I DEO 

REPETITORIJUM OSNOVNIH ZNANJA IZ 

RAČUNOVODSTVENE TEORIJE I PRAKSE 

 

1 

1.  POJAM RAČUNOVODSTVA I PODELE Računovodstvo  je  krucijalni  deo  integralnog  informacionog  sistema.  Tradicionalnu 

strukturu računovodstva čine: 

Slika 1. Struktura računovodstva Računovodstveno planiranje  Planiranje budućih događaja ‐ anticipiranje Knjigovodstvo  Najvažniji deo računovodstva ‐ metod beleženja poslovnih događaja 

pomoću dokumenata Računovodstvena kontrola  Kontrola dokumenata, kontrola utvrđenih obračuna i sprovedenih 

knjiženja i kontrola tačnosti izlaznih informacija Računovodstvena analiza  Analiza povezanih evidentiranih poslovnih transakcija u knjigovodstvu i 

poslovnih aktivnosti utvrđenih planom (obračuni i predračuni) 

Svaki menadžer firme koji želi da bude uspešan treba da poznaje jezik računovodstva, koji je jezik poslovne komunikacije, jezik menadžerskog odlučivanja. 

Vrste računovodstva sa aspekta namene jesu: 

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO 

RAČUNOVODSTVO TROŠKOVA 

UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO 

EKOLOŠKO RAČUNOVODSTVO NA MAKRO NIVOU 

Orijentisano ka eksternim korisnicima a neophodno je i internim adresatima (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novčanih tokova, izveštaj o promenama na kapitalu i beleške uz finansijske izveštaje) 

Obuhvata deo upravljačkog računovodstva (informacije menadžerima za potrebe planiranja i kontrole) i deo finansijskog računovodstva (obračun troškova proizvodnje) 

Orijentisano ka internim korisnicima (interni bilansi za upravljačke potrebe; segmentalno izveštavanje) 

Orijentisano ka eksternim i internim korisnicima (Ekološki bilansi ‐ bilans efekata ekološke zaštite) 

Sa  aspekta uticaja  zakonskih propisa na  računovodstvene  sisteme vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja obračuna i izveštaja, razlikuju se četiri segmenta: 

1.  Računovodstvo za sva pravna lica izuzev za organizacije i korisnike budžetskih sredstava što je regulisano: ‐  Zakonom o računovodstvu i reviziji i njegovim podzakonskim aktima; ‐  Međunarodnim računovodstvenim standardima; ‐  Međunarodnim standardima revizije; ‐  Internom regulativom pravnog lica. 

2.  Računovodstvo privatnih preduzetnika koje je regulisano Zakonom o porezu na dohodak građana i njegovim podzakonskim propisima. 

3.  Budžetsko računovodstvo za nosioce budžeta, te direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava regulisano je: ‐  Zakonom o budžetskom sistemu; ‐  Uredbom o budžetskom računovodstvu; ‐  Uredbom o radu i ovlašćenjima budžetske inspekcije i revizije; ‐  Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor; ‐  Međunarodnim standardima revizije. 

4.  Poresko računovodstvo (knjigovodstvo) javnih prihoda koje organizuje i radi poreski organ za svakog poreskog obveznika javnih prihoda, a regulisano je: ‐  Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima; ‐  Podzakonskim aktima državne uprave. 

 

2 

2.  TIPOVI RAČUNOVODSTVENIH SISTEMA INFORMISANJA U  savremenim  tržišnim  uslovima  privređivanja  svako  preduzeće  je  izloženo  brojnim 

turbulentnim promenama. Kako bi preduzeće osiguralo opstanak na tržištu, te i sam razvoj, mora  da  se  kontinuirano  usmerava  na  adaptirane  promene  na  tržištu,  a  taj  proces prilagođavanja  promenama  sve  više  ističe  značaj  upravljanja.  Upravljanje,  naravno,  nije moguće realizovati bez ažurnih i kvalitetnih informacija. Veliki deo tih informacija upravo obezbeđuju razni računovodstveni izvori, kako bi se zadovoljile potrebe ne samo internih adresata, već šire, eksternih adresata (stejkholdera). 

Računovodstvo  je  usko  vezano  za  trgovinu  više  od  5 000  godina.  Računovodstvo  u obliku  kako  ga  danas  koristimo,  počelo  je  da  se  upotrebljava  1400‐ih  godina,  posebno  u Italiji. Taj sistem dvojnog beleženja u knjigovodstvu je ostao kao dokument koji je sastavio poznati  italijanski  naučnik  Luca  Pacioli.  On  je  1494.  godine  objavio  knjigu  koja  ga  je proslavila  kao  oca  računovodstva,  pod  nazivom  „Summa  de  Arithmetica,  geometrica, Proportioni at Proportionalita“. U tom delu se nalazio transparentan prikaz računovodstva koje se primenjivalo u to vreme. 

Računovodstvo  kao  naučna  disciplina  evoluiralo  je  kroz  razne  oblike  (sisteme) informisanja. U tom smislu se ističu četiri vrste računovodstvenih sistema informisanja: (1) finansijsko  računovodstvo,  (2)  računovodstvo  troškova,  (3)  upravljačko  računovodstvo  i (4) ekološko računovodstvo. Sva četiri oblika računovodstvenih sistema su poznata našoj domaćoj teoriji i praksi. 

2.1.  Osobenosti finansijskog računovodstva Finansijsko računovodstvo (ili Opšte računovodstvo): ‐  predstavlja najvažniji deo integralnog informacionog sistema; ‐  služi potrebama polaganja računa menadžmenta pred eksternim interesentima za imovinski, finansijski i prinosni položaj organizacije, preduzeća; 

‐  generiše finansijske izvestaje ‐ bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, kao i beleške uz finansijske izveštaje, koje daje eksternim donosiocima odluka kako bi oni procenili kako je neko preduzeće postiglo definisane ciljeve poslovanja, odnosno tržišnim subjektima omogućava procene očekivanja i mogućnosti odabira isključivo prihvatljivih rizika; 

‐  primenjuje zakonodavnu i profesionalnu regulativu; ‐  ima sledeću strukturu:1 računovodstveno planiranje, knjigovodstvo2, računovodstvenu kontrolu i računovodstvenu analizu; 

‐  generiše poreske prijave i druge izveštaje kao npr. molbe za kredit; ‐  subjekt izveštavanja je preduzeće posmatrano u celini; ‐  fokusirano je na vremenske periode: godina, tromesečje ili mesec. 

2.2.  Osobenosti računovodstva troškova 

Računovodstvo troškova ima sledeće karakteristike: ‐  usko je povezano kako sa finansijskim, tako i sa upravljačkim računovodstvom; 

                                                                  1 U fokusu računovodstvenog planiranja nalazi se planiranje budućih događaja. Knjigovodstvo je najvažniji deo finansijskog računovodstva koji predstavlja metod beleženja poslovnih događaja pomoću dokumenata. Računovodstvena kontrola predstavlja skup aktivnosti usmerenih na kontrolu dokumenata, kontrolu utvrđenih obračuna i sprovedenih knjiženja i kontrolu tačnosti izlaznih informacija. Računovodstvena analiza sadrži analizu povezanih evidentiranih poslovnih aktivnosti u knjigovodstvu i poslovnih aktivnosti utvrđenih planom (razni obračuni i predračuni). 2 Treba praviti distinkciju između sledećih tipova knjigovodstva: knjigovodstvo paušalnih obveznika (knjiga evidencije prometa), prosto knjigovodstvo (knjiga PK‐1) i dvojno knjigovodstvo. 

 

3 

‐  predstavlja računovodstveni sistem koji obezbeđuje kvantitativne informacije koje menadžeri koriste za potrebe planiranja i kontrole i to za dve svrhe: (1) internu kontrolu visine i strukture troškova i (2) za donošenje internih strateških odluka te je u tom smislu u korelaciji sa upravljačkim računovodstvom; 

‐  utvrđuje (meri) troškove proizvoda i produkuje takve informacije, te je u tom domenu u vezi sa finansijskim računovodstvom; 

‐  generiše izveštaj o troškovima proizvodnje; ‐  primenjuje određena sredstva i metode koji uređuju kako odluke menadžmenta utiču na visinu i strukturu troškova; 

‐  pruža transparentne informacije o troškovima za razne tipove odluka menadžera u preduzeću. 

2.3.  Osobenosti upravljačkog računovodstva 

Upravljačko računovodstvo (ili Interno računovodstvo): ‐  obezbeđuje informacije internoj upravi tj. menadžmentu preduzeća, a koji je odgovoran za ostvarivanje ciljeva profitabilnosti, solventnosti i likvidnosti; 

‐  obezbeđuje internoj upravi tj. menadžmentu preduzeća informacije o finansijskim, investicionim i operativnim aktivnostima; 

‐  primenjuje interna uputstva i procedure; ‐  generiše veliki broj različitih vrsta izveštaja u zavisnosti od specifičnih informacionih potreba menadžera, pri čemu je u fokusu pravilo ‐ različiti izveštaji za različite menadžere; 

‐  akcenat se stavlja na prezentiranje internih bilansa uspeha za upravljačke potrebe; ‐  subjekt izveštavanja je deo preduzeća, a vremenski period može biti godina, tromesečje, mesec dana, nedelja dana, pa čak i jedna radna smena. 

Modaliteti upravljačkog računovodstva su sledeći: Tradicionalno upravljačko računovodstvo

(Management Accounting) Strategijsko upravljačko računovodstvo

(Strategic management accounting) ‐  Reaktivno, usmereno na jedan period, sa 

informacijama istorijskog karaktera; manji deo fokusiran na budućnost, 

‐  Usmereno na proizvodnu aktivnost, ‐  Konvencionalanog karaktera, ‐  Fokusirano na proizvodnju. 

‐ Proaktivno, uglavnom orijentiisano na budućnost, procenu budućih performansi organizacije, 

‐  Usmereno na okruženje, tržište, posebno konkurenciju, 

‐  Adaptibilno na promene u okruženju, ‐  Fokusirano na proizvodnju i usluge. 

