forum 2015

U pokrajini Bolcano u predškolskim ustanovama kao i u osnovnom i srednjem obrazovanju, nastava se odvija na italijanskom i nemačkom jeziku, tz. na maternjem jeziku učenika od strane nastavnika koji imaju isti maternji jezik. Učenje drugog jezika je obavezno od trećeg razreda osnovne škole. Za osnivanje univerziteta u pokrajini, Italija treba da dobije odobrenje regiona i pokrajne.62

Nemački i italijanski jezik su podjednako priznati kao službeni jezici, dok je drugi službeni jezik cele teritorije Italije. Nemačko govorno stanovništvo pokrajne Bolcano ima pravo da koristi svoj jezik u sudskim organima, u organima javnih usluga u pokrajini i regionalnim organima. Osim ako norme ne naređujuju korišćenje oba jezika, dokumenti koji su predviđeni građanima su dozvoljeni u jednom ili drugom jeziku. U vojno-pravnim normama se koristi italijanski jezik. U pokrajini Bolcano javne službe koriste nemačka imena za mesta u kojima živi nemačko govorno stanovništvo.63

Što se tiče pravosuđa, postoji Administrativni Regionalni Sud sa autonomnim ogrankom za pokrajinu Bolcano, čiji broj članova treba da bude jednak između glavnih jezičkih zajednica. Italijanske i nemačke sudije se smenjuju u jednakom vremenskom periodu na mesto predsednika ogranka. Predsednik ogranka se bira dekretom Predsednika Republike na osnovu preporuke Premijera, i on ima odlučjujući glas u slučaju pat pozicije tokom glasanja sudija iz dve zajednice, osim kada se pojavi aneks protiv administrativnih odredbi koji su štetni jednakosti jezičkih zajednica i proceduri za raspodelu regionalnog i pokrajinskog budžeta. Osobe koje žele da budu imenovane za sudije, zamenike sudija, assistente i praktikante, kao i za upravnike kancelarija, moraju odlično govoriti italijanski i nemački.64

Zakoni Republike Italije se mogu osporiti od strane regionalnih i pokrajinskih organa u Ustavnom Sudu zbog kršenja Statuta Južnog Tirola ili zbog principa zaštite jezičkih manjina. Isto tako, regionalni pokrajinski organi mogu osporiti zakone jedni drugih.65

62 Poglavlje IV, Zajedničke Odredbe za Regione i Pokrajne, član 19. 63 Poglavlje XI Korišćenje nemačkog jezika, član 99, 100 i 101. 64 Poglavlje IX, Sudski Organi. 65 Poglavlje IX, Kontrola Ustavnog Suda, član 97 i 98.

28

5.2. Statut Autonomije Katalonije 2006

Katalonija kao autonomna zajednica ostvaruje samoupravu u skladu sa Ustavom Španije i Statutom Autonomije Katalonije. Ova dva dokumenta predstavljaju osnovu institucionalnog sistema Katalonije oko kojih se organizuje politička samouprava Katalonije. Ovaj sistem se naziva Generalitat i sastoji se od Parlamenta, Predsedništva i Vlade. Odnosi između Generalitat i Španije se zasnivaju na principu recipročne institucionalne lojalnosti. Katalonija ima svoj politički i geografski prostor u Španiji i Evropskoj Uniji. Katalonija promoviše potpuno uživanje parava i sloboda priznatih Statutom, Ustavom Španije i međunarodnim dokumentima u vezi za tim. Katalonija takođe promoviše slobodu i pravdu, kao i učešće svih ljudi u političkom, ekonomskom, kulturnom i društvenom životu, a njene institucije su sekularne. Zastava i himna Katalonije su nacionalni simboli Katalonije. Zastava može biti istaknuta na javnim objektima i tokom zvaničnih aktivnosti koji se održavaju u Kataloniji.

Kao što je spomenuto ranije, Generalitat se sastoji od Paralmenta, Predsedništva i Vlade. Parlament predstavlja građane Katalonije i obavlja zakonodavnu vlast, usvaja budžet, kontroliše i promoviše vladine političke akcije. Parlament, gde se izražava pluralizam i dešavaju političke debate, je nepovrediv i ima oganizacionu, finansijsku i adminstrativnu autonomiju. Parlament imenjuje senatore koji predstavljaju Kataloniju u Senatu, koji brojčano trebaju biti proporcionalni sa brojem članova svake parlamentarne grupe.66 Predsednik je najviši predstavnik Generalitat i rukovodilac Vladinih akcija. Predsednik se imenuje od strane Kralja i bira od strane Parlamenta. Između ostalog, u ime Kralja on ima pravo da odobrava zakone.67

Vlada obavlja izvršne funcije u skladu sa Statutom Katalonije i Ustavom Španije i sastoji se od Predsednika, Prvog Ministra (koji se bira od strane Predsednika) i ministara.68

66 Glava II, Institucije, Poglavlje I Parlament, član 55 Opšte Odredbe, član 58 Parlamentarna Autonomija i član 61 Funkcije. 67 Glava II, Institucije, Poglavlje II Predsednik, član 67 Izbori, Nominovanje, Lični Status, Ukidanje i Nadležnosti. 68 Glava II, Institucije, Poglavlje III Vlada i Administracija, odeljak 1, član 68 Vlada, član Funkcije, Sadržaj, Organizacija i Ukidanje, i član 69 i 70.

29


forum 2015

Osim Javne Administracije, važna institucija Katalonije je osto tako i Savet za Garanciju Statuta, koji je obavezan da osigura da odredbe Generaliteta budu u skladu sa Statutom Katalonije i Ustava Španije. Ovaj savet se sastoji od pravnika čije nadležosti utvrđuje Predsednik Generalitat, od kojih dve trećine članova nominuje Vlada.69 Naredna važna institucija je i Ombudsperson koji je nadležan da se stara i da štiti prava i slobode koje su garantovane Ustavnim Statutom i u ovome treba da sarađuje sa Obmbudpersonom Španije. Važne institucije su isto tako i Kancelarija Revizora i Radiodifuzne Uprave Katalonije.70

Nadležnosti Generalitat su podeljene na: ekskluzivne nadležnosti, podeljene nadležnosti i izvršne nadležnosti. Generalitat ima ekskluzivne nadležnosti u narednim oblastima: poljoprivreda, vode, udruženja i fondacije, lov, ribolov i morske aktivnosti, bankarske štednje, trgovina i trgovinski sajmovi, konsultovanje naroda, pitanja potrošača, zadruge i društvena ekonomija, bezbednost, kultura, obrazovanje, civilna zaštita, sport, statistika, javno zapošljavanje, stanovanje, emigracija, industrija, transport, igre na sreću, omladina, jezik, javni poslovi, urbano i obalsko planiranje, administrativna organizacija, teritorijalna organizacija, polna politika, promovisanje i zaštita konkurencije, reklame, istraživanja, razvoj i tehnološke inovacije, lokalna uprava, odnosi sa verskim zajednicama, zdravstvena nega, socijalne usluge, transport, turizam, univerziteti; dok su podeljene nadležnosti: energija i rudarstvo, životna sredina, mediji, planiranje, organizacija i promovisanje ekonomskih aktivnosti i društvene bezbednosti; izvšrne nadležnosti su: javni registri i pitanja notara, intelektualno vlasništvo, zaštita ličnih podataka i zatvorskih sistema.71

Organizacija lokalne samouprave u Kataloniji se zasniva na opštine u vegueries, u skladu sa Evropskom Kartom o Samoupravi sa nadležnošću u narednim oblastima: urbano planiranje, civilna zaštita, obrazovanje dece, javni transport, promovisanje ekonomskih aktivnosti, turizam, zaštita životne sredine, sport, usluge primarne zdravstvene zaštite, telekomunikacione usluge i tako dalje. Opštine imaju pravo da se vezuju sa drugim opštinama i da sarađuju jedni sa

69 Poglavlje 5 Ostale institucije u Generalitat, odeljak 1, Savet za Garancije Statuta, član 76 Funkcije i član 77 Sadržaj i Funkcionisanje. 70 Pogljavlje 5 ostale institucije Generalitat, odeljak 2, Ombudsperson, odeljak 2, član 78 Funkcije i Odnosi sa ostalim i sličnim Institucijama i član 79 Određivanje statusa Ombudspersona. 71 Poglavlje IV Ovlašćenja, Poglavlje I Vrste Nadležnosti, član 110 Ekskluzivne Nadležnosti, član 111 Podeljene Nadležnosti, član 112 Izvršne Nadležnosti.

30

drugim ali i sa ostalim javnim telima time što će potpisati sporazume i stvoriti udruženja ili supra-opštinske entitete lokalne samouprave.72

Zvanični jezik Katalonije je katalonski jezik, zajedno sa španskim jezikom koji je zvanični jezik Španije. Katalonski jezik se koristi u javnim administrativnim telima, u javnim medijima kao i u obrazovnom sistemu. Građani Katalonije imaju pravo i obavezu da govore ove jezike. Zaposleni u svim institucijama Katalonije trebaju imati adekvatno i dovoljno znanje zvaničnih jezika. Generalitat i Španija trebaju da osiguraju katalonskom jeziku zvanični status u Evropskoj Uniji kao i prisustvo i korišćenje u međunarodnim organizacijama.73 Etikete, ambalaža i uputstva za korišćenje proizvoda koji se distriburiraju u Kataloniji trebaju biti i na katalonskom jeziku. Katalonski jezik se treba koristiti za univerzitetsko i ne-univerzitetsko obrazovanje. Oba jezika se moraju predstaviti jednako u programu s’obzirom da učenici moraju govoriti oba jezika. Učenici se ne smeju podeliti u različita odeljenja na osnovu govornog jezika. Studenti i profesori imaju pravo da se izražavaju na zvanični jezik koji oni odaberu.74

Generalitat ima ekskluzivnu vlast u ne-univerzitetskom obrazovanju što podrazumeva: nastavni program, organizovanje obrazovnog sektora, uspostavljanje odgovarajućih nastavnih programa, uključujući plan programa.75 U univerzitetskom obrazovanju Generalitat ima eksluzivnu vlast u planiranju i koordinaciju univerzitetskog sistema, u donošenju odluka o osnivanju javnih univerziteta i da ovlasti privatne univerzitete, ali ima i nadležnosti u odobravanju statuta univerziteta.76

Javne vlasti imaju obavezu da promovišu uslove koji garantuju pravo na informisanje od strane medija, koji moraju poštovati politički, društveni, kulturni i verski pluralizam. Generalitat ima ekskluzivne nadležnosti u organizovanju javnih radio-difuznih servisa, a podeljene nadležnosti što se tiče regulisanja i kontrole usluga emitovanja. Generalitat, isto tako je obavezan da promoviše jezički i kulturni pluralizam Katalonije u medijima.77

72 Poglavlje VI Lokalna Samouprava, Odeljak I Lokalna Teritorijalna Organizacija, Odeljak II Opštine i Odeljak III Vegueries. 73 Prethodnon Poglavlje, član 6 Jezik Katalonije i službenih jezika, tačka 1, 2, 3, 4 i 5. Pogledaj i Poglavlje 3 Jezička Prava i Obaveze. 74 Poglavlje 3 Jezička Prava i Obaveze, član 35 Jezička Prava na Polju Obrazovanja. 75 Glava IV Nadležnosti, Poglavlje II Pitanja Nadležnosti, član 131 Obrazovanje, tačka 1, 2 i 3.76 Glava V, član 172. 77 Glava I Prava, Obaveze i Principi Vlasti, Poglavlje V Principi Vlasti, član 52, i Glava V, član 146 ČLAN 146 Mediji i audiovizuelne Usluge.

