EKONOMSKI FAKULTETU BEOGRADU

REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE U AFRICI

SEMINARSKI RAD IZ MEDJUNARODNE TRGOVINE

MENTOR STUDENTPREDRAG BJELIC BUDIŠIN TATJANA

01/1075

Beograd, septembar 2004.

Sadrzaj:

UVOD ………………………………………………………………………2AFRICKA EKONOMSKA ZAJEDNICA…………………………………..2ARAPSKO-MAGREBSKA UNIJA…………………………………….......3

Zajednica Sahalsko-Saharskih Drzava …………………………………….4EKONOMSKA ZAJEDNICA ZAPADNOAFRICKIH ZEMALJA………..4

Zapadnoafricka ekonomska i monetarna unija……………………………..6Unija reke Mano …………………………………………………………...6

EKONOMSKA ZAJEDNICA CENTRALNO AFRICKIH ZEMALJA……6Centralno africka carinska i ekonomska unija……………………………...7Ekonomska zajednica drzava velikih jezera………………………………..8

ZAJEDNICKO TRZISTE ISTOCNE I JUZNE AFRIKE…………………..8Prekogranicna inicijativa……………………………………………….......9Istocnoafricka unija……………………………………………………….10Komisija indijskog okeana………………………………………………..10

JUZNOAFRICKA RAZVOJNA ZAJEDNICA……………………………10Juznoafricka carinska unija……………………………………………….12

ZAKLJUCAK……………………………………………………………...12LITERATURA……………………………………………………………..13

1

UVOD

Regionalne ekonomske integracije nastaju na osnovu regionalnih ekonomskih ugovora, a to su svi visestrani ugovori koji regulisu medjunarodnu trgovinu u odredjenom regionu. Postoji vise stupnjeva u razvoju regionalnih ekonomskih integracija. Visestrani sporazumi o preferencijalnoj trgovini podrazumevaju smanjenje carinskih stopa i delimicno uklanjanje necarinskih barijera u medjusobnoj trgovini. Zona slobodne trgovine podrazumeva potpuno uklanjanje carinskih barijera u medjusobnoj trgovini drzava clanica. Carinska unija je regionalna ekonomska integracija drzava koja podrazumeva uklanjanje internih carina i uvodjenje zajednicke carinske tarife prema zemljama neclanicama. Zajednicko trziste je carinska unija plus slobodno kretanje faktora proizvodnje. Ekonomska unija je najvisi stepen i ukljucuje zajednicko trziste plus harmonizaciju ekonomskih politika drzava clanica plus ostvarenje monetarne unije.

Kontinent Afrika pokriva skoro 31 milion km2. Njena ukupna populacija je 1998. godine bila oko 761 milion. U njoj zivi oko 3000 etnickih grupa i prica se preko 1000 jezika i dijalekata. Afrika je najnerazvijeniji kontinent. Sve africke zemlje su zemlje sa niskim dohotkom. Skoro polovina afrikanaca zivi sa manje od 1$ dnevno. Ima puno regionalnih ekonomskih organizacija, najveci broj od svih kontinenata.

AFRICKA EKONOMSKA ZAJEDNICA

Organizacija africkih zemalja (Organization of African Unity - OAU) je nastala 1963. godine u Adis Abebi. Te godine je imala 32 clanice nezavisne drzave, a danas ih je 53.

Najznacajnije aktivnosti Organizacije africkih zemalja su vezane za dekolonizaciju, sprecavanje konflikta, odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja clanica, borbu protiv aparthejda, promociju africke kulture, aktivnosti vezane za ekonomski i socijalni razvoj, transport i telekomunikacije, obrazovanje, nauku i zdravlje i akcije u korist africkih izbeglica.

Glavni organi su Skupstina sefova drzava i vlada (sastaje se godisnje i donosi konacne odluke), Savet ministara (sastaje se dva puta godisnje i predlaze strategiju), Generalni sekretarijat (na celu je generalni sekretar koga bira skupstina) i razne specijalizovane komisije i autonomne specijalizovane agencije. 9.9.1999. godine Organ sefova drzava i vlada je izdao Deklaraciju kojom se osniva Africka unija (African Union – AU) kao politicka organizacija da bi se ubrzao proces integracije na kontinentu.

Dosli su na ideju da osnuju regionalnu ekonomsku integraciju koja ce osvojiti ceo kontinent, proklamovana je Africka ekonomska zajednica (African Economic Community - AEC). Juna 1993. godine na samitu u Abuji, Organizacija africkih zemalja je usvojila i potpisala AEC sporazum. Ugovor je trebalo da pocne da se primenjuje u roku od 30 dana od ratifikacije dve trecine zemalja clanica.

Zajednica treba postepeno da se stvara tokom 34 godine do 2028. godine. AEC nije jedinstvena, sastoji se iz pet stubova, a to su pet najvaznijih regionalnih ekonomskih integracija: Arapsko-Magrebska unija, Ekonomska zajednica zapadnoafrickih zemalja, Ekonomska zajednica centralnoafrickih zemalja, Zajednicko trziste istocne i zapadne Afrike i Juznoafricka razvojna zajednica. Postoji sest faza stvaranja, i odgovarajuci rokovi za svaku od faza.