Računovodstvo  koje  se  bavi  analizom  postojećih  i  mogućih  konkurenata  preduzeća radi  definisanja  ključnih  elemenata  za  ostvarivanje  konkurentske  prednosti  naziva  se računovodstvo  konkurentnosti  (Competitor  accounting)  i  predstavlja  segment  strategij‐skog upravljačkog računovodstva. 

Računovodstvo  u  čijem  se  fokusu  nalazi  pripremanje  i  sastavljanje  različitih  računo‐vodstvenih izveštaja o istorijskim vrednostima koje su ostvarili centri odgovornosti, kao i o anticipiranju  vrednosti,  predstavlja  segment  upravljačkog  računovodstva  poznat  pod nazivom računovodstvo odgovornosti (Responsibility accounting). 

2.4.  Osobenosti ekološkog računovodstva 

Ekološko računovodstvo ima sledeće karakteristike: ‐  registruje podatke i prezentira informacije i računovodstvene izveštaje o ostvarenim troškovima i novčanim ulaganjima za zaštitu životne okoline od zagađenja, odnosno ekološke zaštite; 

 

4 

‐  omogućava kontrolnim organima države da izvrše proveru da li je ispunjena zakonska obaveza minimalnih investicionih ulaganja za zaštitu okoline; 

‐  primenjuje računovodstvene procedure za evidenciju podataka o smanjenju i eliminisanju štetnih zagađenja u slučaju primene prljavih tehnologija; 

‐  usko je povezano sa pojmom održivi razvoj koji podrazumeva sve aktivnosti, a posebno privredne, sa kojima se obezbeđuje održavanje stanja prirode i njene reprodukcije na nivou koji omogućava egzistenciju budućih generacija, u bar istim ili čak i povoljnijim uslovima od današnjih;. 

‐  evidentira ekološke rizike; ‐  registruje sve vrste direktnih šteta koje su posledica nesprovođenja ekološke zaštite; 

‐  posebno prati kroz svoju evidenciju operativne troškove koji nastaju u sprovođenju ekološke zaštite; 

‐  identifikuje osnovicu za primenu poreskih olakšica po osnovu ulaganja i troškova za ekološku zaštitu; 

‐  produkuje finansijski izveštaj koji se naziva bilans efekata ekološke zaštite; ‐  primenjuje određene zakone, standarde i interna uputstva; ‐  identifikuje bonuse za primenu čistih tehnologija. Ekološko računovodstvo je moguće posmatrati na sledeći način: Ekološko računovodstvo je posebno fokusirano na praćenje ekološkog poreza. Ideja o 

uvođenju posebnog  instrumenta  fiskalnog  sistema  radi  očuvanja  životne  sredine pripada teoretičaru  Arturu  Pigu,  koji  je  još  daleke  1912.  godine  zahtevao  uvođenje  ekološkog poreza. To je objašnjavao neophodnošću potrebe da se internacionalizuju eksterni troškovi koji  nastaju  kao  posledica  ugrožavanja  životne  sredine. Danas  ekološki  porezi  doprinose povećanju ukupnih javnih prihoda jedne zemlje. 

Jedan od tipova merenja održivog razvoja ima računovodstveni karakter, odnosno zas‐novan  je  na  nacionalnim  računima.  Računovodstveni  okvir  obuhvata  i  povezuje  različite podatke (ekonomske, socijalne, ekološke) vrednovane u novčanim ili tržišnim jedinicama. 

Značajno  je  napomenuti  i  to  da  prema  MRS  16  (stav  13),  nekretnine,  postrojenja  i oprema mogu da se kupuju radi zaštite životne sredine. 

Odnosna sredstva ne donose direktnu ekonomsku korist firmi, ali su neophodne zarad sticanja ekonomske koristi od drugih sredstava. U bilansu se priznaju u okviru pozicije os‐novna sredstva, ali  isključivo visine koju je moguće nadoknaditi korišćenjem sredstava sa kojima su i povezana. 

Nacionalni računi su korišćeni za merenje ekonomskog rasta. Početkom 70‐ih godina, nastala  je  ideja  o  širenju  nacionalnih  računa,  tako  da  se  pokrije  problematika  prirodnog okruženja. 

Nacionalni  računi  su u prvo vreme obuhvatali podatke o proizvodnji dobara  i usluga namenjenih tržištu koji se mogu vrednovati po odgovarajućim cenama. 

Posebno su povezani računovodstveni koncepti informisanja ‐ strategijsko upravljačko računovodstvo  i  ekološko  računovodstvo,  u  smislu  da  oba  identifikuju  finansijske  infor‐macije koje imaju naglašen dugoročni uticaj na relaciji organizacija‐okruženje. 

Ko su korisnici računovodstvenih informacija? 

Finansijsko računovodstvo: ‐  eksterni korisnici ‐ poreski organi, kreditori, dobavljači, revizori, državne inspekcije, komore, statistika, javno mnjenje, 

‐  interni korisnici ‐ menadžment firme i zaposleni u njemu. Računovodstvo troškova: 

‐ interni korisnici ‐ menadžment firme. 

 

5 

Upravljačko računovodstvo: ‐  interni korisnici ‐ menadžment firme i svi zaposleni. 

Ekološko računovodstvo: ‐  ekstemi korisnici ‐ državni organi i finansijske inspekcije; ‐  interni korisnici ‐ menadžment preduzeća. Za  informacije  koje  produkuju  finansijsko  računovodstvo  i  ekološko  računovodstvo 

zajedničko  je  to  da  su  za  njih  zainteresovani  razni  adresati  iz  društvenog  i  poslovnog okruženja.3 

3.  OSNOVNA RAČUNOVODSTVENA NAČELA Računovodstvena  načela  oblikuju  koncepciju  računovodstva  u  funkciji  obezbeđenja 

kvaliteta izlaznih informacija, i to: 1.  Načelo istorijskog troška. ‐ Zahtev da se evidencija poslovnih transakcija zasniva na visini novčanog izdatka učinjenog u trenutku pribavljanja imovine. Roba, osnovna sredstva, materijal, sitan inventar i sl. se vrednuju u visini nabavne cene, a gotovi proizvodi u visini troškova proizvodnje. Obaveze se vrednuju u visini nabavne vrednosti. Prednost primene ovog načela je u lakoći utvrđivanja troškova nabavke, a nedostatak u tome što ne prikazuje realnu vrednost u realnim uslovima; 

2.  Načelo objektivnosti. ‐ Zahtev da finansijski izveštaji treba da se baziraju na osnovu objektivnih, dokumentovanih podataka; 

3.  Načelo potpunosti. ‐ Zahtev da finansijski izveštaji sadrže sve značajne informacije koje su neophodne za validnu ocenu poslovanja preduzeća; 

4.  Načelo realizacije. ‐ Zahtev da se prihodi evidentiraju u knjigovodstvu onda kad su stvarno nastali ‐ kad su zarađeni, a ne onda kada je nastalo novčano primanje; 

5.  Načelo sučeljavanja prihoda i rashoda. ‐ Zahtev da se rezultat poslovanja utvrđuje kao razlika prihoda i rashoda, ali i isključivo onih koji se odnose na isti obračunski period; 

6.  Načelo materijalnosti. ‐ Zahtev da se respektuju sva načela koja imaju važnu ulogu u stvaranju realne slike preduzeća; 

7.  Načelo konzistentnosti. ‐ Zahtev da se jednom usvojene računovodstvene politike dosledno primenjuju; 

8.  Načelo opreznosti. ‐ Zahtev da treba anticipirati sve gubitke, a ne treba anticipirati sve dobitke.4 Naime, priznavanje prihoda treba vršiti samo ukoliko su oni stvarno nastali, a priznavanje rashoda kada su već mogući (npr. otpis rizičnih potraživanja ‐ sumnjivih ili spornih). 

4.  RAČUNOVODSTVENI KONCEPTI 1.  Koncept poslovne samostalnosti. ‐ Zahtev prema kome preduzeće treba posmatrati kao jednu samostalnu celinu, nezavisnbu od vlasnika ili drugih preduzeća; 

2.  Koncept kontinuiteta u poslovanju. ‐ Polazi od pretpostavke da će preduzeće trajno poslovati, te neće smanjivati obim poslovanja. To podrazumeva da se imovina preduzeća vrednuje u visini novčanog izdatka učinjenog u trenutku njenog sticanja, i da se vrši periodiziranje rezultata poslovanja; 

                                                                  3 Međunarodne finansijske institucije danas odobravaju kredite za investicione projekte koje uslovljavaju izradom procene uticaja na životnu sredinu, kako bi je time maksimalno zaštitili na indirektan način od posledica koje mogu nastati primenom raznih tzv. „prljavih tehnologija“. 4 Prema načelu opreznosti: „U knjigovodstvu je bolje biti pesimista nego optimista.“ 

 

6 

3.  Koncept stabilne valute. ‐ Zasniva se na pretpostavci da se kupovna snaga novčane jedinice ne menja; 

4.  Koncept određenog perioda. ‐ Zahtev da se vrši računovodstveno izveštavanje za određene obračunske periode, kao npr.: godina (poslovna ili kalendarska), kvartalno, mesečno, nedeljno i sl. U vezi je sa konceptom kontinuiteta u poslovanju. 

5.  ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA 

Računovodstvo  preduzeća  obuhvata  skup  poslova  računovodstvenog  informacionog sistema,  koji  uključuju  poslove  vođenja  knjigovodstva  preduzeća,  izrada  planova  predu‐zeća,  izrada  analiza  poslovanja  preduzeća  i  poslove  računskog  centra.  Za  obavljanje  ovih poslova organizuje se služba (sektor) za računovodstvo. 

Računovodstveni  informacioni  sistem  predstavlja  deo  informacionog  sistema  predu‐zeća  koji  obezbeđuje  podatke  i  informacije  o  finansijskom  položaju,  uspešnosti  i  prome‐nama u finansijskom položaju preduzeća za interne i eksterne korisnike. 