31


forum 2015

Generalitat ima ekskluzivne nadležnosti i za verske zajednice koje obavljaju svoje aktivnosti u Kataloniji, a to podrazumeva regulisanje i uspostavljanje saradnje i mehanizama saradnje kako bi obavili svoje aktivnosti. Generalitat osim što može imati udela u upravljanju Državnog Registra Verskih zajednica, može da usvoji sporazum o saradnji sa verskim zajednicama, ali isto tako je obavezan da promoviše, razvija i izvrši sporazume koji su potpisani između Države i crkava, kao i registrovanih verskih zajednica.78

Katalonija ima ekskluzivne nadležnosti u zdravstvenoj zaštiti i javnom zdravlju u organizaciji, unutrašnjem funkcionisanju, ocenjivanju, inspekciji i kontroli centara i zdravstvenih usluga. Dok ima podeljene nadležnosti u promovisanju javnog zdravlja u svim oblastima, ali i u: klasifikaciji, planiranju, odredjivanju i izvršavanju javnih usluga zdravstvene zaštite, društvene i mentalne u svim nivoima i za sve građane. Planiranje resursa u zdravstvenoj zaštiti i koordinacija aktivnosti u javnom sistemu zdravstvene zaštite sa privatnim i akreditovanim, ocenjivanje centara za zdravstvenu zaštitu i učešće u programima obuke spadaju u podeljene nadležnosti. Treba reći da Katalonija učestvuje u državnom planiranju i koordinaciji u oblasti zdravstvene zaštite i javnog zdravlja.79

Finansiranje Katalonije, kao i kod ostalih autonomih zajednica se vrši preko poreza koji se prikuplja na teritoriji Katalonije kao što je porez na prihode, porez od kojeg Španija potpuno odustane i porez od kojeg delimično odustane, zatim od transfera i izdvajanja iz Španije, od isplata javnih usluga, zatim od kredita, kazni, kao i donacija od EU, itd.80 Što se tiče saradnje između Španije i Katalonije u ovoj oblasti, postoji zajedničko telo za dva entiteta koji je poznat kao Zajednička Komisija za Ekonomska i Fiskalna Pitanja.

Vrhovni Sud Pravde Katalonije je je vrhovno pravno telo, koji je nadležan u oblasti građanskog, krivičnog, administrativnog prava i štiti prava priznata Statutom Katalonije. Ovaj sud ima eskluzivnu nadležnost da tumači zakon u Kataloniji. Predsednik ovog suda je predstavnik sudske vlasti u Kataloniji a imenuje ga Kralj na osnovu predloga Opšteg Saveta Sudske Vlasti i sa učešćem Saveta za Pravdu Katalonije. Isto tako, Vrhovni Sud Pravde Katalonije ima javnog tužioca, koji je vrhovni tužilac i predstavlja Javno Tužilaštvo Katalonije.81

78 Glava V, član 161 Odnosi sa Verskim Zajednicama. 79 Glava V, član 162, Zdravstvena Zaštita, Javno zdravlje, Regulisanje Farmaceutike i Farmaceutski Proizvodi. 80 Glava VI Finansijska Sredstva Generalitat, Poglavlje I Finansije Generalitat. 81 Glava III Pravosudna Vlast u Kataloniji, Poglavlje I Vrhovni Sud Pravde i Javni Tužioc u

32

U pitanjima javne bezbednosti, u skladu sa državnim zakonom, Katalonija je odgovorna za planiranje i regulisanje sistema javne bezbednosti, organizovanje lokalne policije, stvaranje i organizovanje Policijskih Snaga nad kojima ona ima vrhovnu komandu i koordinira aktivnosti lokalne policije. Isto tako, Policijske Snage su odgovorne za kontrolu saobračaja i obavljaju sve funkcije za obezbeđivanje javnog reda i istražuju organizovani kriminal i terorizam. Treba reći da Katalonija u saradnji sa državom koordinira bezbedonosnu politiku.82

Generalitat i Država će obezbediti pomoć jedni drugima kada je potrebno kako bi ostvarili svoja ovlašćenja. Generalitat učestvuje u donošenju odluka u institucijama Španije u okviru svojih nadležnosti i može zaključiti dogovor o saradnji. Učešće u donošenju odluka u institucijama obuhvata i učešće u Senatu Španije od strane izabranih senatora iz teritorije Katalonije i oni koji predstavljaju Generalitat, učešće u Ustavnom Sudu, učešće u predstavništvu ekonomskih i društvenih tela.

Isto tako se predviđa uspostavljanje bilateralnih komisija Generalitat – Država. Generalitat može uspostaviti vezu saradnje i sa ostalim autonomnim zajednicama.83 Šta više, Generalitat ima i pravo odnosa sa Evropskom Unijom, imajući u vidu sporazume sa EU, ali i u institucijama i telima EU, itd. Generalitat ima nadležnost sprovođenja zakona Evorpske Unije ako su u nadležnosti Katalonije.

Kako bi promovisali interese Katalonije, Generalitat ima pravo da osnuje predstavništva u inostranstvu kao i da potpisuje dogovore o saradnji za oblasti koje su u njenoj nadležnosti. Što se tiće međunarodnih sporazuma Španija treba da unapred obavesti Kataloniju ako ti sporazumi imaju direktan uticaj na nadležnosti Katalonije.

Isto tako, Katalonija ima pravo na prekograničnu i međuregionalnu saradnju.84

Kataloniji, član 95 Vrhovni Sud Pravde, član 1, 2, 3, 4, 5 i 6 i član 96 Javno Tužilaštvo Katalonije. 82 Glava V, član 164 Javna Bezbednost. 83 Glava V Institucionalni Odnosti Generalitat, Poglavlje I Odnosi Generalitat sa Državom i ostalim Autonomnim Zajednicama, član 174, tačka 1, 2 i 3. 84 Član 197 Među-regionalna i preko-granična saradnja.

33


forum 2015

6. ZAKLJUČCI

Službeni jezici na Kosovu su albanski i srpski, dok turski, bošnjački i romski imaju status službenih jezika u opštinskim nivoima ili su u službenom korišćenju u skladu sa zakonom. U Makedoniji je makedonski jezik službeni jezik na nivou države, dok bilo koji drugi jezik zajednice koja čini najmanje 20% stanovništva jedne opštine je i službeni jezik u toj opštini. I u Srbiji, službeni jezik na nivou države je samo srpski jezik, dok na teritoriji Vojvodine, službeni jezici osim srpskog jezika su i mađarski, slovački, rumunski, hrvatski i ruski. Sa druge strane,u regionu Južni Tirol u Italiji službeni jezici su podjednako nemački i italijanski, dok je italijanski službeni jezik na celoj teritoriji Italije. Isto, u okviru Katalonije, službeni jezici su podjednako katalonski i španski, dok je španski službeni jezik u celoj Španiji.

Tako da albanski jezik nije službeni na celoj teritoriji Makedoniji, mađarski nije službeni jezik na celoj teritoriji Srbije, nemački nije službeni jezik na celoj teritoriji Italije i katalonski nije službeni jezik na celoj teritoriji Španije, ali srpski jezik, pored albanskog jezika je službeni jezik na celoj teritoriji Kosova. Ovo može biti razlog zašto Politička Platforma Srbije za Pregovore sa Kosovo se uopšte ne bavi pravima Srba na Kosovu u oblasti jezika.

U oblasti medija, posebno televizije, Srbi na Kosovu imaju pravo na nezavisni javni televizijski kanal, koji je licenciran na srpskom jeziku na celoj teritoriji Kosova, dok Albanci u Makedoniji imaju pravo na program na albanskom jeziku u okviru drugog javnog kanala RTV Makedonije (MTV2), koji emituje program za manjinske zajednice, ne samo na albanski, nego i na turski, sprski, romski, vlaški i bošnjački. Vojvodina u međuvremenu pruža relevantne medijske usluge za pokrajinu na jezicima nacionalnih zajednica koji čine numeričku manjinu u ukupnom stanovništvu pokrajne, i javna RTV Vojvodina emituje program na 10 jezika. Sa druge strane, pokrajne regiona Južni Tirol u Italiji nemaju pravo da osnivaju radio-televizijske stanice, ali je javna televizija RAI ta koja je centar emitovanja u Bolzanu, i ona proizvodi trojezični dnevni program. Dok u Španiji, Katalonija koja promiviše sopstveni jezički i kulturni pluralizam u medijima, javni televizijski emiter, poznat kao TVC emituje samo program na katalonskom jeziku i samo unutar teritorije Katalonije.

Dakle na polju medija, albanci i ostale zajednice u Makedoniji, kao i mađari i ostale zajednice u Vojvodini, imaju pravo na zajednički javni televizijski

34

kanal sa ostalim manjinskim zajednicama. Južni Tirol ima centar italijanske javne televizije RAI koji emituje program na tri jezika a Katalonija ima javni televizijski kanal koji emituje program samo na katalonskom jeziku i samo na teritorji Katalonije. Srbi na Kosovu već imaju pravo da osnuju i upravljaju jednim javnim nezavisnim televizijskim kanalom, koji je licenciran na srpskom jeziku a emituje se na celoj teritoriji Kosova. Za razliku od toga prava Srba na Kosovu u oblasti jezika se uopšte ne spominju u Političkoj Platformi Srbije za Pregovore sa Kosovom, njihova prava na polju medija se spominju ponekad u jednoj rečenici a ponekad veoma površno.

Što se tiče obrazovanja, Srbi na Kosovu imaju pravo na javno obrazovanje na svom jeziku u svim akademskim nivoima, na osnovu plana i programa kao i nastavnih udžbenika iz Srbije, kao i na osnivanje univerziteta koji će biti poznat kao Univerzitet Severne Mitrovice. I u Makedoniji je osnovno i srednje obrazovanje na maternjem jeziku učenika, ali se koristi akademski plan i program koji je isti u celoj Makedoniji, a na univerzitetu se studira na jeziku koji goviri najmanje 20% stanovništva Makedonije. I Vojvodina garantuje uživanje prava na obrazovanje na maternjem jeziku za nacionalne manjine u svim akademskim nivoima, ali na osnovu plana i programa Srbije. Treba naglasiti da se obrazovanje u Srbiji odvija u svim nivoima na srpskom jeziku, i u određenim okolnostima se može odvijati na jeziku naiconalnih manjina. Isto važi i za Vojvodinu. U Južnom Tirolu i Kataloniji, nastava se u osnovnim i srednjim školama odvija na italijanskom i nemačkom jeziku, odnosno katalonskom. Što se tiče univerzitetskog obrazovanja, za osnivanje univerziteta Južnog Tirola, Italija mora da dobije odobrenje ovog regiona, ovaj univerzitet je višejezičan. Katalonija ima nadležnosti da osnuje javne univerzitete i da ovlasti privatne, kao i da odobri statute univerziteta.

