REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA OP[TINA STARA … · 2012. 12. 9. · Republika Srbija, Op{tina Stara Pazova, Op{tinska uprava, odeqewe za stambeno-komunalne poslove,

REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

OP[TINA STARA PAZOVA

PLAN DETAQNE REGULACIJE MULTIFUNKCIONALNE RADNE ZONE

U STAROJ PAZOVI

STARA PAZOVA AVGUST 2010.

2

PLAN DETAQNE REGULACIJE MULTIFUNKCIONALNE RADNE ZONE

U STAROJ PAZOVI

Direktor

Dragi{a Lajovi}

3

naru~ilac Direkcija za izgradwu Op{tine Stara Pazova

obra|iva~ Javno Urbanisti~ko Preduze}e Urbanizam Stara Pazova

odgovorni urbanista Dragan Plavec, dipl.in`.arh.

radni tim

Ksenija Orlovi}, dipl.in`.arh. Mirko Rezi}, dipl.ek. Igor Mi{~evi}, dipl.pr.planer i dipl.geog. Ana Pilka,dipl.in`.hort. Nikola Lazi}, dipl.in`.geod. Milan Ili}, dipl.in`. saobra}aja Ruìca Srbqin- Kolari} arh.teh.

institucionalna saradwa

Direkcija za izgradwu op{tine Stara Pazova JP Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Sektor za vandredne situacije, Odeqewe za vandredne situacije u Sremskoj Mitrovici, Odsek za preventivnu za{titu Republika Srbija, Op{tina Stara Pazova, Op{tinska uprava, odeqewe za stambeno-komunalne poslove, za{titu ìvotne sredine i inspekcijske poslove Javno preduze}e Putevi Srbije Telekom Srbija, Preduze}e za telekomunikacije, Direkcija za tehniku, Izvr{na jedinica Sremska Mitrovica, Slu`ba za operativnu podr{ku Elektrovojvodina d.o.o, privredno dru{tvo za distribuciju elektri~ne energije, Novi Sad Vodovod i kanalizacija JP, Stara Pazova Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Uprava za vandredne situacije, Odeqewe za vandredne Sremska Mitrovica, Kancelarija za vandredne situacije Stara Pazova Gas feromont a.d. Stara Pazova Sremput a.d. Telekom Srbija, Preduze}e za telekomunikacije a.d.

4

S A D R @ A J

Op{ta dokumentacija: Re{ewe o registraciji preduze}a Re{ewe o odre|ivawu odgovornog urbaniste Licenca odgovornog urbaniste Izjava odgovornog urbaniste

UVOD……………………………………………………………………………………………………………………………...6 I OSNOVA ZA IZRADU PLANA…………………………………………...……………………………………………….6

1. PRAVNA I PLANSKA OSNOVA ZA IZRADU PLANA……………………………………………………………….. 6

1.1.Pravna osnova za izradu plana 1.2.Planska osnova za izradu plana

2. PODACI I DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PLANA………………………………………………. 6

2.1.Pregled postoje}e planske dokumentacije 2.2.Analiza prirodnih uslova

3.OCENA STAWA I RAZVOJNIH MOGU]NOSTI....................................................................................... 7

II PLAN DETAQNE REGULACIJE........................................................................................................... .8

1. GRANICA PLANA I OBUHVAT GRA\EVINSKOG PODRU^JA........................................................... 8

2. KONCEPT PROSTORNE ORGANIZACIJE………………………………………………………………………..8

3. NAMENA ZEMQI[TA……………………………………………………………………………………………... 9 3.1 Podela podru~ja na posebne celine i zone 3.2.Povr{ine javne namene 3.3.Bilans planiranih povr{ina

4. PLANIRANA SAOBRA]AJNA, ENERGETSKA I KOMUNALNA INFRASTRUKTURA........................ .10

4.1. Saobra}ajna mreà 4.2. Energetska infrastruktura 4.3. TK infrastruktura 4.4. Hidrotehni~ka infrastruktura 4.5. Zelene povr{ine

5. PRAVILA URE\EWA I PRAVILA GRA\EWA……………………………………………………………………. 13

5.1.Pravila ure|ewa.................................................................................................................. 13 5.1.1. Pravila ure|ewa za povr{ine javne namene 5.1.2. Zemqi{te za povr{ine javne namene 5.2.Pravila gra|ewa.................................................................................................................. .16 5.2.1. Op{ta pravila gra|ewa 5.2.2. Pravila gra|ewa po urbanisti~kim celinama 5.2.3. Strate{ka procena uticaja plana detaqne regulacije na ìvotnu sredinu.................... 21

6. OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE...................................................................... 22 6.1. Mere za{tite od ratnih razarawa 6.2. Mere za{tite od poàra 6.3. Mere za{tite od elementarnih nepogoda i akcidenata

5

7. EKONOMSKA ANALIZA I PROCENA ULAGAWA IZ JAVNOG SEKTORA........................................ 23 8. LOKACIJE ZA IZRADU URBANISTI^KIH PROJEKATA................................................................ 25 9. LOKACIJE ZA RASPISIVAWE JAVNIH KONKURSA ................................................................ 25

10. USLOVI NADLE@NIH KOMUNALNIH ORGANIZACIJA I DRUGIH INSTITUCIJA...................... 26 11. GRAFI^KI DEO .................................................................................................................. 27 Overen katastarski plan

1. Izvod iz Prostornog plana Op{tine Stara Pazova do 2025................ R 1:100000

2. Granice plana sa prikazom postoje}eg stawa ..................................…. R 1:2500

3. Plan regulacije povr{ina javne namene sa podelom na celine……...... R 1:2500

4. Plan namene povr{ina ……..…………………………………………….………. R 1:2500 5. Plan saobra}aja sa nivelacijom ........................................................... R 1:2500 6. Popre~ni profili ulica

7. Plan energetike i telekomunikacija……..……………………………………….. R 1:2500

8. Plan vodoprivredne infrastrukture……..……….…................................ R 1:2500

6

UVOD

Dono{ewem Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025. godine (Sl. List op{tina

Srema 12/09), stekli su se uslovi za sistematski razvoj radnih zona i planski opredeqenih prostornih celina namewenih privrednoj izgradwi.

Osnovni ciq izrade plana je da izvr{i putem analizu prostora i istraè mogu}nosti za realizaciju planiranih sadràja, u skladu sa postavkama Prostornog plana op{tine Stara Pazova i na osnovu uslova nadle`nih institucija utrdi urbanisti~ke uslove za izgradwu i ure|ewe i za{titu prostora obuhva}enim planom.

I OSNOVA ZA IZRADU PLANA 1. PRAVNA I PLANSKA OSNOVA

1.1. Pravna osnova za izradu plana

1. Zakon o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 72/2009, 81/2009) 2. Pravilnik o sadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata, (Slu`beni glasnik

Republike Srbije br. 31/2010 ) 3. Odluka o izradi Plana detaqne regulacije Multifunkcionalne radne zone u Staroj Pazovi,(

Slu`beni list op{tina Srema br. 2/2010. )

1.2. Planska osnova za izradu plana

Planska osnova za izradu Plana detaqne regulacije je Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine (Sl.list op{tina Srema 12/09). Prostor obuhva}en izradom,( grafi~ki prilog: Izvod iz prostornog plana op{tine Stara Pazova ), Plana detaqne regulacije predstavqa prostornu i funkcionalnu celinu koju prema Prostornom planu op{tine Stara Pazova ~ine: pro{irewe Jugozapadne radne zone u Staroj Pazovi, Preduzetni~ka zona Berbernica, prostor za privredne delatnosti uz Preduzetni~ku zonu Berbernica i deo Prostorne celine 7,(podru~je izme|u nove i izme{tene trase pruge Beograd - Novi Sad koje funkcionalno i prostorno pripada Multifunkcionalnoj radnoj zoni ).

