JAVNA USTANOVA SREDNJA ELEKTROTEHNICKA SKOLA TUZLA

ŠKOLSKA GODINA 2013/14

SEMINARSKI RAD IZ

TEHNOLOSKIH OBRADA I PROCESA

TEMA:

OBRADA METALA;

RENDISANJE , PROVLACENJE , HONOVANJE

Radio : Sisic Admir Prof. :Lovric Mirko

U Tuzli : 01.12.2013

Rendisanje

Rendisanje je u opštem slučaju koso rezanje dok pri usecanju žljebova nastaje ortogonalno rezanje(sl.1.6). 

 Sl.1.6-Koso i ortogonalno rendisanje

 Kod rendisanja alat i obradak izvode pravolinijsko kretanje.Na kratkohodnim rendisaljkama alat izvodi glavno a obradak pomoćno kretanje dok je na dugohodnim rendisaljkama obrnuto.Glavno kretanje je prekidno-obavlja se u okviru duplog hoda(radni i povratni), pa je i pomoćno takođe prekidno(sl.1.7).

Sl.1.7.Šema rendisanja Rendisanje je po procesu rezanja indentično struganju,tako da su i glavni faktori obrade isti.Međutim,proces rendisanja je prekidan.Pri ulasku i izlasku alata iz

materijala,dolazi do udarnog dejstva,što nepovoljno utiče na sam proces rezanja,a posebno na postojanost alata.Na sl.1.8.prikazane su komponente otpora rezanja pri rendisanju. 

Sl.1.8.Komponente otpora rezanja pri rendisanjuF1-glavni otpor rezanja

F2-otpor prodiranja koji je normalan na obrađenu površinu, iF3-otpor pomoćnog kretanja

 Rendisanje je postupak skidanja sloja određene debljine.

Opis Procesa: -alat, stegnut u nosač alata rendisaljke, vrši glavno pravolinijsko kretanje dvostrukim hodovima duž predmeta;pomoćno kretanje vrši najčešće predmet postavljen na sto rendisaljke pomeranjem posle svakog dvostrukog hoda alata;

Vrste Rendisaljki:

-kratkohodna rendisaljka, -dugohodna rendisaljka -vertikalna rendisaljka

Karakteristike procesa:

-produktivnost: 1-50 kom/h, -priprema procesa: 10-30 min, kod dugohodih rendisaljki do 360 min, -iskorišćenje materijala: nisko, velika je količina strugotine, -koristi se za pojedinačnu i maloserijsku proizvodnju, kao dopuna glodanju,

-troškovi alata: niski (uglavnom standardni alati), -cena opreme: umerena, osim dugohodih rendisaljki gde je visoka, -troškovi radnika: umeren i, -naknadna obrada: površine se, nakon rendisanja, obično bruse ravnim brušenjem.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:

−oblici su ograničeni prirodom postupka (samo određeni oblici), −dimenzije predmeta zavise od mogućnosti postavljanja na mašini, najveća dužinaide do 2000 mm, kod kratkohodih rendisaljki, a kod dugohodih rendisaljki i do5000 mm, −kvalitet površina: dosta dobar, srednja površinska hrapavost: 0,8-25µm Ra, −ostvarene tolerancije mera: od ±0,02 mm do ±0,8 mm, zavisno od dimenzija predmeta.

Vrste i namjena alatnih masina:

Rendisaljke:

Rendisaljke se koriste prvenstveno za obradu ravnih površina i to horizontalnih vertikalnih ikosih. Rendisaljke su niskoproduktivne mašine i koriste se u pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji. Međutim, zbog ostvarenja visoke tačnosti po dužini ipak sečesto koriste zaobradu kanala, kliznih staza i slično.Postoje sledeće izvedbe rendisaljki:−kratkohode (horizontalne) rendisaljke,−vertikalne rendisaljke (dubilice) i−dugohode rendisaljke.

