REFORMA POSLOVNIH PROPISA Kako iz lavirinta? · produktivnost i smanjila prevlast niskokvalifikovanog elementa u izvozu i kako bi se privukle strane investicije“, rekao je Sandžaj

REFORMA POSLOVNIH PROPISA

Kako iz lavirinta?

Broj

6, d

ecem

bar 2

008.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

o� [email protected]

ERNST BODE

Srbija je atraktivna,uprkos problemimaZAVRŠETAK PROCESA PRIVATIZACIJE

Između naših potreba i svetske krizePRIMER USPEHA

KragujevacINVESTICIJE U PRAKSI

Kako napravitiuspešnu prezentaciju


Kako iz lavirinta?

1

Ionako važno pitanje stranih ulaganja dodatno je dobilo na važnosti kod nas zbog globalne krize. Kako se njeni negativni efekti prenose sa finansijskog na realni sektor u vodećim svetskim privredama, tako postaje jasno da nam sledeće godine predstoji usporavanje rasta, ili čak, pad izvoza i zaoštravanje problema deficita spoljne trgovine. Osim javnih investicija koje će biti, velikim delom, finansirane iz inostranih kredita, glavni izvor „peglanja“ manjka u razmeni sa svetom ostaju direktna strana ulaganja u iznosu od najmanje 3 milijarde evra.

Umesto optimističkih ili pesimističkih scenarija, bolje je pogledati činjenice. Na jednoj strani nalaze se ugovorene investicije FIAT-a, zatim prodaja NIS-a, eventualno i RTB-a Bor i Galenike, tenderi za izgradnju termoelektrana... Ovim transakcijama treba priključiti realizaciju nekih već najavljenih grinfild projekata, po čemu smo u 2007. bili drugi u regionu, odmah posle Rumunije. Nije mnogo verovatna, ali ni sasvim isključena ni neka velika akvizicija, kakve su poslednjih meseci pravili Heineken i PepsiCo.

Ipak, globalni tokovi kapitala svakako će biti usporeni, najmanje do kraja iduće godine, zbog poskupljenja bankarskih kredita, ali i recesije u brojnim sektorima. Ako nam sve nabrojene privatizacije i donesu potrebna ulaganja, uslovi za nove grinfilde sigurno neće biti idealni, ne samo zbog svetske krize. Nakon što je mnogo vremena propušteno za poboljšanje našeg privrednog ambijenta, suštinske reforme sada postaju imperativ. Brojni projekti u tom cilju već su pokrenuti – „giljotina“ propisa, one stop shop za registraciju preduzeća, građevinske procedure, autoputevi na koridoru 10, telekomunikaciona infrastruktura i drugi. Kada budemo popravili svoj „proizvod“ na tržištu stranih investicija, moraćemo, konačno, da pređemo i na izgradnju imidža. U međuvremenu, promocija naših prednosti u direktnoj komunikaciji sa svetskim kompanijama treba da nam služi kao osnovna strategija.

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd • tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774fax: 011 3398 814 • e-mail: [email protected] • www.siepa.gov.rs

Urednik: Dragan PejčićZamenik urednika: Nikola Janković

Specijalni saradnik: Božidar Laganin

Saradnici: Miloš Ćurčin, Maja Vuković, Ines Novosel, Goran Radosavljević,Nataša Vujović i Milica Zatezalo

Tehnički urednik & dizajn: Saša ĐorđevićPriprema za štampu: Vladimir VuksanLektura i korektura: Boban Čupić

Štampa: Standard 2

Časopis je besplatan i izlazi kvartalno.

INVESTICIJE DECEMBAR 2008.

INVESTICIJE, Broj 6, decembar 2008. Reč urednika

Dragan Pejčić[email protected]

4

9

14

22

Vesti ................................................................................................................. 2

Globalni trendoviStrane direktne investicije u Jugoistočnoj Evropiu 2006. godini ........................................................................................... 4

Lokalni trendoviStrane direktne investicije u Srbiji uperiodu januar-septembar 2008. godine ......................... 5

Top temaZavršetak procesa privatizacije ..................................................... 6

Primer uspehaKragujevac ................................................................................................... 9

IntervjuErnst Bode,predsednik Nemačkog privrednog udruženja u Srbiji.......... 12

Investicije u praksiKako napraviti uspešnu prezentaciju .................................... 14

Investicije u teorijiIskustva nacionalnih politika stranih ulaganja ................... 16

Internet vodičfDi Atlas ....................................................................................................... 17

SpecijalNALED – akcija Iz lavirinta ............................................................. 18

Vaši partneriProgrami TAM i BAS ............................................................................ 20

Iz svetaEkonomski razvoj i strane investicije u Rumuniji ............... 22

AnalizeIstraživanje kompanija Ernst & Young iPricewaterhouseCoopers ................................................................. 24

Javno mnenjeEvropski gradovi i regioni budućnosti 2008/09. ................... 26

Iz ugla investitoraStanje IT infrastrukture u Srbiji ................................................... 27

Vesti

Za Koridor 10 tri milijarde evraU izgradnju saobraćajnica u Srbiji biće uloženo tri milijarde evra, najavio je potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić. „Prioritet nove srpske vlade biće jačanje ekonomije i brži privredni rast, što će se postići većim investicijama u infrastrukturu i privlačenjem stranih direktnih investicija, a samo u gradnju novih puteva biće uloženo tri milijarde evra“, kaže Dinkić.

On je istakao da je Srbiji u narednim godinama potrebno pet do osam milijardi dolara stranih direktnih investicija godišnje, kao i da će Srbija uklanjanjem političkog rizika i dobijanjem kandidature za članstvo u EU postati atraktivnija za ulaganje.

Dinkić je ponovio da će se u narednim godinama istovremeno raditi na izgradnji nekoliko putnih pravaca, a prioritet će biti završetak izgradnje Koridora 10. Novac za izgradnju biće obezbeđen iz pretpristupnih fondova EU koji bi trebalo da budu povećani sa milijardu na tri milijarde evra za narednih pet godina, ali koji će biti dostupni Srbiji tek kad postane kandidat za članstvo, što bi najranije moglo da se dogodi, prema njegovim rečima, početkom 2009. Drugi izvor finanasiranja će biti privatizacioni prihodi, a treći – krediti međunarodnih finansijskih organizacija i evroobveznice, čije će emitovanje početi sledeće godine, ukazao je on.

www.b92.net

SRP seče troškove administracijeAdministrativni troškovi će posle realizacije Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) biti manji za 25 procenata, saopštio je potpredsednik vlade Mlađan Dinkić. „Osim smanjenja troškova, biće promenjen način funkcionisanja administracije.

Ubuduće, ukoliko se administracija ne izjasni o nekom zahtevu, to će biti protumačeno kao da je on odobren. Ćutanje administracije značiće odobravanje“, rekao je Dinkić na konferenciji u Vladi Srbije.

Sveobuhvatna reforma propisa odvijaće se u nekoliko faza. U prvoj fazi pripreme i inventure, biće formirana prva elektronska baza svih propisa u Srbiji. Posle toga, u drugoj fazi, biće izvršena analiza tih propisa i davanje preporuka koje propise treba ukinuti ili izmeniti. Ceo posao trebalo bi da bude gotov do kraja 2009. godine.

„Svako ministarstvo će imenovati po jednog koordinatora koji će biti zadužen za rad na projektu u okviru tog ministarstva. To bi trebalo da ubrza ceo proces“, rekao je Dinkić.

Biznis

Nove subvencije za investitoreVlada Srbije je usvojila Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima i načinu privlačenja stranih direktnih investicija. Kako je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio, Uredba predviđa da država pokrije do 25 odsto vrednosti ulaganja stranim investitorima koji ulože više od 200 miliona evra i zaposle više od 1.000 ljudi.

Dinkić je rekao da ova posebna pogodnost ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji Jugoistočne Evrope i važiće samo do 2010. godine. Očekuje se da će omogućiti veći priliv stranih direktnih investicija i da će dati podstrek, naročito ulasku velikih kompanija iz oblasti informatike, telekomunikacija i elektronike.

Biznis

Srbiji potrebni stručni radnici„Srbija mora da unapredi stručnost radne snage. Potreban je razvoj ljudskog kapitala, kao centralnog dela strategije razvoja svih zemalja

u regionu, kako bi se povećala produktivnost i smanjila prevlast niskokvalifikovanog elementa u izvozu i kako bi se privukle strane investicije“, rekao je Sandžaj Katurija, autor izveštaja Svetske banke Integracija Zapadnog Balkana i Evropska unija.

Obrazovni nivo radne snage u Srbiji je relativno nizak, a jeftina radna snaga više ne može da bude oslonac Srbije, ni drugih zemalja Zapadnog Balkana za zauzimanje mesta na evropskom tržištu.

Ekonomist magazin

Do građevinske dozvole za 100 danaMinistar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je da bi trebalo da bude skraćeno vreme za izdavanje građevinskih dozvola za 100 dana.

Trenutno, proces izdavanja građevinskih dozvola traje prosečno 270 dana, što je, kako je rekao ministar u intervjuu agenciji Beta, „destimulišuće za strane investitore i ugrožava konkurentnost domaće privrede“. „U narednim mesecima Ministarstvo će se pobrinuti za izmene i usklađivanje zakona, kako bi se skratio čitav proces izdavanja dozvola za izgradnju objekata i procene uticaja gradnje na životnu sredinu“, kazao je Dulić.

Da bi se izdavanje dozvola učinilo još efikasnijim, potrebno je poboljšati rad administracije i smanjiti korupciju, edukovati opštinske službenike, ali i bolje organizovati lokalne urbanističke zavode, modernizovati katastar nepokretnosti i institucije koje pripremaju neophodnu dokumentaciju za izdavanje tih dozvola, rekao je Dulić. Ministar je istakao da će se u skupštinskoj proceduri prvo naći izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, čije su pojedine odredbe i nedorečenosti glavni razlog sporog izdavanja dozvola za gradnju. Nakon toga će se, kako je dodao, pred

2 INVESTICIJE DECEMBAR 2008.

Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja

Skupštinom naći i Zakon o katastru nepokretnosti, kao i Zakon o građevinskom zemljištu, koji će biti vezan za Zakon o denacionalizaciji.

Biznis

Hotel Jugoslavija u lancu KempinskiKompanije Alpe Adrija hoteli i Kempinski hoteli potpisale su u Beogradu ugovor kojim će novobeogradski hotel Jugoslavija postati deo jednog od najluksuznijih svetskih lanaca hotela Kempinski. Biće investirano 40 miliona evra, a rekonstrukcija ovog hotela predstavlja jedno od najvećih ulaganja u oblast turizma u Srbiji. Alpe Adrija hoteli se obavezala da će po sistemu „ključ u ruke“ hotel predati na upravljanje najkasnije do 2011. godine.

Kempinski hotel Beograd imaće pet zvezdica, a zauzimaće oko četvrtinu novog stambeno-poslovnog centra, čija će ukupna vrednost biti oko 100 miliona evra, rekla je Irina Kertsikof iz kompanije Alpe Adrija hoteli. Ceo kompleks će imati 26.000 kvadratnih metara za mešovitu namenu, 34.000 za stambeni i poslovni prostor i 30.000 kvadrata za prodajne objekte.

Biznis

Proširena lista roba za izvoz bez carine u RusijuPredstavnici Srbije i Ruske Federacije usaglasili su proširenu listu proizvoda koji će se bez carine iz Srbije izvoziti u Rusku Federaciju, saopštilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Na proširenoj listi robe koja će se iz Srbije izvoziti u Rusiju biće i svi lekovi, klanični i konditorski proizvodi, sok od jabuke, pivo od slada, vina od svežeg grožđa, svi sapuni, tkanine od vlačene vune,

frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje, mašine za pranje i sušenje.

Bez carine će se izvoziti i drvena tapacirana sedišta, drveni kancelarijski nameštaj, vreće za spavanje, posteljina i slična roba. Carina za uvoz iz Rusije će biti ukinuta na mineralna ili hemijska đubriva, vazdušne ili vakuum pumpe, kuglične ležajeve, kućišta za ležaje, elektromotore i električne generatore, transformatore i akumulatore, kao i za traktore snage preko 90 kilovata.

Na zasedanju radne grupe dogovoreno je da se o liberalizaciji putničkih automobila, tepiha i televizora razgovara na narednoj rundi pregovora.

Blic

Ball Corporation ulaže 25 miliona evra u SrbijuAmerička kompanija Ball Corporation će uložiti 25 miliona evra u fabriku u Beogradu i zaposliti 100 radnika, saopšteno je iz Vlade Srbije. Proizvođač limenki ima 11 fabrika u Evropi i zapošljava 2.500 ljudi. Prvi čovek te kompanije Dejv Huver je rekao da će investicija biti upotrebljena za proizvodnju limenki i poklopaca, a beogradska fabrika biće jedina u Evropi koja će na jednom mestu proizvoditi i tela i poklopce limenki.

www.b92.net

EBRD: Za Srbiju 250 miliona evraDirektorka Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji Hildegard Gacek najavila je da će ta banka u 2009. investirati više od planiranih 250 miliona evra u Srbiju. „Nemamo ograničenje za ulaganja po državi i EBRD je spremna da podrži sve projekte koji u Srbiji budu ponuđeni“, navela je ona i naglasila da je Srbija

država sa velikim potencijalom za ekonomski razvoj, naročito u privatnom sektoru. „Srpske kompanije imaju potencijal za razvoj, ne samo na domaćem tržištu, već i za širenje poslovanja preko granice i EBRD želi da ih podrži u budućim aktivnostima“, kazala je direktorka EBRD-a za Srbiju.