2

I faza je jacanje postojecih regionalnih ekonomskih integracija (stubova AEC-a) i stvaranje novih gde je potrebno, predvidjeno je da ova faza traje 5 godina. II faza predvidja stabilizaciju carina i drugih barijera u regionalnoj trgovini i jacanje sektorske integracija, posebno u oblasti trgovine, poljoprivrede, finansija, transporta i komunikacija, industrije i energije, kao i koordinacija i harmonizacija aktivnosti regionalnih ekonomskih integracija (8 godina). III faza je stvaranje zone slobodne trgovine i carinske unije na nivou svake regionalne ekonomske integracije (10 godina), IV faza predvidja koordinaciju i harmonizaciju carina i necarinskih barijera izmedju regionalnih ekonomskih integracija sa pogledom na stvaranje Carinske unije kontinenta (2 godine). V faza je stvaranje zajednickog trzista Afrike i usvajanje zajednickih politika (4 godine). VI faza predvidja integraciju svih sektora, stvaranje africke centralne banke i jedinstvene africke valute, stvaranje Africke ekonomske i monetarne unije i stvaranje i odabir prvog pan-africkog parlamenta (5 godina).

ARAPSKO-MAGREBSKA UNIJA (AMU)

Arapsko-magrebska unija se nalazi na severu Afrike. Sacinjavaju je pet zemalja: Alzir, Libija, Mauritanija, Maroko i Tunis.

Osnivanje. Prva konferencija ministara ekonomije Magreba je odrzana u Tunisu 1964. godine i tada je osnovan Stalni konsultativni savet Magreba izmedju Alzira, Libije, Maroka i Tunisa da bi koordinisale i uskladile razvojne planove ove cetiri zemlje, kao i interregionalnu trgovinu i odnose sa EU. To nije funkcionisalo. 1988. godine u Alziru je odrzan samit sefova drzava, i kao rezultat je potpisan sporazum o osnivanju AMU 17. februara 1989. godine u Makaresu.

Do kraja 20. veka zakljucile su 37 sporazuma koji se ticu regionalne ekonomske saradnje. Samo pet su ratifikovale sve zemlje clanice: o trgovini carinama, trgovini poljoprivrednim proizvodima, sporazum o investicionim garancijama, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sporazum o fitosanitarnim standardima.

Osnovni ciljevi navedeni u sporazumu o osnivanju AMU su bili jacanje svih vrsta veza izmedju zemalja clanica (da bi se osigurala stabilnost u regionu i veca koordinacija politika zemalja clanica), kao i da se postepeno uvodi slobodan tok roba, usluga i faktora proizvodnje. Zajednicka odbrana i nemesanje u domace poslove partnera su takodje glavne odredbe ugovora. Ugovor istice opstu ekonomsku strategiju, to je razvoj poljoprivrede, industrije, trgovine, bezbednosti hrane i postavljanje zajednickih projekata i opstih ekonomskih projekata. Sporazum omogucava i da ostala arapske i africke zemlje postanu deo unije u kasnijim fazama.

Glavni organi: Savet sefova drzava je najvisi organ koji donosi odluke i kome su podredjeni ostali

organi. Njegove odluke zahtevaju jednoglasnost. Od 1993. godine se sastaje jednom godisnje, a do tada se sastajao dva puta godisnje.

Savet ministara spoljnih poslova proucava projekte podredjenih komiteta i cetiri specijalizovane ministarske komisije (ekonomija i finansije, ljudski resursi, osnovna infrastruktura i sigurnost hrane). Od 1989. godine je formirano nekoliko radnih grupa zbog tehnickih pitanja. Zemlje su se dogovorile da osnuju regionalnu banku za razvoj da finansira projekte u regionu.

Konsultativna skupstina se sastoji od po 30 predstavnika iz svake zemlje, njena uloga je savetodavna.

Sud pravde se sastoji od po dve sudije iz svake zemlje clanice.

3

Generalni sekretarijat je trajno osnovan 1992. godine u Rabatu. Ima godisnji budzet od preko 1,7 miliona USD koji se skuplja kroz jednake priloge iz svake zemlje.AMU je ponovo zamrla, ali postoje pokusaji da ponovo pocne sa radom. AMU nema

odnose sa Africkom ekonomskom zajednicom i nije potpisala sporazum sa njom. Medjutim AMU je originalno zamisljena kao jedan od pet stubova.

Na tom prostoru funkcionise Zajednica Sahalsko-Saharskih drzava (Community of Sahel-Saharan States - COMESSA).

Zajednica Sahalsko-Saharskih drzava COMESSA

Zajednica Sahalsko-Saharskih drzava (Community of Sahel-Saharan States - COMESSA) je osnovana 1998. godine na inicijativu Libije. Clanice su: Burkina Faso, Centralnoafricka Republika, Cad, Dzibuti, Egipat, Eritreja, Libija, Mali, Maroko, Niger, Nigerija, Senegal, Somalija, Sudan, Tunis i Zambija. Nastala je da bi promovisala ekonomsku i politicku saradnju u regionu. Ona obuhvata i delove drugih integracija.

Glavni cilj je da obezbedi razvoj i stabilnost drzava clanica. Sve clanice treba da aktivno ucestvuju u trgovini kroz razvoj ekonomske infrastrukture da bi obezbedile poboljsanje zivotnog standarda ljudi. Cilj je takodje i mir i sigurnost izmedju drzava clanica.

Glavni organ je Konferencija sefova drzava zemalja clanica koji pravi plan rada za zajednicu na sastanku koji se odrzava godisnje. Izvrsni organ je Savet ministara drzava clanica koji odredjuje strategiju. Tu je i Generalni sekretarijat, na njegovom celu je generalni sekretar koji vodi racuna o svakodnevnim aktivnostima organizacije. Cetvrti organ je Africka banka za razvoj i trgovinu koja ima ulogu u ekonomskoj integraciji, razvoju i saradnji izmedju drzava clanica. Peti organ (tek treba da se formira) je Socijalno-ekonomski savet koji je istrazivacki centar i koji postavlja osnovne direktive.

