7/27/2019 Rene_Dekart-o metodi.doc

1/3

Rene Dekart

Roen je 1596. u porodici koja je pripadala sitnom plemstvu. kolovao se u jezuitskoj koli. Ko su bili jezuiti?

Jezuiti su bili kolovani u sholastikom duhu. Usled toga, Dekart je dobro poznavao starogrki ilatinski, kao i sholastiku filozofiju, ali i nauke, pre svega, matematiku i fiziku. Meutim, ve uosamnaestoj godini shvatio je da od znanja koja je stekao u jezuitskoj koli nema nita i da muostaje samo sumnja u njih, kao i uverenje da umesto sholastikog mudrovanja treba itati velikuknjigu sveta.

Kod kojih filozofa nailazimo na isto uverenje?

Osim toga, Dekart je smatrao da treba stvoriti praktinu filozofiju, filozofiju koja e omoguitiljudima da postanu gospodari i posednici prirode.

Kod kog filozofa smo ve naili na isto uverenje?Mogue je doi do spoznaja koje su korisne za ivot, i da se umesto spekulativne filozofije koja

se ui u kolama moe nai praktina, kojom bismo mogli postati gospodari i vlasnici prirode.

Dekart je objavio tri znaajna dela: Raspravu o metodi, Meditacije o prvoj filozofiji, Principefilozofije.

Rene Dekart, smatra se zaetnikom racionalizma u modernoj filozofiji. ta podrazumeva racionalistiko stanovite u epistemologiji?

Dekart u razumu trai pravi izvor/poreklo saznanja. Razum je, prema njemu, oveku uroenaduevna sposobnost. Ona oveka ini ovekom, po njoj ovek jeste to to jeste. Na osnovu toga,Dekart o razumu tvrdi da je zdrav razum neto to je najbolje podeljeno, jer svako misli da gaima sasvim dovoljno, tako da ak i oni koje je u svemu drugom teko zadovoljiti nemaju obiaj

da ele vie zdravog razuma nego to ga imaju. (Svako ima razum, svako ga ima dovoljo,svako ga ima jednako, po prirodi.)

Pitanje metode

Uroene ideje i deduktivna metoda (I)

"Nije naime dosta imati zdrav duh, nego je glavno pravilno ga primenjivati". Upravo zbogtakvog stanovita, kljuno pitanje Dekartove filozofije jeste pitanje metoda nauke i filozofije,pitanje koje se odnosi na pravila kojih treba da se pridravam kako bismo pravilno upotrebljavalirazum. Na ovo pitanje Dekart je odgovorio u deluRasprava o metodi.

Dekart je uzeo matematiku (geometriju) kao uzornu, egzemplarnu (primernu) nauku, a metodmatematike (geometrije) kao uzorni, egzemplarni (primerni) metod. Kada je u pitanju metod matematike koji, prema Dekartu, treba da poslui kao metod

nauke uopte, misli se pre svega na aksiomatski metod. ta je aksioma? ta je teorema?ta je dedukcija? U emu se sastoji aksiomatski metod?

Dekart je smatrao da sticanje znanja treba da zapone saznavanjem stvari koje sunajjednostavnije i koje se najlake spoznaju. To su, naime, uroene ideje one su jednostavne i

7/27/2019 Rene_Dekart-o metodi.doc

2/3

one se nalaze u nama, u naem duhu poptuno nezavisno od naeg iskustva one su, prilikomnaeg roenja, utisnute u na duh. Ideje moemo spoznati intuicijom intucija je direktan uvidili direktno sagledavanje neega okom uma intelekt ih vidi svojim prirodnim, uroenimsvetlom. Mi, naime, imamo ideje: logikih, matematikih i moralnih principa,

Spoznavi intuicijom uroene ideje, upotrebom dedukcije, tj. pravila deduktvnog zakljuivanja(modus ponens bi bio jedno takvo pravilo), mi moemo iz njih izvoditi posebnije i konkretnijestavove.