Evropska banka za obnovu i razvoj od aprila 2001. godine do sada je u Srbiji, prema ranijim podacima, finansirala značajne infrastrukturne projekte ukupne vrednosti oko 1,3 milijarde evra.

www.b92.net

Grundfos ulaže 80 miliona evraPremijer Srbije Mirko Cvetković najavio je investicije danske kompanije Grundfos u Srbiji u vrednosti od oko 80 miliona evra. Cvetković je, posle sastanka sa danskim premijerom Andersom Fog Rasmusenom, rekao da će danski proizvođač pumpi investirati u Inđiji i da će to omogućiti otvaranje 500 novih radnih mesta.

Cvetković i Rasmusen su ocenili da je potrebno unaprediti trgovinsku razmenu između dve zemlje i podstaći danska ulaganja u Srbiju, iako u njoj već posluje više danskih kompanija, uključujući pivaru Carlsberg. „Želeo bih da vidim više danskih poslovnih investicija u Srbiji“, rekao je danski premijer.

www.b92.net

Srbija popravila trend rejtingTrend rejtinga Srbije u decembru je bolji nego prethodnog meseca, čemu je najviše doprinelo smanjenje političkog rizika u zemlji, ocenio je Dun and Bradstreet, najveća bonitetska kuća na svetu. U decembarskom izveštaju, D&B Srbiju i dalje svrstava u zemlje visokog rizika, sa rejtingom DB5a, preneo je portal eKapija.

Danas

Vesti

3INVESTICIJE DECEMBAR 2008.

Ministarstvo ekonomijei regionalnog razvoja

4

Zemlje Jugoistočne Evrope, kao pogodna mesta za trgovinu i investicije, poslednjih godina su napravile veliki korak na polju ekonomskih reformi, ali istim

ritmom ne teku i reforme političkog sistema i državne uprave. Makroekonomsku stabilnost i dalje ugrožavaju veliki udeo sive ekonomije i visok stepen nezaposlenosti.

Prema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), ukupan priliv stranih direktnih investicija u 2006. godini u zemljama Jugoistočne Evrope iznosio je 26,3 milijarde američkih dolara. Na ekonomski rast i dalje najviše utiče privatizacija, kao jedan od najvažnijih elemenata u procesu izgradnje tržišne ekonomije u zemljama ovog regiona, ali i veliki broj grinfild projekata iz zemalja članica Evropske unije (čak 70%).

Četiri zemlje dominiraju

Najveći priliv stranih direktnih investicija registrovan je kod budućih članica Evropske unije, Rumunije i Bugarske. Na vodećoj poziciji našla se Rumunija, sa iznosom od 11,4 milijarde dolara i učešćem od 45% u ukupnom prilivu, najviše zbog privatizacionih transakcija. Bugarska je, u odnosu na 2005. godinu, privukla za 34% više investicija, u ukupnom iznosu od 5,2 milijarde dolara, što ju je smestilo na drugu poziciju u regionu. Skok ulaganja primećen je kod Srbije, čiji je neto priliv SDI iznosio 4,3 milijarde dolara, za 180% više nego u 2005. godini. Još je samo Hrvatska zabeležila porast, sa prilivom od 3,6 milijardi dolara, dok je u Bosni i Hercegovini primećen smanjen priliv investicija u odnosu na prethodnu godinu za 20%.

Krajem 2005. godine, austrijska Erste Bank preuzela je rumunsku BCR (Banca Comerciala Romana) i time je završen

proces privatizacije koji se odvijao u dve faze. Austrija je, samim tim, postala zemlja sa najvećim obimom investicija u Rumuniji, ispred SAD i Norveške.

Kao i prethodnih godina, malo se ulagalo u proizvodne delatnosti, dok u strukturi uvezenog kapitala značajnu stavku predstavljaju investicije usmerene u finansijski sektor. Zahvaljujući bankarstvu, u sektoru usluga priliv stranih direktnih investicija je skoro udvostručen. Velika važnost pridaje se i sektoru telekomunikacija, a kao primer navodi se preuzimanje Mobi 63 iz Srbije od strane Telenora, u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, povećani broj ulaganja primećuje se u farmaceutskoj industriji, i to u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji. Sa bržim rastom tržišta i bruto domaćeg proizvoda, zemlje regiona mogu da nastave sa privlačenjem stranih investicija i, samim tim, da budu konkurentnije na globalnom tržištu.

Maja Vuković[email protected]


Strane direktne investicije u Jugoistočnoj Evropi u 2006. godini

Uzlazni trendNa rast ulaganja u regionu i dalje najviše utiče privatizacija. Grinfi ld projekti uglavnom potiču iz Evropske unije

GLOBALNI TRENDOVI

45%

20%

17%

14%

Struktura neto priliva SDI u Jugoistočnoj Evropi u 2006.

Srbija

Hrvatska

Bugarska

1% Makedonija

2% BiH

1% Albanija

Rumunija

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2007

Neto priliv SDI u Jugoistočnoj Evropi u 2006. (u milionima USD)

Srbija 4.264

Rumunija 11.394

Bugarska 5.972

Hrvatska 3.556

BiH 423

Makedonija 351

Albanija 325

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2007


U periodu januar-septembar 2008. godine, bruto vrednost novčanih stranih ulaganja u

Srbiji, računajući i priliv po osnovu povlačenja ulaganja domaćeg kapitala u inostranstvo, iznosi 2,88 milijardi dolara. U strukturi odliva, na povlačenje investicija stranih kompanija kod nas odnosi se 461,62 miliona dolara, a na ulaganje domaćih preduzeća u inostranstvo 320,24 miliona dolara. Neto vrednost robnih i novčanih stranih ulaganja u prvih devet meseci 2008. godine iznosi 2,44 milijarde dolara. Tokom prve polovine godine ostvaren je bruto priliv od preko 2,3 milijarde dolara, ali je od avgusta primetan znatan pad, tako da je u trećem kvartalu zabeleženo svega nešto više od 500 miliona dolara ulaganja. Na osnovu toga, do kraja 2008. godine očekuje se da će u Srbiju biti uložen približno isti iznos stranog kapitala kao i u 2007. godini, odnosno oko 3,5 milijarde dolara bruto.

Velike akvizicije

Za razliku od nekoliko krupnih privatizacionih transakcija (RTB Bor i JAT Airways, na primer) koje su odložene za naredni period, preuzimanja privatnih kompanija imaće

neplanirano visok udeo. Na vrhu među multinacionalnim kompanijama, koje su preuzele, odnosno dokapitalizovale domaća preduzeća, nalaze se holandski Heineken, novi vlasnik pivara u Novom Sadu i Zaječaru, zatim holandska filijala kompanije PepsiCo koja je kupila beogradski Marbo Product, kao i američka investiciona banka Merrill Lynch (kupovina manjinskog udela u kompaniji MPC Properties). Uz registrovani priliv po osnovu privatizacije DDOR-a Novi Sad od strane italijanske osiguravajuće kuće Fondiaria SAI, ovo su bila najveća pojedinačna ulaganja u dosadašnjem toku godine.

Od najznačajnijih trendova u 2008. izdvaja se, takođe, zadovoljavajući broj najavljenih grinfild projekata. Prema istraživanju koje zajedno sprovode SIEPA i Ernst & Young, samo u prvih šest meseci zabeleženo je više od 30 investicija tog tipa. Ulaganja u nekretnine

i trgovinu još uvek preovlađuju u sektorskoj strukturi, ali je primetno i rastuće učešće energetike, proizvodnje auto delova, tekstilne i hemijske industrije i ostalih proizvodnih grana.

U granskoj strukturi stranih direktnih investicija i dalje dominira finansijski sektor, sa više od polovine ukupnog priliva. Drugo mesto zauzima prerađivačka industrija, a nakon toga slede poslovi sa nekretninama, trgovina i saobraćaj i telekomunikacije, dok ostale delatnosti beleže znatno manji udeo.

Dok se u sektorskoj distribuciji ulaganja već godinama izdvaja pomenutih pet delatnosti, u strukturi neto priliva stranih direktnih ulaganja po zemljama, u odnosu na isti period 2007. godine, desile su se velike promene. Na prvom mestu se nalazi Holandija koja prošle godine nije bila plasirana ni među prvih deset zemalja. Italija je sa petog mesta dospela na treće, dok je Luksemburg pao na devetu poziciju. Slovenija i Francuska su se u ovoj godini našle u grupi prvih deset vodećih zemalja, ali sa nešto manjim prilivom.

Maja Vuković[email protected]

Strane direktne investicije u Srbiji u periodu januar - septembar 2008. godine

Na nivou prošle godineZa prvih devet meseci karakteristične su krupne akvizicije u privatnom sektoru, nastavak pozitivnog trenda grinfild projekata, ali i osetan pad ulaganja u trećem kvartalu

LOKALNI TRENDOVI

Strana direktna ulaganja po granama delatnosti u periodu januar - septembar 2008. godine (u hiljadama USD)

Grana Iznos ulaganja

Finansijsko posredovanje 1.188.142

Prerađivačka industrija 504.337

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 492.577

Trgovina na veliko i malo, opravka 325.446

Saobraćaj i telekomunikacije 193.056

Građevinarstvo 60.101

Poljoprivreda 57.185

Druge komunalne, društvene i lične usluge 23.772

Hoteli i restorani 22.576

Vađenje ruda i kamena 7.485Izvor: Narodna banka Srbije

Strana direktna ulaganja u novcu po zemljama u periodu januar - jun 2008. godine (u hiljadama USD)Zemlja Iznos ulaganja

Holandija 529.400

Austrija 434.684

Italija 410.229

Slovenija 108.945

Švajcarska 104.806

Hrvatska 102.014

Francuska 76.260

Nemačka 73.568

Luksemburg 71.337

Crna Gora 64.868Izvor: Narodna banka Srbije


Ekonomska teorija i privredna praksa favorizuju privatnu u odnosu na druge oblike

svojine. Uz svu specifičnost pojedinačnih slučajeva, ona se pokazala kao ekonomski najefikasniji oblik vlasništva, iz jednostavnog razloga što rizik ishoda poslovnih odluka vezuje za konkretnog titulara kapitala. Zato transformacija dominantnog svojinskog oblika, iz društvene, odnosno državne u privatnu, nije cilj sam po sebi. Osnovna svrha tog procesa sastoji se u podizanju performansi celokupnog privrednog sistema.

U završnoj fazi srpske privatizacije, nakon što je već prodata velika većina dobrih preduzeća, ima smisla postaviti pitanje njenih efekata.

Veća proizvodnja i izvoz, manja zaposlenost

Do decembra ove godine, u realnom sektoru prodato je 2.420 firmi, ne računajući preduzeća već prethodno

privatizovana po ranijim zakonima, što predstavlja uspešnost od gotovo ¾. Zbir prodajne cene, planiranih investicija i obaveznog socijalnog programa dostigao je 4,521 milijardu evra. Od zaključenih ugovora raskinuto je njih 372, i to 15 tenderskih i 357 aukcijskih. Kako navode u Agenciji za privatizaciju, postoji više osnova za raskid, a dva najčešća su neodržavanje kontinuiteta poslovanja, uz nepoštovanje radno-pravnih propisa i neplaćanje dospelih rata kupoprodajne cene, s tim da u većem broju slučajeva ima više od jednog osnova za raskid.

Ako se ukupan neto profit privrede uzme kao glavni pokazatelj efikasnosti privatizacije, onda je podatak za prošlu godinu vrlo indikativan. U 2007, prvi put od početka tranzicije, srpska ekonomija je ostvarila pozitivan finansijski rezultat. Kada se zna da najveća javna preduzeća učestvuju u ukupnom neto profitu sa svega 8%, a da su preostale

društvene firme uglavnom nerentabilne, jasno je da privatizovani deo privrede daje značajan doprinos ukupnim rezultatima.

Naredni aspekt odnosi se na tempo privrednog rasta. Od 2001. godine, naš bruto domaći proizvod uvećavao se u proseku za 5,5%, a samo u poslednje četiri godine rast je iznosio 6,7%. Iako su uslužne delatnosti, kao što su bankarstvo, saobraćaj i telekomunikacije i trgovina, bile ključni generator rasta, industrijska proizvodnja je, takođe, uglavnom beležila relativno visoke stope.

U vezi sa proizvodnjom nalaze se, naravno, i izvozni rezultati. Na prosečan rast od 33% u ovom periodu uticali su brojni faktori, od liberalizacije trgovinske razmene do povoljnih kretanja svetskih cena naših glavnih izvoznih proizvoda, ali privatizacija i restrukturiranje zauzimaju vodeće mesto, kao procesi koji su, zapravo, omogućili da pomenute okolnosti budu adekvatno iskorišćene. Najbolji primer je, svakako, U.S. Steel,

TOP TEMA

Završetak procesa privatizacije

Između domaćih potreba i svetske krizePrivatizacija je jedan od glavnih generatora visokog rasta proizvodnje i izvoza. Manji priliv, usled globalne krize, zahteva bržu preorijentaciju na grinfild i druge oblike ulaganja

Statistika procesa privatizacije u realnom sektoru (2002-2008.)

Ukupno ponuđeno

Ukupno prodato/ raskinuto

Procenat uspešnosti

Prodajna cena

(000 EUR)

Investicije (000 EUR)

Socijalni program(000 EUR)

Tenderi 211 104 49% 1.170.056 1.145.586 276.689

Tenderi – raskidi 15 472.120 105.928 2.042

Aukcije 2.303 1.674 73% 1.121.802 221.802

Aukcije – raskidi 357 211.939 45.937

Tržište kapitala 639 534 84% 515.535 5.902

Tržište kapitala – prethodno raskinuto 153 108 71% 58.428

Tržište kapitala – prethodno privatizovano 983 772 79% 3.190

Ukupno 3.306 2.420 73% 2.869.011 1.373.290 278.731

Izvor: Agencija za privatizaciju


TOP TEMA

sa udelom od skoro 12% u srpskom izvozu. Međutim, smederevska čeličana nije jedini primer. Od dvadeset vodećih izvoznika u prošloj godini, više od polovine čine upravo firme koje su bilo privatizovane ili preuzete od strane multinacionalnih kompanija.

