Regionalna intergracija u svetskoj privredi

7/30/2019 Regionalna intergracija u svetskoj privredi

1/27

1

Regionalna integracija

u svetskoj privredi1

U svetskom trgovinskom sistemu sve je ve}i udeo regionalnih trgovinskihsporazuma (RTS). U martu 2003. godine samo ~etiri ~lanice Svetske trgovinskeorganizacije (STO) : Hongkong (Kina), Makao (Kina), Mongolija i Kineski Taipei,nisu bile u~esnice nekog regionalnog trgovinskog sporazuma. S izuzetkom

Mongolije, sve one pregovaraju o regionalnim trgovinskim sporazumima.2

Uzroci regionalizma su razli~iti. Mogu}nosti multilaterane saradnje mogubiti oteàne, a dràve ele brù, efikasniju i, po tro{kovima, jeftiniju saradnju nego{to je mogu}e u multilateralnim odnosima. Regionalni trgovinski sporazumiponekad sluè za spre~avanje marginalizacije zemalja ili za pove}anje njihove

pregovara~ke mo}i u svetskim trgovinskim odnosima. RTS mogu da pove}ajuregionalnu bezbednost i pouzdanost ispunjenja obaveza dràva nego umultilateralnom kontekstu. Regionalni trgovinski sporazumi se stvaraju i u ciljuza{tite privreda zemalja ~lanica.

Odobravanjem carinskih povlastica ili bescarinskog tretmana proizvodimaiz zemalja ~lanica, dolazi do pove}anja njihove me|usobne razmene.

Regionalizam bi mogao da bude prolazna faza ka daljoj liberalizacijitrgovine na multilateralnom nivou. Me|utim, rastu}i broj RTS tako|e moè dabude prepreka tome. Mno{tvo RTS }e neizbe`no izazvati izvesnu meru "skretanja"

trgovine (smanjenje razmene sa tre}im zemljama). Preklapanje velikog broja RTSmoè da pravila razmene u~ini nepreglednijim i time ugrozi osnovne principeSvetske trgovinske organizacije. STO za prevazilaènje tog stanja predlaè primenudva principa. Prvo, da zemlje ne stvaraju RTS sa me|usobnim povlasticama kojene bi bile spremne da odobre i drugim zemljama, na multilateralnoj osnovi. Drugo,da postoje}i RTS postave vremenski plan postepene, nediskriminatornemultilateralne primene me|usobno odobrenih povlastica.

1 U pripremi ovog teksta u estvovali su Vujanovi Gordana, Srdanovi Zorica i Filipovi Nenad.2World Trade Report, World Trade Organization, 2003, p.XVI.


2/27

Regionalna integracija u svetskoj privredi

2

Sekretarijat Svetske trgovinske organizacije (STO) prikuplja podatke osvim RTS u cilju da se ima snimak mreè me|usobnih odnosa regionalnihtrgovinskih sporazuma na podregionalnom, regionalnom i me|uregionalnom, kaoi na globalnom nivou. Njeni podaci pokazuju, tamo gde je to mogu}e, kako }e seova mreà najverovatnije menjati tokom vremena do 2005.godine, imaju}i u viduuticaj trgovinskih sporazuma koji su trenutno u pregovorima.

Podaci se odnose na sve regionalne sporazume, koji su poznatiSekretarijatu Svetske trgovinske organizacije (STO) a koji imaju oblik slobodno-trgovinskih zona (FTA), carinskih unija (CU) ili sporazuma koji vode stvaranju

jednog od ova dva, bilo da su na snazi od 31.jula 2000.godine ili su upregovorima.

Uklju~eni su slede}i tipovi sporazuma, bilo da su na snazi ili su u planu:

Slobodne trgovinske zone, kao sporazumi izme|u dve ili vi{e strana, ukojima se razmenjuju recipro~ni carinski preferencijali (povlastice). Carinske unije,definisane kao regionalni trgovinski sporazumi sa zajedni~kom eksternomcarinskom tarifom. Slobodne trgovinske zone i carinske unije koje su po prirodiasimetri~ne, tj. koje dozvoljavaju jednoj ili vi{e strana (obi~no onim manjerazvijenim ili ekonomijama u tranziciji) duì preiod tranzicije kako bi izvr{ileredukcije carinskih stopa.