EKONOMSKA ZAJEDNICA ZAPADNOAFRICKIH ZEMALJA (ECOWAS)

Vecina clanica Ekonomske zajednice zapadnoafrickih zemalja (Eonomic Community of West African States – ECOWAS) su bivse francuske kolonije. Obuhvata podrucje Zapadne Afrike, cine je 15 zemalja: Benin, Burkina Faso, Zelenortska ostrva (Kape Verde), Obala Slonovace, Gambija, Gana, Gvineja, Gvineja Bisao, Liberija, Mali, Niger, Nigerija, Senegal, Sijera Leone, Togo. Decembra 1999. godine Mauritanija je objavila da ce da se povuce iz ECOWAS-a zbog neslaganja sa nekim odlukama koje su donete na samitu.

Osnivanje i istorija. Prva ideja za nastanak se javila 1964. od predsednika Libije Vilijama Tubmana. U februaru 1965. godine je potpisan sporazum izmedju Obale Slonovace, Gvineje, Liberije i Sijera Leone, ali on nije zaziveo. Aprila 1972. godine su Nigerija i Togo ponovo pokrenuli postupak i 28. maja 1975. godine je potpisan sporazum o ECOWAS u Lagosu (sporazum iz Lagosa).

Cilj je bio promocija saradnje i povezivanje ekonomske, socijalne i kulturne aktivnosti, sto bi dovelo do stvaranja ekonomske i monetarne unije kroz potpunu integraciju nacionalnih ekonomija zemalja clanica. Ciljevi su bili i da se podigne standard zivota ljudi, da se poveca ekonomska stabilnost, da se unaprede odnosi izmedju zemalja clanica i da se doprinese razvoju africkog kontinenta.

4

1993. godine je zakljucen novi sporazum da bi ubrzao ekonomsku integraciju i povecao politicku saradnju. On je kao ciljeve postavio: 1. uspostavljanje zajednickog trzista, ukidanje carina i slicnih naknada u intraregionalnoj trgovini, 2. uvodjenje zajednicke eksterne carinske tarife, 3. harmonizacija ekonomskih i finansijskih politika, 4. uvodjenje jedinstvenog monetarnog podrucja. Jedini pomak je bio smanjenje internih carina i slobodno kretanje ljudi.

Glavni organi: Organ sefova drzava i vlada, to je najvisi organ, sastaje se jednom godisnje, daje

opste smernice, vrsi kontrolu zajednice i sprovodi mere za njen razvoj i ostvarenje ciljeva. Vanrednu sednicu moze sazvati predsedavajuci organa ili se ona moze sazvati na zahtev zemlje clanice pod uslovom da taj zahtev ima podrsku proste vecine zemalja clanica.

Savet ministara, sastoji se iz po dva clana iz svake zemlje, sastaje se dva puta godisnje i odgovoran je za vodjenje zajednice.

Tribunal, njegov sastav i nadleznost odredjuje Organ sefova drzava i vlada. Tribunal tumaci odredbe sporazuma i resava nesuglasice izmedju zemalja clanice koje mu se upute.

Parlament zajednice, sediste se nalazi u Abuji (Nigerija), ima samo savetodavno svojstvo. Sazvan je maja 2002. godine, sa 115 parlamentaraca iz svih zemalja clanice osim Obale Slonovace. Togo, Liberija, Zelenortska Ostrva, Gvineja, Gvineja Bisao, Mali, Niger i Senegal imaju po 5 parlamentaraca, Burkina Faso, Mali, Niger i Senegal imaju po 6, Obala Slonovace 7, Gana 8 i Nigerija 35 parlamentaraca. Ako clan izgubi svoje mesto u nacionalnom parlamentu, izgubice ga i u regionalnom.

Ekonomski i socijalni savet Sud pravde, osnovan je 1999. godine, ima predsednika, glavnog beleznika i sedam

sudija. To je trajna institucija. Izvrsni sekretarijat, na celu je generalni sekretar koji se bira na cetiri godine i moze

samo jednom da bude ponovo izabran. Specijalizovane komisije.

Aktivnosti vezane za mir i stabilnost. Manje od godine posle osnivanja sefovi Nigerije i Togoa su predlozili formalni odbrambeni sporazum koji se rezultirao u stvaranju neagresivnog Pakta posle dve godine. Ovaj Pakt je poceo sa radom 1986. godine. Jula 1991. godine clanovi su se dogovori o deklaraciji o politickim principima kojim su se obavezali da ce postovati demokratiju i vladavinu zakona. Lideri ECOWAS-a su 1978. i 1981. godine usvojili jos dva vazna odbrambena protokola. Oni zahtevaju uzajamno postovanje i nemesanje u interne stvari i uspostavljanje regionalnog mehanizma za uzajamnu pomoc u poslovima odbrane.