Za razliku od dobiti, proizvodnje i izvoza, zaposlenost je smanjena kao rezultat privatizacije. Ova pojava je posebno izražena u proizvodnim granama, gde je između 2004. i 2007. godine registrovan pad ukupne zaposlenosti za gotovo 92.000. S druge strane, većina ostalih delatnosti beleži neznatno smanjenje ili, čak, blago povećanje broja radnika. Tako, na primer, tercijarni sektori (trgovina, hoteli i restorani i saobraćaj i veze) imaju kumulativni četvorogodišnji pad zaposlenosti od „svega“ nešto više od 25.000, dok finansijsko posredovanje i nekretnine i iznajmljivanje zajedno stvaraju skoro 10.000 novih radnih mesta više nego pre četiri godine. Ovakvi rezultati direktna su posledica većih stranih investicija u uslužnim delatnostima, posebno u formi grinfild projekata.

Hiljadu kandidata za stečaj i likvidaciju

Jedna od pratećih pojava procesa privatizacije sastoji se u likvidaciji besperspektivnih firmi ili njihovoj poslovnoj transformaciji kroz stečaj. Takvih preduzeća, po procenama Agencije za privatizaciju, ima oko hiljadu. „Jedan deo ovih preduzeća ima većinski državni kapital, pa ne podleže zakonskom roku za privatizaciju do kraja godine. Kod nekih preduzeća je obustavljen postupak privatizacije. Za 75 preduzeća je već objavljen javni poziv, ali još uvek nisu prodata. Oko 300 preduzeća će otići u stečaj, dok je za njih 29 već pokrenut postupak prinudne likvidacije“, objašnjavaju u Agenciji.

Stečajni postupci su se godinama nalazili u „sivoj zoni“, zahvaljujući manjkavim propisima koji su omogućavali njihovo beskrajno odugovlačenje. U jednom trenutku, prosečno trajanje postupka iznosilo je neverovatnih sedam godina, a

sa praksom pojedinih stečajnih upravnika imali smo prilike da se upoznamo tokom aktuelnih suđenja. Novi Zakon o stečajnom postupku iz 2005. godine donet je upravo sa namerom da se rokovi drastično skrate, pa je proklamovana ukupna dužina postupka trebalo da bude godinu do godinu i po dana. Iz izveštaja Svetske banke Doing Business in 2009 može se videti da je cilj za sada delimično ostvaren. Njihovi nalazi pokazuju da je za okončanje stečaja potrebno 2,7 godina, što je nešto bolje od proseka regiona. Troškovi postupka, mereni kao

procenat vrednosti imovine, znatno su viši, dok je stopa naplate potraživanja od 25,4% otprilike na nivou regionalnog proseka.

Agencija za privatizaciju je imenovana za stečajnog upravnika u 494 preduzeća, a u njenoj nadležnosti se trenutno nalazi 271 preduzeće u stečaju. Ukupan priliv, ostvaren dosadašnjom delimičnom ili celokupnom prodajom imovine preduzeća u stečaju, iznosi 47,8 milijardi dinara.

Sabiranjem svih stranih ulaganja kroz privatizaciju dobija se da ovaj proces dominira prilivom inostranih investicija. Samo u realnom sektoru,

8

ukupan iznos prodajne cene, planiranih ulaganja i socijalnog programa premašuje 2,5 milijardi evra, a tome se dodaje 1,5 milijardi u telekomunikacijama, kao i približno 1,1 milijarda evra u bankarstvu i osiguranju.

Vreme za grinfilde

Ovakav trend krupnih privatizacionih transakcija trebalo bi da bude nastavljen sve do prodaje većinskog ili manjinskog udela u velikim državnim sistemima. Međutim, u uslovima svetske finansijske krize i neizbežne privredne recesije, bilo bi vrlo neodgovorno licitirati cenama. Ranija računica o 1.000 evra u besplatnim akcijama imala je za pretpostavku da će šest javnih preduzeća (Aerodrom Beograd, Elektroprivreda Srbije, Galenika, JAT Airways, NIS i Telekom) zajedno vredeti oko 25 milijardi evra. Nakon neuspeha tendera za JAT i verovatne prodaje NIS-a za samo 400 miliona evra, ova kalkulacija već deluje nerealno. U svakom slučaju, sledeće godine se očekuje privatizacija Galenike, budući da kriza za sada nema veliki uticaj na farmaceutsku industriju. Uz NIS i RTB Bor, ovi tenderi bi trebalo da donesu oko milijardu evra u 2009. godini, dok će Telekom, Aerodrom i EPS na nove vlasnike sačekati bar do 2010.

Kad je o društvenom kapitalu reč, Zakonom je definisano da je rok za njegovu privatizaciju kraj 2008. godine. „Za sva preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, za koja ne bude bio objavljen javni poziv do kraja godine, predviđen je postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja. Prema planu, Agencija će do kraja godine ponuditi na prodaju još 185 preduzeća, od toga 11 na tenderima i 174 na aukcijama“, kažu u Agenciji.

Kako nam je za postizanje ključnih ekonomskih ciljeva u sledeće tri godine neophodno preko 3 miljarde evra neto priliva godišnje, krajnje je vreme za promenu strukture stranih ulaganja u korist mnogo većih grinfild i braunfild investicija i ostalih neprivatizacionih kanala. Razlog više predstavlja skorašnja Vladina Uredba, po kojoj će budući kupci imati pravo na odloženo plaćanje u periodu od pet godina, uz kamatnu stopu koja se računa kao EURIBOR + 2%. Drugim rečima, država više neće moći da računa na jednokratne prilive u budžetu, kao do sada, pa će budžetske i platnobilansne neravnoteže morati sve više da pokriva iz drugih izvora.

Tako postavljen cilj zahteva kreiranje konkurentskih prednosti Srbije u regionalnoj utakmici za privlačenje stranih investicija. Za uspešne privatizacije bilo je dovoljno imati dobra preduzeća i perspektivno domaće tržište. I ma koliko privatizacija najvećih državnih sistema bila značajna, a taktika odlaganja pojedinih prodaja u ovoj situaciji opravdana, fokus u narednim godinama mora da bude na tome kako obezbediti stabilan priliv grinfild projekata, posebno u tehnološki-intenzivnim i izvozno-orijentisanim sektorima.



TOP TEMA

U finansijskom sektoru, Agencija za osiguranje depozita je, od 2004. godine, sprovela restrukturiranje i privatizaciju u sedam banaka i jednom osiguravajućem društvu. Za ukupno 814 miliona evra prodate su sledeće banke: Jubanka, Novosadska banka, Continental banka, Niška banka, Panonska banka, Vojvođanska banka i Nacionalna štedionica. Pored toga, početkom ove godine italijanska Fondiaria SAI kupila je 83,32% kapitala osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad za 220 miliona evra.

Nakon ovih, uspešno okončanih transakcija, država je zadržala većinsko vlasništvo u četiri banke (Banka Poštanska štedionica, Credy banka, Privredna banka Pančevo i Srpska banka),

zajedno sa EBRD-om suvlasnik je u Komercijalnoj banci i Čačanskoj banci, manjinski paket akcija poseduje u PB Agrobanci, Privrednoj banci Beograd i JUBMES banci, a većinski je vlasnik Dunav osiguranja. Kako objašnjavaju u Agenciji za osiguranje depozita, od Vlade Srbije tek se očekuje usvajanje Strategije za postupanje sa akcijama banaka u vlasništvu države. Međutim, zavisno od stanja na globalnom tržištu, okvirni plan predviđa tendersku prodaju i/ili pripajanje Credy banke, Privredne banke Pančevo i Srpske banke, zatim prodaju, putem jednog od tri metoda, Privredne banke Beograd, JUBMES banke i Agrobanke, kao i nastavak institucionalne izgradnje preostale tri banke.

MILIJARDU EVRA OD PRIVATIZACIJA U BANKARSTVU I OSIGURANJU

Najveće strane investicije u procesu privatizacije

Kompanija Zemlja DelatnostVisina investicije

(u milionima evra)

Telenor Norveška Telekomunikacije 1.602

Philip Morris SAD Duvanska 611

National Bank of Greece Grčka Bankarstvo 425

Alpha Bank Grčka Bankarstvo 152

San Paolo IMI Italija Bankarstvo 151

U. S. Steel SAD Metalska 150

Lafarge Francuska Građevinska 141

Japan Tobacco International Japan Duvanska 130

Cimos Slovenija Automobilska 100

Titan Grčka Građevinska 87

Izvor: SIEPA

MILIJARDU EVRA OD PRIVATIZACIJA U BANKARSTVU I OSIGURANJU

PRIMER USPEHA


U rubrici Primer uspeha do sada smo predstavili pet gradova i opština, a lista pozitivnih

primera ekonomskog razvoja u Srbiji sve je duža, te ne postoji bojazan da ćemo jednog dana doći u situaciju da imamo nedostatak „materijala“. Ipak, još uvek se nismo sreli i teško da ćemo se u budućnosti sresti sa gradom u Srbiji, čija sudbina je toliko vezana za jednu kompaniju koliko je to slučaj sa Kragujevcem i Zastavom. A, čini se da

je sudbina baš zato, kao klatno, vodila Kragujevac iz krajnosti u krajnost. Krajem devedesetih godina Kragujevcu je, možda prejako, dodeljen nadimak „dolina gladi”. Samo deset godina ranije, iz ovog grada u centralnoj Srbiji je izlazilo godišnje skoro četvrt miliona voznih jedinica, te mu je epitet „srpski Detroit“ sasvim dobro stajao. Poslednjih godina postojale su razne inicijative da se Zastava ponovo stavi na noge – licencirana

proizvodnja, programi restrukturiranja, potraga za strateškim partnerom... Napokon, dogovorena je saradnja i sklopljen ugovor sa FIAT-om, kakav je oduvek priželjkivan i koji će Kragujevcu doneti željeni prosperitet i razvoj.

Sposobna uprava i splet okolnosti

Svakako da je FIAT doneo odluku pre svega zbog ustupaka i garancija koje je dobio od Vlade Srbije, ali i činjenice da je potpisan Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, kao i da postoje najave proširivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom i na motorna vozila. Ipak, značajan deo zasluge dolazi i od sposobne i preduzimljive lokalne samouprave koja je uspela da stvori preduslove za uspešnu implementaciju projekta „na terenu“. Zato smo i razgovarali sa gradonačelnikom Kragujevca, gospodinom Veroljubom Stevanovićem. On, pomalo u šali, smatra da je ključ uspeha Kragujevca splet okolnosti koje su dovele do realizacije, može se reći, istorijskog ugovora za građane Kragujevca, Šumadije, ali i čitave Srbije. Tek na naše insistiranje, gradonačelnik prihvata ideju da je uspehu doprinela i preduzimljiva lokalna samouprava koja je, na pravi način, uspela da iskoristi

raspoložive fondove, donacije i ostala sredstva namenjena za razvoj.Uspeh, definitivno, nije došao preko noći i gradska vlast se dugo spremala za ovakav ishod. Povoljan ambijent za strana ulaganja kreiran je sistematski od 2004. godine dobrim upravljanjem opštinskim budžetom i inicijativama za aktivnu saradnju sa državnim vlastima. Zarad privlačenja investitora, lokalna vlast se odrekla

Kragujevac

Dolina investitoraPovoljan ambijent za strana ulaganja kreiran je sistematski dobrim upravljanjem opštinskim budžetom. Grad poseduje još samo 10 hektara svog zemljišta. Snažan ekonomski rast prati i unapređenje socijalne infrastrukture

Uskraćivanje prihoda opštinskog budžeta

imalo je tretman investicije u budućnost


PRIMER USPEHA

dela fiskalnih prihoda smanjivanjem cene građevinskog zemljišta za čitavih 300 odsto. Naravno, ovo uskraćivanje prihoda opštinskog budžeta imalo je tretman investicije u budućnost, jer se dolaskom investitora podstiču izgradnja i industrijski razvoj. Mnoge inostrane firme su, ubrzo, uvidele prednosti ulaganja u ovu regiju. Kupovale su zemljište i nekretnine, a samim tim su cene nekretnina rasle. Na taj način se povećao gradski budžet koji je kasnije korišćen za investicije a, pre svega, za izgradnju infrastrukture.

Upola manje nezaposlenih

Za četiri godine zaposleno je blizu 18.000 ljudi na neodređeno vreme, čime je broj nezaposlenih prepolovljen. Očekuje se da će se taj broj drastično smanjiti u naredne četiri godine dolaskom velikog broja stranih i domaćih kompanija. Naravno, najveće nade se polažu u investiciju italijanskog FIAT-a.

Ukupna visina ulaganja italijanskih kompanija, uključujući IVECO i Magneti Marelli, procenjuje se na blizu milijardu evra, dok će ulaganja od strane države, kako je planirano, dostići 300 miliona. Osim ulaganja u proizvodnju automobila, ovaj ugovor je značajan i sa aspekta investicija u industriju auto delova. FIAT će komponente za svoje modele nabavljati i od domaćih proizvođača, ali se još uvek ne zna tačno u kojoj meri će se domaći proizvođači uključiti u lanac snabdevanja. Naravno, stepen angažovanosti lokalnih preduzeća

zavisi od toga da li će biti u stanju da ispune standarde kvaliteta italijanskih giganata. Veličini ovog projekta doprinose i mnogobrojni kooperanti FIAT-a koji će započeti svoju proizvodnju u Srbiji. Neki od njih dolaze na zahtev torinskog proizvođača, a neki su samoinicijativno odlučili da pođu njihovim tragom.