Za Carinske unije ili slobodno-trgovninske zone se pretpostavlja dastupaju na snagu onda kada je sporazum potpisan i overen. Treba imati na umu

da ovo ne zna~i obavezno da su sve odredbe sporazuma u potpunosti izvr{ene.STO prati stanje regionalnih trgovinskih soprazuma u pet geografskih grupa:

- Evro-mediteranska (podeljena na zapadnoevropsku, centralno-evropsku i tri Balti~ke zemlje, severnu Afriku i srednji Istok);

- Pod-saharska Afrika;- Isto~na Evropa i Centralna Azija (koje uklju~uju i zemlje biv{eg

Sovjetskog Saveza izuzev tri Balti~ke zemlje);

- Azija i Pacifik;- Severna i Ju`na Amerika.

Regionalni trgovinski sporazumi se me|usobno razlikuju po obuhvatu. U

njihovoj najjednostavnijoj formi, obezbe|uju razmenu preferencijala na ograni~eni

3 World Trade Organization,Mapping of Regional Trade Agreements, 2000.


3/27

Pregled regionalnih trgovinskih sporazuma

3

broj proizvoda izme|u dve ili vi{e strana sporazuma. Sa druge strane, oni mogu daliberalizuju su{tinski celu trgovinu i sadrè trgovinske mere koje }e se pro{iritidaleko izvan tradicionalne eliminacije carina na oblasti kao {to su standardi,usluge, intelektualna svojina i konkurencija.

Zone slobodne trgovine generalno, izuzev u Africi, mnogo vi{e suzastupljene nego carinske unije. One ~ine gotovo 90% svih regionalnih trgovinskihsporazuma. Malo zona slobodne trgovine obezbe|uje kompletnu eliminaciju svihcarina i necarinskih mera izme|u svojih ~lanica. Ve}ina obezbe|uje eliminaciju iredukciju ve} postoje}ih carina , sa variraju}im stepenom izuzetaka. Carinske unijegeneralno obezbe|uju postepeno uvo|enje zajedni~kih spoljnih carina u velikombroju faza koje }e se ostvariti tokom vremena.

Ne samo da se regionalni trgovinski sporazumi (RTS) zna~ajno razlikuju

po obimu, nego je i njihova konfiguracija razli~ita. Najjednostavija konfiguracija jebilateralni sporazum formiran izme|u dve strane zatim, plurilateralni sporazum kojiujedinjuje tri ili vi{e strana. Kompleksniji su oni sporazumi u kojima jedna ili vi{estrana sporazuma ~ini regionalnu trgovinsku oblast (RTS). Ovo se moè desiti bilou slu~aju carinske unije (npr. sporazum sklopljen izme|u Evropske unije i Evro-mediteranskih zemalja) ili slobodno-trgovinsih zona (npr. sli~na mreà sporazumapotpisana od strane Evropske asocijacije slobodne trgovine (EFTA).

Ukupan broj regionalnih trgovinskih sporazuma identifikovanih u STO je240, od kojih je 172, {to je oko 70%, na snazi od jula 2000.godine, {to se vidi na

Grafikonu 1. Preostalih 68 definisani su kao oni koji su u pregovorima.

Grafikon 5.1 RTS po vrstama na snazi i u planu

jula 2000. godine

14824

67

1

RTS na snaziCU na snazi

RTS u planu

CU u planu


4/27


4

Ipak, ove brojke treba uzeti sa dozom opreza. Prvo, treba imati u vidu da}e neki regionalni trgovinski sporazumi koji su u pregovorima zameniti ve}postoje}e sporazume. Drugo, tokom slede}ih pet godina o~ekuje se da }e iEvropska unija i MERCOSUR (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) pove}ati broj~lanica. Pristup novih ~lanica carinskim unijama menja mre`u regionalnihtrgovinskih sporazuma. Tre}e, tokom slede}ih pet godina mogu}e je da }e novealijanse koje trenutno ne postoje ili jo{ nisu poznate javnosti, biti stvorene, a stareraspu{tene.