Zbog ratova u nekoliko zemalja clanica ECOWAS je uvideo da se ekonomski razvoj i napredak mogu ostvariti samo u stanju mira i stabilnosti. Dosao je do zakljucka da treba da intervenisu kada dodje do konflikata izmedju zemalja clanica da bi osigurao primenu svojih ekonomskih programa. ECOWAS monitoring grupa (ECOMOG) je prvobitno stvorena kao multinacionalna sila za odrzavanje mira. Imala je znacajnu ulogu u uspostavljanju mira u Liberiji 1997. godine, poslata je u Gvineju Bisao i Sijeru Leone, a takodje je imala i znacajnu ulogu u Obali Slonovace. Ovi gradjanski ratovi i ostale politicke nestabilnosti u nekim Zapadnoafrickim zemljama su pokazali potrebu socijalne i politicke stabilnosti u procesu razvoja.

1998. godine je potpisan sporazum izmedju ECOWAS-a i Africke unije.ECOWAS se sastoji iz dve podintegracije: Zapadnoafricke ekonomske i monetarne

unije i Unije reke Mano.

5

Zapadnoafricka ekonomska i monetarna unija (WAEMU)

Zapadnoafricka ekonomska i monetarna unija (West African Economic i Monetary Union – WAEMU) okuplja osam uglavnom bivsih francuskih kolonija: Benin, Burkina Faso, Obala Slonovace, Gvineja Bisao, Mali, Niger, Senegal i Togo. Osnovana je 1994. godine. Od 1945. one su u monetarnoj uniji, imaju zajednicku valutu CFA franak i imaju jedinstvenu centralnu banku zapadno africkih drzava sa sedistem u Dakaru i regionalnu banku za razvoj u Lomi.

Cilj je da u trgovinskoj sferi postignu zajednicko trziste bazirano na slobodnom kretanju ljudi, dobara, usluga i kapitala, prava pojedinaca da osnuju preduzeca u ovoj oblasti, zajednicka eksterna carina i zajednicka trgovinska politika. Pocetkom 2000. godine su ostvarili stupanj carinske unije.

Ostvarila je zapazen napredak u ostvarenju svojih ciljeva, MMF ju je okarakterisao kao najuspesniju u Africi.

Unija reke Mano (MRU)

Unija reke Mano (Mano River Union – MRU) ima tri clanice: Gvineja, Liberija i Sijera Leone. Osnovana je 1973. godine, a cilj je bio stvaranje carinske i ekonomske unije izmedju drzava clanica da bi poboljsali zivotni standard stanovnistva. Odluke se donose na sastancima zajednickog ministarskog komiteta. Postoje i tehnicki komiteti i sekretarijat. Izmedju zemalja su prekinuti odnosi, i danas je MRU u veoma teskom polozaju, a njen glavni cilj je uspostavljanje mira u regionu.

EKONOMSKA ZAJEDNICA CENTRALNOAFRICKIH ZEMALJA (ECCAS)

Ekonomska zajednica centralnoafrickih zemalja (Economic Community of Central African States - ECCAS) ima 11 drzava clanica: Angola, Burundi, Centralnoafricka Republika, Cad, Kamerun, Kongo, Demokratska Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Ruanda, Sao Tome i Principe.

Osnivanje i istorija. Na samitu 1981. godine vodje Centralnoafricke carinske i ekonomske unije (UDEAC) su se dogovorile da osnuju jednu siru regionalnu integraciju. ECCAS je osnovana 18. oktobra 1983. godine od strane clanica UDEAC-a i clanica Ekonomske zajednice drzava velikih jezera (CEPLG), kao i Sao Tome i Principe. Angola je ostala posmatrac do 1999. godine, kada je postala punopravan clan. ECCAS je poceo da funkcionise 1985. godine, ali je bio neaktivan nekoliko godina. Nije funkcionisala od 1992. zbog finansijskih poteskoca (zemlje clanice nisu placale clanarinu) i vojnih sukoba u regionu.

Drugi vanredni samit je odrzan u Libervilu februara 1998. godine. Sefovi drzava i vlada koji su prisustvovali su se obavezali na ponovno pokretanje organizacije. Angola je postala punopravan clan. Samit je odobrio budzet od 10 miliona francuskih franaka za 1998. godinu. Zahtevao je od zemalja u regionu da nadju trajna i mirovna resenja za svoje politicke probleme. Predsedavajuci je takodje apelovao na zemlje clanice da podrze potpuno uklanjanje embarga na njegovu zemlju (Burundi). Pristale su.

6

Tokom inauguracije predsednika Gabona 1999. godine odrzan je mini-samit CEEAC lidera. Diskutovali su probleme koji se odnose na funkcionisanjeECCAS-a i stvaranje mesta treceg zamenika generalnog sekretara za Angolu. Angola je formalno pristupila zajednici tokom ovog samita. Deseta konferencija sefova drzava i vlada je odrzana u Malabou juna 2002. godine.

Ciljevi su bili da se postigne zajednicka autonomija, da se podigne standard zivot stanovnistva i da se odrzi ekonomska stabilnost kroz koordiniranu saradnju. Njen krajnji cilj je stvaranje zajednickog trzista (centralno africko zajednicko trziste). Tezi ostvarivanju i politickih ciljeva. 1999. godine su utvrdjena cetiri prioriteta organizacije: 1. osigurati mir, sigurnost i stabilnost koji su glavni uslovi za ekonomski i socijalni razvoj, 2. ostvariti fizicku, ekonomsku i monetarnu integraciju, 3. poboljsati ljudsku integraciju, i 4. osnovati nezavisni finansijski mehanizam ECCAS-a.

Glavni organi su Konferencija sefova drzava i vlada, Savet ministara, Generalni sekretarijat (jedan generalni sekretar koji se bira na cetiri godine i tri pomocnika), Sud pravde i Konsultativna komisija.

