Click here to load reader

RENESANSA U FRACUSKOJ

  • View
    667

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of RENESANSA U FRACUSKOJ

SADRAJ:***UVOD U RENESANSU U FRANCUSKOJ....................................str.3 ***BERGUNDSKO-FLEMANSKA UMETNOST...............................str.4 BERGUNDSKA SKULPTURA ***XVI VEK U FRANCUSKOJ............................................................str.5 ***SKULPTURA,LOARSKA KOLA.................................................str.6 ***KOLA U FONTENBLOU..............................................................str.8 ***VAJARSTVO I ISTAKNUTI PREDSTAVNICI............................str.9 ***PROVINCIJSKE SKULPTURSKE KOLE...................................str.12 ***FRANCUSKO SLIKARSTVO U XV I XVI VEKU I ISTAKNUTI PREDSTAVNICI...................................................................................str.13 ***LITERATURA.................................................................................str.15

UVOD U RENESANSU U FRANSUSKOJDok se u 15. stoleu u Italji renesansa razvija u bogatim gradovima-dravama, ostala Evropa je jo zauzeta dinastikim borbama, borbama za prevlast i duhovnoreligijskim nemirima u unutranjosti zemlje. Crkva kao poslednja ujedinjujua sila, sve vie gubi znaaj. Ona izaziva na kritiku i reformatorski duh poinje da s ebudi, stvara nezadovoljstvo i bunt panija je religioznim nemirima najmanje pogoena. Crkva ne doivljava reformaciju, zemlja ne doivljava duhovnu renesansu. Francuska vodi dvostruku borbu. U unutranjosti zemlje treba savladati samostalnost kraljevine Navare, Provanse i Burgundije. Rascepkanosti u unutranjosti zemlje pridruuje se jo i slabljenje usled stogodinjeg rata, u kojem je bila zapletena sa Engleskom. Predvoena anom od Arka (Jovankom Orleankom), Francuska najzad uspeva da potisne Engleze na ostrvo i da nae put do nacionalnog jedinstva,koje znai predpostavku za preporod umetnosti. Papa pomae Francusku protiv njenog neprijatelja; prema tome, Engleska se svom otrinom okree protiv pape, mada se silom suprotstavlja Viklifovom reformatorskom uenju i pokretu koji je iz njega proizaao. Ali on se nije dao uguiti, nego je pripremio put za reformaciju. Trezveni, proraunati dug Britanaca i njihov smisao za trgovinu odbijaju, dodue, jo uvek odvajanje od pape,ali se jednoduno brane slanja poreskog novca u Rim. Posle izgubljenog rata u zemlji se razbuktava uasan dinastiki rat, koji se zavrava tek dolaskom na presto Henrija VII.

2

BERGUNDSKO-FLEMANSKA UMETNOSTVojvodina Burgundija, drava izmeu francuske i nemake, doivljava u 15. veku, pod vladavinom francuskih kneeva, period privrednog blagostanja. Ovoj dravi pripada , povremeno, i Flandrija. Dva dela vojvodine veoma su razliitog karaktera. Burgundija gaji na svom dvoru najprefinjeniju kulturu francuskog obeleja, dok Flandrija razvija smisao za umetnost i marljivost. Flamanska renesansa proeta je svakidanjicom, posmatra runo, otro i reprodukuje ono to vidi bez ulepavanja. To je realistina renesansa

BERGUNDSKA SKULPTURASkulptura se u 15. veku ponovo rascvetava. Kneevi i bogati dvorani daju veliki broj naloga, kao na primer dvorski ekonom Filip Pop (slikar), koji poruuje svoj sopstveni nadgobni spomenik. Umrli je predstavljen u oklopu, ukraenim grbovima i dat je snanim smislom za realistino posmatranje. vrste konture likova i njihovaplastina zatvorenost tipine su za burgundsku kolu. U Flandriji vajari veinom rade u drvetu i tamo se pre svega izrauju oltari sa vie krila. Na njima s ekree itav narod malih figurica u scenama Isusovog detinjstva ili stradanja Hristovog.