Planom je obuhva}en prostor izme|u ju`ne granice gra|evinskog podru~ja Stare Pazove,

èlezni~ke pruge, severne granice gra|evinskog podru~ja Nove Pazove i M22/1 i Dràvnog puta prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad.

U skladu sa odredbama Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025. godine i osnovnih premisa kojima je definisana Multifunkcionalna radna zona, ura|en je Plan detaqne regulacije kao urbanisti~ki okvir za odre|ivawe pravila ure|ewa i gra|ewa na predmetnom prostoru.

Osnovni ciq izrade plana jeste da se izvr{i analiza predmetnog prostora i ispitaju realne mogu}nosti za aktivno ukqu~ewe navedene multifunkcionalne zone u okolne prostorne sisteme (naseobinske, saobra}ajne, privredne i prirodne), u skladu sa planskim postavkama iz prostornog plana op{tine i na osnovu uslova nadle`nih institucija.

2. PODACI I DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PLANA

2.1. Pregled planske dokumentacije od zna~aja za izradu plana Severozapadna granica plana je ujedno i granica gra|evinskog podru~ja naseqa Stara Pazova tj. Jugozapadne radne zone naseqa,koja nije u potpunosti izgra|ena i za koju je na snazi DUP Jugozapadne radne zone (Sl.list op{tina Srema br. 1/81,14/95 i 23/03). Jugoisto~na granica plana je ujedno i granica gra|evinskog podru~ja naseqa Nova Pazova, tj. Radne zone u bloku 25, koja je ve}im delom izgra|ena,u skladu sa Regulacionim planom Bloka 25 u Novoj Pazovi (Sl.list op{tina Srema br. 4/95,26/2001 i 23/03). Smernice iz ovih planova i grani~nog prostora koje su zna~ajne za predmetni prostor:

1. predvi|ena je servisna saobra}ajnica du` Dràvnog pua prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad,koja se produàva i du` Multifunkcionalne radne zone;

2. planirana je saobra}ajnica uz staru trasu èlezni~ke pruge , koja se produàva i du` Multifunkcionalne radne zone;

3. fekalne vode sa predmetnog podru~ja moè u ve}oj meri da prihvati sistem kanalizacije naseqa Stara Pazova, a u mawoj meri novopazova~ki;

4. vodosnabdevawe predmetnog podru~ja moè u ve}oj meri da prihvati vodovod naseqa Stara Pazova,a u mawoj meri novopazova~ki, {to bi predstavqalo prelazno re{ewe do sistemskog re{avawa vodosnabdevawa teritorije op{tine ( prema prostornom planu

7

planiran je vodozahvat u blizini predmetnog prostora, sa suprotne strane puta M22/1). 2.2. Analiza prirodnih uslova

Prostor obuhva}en granicama plana detaqne regulacije nalazi se na barsko-lesoidnoj geolo{koj formaciji i prekrivenom je slojem karbonatnog ~ernozema debqine do jednog metra. Geomorfolo{ki, prostor predstavqa vi{i deo fluvio-barskog dna panonskog basena (lesna terasa) sa povoqnim geotehni~kim odlikama za izgradwu objekata razli~ite namene (stepen optere}ewa (nosivosti) u odnosu na geolo{ku osnovu varira od 120-160 kN/m²). Celokupan gra|evinski rejon unutar granice Plana nalazi se pod veoma visokim uticajem podzemnih voda (oscilirawe podzemnih voda u intervalu od 1-3m). Zbog visokog uticaja podzemnih voda od velike je va`nosti sistem melioracionih kanala koji dreniraju {ire podru~je u okolini podru~ja obuhva}enog izradom plana.

Klima okoline ima odlike kontinentalnog tipa. Godi{wa koli~ina padavina u

vi{egodi{wem reìmu osmatrawa iznosi oko 650 mm. Apsolutni padavinski maksimum dostignut je 1999. godine kada je izlu~ena skoro udvostru~ena koli~ina padavina u toku godine. Dominantni vetrovi na godi{wem nivou dolaze iz severozapadnog kvadranta, dok u zimskom periodu dominantan vetar dolazi iz jugoisto~nog kvadranta (Ko{ava). Kontinentalna klima ima dva padavinska maksimuma (maj i novembar) i dva padavinska minimuma (jul i januar). Najve}e koli~ine padavina izlu~e se u toku vegetacionog perioda {to je od izuzetnog zna~aja za poqoprivredne kulture.

JI

J

SI

I

S

1

0298%1.9m/s

%250

m/s

JZ

SZ

Z

Ruà vetra sa godi{wom u~estalo{}u i sredwom brzinom vetra

Podzemne vode se sa {ireg podru~ja isto~nog Srema kre}u ka krwe{eva~koj depresiji (76m

nadmorske visine) {to moè imati negativnog uticaja na temeqe razli~itih objekata u uslovima intenzivnih i ekscesivnih padavina (primer 1999. godine) kada dolazi do izlivawa freatske izdani. Shodno ~iwenici da se podru~je u obuhvatu plana nalazi na SI periferiji navedene depresije, ono je u zoni veoma malog uticaja visokih podzemnih voda.

Prose~ne dubine freatske izdani u Isto~nom Sremu

Iz svega navedenog, moè se izvesti zakqu~ak o povoqnim uslovima za izgradwu i ekspolataciju objekata razli~itih namena sa minimalnim negativnim uslovqenostima. 3. OCENA STAWA I RAZVOJNIH MOGU]NOSTI Prostor obuhva}en planom je ve}im delom neizgra|en i u funkciji je ekstenzivne poqoprivrede. Deo uz put Vojka-Nova Pazova je izgra|en poslovno proizvodnim objektima koji su

8

funkcionalno deo Radne zone bloka 25 u Novoj Pazovi.

Gra|evinsko podru~je obuhva}eno ovim planom potpuno je opremqeno primarnom infrastrukturom. Sa severoistoka Dràvnim putem prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad, a u koridoru puta visokonaponskim 20Kv vodom koji naseqe Novu Pazovu spaja sa TS,,Stara Pazova,,, zatim gasovodom sredweg pritiska koji povezuje dva najve}a naseqa u op{tini, i sve telekomunikacijske sisteme regionalnog i me|unarodnog karaktera. Sa jugozapada prostor Multifunkcionalne zone grani~i se sa koridorom me}unarodne èleznice, Regionalnom kanalizacijom otpadnih voda In|ija- Stara Pazova- Nova Pazova, kao i napu{tenom trasom pruge koja }e prerasti u industrijski kolosek, od èlezni~ke stanice Nova Pazova do staropazova~ke jugozapadne radne zone. Sa jugoistoka zona izlazi na op{tinski put Nova Pazova- Vojka, budu}i Infrastrukturni koridor koji }e spajati dva autoputa, E-70 i E-75. U koridoru ovog puta postavqena je sva komunalna mreà koja oprema industrijsku zonu bloka 25 u Novoj Pazovi i naseqe Vojku. Uz ovaj putni pravac naslawa se postoje}a Preduzetni~ka zona ,,Berbernica,, u kojoj je izgra|eno nekoliko proizvodnih, poslovnih i skladi{nih komleksa kao i glavna naseqska trafostanica 110/20 Kv TS,,Nova Pazova,,.