Metodska sumnja

Kako doi do oiglednih, evidentnih stavova, tj. do pouzdanih, sigurnih, izvesnih istina? Dekartupravo u tu svrhu postavlja naelo metodske sumnje. Ovo naelo zahteva da se nikada ni jednastvar ne usvaja kao istinita sve dok se kao takva oigledno ne upozna . Na osnovu reenoga, moemoda vidimo da je osnovni kriterijum istinitosti tvrdnje, prema Dekartu, oiglednost, evidentnost te iste tvrdnje.

Dekart blie odreuje pojam evidencije (oiglednosti), smatrajui da treba donositi sudove samo

o onome to ljudskom duhupredstavlja tako jasno i razgovetno da vie ne bude prilika u kojimase u to moe sumnjati. Dakle, evidentno je samo ono to se spoznaje kaojasno i razgovetno (nalatinskom clare et distincti), a jasno i razgovetno je ono u ta se ne moe sumnjati.

Prvo pravilo mi je bilo da nikada nijednu stvar ne usvojim kao istinitu, dok je oevidno(oigledno) nisam takvom saznao; tj. da briljivo izbegavam prenagljivanje ipredubeenja i sudim samo o onome to se mome duhu predstavlja tako jasno i takorazgovetno, da ne bude vie prilika u kojima mogu u to posumnjati.

Drugo pravilo je bilo da svaku od tekoa, koje bih ispitivao, podelim na onoliko delovakoliko je to mogue i koliko je potrebno da bi se one bolje reile.

Tree pravilo je bilo da svoje misli vodim po redu, poinjui od predmeta koji sunajprostiji i koji se najlake saznaju, kako bih malo-pomalo stigao postepeno do

najsloenijih; pretpostavljajui ak reda i meu onim predmetima koji prirodno neprethode jedni drugim. I poslednje pravilo je bilo da svuda vrim tako potpuna nabrajanja, i tako opte preglede

kako bih bio siguran da nita nisam propustio.

Zato Dekart primenjuje naelo metodske sumnje? "Nisam se zato htio ugledati na skeptike, kojisumnjaju samo zato da bi sumnjali i pretvaraju se da su uvijek neodluni. Naprotiv, moja

namjera je bila jedino da doem do sigurnosti i da odstranim pominu zemlju i pijesak, kako bihdoao do vrste stene ili ilovae. ... odbaciti kao sasvim krivo sve o emu bih mogao i

najmanje sumnjati, da vidim nee li nakon toga ostati neto u mome uvjerenju to bi bilo sasvim

izvan svake sumnje".

Cogito, ergo sum

Prema tome, ako neku stvar ne saznajemo jasno i razgovetno, to znai da ima jo uvek prilika dase sumnja u tu stvar, odnosno da tu stvar nismo oevidno upoznali kao istinitu, te da prema tomene moemo da donosimo sud o njoj, niti moemo da je usvojimo kao istinitu.

7/27/2019 Rene_Dekart-o metodi.doc

3/3

Na ta Dekart primenjuje naelo metodske sumnje? Dekart je odluio da preispita celokupnosvoje znanje, i uvideo je da moe posumnjati u sve to je navodno do tog trentuka znao (moeposumnjati u postojanje spoljanjeg sveta i vlastitog tela, postojanje Boga, pa ak i u izvesnostmatematikih tvrdnji). Meutim, ak i kada je posumnjao u sve, uvideo je sa izvesnou da

sumnja, pa budui da je sumnja jedan oblik miljenja, uvideo je kao oigledno i to da misli. Apoto miljenje, da bi uopte bilo, pretpostavlja postojanje onoga ko misli, izvesno je da postojimislea stvar. tavie, upravo sam ja taj koji mislim ta mislea stvar, pa je injenica mojeegzistencije kao i injenica da mislim nesumnjiva, zakljuio je Dekart. (princip samoizvesnostisvesti)

Dekart je smatrao da je cogito, ergo sum prvo i najizvesnije saznanje, injenica koja ima vaenjeaksioma i koju intuitivno saznajemo.

ta je intuicija?Intuitivno znai da neto prosto neposredno uviamo, ali i to da o tome ne moramo zakljuiti na osnovu neegadrugog. Tako je cogito, ergo sum ona propozicija koju ne moramo izvesti iz neke druge, kako

bismo je spoznali, ve je moemo uvideti neposredno, vlastitom intuicijom.