Kratkohode rendisaljke ;Kratkohode rendisaljke se koriste za obradu ravnih površina na prizmatičnim predmetimamanjih dimenzija. Na njima se mogu obrađivati i uzdužni kanali i žljebovi različitih profila.Primer jedne kratkohode rendisaljke prikazan je na slici:

Na gornjoj površini postolja (1) postavljen jeklizač(2) koji na levomkraju ima nosačalata (3).Alat (nož za rendisanje), postavljen u nosačalata,vrši glavno pravolinijskokretanje u dvostrukimhodovima napred - nazad. Na vertikalnoj površini postolja nalaze se klizne površine po kojima sehorizontalno kreće sto (5)na

koji je postavljen radni predmet. Radni predmetobavlja poprečno pomoćnokretanje posle svakogdvostrukog hoda alata.Radi sigurnijeg stezanjastola koristi se držač(6).Pogonski mehanizam za glavno pravolinijsko kretanje je smešten u postolju mašine (1) i onmože da bude mehanički ili hidraulični. Poprečno pomoćno pomeranje stola posle svakogdvostrukog hoda ostvaruje se mehanizmom (7).

Vertikalne Rendisaljke:Vertikalne rendisaljke se, kao i horizontalne, koriste za obradu ravnih površina na prizmatičnim predmetima, ali imaju i drugu primenu koja je mnogo češća, a to je obradaotvora na prizmatičnim ili obrtnim diskastim predmetima. Na vertikalnoj rendisaljci semogu u već izbušenom otvoru izrađivati različite poligonalne unutrašnje površine. Takođe,koriste se za izradu jednog ili više uzdužnih žljebova u otvoru, što je čest slučaj kod diskastih obrtnih predmeta: zupčanika, remenica, točkova itd. Inače se uzdužni žljebovi uotvoru mogu izrađivati i provlačenjem, što je mnogo produktivnije.

Primer jedne vertikalnerendisaljke prikazan je naslici 7.16. Na stubu mašine(1)postavljen je vertikalniklizač(2) načijem kraju jenosačalata (3). Alat i ovdeobavlja glavno pravolinijskokretanje povratnim hodovimau vertikalnom pravcu dole-gore.Radni predmet se postavljana sto (4), koji je krstasti imože se pomerati uhorizontalnoj ravni u dva pravca - uzdužno, pomoću ručice (5) i poprečno, pomoću ručice (6). Na sto je postavljena obrtna ploča kojase može zakretatipomoćuručice (7).

Dugohodne Rendisaljke:Dugohode rendisaljke se koriste za obradu ravnih površina na predmetima velikihdimenzija, kao što su postolja mašina alatki. Iako je obrada ravnih površina rendisanjemmanje produktivna od obrade glodanjem, dugohode rendisaljke su nezamenjive kod obradekliznih staza na postoljima mašina alatki, zbog visoke tačnosti po dužini staze. Primer jednedugohode rendisaljke prikazan je na slici 7.17.Radni predmet se postavlja na sto (3) koji se kreće po kliznim površinama (2) postolja (1). Na obe strane postolja postavljeni su stubovi (4 i 5) spojeni mostom (6). Na vertikalnim vođicama postavljena je traverza (7) na kojoj je postavljen jedan ili više nosača alata (8). Najednom ili oba boka mašine postavljeni su bočni nosači alata (9). Visina traverze se podešava u zavisnosti od dimenzija predmeta. Alatima u gornjim nosačima alata obrađujuse horizontalne površine na predmetu, a alatima na bočnim nosač ima alata obrađuju severtikalne površine na predmetu.Sto sa radnim predmetom obavlja glavno uzdužno pravolinijsko kretanje u dvostrukimhodovima napred-nazad. Posle svakog dvostrukog hoda, ostvaruje se pomoćno pomeranjegornjih i bočnih nosača alata. Gornji nosači alata se pomeraju horizontalno, a bočnivertikalno.