Kragujevac će spremno dočekati veći broj FIAT-ovih kooperanata. Za dobavljače su već određene lokacije koje se nalaze, uglavnom, na putu ka Beogradu. Ograničavajuća okolnost je činjenica da grad, u ovom trenutku, poseduje još samo oko 10 hektara svog zemljišta. Izlaz se traži kroz pregovore sa Vojskom Srbije o preuzimanju oko 350 hektara, čime bi bile zadovoljene sve potrebe.

Očekuje se da ova investicija i prateća proizvodnja umnogome reše problem nezaposlenosti u ovom delu zemlje. Za obim proizvodnje od 300.000 automobila koji je planiran od 2011. godine, bice potrebno 10.000 radnika, a trenutan broj zaposlenih u Zastavi je manji od 4.000.

Najave dolaska Volkswagen-a postoje od pre nekoliko meseci, ali, zbog aktuelne situacije, ne treba očekivati odgovor na našu ponudu u skoroj budućnosti. U slučaju sklapanja ugovora sa ovim automobilskim gigantom, gradonačelnik Veroljub Stevanović, uz osmeh, navodi kako bi Kragujevac bio jedini grad u svetu sa dve velike fabrike iz sektora automobilske industrije.

Nije sve auto industrija

Iako se, možda, čini da su u Kragujevcu drugi sektori pomalo zapostavljeni, taj utisak ne odgovara istini. „Kragujevac je jedini grad sa adekvatnim agrarnim budžetom, sa oko 110 miliona dinara koji godišnje idu direktno u razvoj sela. Obezbeđuju se priključne mašine za poljoprivredu, daje đubrivo koje će biti plaćeno pšenicom 2010. godine. Za podsticaj poljoprivredi grad omogućava povoljne kamate na kredite, rešava problem nedostatka vode, praveći rezervoare i bunare i sprovodi druge mere“, naglašava gospodin Stevanović.

Snažan ekonomski rast, svakako, prati i unapređenje tzv. socijalne infrastrukture, odnosno obrazovanja.

Glavni pokazatelji za Kragujevac

Površina 835 km2

Broj stanovnika (2008.) 180.252

Bruto domaći proizvod (2005.) 15.953.115.000 dinara

Broj zaposlenih (septembar 2008.) 45.420

Broj nezaposlenih (oktobar 2008.) 23.761

Prosečna mesečna neto zarada (oktobar 2008.) 34.531 dinara

Najveći investitori

FIATPlaza Centers

METRO Cash & CarryMercator

TušSupernova

Forma IdealeSwisslion


PRIMER USPEHA

Grad Kragujevac se trudi da što više sredstava uloži u oblast obrazovanja, ali i u sport, finansirajući svoj Univerzitet sa oko 1,5 miliona dinara mesečno. Za potrebe automobilske industrije, koja je u ovom kraju najrazvijenija, otvoriće se novi specifični smerovi za motorna vozila i informatiku, na nivou srednje i više škole.

Veroljub Stevanović veruje da je jedini problem koji ometa razvoj, u stvari, političke prirode. Srbija još uvek nije dovoljno decentralizovana država, gradovi nemaju svoju svojinu, a poljoprivredi se pridaje manje važnosti, nego što je potrebno.

Na kraju, ako se vratimo na klatno sudbine sa početka teksta, možemo reći da je ono sada na pravoj strani i da će, uprkos zakonima fizike, dugo tu i ostati. Teški dani za Kragujevac definitivno predstavljaju prošlost.

Lokalna pomoć investitorima

U ovom broju Investicija rešili smo da predstavimo jednu agenciju koja je specijalizovana za promovisanje regiona Centralne Srbije, kao atraktivne investicione destinacije. Za Agenciju za promociju investicija i podršku biznisu Centralne Srbije se, uslovno, može reći da je lokalna, kragujevačka SIEPA. Osvrnimo se nakratko na problematiku postojanja i rada jedne lokalne agencije sa mandatom sličnim SIEPA-inom. Neke od osnovnih prednosti ovakvog, lokalizovanog pristupa su odlično poznavanje „situacije na terenu“ – lokalne privrede i prilika, dobra saradnja sa lokalnom samoupravom koja treba da iznese većinu tehničkog posla u realizaciji investicija, kao i fizička blizina investicionim mikro-lokacijama. Sa druge strane, postavlja se pitanje finansiranja, organizacione pozicije u širem sistemu lokalnih institucija, kao i njenog autoriteta da utiče na upravljanje opštinom. Konkretno, kragujevačka Agencija deluje u okviru Regionalne privredne komore Kragujevac, što, po našem mišljenju, i nije adekvatan model. Veliki obim posla koji se očekuje nakon dolaska FiAT-a, odnosno njegovih kooperanata zahteva viši stepen nezavisnosti rada i procesa, kao i veću fleksibilnost.

Dijapazon usluga koje klijenti mogu očekivati od Agencije kreće se od poslovnih informacija o zakonskoj regulativi, poreskoj politici i olakšicama, cenama komunalnih usluga, radne

snage i poslovnog prostora, preko tržišnih analiza, konsaltinga u oblasti finansiranja realizacije projekta, sve do izbora lokacije, u skladu sa konkretnim projektnim zahtevima i posredovanja u kontaktu sa opštinama, bankama i lokalnim preduzećima.

Agencija se aktivno uključila u proces što bolje integracije lokalne industrije auto delova u budući proizvodni proces FIAT-a. Jedna od aktivnosti je i osnivanje Centra izvrsnosti auto industrije Zapadnog Balkana, za šta je Regionalna privredna komora Kragujevac dobila sredstva od Unije evropskih komora – EUROCHAMBRES, a u okviru programa „Partneri za promociju investicija“. Program je regionalnog karaktera i biće realizovan u saradnji sa Privrednim komorama Lajpciga, Tirane i Srbije, Regionalnim privrednim komorama

Valjeva, Kraljeva, Kruševca i Užica, Gradom Kragujevcem, SIEPA-om, Mašinskim fakultetom u Kragujevcu, Beogradskim informacionim tehno parkom i proizvođačima automobila i komponenti.

Značajan segment projekta su aktivnosti koje će realizovati IIWB – Invest in Western Balkans, grupacija Svetske banke i SPARK – BSC Kragujevac koji će organizacijom Investicione konferencije auto industrije Zapadnog Balkana, sa jedne, i finansiranjem uvođenja standarda kvaliteta za automobilsku industriju, sa druge strane, značajno doprineti, kako uspešnijoj realizaciji projekta, tako i podizanju nivoa konkurentnosti domaćih firmi u auto industriji.

Goran Radosavljević[email protected]


INTERVJU

Gospodin Ernst Bode je dugogodišnji generalni direktor kompanije Messer Tehnogas, jednog od vodećih nemačkih i stranih investitora kod nas, uopšte.

Istovremeno, on obavlja i funkciju predsednika Nemačkog privrednog udruženja u Srbiji – brojne i uticajne organizacije koja trenutno okuplja preko 150 članova. U komplikovanim međunarodnim okolnostima za dolazak novih investitora, gospodin Bode je jedan od najzahvalnijih sagovornika na temu kako strane kompanije gledaju na našu zemlju.

Dobra infrastruktura i fiskalna politika

Vi ste već više godina prisutni u Srbiji i vezani ste za našu zemlju, kako poslovno, tako i privatno. Na koji način opisujete Srbiju kada, na primer, razgovarate sa drugim potencijalnim investitorima?Srbija je značajno bolja nego glas koji je bije. O Srbiji jošuvek vlada loša slika, zbog nedavne prošlosti. Međutim, ono

što nemački privrednici najčešće ne znaju jeste to da je Srbija izuzetno interesantna lokacija za investiranje. Infrastruktura je dobra, pre svega kada je uporedimo sa drugim zemljama u regionu, tj. njenim jugoistočnim susedima. Fiskalna politika je odlična i, povrh svega, svi se istinske trude da privuku strana ulaganja, što olakšava posao investitorima.

Jednu zemlju kao investicionu lokaciju ne obeležavaju samo investiciona klima i uslovi ulaganja, već i kvalitet života. Da li u Srbiji postoji nešto što Vam se posebno sviđa?Kad je kvalitet života u pitanju, ono što je najvažnije jesu ljudi koji vas okružuju. Moram reći da ljude u Srbiji smatram izuzetno tolerantnim i prijateljski nastrojenim prema strancima. To, možda, ljudima na Zapadu zvuči pomalo neverovatno. Standard života u Beogradu je dobar, jer se radi o veoma živom gradu. Kada prođete Knez Mihajlovom, tamo je čak i u ponoć mnogo ljudi. Takva scena se može videti samo u zemljama evropskog juga, poput Grčke ili Italije, ali i tamo samo u toku letnje sezone. Ovde je drugačije i ljudi su puni života – kao da žele da nadoknade propušteno vreme tokom devedesetih godina.

Pored lepih stvari, sigurno postoji i nešto što Vam smeta? Da budem iskren, želeo bih da Srbija bude čistija. Izluđuje me navika ljudi da otpatke bacaju svuda oko sebe. Kada se na nekom automobilu ispred Vas otvori prozor, najčešće će neko izbaciti nešto. Isto tako, vi ovde nemate gde da bacite stare električne baterije. To je ono što me nervira, jer bi Srbija i Beograd mogli da budu mnogo lepši. Taj odnos ljudi prema javnoj imovini je u totalnom kontrastu sa onim kako se oni ponašaju u svom privatnom posedu.

Nemačka je jedan od najvećih investitora u Srbiji i kompanije iz ove zemlje uložile su preko 1,5 milijardi evra. Nemačko privredno udruženje, na čijem ste čelu, redovno sprovodi ispitivanja među nemačkim firmama u Srbiji. Kako one opisuju investicionu klimu?Srbija trenutno zauzima prvo mesto među zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope, prema istraživanju

Ernst Bode, predsednik Nemačkog privrednog udruženja u Srbiji

Srbija je atraktivna, uprkos problemimaSrbija je značajno bolja nego glas koji je bije. Saradnja sa administracijom ume da bude komplikovana i postoje problemi. Nadam se da će se ova Vlada više posvetiti privredi

Čak 97 odsto nemačkih firmi koje su investirale u Srbiji navode da bi to

ponovo učinile


INTERVJU

koje redovno sprovodi Nemačka privredna komora (AHK). U tom istraživanju, Srbija se ocenjuje kao najinteresantnija investiciona lokacija. Čak 97 odsto nemačkih firmi koje su investirale u Srbiji navode da bi to ponovo učinile.

Šta bi, prema Vašem mišljenju, država morala da uradi kako bi dodatno popravila investicionu klimu?Na prvom mestu je pravna sigurnost. Međutim, na tom planu je već mnogo urađeno poslednjih godina, kao i na planu finansijskih podsticaja. Ono što je, po mom mišljenju, šokantno jeste politika formiranja cene gasa. Odjednom podići cenu gasa za 60 odsto je strašno. Tzv. „šokovi cenama“ su se desili sa strujom i gasom, ali i putarina, na primer, je zaista visoka.

Preskupi energenti

Imidž naše zemlje u inostranstvu je, uglavnom, nepovoljan. Kako je moguće promeniti negativnu sliku o Srbiji?Srbiji, jednostavno, treba jedna bolja PR agencija. Realnost u Srbiji i njen imidž stoje u potpunoj suprotnosti. Ono što bih ja lično pozdravio je kada bi se Vlada manje mešala u određivanje cena energenata. Mnogo dobrih stvari je urađeno proteklih godina u formiranju dobrog poslovnog okruženja, neophodnog za privlačenje stranih ulaganja. Međutim, ono što neku zemlju definitivno izdvaja kao dobru investicionu lokaciju su i konkurentne cene struje, gasa, benzina, putarina itd. Ne može se, s jedne strane, govoriti: „mi imamo dobru poresku politiku“, a, sa druge strane, oduzimati novac firmama preko cene energenata.

U cilju poboljšanja imidža Srbije, SIEPA je letos organizovala posetu nemačkih novinara. Tada ste i Vi aktivno pomogli u predstavljanju Srbije u pozitivnom svetlu. Kako biste ocenili takve inicijative?U principu, svaka takva inicijativa je dobra. Ono što je za mene bilo pomalo razočaravajuće jeste da neki novinari sadržini članka daju manju vrednost nego naslovu. Tako se traži neki bombastičan naslov, možda i negativan, da bi se privukla pažnja, a tekst, iako pozitivan, ostaje u drugom planu. Moram reći da je nemačko medijsko izveštavanje posebno negativno, ponekad čak cinično, dok su tu Italijani i Francuzi drugačiji. Za to nisu krivi ni Srbija, ni strani investitori.

Kakvo je Vaše iskustvo u saradnji sa administracijom, pogotovo na lokalnom nivou?Ta saradnja ume da bude komplikovana i postoje problemi. Često je lutrija na kakvu ćete administraciju u nekoj opštini naići. Život, odnosno posao, ne može da stane i čeka na nečiju dobru volju da lupi pečat iako je sva potrebna dokumentacija odavno priložena. Spora birokratija je

dobrim delom kriva i za bespravnu gradnju, jer ljudi veruju da nemaju alternativu. Stoga, mislim da je predložena „giljotina propisa“ odlična stvar. Državi su potrebni jednostavni i precizni propisi, a zatim i stroga kontrola njihovog sprovođenja.

Razvoj lanca dodate vrednosti

Kompanija Messer Tehnogas snabdeva gasovima veliki deo srpskih proizvodnih preduzeća. Kao što Vam je poznato, najveći problem srpske privrede trenutno je deficit u spoljnoj trgovini. Kako se ovaj problem može rešiti?Rešenje je jednostavno. Treba na sve moguće načine podsticati razvoj lanca dodate vrednosti. To znači da ne treba izvoziti malinu, nego marmeladu, ne lim, već automobile.