Grafikon 5.2 Geografski raspored RTS na snazi i u planu

0

20

40

60

80

100

120

Americas Asia Pacific Eastern Europe &

Central Asia

Euro-Mediterranean Sub-Saharan Cross Regional

Region

BrojRTS

RTS u planu

CU u planu

RTS na snazi

CU na snazi

Grafikon 5.2 pokazuje geografski razme{taj regionalnih trgovinskihsporazuma koji su na snazi, kao i onih koji su u pregovorima. Istorijski, Evro-mediteranska oblast, koja ~ini preko 50% svih regionalnih trgovinskih sporazumakoji su trenutno na snazi, je uvek bila region sa najve}om koncentracijomregionalnih trgovinskih sporazuma. Iako je najverovatnije da }e ovaj trendkratkoro~no i u budu}e da se nastavi, to nije izvesno jer je skoro svaki regionalni

trgovinski sporazum koji je trenutno u pregovorima u Americi i u Evro-mediteranskoj zoni. Nedavno je ovaj proces zapo~et u Azijsko-pacifi~kom regionukoji u pro{losti nije bio plodno podru~je za regionalne trgovinske sporazume.Izvestan broj inicijativa je u toku u isto~noj Evropi i Centralnoj Aziji a koje bi unarednih nekoliko godina mogle da konsoliduju ve} postoje}e regionalnetrgovinske sporazume. Me|uregionalna grupa sporazuma, koja se odnosi naregionalne trgovinske sporazume koji obuhvataju jednu ili vi{e potpisnica iz dve ili

vi{e od pet geografskih grupa identifikovanih ranije, o~ekuje se da }e se pro{iritina 15 regionalnih trgovinskih sporazuma koji su na snazi i jo{ 14 koji su upregovorima. Pod-saharska Afrika je jedini region koji trenutno nema novih


5/27

Mape regionalnih trgovinskih sporazuma

5

regionalnih trgovinskih sporazuma u pregovorima na subregionalnom nivou.Me|utim, jedna afri~ka regionalna grupa trenutno pregovara za me|uregionalnitrgovinski sporazum.

Ne}e svaki regionalni trgovinski sporazum koji je u pregovorimaautomatski pove}ati broj sporazuma koji su na snazi.

Grafikon 5.3 Struktura RTS

0

20

40

60

80

100120

140

160

180

200

Na snazi U planu

BrojRT

S

Sve lanice su posebne RTS

Najmanje 1 lanica

je RTS

Plurilateralni

Bilateralni

Sastav regionalnih trgovinskih sporazuma varira, od jednostavnih

bilateralnih, pa do sporazuma u kojima su sve u~esnice i same razli~iti regionalnitrgovinski sporazumi. Grafikon 5.3 pokazuje analizu sastava ~lanica regionalnihtrgovinskih sporazuma, sporazuma koji su na snazi i onih koji su u pregovorima.Sporazuma koji su sastavljeni od dve ~lanice ima 98 ili skoro 60% od 173sporazuma koji su na snazi, a ~ine polovinu svih sporazuma koji su u pregovorima.Plurilateralni regionalni trgovinski sporazumi ~ine 16% od svih regionalnihtrgovinskih sporazuma koji su na snazi, ali ~ine manje od 10% sporazuma koji su upregovorima. Procenat regionalnih trgovinskih sporazuma gde je najmanje jedna~lanica i sama regionalni sporazum je oko 30% i onih koji su na snazi i onih koji suu pregovorima. Razvoj koji je vredan pomena a koji se o~ekuje u slede}ih pet

godina je pojava nove kategorije regionalnih trgovinskih sporazuma gde }e svaka~lanica biti i sama odvojen sporazum.

Regionalni trgovinski sporazumi se najplasti~nije prikazuju na

geografskim mapama. Prikaz RTS sadr`i mape dva razli~ita tipa:


6/27


6

- prvi tip (mape 1-14), pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma (RTA)koji su na snazi od jula 2000.godine, i promene koje se o~ekuju da }e se desitido 2005.godine na regionalnom, podregionalnom i me|uregionalnom nivou.

- drugi (mape 15-16), su mape gustine koje pokazuju u~e{}e individualnihzemalja u regionalnim trgovinskim sporazumima, kako onih na snazi, tako ionih koji su u pregovorima. Strelice na mapama pokazuju postojanjebilateralnih sporazuma izme|u dve zemlje. Plurilateralni sporazumi su prikazaniu boji, ili simbolima ako su u pitanju sporazumi koji se preklapaju.