Shodno tome moè se zakqu~iti da prostor u pogledu infrastrukturne opremqenosti idealan za aktivirawe u funkciji privrednog razvoja. Neophodno je pa`qivo razmotriti budu}u ulogu navedene radne zone u aktivirawu prostornih potencijala Op{tine za potrebe privrednog razvoja, kao i u domenu uticaja na postoje}a naseqa u okruèwu i stepen wihovog urbanog razvoja (pozitivnog i negativnog). II PLAN DETAQNE REGULACIJE

1. GRANICA PLANA I OBUHVAT GRA\EVINSKOG PODRU^JA Granica plana po~iwe od ta~ke 1 koja se nalazi na trome|i parcela 5206/1 (parcela Dràvnog pua prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad),5146 i 5147 k.o. Stara Pazova i ide severoisto~nom granicom parcele 5206/1 do ta~ke 2 koja se nalazi na granici k.o.Stare i Nove Pazove, na trome|i parcela 5206/1,5202/1 (k.o.Stara Pazova) i 6461 (op{tinski put Vojka-Banovci, k.o. Nova Pazova).Daqe ide istim pravcem do ta~ke 3 koja se nalazi na osi puta Vojka Banovci,zatim skre}e ka jugozapadu i ide duìnom 978m osom saobra}ajnice Vojka-Banovci do ta~ke 4. Od ta~ke 4 skre}e pod uglom 16 stepeni do ta~ke 5 koja se nalazi na me|i parcela 735/29 i 5463. Od ta~ke 5 daqe produàva ka jugozapadu u pravcu me|e 735/29 i 5463, se~e koridor èlezni~ke pruge, prelazi u k.o. Vojka do ta~ke 6 koja se nalazi na me|i kat.parc.6763 i 507/2. Od ta~ke 6 skre}e ka zapadu prelaze}i put Vojka –Banovci do ta~ke 7 koja se nalazi na trome|i kat.parc. 549/5,549/4 i 6775. Od ta~ke 7 do ta~ke 8 granica obuhvata plana ide zapadnom me|om parcela 549/5,549/6,549/7 ,550/4 do ta~ke 8 gde skre}e ka severu i ide zapadnom granicom parcela 550/5,550/6,6776/6 i 552/3 do ta~ke 9 gde mewa pravac ka severoistoku do ta~ke 10 koja se nalazi na granici parcela 552/1 i 552/3. Od ta~ke 10 granica ide ka severozapadu ju`nim me|ama parcela 552/4,553/4 ,553/3,554/2,555/2,556/4,556/3,6776/3,557/2,221/2,,6776/4,559/5,559/6,559/1,6776/4,220/4,220/5,219/5,219/4,219/6,218/2,6714/2,6707/2,216/2 do ta~ke 11 gde skre}e ka severoistoku do ta~ke 12 koja se nalazi na me|i k.o.Stara Pazova i Vojka,nastavqa istim pravcem pri ~emu se~e parcelu 5264/1 do granice gra|evinskog podru~ja naseqa Stara Pazova sve do ta~ke 13 koja se nalazi na me|i putnog pojasa Dràvnog puta prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad (me|a parcela 5252/6 i 5202/1).Odatle preko koridora M22/1 ide do po~etne ta~ke opisa.

Povr{ina prostora u obuhvatu plana je P=190,46 ha.

2. KONCEPT PROSTORNE ORGANIZACIJE

Multifunkcionalna radna zona prostorno predstavqa spoj dva naseqa –Stare i Nove Pazove,a funkcionalno spoj dve radne zone – jugozapadne staropazova~ke i novopazova~ke radne zone u bloku 25. Potpuno je komunalno opremqena svom primarnom infrastrukturom. Povr{ine oko 191ha dovoqno je prostrana da se u okviru we formira novi „industrijski grad” namewen prete`no poslovawu, proèt komercijalnim funkcijama i funkcijama sporta i rekreacije.

Kako je zemqi{te u najve}oj meri u privatnoj svojini, usitwene parcelacije, podelom na urbanisti~ke celine mogu}e je ove povr{ine ukrupwavati u ve}e celine adekvatne planiranim namenama. Regulacije novih saobra}ajnica postavqene su po{tuju}i postoje}e atarske puteve i postoje}u parcelaciju. Planirana glavna sabirna saobra}ajnica ove zone dijagonalno se~e prostor i spaja budu}i Infrastrukturni koridor sa industrijskom obilaznicom paralelnom trasi èleznice.

Postoje}i Dràvni put prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad uslovio je namenu blokova koje tangira, tu su planirane prete`no komercijalne, poslovne i sportsko-rekreativne delatnosti, koje direktno zavise od pose}enosti, a ona opet od pristupa~nosti i sagledavawa iz perspektive saobra}ajnih tokova.

U blokove namewene komercijalnim funkcijama mogu se smestiti i takvi sadràji kao {to su: tehnolo{ki park ,univerzitetski centar,klinika i sl.

9

Nasuprot tome, blokovi u „zale|u” radne zone, izme|u èlezni~ke pruge i glavne dijagonalne saobra}ajnice nameweni su poslovnim i proizvodnim delatnostima, koje su zahtevne u pogledu infrastrukture ali ne toliko i atraktivnosti u pogledu sagledavawa.

Deo prostora u okolini javnog parka je budu}i centar cele radne zone ,sa centralnim sadràjima sme{tenim u prizemqa objekata koji tangiraju prostor parka. Jedan od ciqeva plana je uvo|ewe industrijskog koloseka po staroj trasi èleznice koji moè imati presudan uticaj na izbor lokacije pojedinih investitora iz oblasti robno transportnih i logisti~kih centara. 3. NAMENA ZEMQI[TA 3.1.Podela podru~ja na posebne celine i zone

Podru~je multifunkcinalne zone podeqeno je na devet urbanisti~kih Celina prikazanih na grafi~kom prilogu Plan namene povr{ina.

• Urbanisti~ka Celina 1 Zauzima povr{inu od 4.84 hektara i severnim frontom je usmerena ka Magistralnom putu.

Namewena je komercijalnim sadràjima, sportu i rekreaciji. U okviru ove celine planira se izgradwa kompleksa gradskih bazena.

• Urbanisti~ka celina2 Zauzima povr{inu od 13.39ha i severnim frontom je usmerena ka Dràvnom putu prvog reda

M-22/1 Beograd-Novi Sad. Namewena je poslovnim i komercijalnim sadràjima. Ova Celina izlazi na Magistralni put M-22/1 i za o~ekivati je da }e se uz glavni put locirati komleksi pre svega nameweni trgova~kim i uslu`nim centrima,( multifunkcinalne i specijalizovane robne ku}e ).

• Urbanisti~ka Celina 3 Zauzima povr{inu od 20.90ha. Namewena je poslovnim i komercijalnim sadràjima odnosno

prvenstveno je namewena trgovinskim kapacitetima zbog atraktivnosti magistralne saobra}ajnice.

• Urbanisti~ka Celina 4 Zauzima povr{inu od 28.78ha. Kao i prethodna Celina, namewena je poslovnim i

komercijalnim sadràjima.

• Urbanisti~ka Celina 5 Zauzima povr{inu od 27. 7ha. Namewena je poslovnim i proizvodnim sadràjima.

Karakteristika ove Celine {to je delom u Multifunkcionalnoj zoni, a delom u Jugozapadnoj radnoj zoni naseqa Stara Pazova, pa }e se gra|evinske parcele usmerene ka ulici u Celini 5, koje se prostiru u dve zone razra|ivati jednim urbanisti~kim projektom.

• Urbanisti~ka Celina 6 Zauzima povr{inu od 13.94ha. Namewena je poslovnim i proizvodnim sadràjima. Ova Celina

nalazi se uz jugozapadnu granicu zone i oslawa se direktno na saobra}ajnicu uz industrijski kolosek i regionalnu kanalizaciju. Ovakve infrastrukturne pogodnosti omogu}avaju locirawe ve}ih proizvodnih i skladi{nih kapaciteta.

• Urbanisti~ka Celina 7 Zauzima povr{inu od 7.93ha. Celina je namewena izgradwi komercijalnih i poslovnih

objekata.Ova Celina naslawa se na prostor centralne raskrsnice sa budu}im trgom i parkom sa kojima ~ini atraktivan ambijent namewen centralnim sadràjima u koji su neophodni za funkcionisawe industrijskog grada (banke, po{te, usluge u telekomunikacijama i administraciji).