Kao što se vidi Srbi na Kosovu, Albanci u Makedoniji, Mađari u Vojvodini, govornici nemačkog jezika u Južnom Tirolu i Katalonci u Španiji imaju pravo na javno obrazovanje na maternjem jeziku u svim nivoima, ali samo Srbi na Kosovu imaju pravo na obrazovanje koji je zasnovan na planu i programu druge države, odnosno države Srbije. Što se tiče univerzitetskog nivoa, Srbi na Kosovu imaju slična prava kao u Kataloniji, dok stoje bolje u poređenju sa Južnim Tirolom, a posebno u poređenju sa Mađarima u Vojvodini i Albancima u Makedoniji. I u ovoj tačci, sve što predviđa Politička Platforma Srbije za Pregovore sa Kosovom je u nadležnosti osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

35


forum 2015

U oblasti zdravstvene zaštite, određene opštine sa srpskom većinom na Kosovu imaju proširene nadležnosti u pružanju sekundarne zdravstvene zaštite, i to je nešto što se mora navesti. U Makedoniji se predviđa jačanje vlasti lokalnih zvaničnika i proširenje njihovog sadržaja i nadležnosti u oblasti zdravstvene zaštite ali u skladu sa Evropskom kartom o lokalnoj samoupravi. Vojvodina, sa druge strane, ima pravo na osnivanje ne samo sekundarnih institucija za zdravstvenu zaštitu, nego i tercijalnih. I Južni Tirol ima zakonodavne nadležnosti za regulisanje rada zdravstvenih službi i bolnica. Katalonija već ima eksluzivne nadležnosti za organizovanje, funkcionisanje, ocenjivanje, inspekciju i kontrolu centara i zdravstvenih usluga, dok podeljene nadležnosti ima u: klasifikaciji, planiranju, određivanju i izvršavanju javnih zdravstvenih usluga, društvenih i mentalnih u svim nivoima i za sve građane. U podeljene nadležnosti spadaju i: koordinacija aktivnosti javnog i privatnog zdravstvenog sektora kao i akreditacija i ocena centara za zdravstvenu zaštitu, ali i učešće u planiranju i državnoj koordinaciji u oblasti zdravstvene zaštite.

U poređenju sa Albancima u Makedoniji koji imaju prava u oblasti zdravstvene zaštite u opštinama, uzimajući za osnovu Evropsku kartu sa lokalnu samoupravu, Srbi na Kosovu, osim primarnog nivoa, imaju proširene nadležnosti na sekondarnom nivou, i to je nešto što se treba navesti. Vojvodina, Južni Tirol i Katalonia imaju nadležnosti u skoro svim svim nivoima. Upravo to, nadležnosti u svim nivoima zdravstvene zaštite je ono što Politička Platforma Srbije za Pregovore sa Kosovom cilja za Srbe na Kosovu.

Vezano za finansije, opštine sa srpskom većinom na Kosovu osim toga što prikupljaju lokalni porez, takse, dažbine – ali ne i carinske tarife, porez na prihode, porez na dodatu vrednost, akcizne obaveze, poreze na kapital – kao i porez na nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji opštine, one se finansiraju iz dodeljivanja opštih sredstava, koje treba imati u vidu, inter alia, i brojem članova ne-večinskih zajednica u opštini. Šta više, ove opštine direktno sarađuju sa opštinama i institucijama Srbije za finansijsku pomoć, ali u skladu sa centralnim zakonodavstvom. Sa druge strane, za većinske albanske opštine u Makedoniji ne postoje takva prava, već se samo predviđa jačanje i širenje sadržaja i nadležnosti lokalnih jedinica samouprave na polju lokalnih finansija, ali u skladu sa Evropskom kartom za lokalnu samoupravu.

Situacija je drugačija u Vojvodini, koja za finansiranje aktivnosti u okviru svojih nadležnosti ima budžet Vojvodine koji dobija najmanje 7% budžeta Srbije i

36

obezbeđuje svoje prihode kroz: naplatu poreza, godišnje prihode na imovinu, kada je njen titular; učešćem u prihodima javnih preduzeća i institucija; javnim i komercijalnim zajmovima; transferom budžetskih sredstava, donacije, poklone i druge izvore.

Međutim, što se tiče evropskih modela autonomija, Južni Tirol se finansira iz prihoda od poreza na imovinu koja se nalazi na teritoriji regiona, ali joj pripadaju i naredne kvote:9/10 od poreza nad nadsledstvom i donacija; 2/10 od opšteg poreza na prihode na regionalom nivou; i 90% prihoda od lutrija; pokrajne se finansiraju iz prihoda od poreza za potrošnju gasa i energije koji se sakuplja u pokrajinama. Isto tako 90% poreza na prihode koji se prikuplja na teritoriji pokrajina pripada pokrajinama. Katalonija se finansira iz poreza koji se prikupljaju na njenoj teritoriji, kao što su: porez na prihode, porez od kojeg Španija potpuno odustaje i porezi od kojih delimimično odustaje, nakon toga od transfera i izdvajanjima iz Španije, od naplate javnih usluga, kao i od kredita, novčanih kazni i donacija iz EU, itd.

U ovoj tački, odnosno finansijama, Srbi na Kosovu imaju više prava nego Albanci u Makedoniji, a u nekoliko segmenta i više nego Vojvodina. Ali, kao što je navedeno ranije, prava Južnog Tirola i Katalonije su u mnogim segmentima finansija mnogo naprednija. Na kraju krajeva, ono što zahteva Politička Platforma Srbije za Pregovore sa Kosovom za Srbe na Kosovu što se tiče finansija, je vid direktne saradnje sa vlastima Srbije, uključujući pravo dodatnog finansiranja iz sredstava koja se izdvajaju iz budžeta Srbije, i to je sada garantovano Sveobuhvatnim Predlogom za Rešenje Statusa Kosova.

Srbi na Kosovu i Albanci u Makedoniji imaju manje više ista prava u policiji, a to se sastoji u ravnopravnom predstavljanju i proporcionalnom zapošljavanju u policijskom sektoru u mestima koja su naseljena Srbima na Kosovu, pripadnicima Albanaca u Makedoniji, kao i u odabiranju komandira policijskih stanica u opštinama, ali se na centralnom nivou mora sačuvati jedinstveni komandni lanac policije. U ovoj oblasti, Vojvodina nema određena prava koja čine da se razlikuje od ostalih delova teritorije Srbije. Dok policijske snage u Južnom Tirolu imaju nadležnosti za izvršavanje aktivnosti patrola i kontrole putnog saobračaja, upravljanjem karata i pravnim pitanjima, kao i da se bave pitanjima javne bezbednosti, Katalonija je odgovorna za planiranje i regulisanje sistema javne bezbednosti, organizovanje lokalne policije, osnivanje i organizovanje Policijskih Snaga nad kojima imaju vrhovnu

37


forum 2015

vlast i koordiniraju aktivnosti lokalne policije. Isto tako, Policijske Snage su odgovorne za kontrolu saobračaja i vrše sve funkcije za obezbeđivanje javnog reda i istragu organizovanog kriminala i terorizma. U Političkoj Platformi Srbije za Pregovore sa Kosovom traži se osnivanje autonomne policije Srba na Kosovu po modelu Katalonije i sa sličnim odgovornostima, koja će u formalnom smislu biti deo Policijskih Snaga Kosova, iako bi funkcionisala pod nadležošću Izvršnog Saveta Zajednica Opština Srba sa Kosova i Metohije.

Za razliku od Makedonije za Albance, i Vojvodine za Mađare i ostale, ali i Italije za Južni Tirol kao i Španije za Kataloniju, na polju religije Kosovo obezbeđuje posebnu zaštitu objektima i kulturnim i verskim spomenicima srpske zajednice. Kosovo priznaje Srpsku Pravoslavnu Crkvu (SPC) na Kosovu kao integralni deo SPC sa sedištem u Beogradu i nudi dodatnu bezbednost i druge mere zaštite. Kosovske vlasti imaju pristup ovoj imovini samo uz odobrenje Crkve ili u slučajevima kada se izda sudski nalog u vezi ilegalnih aktivnosti. SPC na Kosovu može prihvatiti donacije od bilo koje institucije unutar ili van Kosova, ali na otvoren način. Kosovo nudi SPC na Kosovu carinske i poreske privilegije. Na osnovu Političke Platforme za Pregovore sa Kosovom, Srbija traži da se uspostavi poseban ugovoreni odnos između Srpske Pravoslavne Crkve i institucija Kosova i da se obezbede međunarodno važeće garancije za data obećanja Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, crkvenoj imovini i aktivnostima SPC na teritoriji Kosova.

U oblasti sudstva, Srbima na Kosovu se garantuje najmanje 15% sudija Vrhovnog Suda, ne manje od 3 koji dolaze iz nevećinskih zajednica i najmanje 15% sudija na svakom okružnom sudu, ne manje od 2 koji dolaze iz nevećinskih zajednica. Opštine koje imaju većinu sastavljenu od nevećinskih zajednica Kosova, mogu zahtevati od Sudskog Saveta Kosova (SSK) osnivanje osnovnog suda ili da sud iz druge opštine ima nadležnost nad opštinom koja nema osnovni sud. Ako SSK odbije ovaj zahtev, onda se osnivaju kancelarije za veze, ili osnovni sud održava sednice na teritoriji opštine koja nema sud. SSK daje prednost pripadnicima zajednica koje nisu predstavljene do tada kada procenat sudija i tužioca iz srpske zajednice na Kosovu bude ispod 8% i/ili ostalih ne-većinskih zajednica bude ispod 15%. SSK će se sastojati od 13 članova, gde će se dvoje od njih birati od strane poslanika koji imaju rezervisana mesta za zajednicu Srba sa Kosova, 2 će se birati od strane poslanika koji imaju rezervisana mesta za ostale zajednice, i 2 će se birati od strane poslanika koji su dobili mesta tokom opšte podele mandata.

38

U ovoj sferi, za Albance u Makedoniji se predviđa da bez većine glasova ukupnog broja predstavnika koji tvrde da pripadaju nevećinskim zajednicama (2/3) ne mogu odabrati jednu trećinu sudija u Ustavnom Sudu i tri članova Sudskog Saveta. Dok, Vojvodina ima pravo da predloži da sudovi koji funkcionišu na teritoriji pokrajne uspostave umreživanje. Sa druge strane, dok u Južnom Tirolu postoji regionalni sud, upravni sud gde su dve glavne jezičke zajednice predstavljene ravnopravno, U Kataloniji Vrhovni Sud Pravde Katalonije je vrhovni sudski organ koji je nadležan u oblasti građanskog, krivičnog, administartivnog prava i za pravna lica i štiti prava koja su priznata Statutom Katalonije. Ovaj sud ima ekskluzivno pravo da tumači zakon u Kataloniji. Predsednik ovog suda je predstavik sudske vlasti Katalonije, nominuje se od strane Kralja, na osnovu predloga Stalnog Saveta Sudske Vlasti i učešćem u Upravnom Savetu Katalonije. Isto tako, Vrhovni Sud Pravde Katalonije ima Javnog tužioca koji je vrhovni tužilac.