MAPA 1 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma koji su nasnazi od jula 2000.godine izme|u Evropske unije (EU), Evropske slobodno-trgovinske asocijacije(EFTA) i drugih zemalja u Evro-mediteranskom regionu.Evropska unija ima bilateralni regionalni trgovinski sporazum sa svakom od ~etiri

zemlje Evropske slobodno-trgovinske asocijacije. Iako su mreè sporazuma izme|uEvropske unije i Evropske slobodno-trgovinske asocijacije sa tre}im zemljama bliskopovezane, ima i izuzetaka. Od jula 2000.godine samo Evropska unija imasporazume sa Tunisom, Jordanom, Kiprom, San Marinom, Andorom i Maltom.

MAPA 2 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma za koje seo~ekuje da }e biti na snazi do 2005.godine izme|u Evropske unije i Evropskeslobodno-trgovinske asocijacije sa drugim zemljama Evro-mediteranskog regiona. Do2005.godine se o~ekuje da }e EFTA sklopiti regionalni trgovinski sporazum sa

Maltom, Tunisom, Jordanom, Libanom, Egiptom, Albanijom i Biv{om

jugoslovenskom republikom Makedonijom. U me|uvremenu se o~ekuje da }eEvropska unija da pro{iri svoju mreù na Alìr, Liban, Egipat i Siriju. Regionalnitrgovinski sporazum izme|u Evropske unije i Evropske slobodno-trgovinske asocijacijei {est ~lanica Zalivskog Saveta za saradnju bi trebalo da stupe na snagu do2005.godine Pove}anje Evropske unije, koje je planirano za 2004.godinu, ~ini}eKipar, Malta, ê{ka, Slova~ka, Estonija, Letonija, Litvanija, Ma|arska, Poljska,Slovenija. Deset novih ~lanica Evropske unije }e automatski postati ~lanice postoje}emreè sporazuma Evropske unije, tako {to }e suspendovati bilateralne regionalnetrgovinske sporazume. Govore}i uop{teno, Evro-mediteranska zona bi mogla dazaìvi do 2010.godine

MAPA 3 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma (RTS) kojisu na snazi od jula 2000.godine u Centralnoj Evropi, u tri Balti~ke zemlje i u nekimzemljama Srednjeg Istoka. Dva plurilateralna regionalna trgovinska sporazuma uovom subregionu su:

- Centralno-evropski slobodno-trgovinski sporazum (CEFTA) sa sedam ~lanica- Balti~ki slobodno-trgovinski sporazum (BAFTA)


7/27


7


8/27


8


9/27


9


10/27


10

Dok postoji veliki broj bilateralnih sporazuma koji su na snazi, izme|u zemalja~lanica Centralno-evropskog slobodno-trgovinskog sporazuma i Balti~kih zemalja,Turske i Izraela, ova mreà regionalnih trgovinskih sporazuma nije simetri~na. Dveod ~lanica Centralno-evropskog slobodno-trgovinskog sporazuma, ê{ka iSlova~ka, povezane su carinskom unijom. Slovenija i Bugarska imaju regionalnitrgovinski sporazum sa Makedonijom, dok Slovenija ima i sa Hrvatskom. U prilogme|uregionalnim sporazumima, Rumunija ima regionalni trgovinski sporazum sa

Moldavijom, a tri Balti~ke zemlje imaju bilateralni regionalni trgovinski sporazum saUkrajinom.

MAPA 4 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma za koje seo~ekuje da }e stupiti na snagu do 2005.godine u Centralnoj Evropi, u tri Balti~kezemlje i u nekim zemljama Srednjeg Istoka. Pove}anje Evropske unije sa 15 na 25

~lanica, koje je planirano za 2004.godinu, }e pojednostaviti i konsolidovati mreùregionalnih trgovinskih sporazuma koji su na snazi u ovom subregionu, ostavljaju}iCentralno-evropski slobodno-trgovinski sporazum sa 2 od 7 ~lanica koliko ihtrenutno ima. Veliki broj bilateralnih regionalnih trgovinskih sporazuma, gde su~lanice Turska i Izrael, }e se vremenom smanjiti, imaju}i u vidu da }e njihovibilateralni regionalni trgovinski sporazumi sa 6 ~lanica Evropske unije biti potisnutesa regionalnim trgovinskim sporazumom same Evropske unije. Carinske unijaizme|u ê{ke i Slova~ke }e prestati da postoji.