U okviru službe (sektora) računovodstva obavljaju se sledeći poslovi: ‐  finansijskog knjigovodstva; ‐  knjigovodstva troškova i učinaka (pogonsko knjigovodstvo odnosno analitika troškova); 

‐  vođenje analitike, pomoćnih knjiga i evidencija; ‐  računovodstveno planiranje; ‐  računovodstveni nadzor i kontrola; ‐  računovodstveno izveštavanje i informisanje; ‐  sastavljanje i dostavljanje periodičnih i godišnjih finansijskih izveštaja; ‐  obračun zarada, naknada zarada i drugih primanja zaposlenih; ‐  obračun po ugovorima o delu, autorskim i drugim ugovorima; ‐  obračun poreza, doprinosa, carina i drugih dažbina; ‐  sastavljanje i dostavljanje poreskih prijava i drugih obračuna i evidencija koje su propisali državni i drugi organi; 

‐  analiza finansijskih izveštaja; ‐  strateška analiza finansijskih performansi preduzeća; ‐  izrada računovodstvenog softvera. Za  organizaciju  i  funkcionisanje  računovodstvenih  poslova  odgovoran  je  rukovodilac 

računovodstva,  dok  je  obavljanje  aktivnosti  u  službi  računovodstva  i  odgovornost  zapo‐slenih uređeno opštim aktom u preduzeću. 

6.  POREZ NA DODATU VREDNOST Obavezne evidencije koje treba da vodi obveznik PDV‐a jesu: ‐  podaci o izdatim računima za izvršene isporuke dobara i usluga (knjiga nabavnih ulaznih faktura); 

‐  podaci o primljenim računima za izvršene nabavke dobara i usluga (knjiga prodaja ‐ izlaznih faktura). 

Poreska faktura (račun) je fundamentalni dokument u sistemu PDV‐a. Knjiga ulaznih računa treba da sadrži sledeće podatke: ‐  broj fakture, ‐  datum izdavanja fakture, ‐  naziv dobavljača, ‐  poreski identifikacioni broj (PIB), 

 

7 

‐  vrednost sa PDV‐om i ‐  nabavke izuzete od PDV‐a ako se ne može tražiti povraćaj pretporeza i nabavke za koje može da se traži povraćaj pretporeza i iznos poreza (pretporeza). 

Knjiga izlaznih računa treba da sadrži sledeće kolone: ‐  broj fakture, ‐  datum f akture, ‐  naziv kupca, ‐  poreski broj, ‐  vrednost sa PDV‐om, ‐  prodaja oslobođene PDV‐a, izuzev prodaje sa nultom stopom, ‐  prodaja sa nultom stopom, ‐  prodaja registrovanim PDV obveznicima i ‐  prodaja neregistrovanim poreskim obveznicima i krajnjim potrošačima. Prednosti u sistemu PDV‐a jesu sledeće: ‐  eliminišu se poreske prevare kao npr. izdavanje fiktivnih faktura o kupoprodaji, prikazivanje netačnog iznosa na fakturi, namerno izbegavanje plaćanja poreza, vođenje duplog knjigovodstva, izdavanje fakture sa nultom stopom a roba nije izvezena i drugo. 

7.  OSNOVNI RAČUNOVODSTVENI POJMOVI Računovodstvo  je  podfunkcija  funkcije  upravljanja  jer  svojim  informacijama  omogu‐

ćava  i  olakšava  donošenje  poslovnih  odluka  i  kontrolu  poslovanja  privrednog  subjekta. Drugim  rečima,  računovodstvo  je  proces  identifikovanja, merenja  i  prenosa  ekonomskih informacija koji omogućava davanje ocena o poslovanju preduzeća  i donošenje poslovno‐finansijskih odluka korisnicima tih informacija. 

Knjigovodstvo  je  deo  računovodstva  ili  metod  registrovanja  poslovnih  promena privrednog subjekta. 

PRIKAZ CELINE KNJIGOVODSTVA 

 

 

8 

Primarni cilj knjigovodstva  je utvrđivanje periodičnog razultata radi merenja uspe‐šnosti poslovanja privrednog subjekta za određeni vremenski period. 

Predmet knjigovodstva predstavljaju finansijski podaci o stanju i promenama stanja imovine privrednog subjekta. 

Zadatak knjigovodstva  je prikupljanje i prezentiranje informacija o poslovanju priv‐rednog subjekta. 

Dokument je pisana isprava kojom se dokazuje nastanak poslovne promene. Poslovna promena je promena na sredstvima ili izvorima sredstava. Dnevnik je knjigovodstveni instrument za hronološku evidenciju poslovnih događaja. Glavna knjiga je knjigovodstveni instrument za sistemsku evidenciju poslovnlh doga‐

đaja prema predmetu na koji se odnose. Sastoji se  iz bilansnih računa (konta) i  to računa stanja i računa uspeha. 

Pomoćne knjige  se  organizuju  radi  raščlanjavanja  pojedinih  konta  glavne  knjige  ili koje podacima dopunjavaju određena konta sintetičke evidencije. 

Knjigovodstveni  račun  (konto)  predstavlja  dvostrani  pregled  na  kome  se  beleži početno stanje kao i sve promene koje su izazvale povećanje ili smanjenje pojedinih delova aktive i pasive, odnosno pojavu rashoda ili prihoda. 

Korisnici računovodstvenih informacija jesu: (1)  Eksterni ‐ investitori, dobavljači, kupci, kreditori, državne ustanove, javnost i dr. (2)  Interni ‐ menadžeri svih nivoa. 

Bilans stanja je pregled imovine preduzeća u određenom trenutku. Sastoji se iz: a) aktive ‐ konkretni oblici imovine i b) pasive ‐ poreklo imovine. 

Bilans uspeha je izdvojeni i osamostaljeni deo bilansa stanja /kapitala/ čiji je zadatak da  obračuna  sve  rashode  i  prihode  za  određeni  računski  period  i  da  iskaže  ostvareni periodični rezultat (profit/gubitak). 

Kontni okvir  je  pregled  (spisak)  svih  računa  koji  se mogu  otvoriti  u  knjigovodstvu preduzeća. 

Kontni  plan  je  spisak  svih  računa  koji  su  stvarno  otvoreni  u  knjigovodstvu  jednog preduzeća. 

Zaključni  list  predstavlja  tabelarni  pregled  koji  se  sastavlja  krajem  godine  i  koji prikazuje promet svih konta glavne knjige, salda svih konta glavne knjige, stanje sredstava i izvora sredstava, rashode i prihode i ostvareni finansijski rezultat. 

Set finansijskih izveštaja uključuje: 1.  Bilans, 2.  Račun dobitka ‐ gubitka, 3.  Bilans novčanih tokova, 4.  Izveštaj o vlasničkom kapitalu i 5.  Beleške uz finansijske izveštaje. 

Inventar predstavlja detaljan popis sredstava i izvora sredstava jednog preduzeća. 

8.  KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTACIJA Knjiženje u poslovnim knjigama može da  se vrši  isključivo na osnovu uredne knjigo‐

vodstvene dokumentacije  ‐  isprave. Knjigovodstvena  isprava predstavlja dokaz o nastaloj poslovnoj  promeni  na  sredstvima,  kapitalu,  obavezama,  prihodima,  rashodima  i  finan‐sijskom rezultatu. Knjigovodstvena isprava treba da sadrži i odgovarajuće podatke za knji‐ženje. 

 

9 

Ukoliko je pismena isprava dobijena putem telekomunikacija uključujući i elektronsku razmenu  podataka  između  računara  u  skladu  sa  odgovarajućim  JUS‐UN/EDIFACT STANDARDIMA,  smatra  se  knjigovodstveno  ispravnom  i  bez  fizičkog  potpisa  ovlašćenog lica koje će potvrditi činjenicu o nastanku poslovne promene. Kontrolu  ispravnosti doku‐menta (formalnu, materijalnu i računsku) obavlja lice‐likvidator ili posebna stručna služba u  preduzeću,  kako  u  uslovima manuelne  obrade  podataka,  tako  i  uslovima  kompjuterski vođenog knjigovodstva. 

Knjigovodstvena dokumentacija se može podeliti na: 1.  interna knjigovodstvena dokumenta, 2.  ulazna knjigovodstvena dokumenta i 3.  izlazna knjigovodstvena dokumenta 

Interna dokumenta se sastavljaju u samom knjigovodstvu (gde i ostaju), sa svrhom da služe kao osnov za registrovanje određenih knjiženja u poslovnim knjigama. 

Interna knjigovodstvena dokumenta čine: 1) popisne liste, 2) knjigovodstveni nalozi za knjiženje poslovnih promena, 3) prijemnice materijala ili robe, 4) radni nalozi, 5) reversi, 6) blagajnički nalozi za uplate i isplate preko blagajne, 7) trebovanja materijala, sitnog inventara i alata, 8) razne vrste reklamacionih zapisnika (o prijemu robe i materijala i slično) i 9) isplatna lista zarada. 

Ulazna knjigovodstvena dokumenta sastavljaju lica izvan preduzeća ‐ poslovni partneri i  fizička  lica.  Nakon  kontrole  i  usaglašavanja  sa  stvarnim  činjenicama  ova  dokumenta  se overavaju  i  pripremaju  za  knjiženje  kao  validna  podloga  o  nastaloj  poslovnoj  promeni. Ostaju u preduzeću određeno vreme. 

Ulazna knjigovodstvena dokumenta čine: 1) primljene fakture od dobavljača, 2) primljeni čekovi, 3) primljene menice i drugi vrednosni papiri, 4) izveštaji banke o stanju na računu, obračunatoj kamati, proviziji i sl., 5) dostavnice dobavljača o isporučenom materijalu, robi ili trajnim sredstvima, 6) pisana odobrenja dobavljača o popustima, prihvaćenim reklamacijama itd. i 7) izveštaji poslovnih partnera. 

Izlazna  knjigovodstvena  dokumenta  nastaju  u  preduzeću,  da  bi  se  potom  dostavila poslovnim partnerima, raznim organizacijama i licima. 

Izlazna knjigovodstvena dokumenta čine: 1) izdate fakture kupcima za prodat materijal, robu ili izvršene usluge, 2) tovarni listovi i druga slična dokumenta, 3) izdate menice, 4) izdati čekovi, 5) otpremnice materijala ili robe, 6) izdati nalozi za plaćanje sa računa kod banke, 7) izdata odobrenja kupcima za date rabate, priznate popuste, vraćenu neispravnu robu i slično i 

8) obračunske situacije. 