U ovoj tački, Politička Platforma za Pregovore sa Kosovom predviđa da građani Zajednice Srpskih Opština, preko svojih predstavnika mogu uticati na odabir i sastav sudija, koji će u regionu Zajednice Srpskih Opština imati nadležnost da odlučuju o svim sudskim pitanjima koji se vezuju za osnovne lične odnose, prava i obaveze građana, da presude kazne i ostale mere protiv počinilaca krivičnih i ostlalih dela koja su kažnjiva na osnovu zakona; da odlučuju o legalnosti pojedinačnih dela organa i organizacija ili koje vrše javne vlasti, da odlučuju o slučajevima koji se tiču imovine ili pitanjima o zakonu o radu i da odlučuju o ostalim pitanjima u skladu sa važećim zakonom.

Što se tiče političkih institucija, Albanci u Makedoniji nemaju pravo da stvore bilo kakvu političku instituciju koja bi predstavljala njihova prava, dok Srbi na Kosovu, preciznije opštine sa srpskom većinom, imaju pravo da sklapaju međusobna partnerstva za ostvarivanje opštinskih odgovornosti i proširenih nadležnosti, inter alia, preko: uspostavljanje organa koji ima moć donošenja odluka sa predstavnicima opština učesnica. Partnerstvo ima prava na direktne odnose sa institucijama u Srbiji samo u meri koja je dovoljna za ostvarivanje aktivnosti partnerstva. Odluke i aktivnosti partnerstva trebaju da podležu zahtevima za izveštavanje nadležnim centralnim vlastima, kao i administrativnom razmatranju o poklapanju sa zakonima. Opštine uključene u partnerstvo treba da objave informacije o aktivnostima i budžetu partnerstva. Vojvodina ima izvršne zakonodavne institucije: Skupštinu koja može da

39


forum 2015

preduzme aktivnosti u okviru nadležnosti koje ima pokrajina, kao i Vladu koja izvršava odluke Skupštine. I Južni Tirol ima izvršne zakonodavne institucije za ostvarivanje svojih nadležnosti: Regionalni Savet sa zakonodavnim nadležnostima, Izvršni Regionalni Savet, izvršno telo za sprovođenje zakona u regionu; kao i Predsednika Izvršnog Saveta koji predstavlja region.

Isto tako, i Katalonija ima svoje institucije kao što su: Parlament, Predsedništvo i Vlada. Isto tako, Politička Platforma Srbije za Pregovore sa Kosovom cilja da Zajednica Opština Srba na Kosovu i Metohiji bude zakonodavna i izvršna institucija, tačnije Skupština i Izvršni Savet koji će biti zaduženi za sprovođenje obaveza gde će biti definisane njihove odgovornosti.

Dok se u Srbiji, ali isto tako i Italiji i Španiji ne predviđa posebna parlamentarna procedura, u Makedoniji se traži većina glasova ukupnog broja predstavnika koji tvrde da pripadaju ne-većinskim zajednicama (2/3) kako bi odabrali: jednu trećinu sudija Ustavnog Suda; tri od članova Sudskog Saveta, i Ombudspersona. Ova većina je potrebna i za promenu nekih ustavnih amandmana kao i lokalne samouprave u: kulturi, upotrebi jezika, obrazovanju, ličnoj dokumentaciji, upotrebi simbola, zakona o lokalnim finansijama, za lokalne izbore, za grad Skoplje i granice opština. Dok na Kosovu bez glasova većine poslanika iz redova ne-većinskih zajednica se ne može usvojiti, promeniti ili stavljati van snage: zakoni koji menjaju opštinske granice, osnivaju ili gase opštine, određuju stepen ovlaščenja opština njihovo učešće u međuopštinskim i prekograničnim odnosima, zakoni koji se primenjuju za prava zajednica i njihovih članova, osim onih koji su određeni ustavom; zakoni o korišćenju jezika; za lokalne izbore; za zaštitu kulturnog nasleđa; za versku slobodu ili za sporazume sa verskim zajednicama; za obrazovanje; za korišćenje simbola (uključujući simbole zajednica) i javne praznike. Za svaku promenu Ustava se zahteva odobrenje dve trećine poslanika koji imaju rezervisana mesta za ne-većinske zajednice na Kosovu. To daje konstitutivni karakter Srbima na Kosovu.

Isto tako se u Srbiji, ali i u Italiji i Španiji, ne predviđaju mehanizmi za posebno predstavljanje. U Makedoniji se predviđa učešće jedne Albanske partije u Vladi, ali ovaj princip je u nivou posvećenosti, i nije ustavna obaveza. Sa druge strane na Kosovu su 20 mesta rezervisana za poslanike iz ne-većinskih zajednica na Kosovu: 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice, dok se svako mesto dobijeno na izborima biti dodatno mesto.

40

Poslanici iz srpske zajednice će imati: najmanje jednog predstavnika u Predsedništvu Skupštine; najmanje jedan zamenik predsednika u svakoj parlamentarnoj komisiji će biti iz druge zajednice od one kojoj pripada predsednik; najmanje jedan ministar i dva zamenika ministra će biti iz srpske zajednice. U opštinama gde najmanje 10% stanovništva pripada ne-većinskim zajednicama, mesto zamenika predsednika opštine je rezervisano za predstavnike zajednica, dok će sledeće mesto zamenika predsednika pripasti kandidatu koji pripada nevećinskoj zajednici koja je dobila najviše glasova.

Treba reći da za razliku od svih država koje su uzete kao osnova za ovu publikaciju, Kosovo je jedini slučaj da je država svih etničkih zajednica, gde su ne-većinske zajednice jednake sa većinskom zajednicom, i šta više, ne kvalifikuju se kao manjine kao što je slučaj u ostalim državama.

Za kraj, ovaj izveštaj, između ostalog prikuplja sva prava iz Sveopšteg Predloga za Rešenje Statusa Kosova za Srbe na Kosovu, koji su u mnogim oblastima napredniji upoređujući sa pravima Albanaca u Makedoniji i Mađara i ostalih zajednica koji žive u Autonomnoj Pokrajini Vojvodine u Srbiji. Šta više, u nekim oblastima, prava Srba na osnovu Sveobuhvatnog Predloga za Rešenje Statusa Kosova su naprednija nego prava koja su predviđena za Južni Tirol na jugu Italije i Katalonije u Španiji.

Međutim, u slučaju da Srbi na Kosovu trebaju da prošire prava u oblastima kao što su recimo zdravstvo, policija, sudstvo i osnivanje političkih izvršnih zakonodavnih institucija, uglavnom u skladu sa modelom Katalonije kao što predviđa Politička Platforma Srbije za Pregovore sa Kosovom, a treba da su i prava Srba na Kosovu proširena kao što je predviđeno u Sveobuhvatnom Predlogu za Rešenje Statusa Kosova u jeziku, medijima, obrazovanju i veri, kako bi se približilo modelu Katalonije? Isto tako, proširena prava Srba na Kosovu u oblasti jezika, medija, obrazovanju i religiji, kao i dalje proširenje ovih prava u zdravstvu, policiji, pravosuđu i stvaranje zakonodavnih i izvršnih političkih institucija, može poslužiti kao model za novo uređenje prava ne-većinskih zajednica u susednim zemljama kao što su Makedonija i Srbija?

41


forum 2015

Uporedna tabela modela primene prava manjina

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(Voj

vodi

na)

Ital

ijaŠp

anija

PP

S*

Zva

ničn

i jez

ici n

a K

osov

u su

alb

ansk

i i sr

pski

jezi

k,

dok

će tu

rski

, boš

njač

ki i

rom

ski j

ezik

imat

i sta

tus

zvan

ično

g je

zika

na

opšt

insk

om n

ivou

ili ć

e bi

ti u

zvan

ično

j upo

trebi

u

skla

du sa

zak

onom

.

Zva

ničn

i jez

ik je

m

aked

onsk

i jez

ik d

ok se

sv

aki d

rugi

jezi

k, k

ojim

go

vori

najm

anje

20%

st

anov

ništ

va ta

kođe

smat

ra

zvan

ični

m je

ziko

m, a

li to

se

odn

osi s

amo

na lo

kaln

e je

dini

ce sa

mou

prav

e, u

kojim

a je

dnu

zaje

dnic

u či

ni n

ajm

anje

20%

st

anov

ništ

va u

kupn

og

stan

ovni

štva

te je

dini

ce.

Zva

ničn

i jez

ik je

srps

ki

jezi

k, d

ok n

a te

ritor

iji

Vojv

odin

e, os

im

srps

kog,

zva

ničn

i jez

ii su

i: m

ađar

ski,

slova

čki,

rum

unsk

i, hr

vats

ki i

rusin

ski.

U re

gion

u Ju

žni T

irol

zvan

ični

jezi

ci k

oji s

u je

dnak

o pr

izna

ti su

ne

mač

ki i

italij

ansk

i, do

k je

ital

ijans

ki je

zik

tako

đe

i zva

ničn

i jez

ik k

oji s

e ko

risti

na c

eloj

terit

oriji

It

alije

.

Na

terit

oriji

Kat

alon

ije,

zvan

ični

jezi

ci k

oji s

u je

dnak

o pr

izna

ti su

ka

talo

nski

i šp

ansk

i, do

k je

špan

ski j

ezik

i zv

anič

ni

jezi

k ko

ji se

kor

isti n

a ce

loj

terit

oriji

Špa

nije.

Nem

a

Jezik

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(Voj

vodi

na)

Ital

ijaŠp

anija

PP

S*

Pred

stav

nici

zaj

edni

ca

imaj

u pr

avo,

kao

poj

edin

ci

ili k

ao z

ajed

nica

, da

imaj

u za

gara

ntov

an p

ristu

p i

pose

bnu

zast

uplje

nost

u

javni

m ra

diod

ifuzn

im

med

ijim

a i d

a im

aju

prog

ram

e na

svoj

jezi

ku

u sk

ladu

sa z

akon

om

i međ

unar

odni

m

stan

dard

ima.

Oni

imaj

u pr

avo

da o

sniv

aju

i kor

iste

svoj

e m

edije

. Srp

skoj

za

jedn

ici n

a K

osov

u je

om

oguć

en p

ristu

p je

dnom

ne

zavi

snom

tele

vizi

jskom

ka

nalu

, sa

dozv

olom

za

rad

na sr

psko

m je

ziku

šir

om K

osov

a. RT

K

emitu

je p

rogr

am n

a: al

bans

kom

, srp

skom

, tu

rsko

m, b

ošnj

ačko

m i

rom

skom

jezi

ku.

Stra

ne p

oziv

aju

međ

unar

odnu

zaj

edni

cu,

da p

oveć

a po

dršk

u za

pr

ojek

te u

obl

asti

med

ija

kako

bi s

e oj

ačao

radi

o,

tele

vizi

ja i

štam

pani

m

ediji

, ukl

juču

jući

one

m

edije

na

alba

nsko

m i

one

mul

tietn

ičke

, ali

i da

obe

zbed

i pro

gram

e pr

ofes

iona

lne

obuk

e za

čl

anov

e ne

-već

insk

ih

zaje

dnic

a u

Mak

edon

iji.

Dru

gi k

anal

RTV

M

aked

onije

em

ituje

pr

ogra

m z

a na

cion

alne

m

anjin

e na

: alb

ansk

om,

turs

kom

, srp

skom

, ro

msk

om, v

lašk

om i

bošn

jačk

om.