• Urbanisti~ka Celina 8

Zauzima povr{inu od 27.6ha. Deo uz put Vojka – Nova Pazova (“ preduzetni~ka zona Berbernica”) je izgra|en poslovnim i proizvodnim sadràjima prera|iva~ke industrije sa izlo`beno prodajnim i sli~nim poslovnim prostorima. Namewena je proizvodnim i poslovnim sadràjima U okviru ove celine nalazi se novopazova~ka TS 110/20kV do koje vodi dalekovod 110kV, sa za{titnom zonom u kojoj je zabrawena gradwa objekata visokogradwe. Tako|e, kroz ovu celinu prolazi i kanal Berbernica,koji je recipijent atmosferskih voda za celu zonu.

• Urbanisti~ka Celina 9 Zauzima povr{inu od 3.74ha. Namewena je poslovnim sadràjima-skladi{no servisnim

delatnostima, zbog mogu}nosti povezivawa na industrijski kolosek.

10

3.2.Povr{ine javne namene

Postoje}e povr{ine javne namene su saobra}ajni koridori: -koridor Dràvnog puta prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad,

-koridor op{tinskog puta Vojka –Nova Pazova-Stari Banovci, -koridor postoje}e èlezni~ke pruge, -koridor stare èlezni~ke pruge - planiranog industrijskog koloseka.

Planirane povr{ine javne namene su koridor op{tinskog puta Vojka-Nova Pazova-Stari Banovci, koridor servisne saobra}ajnice paralelno sa Dràvnim putem prvog reda M-22/1,saobra}ajnice uz prugu, i nove ulice u zoni. 3.3.Bilans planiranih povr{ina

Namena Proizvodna Poslovna

Komercijalna

UKUPNO

Celina 1 * 4.84ha

Celina 2 * * 13.39ha



Celina 5 * *

27.8ha


Celina 7 * * 7.93ha

Celina 8 * * 27.3ha

Celina 9 * 4.56ha

Koridor èleznice

Koridori puteva/ulica

Postoje}i

Koridori puteva/ulica

Planirani

Povr{ine javne namene

10.4ha

6.85ha-magistralni put m22/1

2.43ha-put Vojka Nova Pazova

17.7ha-Nove ulice

3.64ha – koridor servisne saobra}ajnice paralelno sa Dràvnim putem prvog reda M-22/1

41.02ha

Ukupna povr{ina u obuhvatu plana 190.46ha 4.PLANIRANA SAOBRA]AJNA, ENERGETSKA I KOMUNALNA INFRASTRUKTURA 4.1. Saobra}ajna mreà Prostornim planom op{tine Stara Pazova kao i ostalim planovima i projektima koji su obra|ivali i analizirali lokacije radnih zona na prostoru op{tine, istaknute su izuzetno povoqne karakteristike ove lokacije u pogledu povezivawa sa saobra}ajnim tokovima {ireg zna~aja.

Osnovnu saobra}ajnu mreù Multifunkcionalne zone ~ine: - deonica dràvnog puta I reda M22.1. (koja predstavqa glavnu saobra}ajnicu) od ulazne

stacionaè na km 174+130 do km 176+305 koja je ozna~ena ta~kom “A”. - deonica op{tinskog puta Krwe{evci – Vojka – Nova Pazova – Banovci koji prema PPO Stara

Pazova predstavqa infrastrukturni koridor kapitalnog zna~aja za op{tinu obzirom da povezuje sve radne zone du` trase

- servisna saobra}ajnica paralelno sa Dràvnim putem prvog reda M-22/1 - ulica br.6 koja predstavqa vezu izme|u radnih zona Nove i Stare Pazove, prati trasu pruge

Beograd – Zagreb i ukqu~uje se na lokalni put Vojka – Nova Pazova- Stari Banovci ~ime se omogu}ava veza sa infrastrukturnim koridorom.

Ostale saobra}ajnice unutar multifunkcionalne zone predstavqaju mreù sekundarnih ulica

11

koje povezuju delove multifunkcionalne zone i obezbe|uju prikqu~ewe na {ire saobra}ajne sisteme.

Uli~na mreà multifunkcionalne zone, povezuje se “ulicom 3” u ta~ki “2” na stacionaì km 174+558 na Dràvni put prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad., u skladu sa uslovima koji su dobijeni od JP ”Putevi Srbije” br. 953-3439/10-1 od 5.05.2010 godine. Navedeni “prikqu~ak” nalazi se na deonici br. 2126 Stara Pazova – Granica APV (Nova Pazova) od po~etnog ~vora 2107 Stara Pazova na km 171+199 do zavr{nog ~vora 0061 Granica APV (nova Pazova) na km 180+836 a prema referentnom sistemu JP “Putevi Srbije”.

Ostali prikqu~ci uli~ne mreè multifunkcionalne radne zone obavqaju se indirektno preko servisne saobra}ajnice koja prati Dràvni put prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad i koja je namewena odvijawu dvosmernog saobra}aja.

Veza op{tinskog puta Krwe{evci- Vojka – Nova Pazova – Banovci sa Dràvnim putem prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad ostvarena je u ta~ki “A” na stacionaì 176+305 kru`nom raskrsnicom koja obezbe|uje prohodnost svih kategorija vozila.

U okviru regulacionog profila Dràvnog puta prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad postoje mogu}nosti za pro{irewe kolovoza kao i za trake za skretawa ka planiranoj raskrsnici u ta~ki “2” na km 174+558.

Interne saobra}ajnice predstavqaju sekundarnu mreù unutar radne zone. Dimenzionisawe ovih komunikacija izvr{eno je za planiranu namenu: sve su dvosmerne sa kolovozom {irine 6.5m, predvi|ene za te{ki teretni saobra}aj i postavqene u simetrali planiranih koridora.

Na grafi~kom prilogu “Plan saobra}aja” definisani su karakteristi~ni popre~ni profili

saobra}ajnica u skladu sa tehni~kim propisima, Zakonom o putevima,( Sl. glasnik RS br.101/2005 ) i standardima i pravilnicima koji defini{u ovu oblast projektovawa.

U zoni nije planirana izgradwa javnih prostora za stacionarni saobra}aj tako da se parkirawe vozila mora re{avati unutar parcela ili u definisanim prostorima uli~nih koridora tamo gde za to postoje uslovi. Izuzetak je servisna saobra}ajnica uz magistralni put uz koju je mogu}e postavqawe parking prostora na javnoj povr{ini,sa obe strane sabra}ajnice. Pri dimensionisawu parking prostora imati u vidu dimenzije parking mesta u zavisnosti od kategorije vozila, a broj parking mesta definisati prema vaè}im tehni~kim normativima koji defini{u ovu oblast projektovawa.

U grafi~kom prilogu, “Plan saobra}aja” definisane su biciklisti~ke staze u okviru regulacionog profila saobra}ajnica koje treba projektovati u skladu sa tehni~kim propisima i standardima koji defini{u ovu oblast projektovawa. Prelaze biciklisti~kih staza sa jedne na drugu stranu kolovoza projektovati u zonama pe{a~kih prolaza {to }e biti definisano tehni~kom dokumentacijom, (idejnim i glavnim projektom biciklisti~kih staza). Sastavni deo idejnog i glavnog projekta biciklisti~kih staza je idejni i glavni projekat saobra}ajne signalizacije.

Kolovoznu konstrukciju na svim saobra}ajnicama u okviru multifunkcionalne zone izabrati za uslove koji vaè za teàk saobra}aj u skladu sa Zakonom o javnim putevima, tehni~kim propisima i standardima koji vaè za ovu oblast projektovawa. Merodavno vozilo je teretno vozilo “{leper” prema kojem treba izabrati radijuse zaobqewa na “lepezama” raskrsnica i pristupnih puteva parcelama.

Sastavni deo idejnog i glavnog projekta ulica je i idejni i glavni projekat saobra}ajne signalizacije sa dispoziciom pe{a~kih prelaza i prelaza biciklisti~kih staza preko kolovoza.