MAPA 5 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma koji su na

snazi u Severnoj Africi i Srednjem Istoku. Postoje 3 plurilateralna regionalnatrgovinska sporazuma u ovom pod-regionu:

- Arapska Magreb Unija (AMU) sa 5 ~lanica- Zalivski savet za saradnju (GCC) sa 6 ~lanica- Arapsko slobodno-trgovinsko podru~je (AFTA) koje spaja svih18 zemalja,

uklju~uju}i sve ~lanice Zalivskog saveta za saradnju, 3 od 5 ~lanica ArapskeMagreb Unije i 8 drugih zemalja.

MAPA 6 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma za koje seo~ekuje da }e stupiti na snagu do 2005.godine u Severnoj Africi i Srednjem

Istoku. Do 2005.godine Turska, Maroko i Egipat o~ekuju da pro{ire svoje mreèbilateralnih regionalnih trgovinskih sporazuma, dok ve}ina zemalja u ovom pod-regionu treba da postane deo Evro-mediteranskog slobodno-trgovinskogsprorazuma koji je planiran za 2010.godinu.

MAPA 7 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma za Afrikukao jednu celinu koja vaì i za 2000. i za 2005.godinu, imaju}i u vidu da se za sveregionalne trgovinske sporazume o~ekuje da }e stupiti na snagu do 2005.godine.

Jedna subregionalna grupa je ve} u aktivnim pregovorima za osnivanjeme|uregionalnih trgovinskih sporazuma.


11/27


11


12/27


12


13/27


13


14/27


14


15/27


15

Osnovna odlika Afrike je {to postoji veliki broj plurilateralnih sporazuma (trenutno13), od kojih je ve}ina sa ~lanicama koje su u vi{e regionalnih trgovinskihsporazuma, ali i sa isto tako potencijalno suprotstavljenim ciljevima.

U Severnoj Africi postoje dva plurilateralna regionalna trgovinskasporazuma:

- Arapska Magreb Unija (AMU) sa 5 ~lanica- me|uregionalno arapsko slobodno-trgovinsko podru~je (AFTA) koje uklju~uje

sve severno-afri~ke zemlje izuzev Alìra. Egipat je jedina severno-afri~ka zemljakoja je ~lanica zajedni~kog trì{ta za Isto~nu i Ju`nu Afriku (COMESA).

U Zapadnoj Africi postoje plurilateralni regionalni trgovinski sporazumi:

- Mano river union (MRU) sa 3 ~lanice- zapadno-afri~ka ekonomska i monetarna unija (WAEMU) sa Kejp

Verde,Gambijom, Ganom, Mauritanijom i Nigerijom kao ~lanicama.

U Centralnoj Africi postoje dva plurilateralna regionalna trgovinskasporazuma:

- Centralno-afri~ka ekonomska i monetarna unija (CEMAK) sa 6 ~lanica- Ekonomska zajednica Centralno-afri~kih zemalja (ECCAS) sa 6 ~lanica

Centralno-afri~ke ekonomske i monetarne unije i sa jo{ 5 drugih zemaljaregiona.

U Ju`noj Africi pet ~lanica Ju`no-afri~ke carinske unije (SACU) suistovremeno i ~lanice Ju`no-afri~ke razvojne zajednice (SADC) koja broji 14~lanica.

U Isto~noj Africi, isto~no-afri~ka kooperacija (EAC) ima 3 ~lanice, dokMe|ugrani~na Inicijativa (CBI) koja se proteè preko Isto~ne i Ju`ne Afrike ima 14~lanica. Zajedni~ko trì{te za isto~nu i ju`nu Afriku ima ukupno 20 ~lanica izseverne, isto~ne i ju`ne Afrike. Jedini {iroko-kontinentalni regionalni trgovinskisporazum je Afri~ka ekonomska zajednica koja trenutno uklju~uje sve afri~kezemlje izuzev Maroka.

Dok ~lanstvo u nekim plurilateralnim regionalnim trgovinskimsporazumima podrazumeva i neke lingvisti~ke sli~nosti (WAEMU) ili geografskeprincipe (SACU i SADS) druge razdvajaju ove podele (ECOWAS i COMESA).