3

XVI VEK U FRANCUSKOJSve do kraja XV veka duh i forme koje je ostvarila italijanska renesansa ostale su u granicama italijanskog poluostrva. Tek od tog vremena one se postepeno ire i preko Alpa ka latinskim, germanskim i slovenskim zemljama. Gotska umetnost, duboko ukorenjena u nekim zemljama, kao u Francuskoj ili nemakoj, imala je jo uvek toliko vitalnosti da je italijanska kulturna penetracija, koja je sa sobom donosila nova shvatanja, morala naii na otpor. Tri glavna sredita renesanse izvan Italije bila su Francuska , Nizozemska i Nemaka. Vreme od presudne vanosti u istoriji francuske umetnosti je godina 1945, kada je arlo VIII izvrio svoj poho na Italiju i oznaio polaznu taku od koje u francuskoj umetnosti poinje preobraaj u duhu klasicizma. Ovaj dogaaj imao je neizmerne posledice i odredeio je orijentaciju francuske umetnosti za nekolio vekova. Od nordijske, ona postaje sredozemna umetnost;ona e ak biti vre vezana za duh klasike i od same Italije. Renesansa kao progresivna struja u umetnosti ne bi mogla mimoii Francusku, bez obzira na vojni pohod Francuza na Italiju. Gravitaciona snaga italijanske renesanse bila je tolika, da je zahvatila i druge zemlje zapadne civilizacije koje nisu imale takav kontakt sa Italijom kao Francuska. Prvu etapu francuske umetnosti: Loarska kola, nju nastavlja kola u Fontenblou,a ovu Versajska kola. kola u Fontenblou odgovara klasinoj renesansi,a Versajska kola baroknom stilu.

4

SKULPTURA,LOARSKA KOLAOsim bogatog plena napljakanog po Italiji, francuski dvor je pri povratku sa sobom doveo i dvadesetak italijanskih umetnika da zidaju i rade po modi italijanskoj. Mora se istai da skulptura,a naroito arhitektura u francuskoj renesansi igraju znatno veu ulogu od slikarstva. U arhitekturi ove epohe karakteristian je procvat svetovne ,aristokratske arhitekture, tj, arhitekture dvoraca. Valja napomenuti da rad po italijanskoj modi, nije krenuo glatko. Firentinski ili milanski umetnici-koje je Karlo VIII imao prilike da dovede sa sobom naili su u Francuskoj na mone esnafe u svim granam umetnosti, koji nisu bili ni malo raspoloeni da strancima prepuste dominaciju. Stvari su krenule nabolje tek kad su francuski majstori dobili priliku da sami proputuju Italiju i da se svojim oima uvere u istinitost o njoj. Jo pre ovih tienika arla VIII, kralj Rene Anujski, koji je nekoliko godina vladao u Napulju, bio je doveo vajara Franeska Laurnu koji je u Francuskoj boraivo u dva maha i do svoje smrti 1502.godine Laurana je radio grobnicu Reneovog brata arla Anujskog, grofa Menskog i patetini baroreljef noenje krsta, koji je bio namenjen za Celestinsku crkvu u Avinjonu. arl VIII naao je u Napulju skulptura Gvida Maconija. On mu je dao stan i uzeo ga u svoju slubu. Maconi je izgradio grobnicu rla VIII u Sen Seniu: kralj je bio predstavljen kako klei pred molitvenim pultom, oko njega bila su etiri andjela koji nise grbove; spomenik je bio od pozlaenig bakra; za vreme francuske revolucije bio je pretopljen. Macnoiju se pripisuje i grobnica uvenog hroniara Filipa de Komina, izraena od polihromnog kamena, koja se sada nalazi u Luvru.Od lanova firentinske porodice ist istorijski je najznaajniji an ist otac, on je autor prislonjene grobnice Luja II u Sen Deniu (1517-1531). Ovaj kraljevski mauzolej zauzima znaajno mesto u istorji francuske nadgrobne skulpture, jer njime poinje serija edne nove vrste spomenika; izolovanih grobnica sagraenih na sprat, sa pokojnicima predstavljenim po dva puta: na odru, u leeem stavu-na donjem spratu, i u molitvenom stavu-na gornjoj platformi. Na uglovima postavljaju se etiri kardinalne vrline. Grobnica Luja XII radjena je po uzoru na grobnicu Galeaca Viskontija u ertozi u paviji,a sama e posluiti za ugled kasnijim grobnicama Fransoa I i Anrija II. Francuski umetnici koji markiraju etape u skulpturi francuske renesanse jesu Miel Koljib, an Guon i erman Pilon.Miel Kolomb, poreklom bretonac nastaljen u Turenu, predstavnik je onog vremena kada se italijanski manir ree sa domaom tradicijom, ali iz tog susreta jo ne nastaje prava sinteza. On u sebi nosi i tradiciju burgundske kole XV veka, koja se razvijala pod uticajem Klausa Sultera i shvatanja Italijanske renesanse.Veruje se da je Miel Kolomb uestvovao u izradi grupe polaganje Hrista u grob, u opatiji u Solemu. To delo, puno opore snage i oseajnog relalizma raeno je uskljuivo u srednjovekovnoj tradiciji.5