Sve saobra}ajnice na kompleksu projektovati u skladu sa Zakonom o javnim putevima (Sl.glasnik RS br 101/05). Raskrsnicu u ta~ki “2” industrijske saobra}ajnice sa Dràvnim putem prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad,kao i servisnu saobra}ajnicu paralelnu sa Dràvnim putem projektovati u skladu sa uslovima JP “Putevi Srbije”,a sve ostale nove javne saobra}ajnice i saobra}ajne prikqu~ke na lokalnu mreù puteva u skladu sa uslovima JP “Direkcije za izgradwu Op{tine Stara Pazova”.

4.2. Energetska infrastruktura • Regulacija mreè elektrosnabdevawa

Napajawe objekta i industrijskih postrojewa u radnoj zoni vr{i}e se iz TS 110/20 kV Stara Pazova preko postoje}eg izvoda 20 kV koji napaja ZTS”20/0.4kV”Jugobicikl” kao i sa postoje}eg 20kV izvoda “Mikrotri” iz TS 110/20kV “Nova Pazova” koji napaja MBTS 20/0.4kV (Mikrotri, Feromont, Energoprojekt ). Ovi izvodi prolaze koridorom Dràvnog puta prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad i na svakom od wih mogu}e je obezbediti jo{ maksimalno 7 mVA snage.

U novoformiranim ulicama potrebno je rezervisati koridor {irine 1.5m za polagawe kablova. Kablove poloìti u zemqu u skladu sa vaè}im tehni~kim propisima i po polagawu ih ispitati u skladu sa propisima JUS-a.

Od NN izvoda TS do budu}ih potro{a~a u okviru pojedina~ih lokacija, poloìti kablovske vodove tip PPOO, 1 kV odgovaraju}eg preseka, tako da isti ne budu strujno preoptere}eni i da je ispuwen uslov dozvoqenog pada napona.

Uli~no osvetqewe izvr{iti spoqnom rasvetom preko posebne mreè na stubovima.

12

• Regulacija mreà snabdevawa gasom

Za potrebe snabdevawa gsom planirana je polietilenska distributivna gasovodna mreà za radni pritisak 1-4 bara,koja }e se prikqu~iti na postoje}i razvodni ~eli~ni gasovod naseqa Stara Pazova, koji je izgra|en u koridoru Dràvnog puta prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad izme|u Nove i Stare Pazove preko planirane MRS “Multifunkcionalna zona” koja }e se locirati u okviru parkovske povr{ine u centralnom delu radne zone.

Trase sekundarne gasovodne mreè date su sa obe strane planiranih ulica. Deo u obuhvatu plana koji je izgra|en (preduzetni~ka zona “Berbernica” )prikqu~en je na

postoje}i razvodni ~eli~ni gasovod sa MRS za blok 25 u Novoj Pazovi.

4.3. TK infrastruktura • Regulacija mreà TK saobra}aja

Izgradwa nove tk mreè podrazumeva i instalisawe nove ATC za ovo podru~je.,~iji }e kapacitet zavisiti od stvarnih potreba za telefonskim prikqu~cima budu}ih korisnika. Veza ove ATC sa centralom u Staroj Pazovi izvr{i}e se opti~kim kablom. Nova razvodna mreà gradi}e se podzemno, trasama sa obe strane ulice. Lokacija budu}e ATC predvi|ena je u okviru javne parkovske povr{ine u centralnom delu Multifunkcionalne radne zone.

4.4. Hidrotehni~ka infrastruktura • Regulacija mreè vodosnabdevawa Snabdevawe vodom kompleksa vr{i}e se iz gradskog vodovoda za sanitarne potrebe, kao i za tehnolo{ke potrebe proizvodnih postrojewa gde se pija}a voda koristi kao sirovinska baza u tehnolo{kom procesu proizvodwe,( prehrambena industrija ). Za ostale tehnolo{ke potrebe, kao i za protivpoàrnu za{titu i potrebe za zalivawe i prawe kompleksa snabdevawe vodom }e se vr{iti iz sopstvenih izvori{ta.

Potrebe za tehnolo{kom vodom pojedina~nih korisnika, re{avati bu{ewem sopstvenih bunara na parceli pod uslovom da se nadle`noj vodoprivrednoj organizaciji dostave projektna dokumentacija i tehnolo{ki projekti o potrebnoj koli~ini vode kao i geolo{ki nalazi o stepenu ugroènosti susednih vodozahvata i objekata.

Izuzetno, protivpoàrnu hidrantsku mreù je mogu}e prikqu~iti na uli~nu vodovodnu mreù samo uz posebno odobrewe JKP ,,Vodovod i kanalizacija,,.

Svi potro{a~i moraju biti prikqu~eni na uli~ni vodovod preko vodomernog {ahta. Minimalna dubina ukopavawa cevovoda iznosi 1,20 m, a minimalno horizontalno odstojawe kod paralelnog vo|ewa ostalih infrastruktura iznosi 1,00 m.

Pravac snabdevawa je iz vodovoda Stare Pazove, osim za urbanisti~ku celinu 1 koja }e se snabdevati vodom iz novopazova~kog vodovoda. • Kanalisawe atmosferskih, fekalnih i otpadnih voda Odvo|ewe atmosferskih voda predvi}eno je kanalskom mreòm uz saobra}ajnice, koja }e prihvatiti sve suvi{ne vode sa krovnih, popolo~anih, kolovoznih i ostalih ure|enih povr{ina i ih sprovesti prema krajwem recipijentu-postoje}em atmosferskom kanalu “Berbernica”,koji prolazi kroz urbanisti~ku celinu 8 i ispod trase èleznice ka jugu gde se ukqu~uje u sliv kanala “Galovica” Uli~ne otvorene kanale projektovati sa parametrima cevaste kanalizacije. Hidrauli~ne prora~une mreè sprovesti za ki{u merodavnog intenziteta od 50 lit/sek/ha. Kanalsku mreù na pojedinim parcelama projektovati kao cevastu i na wu prikqu~iti {to ve}i broj tipskih slivnika. Otvorene kanale prikqu~iti u sistem preko talo`nika. Sprovo|ewe otpadnih voda u bloku izvesti posebnom kanalskom mreòm od PVC cevi koje }e svu otpadnu vodu sprovesti do regionalne kanalizacije. Dimenzionisawe izvr{iti prema normama od min. 5 lit/m2/dan ili 50 lit/zaposlenom/dan. Kao prelazno re{ewe do izgradwe uli~ne kanalizacije sanitarne otpadne vode sprovesti u vodonepropusne septi~ke jame.

Na pojedinim lokacijama kod ispu{tawa tehnolo{kih voda mora se predvideti ure|aj za registrovawe koli~ine ispu{tenih otpadnih voda.

Neophodno je obezbediti redovnu kontrolu kvaliteta ispu{tenih i pre~i{}enih voda od strane ovla{}ene organizacije, pri ~emu se mora voditi ra~una o Pravilniku koji defini{e broj uzoraka prema koli~ini vode.

Pre projektovawa neophodno je pribaviti re{ewe o vodoprivrednim uslovima u skladu sa Zakona o vodama (Sl.glasnik RS 30/10).

13

4.5. Zelene povr{ine • Ozelewavawe slobodnih povr{ina i uli~nih koridora

Za{titno zelenilo ima zna~ajnu ulogu u radnoj zoni. Kako se odnosi izme|u pojedinih namena u prostoru razlikuju tako se razlikuje i stepen za{tite me|usobnog uticaja odre|enih namena u pogledu {irine koridora ili veli~ine prostornih celina, a pogotovo se razlikuju u na~inu ozelewavawa i primeni drugih-urbanisti~kih mera za{tite.

Osnovni zadatak zelenih povr{ina du` saobra}ajnica je izolacija pe{a~kih tokova i obodnih objekata od kolskog saobra}aja stvarawe povoqnih higijensko sanitarnih i mikroklimatskih uslova, a tako|e i pove}awe estetskih kvaliteta naseqskog pejzaà.