 

10 

9.  KONTNI OKVIR I KONTNI PLAN Kontni  okvir  je  širi  pojam od  kontnog  plana.  Predstavlja  spisak  računa  koji  se mogu 

otvoriti  u  knjigovodstvu  jednog  preduzeća  (proizvodnog,  trgovinskog  ili  uslužnog). Eliminisanjem onih računa iz kontnog okvira a koji nisu potrebni konkretnom preduzeću i adekvatnim raščlanjavanjem pojedinih računa, nastaje kontni plan. Drugim rečima, kontni plan jeste lista računa stvarno otvorenih u knjigovodstvu konkretnog preduzeća koji služe za  evidentiranje  poslovnih  promena.  Važeći  kontni  okvir  u  našoj  zemlji  od  01.01.1997. godine zasnovan je na bilansnom principu. Koristi se dekadni način obeležavanja računa. 

Naš kontni okvir je razvijen po bilansnom principu. U njemu je sledeći sadržaj klasa: Klasa 0  ‐ Neuplaćeni upisani kapital i stalna sredstva Klasa 1  ‐ Zalihe Klasa 2  ‐ Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina Klasa 3  ‐ Kapital Klasa 4  ‐ Dugoročna rezervisanja i obaveze Klasa 5  ‐ Rashodi Klasa 6  ‐ Prihodi Klasa 7  ‐ Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha Klasa 8  ‐ Vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansna evidencija Klasa 9  ‐ Obračun troškova i učinaka 

Raspored klasa računa po bilansnom principu može se prikazati na sledeći način:5 A  Klasa 0  ‐  Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina K  Klasa 1  ‐  Zalihe T  Klasa 2  ‐  Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina I  Grupa 29  ‐  Gubitak V  Grupe 80 i 88  ‐  Vanposlovna sredstva u društvenoj svojini i vanbilansna A    ‐  Aktiva 

 P  Klasa 3  ‐  Kapital (Osnovni kapital, rezerve, neraspoređena dobit) A  Grupa 40  ‐  Dugoročna rezervisanja S  Grupa 41  ‐  Dugoročne obaveze I  Grupa 42‐48  ‐  Kratkoročne obaveze 

V Grupa 81 i 89  ‐  Izvori vanposlovnih sredstava u društvenoj svojini i vanbilansna 

pasiva A     R     A  Grupa 50‐55  ‐  Poslovni rashodi S  Grupa 56  ‐  Finansijski rashodi H  Grupa 57  ‐  Neposlovni i vanredni rashodi O  Grupa 58  ‐  Revalorizacioni rashodi D     I     P     

                                                                  5 Napomena: Dekadni način obeležavanja računa podrazumeva: jedan broj ‐ klasa dva broja ‐ grupe računa tri broja ‐ sintetički računi četiri broja ‐ analitički računi 

 

11 

R  Grupa 60‐65  ‐  Poslovni prihodi I  Grupa 66  ‐  Finansijski prihodi H  Grupa 67  ‐  Neposlovni i vanredni prihodi O  Grupa 68  ‐  Revalorizacioni prihodi D     I       Klasa 7  ‐  Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha   Klasa 9  ‐  Obračun troškova i učinaka 

Klase  od  0‐8  čine  finansijsko  knjigovodstvo,  a  klasa  9  pogonsko  knjigovodstvo.  Oba knjigovodstva  imaju  odlik  bilansne  ravnoteže  dugovne  i  potražne  strane,  aktive  i  pasive, kao i poseban dnevnik, glavnu knjigu i pomoćne knjige. 

Kratak podsetnik za osnove knjiženja

Klasa 0  Klasa 1  Klasa 2  Grupa 29  Grupe 80 i 88 

D  Računi Aktive  P Početno stanje Sva povećanja 

Sva smanjenja Saldo izravnjanja 

Klasa 3  Klasa 40 Klasa 41 Grupe 42 i 48  Grupe 81 i 89 

D  Računi Pasive  P Sva smanjenja Saldo izravnanja 

Početno stanje Sva povećanja 

Računi uspeha 

Grupa 50‐55  Grupa 56  Grupa 57  Grupa 58 

D  Računi Rashoda  P Nastanak povećanja  Smanjenja 

Saldo izravnanja  

Grupa 60‐65  Grupa 66  Grupa 67  Grupa 68 

D  Računi Rashoda  P Smanjenje Saldo izravnanja 

Nastanak povećanja 

4. Saldo knjigovodstveni (ostatak) je razlika ukupne dugovne i ukupne potražne strane jednog računa (konta). Rezultat je kretanja u dva suprotna smera (povećanje i smanjenje). Pokazuje  trenutno  stanje  jedne  bilansne  pozicije.  Računi  aktive  i  računi  rashoda  imaju dugovni saldo a računi pasive i računi prihoda imaju potražni saldo. 

9.  KNJIGOVODSTVO I NJEGOVI INSTRUMENTI Knjigovodstvo je metod beleženja poslovnih transakcija pomoću dokumenata. U relevantnoj stručnoj literaturi postoje različita stručna mišljenja u vezi sa podelama 

knjigovodstvenih sistema, a mi ćemo istaći najznačajnije: 1.  Prosto knjigovodstvo čije su osnovne karakteristike: ‐  Ograničeno je isključivo na evidenciju stanja i promena na nekim određenim pozicijama sredstava i izvora sredstava; 

‐  U njemu se ne knjiže prihodi i rashodi; 

 

12 

‐  Poslovni rezultat se utvrđuje putem inventara kao razlika sopstvenih sredstava na kraju perioda u odnosu na sopstvena sredstva na početku perioda. 

Prosto knjigovodstvo6 je karakteristično za preduzetnike (vlasnike radnje). 2. Dvojno knjigovodstvo karakteriše sledeće: ‐  Integralna poslovna evidencija, odnosno evidencija koja registruje efekte svih poslovnih događaja na sredstva, obaveze, kapital, prihode i rashode; 

‐  Istovremeno dvostruko knjiženje ‐ svaka poslovna transakcija se knjiži u istom iznosu najmanje na dva računa, i to na jednom računu na levoj strani, a na drugom računu na desnoj strani; 

‐  Obezbeđuje automatsku kontrolu; ‐  Sveobuhvatnost; ‐  Uključuje dnevnik i glavnu knjigu kao osnovne knjige, a pored njih i pomoćne knjige. 

Dvojno  knjigovodstvo  je  karakteristično  za  pravna  lica:  preduzeća,  zadruge, banke, društva, ustanove i dr. 

Dnevnik  predstavlja  poslovnu  knjigu  hronološkog  karaktera  u  kome  se  poslovne transakcije  evidentiraju  u  skladu  sa  principima dvojnog  knjigovodstva.  U  kompjuterskim uslovima  vođenja  knjigovodstva,  dnevnik  je  izgubio  svoj  originalni  izgled,  odnosno modifikovan je u nalog za knjiženje. 

Glavna knjiga7 predstavlja poslovnu knjigu koja ima karakter sistematske evidencije, a čini  je  skup  međusobno  povezanih  računa  u  jednu  celinu,  pri  čemu  se  knjiženja  na računima obavljaju prema predmetu (vrsta računa) i karakteru (povećanje ili smanjenje). 

Bruto bilans je rekapitulacija stanja i prometa svih računa glavne knjige. 

Ciklus konverzije gotovine 

Gotovina → Nabavka sirovina → Skladištenje sirovina → Transformacija sirovina → Uskladištenje gotovih proizvoda → Prodaja ‐ Nastanak potraživanja → Naplata potraživanja 

→ Gotovina 

9.1.  Poslovne knjige 

Računovodstveni  podaci  i  informacije  o  stanju  i  promenama  na  osnovnim  računo‐vodstvenim  kategorijama  ‐  imovini,  obavezama,  kapitalu,  prihodima,  rashodima,  kao  i rezultatu poslovanja obezbeđuju se u poslovnim knjigama koje čine: 

‐  dnevnik i glavna knjiga, kao osnovne poslovne knjige i ‐  pomoćne knjige. Pomoćne knjige čine: ‐  analitika osnovnih sredstava, ‐  materijalno knjigovodstvo, ‐  robno knjigovodstvo, ‐  analitika kupaca i dobavljača, ‐  analitika valuta, ‐  poreska knjiga, ‐  analitika zarada, ‐  knjiga članova društva i druge. 

                                                                  6 Trgovačke knjige, knjige komisonih i konsignacionih poslova, kao i evidencija PDV‐a i akciza, imaju karakter prostog knjigovodstva. 7 Osnovnu strukturu glavne knjige čine finansijske kartice sa sintetičkim kontima, a dopunsku strukturu mogu da čine analitičke kartice sa analitičkim finansijskim kontima. 

 

13 

Poslovne knjige vode se na takav način da omogućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja  i korišćenja podataka, kao  i uvid u hronologiju  izvršenih knjiženja  i  sagledavanje svih promena na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga. 

Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnlh medija, tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu. 

Vođenje  poslovnih  knjiga,  sastavljanje  i  prezentacija  finansijskih  izveštaja  preduzeća vrši  se  u  skladu  sa  računovodstvenim  načelima  definisanim  u  okviru  Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i računovodstvenim politikama utvrđenim pravilnikom konkretnog preduzeća. 

11. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI BILANS STANJA (izveštaj o finansijskom položaju) 

Svaki poslovni menadžer, u bilo kom trenutku, treba da zna finansijski položaj predu‐zeća, da bi mogao da odluči kako da raspodeli resurse i kreira vrednost za svoje vlasnike. Dakle, menadžer treba da napravi distinkciju (razliku) između resursa preduzeća, s  jedne strane, kao i izvora tih sredstava s druge strane. Finansijski položaj preduzeća koji se može sagledati iz bilansa stanja prikazan je na slici 1. 

Slika 1. Finansijski položaj preduzeća 

 

Sopstveni kapital je neto vrednost preduzeća, odnosno potraživanje svih akcionara. 

BILANS USPEHA (izveštaj o profitabilnosti firme) 

Cilj svake  firme  je da ostvari profit u svom poslovanju, a on se može videti  iz bilansa uspeha.  Bilans  uspeha  je  osamostaljeni  deo  bilansa  stanja  ‐  pozicije  kapitala  u  kome  su rashodi  sučeljeni  prihodima  radi  obračuna  periodičnog  rezultata  ‐  profita  ili  gubitka. Organska veza između bilansa stanja i bilansa uspeha prikazana je na slici 2. 