Vojv

odin

a im

a pr

avo

da d

efini

še ja

vni i

nter

es

građ

ana

pokr

ajin

e u

obla

sti

javno

g in

form

isanj

a i

radi

o-di

fuzi

je i

konk

retn

o da

regu

liše

uslo

ve i

nači

n ob

avlja

nja

dela

tnos

ti po

kraj

insk

og ra

dio-

difu

znog

serv

isa. I

sto

tako

, Voj

vodi

na tr

eba

da

obeb

zedi

rad

rele

vant

nih

med

ijski

h ku

ća u

pok

rajin

i na

jezi

cim

a na

cion

alni

h m

anjin

a ko

ji či

ne b

rojč

anu

man

jinu

u uk

upno

m

stan

ovni

štvu

Voj

vodi

ne.

RTV

Voj

vodi

na e

mitu

je

prog

ram

na

10 je

zika

.

Pokr

ajin

e ne

maj

u pr

avo

da

osnu

ju ra

dio

i tel

eviz

ijske

st

anic

e. Ja

vna

tele

vizi

jska

stan

ica

RAI i

ma

cent

ar z

a em

itova

nje

u Bo

lzan

u, k

oji

proi

zvod

i sva

kodn

evni

pr

ogra

m n

a tri

jezi

ka.

Gar

antu

je se

pra

vo n

a in

form

isanj

e od

stra

ne

med

ija, k

oji m

oraj

u po

štov

ati p

oliti

čki,

druš

tven

i, ku

lturn

i i v

ersk

i pl

ural

izam

. Kat

alon

ija im

a ek

sklu

zivn

e na

dlež

nost

i u

orga

nizo

vanj

u jav

nih

radi

o-di

fuzn

ih se

rvisa

, a

pode

ljene

nad

ležn

osti

što

se ti

če re

gulis

anja

i k

ontro

le u

sluga

em

itova

nja.

Kat

alon

ija

isto

tako

je o

bave

zna

da p

rom

oviše

jezi

čki

i kul

turn

i plu

raliz

am

Kat

alon

ije u

med

ijim

a. U

Kat

alon

iji p

osto

ji jav

ni te

levi

zijsk

i ser

vis,

pozn

at k

ao T

VC,

koj

i em

ituje

pro

gram

sam

o na

ka

talo

nsko

m je

ziku

.

Javn

e us

luge

in

form

isanj

a

Mediji

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(Voj

vodi

na)

Ital

ijaŠp

anija

PP

S*

Pred

stav

nici

srps

ke

zaje

dnic

e im

aju

prav

o na

javn

o ob

razo

vanj

e na

svom

jezi

ku u

svim

ak

adem

skim

niv

oim

a; do

k šk

ole

na sr

psko

m je

ziku

m

ogu

da p

rimen

e pl

an i

prog

ram

Srb

ije.

Pred

viđa

se o

sniv

anje

U

nive

rzite

ta S

ever

ne

Mitr

ovic

e, ko

ji će

us

agla

siti a

ktiv

nost

i sa

javni

m o

rgan

ima

vlas

ti,

u sk

ladu

sa c

entra

lnim

za

kono

davs

tvom

.

Osn

ovno

i sr

ednj

e ob

razo

vanj

e se

razv

ija n

a m

ater

njem

jezi

ku u

čeni

ka;

akad

emsk

i pro

gram

i m

oraj

u bi

ti je

dins

tven

i na

celo

j ter

itorij

i Mak

edon

ije.

Što

se ti

če u

nive

rzite

tsko

g ni

voa,

na o

snov

u sp

ecifi

čnog

spor

azum

a, dr

žava

treb

a da

obe

zbed

i in

ansij

ska

sred

stva

za

obra

zova

nje

na je

ziku

ko

jim g

ovor

i naj

man

je

20%

stan

ovni

štva

M

aked

onije

.

Gar

antu

je o

stva

rivan

je

prav

a na

obr

azov

anje

na

mat

ernj

em je

ziku

os

obam

a ko

je p

ripad

aju

naci

onal

nim

man

jinam

a na

sv

im o

braz

ovni

m n

ivoi

ma.

Međ

utim

, obr

azov

anje

u

Srbi

ji se

ost

varu

je

na sr

psko

m je

ziku

i, u

od

ređe

nim

oko

lnos

tima,

mož

e se

oba

vlja

ti i n

a je

zici

ma

naci

onal

nih

man

jina.

Isto

važ

i i z

a Vo

jvod

inu.

U p

okra

jini B

olca

no u

os

novn

om i

sred

njem

ob

razo

vanj

u, n

asta

va se

od

vija

na

italij

ansk

om

i nem

ačko

m je

ziku

, Za

osni

vanj

e un

iver

zite

ta u

po

kraj

ini,

Ital

ija tr

eba

da

dobi

je o

dobr

enje

regi

ona

i pok

rajin

e. U

nver

zite

t Bo

lcan

o je

više

jezi

čan

(nem

ački

, ita

lijan

ski i

en

gles

ki).

U n

e-un

iver

zite

tsko

m

obra

zova

nju,

Kat

alon

ija

ima

nadl

ežno

sti z

a: od

ređi

vanj

e na

stav

nog

plan

a i p

rogr

ama;

dok

na u

nive

rzite

tsko

m

za o

sniv

anje

javn

ih

univ

erzi

teta

i da

ovl

asti

Osn

ovno

, sre

dnje

i vi

soko

ob

razo

vanj

e.priv

atne

un

iver

zite

te, a

li im

a i

nadl

ežno

sti u

odo

brav

anju

st

atut

a un

iver

zite

ta.

Osn

ovno

, sr

ednj

e i v

isoko

ob

razo

vanj

e.

Obrazovanje

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(Voj

vodi

na)

Ital

ijaŠp

anija

PP

S*

Poje

dine

opš

tine

sa

veći

nski

m sr

pski

m

stan

ovni

štvo

m

uživ

aju

proš

irene

na

dlež

nost

i u

pruž

anju

se

kund

ardn

e zd

ravs

tven

e za

štite

.

Pred

viđa

se ja

ćanj

e m

oći

loka

lnih

zva

ničn

ika

i zn

ačaj

no p

rošir

enje

nj

ihov

ih o

vlaš

ćenj

a, u

skla

du sa

Evr

opsk

om

pove

ljom

o lo

kaln

oj

sam

oupr

avi,

u ob

last

i zd

ravs

tven

e za

štite

.

Vojv

odin

a im

a pr

avo

da o

sniv

a in

stitu

cije

za

seku

ndar

nu i

terc

ijaln

u zd

ravs

tven

u za

štitu

.

Regi

on Ju

žnog

Tiro

la

ima

zako

noda

vnu

nadl

ežno

st u

re

gulis

anju

rada

or

gana

zad

užen

ih

za z

drav

lje i

boln

ice;

i z

a us

vaja

nje

zako

na o

bol

ničk

oj i

med

icin

skoj

pom

oći.

Kat

alon

ija im

a ek

sklu

zivn

e na

dlež

nost

i u o

rgan

izac

iji,

unut

rašn

jem

funk

cion

isanj

u,

ocen

jivan

ju, i

nspe

kciji

i ko

ntro

li ce

ntar

a i z

drav

stve

nih

uslu

ga; d

ok,

pode

ljene

nad

ležn

osti

u: k

lasifi

kaci

ji,

plan

iranj

u, o

dred

jivan

ju i

izvr

šava

nju

javni

h us

luga

zdr

avst

vene

zaš

tite,

druš

tven

e i m

enta

lne

u sv

im n

ivoi

ma

i za

sve

građ

ane.

U p

odel

jene

na

dlež

nost

i spa

daju

i: k

oord

inac

ija

aktiv

nost

i u ja

vnom

sist

emu

zdra

vstv

ene

zašt

ite sa

priv

atni

m i

akre

dito

vanj

e i o

cenj

ivan

je c

enta

ra

za z

drav

stve

nu z

aštit

u , i

uče

šće

u dr

žavn

om p

lani

ranj

u i k

oord

inac

iji u

ob

last

i zdr

avst

vene

zaš

tite.

Svi n

ivoi

zd

ravs

tven

e za

štite

Zdravstvo

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(Voj

vodi

na)

Ital

ijaŠp

anija

PP

S*

Opš

tine

imaj

u pr

avo

da n

apla

te lo

kaln

e po

reze

i do

prin

ose,

ali n

e i d

a pr

ikup

ljaju

ca

rinsk

e na

knad

e, po

rez

na p

rihod

, po

rez

na d

odat

nu

vred

nost

, akc

ize,

pore

z na

kap

ital,

osim

po

reza

na

nepo

kret

nu

imov

inu

koja

se n

alaz

i na

terit

oriji

te o

pštin

e. Ra

spod

ela

opšt

ih

gran

tova

treb

a da

ima

u ob

zir,

izm

eđu

osta

log,

br

oj st

anov

nika

iz

redo

va z

ajed

nica

u

toj o

pštin

i. O

pštin

e sa

već

insk

im sr

pski

m

stan

ovni

štvo

m im

aju

prav

o da

sara

đuju

sa

opš

tinam

a i

inst

ituci

jam

a Sr

bije

o

dobi

janj

u fin

ansij

ske

pom

oći u

sagl

asno

sti

sa c

entra

lnim

za

kono

davs

tvom

.

Pred

viđa

se ja

ćanj

e i

sušt

insk

o pr

ošire

nje

nadl

ežno

sti j

edin

ica

loka

lne

sam

oupr

ave,

u sk

ladu

sa E

vrop

skom

po

veljo

m o

loka

lnoj

sa

mou

prav

i, u

obla

sti

loka

lnih

fina

nsija

. Is

to ta

ko p

redv

iđa

se

pose

bna

parla

men

tarn

a pr

oced

ura,

gde

se

traži

već

ina

glas

ova

od u

kupn

og b

roja

pr

edst

avni

ka k

oji

tvrd

e da

prip

adaj

u ne

-ve

ćins

kim

zaj

edni

cam

a (2

/3),

kako

bi m

enja

li za

ko o

loka

lnim

fin

ansij

ama.

Vojv

odin

a tre

ba d

a im

a di

rekt

ne iz

vore

fin

ansir

anja

akt

ivno

sti

koje

su u

okv

iru n

jene

na

dlež

nost

i. O

sim št

o bu

džet

Voj

vodi

ne tr

eba

da d

obije

naj

man

je

7% b

udže

ta R

epub

like

Srbi

je, V

ojvo

dina

treb

a da

obe

zbed

i sop

stve

ne

prih

ode

prek

o:

prik

uplja

nja

pore

za,

godi

šnjih

prih

oda

od

imov

ine

koja

joj j

e do

delje

na, u

češć

em

u pr

ihod

ima

javni

h pr

eduz

eća

i ust

anov

a, jav

nim

zaj

mov

ima,

kom

erci

jaln

im

kred

itim

a, tra

nsfe

rom

bu

džet

skih

sred

stav

a, do

naci

ja, p

oklo

na i

osta

lih iz

vora

.