Srbija je nedavno dobila novu Vladu. Kako ocenjujete dosadašnji njen rad?Politički kurs ka Evropi je sigurno ispravan, a možda i jedini mogući. Ponekad ne razumem u potpunosti odnos Evropske unije prema Srbiji. Što se tiče ekonomije, ja se nadam da će se ova Vlada posvetiti više privredi, da će brže i konsekventnije odlučivati i donositi mere koje su okrenute ka budućnosti. Neke od odluka donetih u poslednje vreme nisu, na žalost, bile stimulativne za privredu.

U svetu je finansijska kriza u punom jeku. I u Srbiji počinju da se osećaju prve posledice. Kako će se kriza odraziti na Srbiju?Narodna banka Srbije je često kritikovana zbog stroge politike i skupog novca, ali se to sada ispostavilo kao prava stvar. Finansijski sektor će, verovatno, ostati stabilan i neće biti direktnih posledica. Ali, biće indirektnih, pa se može očekivati smanjenje izvoza zbog manje tražnje. Vidite da se automobilska industrija već nalazi u krizi. Na žalost, može se očekivati i smanjenje stranih ulaganja, jer veliki broj firmi, pre nego što se odluči o daljim investicijama, želi prvo da vidi kako će se situacija u svetu razvijati.

Nikola Janković[email protected]

Često je lutrija na kakvu ćete administraciju u nekoj opštini naići


INVESTICIJE U PRAKSI

S tojite pred publikom. Dobili ste zadatak da predstavite novi proizvod ili novu uslugu Vaše kompanije ili prezentujete Vaš najnoviji stručni rad

na simpozijumu, pred kolegama. Naravno da se znojite, naravno da Vam glas podrhtava, izbegavate poglede iz publike, molite Boga da Vam ne postave pitanja, premeštate se sa noge na nogu, srce Vam ludački lupa, grčevito se držite za govornicu, ne gledate publiku, već čitate gusto kucane tekstove sa slajdova, tražite misao koja Vam je pobegla, govorite tako tiho da Vas jedva čuju u drugom redu, govorite jednoličnim tonom, previše objašnjavate... Moglo bi se još dugo nabrajati šta sve može da optereti Vašu prezentaciju, Vaš javni nastup.

Ozbiljni, vrhunski prezentatori uvek imaju tremu, ne onu koja ih koči, već ono kreativno, slatko uzbuđenje pred izlazak na scenu koje je znak odgovornosti, koje nas tera da se usredsredimo. Neka istraživanja govore da ima ljudi kod kojih je strah od javnog nastupa ravan strahu od smrti i da im srce kuca istom brzinom kao kod hirurga pred ulazak u operacionu salu. Ako poznajete takve, recite im da zaborave prezentacije, javne govore, nastupe u medijima, jer, pre svega, to nije dobro za njihovo zdravlje, ni za poruku koju bi trebalo da prenesu, ni za onoga koga predstavljaju, a ni za one koji ih slušaju.

Kada smo već kod slušanja, sigurno ste već hiljadu puta čuli ili pročitali da od ukupnog trajanja Vašeg govora

Kako napraviti uspešnu prezentaciju (1)

Priprema, vežba, priprema, vežba...Vrhunski prezentator je veoma nalik vrhunskom sportisti. Bez stalne vežbe i dobre pripreme, ne postiže rezultat


INVESTICIJE U PRAKSI

ljudi čuju svega sedam odsto, a ostalo odlazi na „vizuelne efekte“, na emociju, energiju koju prenosite, bolje rečeno – na veru u ono što govorite, na način na koji govorite, na to kako izgledate. Stvar je biološke prirode.

Sada kada smo svesni da nas ljudi više gledaju nego slušaju, evo još jednog momenta važnog za onog ko prezentuje. Dok Vi mislite da publici na prvom mestu prenosite infomaciju, ljudi koji Vas slušaju pre svega se pitaju šta li mislite o njima, pa tek onda pokušavaju da dešifruju informaciju. Imajte na umu još jednu veoma važnu stvar. Vi možete da izgovorite oko 120, a slušalac može da misli oko 800 reči u minutu. Dakle, i da hoće, niko ne može da Vas sluša sa sto odsto pažnje. Kako popuniti tu razliku? Nije lako, ali pokušajte. Dobrim primerima, dvosmernom komunikacijom, kombinacijom Vaše priče sa vežbama koje su smislene i u kontekstu Vaše prezentacije. No, kako da prevaziđemo situacije i osećanja s početka teksta? Dobrom pripremom i vežbom. Najpre se priprema verbalni deo, a onda se vežba zajedno s neverbalnim.

Verbalna komunikacija

• Na samom početku govora, veoma je važno da nečim prigodnim privučete pažnju publike. Za to imate najviše dvadeset sekundi. Taman onoliko koliko sa daljinskim upravljačem u ruci gledate neki TV program dok ne krenete dalje i nađete ono što će Vam zadržati pažnju. Nikada nemate drugu šansu da ostavite prvi utisak. S obzirom na to da ljudi, uglavnom, pamte početak i kraj govora, neka i kraj bude zanimljiv.

• Zato što ljudi neće čitati, već slušati Vaš govor, neka vam rečenice budu kratke i jasne. Govorite u slikama. Ljudi tako lakše pamte, ali imajte mere i ne koristite nikada više od dve metafore u desetak minuta.

• Priprema podrazumeva da znate i ko sedi u publici, te da koristite jezik primeren slušaocima. Ukoliko koristite izraze koje većina u publici ne razume, stvorićete nepremostivi komunikacijski jaz i nećete ostvariti svoj cilj.

• Nikada ne koristite izraz „objasniću vam“, a ne objašnjavajte ni posredno, jer i to definitivno pravi distancu između Vas i publike. Tako im kažete da ste pametniji od njih i „odgovarate“ im na pitanje šta mislite o njima, a to im je, podsećam, važnije od informacije.

• Ne koristite teške, preduge reči koje će vam lomiti jezik i stvarati dodatnu nervozu.

• Služite se humorom ukoliko je primeren, ali, pre toga, proverite da li je publici kojoj se obraćate Vaša dosetka stvarno duhovita, da biste izbegli neprijatne situacije.

• Neka prezentacija bude dugačka taman onoliko koliko tema zahteva. Publika će Vam oprostiti i lapsus, čak i gramatičku grešku, ali predugu priču – nikada.

• Ako u prezentaciji koristite slajdove, ne sme ih biti previše, kao ni teksta u njima. Na slajdu stoje samo teze. Pažnja bi trebalo da bude na Vama, kako biste mogli da prenesete veru u ono što govorite.

Neverbalna komunikacija

• Kad god govorite pred publikom, i poznatom i nepoznatom, budite ono što jeste, budite Vi, budite svoji, ne kopirajte nikoga.

• Svi znamo da su za komunikaciju najvažnije oči. Niko ne veruje ljudima kojima ne mogu da vide oči. Gledajte u publiku i to ne samo u one koji vam glavom odobravaju, već i u ostale, jer je kontakt očima znak poštovanja. Ako je grupa manja, trudite se da polako, prirodno, sa svakim ostvarite sekund-dva kontakt očima. Ako prezentujete u amfiteatru ili nekoj većoj sali, prelazite pogledom po drugom, trećem redu i lagano, s vremena na vreme, zastanite, pa nastavite. Tako će većina u publici imati osećaj da ostvaruje kontakt s Vama.

• Važno je da stojite uspravno i govorite jasno i glasno. Ljudi ozbiljnije doživljavaju govornike koji govore malo brže i malo glasnije od proseka. Glas mora da ima amplitudu. Niko ne voli ravan, monoton glas. Naglasite važne stvari.

• Vaši gestovi rukama i mimika moraju da budu u skladu sa sadržajem govora.

• Pauze u govoru su važne, služe da saberete misli ili da naglasite važan deo priče.

• Ne gledajte u slajdove, već u publiku. Ako već morate nešto da čitate, pravilo je da deset odsto vremena gledate u tekst, a ostatak u publiku.

• Poštujte temu koju prezentujete, poštujte publiku kojoj se obraćate i poštujte sebe.

• Dobar prezentator je, pre svega, pažljiv slušalac.

Ovo su samo naznake onoga što je neophodno za dobru prezentaciju. Ima još mnogo važnog da se kaže. Zato se nadamo viđenju i u nekom od sledećih brojeva. Do tada, priprema, vežba, priprema...

Nebojša Andrić, konsultantCromerGroup

Čovek je vizuelno biće, jer optički nerv čoveka sadrži minimum milion vlakana, što je daleko više od trideset hiljada vlakana kojim se služi slušni živac. To je više od ukupnog broja nervnih vlakana koja mozgu prenose informacije o dodiru, temperaturi, bolu iz svih delova tela. Zbog toga, ljudi bolje zapamte ono što su videli, nego ono što su čuli ili pročitali.


INVESTICIJE U TEORIJI

Kako smo napomenuli u prethodnom broju časopisa, preporučuje se da država, pre nego što započne sa privlačenjem stranih direktnih investicija, prethodno

usvoji jasnu i održivu strategiju kojom bi bili definisani prioritetni sektori atraktivni za strane ulagače. Bez obzira na izvesno kašnjenje u odnosu na zemlje regiona u kreiranju atraktivne nacionalne politike za privlačenje SDI, dobra vest za našu zemlju je da smo u poziciji da, na osnovu njihovih iskustava, biramo najbolji put kojim treba da krenemo.

Nakon decenija iskustva u privlačenju stranih direktnih investicija, postoji konsenzus među političarima u vezi sa tipovima strategija koje su pogodne za izgradnju povoljne poslovne klime. Svi su se složili da osnovu uspešne strategije za privlačenje stranih direktinih investicija čini otvorena i transparentna ekonomija.

Ograničavanje uvoza smanjuje koristi od SDI

Iako je prelaz iz centralno-upravljanih ka tržišnim ekonomijama dug i za neke zemlje težak proces, jedno je sigurno – ograničavanje stranog vlasništva i uvođenje striktnih pravila kojima se štite posebni sektori ekonomije tako što se

dozvoljavaju samo domaće investicije može biti pogubno za nacionalnu politiku privlačenja stranih direktnih investicija.Za ovaj tip ekonomija karakteristična je ekonomska strategija ograničavanja uvoza koji se, po pravilu, štiti visokim carinskim stopama. Generalno, one nemaju negativan stav prema ulaganju, ali se, putem specifičnih ekonomskih mera i striktnih pravila, ograničava strano vlasništvo. Na ovaj način, ostvaruje se znatno manja korist nego u zemljama sa izvozno-orijentisanom ekonomijom ili privredama koje su izložene značajnoj stranoj konkurenciji.Dualnost strategije ograničenja uvoza ispoljava se u zaštiti nacionalnih interesa, sa jedne, i smanjenju priliva stranog kapitala, sa druge strane. Visoke carinske i necarinske barijere naterale su, u mnogim slučajevima, strane investitore da ograniče proizvodnju, što je rezultiralo nerentabilnim poslovanjem malog obima. Ipak, ova strategija nije bitnije smanjila zavisnost zemlje domaćina od stranih firmi, ali jeste umanjila prihode za državu, zaradu od razmene stranih valuta, kao i korist od dodatnih radnih mesta.

Stabilan i transparentan politički režim podstiče SDI

I pored dugog puta koji zemlje u tranziciji treba da pređu do otvorenih, transparentnih ekonomija, sigurno je da primena izvozno-orijentisane strategije garantuje uspeh na planu privlačenja SDI. Zemlje se odlučuju za primenu ove strategije kada postoje viškovi radne snage s obzirom na to da se najveći rast u izvozno-orijentisanim ekonomijama generiše prilivom stranih investicija u sektore proizvodnje, kao što su odeća ili elektronika.Najčešći slučajevi primene ove strategije ogledaju se u osnivanju bescarinskih zona koje nude posebne pogodnosti investitorima, uz angažovanje ekonomskih potencijala (prirodnih resursa i radne snage) iz okruženja zone. Iako su ove zone smeštene u okviru granica jedne zemlje, njihove poslovne aktivnosti nalaze se van domašaja nacionalne carine, omogućavajući kompanijama koje u njima posluju slobodan uvoz mašina i sirovina namenjenih daljoj obradi. Slobodne carinske zone predstavljaju značajan segment regionalnog razvoja i poseduju veliki potencijal i za našu zemlju zbog blizine tržišta Evropske unije, relativno jeftine i kvalifikovane radne snage i infrastrukturne opremljenosti lokacija koje su nasleđene iz perioda procvata zona početkom devedesetih godina. Osnivanje ovih izvozno-orijentisanih poslovnih zona pokazalo se kao popularan način za privlačenje stranih investicija, zato što omogućuje stranim investitorima da smanje svoje proizvodne troškove. Međutim, i pored brojnih prednosti ovog koncepta, danas u Srbiji posluju samo tri zone – u Subotici, Pirotu i Zrenjaninu.

Milica [email protected]

Iskustva nacionalnih politika stranih ulaganja

Šta smo naučili od drugih?Saznajte koje ekonomske strategije su se pokazale kao (ne)uspešne u privlačenju stranih direktnih investicija


INTERNET VODIč

Osnovan maja 2007. godine od strane uglednog svetskog časopisa Financial Times,

fDi Atlas predstavlja veoma koristan i značajan izvor informacija i jedan od osnovnih instrumenata koje koriste vodeći menadžeri i profesionalni savetnici uključeni u donošenje odluka o proširenju poslovanja. Ova, potpuno besplatna onlajn usluga, nudi i kompletno pretraživ sistem mapa koji vam omogućava da pristupite detaljnim investicionim informacijama za vrlo kratko vreme.