Slika 2. Veza između bilansa stanja i bilansa uspeha 

 

 

14 

Raščlanjene bilansne segmente prikazaćemo na sledeći način: 

 

 

 

DOBITAK  obračunat  u  bilansu  stanja  pokazuje  činjenicu  koja  označava  da  li  je preduzeće stvorilo bilo kakvu neto dodatnu vrednost. 

DOBITAK  predstavlja  povećanje  bogatstva  preduzeća  proisteklo  iz  njegove  poslovne aktivnosti i, bukvalno, pripada akcionarima. 

Bilans stanja prezentovan prema vrsti imovine i ročnosti biće prikazan sl. 3. 

Slika 3. Prezentacija bilansa stanja 

 

 

15 

Moguće je predstaviti i bilans stanja na sledeći način: 

Slika 4. Predstavljanje bilansa stanja 

SREDSTVA  OBAVEZE 

Neto stalna sredstva  Akcijski kapital 

Tekuća (kratkoročna) sredstva Dugoročni dug (obaveza) 

Tekuće (kratkoročne) obaveze 

 KLASIFIKACIJA RASHODA 

KLASIFIKACIJA PO PRIRODI „Metod prema prirodi rashoda“ „Metod ukupnih troškova“ 

KLASIFIKACIJA PO FUNKCIJI „Metod troškova prodatih proizvoda“

Ovaj metod klasifikuje rashode prema njihovoj prirodi (nabavka materijala, 

transportni troškovi, ostali porezi, osim poreza na dobit, rashodi za plate i 

amortizacija, itd.). 

Ovaj metod klasifikuje troškove prema njihovoj ulozi u određivanju dobiti (trošak prodate robe, komercijalni, distributivni ili administrativni troškovi su uobičajene 

distinkcije u ovom slučaju). 

Tabela 1. Bilans uspeha prema prirodi 

(vertikalni) 

Tabela 2. Bilans uspeha prema funkciji 

(vertikalni) NETO PRIHOD OD PRODAJE  NETO PRIHOD OD PRODAJE 

+  OSTALI PRIHODI OD REDOVNOG POSLOVANJA  −  TROŠAK PRODATE ROBE 

(troškovi prodaje) −  NABAVKA ROBE  =  BRUTO MARŽA −  PROMENE U ZALIHAMA ROBE  −  TROŠKOVI PRODAJE DISTRIBUCIJE−  TROŠKOVI RADA I ZAPOSLENIH  −  TROŠKOVI ADMINISTRACIJE −  OSTALI OPERATIVNI TROŠKOVI  −  OSTALI OPERATIVNI TROŠKOVI 

−  TROŠKOVI AMORTIZACIJE  =  DOBIT OD REDOVNOG POSLOVANJA 

=  PRIHOD OD REDOVNOG POSLOVANJA 

   

BILANS NOVČANIH TOKOVA (izveštaj o novčanim tokovima) 

Da  bi  menadžer  mogao  da  ima  potpunu  sliku  o  finansijskom  poslovanju  preduzeća, potreban  je  još  jedan  dokument  koji  čini  neophodnu  komponentu  finansijskih  izveštaja, pored dva bazna izveštaja (bilansa stanja i bilansa uspeha). Reč je o CASH FLOW izveštaju ili Izveštaju o toku gotovine. 

Slika  koja  se  dobija  na  osnovu  bilansa  stanja  i  bilansa  uspeha  može  se  pokazati ograničenom zato što: 

‐  bilans stanja nudi samo statičku sliku finansijskog položaja preduzeća; ‐  bilans uspeha, zasnovan na akrualima,8 nije u stanju da pokaže značaj gotovog novca u poslovanju preduzeća. 

                                                                  8 Termin akruali se odnosi na obračunske vrednosti jer nije svaki prihod novčano primanje i nije svaki rashod novčano izdavanje. Profit iskazan u bilansu uspeha retko je identičan sa raspoloživom gotovinom na tekućem 

 

16 

Gotovina (cash) je krv bilo kog preduzeća. Ni bilans stanja niti bilans uspeha ne poka‐zuju dinamiku novčanih priliva i odliva iz preduzeća. 

Slika 6. Gotovinski ciklus („krvotok preduzeća“) 

 

Izveštaj  o  gotovinskom  toku  treba da predstavi  gotovinske  tokove  tokom određenog perioda, klasifikovane prema operativnim, investicionim i finansijskim aktivnostima. Na taj način  se  stvara  dokument  strukturiran  tako da pojedinačno predstavi  tri  osnovne  faze  u životu nekog preduzeća: 1) operativne (redovno poslovanje); 2) investicione (ulaganja) i 3) finansijske. 

POČETNI BILANS, POSLOVNE KNJIGE I INSTRUMENTI PLAĆANJA 

Ukoliko  je  novoosnovano  preduzeće,  početni  bilans  se  sastavlja  na  osnovu  početnog inventara, a ukoliko je preduzeće koje već traje na osnovu zaključka knjiga. 

Saldo proizvodnje na računima 31.12. tekuće godine 

=Početni saldo na računima 01.01. naredne godine 

Konta se zaključuju na kraju svake poslovne godine.9 Poslovne knjige predstavljaju evidencije koje služe za beleženje poslovnih transakcija 

koje postoje u poslovanju nekog preduzeća. Podela poslovnih knjiga se može prikazati na sledeći način: 

Poslovne knjige 

Osnovne  Pomoćne 

Dnevnik  Glavna knjiga 

− Analitičko knjigovodstvo gotovih proizvoda − Analitičko knjigovodstvo trgovačke robe − Analitičko knjigovodstvo kupaca − Analitičko knjigovodstvo dobavljača − Analitičko knjigovodstvo troškova − Analitičko knjigovodstvo stalne imovine i drugo 

Dnevnik10 je osnovna poslovna knjiga u kojoj se poslovne promene upisuju po vremenu njihovog nastanka. 

                                                                                                                                                                                                                    računu. 9 Zbog velikog broja knjiženja usled velikog broja promena, nepraktično je prenositi ceo promet računa u narednu godinu. 10 U kompjuterskim uslovima vođenja knjigovodstva, dnevnik je izgubio svoj originalni izgled. Modifikovan je u nalog za knjiženje (videti u prilogu). 

 

17 

Glavna knjiga predstavlja osnovnu poslovnu knjigu koja je sveobuhvatnija evidencija za sistematsko i hronološko beleženje (registrovanje) poslovnih događaja na računovodstve‐nim kategorijama. Drugim rečima, glavna knjiga predstavlja skup računa. 

Aktiva = Pasiva Aktiva = Kapital + Obaveze 

Aktiva + Rashodi = Obaveze + Kapital + Prihodi Prihodi − Rashodi = Aktiva − Pasiva 

 

Platni promet inkorporira sve transakcije koje se odvijaju između pravnih subjekata, a registruju se preko poslovnih banaka. 

Izvod je izveštaj koji sadrži sve promene na tekućem računu. Instrumenti plaćanja su propisani obrasci za uplatu ili isplatu novca ili za bezgotovinski 

prenos novca. Kod gotovinskog plaćanja aktuelni su sledeći instrumenti: 1.  Nalog za uplatu (obrazac broj 1) ‐ Za uplatu novčanih sredstava na tekući račun u transakcijama fizičkih11 i pravnih lica; 

2.  Nalog za isplatu (obrazac broj 2) ‐ Za podizanje novčanih sredstava za razne namene.12 

Kod bezgotovinskih plaćanja ističu se sledeći instrumenti: 1.  Nalog za prenos (obrazac broj 3)13 ‐ za prenos novčanih sredstava jednog pravnog subjekta na tekući račun drugog učesnika u poslovnoj transakciji; 

2.  Nalog za naplatu (obrazac broj 4) ‐ Pismeno ovlašćenje koje dužnik predaje poveriocu u smislu da se nalog može naplatit u navedenom roku. Predstavlja zamenu za nekadašnji akceptni nalog. 

12. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI14 Privredna društva i preduzetnici su dužni da vode poslovne knjige, sastavljaju i prezen‐

tuju  finansijske  izveštaje  prema  računovodstvenim  načelima  koja  su  definisana  u  okviru Međunarodnih  računovostvenih  standarda  i  Međunarodnih  računovodstvenih  standarda                                                                   11 Odnosi se na uplatu pazara kod maloprodaje, uplatu ostatka novca iz blagajne i dr. 12 Koristi se za isplatu zarada, isplate dividendi. 13 Služi za plaćanje obaveza prema dobavljačima, fiskalnih obaveza, (poreza i doprinosa) fizičkim licima i dr. 14 Preuređeno prema: Beke‐Trivunac dr J: Ciljevi Međunarodnih računovodstvenih standarda, Računovodstvena praksa, 1999. 

 

18 

revizije. U nastavku će biti ukratko prikazani Međunarodni računovodstveni standardi i to od MRS 1 do MRS 41. 

MRS 1 (IAS 1) Prikazivanje računovodstvenih izveštaja 

Cilj MRS 1  je  da  obezbedi  jednoobraznost  računovodstvenih  izveštaja  opšte  namene, kako bi  se održala vremenska uporedivost  informacija koje  su u njima nalaze. Ovaj  stan‐dard daje osnovne smernice o formi finansijskih izveštaja, odnosno njime se definišu osno‐ve za njihovo prikazivanje i minimalnih zahtevi u pogledu strukture izveštaja. 

MRS 2 (IAS 2) Zalihe 

Cilj MRS 2  je da propiše način procenjivanja zaliha  i obračuna  izlaza zaliha. Standard daje odgovore na pitanja: 

(1)  U kom trenutku elementi treba da budu uključene u zalihe? (2)  Na koji način obračunati cenu koštanja zaliha, (3)  Kolika je vrednost zaliha prilikom njihove upotrebe i (4)  Po kojoj vrednosti treba dati izveštaj o zalihama? 

MRS 7 (IAS 7) Izveštaji o tokovima gotovine 

Cilj MRS 7 je da propiše način pružanja informacija o tokovima gotovine i gotovinskih ekvivalenata,  po osnovu  tri  grupe aktivnosti:  operativne  (poslovne)  aktivnosti,  aktivnosti finansiranja i aktivnosti investiranja. 