Regi

on se

fina

nsira

iz

izvo

ra k

ao št

o je

po

rez

na im

ovin

u ko

ja

se n

alaz

i na

terit

oriji

re

gion

a, al

i mu

isto

tako

prip

adaj

u sle

deće

kv

ote:

9/1

0 od

por

eza

nad

nasle

dstv

om i

dona

cija

ma,

2/10

od

opš

teg

pore

za

na d

ohod

ak n

a ni

vou

regi

ona;

i 90

% p

rihod

a od

lu

trija

; pok

rajin

e se

fina

nsira

ju iz

pr

ihod

a od

por

eza

nad

potro

šnjo

m

gasa

i en

ergi

je k

oji s

e sa

kupl

ja u

pok

rajin

i. Is

to ta

ko, 9

0%

pore

za n

a pr

ihod

e ko

ji se

prik

uplja

u

pokr

ajin

ama

prip

ada

pokr

ajin

ama.

Fina

nsira

nje

Kat

alon

ije, k

ao

i kod

ost

alih

aut

onom

ih

zaje

dnic

a se

vrš

i pre

ko p

orez

a ko

ji se

prik

uplja

na

terit

oriji

K

atal

onije

kao

što

je p

orez

na

prih

ode,

pore

z od

koj

eg

Špan

ija p

otpu

no o

dust

aje

i po

rez

od k

ojeg

del

imič

no

odus

tane

, zat

im o

d tra

nsfe

ra

i izd

vaja

nja

iz Š

pani

je, o

d isp

lata

javn

ih u

sluga

, zat

im o

d kr

edita

, kaz

ni, k

ao i

dona

cija

od

EU,

itd.

Finansije

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(V

ojvo

dina

)It

alija

Špan

ija

PPS*

Zaj

edni

ce im

aju

prav

o na

pr

avni

čnu

zast

uplje

nost

pri

zapo

šljav

anju

u p

olic

ijsku

slu

žbu

u ob

last

ima

gde

živi

dat

a za

jedn

ica,

uz

istov

rem

eno

pošt

ovan

je

prav

ila u

pog

ledu

na

dlež

nost

i.

Opš

tine

u ko

jima

su S

rbi

veći

nska

zaj

edni

ca ć

e im

ati

povl

ašće

na p

rava

uče

šća

u od

abiru

kom

andi

ra

polic

ijski

h st

anic

a, pr

edla

žući

naj

man

je

dva

imen

a za

mes

to

kom

andi

ra st

anic

e, je

dnog

od

koj

ih tr

eba

da im

enuj

e M

inist

arst

vo u

nutra

šnjih

po

slova

. Na

koso

vsko

m

nivo

u od

ržav

a je

dins

tven

i la

nac

kom

ando

vanj

a u

polic

iji.

Loka

lne

polic

ijske

šefo

ve

bira

ju o

pštin

ska

veća

, ali

sa li

ste

kand

idat

a ko

ju

pred

laže

Min

istar

stvo

un

utra

šnjih

pos

lova

, ko

je im

a pr

avo

da ih

ra

zreš

i duž

nost

i u sk

ladu

sa

zak

onom

. List

a ne

tre

ba d

a sa

drži

man

je

od tr

i kan

dida

ta, o

d ko

jih n

ajm

anje

jeda

n tre

ba d

a bu

de iz

redo

va

veći

nske

zaj

edni

ce u

to

j opš

tini.

Polic

ijska

slu

žba

odra

žava

sast

av i

dist

ribuc

iju st

anov

ništ

va.

Zbo

g to

ga, s

trane

se

oba

vezu

ju d

a će

ob

ezbe

diti

500

novi

h po

licijs

kih

služb

enik

a iz

redo

va n

e-ve

ćins

ke

zaje

dnic

e, ko

ji će

biti

st

acio

nira

ni u

mes

tima

gde

žive

ove

zaj

edni

ce.

Nem

a

Ust

av It

alije

, i

stat

ut Ju

žnog

Tiro

la

prec

izira

ju d

a re

gion

im

a pr

avo

da u

svoj

i za

kone

za

urba

nu

i rur

alnu

pol

iciju

. Lo

kaln

e po

licijs

ke

snag

e po

kraj

ine

Bolc

ano

izvr

šava

ju

aktiv

nost

i kon

trole

sa

obra

čaja

, pisa

nja

kazn

i i p

ravn

ih

pita

nja.

U p

itanj

ima

javne

be

zbed

nost

i, u

skla

du

sa d

ržav

nim

zak

onom

, K

atal

onija

je o

dgov

orna

za

pla

nira

nje

i reg

ulisa

nje

siste

ma

javne

bez

bedn

osti,

or

gani

zova

nje

loka

lne

polic

ije,

stva

ranj

e i o

rgan

izov

anje

Po

licijs

kih

Snag

a na

d ko

jima

ona

ima

vrho

vnu

kom

andu

i ko

ordi

nira

akt

ivno

sti l

okal

ne

polic

ije. I

sto

tako

, Pol

icijs

ke

Snag

e su

odg

ovor

ne z

a ko

ntro

lu sa

obra

čaja

i ob

avlja

ju sv

e fu

nkci

je z

a ob

ezbe

điva

nje

javno

g re

da

i ist

ražu

ju o

rgan

izov

ani

krim

inal

i te

roriz

am. T

reba

re

ći d

a K

atal

onija

u sa

radn

ji sa

drž

avom

koo

rdin

ira

bezb

edon

osnu

pol

itiku

.

Aut

onom

na p

olic

ija

se m

ože

uspo

stav

iti

prem

a m

odel

u au

tono

mne

pol

icije

K

atal

oije

i sli

čnih

na

dlež

nost

i. O

na b

i, u

form

alno

m sm

islu,

bi

la d

eo p

olic

ijski

h sn

aga

Kos

ova,

iako

bi

funk

cion

sala

pod

na

dlež

nošć

u Iz

vršn

og

veća

Sav

eza

srps

kih

opšt

ina

Kos

ova

i M

etoh

ije.

Policija

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(V

ojvo

dina

)It

alija

Špan

ija

PPS*

Kos

ovo

ima

pose

bnu

obav

ezu

da o

bezb

edi e

fikas

nu i

delo

tvor

nu z

aštit

u ob

jeka

ta

i spo

men

ika

od k

ultu

rne

i ve

rske

važ

nost

i za

srps

ku

zaje

dnic

u. K

osov

o pr

izna

ju

Srps

ku p

ravo

slavn

u C

rkvu

(S

PC) n

a K

osov

u ka

o in

tegr

alni

deo

SPC

-a sa

se

dišt

em u

Beo

grad

u, i

pruž

a do

datn

u sig

urno

st i

osta

le

mer

e za

štite

. Kos

ovsk

e vl

asti

imać

e pr

istup

mes

tima

koja

su

u v

lasn

ištvu

SPC

-a sa

mo

uz p

rista

nak

Crk

ve il

i kad

a je

izda

t sud

ski n

alog

koj

i se

odno

si na

nav

odne

nez

akon

ite

aktiv

nost

i. SP

C n

a K

osov

u m

ože

da p

rima

od b

ilo k

oje

inst

ituci

je u

nuta

r ili

Kos

ova,

ali n

a po

tpun

o tra

nspa

rent

an

nači

n. K

osov

o pr

uža

SPC

-u

na K

osov

u ca

rinsk

e i p

ores

ke

olak

šice.

Spor

azum

gar

antu

je

slobo

du i

prav

o za

slo

bodn

o i j

avno

iz

raža

vanj

e re

ligije

, po

jedi

načn

o ili

sa

drug

ima.

Vers

ke

zaje

dnic

e, M

aked

onsk

a pr

avos

lavna

crk

va,

Isla

msk

a ve

rska

za

jedn

ica

i Kat

olič

ka

crkv

a su

, pre

ma

ovom

sp

oraz

umu,

odv

ojen

e od

drž

ave,

jedn

ake

pred

za

kono

m i

slobo

dne

da o

snuj

u šk

ole

i dru

ge

druš

tven

e i d

obro

tvor

ne

inst

ituci

je, k

oje

su

regu

lisan

e za

kono

m.

Vojv

odin

a im

a za

cilj

, iz

međ

u os

talo

g, d

a pr

omov

iše p

rinci

p vi

šeko

nfes

onal

nost

i.

Svi p

okra

jinsk

i m

ehan

izm

i su

obav

ezni

da

podr

že

upoz

nava

nje

sa

razl

ičiti

m re

ligija

ma

u Vo

jvod

ini.

Vojv

odin

a im

a na

dlež

nost

i da

sara

đuje

sa c

rkva

ma

i ve

rski

m z

ajed

nica

ma

na te

ritor

iji p

okra

jine.

Nem

a

Kat

alon

ija im

a ek

sklu

zivn

e na

dlež

nost

i i z

a ve

rske

za

jedn

ice

koje

oba

vlja

ju sv

oje

aktiv

nost

i u K

atal

oniji

, a to

po

draz

umev

a re

gulis

anje

i u

spos

tavl

janj

e sa

radn

je i

meh

aniz

ama

sara

dnje

kak

o bi

oba

vili

svoj

e ak

tivno

sti.

Kat

alon

ija m

ože

da u

svoj

i sp

oraz

um o

sara

dnji

sa

vers

kim

zaj

edni

cam

a, al

i ist

o ta

ko je

oba

vezn

a da

pr

omov

iše, r

azvi

ja i

spro

vodi

sp

oraz

ume

koji

su p

otpi

sani

iz

međ

u D

ržav

e i c

rkav

a, ka

o i r

egist

rova

nih

vers

kih

zaje

dnic

a.

Osn

ovat

i pos

eban

ug

ovor

ni o

dnos

izm

eđu

Srps

ke p

ravo

slavn

e cr

kve

i in

stitu

cija

na

Kos

ovu

i da

se o

bezb

edi m

eđun

arod

no

važe

ća g

aran

cija

u v

ezi

obeć

anja

koj

a su

dat

a Sr

psko

j pra

vosla

vnoj

cr

kvi,

crkv

enoj

imov

ini

i akt

ivno

stim

a Sr

pske

pr

avos

lavne

crk

ve n

a te

ritor

iji K

osov

a

Religija

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(V

ojvo

dina

)It

alija

Špan

ija

PPS*

Naj

man

je 1

5% su

dija

Vrh

ovno

g su

da, a

li ni

kako

m

anje

od

3. su

dija

bić

e iz

redo

va z

ajed

nica

koj

e ni

su

u ve

ćini

na

Kos

ovu

i naj

man

je 1

5% su

dija

svak

og

okru

žnog

suda

, ali

nika

ko m

anje

od

2. su

dija

bić

e iz

redo

va z

ajed

nica

koj

e ni

su u

već

ini n

a K

osov

u,

mož

e da

pod

nese

zah

tev

Kos

ovsk

om p

ravo

sudn

om

veću

(KPV

) za

dono

šenj

e od

luke

o u

spos

tavl

janj

u os

novn

og su

da u

nuta

r nje

ne te

ritor

ije il

i da

neko

m

od v

eć p

osto

jeći

h su

dova

na

terit

oriji

dru

ge o

pštin

e bu

de d

odel

jena

nad

ležn

ost n

ad te

ritor

ijom

nov

e op

štin

e. U

kolik

o K

PV n

e us

voji

zaht

ev z

a os

niva

nje

novo

g os

novn

og su

da, o

sniv

a se

ode

ljenj

e za

vez

e ili

ob

ezbe

đuje

se m

oguć

nost

zas

edan

ja o

vog

osno

vnog

su

da n

a te

ritor

iji o

pštin

e ko

ja n

ema

sud.