Meutim, u najuvenijem delu u nadgrobnom spomeniku Fransoa II, breteljskog vojvode vidimo pomeane srednjovekovne i renesansne elemente. Leee figure raene su sasvim u tradicionalnom francuskom duhu, burgundska je i tema ucveljenih na sarkofagu. Meutim, na uglovima sarkofaga postavljene su etiri figure od belog mermera, raene u italijanskoj koncepciji, iako kostimirano po fransuskoj modi toga vremena, koje predstavljaju etiri kardinalne vrline: umerenost, pravinost, snagu i opreznost. Svaka od njih nosi simboline atribute prema ideologiji onog vremna po kojima se moe raspoznati. Uspeh ovog dela je bio toliki da je kardinal od Ambroza naruio kod Kolomba mramorni reljef sveti ore ubija Adaju (1508). Dok na samom reljefu preovlauje francuska skulpturska kocnepcija (oklop, odea), okvir je isto renesansan i njega su izvajali ornamentisti Italijani. Pomeanost stilova i motiva vidi se na drugin spomenicima iz tog vremena. Takva je velianstvena prislonjena grobnica, dvojice amboaskih kardinala i ruanskh nadbiskupa ora I i ora II iz katedrale u Tuanu., koja je izvedena izmeu 1505-1525. godine pod rukovodstvom Rulana de Rusa. Oba kardinala predstavljena su u kleeem poloaju, jedan iza drugog. Ornamentalni delovi su u italijanskom stilu,a skulptura je u francuskoj koncepciji.

6

KOLA U FONTENBLOUPre nego to posvetimo panju i ostalim znamenitim skulpturama francuske renesanse, moramo se osvrnuti na jednu koloniju italijanskih umetnika koja je stvarala u Fontenblou i sa svojim pomonicima, francuzima i Nizozemcima, osnovala kolu poznatu pod imenom kola u Fontenblou. Na elu sa glavnim predstavnikom , Primatiem, izvrila je veliki uticaj na celokupnu francucsku umetnost toga vremena, izmeu ostalog i na skulpturu. Po povratku iz panskog ropstva, kralj Fransoa I reio je da preuredi svoje omiljeno boravite, vrlo stari dvorac Fontenblo, sagraen nedaleko od Sene, na ivici jedneume pune divljai , izuzetno podesne za lov. Na adptaciji i dekorisanju dvorca, bili su angaovani italijanski umetnici. Prvi meu njima, koji se nastanio u dvorcu Fontenblou, bio je firentinac po imenu ovani Batist di jakopo, zvani Il Roso (rii), po b

Search related