MRS 8 (IAS 8) Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvene politike 

Cilj MRS 8 je stvaranje uslova da se bilansi uspeha sastavljaju na ujednačenoj osnovi, sa ciljem  obezbeđenja  njihove  uporedivosti.  Zahteva  se  raščlanjivanje  prihoda  i  rashoda  po prirodi njihovog nastanka na: redovne i vanredne, kao i da se obelodane i kvantifikuju sve promene  u  računovodstvenim politikama  i  krupne  greške  koje  su  nastale  u  prethodnom periodu. 

MRS 10 (IAS 10) Događaji nakon datuma bilansa 

Cilj  MRS  10  je  da  propiše  pravila  procenjivanja  i  obelodanjivanja  efekata  mogućih budućih neizvesnih događaja  (contingencies) na  rezultate poslovanja  i  finansijski  položaj preduzeća na dan bilansa, kao i pravila obelodanjivanja efekata događaja koji su se dogodili u periodu od dana bilansa do dana predaje bilansa. 

MRS 11 (IAS 11) Ugovori o dugoročnoj izgradnji 

Cilj  MRS  11  je  da  propiše  pravila  procenjivanja  prihoda  i  rashoda,  koji  proističu  iz poslovne  aktivnosti  koja  traje  duže  od  jedne  godine  izgradnja  mostova,  brana,  tunela, brodova itd.). U ovim slučajevima se odstupa od načela realizacije i nerealizovani dobici se bilansiraju kao prihodi perioda. 

MRS 12 (IAS 12) Porezi iz dobitka 

Cilj MRS 12  je da propiše pravila za način prikazivanja razlika po osnovu obaveza za porez iz dobitka, koji je utvrđen prema računovodstvenoj regulativi i po osnovu obaveza za porez na dobitak koji je utvrđen prema poreskom bilansu. 

 

19 

MRS 14 (IAS 14) Izveštavanje po segmentima 

Cilj MRS 14 je da propiše pravila obelodanjivanja informacija o rezultatima poslovanja i finansijskom  položaju  delova  preduzeća,  po  raznim  segmentima,  što  omogućava  bolju procenu rizika kojem je preduzeće izloženo. 

MRS 20 (IAS 20) Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći 

Cilj MRS  20  je  da  propiše  pravila  za  računovodstveno  obuhvatanje  državnih  dodelji‐vanja u monetarnom obliku (pomoć, subvencije, premije itd.) i nemonetarnom obliku (npr. osnovna sredstva) preduzećima i pravila obelodanjivanja ekonomske koristi koju je predu‐zeće ostvarilo po tom osnovu. 

MRS 21 (IAS 21) Učinci promena kurseva razmena stranih valuta 

Cilj MRS 21  je da propiše koji se kursevi primenjuju pri evidentiranju poslovnih pro‐mena u stranim valutama i priznavanje finansijskog učinka promena u kursevima razmene u računovodstvenim iskazima. 

MRS 22 (IAS 22) Poslovne kombinacije 

Cilj  MRS  22  je  da  propiše  pravila  za  način  procenjivanja  i  prikazivanja  poslovnih promena pripajanja jednog preduzeća drugom ili pak njihovog spajanja. 

MRS 23 (IAS 23) Troškovi pozajmljivanja 

Cilj MRS 23  je da propiše računovodstveno obuhvatanje  troškova pozajmljivanja  (ka‐mate,  naknade  itd).  Pravilo  je  da  ovi  troškovi  predstavljaju  rashode  perioda  u  kome  su nastali.  Pod  određenim  okolnostima  moguće  je  da  se  troškovi  pozajmljivanja  dodele osnovnim sredstvima. 

MRS 24 (IAS 24) Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima 

Cilj  MRS  24  je  da  propiše  pravila  za  prikazivanje  odnosa  nekog  preduzeća  sa  svim drugim preduzećima  i  fizičkim licima koja  imaju značajan uticaj na njegovo poslovanje  ili na koje  to preduzeće  ima značajan uticaj  (matična,  zavisna  i pridružena preduzeća, kao  i fizička lica i bliski članovi njihovih porodica). 

MRS 26 (IAS 26) Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje o planovima korišćenja penzija 

Cilj MRS 26  je da propiše pravila za prikazivanje neto  imovine raspoložive za  isplatu penzija,  obavezu  procenjivanja  vrednosti  neto  imovine  raspoložive  za  penzije  i  obavezu opisivanje politike prikupljanja sredstava u penzione fondove preduzeća. 

MRS 27 (IAS 27) Konsolidovani računovodstveni izveštaji i računovodstveno obuhvatanje dugoročnih ulaganja u zavisna preduzeća 

Cilj MRS 27  je  da  propiše  pravila  konsolidovanje  računovodstvenih  izveštaja  i  prika‐zivanja  podataka  u  konsolidovanim  računovodstvenim  izveštajima matičnog  preduzeća  i svih zavisnih preduzeća koja imaju sedište u zemlji ili u inostranstvu. 

 

20 

MRS 28 (IAS 28) Računovodstveno obuhvatanje dugoročnih ulaganja u pridružena preduzeća 

Cilj MRS  28  je  da  definiše  pravila  procenjivanja  učešća  u  kapitalu  drugih  preduzeća, kada  se  visina  tog  učešća  kreće  u  rasponu  od  20‐50%  ukupnog  kapitala  pridruženog preduzeća  ili  kada  je  učešće manje  od  20%,  ali  postoji  značajan  uticaj  na  poslovanje  tog preduzeća. 

MRS 29 (IAS 29) Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama 

Cilj MRS 29  je  da  propiše  pravila  procenjivanja  svih  pozicija  bilansa po  cenama koje izražavaju  kupovnu  moć  izveštajne  valute  na  dan  bilansa,  za  preduzeća  koja  posluju  u privredama sa visokom inflacijom. Standard se primenjuje u uslovima kada je kumulativna stopa inflacije za period od tri godine veća od 100%. 

MRS 30 (IAS 30) Obelodanjivanje u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija 

Cilj MRS 30 je da utvrdi pravila prikazivanja pozicija u računovodstvenim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija, radi vernijeg prikazivanja njihovih rezultata poslo‐vanja i finansijskog položaja, kao i boljeg sagledavanja specifičnih rizika koji su imanentni bankama. 

MRS 31 (IAS 31) Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima 

Cilj MRS 31 je da propiše pravila o procenjivanju i izveštavanju o imovini, obavezama, prihodima  i  rashodima zajedničkog poduhvata,  kao  i  u odnosu na  računovodstvene  izve‐štaje investitora u zajednički poduhvat. 

MRS 32 (IAS 32) Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje 

Cilj  MRS  32  je  da  poveća  razumevanje  prirode  rizika  sadržanih  u  finansijskim instrumentima. Određuju se pravila za obelodanjivanje određenih finansijskih informacija po svakoj vrsti finansijskih instrumenata. 

MRS 33 (IAS 33) Zarada po akciji 

Cilj  MRS  33  je  da  se  utvrde  pravila  za  način  procenjivanja  i  prikazivanja  zarada  po akciji, kako bi se obezbedili uporedivi podaci o uspešnosti poslovanja različitih preduzeća u istom periodu, kao preduzeća za više perioda. 

MRS 34 (IAS 34) Periodično finansijsko izveštavanje 

Cilj MRS 34  je da propiše minimum sadržaja periodičnih  računovodstvenih  izveštaja. Blagovremene  i  pouzdane  informacije  sadržane  u  periodičnim  izveštajima  povećavaju mogućnost raznih stejkholdera da donose adekvatne poslovne odluke. 

MRS 35 (IAS 35) Umanjenje vrednosti imovine 

Cilj  MRS  35  je  da  propiše  procedure  koje  preduzeće  treba  da  primenjuje  da  bi  se obezbedilo da  je njegova  imovina  iskazana po vrednosti  (prinosnoj  ili  likvidacionoj)  koja obezbeđuje povraćaj uloženih sredstavava. Ako je knjigovodstvena vrednost imovine veća od  tako  procenjene  vrednosti,  Standard  zahteva  da  se  utvrđena  razlika  iskaže  kao  sma‐njenje vrednosti. 

 

21 

MRS 37 (IAS 37) Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva 

Cilj  MRS  37  je  da  odredi  odgovarajuće  kriterijume  za  prepoznavanje  i  osnove  za procenjivanje  rezervisanja,  potencijalnih  obaveza  i  potencijalne  imovine,  te  da  obezbedi obelodanjivanje  informacija  koje  su  neophodne  za  bolje  razumevanje  njihove  prirode, ročnosti i vrednosti. 

MRS 38 (IAS 38) Nematerijalna imovina 

Cilj MRS 38  je da propiše računovodstveno obuhvatanje onih nematerijalnih ulaganja koja  nisu  predmet  drugih MRS. Nematerijalna  ulaganja mogu da  se  iskažu  u  aktivi  samo ukoliko  su  ispunjeni  određeni  uslovi,  uz  obavezno  obelodanjivanje  određenih  dopunskih informacija. 

MRS 39 (IAS 39) Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje 

Cilj MRS  39  je  da  odredi  principe  priznavanja,  procenjivanja  i  obelodanjivanja  infor‐macija o finansijskim instrumentima u računovodstvenim izveštajima preduzeća. 

MRS 40 (IAS 40) Investiciona nekretnina 

Cilj  MRS  40  je  da  propiše  pravila  koja  determinišu  priznavanje,  merenje  i  obelo‐danjivanje investicione nekretnine, odnosno nekretnine koju vlasnik (ili zakupac po osnovu finansijskog  lizinga)  drži  radi  ostvarivanja  zarade  od  izdavanja  nekretnine  i/ili  radi uvećanja vrednosti kapitala. 

MRS 41 (IAS 41) Poljoprivreda 

Cilj MRS 41 je da reguliše proces harmonizacije sastavljanja i objavljivanja finansijskih izveštaja koji se odnose na poljoprivrednu delatnost. 