Aktivnosti vezane za mir i stabilnost. Centralnoafricke drzave su usvojile pakt o nenapadanju na kraju petog sastanka Konstultativne komisije UN za sigurnost u Centralnoj Africi odrzanoj u Kamerunu. Pakt, usvojen 5. septembra 1994. godine je priznat posle pet dana od sastanka i diskusije izmedju vojnih eksperata i ministara Kameruna, Centralnoafricke Republike, Konga, Ekvatorijalne Gvineje, Gabona i Sao Tome i Principe.

1999. godine su zemlje clanice odlucile da formiraju organizaciju koja ce da promovise i odrzava mir i stabilnost u Centralnoj Africi i nazvali su je Savet za mir i stabilnost u Centralnoj Africi (COPAX). Tehnicki organi saveta su: 1. Centralnoafricki sistem za ranu uzbunu koji prikuplja i analizira podatke da bi na vreme uocila i sprecila krize, 2. Komisija za odbranu i sigurnost, njena uloga je da planira, organizuje i pruzi savete organima koji donose odluke da bi inicirali vojne operacije ako su potrebne, 3.Centralnoafricka multinacionalna sila, njena uloga je da odrzi mir i stabilnost.

Januara 2000. godine Gabon je bio domacin regionalne mirovne vezbe sa ciljem da poveca kapacitet ECCAS zemalja u oblasti cuvanja mira i sprecavanja konflikata. Vanredni samit ECCAS i CEMAC je odrzan u Libervilu 2000. godine. Ministri spoljnih poslova iz 10 centralnoafrickih zemalja su se sastali u DR Kongu da bi diskutovali stabilnost u regionima koji su pogodjeni ratom. Iako su sastanak sponzorisale UN, Ruanda je odbila da ucestvuje. Novembra 2000. godine je odrzan prvi sastanak mreze centralnoafrickih parlamentaraca u Angoli. Septembra 2001. godine Centar za ljudska prava i demokratiju je odrzao prvi sastanak u Gabonu.

ECCAS je odredjen kao jedan od stubova Africke ekonomske zajednice, 1999. je potpisan sporazum sa Africkom unijom.

Postoje dve podintegracije, to su Centralnoafricka carinska i ekonomska unija i Ekonomska zajednica drzava velikih jezera.

Centralno africka carinska i ekonomska unija (UDEAC – CEMAC)

Centralnoafricka carinska i ekonomska unija (Economic and Monetary Community of Central Africa – CEMAC) je jedna od najstarijih regionalnih integracija u Africi. Okuplja sest bivsih francuskih kolonija: Kamerun, Centralnoafricka Republika, Cad, Kongo, Ekvatorijalna Gvineja i Gabon. Nastala je 1964. godine ugovorom iz Brazivila (Kongo). Od 1945. godine imaju uspostavljenu monetarnu uniju, valuta CFA franak, imaju centralno

7

africku centralnu banku. Ona je sa trgovinskom integracijom krenula 1964. i to kao slabo integrisana carinska unija, a potpuna ekonomska unija je ostvarena 1994.

Glavni cilj je promovisanje razvoja zemalja clanica u okviru ekonomske i monetarne unije. Podrazumevala je intraregionalnu slobodnu trgovinu i protekcionisticku zajednicku eksternu carinu.

Ekonomska zajednica drzava velikih jezera (CEPGL)

Ekonomska zajednica drzava velikih jezera (Economic Community Of TheGreat Lakes Countries – CEPGL) ima tri drzave clanice: Burundi, Kongo i Ruanda. Osnovana je 1976. godine i organizovana je oko glavnih organa: godisnja konferencija sefova drzava, savet ministara, stalni generalni sekretarijat, konsultativna komisija i tri specijalizovana tehnicka komiteta. 1986. godine je usvojen petogodisnji plan za poljoprivredne, industrijske i energetske projekte. Uopste ne funkcionise, te zemlje su u ratu.

ZAJEDNICKO TRZISTE ISTOCNE I JUZNE AFRIKE (COMESA)

Zajednicko trziste istocne i juzne Afrike (Common Market for Eastern and Southern Africa – COMESA) trenutno ima 21 clanicu: Angola, Burundi, Komori, Demokratska Republika Kongo, Dzibuti, Egipat, Eritreja, Etiopija, Kenija, Madagaskar, Malavi, Mauricijus, Namibija, Ruanda, Sejseli, Sudan, Svazilend, Tanzanija, Uganda, Zambija i Zimbabve.

Sve su ratifikovale sporazum sem Angole, Namibije i Svazilenda. Clanice su bile i Lesoto i Tanzanija. Lesoto je dobrovoljno suspendovao svoje clanstvo zbog clanstva u Juznoafickoj razvojnoj zajednici. Tanzanija je odlucila da je napusti zato sto predvidja smanjenje carina od 90%, sto Tanzaniji ne odgovara.

Osnivanje i istorija. COMESA je osnovana 1993. godine. Naslednik je Preferencijalnog trgovinskog podrucja Istocne i Juzne Afrike, koje je osnovano 1981. godine i tim sporazumom je bilo predvidjeno da ga za deset godina nasledi zajednicko trziste. Do zamene je doslo 8.decembra 1994. godine.

COMESA ima dobre poslovne odnose sa drugim organizacijama u regionu kao sto je Istocnoafricka Unija (EAC), Intervladina Uprava za Razvoj (IGAD) i Komisija Indijskog Okeana (IOC). Potpisala je sporazume o saradnji sa IGAD-om i ECOWAS-om o iskoro ce potpisati sporazum sa IOC-om. Na sastanku saveta ministara januara 1997. godine dogovoreno je da COMESA i SADC koegzistiraju i saradjuju.