Zna~ajni prostori za uspostavqawe za{titnog zelenila u granicama Plana su: 1. Za{titni pojas du` Dràvnog puta prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad treba da omogu}i

formirawe ukrasnog zelenog koridora koji je ujedno i za{tita od buke i aerozaga|ewa. 2. Zelenilo u koridorima novoplaniranih ulica treba da omogu}i formirawe ukrasnog zelenila

ispred budu}ih kompleksa. 3. Pojas izme|u nove i stare trase èleznice u kome nije mogu}a gradwa omogu}ava formirawe

ukrasnog zelenog koridora koji je ujedno i za{tita od buke.

Svi ovi prostori mogu se formirati samo uz kvalitetnu plansku i projektantsku hortikulturnu dokumentaciju koja }e sprovoditi i odràvati nadle`no javno komunalno preduze}e.

Namena zasada u za{titnom pojasu je pre svega za{tita od nepovoqnih uticaja saobra}ajnice kao {to su buka i pra{ina.

Stepen za{tite od buke je utoliko ve}i ukoliko je ve}a gustina i dubina zasada. Li{}arski zasadi u okviru javnih povr{ina saobra}ajnica sredwe gustine i {irine 7-8 m smawi}e saobra}ajnu buku na prostoru radne zone zone za 10-13 db. Za za{titu od buke preporu~uje se formirawe vi{espratnih zasada koji imaju ve}i procenat upijawa buke.Najve}om sposobno{}u za upijawe zvukova isti~u se li{}arske vrste: mle~ (Acer platanoides), lipa (Tilia sp.), berlinska topola (Populus x berolinensis), lu`wak (Quercus robur),grab (Carpinus betulus),kanadska topola (Populus canadensis),breza (Betula verrucosa). Poèqno ih je razmestiti po mogu}stvu bliè izvoru buke ,stvaraju}i spratnu konstrukciju sa prelazom od travnog pokriva~a ka {ibqu, zatim ka drve}u sa gustim krunama.

Zeleni zasadi predvi|eni su da budu funkcionalno usagla{eni sa ostalom organizacijom prostora. Najve}i zna~aj trebalo bi da imaju zeleni pojasevi javnog zelenila sastavqeni od drvorednih i niìh `bunastih sadnica, locirani du` glavnih saobra}ajnica koji ra{~lawavaju}i teritoriju radne zone prostorno povezuju urbanisti~ke celine i obezbe|uju prirodnu aeraciju podru~ja.

Pored ovih i unutra{we zelenilo pojedina~nih kompleksa trebalo bi da ima zna~ajnu ulogu kako sanitarne i estetske svrhe tako i u pove}awu ukupnog fonda zelenih povr{ina na ~itavom podru~ju. U okviru kompleksa trebalo bi planirati zelenilo koje }e omogu}iti izolaciju glavnih administrativnih objekata i glavnih pe{a~kih pravaca od ostalih proizvodnih delova, kada su u pitawu proizvodni kompleksi dok bi na ostalim kompleksima tako|e trebalo formirati pre svega za{titne zasade kao izolaciju od buke, pra{ine i drugih, {tetnih uticaja. Ovo zelenilo bi trebalo da ~ini najmawe 30% ukupne povr{ine svakog pojedinog kompleksa.

Efikasnost ovog zelenila kao i za{titnih zelenih pojaseva u okviru radne zone u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora biqnih vrsta,kada se uzmu u obzir oteàni uslovi pod kojima se one razvijaju.Veoma je bitno da izbor drve}a, {ibqa i trava bude prilago|en wihovoj otpornosti na zaga|ewe zemqi{ta i industrijska zaga|ewa vazduha.

Sve zelene povr{ine u planom obuhva}enom prostoru trebalo bi realizovati od adekvatnih, pre svega autohtonih li{}arskih vrsta drve}a i `buwa,a koje pri tom imaju minimalne zahteve za odràvawem i visok procenata preìvqavawa. 4. PRAVILA URE\EWA I PRAVILA GRA\EWA

5.1.Pravila ure|ewa 5.1.1. Pravila ure|ewa za povr{ine javne namene

• Ulice

U svim novoplaniranim ulicama rezervisan je prostor za komunalnu infrastrukturu i to:

vodovod , gasovod, kanalizaciju otpadnih voda, atmosfersku kanalizaciju –otvoreni kanali ili betonirani otvoreni kanali sa re{etkama,elektroenergetski vn vod i nn vod za potrebe javne rasvete.

Uz regulaciju planirane su pe{a~ko biciklisti~ke staze, {irine min 2.0m, koje mogu biti asfaltirane ili od betonskih prefabrikovanih kocki. Kolski prilaz svakom pojedina~nom

14

kompleksu mora biti minimalne {irine 5m, sa radijusima skretawa 12.5m ako je predvi|en pristup kamionima, a 6m za automobile. Sve saobra}ajnice projektovati za teàk teretni saobra}aj. U slobodnom zelenom pojasu planirani su drvoredi, me|usobna rastojawa stabala 15m, u skladu sa grafi~im prilogom 4: Plan namene povr{ina.

Sve trase infrastrukture date su u grafi~kim prilozima 6 i 7. [irina koridora ulica 1-5 je 24m,sa saobra}ajnicama {irine 6.5m. [irina koridora ulice 6 je 26-38.5 m, sa saobra}ajnicom-obilaznicom i industrijskim

kolosekom. [irina koridora ulice 7 je 33m. Atarski putevi koji ne ulaze u koridore novoformiranih ulica i koji se ne pruàju uz

postoje}e kanale mogu se ukinuti i prenameniti u gra|evinsko zemqi{te. Regulacija servisne saobra}ajnice paralelna Dràvnom putu prvog reda M-22/1 Beograd-Novi

Sad povla~i se 22m u odnosu na postoje}u. U ovom pojasu planirana je servisna saobra}ajnica {irine 6.5m( koja preko jednog prikqu~ka omogu}ava izlaz na Dràvni put), biciklisti~ko pe{a~ka staza {irine 2.5m, a uz servisnu saobra}ajnicu mogu}e je obostrano parkirawe za potrebe kompleksa koji se na wu naslawaju.

U zelenom pojasu planirana je trasa visokonaponskog kabla 20kv, atmosferska kanalizacija, trasa tk kabla i prikqu~ni vodovod do staropazova~ke vodovodne mreè (do kompleksa “Mikrotri”).

Uz sve saobra}ajnice planirana je obostrano uli~na atmosferska kanalizacija, otvoreni

kanali ili betonirani zatvoreni re{etkama. Funkciju postoje}ih otvorenih kanala koji sprovo|ewem regulacije ulice pripadnu uli~nim

koridorima preuzima uli~na atmosferska kanalizacija.Padove uli~nih kanala projektovati tako da se atm.vode sprovode ka recipijentu –kanalu “Berbernica”.

• Park U okviru prostora javnog parka predvi|ena je lokacija za budu}u MRS za gas.U zoni

raskrsnice (u radijusu od 20m) ,zbog uslova preglednosti saobra}aja ne mogu se planirati drvoredi visokog zasada. Parkovski prostor urediti kombinacijom rastiwa visokog i niskog zasada i travnatih povr{ina.

• Kanali u urbanisti~kim celinama Za{titni pojas kanala Berbernica u {irini od 5 metara formiran je kako bi se omogu}io

prolaz slu`bi za odràvawe kanala nalazi se u zemqi{nom pojasu kanala i pripada postoje}oj parceli kanala. Spoqni za{titni pojas {irine 5m obostrano u odnosu na regulaciju kanala formira}e se na gra|evinskim parcelama koje zadwim me|ama izlaze na kanal u {irini od 5m od regulacije kanala. U ovom pojasu nije dozvoqena izgradwa objekata i infrastrukture.

[irina za{titnog pojasa za potrebe odràvawa kanala , koji su sprovo|ewem regulacije

pripali urbanisti~kim celinama, iznosi 5m obostrano od parcele kanala. U ovoj zoni je zabrawena gradwa i ona ima ulogu i za{titnog zelenog pojasa izme|u celina i kompleksa.