13. ZNAČAJNI PRAVNI ASPEKTI ZA RAČUNOVODSTVO15 S obzirom na činjenicu da  je računovodstvo kao aplikativna disciplina najčešće pove‐

zano  sa  zakonskom  regulativom,  smatrali  smo  da  je  neophodno  istaći  osnovne  pravne aspekte prema Zakonu o privrednim društvima (Sl. glasnik RS, 125/04). 

PREDUZETNIK 

Preduzetnik  jeste  fizičko  lice  koje  je  registrovano  i  koje  radi  sticanja  dobiti  u  vidu zanimanja. Obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.16 

Preduzetnik  odgovara  za  sve  obaveze  iz  obavljanja  delatnosti  celokupnom  svojom imovinom. 

                                                                  15 Pogledati šire o tome: Vasiljević dr M.: Vodič za čitanje zakona o privrednim društvima, Udruženje pravnika u privredi SCG, Beograd, 2004. 16 Umetnički i stari zanati i poslovi domaće radinosti jesu naročito: filigranska delatnost, opančarska, grnčarska, kao i izrada predmeta koji imaju estetsko obeležje narodnog stvaralaštva. 

 

22 

PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA 

Kao pravne forme privrednih društava17 javljaju se: 1.  Ortačko društvo, 2.  Komanditno društvo, 3.  Društvo sa ograničenom odgovornošću, 4.  Akcionarsko društvo. 

1.  Ortačko  društvo  jeste  privredno  društvo  koje  osnivaju  dva  ili  više  fizičkih  i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti po zajedničkim poslovnim imenom. 

Minimalni  broj  ortaka  prema  zakonskim  propisima  je  dva.  Ortaci  ortačkog  društva ulažu uloge jednake vrednosti. 

Ortačko  društvo  odgovara  za  svoje  obaveze  celokupnom  imovinom.  Ortaci  ortačkog društva odgovorni su solidarno za sve obaveze društva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukčije ugovoreno. Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama, koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni. 

Na kraju poslovne godine ortaci usvajaju  finansijski  izveštaj kojim se utvrđuje dobit  i gubitak ortačkog društva i učešće svakog ortaka u dobiti i gubitku. Dobit (gubitak) ortačkog društva raspodeljuje se ortacima na jednake delove. 

2. Komanditno društvo jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih  lica u  svojstvu ortaka,  radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim pos‐lovnim  imenom, od kojih najmanje  jedno  lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar),  a  najmanje  jedno  lice  odgovara  ograničeno  do  visine  svog  ugovorenog uloga (komanditor). 

Komanditno društva za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom. Ulog komanditora u komanditno društvo može biti novčani  i nenovčani, uključujući  i 

izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu. Komanditor  u  komanditno  društvo  unosi  ceo  ugovoreni  ulog  pre  sticanja  svojstva 

komanditora. Komplementar komanditnog društva ne može preneti ceo ili deo svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara. 

Komanditor  komanditnog  društva  može  preneti  deo  ili  ceo  svoj  udeo  prodajom, poklonom, nasleđem ili na drugi način. 

Komanditori  i  komplementari  učestvuju  u  deobi  dobiti  i  suočenju  gubitka  društva srazmerno procentu udela u društvu. 

3.  Društvo  sa  ograničenom  odgovornošću  (D.O.O.)  ‐  Društvo  sa  ograničenom odgovornošću jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. 

D.O.O. odgovara za  svoje obaveze celokupnom  imovinom. Član D.O.O. ne odgovara za obaveze  društva,  osim  do  iznosa  neunetog  uloga  u  imovinu  društva.  D.O.O.  može  imati najviše 50 članova. 

Ulog u D.O.O. može biti novčani ili nenovčani, uključujući i izvršeni rad i pružene usluge društvu. Ulozi ne moraju biti  jednake vrednosti. Novačni deo osnovnog kapitala D.O.O. na dan  uplate  iznosi  najmanje  500,00  (petstotina)  evra  u  dinarskoj  protivvrednosti  po srednjem kursu od čega se najmanje polovina uplaćuje na privremeni račun do registracije društva, a ostatak se uplaćuje na račun društva u roku od dve godine od dana registracije. 

Osnovni  kapital  D.O.O.  može  se  odlukom  skupštine  članova  povećati  novim  ulozima članova ili pretvaranjem raspoloživih rezervi za ove namene u osnovni kapital. 

                                                                  17 Videti detaljnije o tome: Vasiljević dr M.: Kompamjsko pravo (pravo privrednih društava Srbije i EU), Pravni fakultet, Beograd, 2005. 

 

23 

Osnovni  kapital  D.O.O.  može  se  smanjiti  odlukom  skupštine  članova,  ali  ne  ispod zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala. 

Član D.O.O. stiče udeo u osnovnom kapitalu društva srazmerno vrednosti uloga i može imati samo jedan udeo u društvu. 

Udeli  D.O.O.  nisu  hartije  od  vrednosti.  Udeli  se  ne  mogu  sticati  niti  se  njima  može raspolagati upućivanjem javne ponude. 

Sopstvenim udelom D.O.O. smatra se udeo koji društvo stekne od svojih članova. Direktor  ili  upravni  odbor  D.O.O.  podnose  godišnjoj  skupštini  članova  društva 

finansijske izveštaje i izveštaje o poslovanju, a po potrebi izveštaj revizora, na usvajanje. D.O.O.  može  vršiti  isplate  članarine  društva  u  bilo  koje  vreme.  Svaka  isplata  vrši  se 

srazmerno udelu u osnovnom kapitalu društva u vreme donošenja odluke društva o takvoj isplati. 

4. Akcionarsko  društvo  (A.D.)  ‐  Akcionarsko  društvo  jeste  privredno  društvo  koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. 

A.D. odgovara za svoje obaveze celokupnom  imovinom. Akcionari A.D. ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva. 

A.D. može biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivačkom aktu nije navedena vrsta A.D., A.D. je otvoreno. 

Zatvoreno  A.D.  je  društvo  čije  se  akcije  izdaju  samo  njegovim  osnivačima  ili  ogra‐ničenom broju  drugih  lica,  u  skladu  sa  zakonom. Ono može  imati  najviše  100  akcionara. Ono ne može uvećati upis akcija javnom ponudom. 

A.D. se smatra otvorenim ako osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcije u vreme osnivanja društva. 

A.D. može izdavati obične (redovne) i preferencijalne (povlašćene) akcije. Obične akcije imaju  istu nominalnu vrednost  ili  su bez nominalne  vrednosti.  Preferencijalne  akcije  iste klase imaju istu nominalnu vrednost. 

Osnovni kapital otvorenog A.D. može se povećavati: 1)  novim ulozima, koji mogu biti novčani ili nenovčani; 2)  pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija po osnovu prava 

imalaca varante na takav upis (uslovno povećanje); 3)  iz sredstava društva. Pri  povećanju  osnovnog  kapitala  otvorenog  A.D.  vrši  se  izdavanje  novih  akcija  ili  se 

povećava nominalna vrednost postojećih akcija. Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog A.D. u redovnom postupku vrši se: 1)  poništenjem stečenih sopstvenih akcija i povlačenjem i poništenjem akcija u 

posedu akcionara; 2)  smanjenjem nominalne vrednosti akcija ili računovodstvene vrednosti kod akcija 

bez nominalne vrednosti; 3)  isplata uplaćenog iznosa akcionarskog te akcije koje nisu u potpunosti uplaćene i 

neizdavanjem tih akcija. Osnovni kapital otvorenog A.D. može da se smanji smanjenjem u redovnom postupku 

samo  do  iznosa  minimalnog  osnovnog  kapitala  društva.  U  slučaju  smanjenja  osnovnog kapitala  ispod  propisanog  minimalnog  iznosa  osnovnog  kapitala  pokreće  se  postupak likvidacije ili stečaja društva. 

A.D. može emitovati osim akcija  i druge hartije od vrednosti, uključujući  i  zamenljive obveznice i varante.18                                                                   18 Varanti su hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija, obređene vrste i klase i po određenoj ceni. 

 

24 

Po  usvajanju  finansijskog  izveštaja  za  prethodnu  poslovnu  godinu,  dobit  te  godine raspoređuje se sledećim redom: 

1)  za pokriće gubitaka, prenesenih iz ranijih godina; 2)  za zakonske rezerve; 3)  za dividendu; 4)  za statutarne i druge rezerve. Dividende  se  mogu  plaćati  u  novcu  i  u  akcijama  ili  drugim  harijama  od  vrednosti 

akcionarskog društva ili akcijama tog društva u drugim društvima, kao i u drugoj imovini. Odluka o odobrenju dividende sadrži: 

1)  iznos dividendi; 2)  dan dividendi za koji se sačinjava lista akcionara ovlašćenih za isplatu dividende. Novčani ulog osnovnog kapitala zatvorenog A.D. na dan uplate iznosi najmanje 10.000 

evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, a za otvoreno A.D. on iznosi najmanje 25.000 evra. 

Vrednost  neto  imovine  A.D.  stalno  se  održava  na  nivou  koji  je  jednak  ili  veći  od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. 

14. KAPITAL PRIVREDNOG DRUŠTVA I PREDUZETNIKA Kapital  je  trajni  izvor  i  jeftiniji  je od pozajmljenih  izvora sredstava  jer se na njega ne 

plaća kamata. Kapital čine sledeći elementi: 1.  Osnovni i ostali kapital: ‐  akcijski kapital, ‐  udeli društva sa ograničenom odgovornošću, ‐  državni kapital, ‐  ulozi, ‐  zadružni kapital, ‐  ostali kapital. 

2.  Neuplaćeni upisani kapital ‐ potraživanja društva prema članovima (ili akcionarima); 

3.  Rezerve iz dobiti (zakonske, statutarne i ostale rezerve); 4.  Emisiona premija ‐ Ažio (deo rezervi); 5.  Revalorizacione rezerve; 6.  Neraspoređeni dobitak ranijih godina; 7.  Bilansna dobit tekuće godine; 8.  Gubitak do visine kapitala; 9.  Gubitak iznad visine kapitala. Gubitak  nije  deo  imovine,  već  predstavlja  ispravku  vrednosti  kapitala.  Ako  je  iznos 

kapitala niži od ukupnog kapitala, iskazuje se kao odbitna pozicija kapitala u pasivi. Ako je gubitak po iznosu prešao visinu kapitala, bilansira se u aktivi kao posebna pozicija. 