KPV

će

pred

nost

dat

i čla

novi

ma

zaje

dnic

e ko

ja n

ije a

dekv

atno

za

stup

ljena

sve

dok

proc

enat

sudi

ja i

tuži

laca

koj

i su

član

ovi s

rpsk

e za

jedn

ice

na K

osov

u ni

je is

pod

8% il

i pr

ocen

at o

nih

iz re

dova

zaj

edni

ca k

oja

nije

u v

ećin

i na

Kos

ovu

bude

ispo

d 15

% K

PV ć

e se

sast

ojat

i od

13 č

lano

va, o

d ko

jih ć

e dv

a čl

ana

izab

rati

posla

nici

Sk

upšt

ine

Kos

ova

koji

zauz

imaj

u m

esta

reze

rvisa

na il

i ga

rant

ovan

a za

pre

dsta

vnik

e za

jedn

ice

koso

vski

h Sr

ba

na K

osov

u, d

va č

lana

će

izab

rati

posla

nici

Sku

pštin

e ko

ji za

uzim

aju

mes

ta re

zerv

isana

ili g

aran

tova

na z

a pr

edst

avni

ke o

stal

ih z

ajed

nica

, i d

va m

esta

će

izab

rati

posla

nici

Sku

pštin

e ko

ji su

izab

rani

za

posla

nike

to

kom

redo

vne

rasp

odel

e po

slani

čkih

mes

ta.

Spor

azum

pr

edvi

đa p

oseb

nu

parla

men

tarn

u pr

oced

uru,

gde

se

traž

i već

ina

glas

ova

od

ukup

nog

broj

a pr

edst

avni

ka k

oji

tvrd

e da

prip

adaj

u ne

-već

insk

im

zaje

dnic

ama

(2/3

), ka

ko b

i iz

abra

li: je

dnu

treći

nu su

dija

U

stav

nog

suda

; tri

od

član

ova

Suds

kog

save

ta.

U o

blas

ti su

dstv

a, Vo

jvod

ina

mož

e da

pr

edlo

ži m

ređu

su

dova

koj

i će

funk

cion

isati

na te

ritor

iji

pokr

ajin

e.

Post

oji

Adm

inist

rativ

ni

Regi

onal

ni S

ud

sa a

uton

omni

m

ogra

nkom

za

pok

rajin

u Bo

lcan

o, č

iji

broj

čla

nova

tre

ba d

a bu

de

jedn

ak iz

međ

u gl

avni

h je

zičk

ih

zaje

dnic

a. O

sobe

ko

je ž

ele

da b

udu

imen

ovan

e za

su

dije

, zam

enik

e su

dija

, ass

isten

te

i pra

ktik

ante

, kao

i z

a up

ravn

ike

kanc

elar

ija,

mor

aju

odlič

no

govo

riti i

talij

ansk

i i n

emač

ki.

Vrh

ovni

Sud

Pr

avde

Kat

alon

ije

je je

vrh

ovno

pr

avno

telo

, koj

i je

nadl

ežan

u o

blas

ti ci

viln

og, k

rivič

nog,

ad

min

istra

tivno

g pr

ava

i štit

i pra

va

priz

nata

Sta

tuto

m

Kat

alon

ije. O

vaj

sud

ima

eskl

uziv

nu

nadl

ežno

st d

a tu

mač

i za

kon

u K

atal

oniji

. Pr

edse

dnik

ovo

g su

da

je p

reds

tavn

ik su

dske

vl

asti

u K

atal

oniji

a

imen

uje

ga K

ralj

na o

snov

u pr

edlo

ga

Opš

teg

Save

ta S

udsk

e V

last

i i sa

uče

šćem

Sa

veta

za

Prav

du

Kat

alon

ije. I

sto

tako

, Vrh

ovni

Sud

Pr

avde

Kat

alon

ije im

a jav

nog

tuži

oca,

koji

je

vrho

vni t

užila

c.

Pravosudje

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(V

ojvo

dina

)It

alija

Špan

ija

PPS*

Naj

man

je 1

5% su

dija

Vrh

ovno

g su

da, a

li ni

kako

m

anje

od

3. su

dija

bić

e iz

redo

va z

ajed

nica

koj

e ni

su

u ve

ćini

na

Kos

ovu

i naj

man

je 1

5% su

dija

svak

og

okru

žnog

suda

, ali

nika

ko m

anje

od

2. su

dija

bić

e iz

redo

va z

ajed

nica

koj

e ni

su u

već

ini n

a K

osov

u,

mož

e da

pod

nese

zah

tev

Kos

ovsk

om p

ravo

sudn

om

veću

(KPV

) za

dono

šenj

e od

luke

o u

spos

tavl

janj

u os

novn

og su

da u

nuta

r nje

ne te

ritor

ije il

i da

neko

m

od v

eć p

osto

jeći

h su

dova

na

terit

oriji

dru

ge o

pštin

e bu

de d

odel

jena

nad

ležn

ost n

ad te

ritor

ijom

nov

e op

štin

e. U

kolik

o K

PV n

e us

voji

zaht

ev z

a os

niva

nje

novo

g os

novn

og su

da, o

sniv

a se

ode

ljenj

e za

vez

e ili

ob

ezbe

đuje

se m

oguć

nost

zas

edan

ja o

vog

osno

vnog

su

da n

a te

ritor

iji o

pštin

e ko

ja n

ema

sud.

KPV

će

pred

nost

dat

i čla

novi

ma

zaje

dnic

e ko

ja n

ije a

dekv

atno

za

stup

ljena

sve

dok

proc

enat

sudi

ja i

tuži

laca

koj

i su

član

ovi s

rpsk

e za

jedn

ice

na K

osov

u ni

je is

pod

8% il

i pr

ocen

at o

nih

iz re

dova

zaj

edni

ca k

oja

nije

u v

ećin

i na

Kos

ovu

bude

ispo

d 15

% K

PV ć

e se

sast

ojat

i od

13 č

lano

va, o

d ko

jih ć

e dv

a čl

ana

izab

rati

posla

nici

Sk

upšt

ine

Kos

ova

koji

zauz

imaj

u m

esta

reze

rvisa

na il

i ga

rant

ovan

a za

pre

dsta

vnik

e za

jedn

ice

koso

vski

h Sr

ba

na K

osov

u, d

va č

lana

će

izab

rati

posla

nici

Sku

pštin

e ko

ji za

uzim

aju

mes

ta re

zerv

isana

ili g

aran

tova

na z

a pr

edst

avni

ke o

stal

ih z

ajed

nica

, i d

va m

esta

će

izab

rati

posla

nici

Sku

pštin

e ko

ji su

izab

rani

za

posla

nike

to

kom

redo

vne

rasp

odel

e po

slani

čkih

mes

ta.

Spor

azum

pr

edvi

đa p

oseb

nu

parla

men

tarn

u pr

oced

uru,

gde

se

traž

i već

ina

glas

ova

od

ukup

nog

broj

a pr

edst

avni

ka k

oji

tvrd

e da

prip

adaj

u ne

-već

insk

im

zaje

dnic

ama

(2/3

), ka

ko b

i iz

abra

li: je

dnu

treći

nu su

dija

U

stav

nog

suda

; tri

od

član

ova

Suds

kog

save

ta.

U o

blas

ti su

dstv

a, Vo

jvod

ina

mož

e da

pr

edlo

ži m

ređu

su

dova

koj

i će

funk

cion

isati

na te

ritor

iji

pokr

ajin

e.

Post

oji

Adm

inist

rativ

ni

Regi

onal

ni S

ud

sa a

uton

omni

m

ogra

nkom

za

pok

rajin

u Bo

lcan

o, č

iji

broj

čla

nova

tre

ba d

a bu

de

jedn

ak iz

međ

u gl

avni

h je

zičk

ih

zaje

dnic

a. O

sobe

ko

je ž

ele

da b

udu

imen

ovan

e za

su

dije

, zam

enik

e su

dija

, ass

isten

te

i pra

ktik

ante

, kao

i z

a up

ravn

ike

kanc

elar

ija,

mor

aju

odlič

no

govo

riti i

talij

ansk

i i n

emač

ki.

Vrh

ovni

Sud

Pr

avde

Kat

alon

ije

je je

vrh

ovno

pr

avno

telo

, koj

i je

nadl

ežan

u o

blas

ti ci

viln

og, k

rivič

nog,

ad

min

istra

tivno

g pr

ava

i štit

i pra

va

priz

nata

Sta

tuto

m

Kat

alon

ije. O

vaj

sud

ima

eskl

uziv

nu

nadl

ežno

st d

a tu

mač

i za

kon

u K

atal

oniji

. Pr

edse

dnik

ovo

g su

da

je p

reds

tavn

ik su

dske

vl

asti

u K

atal

oniji

a

imen

uje

ga K

ralj

na o

snov

u pr

edlo

ga

Opš

teg

Save

ta S

udsk

e V

last

i i sa

uče

šćem

Sa

veta

za

Prav

du

Kat

alon

ije. I

sto

tako

, Vrh

ovni

Sud

Pr

avde

Kat

alon

ije im

a jav

nog

tuži

oca,

koji

je

vrho

vni t

užila

c.

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(V

ojvo

dina

)It

alija

Špan

ija

PPS*

Opš

tine

sa v

ećin

skim

srps

kim

st

anov

ništ

vom

imaj

u pr

avo

da m

eđus

obno

sara

đuju

i s

klap

aju

part

ners

tva

za

spro

vođe

nje

opšt

insk

ih

nadl

ežno

sti i

pro

širen

ih

ovla

šćen

ja, i

zmeđ

u os

talo

g,

pute

m: o

sniv

anja

jedn

og

tela

za

dono

šenj

e od

luka

sa

pre

dsta

vnic

ima

opšt

ina.

Ova

par

tner

stva

imaj

u pr

avo

na d

irekt

ne o

dnos

e sa

in

stitu

cija

ma

u Sr

biji

sam

o u

mer

i koj

a je

neo

phod

na

za sp

rovo

đenj

e na

dlež

nost

i pa

rtne

ra. O

dluk

e i a

ktiv

nost

i pa

rtne

rstv

a tre

ba d

a po

dlež

u za

htev

ima

za iz

vešt

avan

je

prem

a ce

ntra

lnom

nad

ležn

om

telu

, kao

i ad

min

istra

tivno

j re

vizi

ji u

vezi

usa

glaš

enos

ti sa

zak

onod

astv

om. O

pštin

e an

gažo

vane

u p

artn

erst

vo

treba

da

objav

ljuju

info

rmac

ije

o ak

tivno

stim

a i b

uđet

skim

sr

edst

vim

a.

Nem

a

Vojv

odin

a im

a st

atus

pra

vnog

lica

i i

ma

zako

noda

vne

i izv

ršne

inst

ituci

je:

Skup

štin

u ko

ja

mož

e da

pre

duzi

ma

aktiv

nost

i u sk

lopu

na

dlež

nost

i koj

e im

a po

kraj

ina,

kao

i Vla

du

koja

izvr

šava

odl

uke

Skup

štin

e.