Glavni cilj COMESA-e je da olaksa uklanjanje svih strukturalnih i institucionalnih slabosti drzava clanica, da pomaze ostvarenje mira, sigurnosti i stabilnosti i da omoguci razvoj zemalja individualno i kolektivno kao regionalnog bloka. Plan je da se ukinu interne carine do 2000. godine, da se utvrde zajednicke eksterne carine do 2004. godine i da se stvori monetarna unija do 2025. godine. Konkretni ciljevi: 1. ostvarivanje odrzivog razvoja drzava clanica, 2. vodjenje zajednicke makroekonomske politike, 3. stvaranje okruzenja za investicije, 4. ostvarenje ciljeva Africke ekonomske zajednice, 5. saradnja u promociji mira, sigurnosti i stabilnosti medju zemljama clanicama da bi poboljsali ekonomski razvoj regiona, 6. saradnja u jacanju odnosa izmedju zajednickog trzista i ostatka sveta.

8

Doslo je do izmena sporazuma: 1. dozvoljena je integracija u vise brzina, ne moze se brzo realizovati zajednicko trziste, neke zemlje mogu, neke ne, 2. uvodjenje sankcija za drzave koje ne sprovode sporazum, to je jedina regionalna ekonomska integracija sa tim.

Ucinilo se dosta na snizavanju carinskih stopa i uklanjaju necarinskih barijera. 1999. godine su tri zemlje snizile carine za 90%, sedam za 80%, jedna za 70% i tri za 60%.

Organi. Za razliku od drugih organizacija, COMESA je osnovana sa ciljem da bude organizacija okrenuta samo ka trgovini i investicijama. Zato, ona nema organe koji se bave politikom, odbranom i sigurnoscu. Medjutim, osnovan je Komitet za mir i sigurnost koji se sastaje jednom godisnje.

Vlast je vrhovni organ, sastoji se od sefova drzava ili vlada zemalja clanica. Odgovoran je za opstu politiku i usmeravnje i kontrolu nad performansama izvrsnih funkcija zajednickog trzista i postignutim rezultatima. Prvi sastanak je odrzan decembra 1994. godine.

Savet ministara. Svaki clan vlade odredjuje ministra koji ucestvuje u Savetu. Savet nadgleda aktivnosti COMESA-e, ukljucujuci i aktivnosti Sekretarijata, predlaze smernice za politiku i razvoj i odgovoran je Vlasti. Sastaje se jednom godisnje.

Sud pravde je osnovan COMESA sporazumom i postao je potpuno funkcionalan septembra 1998. godine. On osigurava privrzenost zakonu u interpretaciji i primeni sporazuma i sastoji se od sedam sudija.

Komitet guvernera centralnih banaka savetuje Vlast i Savet ministara u vezi monetarnih i finansijskih pitanja. Odgovoran je za razvoj programa i akcionih planova u oblasti finansija i monetarne saradnje.

Medjudrzavni komitet se sastoji od stalnih ili glavnih sekretarijata koji su odredjeni od strane svake zemlje clanice i odgovoran je za razvoj programa i akcionih planova vezanih za saradnju, osim u finansijskom i monetarnom sektoru.

Sekretarijat je administrativni organ COMESA-e. Tehnickih komiteta ima 12 i odgovorni su za pripremu i nadgledanje primene

programa i daju preporuke Medjudrzavnom komitetu.COMESA smatra da su mir, sigurnost i stabilnost osnovni faktori za dobijanje investicija,

razvoj, trgovinu i ekonomsku integraciju. Na sastanku Medjudrzavnog komiteta 1999. godine u Lusaki su se trazili nacini da se COMESA direktnije ukljuci u odrzavanje mira u regionu i izgradnji ratom unistenih privreda. Marta 2000. godine je odrzan sastanak zemalja clanica da bi se napravio regionalni protokol za mir i sigurnost.

Subregionalne integracije su Prekogranicna inicijativa, Istocnoafricka unija i Komisija Indijskog okeana.

Prekogranicna inicijativa

Clanice Prekogranicne inicijative (Cross Border Initiative) su: Burundi, Komori, Madagaskar, Malavi, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Ruanda, Sejseli, Svazilend, Tanzanija, Uganda, Zambija i Zimbabve. Ima cetiri sponzora: Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska unija i Africka razvojna banka. Mnogo bolje funkcionise od COMESA-e.

Cilj je da se olaksa prekogranicna ekonomska aktivnost kroz uklanjanje barijera za protok robe, usluga, rada i kapitala, i da pomogne integraciju trzista. Glavna nacela su: 1. olaksanje trgovine i harmonizacija uvoznih carinskih rezima do 1998. godine, 2. uklanjanje internih carina, 3. harmonizacija eksternih carina, maksimalna carina da bude 25%, 4.

9

harmonizacija carinskih dokumenata, 5. liberalizacija sistema razmene i placanja i 6. oslobodjenje investicija.

Istocnoafricka unija

Clanice Istocnoafricke unije (East African Community): Uganda, Kenija i Tanzanija. Stalna trostruka komisija za istocnoafricku saradnju je prvi put formirana 1967. godine kao Istocnoafricka zajednica. Prestala je sa radom 1977. godine zbog politickih razlika. 1999. godine na samitu u Tanzaniji sefovi drzava Tanzanije, Kenije i Ugande su odlucile da potpisu sporazum o ponovnom stvaranju Istocnoafricke zajednice do kraja jula 1999. godine.