Provlacenje

Provlačenje je jedan od novijih postupaka u strojnoj obradi odvajanjem čestica. Uspjeh ovog postupka obrade metala je u visokoj kvaliteti obrade i dobroj produktivnosti. Kod obrade dubokih rupa, te ravnih i spiralnih utora, u njima ovaj postupak je nezamjenjiv. To je završna obrada. Glavno gibanje obavlja alat, dok posmičnog gibanja nema. Ako se provlači zavojnica, onda je glavno gibanje kombinirano: translacija i rotacija, dok posmaka i dalje nema.Alati za provlačenje (izvlačila ili provlačila) se razlikuju za vanjsko i za unutarnje provlačenje. Alati za unutarnje provlačenje mogu biti dugačke igle ili provlakači (vučeni alati) i kratke igle ili probijači (potiskivani alati). Alat za vanjska izvlačenja su motke koje također mogu biti vučene ili potiskivane. Provlačilice su alatni strojevi za obradu odvajanjem čestica koji rade bez posmičnih gibanja i obavljaju završnu finu obradu rupa. Alati za provlačenja se mogu podijeliti na mnogo načina. Mogu se podijeliti i prema obliku na cilindrične, kvadratne, trokutaste, žljebaste, pravokutne itd. Provlačilice i izvlačilice

Provlačilice su alatni strojevi za strojnu obradu odvajanjem čestica, koji rade bez posmičnih gibanja i obavljaju završnu finu obradu rupa. Izvlačilice obrađuju vansku površinu obratka. Provlačilice i izvlačilice mogu biti: vertikalne (kraće) i horizontalne (duže).

Prigoni na provlačilicama (ili izvlačilicama) moge biti:

mehanički pogon (rjeđe),mehanizam sa zupčastom letvom,navojno vreteno i matica,hidraulički pogon (najčešći),dvoradni hidraulički cilindar.

Opis Procesa:

-skidanje strugotine se vrši višesečnim alatom - provlakačem, koji se gura ili vučekroz većizbušen otvor (kod unutrašnjeg provlačenja) ili preko površine predmeta(kod spoljačnjeg provlačenja); uz uzastopno povećanje dubine rezanja stvara seželjeni profil u jednom prolazu provlakača.

Karakteristike procesa:

-produktivnost: do 400 kom/h (produktivnost se, kad je moguće, povećavaslaganjem više predmeta jedan za drugim u istoj operaciji), -priprema procesa: 20-50 minuta, -iskorišćenje materijala: nisko, zbog velike količine strugotine, -količine uglavnom preko 3000 komada (zbog visoke cene provlakača), -troškovi alata: visoki, -cena opreme: niska do srednja, -troškovi radnika: niski do srednji, -naknadna obrada: nepotrebna.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:

-oblici ograničeni prirodom procesa, -dodaci za obradu: 0,5-6 mm, -hod provlakača: od 25-3000 mm, -kvalitet površine: odličan, srednja površinska hrapavost: 0,2-6,3µm Ra, -ostvarene tolerancije mera: od ±0,002 mm do ±0,02 mm, zavisno od dimenzija predmeta.

Provlacenje.

Vrste i namjena alatnih masina:

Provlakacice:

Provlakačice su mašine koje se koriste za vrlo tačnu obradu otvora različitih profila, kao ispoljašnjih ravnih i profilisanih površina. Kao alat služi provlakačkao višesečni alat koji sekreće u pavcu svoje ose. Na slici prikazan je princip rada pri provlačenju, a na slici 7.29 primeri nekihunutrašnjih profila koji se mogu izraditi provlačenjem. Provlakač(1) svojim prednjim krajem je pričvrsćen za vučni element 2 koji se vuče u pravcu provlačenja. Predmet (3) je postavljen na naslonu površinu mašine (4) i kroz prethodno izbušen otvor na predmetuse provuče provlakač čiji prednji prečnik odgovara prečniku otvora. Zubi provlakač a idući od prvog ka poslednjem se postepeno povećavaju, tako da se kretanjem provlakača postepenoskida strugotina sa površine koja se profiliše. Provlakač obavlja glavno pravolinijskokretanje bez pomoćnog kretanja, tako da je ovaj način obrade vrlo jednostavan. Mašina jetakođe jednostavna, ali je alat veoma složen s obzirom na njegovu izradu.