Internet portal fDi Atlas pruža mogućnost dobijanja informacija o poslovnom okruženju određene zemlje ili regiona, kao i o karakteristikama života u određenom gradu, regionu ili celom svetu. Na sajtu se nalazi kratak

prikaz njihovih profila, sa osnovnim ekonomskim pokazateljima i razlozima zbog kojih treba ulagati u tu zemlju, odnosno region. Takođe, ukoliko vas zanima određeni sektor, možete pogledati i sažet opis sektora koje su najrazvijeniji u određenoj zemlji ili regionu. U okviru nacionalnih i regionalnih prezentacija nalaze se i brojni statistički podaci (ekonomski pokazatelji, stanje infrastrukture, cene poslovnog prostora itd.), zajedno sa rubrikom relevantnih vesti. fDi Atlas omogućava i identifikovanje lokacija pogodnih za investiranje u određeni sektor, kao i pronalaženje kontakata državnih organizacija i agencija za promociju investicija iz celog sveta koje mogu pomoći u pripremi globalne strategije ekspanzije određene kompanije.

Opcije za pretraživanje

Prednost ovakvog portala sastoji se u tome da, kada ste ulogovani, imate više opcija za pretraživanje:

• po sektorima;• po regionima i zemljama

unutar interaktivne mape ili po abecednom redu;

• upoređivanje dveju zemalja po većem broju parametara;

• po relevantnim člancima i tekstovima publikovanim od strane Financial Times-a, The Banker-a ili fDi magazina;

• po nazivu agencija (ukoliko su sponzori) i

• otvorena pretraga.

Kao takav, fDi Atlas takođe omogućava agencijama za promociju investicija, kao i regionalnim agencijama za lokalni ekonomski razvoj da se promovišu u kontekstu stranih ulaganja, povećaju posećenost svojih internet prezentacija i podignu nivo informisanosti o značaju njihovog regiona i geografskog položaja. Zato je značajno da se i vaši podaci i informacije nađu na ovoj mapi kako bi potencijalni klijenti mogli bolje da se upoznaju sa mogućnostima ulaganja u određen region u Srbiji. SIEPA i VIP već imaju svoje profile na ovom portalu, sa osnovnim informacijama o mogućnostima ulaganja u Srbiju, odnosno Vojvodinu.

Podaci o novim i već postojećim regionima i zemljama ažuriraju se svake nedelje. Osim konkretnih informacija o zemljama i regionima, u okviru sajta nalaze se i veoma interesantni i korisni članci na temu investicija, kao i onlajn rubrike fDi magazina koji prati mogućnosti i rizike, sa kojima se susreću vodeće svetske kompanije prilikom investiranja u drugim zemljama.

Ines [email protected]

fDi Atlas (www.fdiatlas.com)

Investicioni vodič kroz ceo svetPreko četrdeset nacionalnih i regionalnih agencija predstavljeno je na investicionom portalu fDi magazina


SPECIJAL

Jedna od najvažnijih organizacija okupljenih oko nacionalnog zadatka stvaranja atraktivnog ambijenta za investiranje – NALED formirana je marta 2006, a ove godine skrenula je pažnju javnosti veoma značajnim

rezultatima svojih dosadašnjih aktivnosti. NALED, što predstavlja englesku skraćenicu za Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj, u početku je funkcionisao pod okriljem MEGA programa, finansiranog od strane USAID-a. Misija ove organizacije formulisana je na sledeći način: „... da omogući dijalog lokalnih i republičkih vlasti, institucija i privatnog sektora, i tako stvori privredni ambijent koji će olakšati poslovanje u Srbiji, privući nove investicije i ubrzati ekonomski razvoj“. Da se radi o veoma ozbijnim namerama potvrđuje sastav Upravnog odbora NALED-a, koga čine čelni ljudi vodećih domaćih i stranih firmi i banaka, kao i predstavnici lokalnih samouprava.

Promocija dijaloga

Od januara ove godine, NALED radi kao samostalna i održiva organizacija, a trenutno broji preko 75 odabranih članica, uz razvijene partnerske odnose sa nizom nacionalnih institucija, organizacija i donatora. NALED se već pozicionirao kao „lider u promociji dijaloga između javnog i privatnog sektora, kao ključnih činilaca u procesu lokalnog ekonomskog razvoja“, što pokazuje niz foruma organizovanih u svrhu uticaja na državnu politiku, reformu zakonskog okvira i javno mnenje u Srbiji. Pored toga, dijalozi se održavaju i u formi

poslovnih ručkova, na kojima članovi NALED-a imaju priliku da uspostave kontakt sa organima vlasti na državnom i lokalnom nivou, ali i stranim diplomatama i donatorima prisutnim u Srbiji.

Od aktivnosti NALED-a, javnosti je najmanje poznat projekat vezan za prihode lokalne samouprave. Na tu temu, gospođa Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, kaže: „Prihodi lokalne samouprave predstavlja projekat koji finansira OSI/LGI iz Budimpešte. Prva faza uključuje organizaciju regionalne konferencije u Srbiji, kako bi se predstavile studije iz zemalja u regionu o prihodima lokalnih samouprava i omogućilo međunarodnim govornicima da predstave najbolje mehanizme naplate taksi za gradsko

NAGRAĐENI PREDLOZI

Od prikupljenih predloga za poboljšanje propisa, NALED je, u saradnji sa članovima stručnog saveta, odabrao nekoliko predloga koji su dobili nagrade:

1. Marija Oreški je ukazala na procedure koje su vezane za dobijanje PIB-a i složen proces prijave zaposlenih na obavezno osiguranje, a uputila je predloge za reformu propisa, kao što je razmena podataka između poreske uprave i ostalih institucija.

2. Slobodan Maksimović je ukazao na procedure vezane za izgradnju i izdavanje građevinskih dozvola i predložio nov dijagram sa koracima u postupku izdavanja dozvola.

3. Zoran Simić se u svom predlogu usredsredio na problem nepostojanja jedinstvenog programa za obradu računovodstvenih podataka, podnošenja prijava za PDV, kao i prijava na fondove obaveznog osiguranja i formulisao predloge koji bi značajno pojednostavili navedene procedure.

građevinsko zemljište. NALED je organizovao trodnevnu konferenciju koja je uključila predstavnike iz šest zemalja u regionu.

Druga faza projekta predviđa detaljnu analizu strukture prihoda lokalne samouprave u pilot opštinama – Subotici, Sremskoj Mitrovici i Užicu. Proces analize podrazumeva dijalog sa lokalnim vlastima i predstavnicima poslovne zajednice, kako bi se definisala struktura prihoda u okviru opštinskog budžeta, odnosno razmotrila mogućnost da se naknade za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta objedine u jedinstvenu taksu, da se uvedu tržišne cene za komunalne usluge i unapredi sistem naplate, kao i da se razmotri postojeći sistem oporezivanja koji, u najvećoj meri, opterećuje samo privredu. Na završnoj konferenciji krajem januara sledeće godine biće predstavljena sveobuhvatna analiza sa preporukama, kako bi se predstavio optimalan model naplate poreza, komunalnih usluga i taksi za gradsko građevinsko zemljište, ali i izvršio pozitivan pritisak javnosti i medija na institucije da sprovedu predložene izmene.“Ipak, ključni rezultati NALED-a vezani su za projekte reforme poslovnih propisa i sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. „Od dana kada je NALED počeo sa radom, do danas, možemo se pohvaliti da smo realizovali nekoliko uspešnih projekata, a najznačajniji su kampanja Iz lavirinta i Program sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. Cilj kampanje je eliminacija suvišnih i zastarelih administrativnih procedura kako bi se privredi olakšalo poslovanje, dok bi program trebalo da omogući unapređenje konkurentnosti lokalnih samouprava u Srbiji u odnosu na opštine u regionu, sa ciljem da se dostigne standard koji omogućava

NALED – akcija Iz lavirinta

Da privreda lakše dišeNALED je ove godine skrenuo pažnju javnosti svojim projektima. Akcija Iz lavirinta nagoveštava da će konačno početi prava borba protiv birokratije

NAGRAĐENI PREDLOZI

19

sertifikaciju lokalne samouprave, kao povoljnog okruženja za razvoj biznisa i dolazak investitora“, objašnjava gospođa Jovanović.

Država kao servis privrede

Komplikovane birokratske procedure već su postale notorna prepreka za veće strane investicije, ali je na rešavanju ovog problema, uprkos brojnim obećanjima, malo učinjeno. Zato akcija Iz lavirinta predstavlja vrlo konkretan i opsežan pokušaj da se naš privredni ambijent i rad administracije konačno u većoj meri prilagode potrebama privrednika. Kampanja je pokrenuta u junu 2008. godine, uz podršku B92, USAID-a, MEGA programa i Projekta za razvoj konkurentnosti. U ovom poslu NALED je okupio velike kompanije, zatim mala i srednja preduzeća, kao i

opštine, gradove i nevladine organizacije kako bi zajedno pomogli da se identifikuje što veći broj administrativnih problema koji najviše opterećuju mala i srednja preduzeća.

Tokom leta, privrednici i građani su bili pozvani da dostave svoje opise nepotrebno složenih procedura, uz predloge za njihovo pojednostavljenje. Na adresu NALED-a je stiglo ukupno 245 obrazloženih predloga, od kojih su mnogi i objavljeni u tzv. Sivoj knjizi. Ova publikacija sadrži, uglavnom, one predloge koji mogu, uz malo angažovanja državnih organa, dovesti do značajnog olakšanja u poslovanju većeg broja privrednih subjekata.Kako navodi gospođa Jovanović, „akcije slične ovoj se u Evropskoj uniji sprovode više godina da bi se stvorio sistem koji je privredi na usluzi, a ne na teretu. Takođe, slične oblike prikupljanja predloga za pojednostavljivanje procedura sprovele su mnoge zemlje, pre nego što su započele regulatornu giljotinu – radikalno

ukidanje procedura koje ne služe ničemu, a opterećuju privredu i građane. U akciju Iz lavirinta su bili uključeni i predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, odnosno Saveta za regulatornu reformu i oni su sugestijama i medijskim nastupima potvrdili komplementarnost ove akcije sa Giljotinom propisa, kao i spremnost da uvaže zahteve predočene kroz našu kampanju“.

Uskoro nastavak akcije

Štaviše, u nameri da potpuno sprovede ciljeve ove akcije, NALED se neće zaustaviti sa Sivoj knjizi. „NALED će pratiti mere na sprovođenju preporuka koje budu preduzimali državni organi i o tome će izveštavati javnost. Posebne prezentacije će biti ponuđene većem broju državnih organa, sa ciljem da se što detaljnije upoznaju sa predlozima privrede za dalje unapređenje njihovog rada. Koristeći predloge, oni će biti u mogućnosti da, za relativno kratko vreme i bez angažovanja velikih resursa, reše krupne probleme privrednicima. U roku od 6-12 meseci, NALED će pripremiti izveštaj, u kome će predstaviti šta je svaki od njih učinio u vezi sa preporukama privrede. Posebno će biti pomenuti organi koji su svojim delovanjem izašli u susret preporukama privrede i olakšali procedure za koje su nadležni, ali će se težište analize ipak usmeriti na one, u čijoj nadležnosti su se pojavili novi problemi ili još komplikovanije procedure. NALED će uskoro pokrenuti i novu akciju ove vrste. Ovaj put, pored potreba privrede, akcija će biti usmerena na procedure koje prevashodno opterećuju građane“, zaključuje izvršna direktorka NALED-a.



SPECIJAL

NALED se pozicionirao kao „lider u promociji

dijaloga između javnog i privatnog sektora“


Pored finansijske pomoći koju domaća mala i srednja preduzeća mogu koristiti kroz SIEPA-in Program internacionalizacije privrednih društava, postoje i

drugi, komplementarni programi podrške ovom sektoru. Jedan od njih je i BAS (Business Advisory Service) program pomoći razvoju malih i srednjih preduzeća.

BAS program

Ovaj program omogućava bespovratnu pomoć za nešto širi spektar aktivnosti, nego što je to slučaj sa Programom internacionalizacije koji se odnosi na aktivnosti izvoznog marketinga.

U okviru programa, vrši se sufinanansiranje aktivnosti u iznosu do 50% neto troškova, a maksimalno u iznosu do 10.000 evra. Pored toga, program podrazumeva saradnju i pomoć pri izboru odgovarajućih domaćih konsultanata u rešavanju specifičnih poslovnih problema i izvršenju konkretnih konsultantskih zadataka. U slučaju da među domaćim konsultantima ne postoji odgovarajuća ekspertiza, omogućava se dolazak konsultanata iz inostranstva koji će svoje znanje i umeće podeliti sa domaćim konsultantima. Pravni konsalting, kao ni revizorske usluge ne mogu biti podržani ovim programom.

Preduzeće popunjava Upitnik za preduzeća koji se može preuzeti sa internet stranice projekta (www.bas-serbia.org)

i dostavlja ga kancelariji BAS programa. Nakon toga, BAS tim organizuje posetu preduzeću, tokom koje se detaljnije upoznaje sa preduzećem i njegovim potrebama za konkretnim konsultantskim uslugama. Nakon sagledavanja opravdanosti Projekta, u saradnji sa preduzećem vrši se izbor odgovarajućeg stručnog konsultanta koji je dužan da sačini planski dokument, tzv. TOR (Terms of Reference), iz kojeg se jasno vidi koji su ulazni parametri i očekivani rezultati projekta.

Da bi se preduzeće kvalifikovalo, potrebno je da ispunjava određene statusne uslove, odnosno da je privatno, registrovano u skladu sa pozitivnim pravnim propisima, u većinskom domaćem vlasništvu, da posluje više od dve godine i ima od 10 do 150 zaposlenih. Dijapazon delatnosti preduzeća može biti širok, uz izuzetke, kao što su vojna i duvanska industrija i igre na sreću. Pored toga, potrebno je da menadžment preduzeća realno sagledava poslovanje, uočava nedostatke i pokazuje spremnost da ih otkloni i sarađuje sa BAS timom i konsultantom.

Projekat nije vremenski oročen, ali je ograničen maksimalnim iznosom donacije od 10.000 evra po pojedinačnom projektu. Retroaktivno finansiranje projekata nije moguće.