• Regionalna kanalizacija Koridor regionalne kanalizacije prelazi preko parcela privatnih vlasnika i ovim planom

nije predvi|ena promena statusa ove povr{ine, ona ostaje izvan koridora budu}e ulice 6, u okviru urbanisti~kih celina. Prostor {irine 20m koji je potreban za za{titu ovog koridora obezbedi}e se povla~ewem gra|evinskih linija budu}ih kompleksa.

• Koridor magistralne èlezni~ke pruge Beograd-[id-dràvna granica Regulacija koridora sa celinom 9 je postavqena na 8m od ose koloseka i u tom pojasu je

zabrawena gradwa svih objekata. Za{titni pojas {irine 25m od ose koloseka u kome je zabrawena gradwa objekata visokogradwe definisan je gra|evinskom linijom u okviru celine.

• Koridor dalekovoda 110kV U za{titnom pojasu {irine 25m obostrano od trase 110kV dalekovoda, zabrawena je gradwa

objekata visokogradwe i reìm gra|ewa je potrebno uskladiti sa uslovima JP Elektromreè Srbije.

15

5.1.2. Zemqi{te za povr{ine javne namene

Popis parcela i delova parcela koje su planirane za povr{ine javne namene

Namena

Parcele broj

Katastarska op{tina

Ulica 1

5263 (atarski put) i delovi kat. parcela: 5420/1,5420/4,5420/5, 5420/6,5420/7, 5420/20,5420/3,5420/8,5420/9,5420/10, 5420/11,5421,5422/3,5422/4,5422/5,5422/2,5423/5,5423/2,5261/7,5261/3,5261/5,5261/4,5262/19,5262/145262/2,5262/3,5262/4,5262/5,5262/6,5262/7,5262/8,5262/9,5262/10,5262/11,5262/12,5262/13,5262/14,5262/15,52625/16,5262/17

Stara Pazova

Ulica 2

5251(atarski put) i delovi kat. parcela: 5262/15,5262/14, 5262/13,5262/12,5262/11,5262/10,5262/9,5262/8,5262/7, 5262/6,5262/5,5262/4,5262/3,5262/2,5262/1,5262/19,5261/4, 5262/5,5261/35261/7,5261/6,5261/2,5261/1,5260/5,5260/3,5260/1,5259/2,5259/15258,5257/5,5257/4,5257/3,5257/1,5257/6,5257/2,5256/6,5256/3,5256/1,5256/5,5256/4,5256/25252/4, 5250/4,5250/3,5250/2,5250/5,5249/7,5250/15249/3,5249/2, 5249/4,5249/5,5249/6,5249/1,5248/11,5248/12,5248/10, 5248/15,5248/13,5248/17,5248/1,5248/20,5248/2,5248/3, 5248/4,5248/18,5248/5,5248/6,5248/9,5248/13,5248/16, 5248/19,5248/6,5248/21

Stara Pazova

Ulica 3

kat.parc.:5248/7(kanal), 5247 ( atarski put ) i delovi kat. parcela: 5248/16,5248/13,5248/9,5248/6,5248/5,5248/18,5248/4,5248/3,5248/2,5248/20,5248/1,5248/17,5248/13,5248/15,5248/10, 5248/12,5248/11,5248/19,5248/6,5248/21,5249/1,5249/6,5248/5,5248/4,5248/2,5248/3,5248/7,5250/1,5237/1,5237/2,5237/3,5238/1,5238/2,5239, 5240/1,5240/2,5240/4,5240/3,5241/4,5241/1,5241/5,5241/2, 5241/3, 5242,5243,5244,5245/1,5245/2,5246 229/1,229/2,6719 (atarski put ),230/2 i 230/3

Stara Pazova Vojka

Ulica 4

5236 (atarski put) i delovi kat. parcela: 5238/8,5239,5240/5, 5240/1,5240/2,5240/4,5240/3,5241/4,5241/1,5241/5,5241/2,5241/3,5242,5243,5244,5245/1,5245/2, 5235,5234/3,5234/2,5234/1,5233/2,5233/1,5232,5231/2,5231/1,5230,5229/2,5229/1,5228/2,5228/1,5227/2,5226/2,5225/2,5222/2,5222/3,5222/4,5221.

Stara Pazova

Ulica 5

5219 (atarski put) i delovi kat. parcela: 5222/4,5222/3,5222/1,5222/2,5225/2,5226/2,5227/2,5228/1,5228/2,5229/1,5229/2,5223,5231/1,5231/2,5218

Stara Pazova

Ulica 7

kat.parc.:5262/17,5262/16,5262/18,5248/7,5248/21,5248/6,5220,5246,5236,5221,5218/2,5218/1,5218/3,5218/4,5209/6,5209/8,5209/7,5209/5, 5209/4,5209/3,5209/2. 222/1,222/2,222/3,223.224/1,224/2,224/3,224/4,225/5,225/2, 225/3, 6716 (atarski put) 6749/1,227,228/4,228/1,228/2,228/3 6718(atarski put)229/1, 229/2,6749/1(kanal) 237/1,237/2,237/3,237/4,236/4,236/3,236/5,236/2,236/1,235, 6721(atarski put),233,232,231/2,231/1

Stara Pazova Vojka

Park a kat.parc.:5248/16,5248/19,5248/6 Stara Pazova Park b kat.parc.:5244,5245/1,5245/2,5246 Stara Pazova Park v kat.parc.:229/1 Vojka Park g kat.parc.:229/2,6749/1(kanal) Vojka

16

Namena

Parcele

Katastarska op{tina

Ulica 6 -koridor uz prugu

kat.parc.:5418,5419,5420/2 kat.parc.:222/1,222/2,222/3,223,224/1,224/2,224/3,224/4,225/1,225/4,225/5,225/2,225/3,226/1,226/2,7440,462/2

Stara Pazova Vojka

Servisna saobra}ajnica uz M22/1-pro{irewe koridora M22/1

Deo kat. parcela : 5251,5247,5236,5219 (atarski put), 5252/4,5250/3,5250/2,5250/5,5249/7.5250/1,5237/1,5238/1 (kanal),5238/2,5238/3,5238/4,5238/5,5238/6,5238/7,5238/8,5238/9,5235,5234/3,5234/2,5234/1,5233/2,5233/1,5232, 5231/2, ,5218/2,5218/1,5218/3,5218/4,5209/6,5209/8,5209/7,5209/5,5209/4,5209/3,5209/2,5209/1.

Stara Pazova Stara Pazova

Ulica 8

Deo kat. parcela 462/2,462/4,462/3,462/1,461/5,6748

Vojka

5.2.Pravila gra|ewa

5.2.1. Op{ta pravila gra|ewa

• Pravila parcelacije

u okviru svake urbanisti~ke celine definisane javnim saobra}ajnicama, dozvoqeno je formirawe gra|evinskih parcela u skladu sa potrebama investitora. Sve parcele moraju biti pribli`no pravilnog geometrijskog oblika sa pristupom na javnu povr{inu. Gra|evinska parcela je najmawe povr{ine od 2.500m2 i najmawe {irine do ulice od 30m. Maksimalna povr{ina gra|evinske parcele nije ograni~ena.

Postoje}e ugaone katastarske parcele sme{tene uz Magistralni put i postoje}e atarske puteve koji izlaze na Magistralni put, kojima se pro{irewem regulacije Magistralnog puta i formirawem ulice smawuje povr{ina, status gra|evinske parcele dobijaju ispuwewem uslova da im po izvr{enoj regulaciji javnih povr{ina preostaje front parcele ka javnoj saobra}ajnici minimalne {irine od 30m.

• Namena objekata

Pojedini sadràji obuhvataju slede}e objekte : Proizvodni sadràji obuhvataju objekte industrije, proizvodnog zanatstva, gra|evinarstva, komunalne objekte,( komunalni objekti za potrebe radne zone, uprava radne zone, tehni~ke baze komunalnih preduze}a, sajmi{ta na otvorenom i u zatvorenom prostoru ). Poslovni sadràji obuhvataju objekte trgovine, poslovne objekte i kancelarije, robno-transportne centre, skladi{ta i magacine. Komercijalni sadràji obuhvataju objekte tercijarnih i kvartarnih delatnosti,( sport i rekreacija, obrazovawe sa sme{tajnim objektima, kultura, zdravstvo, socijalna za{tita sa sme{tajnim objektima ), hoteli i restorani.