Slika 7.28 Princip obrade provlačenjem i slika 7.29 Primeri nekih unutrašnjih površina dobijenih provlačenjem.Horizontalne Provlakacice:

Horizontalne provlakačice se uglavnom koriste za unutrašnje provlačenje, a vrlo retko zaspoljašnje. Na slici 7.30 prikazan je primer horizontalne provlakačice. U postolju (1)smešten je hidraulični pogon, koji se pojavljuje kao osnovni za ovu vrstu mašina. Sa levestrane se nalazi radni cilindar (2) sa klipom koji na kraju ima vučni element u koji se pričvršćuje prednji deo pravlakača (3). Zadnji kraj provlakača se pridržava linetom (4).Predmet se postavlja u naslon na glavi (5). Naslon služi istovremeno i za centriranje predmeta.

Horizontalni i Vertikalni provlakac.

Vertikalne Provlakacice:

Vertikalne provlakačice se izvode za unutrašnje ili spoljašnje provlačenje. Ove mašine pomogućnostima odgovaraju vertikalnim rendisaljkama (dubilicama), ali, zbog skupog provlakača, koriste se samo za veće serije. Na slici 7.31 prikazana je vertikalna provlakačica za unutrašnje provlačenje.

Slično opisanom, rade i vertikalne provlakačice za spoljašnje provlačenje.Vertikalne provlakačice zahtevaju manje prostora za smeštaj, ali imaju veliku visinu i nepogodnije suza rukovanje od horizontalnih provlakačica.

Honovanje

Naziv honovanje označava fino brušenje tj. finu obradu različitih materijala, najčešće livenog gvožđa, čelika, bronze, keramike, stakla, grafita itd.Alati za honovanje (belegije) postavljaju se na odgovarajuće glave za honovanje (nosače) lemljenjem ili lijepljenjem ili se stavljaju u odgovarajući žlijeb vretena. Glava alata sa belegijom vrši tri kretanja:

-rotaciono kretanje-aksijalno kretanje i-radijalno dostavno kretanje (primicanje belegije)

Najčešće se honuju unutrašnje, cilindrične površine raznih prečnika, a rjeđe vanjske, jer se vanjska završna obrada uspješno vrši superfinišom. Prema veličini provrta bira se noseća glava i sam alat za honovanje (belegija).Odnos dužine provrta (L) i prečnika provrta (d) treba biti L/d ≥ 2.

Ugao ukrštanja tragova alata (α) zavisi od veličine obodne i aksijalne brzine, a najčešće je 45° zavisno od vrste materijala.Izlaz belegije treba da bude 1/3 njene dužine.Dodatak obradi honovanjem zavisi od prečnika honovanja, vrste materijala i preciznosti honovanja (grubo ili završno).Pored pravilnog izbora obodne i aksijalne brzine, vrste i granulacije dijamanta (dijamant ili borozan) bitan je pravilan pritisak na belegiju, temperatura honovanja, podmazivanje i hlađenje pri honovanju.

Honovanje dijamantskim alatom:

Honovanjem dijamantskim alatom postiže se:

-poboljšanje geometrije proizvoda-funkcionalnost površinske hrapavosti

-uske tolerancije

Najširu primjenu honovanje je našlo u:

-autoindustriji i industriji motora-hidraulika i pneumatika-kompresori i-precizna mehanika

SZR "DIJAMANT" zahvaljujući dvadesetogodišnjoj praksi u svojoj ponudi ima bogat izbor alata za honovanje različitih dimenzija i kvaliteta, zavisno od zahtjeva kupca.

SZR "DIJAMANT"

Masina za honovanje bloka motora

Alat za honovanje cilindara KA-4281