Promene na kapitalu se mogu prikazati na sledeći način: 

Slika 1. Promene na kapitalu 

 

 

25 

15. OBAVEZE PRIVREDNOG DRUŠTVA I PREDUZETNIKA Obaveze u bilansu stanja tj. tuđi izvori sredstava se iskazuju kao: ‐  Dugoročna rezervisanja, ‐  Dugoročne obaveze, ‐  Kratkoročne obaveze i ‐  Pasivna vremenska razgraničenja. Dugoročna  rezervisanja  predstavljaju  sadašnju  obavezu  koja  je  neizvesna  u  pogledu 

roka  i  iznosa (MRS 37). Neophodni uslovi koji  treba da budu  ispunjeni da bi rezervisanje bilo priznato kao obaveza na dan bilansa, jesu sledeći: 

1.  Preduzeće ima sadašnju obavezu koja je proizvod nastalih obavezujućih događaja (npr. prodaja uz garanciju); 

2.  Moguće je pouzdano proceniti iznos obaveze; 3.  Izvesno je da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza. 

Prema roku dospeća, obaveze se dele na: 1.  Dugoročne obaveze i 2.  Kratkoročne obaveze. 

Dugoročne obaveze predstavljaju sve obaveze koje dospevaju na naplatu za vremenski period duži od jedne godine. 

Kratkoročne obaveze jesu sve obaveze koje treba da se izmire u roku kraćem od jedne godine. 

Za  korišćenje  imovine  iz  tuđih  izvora,  neophodno  je  da  se  plati  nadoknada  u  vidu kamate. 

16. KNJIGOVODSTVENI KONTO PRAVILA ZA KNJIŽENJE Konto predstavlja osnovnu ćeliju u računovodstvu. Pojam „konto“ vodi poreklo od  la‐

tinske  reči  „conto“  što  znači  račun,19  te  se u  tom  smislu  kao drugi naziv  za  konto koristi račun. Na računu se evidentiraju poslovne transakcije, odnosno promene koje se dešavaju na osnovnim ekonomskim kategorijama. 

Račun  predstavlja  rasčlanjeni  i  osamostaljeni  deo  bilansa,  na  kome  na  jednoj  strani beležimo  povećanje  a  na  drugoj  strani  smanjenje.  Svaki  račun  treba  da  sadrži  najmanje sledeće podatke: 

‐  Naziv konta, ‐  Broj (šifra) konta, ‐  Datum nastanka poslovne promene, ‐  Oznaka dokumenta koji je osnov za evidenciju ‐ kratak opis poslovne promene, ‐  Vrednost poslovne promene sa aspekta povećanja ili smanjenja i ‐ Saldo konto. Formalni prikaz konta jeste sledeći: 

Prikaz 1. Kniigovodstveni konto 

NAZIV  KONTA   ŠIFRA  KONTA  

Datum  Opis Pismena isprava 

VREDNOST  Duguje  Potražuje  Saldo 

           

                                                                  19 Ne treba poistovećivati račun ‐ konto sa računom ‐ faktura. 

 

26 

Postoje različite vrste konta, kao  i njegovi oblici. Za školske potrebe koristi se  tzv. T‐konto. Svaki T‐konto ima dva osnovna obeležja, a to su: 

‐  naziv ‐  dve strane ‐ duguje i potražuje 

D  NAZIV KONTA  P 

   

17. OSNOVNE BILANSNE PROMENI Osnovne bilansne promene jesu sledeće: 

Redni broj 

Tipovi bilansnih promena  Primeri Uticaj na zbir 

bilansa 

1.  Promene u strukturi aktive Naplata potraživanja od osiguravajuće kuće 

Nepromenjen 

2.  Promene u strukturi pasive Konverzija kratkoročnih u dugoročne kredite 

Nepromenjen 

3. Srazmerno povećanje aktive i pasive 

Kupovina materijala od dobavljača na kredit 

Raste zbir bilansa 

4. Srazmerno smanjenje aktive i pasive 

Isplata obaveza prema dobavljačima  Opada zbir bilansa 

18. OSNOVE KNJIŽENJA 1.  Naziv „duguje“ VS „potražuje“ posledica je personificiranja knjigovodstvenih računa i danas označava ništa drugo do leve strane (duguje) i desne strane (potražuje). 

2.  Procedura knjiženja pretpostavlja realizaciju sledećeg: a.  na kom računu knjiženje treba izvršiti, b.  kojoj grupi račun pripada (radi primene odgovarajućih pravila za knjiženje) i c.  da li je na računu došlo do povećanja ili smanjenja . 

3.  Pravila za knjiženje: 

Računi stanja D +  Računi Aktive  − P Početno stanje  Sva povećanja 

Sva smanjenja  Saldo izravnanja 

D −  Računi Pasive  + P Sva smanjenja  Saldo izravnanja 

Početno stanje  Sva povećanja 

 

Računi uspeha D +  Računi Rashoda  − P Nastanak povećanja  Smanjenja 

 Saldo izravnanja 

D −  Računi Prihoda  + P Smanjenja  Saldo izravnanja 

Nastanak povećanja 

 

 

27 

Knjiženje na konkretnim kontima - osnovna pravila D +  Osnovna sredstva u upotrebi  ‐ P Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Sva povećanja zbog: - nabavke (kupovine) - besplatnog prijema - naknadnih ulaganja - utvrđenog viška popisom - interne realizacije (preduzimanje zaliha za 

sopstvene potrebe) - aktiviranje sa računa „Investicije u toku“ 

zbog: a.  završene izgradnje građevinskog objektab.  završene montaže mašine 

Sva smanjenja zbog: - prodaje - rashodovanja - besplatnog ustupanja - utvđenog manjka popisom 

Saldo izravnanja 

 

D +  Materijal na zalihama  ‐ P Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Sva povećanja zbog: - nabavke (kupovine) - prijema materijala s puta - povećanja materijala s puta - povećanja materijala s obrade i dorade - utvrđenog viška popisom - povraćaja materijala dobavljaču (ispravka 

upotrebom crvenog storna) 

Sva smanjenja zbog: - utroška materijala - slanja materijala na obradu i doradu - prodaje materijala - utvrđenog manjka popisom - rashodovanja materijala - povraćaja neutrošenog materijala iz 

proizvodnje (ispravka upotrebom crvenog storna) 

- stvarnog rizika (kalo, rastur, lom)  Saldo izravnanja 

 

D +  Tekući račun  ‐ P Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Sva povećanja tj. bezgotovinske uplate (prijem novčanih sredstava) 

Sva smanjenja tj. isplate (odliv novčanih sredstava) 

Saldo izravnanja 

 

D +  Blagajna  ‐ P Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Sva povećanja tj. bezgotovinske uplate (prijem novčanih sredstava) 

Sva smanjenja tj. isplate (odliv novčanih sredstava) 

Saldo izravnanja 

 

D +  Kupci/potraživanja/  ‐ P Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Povećanje naših potraživanja od kupca zbog: - prodaje na odloženo plaćanje ‐ slanje 

izlazne fakture - zaduživanje kupaca na ime zatezne kamate- povraćaj primljenih fakturisanih vrednosti 

(ispravka upotrebom crvenog storna) 

Smanjenje naših potraživanja od kupaca zbog:- gotovinskih ili bezgotovinskih naplata - prenosa na račun „Menična potraživanja“ 

zbog prijema menice ‐ otpisa zastarelih potraživanja 

- povraćaja pogrešno izvršenih naplata (ispravka upotrebom crvenog storna) 

- odobrenih propusta kupcima (knjižno pismo) 

Saldo izravnanja  

 

28 

D ‐  Dobavljači/obaveze/  + P Smanjenje naših obaveza prema dobavljačima zbog: - gotovinskih i bezgotovinskih isplata - prenosa na račun „Menične obaveze“ zbog 

izdavanja menice - otpisa obaveza - prihodovanja zastarelih obaveza - povraćaja pogrešno izvršenih isplata 

(ispravka upotrebom crvenog storna) - primljenih popusta od dobavljača 

(knjižno pismo)  Saldo izravnanja 

Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Povećanje naših obaveza prema dobavljačima zbog: - kupovine na odloženo plaćanje ‐ prijem 

ulazne fakture - odobravanja na ime zatezne kamate - povećanje primljenih fakturisanih vrednosti 

(ispravka upotrebom crvenog storna) 

 D ‐  Kapital  + P Smanjenje kapitala  Saldo izravnanja 

Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Povraćaj kapitala  D ‐  Krediti/obaveze/  + P Smanjenje obaveze prema zajmodavcu zbog: 

- razduženja kod zajmodavca - otpisa obaveze od strane zajmodavca - konverzije kredita iz jednog oblika u drugi 

Saldo izravnanja 

Početni saldo (saldo iz prethodne godine) 

Povećanje obaveza prema zajmodavcu koji nam odobrava novi iznos kredita (kratkoročni ili dugoročni) 

19. ZNAČAJNI ASPEKTI ZA FORMIRANJE BILANSA A. Pravilo rastuće likvidnosti u aktivi uz pravilo rastuće dospelosti u pasivi primenjuje 

se u zemljama kontinentalne Evrope (prem odredbama IV direktive EU (bivše EEZ). 

Od manje likvidnih ka likvidnijim delovima 

Aktiva Bilans Pasiva Od izvora sredstava koji najkasnije dospevaju na isplatu ka izvorima koji 

brže dospevaju 

1. Stalna imovina  1. Kapital 2. Zalihe  2. Dugoročne obaveze 3. Potraživanja  3. Kratkoročne obaveze 4. Gotovina     Opadajuća ročnost 

B.  Pravilo  opadajuće  likvidnosti  u  aktivi  uz  pravilo  opadajuće  dospelosti  u  pasivi primenjuje se u SAD. 

Od likvidnijih ka manje 

likvidnijim delovima 

Aktiva Bilans Pasiva Od izvora sredstava koji najranije dospevaju na isplatu ka izvorima sredstava koji 

najkasnije dospevaju 

1. Gotovina  1. Kratkoročne obaveze 2. Potraživanja  2. Dugoročne obaveze 3. Zalihe  3. Kapital 4. Stalna imovina     Rastuća ročnost