Ve}ina afri~kih zemalja je istovremeno ~lanica po tri regionalna trgovinskasporazuma. Namibija i Svazilend su ~lanice 4 regionalna trgovinska sporazuma.Izvesno je da }e do}i do konsolidacije pod-saharskog regionalnog trgovinskogsporazuma, bilo da je re~ o redukovanom ili modifikovanom ~lanstvu ovogsporazuma, spajanju ili zastarevanju. Govore}i dugoro~no, afri~ka ekonomskazajednica kao svoj osnovni cilj ima stvaranje afri~kog zajedni~kog trì{ta do2020.godine


16/27


16

MAPA 8 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma koji su nasnazi u isto~noj Evropi i Centralnoj Aziji, od jula 2000.godine Veliki broj bilateralnihsporazuma je ve} na snazi kao i slobodno-trgovinski sporazum koji ujedinjuje svih12 zemalja ovog regiona izuzev Turkmenistana. Ruska federacija, Kazahstan,Kirgiztan, Tadìkistan i Belorusija su ~lanice carinske unije. Postoji i odre|en brojbilateralnih sporazuma koji su u pregovorima a koji bi trebalo da stupe na snagudo 2005.godine.

MAPA 9 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma koji su nasnazi u Pacifi~koj Aziji, regionu sa trenutno najmanjim brojem sporazuma na snazi.Tri najva`nija sporazuma su:

- Asocijacija jugoisto~no-azijskih nacija (ASEAN), i slobodno-trgovinska zona(AFTA) sa 10 ~lanica

- Ju`no-azijska asocijacija za regionalnu kooperaciju (SAARC) sa 7 ~lanica- Sporazum o bliskim ekonomskim odnosima (CER) sa 2 ~lanice

Iako pokrivaju zna~ajan broj ekonomija ova tri najzna~ajnija regionalnatrgovinska sporazuma ne uklju~uju neke najva`nije trgovinske zemlje kao {to suKina, Japan, Hong Kong ili Koreja.

MAPA 10 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma za koje seo~ekuje da }e stupiti na snagu u Pacifi~koj Aziji do 2005.godine Do ovog vremenao~ekuje se da }e do}i do pove}anja broja regionalnih trgovinskih sporazuma u

ovom regionu, kao i konsolidacije me|u onima koji ve} postoje. Pregovori su utoku izme|u dva najva`nija regionalna trgovinska sporazuma: ju`no-azijskeasocijacije za regionalnu kooperaciju (ASEAN) i sporazuma o bliskim ekonomskimodnosima (CER). ^lanice ju`no-pacifi~kog foruma koji uklju~uje 14 pacifi~kihostrva, kao i Australiju i Novi Zeland, }e zaklju~iti pacifi~ki regionalni trgovinskisporazum (PARTA). U isto vreme Japan, Koreja i Singapur imaju u vidupotpisivanje novog bilateralnog trgovinskog sporazuma ne samo sa partnerima izregiona ve} i iz Amerike.

MAPA 11 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma koji su nasnazi od jula 2000.godine u Americi. Sve zemlje u regionu, izuzev Kube, îlea,Dominikanske Republike i Paname, su trenutno ~lanice jednog od pet najva`nijihplurilateralnih sporazuma u regionu, koji su na snazi u Severnoj Americi. Tisporazumi su:

- Severno-ameri~ki slobodno-trgovinski sporazum (NAFTA)- Centralno-ameri~ko zajedni~ko trì{te (CACM)- Karipska zajednica (CARICOM)- Andska zajednica i MERCOSUR.


17/27


17


18/27


18


19/27


19


20/27


20


21/27


21

MAPA 12 pokazuje mreù regionalnih trgovinskih sporazuma za koje seo~ekuje da }e stupiti na snagu do 2005.godine u Americi. Do tog vremena }eskoro jo{ 20 regionalnih trgovinskih sporazuma biti zaklju~eno, {to bi na prvipogled moglo da pove}a kompleksnost mreè u regionu. U stvari, ova faza }enajverovatnije dovesti do parcijalne konsolidacije, gde }e neke od navedenihregionalnih trgovinskih sporazuma sklopiti slobodno-trgovinske sporazumeme|usobno ili u nekim slu~ajevima sa pojedinim zemljama. Na primer, sporazum