BAS program administrira Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD) u Londonu i trenutno je operativan u 15 zemalja, od Centralne Evrope do Centralne Azije u

Programi BAS i TAM

Donacije i savetiDva komplementarna programa obezbeđuju finansijsku i nefinansijsku pomoć srpskim preduzećima

VAŠI PARTNERI

U okviru BAS programa, vrši se sufinansiranje osam vrsta aktivnosti u iznosu do 50% neto troškova, a

maksimalno u iznosu do 10.000 evra

Konkretno, preduzeća mogu računati na pomoć pri obavljanju sledećih aktivnosti:

1. istraživanje tržišta;2. pronalaženje odgovarajućih poslovnih partnera i

investitora; 3. izbor i procena pri kupovini opreme; 4. poboljšanje organizacione strukture i strukture

menadžmenta; 5. priprema biznis plana; 6. razvoj i poboljšanje finansijskog, knjigovodstvenog,

kao i sistema kontrole; 7. razvoj i usavršavanje upravljačkog informacionog

sistema (MIS) i 8. priprema i sertifikacija za sisteme kvaliteta

menadžmenta (ISO, HACCP itd.).

21

preko 27 kancelarija. Program je aktivan u Srbiji od 2006. godine i sa fondom od 583.000 evra pomogao je razvoju 110 preduzeća. Donacijom Holandije od 960.000 evra u naredne tri godine omogućen je nastavak programa.

TAM program

Program TAM (TurnAround Management) je komplementaran programu BAS, jer zajednički pomažu srpskim preduzećima da se nose sa izazovima tržišne ekonomije. Ovaj program ima širi pristup i fokusiran je na osnovne upravljačke i strukturne promene u preduzeću, dok je BAS program projektno orijentisan i ima jasno definisane kvantitativne ciljeve.

Osnovni cilj TAM programa je podrška preduzećima svih veličina u transformaciji i usvajanju poslovnih veština na nivou top menadžmenta. Ove veštine srpskim preduzećima prenose stručni konsultanti – iskusni bivši vodeći ljudi kompanija iz ekonomski razvijenih zemalja. Dakle, radi se o nefinansijskoj pomoći.

Da bi se preduzeće kvalifikovalo za TAM projekat, potrebno je da menadžment poseduje kapacitet da usvoji know-how iz projekta, odnosno da je spreman da posveti trud i vreme. Osim toga, preduzeće mora da bude privatno ili u procesu privatizacije, da iskazuje potencijal za rast i potrebu za konsultantskim znanjem, da bude zaduženo u prihvatljivom obimu, te da se ne bavi vojnom industrijom, igrama na sreću i proizvodnjom duvana.

Od svog nastanka 1993. godine, pa do danas, kroz TAM program je prošlo skoro 1.360 kompanija širom Centralne i Jugoistočne Evrope, čiji je razvoj podržan donacijama od preko 87 miliona evra. Za to vreme, broj konsultanata uvećan je na preko 3.200, sa ekspertizom u svim industrijama, a svaki od njih ima najmanje 15 godina relevantnog iskustva.

Goran Radosavljević[email protected]


VAŠI PARTNERI

Osnovni cilj TAM programa je podrška preduzećima svih veličina u transformaciji i usvajanju poslovnih veština na nivou top menadžmenta

Pomoć koju preduzeća dobijaju kroz TAM program ima sledeće oblike:

• pomoć MSP u usklađivanju sa industrijskim propisima i razvoju društveno odgovornog poslovanja;

• pomoć u sastavljanju biznis plana, u skladu sa međunarodnom poslovnom praksom;

• pomoć u usvajanju strateškog usmerenja i privlačenju investitora i eksternih izvora finansiranja;

• pomoć u izradi dizajna proizvoda i projektovanju proizvodnog procesa kako bi bili u skladu sa konkurencijom;

• pomoć za unapređenje konkurentskog položaja, kroz adekvatnu marketing strategiju i mrežu međunarodnih kontakata;

• transfer novih poslovnih veština relevantnih za konkretnu granu industrije i

• pomoć u ostvarivanju trajnih i održivih rezultata, kroz promenu poslovne kulture i vrednosti.


IZ SVETA

„U poslednje dve godine smo privukli više stranih investitora nego u celoj prethodnoj deceniji“, pohvalio se rumunski ministar privrede i finansija Varujan

Vosganijan, objašnjavajući da je takav porast direktnih ulaganja bio u direktnoj vezi sa integracijom u Evropsku uniju. Ukupno je u tu zemlju, od 2000. godine, uloženo gotovo 40 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Poslednja velika investicija došla je iz Finske, kada je Nokia investirala 100 miliona evra. Kao što je poznato, Finci su, zbog lokacije u rumunskom gradu Klužu, ugasili fabriku u Bohumu, što je izazvalo burne proteste radnika i političara u Nemačkoj. Pre njih, u ovaj deo Rumunije stigli su Amerikanci (Emerson Electric), a malo je nedostajalo da tu i nemački Daimler otvori fabriku automobila (Mercedes klase A i B). Taj projekat je ipak realizovan u Mađarskoj.

Rumunija je 2006. godine još uvek imala upola manji prihod po glavi stanovnika od susedne Mađarske, a njen

brzi uspon u odnosu na prethodnu fazu ostvaren je upravo zahvaljujući rastu direktnih stranih investicija. One su pre dve godine dostigle vrhunac, sa ukupno 11,3 milijarde dolara, računajući i 3 milijarde dobijenih od prodaje Komercijalne banke Rumunije austrijskoj Erste banci. Prošle godine ukupan iznos stranih ulaganja je pao na nešto manje od 10 milijardi dolara.

Nema više jeftine radne snage

Vremenom je izmenjena i tradicionalna slika o rumunskoj ekonomiji i njenoj jeftinoj radnoj snazi. Plate i prihodi su se naglo povećavali i u prošloj godini dostigli stopu rasta od 25 procenata. Pritisnuta sa dve strane (od ekonomskog rasta i stalne seobe radne snage u ostale delove EU, a posebno u Italiju i Španiju), nezaposlenost je pala na samo 5 odsto, pa se ,čak, pojavila i nestašica stručne radne snage u mnogim sektorima.

Ministar Vosganijan tim povodom kaže da su prošla vremena kada su investitori birali Rumuniju zbog niskih plata. „Sada se odlučuju da ovde ulažu zbog tržišta koje je veliko, zatim zbog fiskalne stabilnosti, niskih poreza na dobit, ali i zbog toga što konkurencija još nije tako oštra kao u drugim zemljama. U poređenju sa drugim državama, Rumunija nije više tako jeftina“, objašnjava ovaj ministar.

Alarm zbog naglog uzleta

I zaista, danas prete neke potpuno drugačije opasnosti – nakon samo nešto manje od dve godine od prijema u EU, rumunska ekonomija je u ozbiljnoj opasnosti da se „pregreje“. Priliv kapitala, na dug i kratak rok, izazvao je pravu eksploziju potrošnje, ubrzan rast zaduženosti, posebno u stranim valutama, skok cena nekretnina, kao i povećanje deficita tekućeg dela platnog bilansa.

Pitanje je hoće li usporavanje u 2008. godini, u času kada je međunarodna finansijska kriza počela da pritiska izvore stranih pozajmica, rezultirati „tvrdim“ ili „mekim“ prizemljenjem ekonomije koja je tek počela da uživa plodove članstva u EU.

Ekonomski razvoj i strane investicije u Rumuniji

Uspon i pregrevanjeEvropska unija je bila spas za rumunsku privredu. Od časa kada su njeni izgledi za prijem u Evropsku uniju postali realni, stopa rasta bruto nacionalnog proizvoda dostizala je 6 procenata godišnje

„U poslednje dve godine smo privukli više stranih investitora nego u celoj

prethodnoj deceniji“


IZ SVETA

Rumunija se našla u problemima zbog porasta javne potrošnje, ali njen ministar privrede na to gleda iz sasvim drugog ugla. Vosganijan kaže da ne vidi nikakve poteškoće u pogledu javne potrošnje. „Od 2001. godine smo držali deficit ispod 3 odsto. Ne postoji nijedan drugi način da premostimo jaz između Rumunije i ostalih članica EU, osim pregrejavanja ekonomije. Kako da budete članica EU sa prosečnom platom od 300 evra? Osnovno je da povećate nadnice“, smatra ministar zadužen za privredu i finansije koji je na aprilskom zasedanju MMF-a imao prilike da čuje sasvim drugačija mišljenja stručnjaka.

„Mi se još uvek kladimo na meko prizemljenje“, kaže jedan funkcioner MMF-a i dodaje da to zavisi od toga da li će biti vođena realna politika. „Ako se plate budu upravljale prema privatnom sektoru, to će biti racionalno. Ali, javni sektor je preuzeo vodeću ulogu i preti da, zbog sve većeg zaduživanja (radi prevladavanja recesije) i povećanja kamata, protera privatne investicije“, kaže ovaj finansijski stručnjak.

On, pritom, dodaje da produktivnost godišnje raste po stopi od 10 procenata ili manje, a plate se uvećavaju za 20 odsto i to „ne može dobro da se završi“.

Problem je i nedostatak infrastrukture

Rumunija nikako ne uspeva da reši problem nedovoljno razvijene infrastrukture. Planirana sredstva za gradnju puteva i pruga uvek na kraju budžetske godine negde nestanu, jer prednost imaju hitna izdvajanja u korist drugih sektora. Za takav rasplet postoje bar tri uzroka: loše projektovanje i menadžment, nedostatak tradicije u višegodišnjem planiranju budžeta i nepostojanje koordinacije između centralne i lokalne vlasti.

Ovakva situacija sa infrastrukturom jedan je od razloga, zbog kojih su strani investitori do sada išli u svega dva pravca: ka Bukovini (pokrajini na granici sa Ukrajinom) i ka Klužu i Brašovu koji su bliži evropskom zapadu. Sa prve lokacije je otvaran put za plasman robe ka tržištima Ukrajine, Zajednice nezavisnih država i Moldavije, a druga je zgodnija za domaće i zapadnoevropsko tržište.

Politika

Strateški gledano, Rumunija je neka vrsta „vojne krajine“ EU i NATO, jer su njene granice na Crnom moru ujedno i granice Unije i zapadne vojne alijanse. Zapadni posmatrači tvrde da su Rumuni veoma nepoverljivi prema širenju ruskog uticaja na taj region, posebno na dominaciju Gazprom-a u izgradnji novih linija snabdevanja Evrope energentima.

Na drugoj strani, vlada u Bukureštu je, isto kao i zvanična Moskva, odbila da prizna nezavisnost Kosova. Objašnjenje je da bi takvim korakom mogla da destabilizuje Srbiju i ceo Balkan. Ministar odbrane Teodor Meleskanu je jednom prilikom izjavio da promena granica „mora biti izvršena pregovorima“ i dodao da „strani investitori postaju nervozni pri dolasku u region, u kojem stvari nisu potpuno jasne“.

U zemlji, koja je u dvadesetom veku osetila efekte dekada komunističke i fašističke diktature, pozitivno dejstvo evropskih integracija u potpunosti preteže nad onim negativnim, smatraju zapadni posmatrači. „Najvažnija promena je u glavama stanovništva“, smatra spominjani ministar Vosganijan i dalje objašnjava kako se njegovi zemljaci sada osećaju slobodnijima, a pritom su postali svesniji svojih ličnih interesa i prave poređenja sa drugima.

Nikola Janković[email protected]

Pozitivno dejstvo evropskih integracija u potpunosti preteže nad

onim negativnim

2,1%

5,7% 5.1% 5,2%

8,5%

4,2%

7,9%

6,0%

1.037 1.158 1.1412.196

6.436

6.483

11.3669.774

Bruto SDI (u milionima dolara)

Izvor: UNCTAD, MMF

Stopa rasta BDP-a (%)

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

SDI i stopa rasta BDP-a u Rumuniji


Naznake optimizma u komplikovanim okolnostima za privlačenje novih

stranih investicija donose dva skorašnja izveštaja vodećih svetskih konsultantskih firmi. Dok Ernst & Young u svojoj analizi ukazuje na veliki porast broja projekata u Srbiji, PricewaterhouseCoopers našu zemlju proglašava jednom od najatraktivnijih lokacija za ulaganja u oblasti proizvodnje i usluga među takozvanim „novim tržištima“ (emerging markets).

Drugi po broju projekata

Cilj istraživanja pod nazivom Anketa o atraktivnosti Jugoistočne Evrope bio je da se uporede realne mogućnosti tržišta Jugoistočne Evrope sa mišljenjima menadžera najvećih kompanija širom sveta koje su zainteresovane za ulaganja u inostranstvu. Prema mišljenju većine ispitanika, tržište Jugoistočne Evrope se najbrža razvija u Evropi,

što se objašnjava niskom cenom radne snage, fleksibilnošću radnog zakonodavstva, kao i dinamičnim rastom produktivnosti. Konkretno, čak 67% anketiranih kompanija smatra da je poslovno okruženje u JIE unapređeno u protekle tri godine. Isto tako, 12 odsto ispitanika smatra naš region najprivlačnijim za ulaganja u Evropi, u odnosu na 8 odsto u 2006. godini. Naravno, Zapadna Evropa je i dalje ubedljivo na prvom mestu, ali je razlika između Jugoistočne Evrope na trećoj i Centralne i Istočne Evrope na drugoj poziciji bitno smanjena. Važan rezultat ankete jeste da je JIE najinteresantnija za radno-intenzivne proizvodne projekte, kao i za autsorsing poslovnih usluga (Shared Service Centers), ali da zaostaje kada su u pitanju istraživanje i razvoj i osnivanje regionalnih centrala.