Regi

onal

ni

orga

ni su

: Re

gion

alni

Sa

vet s

a za

kono

davn

im

nadl

ežno

stim

a, Iz

vršn

i Re

gion

alni

Sav

et

je iz

vršn

o te

lo

za sp

rovo

đenj

e za

kona

u

regi

onu,

i Pr

edse

dnik

Iz

vršn

og S

avet

a, ko

ji pr

edst

avlja

re

gion

.

Gen

eral

itat s

e sa

stoj

i od

Para

lmen

ta, P

reds

edni

štva

i V

lade

. Par

lam

ent p

reds

tavl

ja

građ

ane

Kat

alon

ije i

obav

lja z

akon

odav

nu v

last

, us

vaja

bud

žet,

kont

roliš

e i

prom

oviše

vla

dine

pol

itičk

e ak

cije.

Par

lam

ent,

ima

ogan

izac

ionu

, fina

nsijs

ku i

adm

inst

rativ

nu a

uton

omiju

i i

men

juje

sena

tore

koj

i pr

edst

avlja

ju K

atal

oniju

u

Sena

tu, k

oji b

rojč

ano

treba

ju

biti

prop

orci

onal

ni sa

bro

jem

čl

anov

a sv

ake

parla

men

tarn

e gr

upe.

Pred

sedn

ik je

naj

viši

pred

stav

nik

Gen

eral

itat i

ru

kovo

dila

c V

ladi

nih

akci

ja.

Pred

sedn

ik se

imen

uje

od st

rane

Kra

lja i

bira

od

stra

ne P

arla

men

ta. I

zmeđ

u os

talo

g, u

ime

Kra

lja o

n im

a pr

avo

da o

dobr

ava

zako

ne. V

lada

oba

vlja

izvr

šne

func

ije u

skla

du sa

Sta

tuto

m

Kat

alon

ije i

Ust

avom

Špa

nije

i s

asto

ji se

od

Pred

sedn

ika,

Prvo

g M

inist

ra (k

oji s

e bi

ra

od st

rane

Pre

dsed

nika

) i

min

istar

a.

Save

z sr

pski

h op

štin

a K

osov

a i M

etoh

ija ć

e im

ati

Skup

štin

u i I

zvrš

ni o

dbor

ko

je ć

e im

ati n

adle

žnos

t za

real

izac

iju d

užno

sti i

z og

rani

čeni

h ov

lašć

enja

Političke institucije

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(Voj

vodi

na)

Ital

ijaŠp

anija

PP

S*

Nem

a pr

avo

na o

dnos

e sa

inos

trans

tvom

, ali

ima

prav

o na

odn

ose

sa S

rbijo

m u

nek

im

obla

stim

a, ka

o št

o su

: ob

razo

vanj

e, fin

ansir

anje

, re

ligija

, itd

.

Nem

a

Vojv

odin

a im

a pr

avo

da sa

rađu

je

sa te

ritor

ijaln

im z

ajed

nica

ma

i os

talim

form

ama

auto

nom

ije u

dr

ugim

mes

tima

u ok

viru

spol

jne

polit

ike

Repu

blik

e Sr

bije

i da

sk

lapa

međ

ureg

iona

lne

spor

azum

e u

obla

stim

a sv

oje

nadl

ežno

sti,

imaj

ući u

vid

u te

ritor

ijaln

i int

egrit

et

i pra

vni s

istem

Srb

ije. V

ojvo

dina

m

ože

osno

vati

pred

stav

ništ

va

u ev

rops

kim

regi

onim

a ka

ko b

i pr

omov

isala

eko

nom

ske

kapa

cite

te,

nauk

u, o

braz

ovan

je i

turiz

am

kao

i da

bude

čla

n ev

rops

kih

i m

eđun

arod

nih

udru

ženj

a re

gion

a.

Je

dino

V

lada

Ital

ije m

ože

da

skla

pa m

eđun

arod

ne

spor

azum

e, m

eđut

im

Ust

av It

alije

pr

edvi

đa d

a re

gion

i m

ogu

spro

vodi

ti “p

rom

otiv

ne

aktiv

nost

i”, n

a pr

imer

u o

blas

tima

turiz

ma,

sa st

rani

m

vlad

ama,

ali n

e i d

a se

međ

unar

odno

ob

avež

u.

Kak

o bi

pro

mov

isali

inte

rese

K

atal

onije

, Gen

eral

itat

ima

prav

o da

osn

uje

pred

stav

ništ

va u

inos

trans

tvu

kao

i da

potp

isuje

dog

ovor

e o

sara

dnji

za o

blas

ti ko

je

su u

nje

noj n

adle

žnos

ti.

Što

se ti

će m

eđun

arod

nih

spor

azum

a Šp

anija

treb

a da

una

pred

oba

vest

i K

atal

oniju

ako

ti sp

oraz

umi

imaj

u di

rekt

an u

ticaj

na

nadl

ežno

sti K

atal

onije

. Is

to ta

ko, K

atal

onija

ima

prav

o na

pre

kogr

anič

nu i

međ

ureg

iona

lnu

sara

dnju

.

Save

z sr

pski

h op

štin

a K

osov

a i

Met

ohija

će

imat

i Sk

upšt

inu

i Izv

ršni

od

bor k

oje

će im

ati

nadl

ežno

st

za re

aliz

aciju

du

žnos

ti iz

og

rani

čeni

h ov

lašć

enja

Odnosi sa inostranstvom

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(V

ojvo

dina

)It

alija

Špan

ija

PPS*

Bez

glas

ova

veći

ne p

risut

nih

član

ova

koji

prip

adaj

u ne

-već

insk

oj z

ajed

nici

na

Kos

ovu,

ne

mož

e se

usv

ojiti

, iz

men

iti il

i uki

nuti:

zak

oni k

oji m

enja

ju o

pštin

ske

gran

ice,

osni

vaju

ili u

kida

ju o

pštin

e, ut

vrđu

ju st

epen

ov

lašć

enja

opš

tina

i njih

ovo

učeš

će u

pro

gram

ima

međ

uopš

tinsk

e i p

reko

gran

ične

sara

dnje

; zak

one

koji

spro

vode

pra

va z

ajed

nica

i nj

ihov

ih p

reds

tavn

ika,

osim

on

ih p

ropi

sani

h U

stav

om; z

akon

e o

upot

rebi

jezi

ka; z

a lo

kaln

e iz

bore

; za

zašt

itu k

ultu

rnog

nas

leđa

; za

slobo

du

vero

ispov

esti

ili z

a sp

oraz

ume

sa v

ersk

im z

ajed

nica

ma;

za o

braz

ovan

je; z

a ko

rišće

nje

simbo

la (u

klju

čuju

ći i

simbo

le z

ajed

nica

) i d

ržav

nih

praz

nika

. D

eset

ili v

iše

posla

nika

će,

izm

eđu

osta

log,

imat

i pra

vo d

a os

pore

us

tavn

ost b

ilo k

og z

akon

a ili

odl

uke

koju

je u

svoj

ila

Skup

štin

a pr

ed U

stav

nim

sudo

m, (

u m

ater

ijaln

om i

proc

edur

alno

m a

spek

tu).

Za

bilo

kak

vu iz

men

u U

stav

a, tra

žiće

se o

dobr

enje

dve

treć

ine

posla

nike

Sku

pštin

e ko

ji za

uzim

aju

mes

ta re

zerv

isana

ili z

agar

anto

vana

za

pred

stav

nike

zaj

edni

ca k

oje

nisu

u v

ećin

i na

Kos

ovu.

Spor

azum

pre

dviđ

a po

sebn

u pa

rlam

enta

rnu

proc

edur

u,

gde

se tr

aži v

ećin

a gl

asov

a od

uk

upno

g br

oja

pred

stav

nika

ko

ji tv

rde

da p

ripad

aju

ne-v

ećin

skim

zaj

edni

cam

a (2

/3),

kako

bi i

zabr

ali:

jedn

u tre

ćinu

sudi

ja U

stav

nog

suda

; tri

od č

lano

va S

udsk

og

save

ta i

Om

buds

pers

ona.

Ova

već

ina

je ta

kođe

po

trebn

a za

pro

men

u ne

kih

usta

vni o

dred

bi i

onih

loka

lne

sam

oupr

ave

u ob

last

ima:

kultu

re, u

potre

be

jezi

ka, o

braz

ovan

ja, l

ične

do

kum

enta

cije

, upo

trebu

sim

bola

, zak

ona

o lo

kaln

im

finan

sijam

a, za

loka

lne

izbo

re,

za g

rad

Skop

lje i

opšt

insk

e gr

anic

e, re

vizi

ja k

ojih

je

pred

viđe

na d

a se

dog

odi

nako

n po

pisa

stan

ovni

štva

.

Nem

aN

ema

Nem

aN

ema

Posebna parlamentarna procedura

K

osov

o M

aked

onija

Sr

bija

(V

ojvo

dina

)It

alija

Špan

ija

PPS*

20 m

esta

su re

zerv

isana

za

pred

stav

nike

m

anjin

skih

zaj

edni

ca n

a K

osov

u: 1

0 za

srps

ku

zaje

dnic

u i 1

0 za

ost

ale

zaje

dnic

e do

k će

sv

ako

mes

to k

oje

bude

dob

ijeno

izbo

rima

biti

doda

tno

mes

to. P

osla

nici

iz re

dova

sr

pske

zaj

edni

ce ć

e im

ati:

najm

anje

jedn

og

pred

stav

nika

u p

reds

edni

štvu

Sku

pštin

e;

najm

anje

jeda

n po

dpre

dsed

nik

u sv

akom

sk

upšt

insk

om o

dbor

u, m

ora

da b

ude

iz

razl

ičite

zaj

edni

ce u

odn

osu

na z

ajed

nicu

ko

joj p

ripad

a pr

edse

dnik

odb

ora;

najm

anje

je

dan

min

istar

i dv

a za

men

ika

min

istra

bić

e iz

redo

va sr

pske

zaj

edni

ce. U

opš

tinam

a u

kojim

a na

jman

je 1

0% st

anov

ništ

va

prip

ada

man

jinsk

im z

ajed

nica

ma,

mes

to

podp

reds

edni

ka z

a za

jedn

ice

je re

zerv

isano

je

dnom

pre

dsta

vnik

u za

jedn

ica,

dok

će

drug

o m

esto

pod

pred

sedn

ika

biti

dode

ljeno

ka

ndid

atu

koji

prip

ada

man

jinsk

oj z

ajed

nici

ko

ja je

dob

ila n

ajve

ći b

roj g

laso

va.

U

češć

e je

dne

alba

nske

stra

ne

u V

ladi

; prin

cip

u ob

last

i pos

veće

nost

i, al

i ne

po p

itanj

u us

tavn

e ob

avez

ene

ma

PPS

-Pla

tform

a S

rbije

za

Kos

ovo

Mehanizmi za specijalno predstavljanje

PC

Sticky Note

Me N te madhe

56

Documents

Rešenje - kfos.orgkfos.org/wp-content/uploads/2013/06/Resenje-SRB.pdf · 7 Rešenje - Da li Kosovski Ustav (Ahtisaari) garantuje autonomiju za srbe? forum 2015 2. VRSTE AUTONOMIJA