Andske zajednice sa Argentinom i Brazilom }e najverovatnije biti potisnut njihovimsporazumom sa MERCOSUR-om, a i bar neki od îleanskih bilateralnihsporazuma }e biti potisnuti zbog njegovog ~lanstva u MERCOSUR. Tako|e, sve~lanice Centralno-ameri~kog zajedni~kog trì{ta (CACM) }e zaklju~iti odvojenesporazume sa Meksikom kako bi finalizirali sporazum izme|u Centralno-ameri~kog

zajedni~kog trì{ta i Meksi~ke slobodno-trgovinske zone. [ta vi{e, brojme|uregionalnih sporazuma koji uklju~uju zemlje ~lanice regionalnih trgovinskihsporazuma ove regije }e se zna~ajno pove}ati do 2005.godine

Alternativni scenario bi mogao da se pojavi nakon stupanja na snaguslobodno-trgovinskih zona Amerike (FTAA), koje bi pokrivale 34 zemlje. Ostaje tekda se vidi kakav }e imati efekat jedan takav aran`man na ve} postoje}ih petplurilateralnih sporazuma u Americi.

MAPA 13 pokazuje mreù me|u-regionalnih trgovinskih sporazuma kojisu na snazi od jula 2000.godine Trenutno Izrael ima regionalni trgovinski

sporazum sa Kanadom, Meksikom, USA, dok Evropska unija ima regionalnitrgovinski sporazum sa Meksikom i Ju`nom Afrikom.

MAPA 14 pokazuje mreù me|u-regionalnih trgovinskih sporazuma zakoje se o~ekuje da }e stupiti na snagu do 2005.godine. Lako se moè videti priupore|enju mapa 13 i 14 da postoji trend zaklju~ivanja me|uregionalnihsporazuma od kojih su neki izme|u razli~itih regionalnih trgovinskih sporazuma,npr. Evropska unija-MERCOSUR, Ju`noafri~ka carinska unija-MERCOSUR. Nekezemlje iz Azijskopacifi~kog regiona koje do sada nisu zaklju~ile nijedan bilateralnisporazum, kao {to su Japan, Koreja, Singapur istovremeno pregovaraju zaregionalne i me|u-regionalne trgovinske sporazume.

MAPA 15 pokazuje nivo u~estvovanja pojedinih zemalja i carinskihteritorija u regionalnim trgovinskim sporazumima u 2000.godini. Drugim re~ima,to pokazuje koncentraciju sporazuma na pojedine delove svetske privrede.O~igledno je da je Evropa pokrivena gustom mreòm sporazuma. Kao {to je to

ve} pokazano u ranijim mapama, dok neke zemlje nisu uklju~ene ni u jedansporazum neke su potpisnice mnogih.

MAPA 16 je nadgradnja mape 15 i pokazuje o~ekivani nivo u~e{}apojedinih zemalja ili carinskih teritorija u sporazumima 2005.godine. Upore|ivanjesa mapom 15 pokazuje da }e zna~ajan broj zemalja najverovatnije biti uklju~eno u


22/27


22

vi{e sporazuma istovremeno. Ovaj trend je o~igledan u Americi i Isto~noj Evropi,kao i u Centralnoj Aziji, delom i u Evro-mediteranskoj regiji. Nasuprot tome, zemljepod-saharske regije verovatno ne}e zaklju~iti nove regionalne sporazume, ali }e seusredsrediti na izvr{enje, konsolidaciju i pro{irenje ve} postoje}ih.


23/27


23


24/27


24


25/27


25


26/27


26


27/27


27

LISTA SKRA]ENICA

AFTA Arab Free Trade AreaAMU Arab Maghreb UnionASEAN Association of South East Asian NationsBAFTA Baltic Free Trade AreaCACM Central American Common MarketCARICOM Caribbean Community

CBI Cross Border InitiativeCEFTA Central European Free Trade AgreementCEMAC Central African Economic and Monetary UnionCER Closer Economic Relations AgreementCOMESA Common Market for Eastern and Southern AfricaEAC East African CooperationEC European CommunitiesECCAS Economic Community of Central African States

ECOWAS Economic Community of Western African StatesEFTA European Free Trade AssociationFTAA Free Trade Area of the AmericasGCC Gulf Cooperation CouncilLAIA Latin American Integration Association

MRU Mano River UnionNAFTA North American Free Trade AgreementPARTA Pacific Regional Trade AgreementSAARC South Asian Association for Regional Cooperation

SACU Southern African Customs UnionSADC Southern African Development Community

WAEMU West African Economic and Monetary Union

Documents

Regionalna intergracija u svetskoj privredi