U okviru regiona, Srbija zauzima šestu poziciju po atraktivnosti, iza Rumunije, Turske, Bugarske, Grčke i Hrvatske. Kao glavne zamerke našem

privrednom ambijentu navedeni su politička nestabilnost (32%), negativan imidž (19%), neusklađenost sa standardima Evropske unije (17%), nizak kvalitet života (14%), kao i nerazvijena infrastruktura i birokratija i korupcija (po 13%). Istovremeno, Srbija je, zajedno sa Kiprom i Bosnom i Hercegovinom, svrstana u grupu zemalja koje postižu dobre rezultate, bez obzira na loš imidž.

Ključna pozitivna vest za ceo region, a posebno za Srbiju, vezana

Istraživanja kompanija Ernst & Young i PricewaterhouseCoopers

Srbija među zvezdamaUprkos nedostacima svog investicionog okruženja, Srbija postaje sve zanimljivije mesto za poslovanje

ANALIZE

ANKETA O ATRAKTIVNOSTI JIE

Istraživanje je ove godine sprovedeno po drugi put, na osnovu 102 telefonska intervjua sa kompanijama iz Azije, Severne Amerike i Evrope, kao i 114 upitnika poslatih zemljama našeg regiona. Osim toga, u analizi je korišćena i baza pod nazivom European Investment Monitor, sa podacima o više od 20.000 investicionih projekata u Evropi u poslednjih 10 godina.

EM20 indeksi u proizvodnji i uslugama

Proizvodnja Usluge

Mesto Vrednostindeksa Zemlja Vrednost

indeksa Zemlja

1. 95 Egipat 95 Poljska

2. 93 Bugarska 95 Čile

3. 88 Srbija 93 Rumunija

4. 86 Indija 93 Rusija

5. 85 Vijetnam 93 Bugarska

6. 85 Peru 91 Slovačka

7. 85 Rumunija 89 Srbija

8. 84 Ukrajina 87 Brazil

9. 83 Čile 87 Malezija

10. 83 Turska 87 Turska

Izvor: PricewaterhouseCoopers

ANKETA O ATRAKTIVNOSTI JIE


ANALIZE

je za ukupan broj investicionih projekata. Naime, u 2007. zabeležen je rast od 18%, sa 298 na 353 projekta, pri čemu je naša zemlja ostvarila skok od čak 174%. Posmatrano po zemljama, Rumunija je prošle godine imala 149 projekata, potom slede Srbija sa 63, Bugarska sa 60 i Turska sa 40, dok su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka i Kipar zabeležile znatno slabiji rezultat. Za Srbiju je, takođe, značajno da se 58% investicija odnosi na proizvodnju, a pre svega na prehrambenu, elektronsku i automobilsku industriju.

Srbija u „zlatnom trouglu“

Srbija je zauzela treće mesto u ovogodišnjem istraživanju EM20 Indeks britanske konsultantske kuće PricewaterhouseCoopers, kojim se

rangira atraktivnost investiranja u proizvodnju u tržišta u razvoju.

Ovaj Indeks pokazuje da, pored zemalja u razvoju iz tzv. BRIC grupe (Brazil, Rusija, Indija i Kina), postoje i druge, bliže lokacije kao atraktivna alternativa za britanske kompanije koje žele da investiraju na rastućim tržištima u svetu. Politički rizik je faktor koji ima odlučujući uticaj na uspon i pad zemalja na ovoj listi i posebno se odnosi na Srbiju koja je dramatično popravila svoj položaj na listi, pre svega zahvaljujući poboljšanju političke stabilnosti posle

2000. godine. U poređenju sa 2004. godinom, kada je bila 25. mestu, Srbija se ove godine nalazi na trećoj poziciji.

Prvo mesto u oblasti investiranja u proizvodnji zauzeo je Egipat, druga je Bugarska, a, pored Srbije, u prvih deset iz našeg regiona je još i Rumunija (na sedmom mestu). Srbija, Bugarska i Rumunija čine svojevrstan „zlatni trougao", pošto se sve tri nalaze među prvih deset i po atraktivnosti investiranja u sektor usluga (Srbija je u ovoj kategoriji na sedmom mestu, Rumunija na četvrtom, Bugarska na petom, dok je na vrhu Poljska).

EM20 Indeks pokazuje da Jugoistočna Evropa, i pored određenih problema u oblasti infrastrukture i upravljanja, zaslužuje ozbiljnu pažnju kao region sa znatnim potencijalom.

Naime, za proizvodne kompanije, koje traže prilike za investiranje u tržišta u razvoju, niska cena proizvodnje predstavlja najvažniji zahtev. Potom na red dolaze drugi faktori, poput premija za rizik investiranja, udaljenosti od glavnih tržišta na kojima se prodaju proizvodi i lokalnog poreza na profit preduzeća. Za investiranje u sektoru usluga, značajan faktor predstavlja relativno visok bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika.

Miloš Ćurč[email protected]

EM20 INDEKS

Ovaj Indeks predstavlja rang listu tržišta u razvoju po njihovoj atraktivnosti za ulaganje u sektoru proizvodnje i usluga. Izveštaj je nastao kao reakcija na izraženo interesovanje britanskih kompanija za investiranje na ovim tržištima i ove godine je objavljen po drugi put.

Srbija

Izvor: Ernst & Young

Rumunija Bugarska Turska BiH Hrvatska

6%

174%

-12%

43%

40% -20% -8%

Promena u odnosu na 2006.

Grčka

Broj investicionih projekata u JIE u 2007.

149

63 60

40

14 12 11

EM20 INDEKS


U okviru grupacije Financial Times, funkcioniše časopis fDi Magazine koji je specijalizovan

za pružanje informacija kompanijama koje planiraju ili već obavljaju poslovanje van granica svoje zemlje. Ova publikacija se bavi istraživanjima pitanja od značaja za strane investitore, prikupljanjem informacija od vodećih poslovnih i političkih lidera, kao i promocijom mogućnosti i analizom

rizika za investitore širom sveta. Već pet godina zaredom, fDI Magazine bira gradove i regione budućnosti na svim kontinentima prema zadatim kriterijumima koji su presudni za strana ulaganja. Proces odabira lokacija je sličan onom koji koriste multinacionalne kompanije prilikom izbora mesta za velike investicione projekte. Gradovi, regioni i zemlje koje se nađu na rang listama ovog časopisa imaju potencijal

za veliku ekspanziju stranih investicija u narednim godinama. fDi Magazine svoju listu pobednika pravi tako što kontaktira lokacije radi slanja podataka i kvalitativne analize na gotovo identičan način, na koji bi to učinio bilo koji investitor u toku izbora lokacije. Metodologija

Svake druge godine fDi Magazine šalje upitnike u gradove i regione u celom svetu, sa pitanjima o investicijama i planovima za ekonomski razvoj. Upitnik sadrži pet glavnih delova, gde je potrebno uneti podatke o ekonomskom potencijalu, rastu bruto domaćeg proizvoda, kao i o ekonomskim inicijativama od strane države i njenim ciljevima. Isto tako, neophodno je navesti i informacije o stranim investicijama, uključujući njihov iznos i tačan broj projekata u poslednje dve godine i izdvojiti one najznačajnije.

Ispitanici takođe moraju pružiti informacije o promotivnim strategijama za privlačenje investicija, uključujući najnovije inicijative, podsticaje i regulatorne promene u poslednje dve godine. Gradovi i regioni treba da navedu i detalje najvećih infrastrukturnih projekata, zajedno sa njihovim planiranim troškovima. Najzad, poslednje pitanje se odnosi se jedinstvenost neke lokacije za investitore.

Svi odgovori se predstavljaju panelu nezavisnih sudija koje rangiraju lokacije na osnovu 28 kriterijuma u sedam glavnih kategorija: ekonomski potencijal, troškovi, radna snaga, informacione tehnologije i telekomunikacije, saobraćaj, kvalitet života i promocija stranih direktnih investicija.

Pobednici

Izbor Lokacije budućnosti se vrši na svake dve godine, a Srbija je u poslednja dva kruga dobila nagradu Grad budućnosti Južne Evrope 2006/07. za Beograd,

Evropski gradovi i regioni budućnosti

Potvrda investicionog potencijalaNa svake dve godine, britanski fDi Magazine bira gradove i regione budućnosti u Evropi. Mesto na listi smatra se pozivnicom investitorima da ulažu na konkretnoj lokaciji

JAVNO MNENJE


dok je za 2008/09. Inđija rangirana kao 18. na listi najatraktivnijih destinacija za investitore u Evropi.Inače, Velika Britanija dominira poslednjim izborom lokacija budućnosti 2008/09. London, koji je ostao na prvom mestu u Evropi, i Škotska, kao prva među regijama budućnosti, predvode liste fDi Magazine-a.

London će, po svim merilima, i dalje ostati dominantan grad u skoroj budućnosti, jer, prema izveštaju konsultantske firme PricewaterhouseCoopers, britanska metropola će 2020. godine imati BDP od 708 milijardi dolara, što je za 15% više nego u drugoplasiranom Parizu. Takođe, pozitivni ekonomski pokazatelji, uključujući nisku inflaciju, kao i povoljno poslovno okruženje, daju svim gradovima iz Britanije dobru početnu poziciju. Između ostalog, Velika Britanija je, generalno, visoko rangirana u pogledu zdravstvene zaštite i kvaliteta života. Takođe, porez na dohodak je relativno nizak, iako ne i najniži u Evropi. Istraživanja pokazuju da je zadovoljstvo stanovnka Britanije niže nego u Švajcarskoj i Irskoj, dok druge studije upućuju na zaključak da je to i dalje jedna od omiljenih lokacija za rad u inostranstvu. Ukratko, među prvih 50 gradova budućnosti, njih 16 je iz Velike Britanije, 6 iz Nemačke i 4 iz Holandije.

Nataša Vujović[email protected]

IZ UGLA INVESTITORA

Dejan Cvetković,Country Manager,Microsoft Software

Kako biste ocenili kvalitet telekomunikacione infrastrukture u našoj zemlji u ovom trenutku i gde se Srbija nalazi, u ovom pogledu, u odnosu na druge zemlje Centralne i Istočne Evrope?

U poslednjih nekoliko godina napravljeni su ogromni pomaci, ali naravno da ima još mnogo toga dobrog što može i mora da se ostvari u sledećoj fazi razvoja infrastrukture u ovom području. Ja ne bih želeo da se poredimo sa ostalim zemljama u regionu; želeo bih da se poredimo sa najrazvijenijim zemljama i da imamo najbolju moguću telekomunikacionu infrastrukturu u dogledno vreme, infrastrukturu koja nam pruža najbolju moguću osnovu za snažan privredni rast.

Da li ste zadovoljni kvalitetom radne snage u ICT sektoru u Srbiji?

Izuzetno; ako je suditi po radnoj snazi koja radi u Microsoft-u Srbija i u našem razvojnom centru, mogu da kažem da je to sjajan tim, na kojem nam mogu pozavideti i mnogo veće zemlje. Mi smo nekada u ovom sektoru bili najveći izvoznik mladih, talentovanih ljudi, a sada mi se čini da je taj sektor toliko uznapredovao da će uskoro početi ne samo da zadržava čitave generacije profesionalaca da rade i žive ovde, već će i znatan broj ostvarenih i izuzetnih profesionalaca iz sveta imati gde da dođe i nađe dostojne profesionalne izazove.

Kakva su Vaša očekivanja od novog Ministarstva za telekomunikacije i drugih državnih institucija?

Očekujem da se u potpunosti posveti sledećoj fazi razvijanja ove delikatne, ali moćne privredne grane i da, kroz izuzetni potencijal koji pametna tehnologija nudi upravo onim zemljama koje možda nemaju zamašnu privrednu masu, ali imaju talenat i volju, omogući dalji i brži privredni rast. To je jedna vrsta cikličnog procesa: što nam bude moćnija ICT scena, to ćemo se brže razvijati; što se brže razvijamo, više ćemo moći da učinimo da u ICT sektoru stignemo i prestignemo mnoge poznate lučonoše.


InđIja na 18. mestu

Opština Inđija je tokom 2006. i 2007. godine privukla oko 200 miliona evra stranih investicija. Najveću investiciju treba da realizuje indijska kompanija Embassy Group, u ukupnoj vrednosti od 600 miliona dolara, tokom narednih pet godina. Procena je da će samo ova, kao i druge dve velike investicije stvoriti oko 2.700 novih radnih mesta na teritoriji opštine. Inđija je postala jedna od najpopularnijih destinacija za ulaganje ne samo u Srbiji, već i u regionu Jugoistočne Evrope prvenstveno zbog brze i uslužne administracije, dobre infrastrukture i primene najmodernijih informacionih tehnologija.

Stanje IT infrastrukture u Srbiji


Postavite nam pitanje

Dragi čitaoci,

Od narednog broja Investicija želeli bismo da vam damo priliku da našim stručnjacima postavljate konkretna pitanja iz oblasti investicija. Sva pitanja možete nam uputiti na sledeću adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeNaznaka – Pitanje za časopis InvesticijeVlajkovićeva 3/V11000 Beograd

Pitanja možete postaviti i putem faksa na broj: 011 3398 814 ili na e-mail: [email protected].

Naručite besplatan primerak Investicija

Vaš besplatan primerak časopisa možete naručiti na isti način.

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osoba

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osobaPitanje

PITAJTE NAS


Kako iz lavirinta?

Broj

6, d

ecem

bar 2

008.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

o� [email protected]

ERNST BODE

Srbija je atraktivna,uprkos problemimaZAVRŠETAK PROCESA PRIVATIZACIJE

Između naših potreba i svetske krizePRIMER USPEHA

KragujevacINVESTICIJE U PRAKSI

Kako napravitiuspešnu prezentaciju


Kako iz lavirinta?

Documents

REFORMA POSLOVNIH PROPISA Kako iz lavirinta? · produktivnost i smanjila prevlast niskokvalifikovanog elementa u izvozu i kako bi se privukle strane investicije“, rekao je Sandžaj