Istocnoafricka zajednica je planirala uspostavljanje slobodne trgovine u julu 1999. godine i uspostavljanje zajednicke eksterne carine do 2000. godine. Kasnije je ukidanje carina odlozeno do 2000. godine i dogovoreno je da maksimalna eksterna carina bude 25%. 1999. godine je dogovoreno stvaranje carinske unije, uklanjanje internih carina do jula 2000. godine i uklanjanje necarinskih barijera u medjusobnoj trgovini 12 meseci od pocetka primene ugovora. Ugovor je stupio na snagu 7.7.2000. godine. Istocnoafricka zajednica je inaugurisana januara 2001. godine. Cilj ugovora je stvaranje carinske unije, zajednickog trzista i monetarne unije, a konacni cilj je stvaranje politicke federacije istocnoafrickih drzava.

2004. godine je potpisan protokol kojim se stvara Istocnoafricka carinska unija, on treba da bude ratifikovan od strane sve tri clanice i ocekuje se da ce poceti da se primenjuju 1.jula 2004. godine. To ce stvoriti zajednicko trziste od 90 miliona ljudi.

Organi Istocnoafricke zajednice su: samit sefova vlada i drzava, savet ministara, koodinacioni komitet, sektorski komiteti, istocnoafricki sud pravde, zakonodavna skupstina i sekretarijat.

Komisija Indijskog okeana

Komisija Indijskog okeana (Indian Ocean Commission) ima pet clanica, to su ostrvske zemlje: Komori, Madagaskar, Sejseli, Mauricijus i Francuska (koja predstavlja francuski prekookeansko odsek Reunion)

Stvorena je 1982. godine da bi promovisala regionalnu saradnju, posebno u ekonomskom napretku. Osnovni projekti su vezani za razvoj tuna ribarstva i razvoj novih energetskih sistema, uz pomoc, uglavnom Evropske zajednice. Jedan od ciljeva je bio i snizavanje carina. Postoje tri tehnicke komisije koje podrzavaju tuna ribolov, regionalnu industrijsku saradnju, regionalnu trgovinu, vazdusni saobracaj, turizam, okolinu, pomorski saobracaj, obrazovanje, obuku i kulturu, rad i sport. Komisija Indijskog okeana organizuje godisnji regionalni sajam trgovine.

JUZNOAFRICKA RAZVOJNA ZAJEDNICA (SADC).

Clanice Juznoafricke razvojne zajednice (SADC) su: Angola, Bocvana, Demokratska Republika Kongo, Lesoto, Malavi, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Sejseli, Juzna Afrika, Svazilend, Tanzanija, Zambija i Zimbabve. Sejseli su dali obaveznu jednogodisnju objavu povlacenja iz SADC avgusta 2003. godine zbog finansijskih razloga.

10

Osnivanje i istorija. Nastala je 1980. godine, sastale se u Lusaki, tu je doneta deklaracija “Juzna Afrika ka ekonomskoj liberalizaciji”. 1981. godine je na osnovu nje osnovan Juznoafricki komitet za koordinaciju razvoja (SADCC). Glavna zelja SADCC-a je prvobitno bila da privuce medjunarodnu pomoc za projekte u regionu, i da smanji zavisnost zemalja clanica od Juzne Afrike.

1989. godine ponovo se sastaju i konstatuju da komitet nije ispunio svoju ulogu zato sto je nastao na osnovu deklaracije koja nije obavezna. 1989. godine odlucuju da donesu ugovor kojim se postavlja pravna institucija SADC. Taj ugovor o nastanku SADC je potpisan 1992. godine, stupio je na snagu septembra 1993. godine, a izmenjen 2001. godine.

Glavni ciljevi SADC-a su postizanje razvoja i ekonomskog rasta, smanjivanje siromastva, povecanje standarda i kvaliteta zivota ljidi. Drzave clanice su usvojile okvir za saradnju koji je baziran na:

1.Dubljoj ekonomskoj saradnji i integraciji na bazi ravnoteze, jednakosti i uzajamnim koristima, sto bi vodilo povecanju investicija i trgovine, slobodnijem kretanju faktora proizvodnje i roba i usluga preko nacionalnih granica.

2. Zajednickom ekonomskom i monetarnom sistemu, sto bi vodilo povecanju inicijative i nkurencije, demokratije i boljeg upravljanja, postovanju zakona i garancije ljudskih prava i smanjenju siromastva.

3. Regionalnoj solidarnosti, miru i sigurnosti, da bi ljudi regiona mogli da zive i rade zajedno u miru i harmoniji.

Organi su: Samit sefova drzava i vlada, to je organ koji donosi odluke i odgovoran je za ukupnu

politiku i kontrolu nad funkcionisanjem zajednice. Pre se sastajao jednom godisnje, a po novoj strukturi treba da se sastaje dva puta godisnje.

Trojka je neformalni organ, cine ga trenutni, bivsi i buduci predsedavajuci. Postoji od 1999. godine.

Savet ministara se sastoji iz ministra iz svake zemlje. Odgovoran je za nadgledanje funkcionisanja i razvoja SADC-a i treba da osigura da se politika primenjuje. Obicno se sastaje dva puta godisnje, a po novoj strukturi cetiri puta godisnje.

Integrisani komitet ministara je nastao 2003. godine. Nadgleda rad sektretarijata, a direktno je odgovoran savetu ministara. Najmanje dva ministra iz svake zemlje treba da prisustvuju sastancima. Sastaje se bar dva puta godisnje.

Stalni komitet predstavnika se sastoji iz po jednog stalnog sektetara iz svake zemlje clanice.

Sekretarijat je glavni izvrsni organ u SADC-u i odgovoran je za strategijsko planiranje, koordinaciju i upravljanje SADC programima. Na celu je generalni sekretar.

U svakoj zemlji postoje SADC nacionalni komiteti, organ za odbranu, politiku i bezbednost i Tribunal. Nacionalni komiteti se sastoje iz glavnih stakeholdera, a to su vlada, privatni sektor i civili u zemljama clanicama. Njegova glavna funkcija je da obezbedi inpute na nacionalnom nivou u okviru regionalne politike i strategije, kao i da kordinira i nadgleda primenu ovih programa na nacionalnom nivou. Organ za odbranu, politiku i bezbednost je odgovoran za promovisanje mira i sigurnosti u regionu. Trubunal je osnovan 2000. godine. Njegova uloga je da osigura pridrzavanje i pravilnu interpretaciju odredaba SADC sporazuma i pomocnih instrumenata, kao i da resava sporove.

Glavni inicijator ove organizacije je bila Juznoafricka Republika. SADC se osim ekonomskim planovima bavi i politickom saradnjom drzava.

11

Juznoafricka carinska unija

Subregionalna organizacija je Juznoafricka carinska unija (Southern African Customs Union -SACU), obuhvata samo Juznu Afriku i njoj susedne zemlje, a to su Bocvana, Lesoto, Svazilend i Namibija. To je najstarija regionalna integracija u Africi i vazi za najefikasniju. Juzna Afrika, Bocvana, Lesoto i Svazilend su uspostavile SACU 1969. godine kao nastavak njihovog sporazuma o carinskoj uniji koji je na snazi od 1910. godine. Cilj SACU je ekonomski razvoj cele oblasti, posebno manje naprednih zemalja.

Trzista proizvoda i faktora su dobro integrisana. Trgovina dobrima i uslugama (osim poljoprivrednih proizvoda) je potpuno slobodna u okviru unije, ali imaju zajednicku eksternu carinu i zajednicki porez na promet prema ostatku sveta, odakle se puni prihodni fond. Prihodi se posle dele izmedju drzava clanica unije po komplikovanoj formuli.

Posto je SACU osnovana za vreme aparthejda u njoj dominira Juzna Afrika i nema demokratsku strukturu. Bocvana, Lesoto, Namibija i Svazilend zele nove pregovore o SACU sporazumu. Njihov cilj je uspostavljanje sekretarijata koji ce raditi u interesu cele SACU i koji ce moci da demokratizuje carinsku uniju.

Svi clanovi SACU osim Bocvane su clanovi rand monetarnog prostora sa centralnom bankom Juzne Afrike.

ZAKLJUCAK

Potreba za regionalnom integracijom nikad nije bila izrazenija na Africkom kontinentu, ipak brojni programi i institucije su postigli veoma malo od nezavisnosti.

1999. godine, sedam godina posle usvajanja Abuja plana, nema dokaza da do 2025. godine postoji najmanja sansa za stvaranje zajednickog trzista Afrike. SACU i Zona franka su jedine africke regionalne institucije gde postoji integracija kao rezultat centralizovanog upravljanja distribucijom carina i prihoda u prvom slucaju, i zajednicke monetarne politike u drugom. Frank zona ima 14 zemalja clanica koje su podeljene u dve monetarne unije, WAEMU i UDEAC koje formiraju najvecu potpunu monetarnu uniju na svetu; zemlje clanice dele potpuno konvertibilnu valutu koju izdaje nadnacionalna banka.

AMU i ECCAS nisu postigle nikakve vidljive rezultate. ECOWAS i COMESA su uspele da identifikuju i primene nekoliko vaznih sektorskih programa. One su postigle malo napretka ka integraciji trzista kroz subregionalnu liberalizaciju trgovine, ali ovo ne iznenadjuje.

Africke zemlje smatraju da je veoma tesko suociti se sa medjunarodnom konkurencijom i primeniti programe liberalizacije, bez pretnje da ce unistiti sopstvene proizvodne mogucnosti.

12

LITERATURA

1. http://www.africavenir.org

2. http://www.africaonline.com

3. http://www.afdb.org/cbi/vol3comesa.doc

4. http://www.africa-union.org/

5. http://www.comesa.int/

6. http://www.canwell.net/Comesa/COMESA%20Q.htm

7. http://www.dfa.gov.za/

8. http://www.eia.doe.gov/emeu/cabs/tbl6c.html

9. http://www.fewer.org/wafrica/mrurep.pdf

10. http://www.focusintl.com/whos0004.htm

11. http://www.iss.co.za/AF/RegOrg/unity_to_union/main.html

12. http://www.itd.org/forums/uemoa.doc

13. http://www.itcilo.it/english/actrav/telearn/global/ilo/law/oau.htm

14. http://www.sadc.int

15. http://www.johannesburgsummit.org

16. http://www.imf.org/external/index.htm

17. http://www.ncci.org.na/doc/trade/sacu_agreement/sacu_agreement.pdf

18. http://www.state.gov/p/af/rls/fs/15437.htm

19. http://www.nepad.org.ng/PDF/About%20Nepad/Overview_african.pdf

20. The revival of regional integration in Africa – Daniel Bach

13