Izgradwa stambenih objekata je mogu}a i to apartmanskih jedinica za sopstvene potrebe u osnovnim objektima na komleksima svih planiranih namena u zoni.

• Op{ti uslovi za izgradwu objekata

Podzemne etaè se ne preporu~uju zbog visokog nivoa podzemnih voda. Kote prizemqa objekata moraju biti minimalno 10 cm vi{e od pripadaju}ih saobra}ajnica. U okviru utvr|ene namene dozvoqena je i izgradwa objekata kompatibilne namene koji sa

osnovnim objektom ~ine funkcionalnu celinu. Krovovi su obavezno kosi. Potkrovqa mogu imati nazidak visok najvi{e 1,60m ili povu~enu etaù. Odvodwavawe atmosferskih voda sa objekta nije dozvoqeno preko susedne/ih parcela.

• Regulacija objekata

Gra|evinske linije povu~ene su u odnosu na regulacionu liniju min. 10 metara za sve objekte izuzev za proizvodne pogone koji se moraju povu}i od uli~ne ograde za minimalno 30,0 metara.

Gra|evinska linija urbanisti~kih Celina 1 i 8 povla~i se od regulacione linije puta za Vojku za 25 metara.

Od bo~nih suseda gra|evinske linije se povla~e za {irinu protivpoàrnog puta i obaveznih

17

5,00 metara zelenila koji moè biti podu`no parkirali{te ali samo kao zeleni parking. Objekti u okviru gra|evinske parcele mogu da se grade kao slobodnostoje}i i u nizu .

Izgradwa objekata u nizu (me|usobna udaqenost objekata je 0,0 m tj. za {irinu dilatacije) moè se dozvoliti ako to tehnolo{ki proces proizvodwe zahteva i ako su zadovoqeni uslovi protivpoàrne za{tite.

Me|usobni razmak slobodnostoje}ih objekata je minimalno polovina visine vi{eg objekta, s tim da me|usobni razmak ne moè biti mawi od 4,0 m.

Maksimalna visina objekata definisana je kotom krovnog venca. U okviru te visine dozvoqena je podela na vi{e etaà. Za specifi~ne objekte gde je visina objekta tehnolo{ki uslovqena, kao i kod objekata koji predstavqaju prostorne repere ve}ih kompleksa, ili se uklapaju u gabarite glavnog objekta na parceli.definisa}e se posebni uslovi za visinu objekta

U okviru urbanisti~kih Celina 5, 6, 7 i 8 za komplekse kroz koje prolazi regionalna kanalicija gra|evinska linija povu~ena je od ose kanalizacije za 10 metara. Ovaj prostor predstavqa za{titni pojas regionalne kanalizacije i u wemu nije dozvoqeno postavqawe ograda ni pomo}nih objekata (podzemni rezervoari, ukopane cisterne i sl.) izuzev {ahtova internih infrastrukturnih sistema. Na ovom prostoru dozvoqena je izgradwa parkinga i manipulativnih povr{ina.

• Parkirawe

Parkirawe vozila se mora obezbediti u okviru parcele i to jedno parking/gara`no mesto na svakih 100m² komercijalnog i poslovnog prostora, odnosno prema standardu za specifi~ne namene.

Parkirawe teretnih vozila i opreme mora se obezbediti na sopstvenoj parceli. U slede}oj tabeli prikazani su kriterijumi za planirawe parking mesta u zavisnosti od vrste objekta:

Vrsta objekta Kategorija Treba predvideti 1 mesto za parkirawe na:

Upravno-administrativne zgrade

Kancelarije 75 m2

Industrijske ili trgova~ke zgrade

Trgova~ke radwe Stovari{ta, radionice i Fabrike

75 m2 120 m2 Na 5 zaposlenih

Hoteli 1 klase Niè klase

3 kreveta 5 kreveta

Restorani 1 klase Niè klase

1 sto za 4 osobe 2-3 stola

Dvorane za sastanke i predavawa

Bioskopi Pozori{ta itd.

10-20 sedi{ta

Bolnice 5-10 kreveta i 1 mesto za

svakog lekara i 1 mesto na 5 zaposlenih

Sportske dvorane i sportska igrali{ta

10 gledalaca (za putni~ka vozila) i 100 gledalaca (za autobus)

[kole 1 {kolska u~ionica

• Ure|ewe slobodnih povr{ina

Obavezno je formirawe zelenih povr{ina na minimalno 30% povr{ine svake parcele, a na parcelama ve}im od 5ha zelenilo na prirodnom tlu je najmawe 50%.

Sve manipulativne i kolske povr{ine moraju imati izvedenu kanalizacionu mreù sa ugra|enim separatorima masti i uqa.

• Ogra|ivawe parcela

Sve parcele se mogu ograditi ogradom do maksimalne visine od 220 cm. Ograde prema javnim povr{inama su obavezno transparentne.

• Objekti ~ija je izgradwa zabrawena

Planom je izvr{eno mikrozonirawe namena, pa su u pojedinim celinama definisane vrste objekata i namena za svaku celinu i izgradwa objekata namene koja nije navedena za konkretnu celinu, nije dozvoqena.

Zabrawena je izgradwa objekata koji u svom proizvodnom procesu koriste ili produkuju hemikalije koje se svrstavaju u kategoriju opasnih i {tetnih materija za podzemne i povr{inske vode kao na primer: nafta i weni derivati, kiseline, baze, razni otrovi, razre|iva~i i sl.

Zabrawena je izgradwa stambenih objekata, izuzev stanovawa u funciji obrazovnih kompleksa, (internati , kampusi i sl. ) , socijalne za{tite,( domovi za stare ), i apartmanskih jedinica za sopstvene potrebe u osnovnim objektima na komleksima svih planiranih namena u zoni.

18

5.2.2. Pravila gra|ewa po urbanisti~kim celinama


U okviru ove celine planira se izgradwa kompleksa gradskih bazena. Objekti gradskih bazena sa prate}im sadràjima gradi}e se na kat. parcelama 5209/2, 5209/3 ,5209/4, 5209/5, i 5209/7 k.o. Stara Pazova. Kolski prilaz obezbe|en je sa puta Vojka- Nova Pazova. Parkirawe vozila sme{teno je delom u koridoru ulice br.7, delom uz servisnu saobra}ajnicu u koridoru M22/1, a delom u okviru budu}eg kompleksa. Minimalan broj parking mesta iznosi 180, a za bicikle 350 d0 400. U okviru koridora Dràvnog puta prvog reda planirane su biciklisti~ke trake u oba smera iz pravca Nove i Stare Pazove. Bazene projektovati za kapacitet 800, do maksimalno 1000 kupa~a. Obodom komleksa postaviti za{titno zelenilo minimalne {irine 10 metara. Na kompleksu se mogu graditi objekti u funkciji sporta i rekreacije, ugostiteqski i hotelijerski kapaciteti.

Izuzetno, za realizaciju komleksa gradskih bazena nije potrebna razrada urbanisti~kim projektom ve} se preporu~uje razrada urbanisti~ko-arhitektonskim konkursom. Pravila gra|ewa za kompleks gradskih bazena

Spoqna gra|evinska linija 40m od regulacione linije M22/1

Visinska regulacija 15m ili P+2+ krovna terasa

Indeks zauzetosti (%) 70% sa internim saobra}ajnicama

Minimalna zastupqenost zelenih povr{ina (%)

30%

Komunalno opremawe ove zone planirano je iz infrastrukturnih kapaciteta naseqa Nova Pazova.

Za ostale komplekse u okviru Uc1 vaì :

Pravila gra|ewa Uc1

Spoqna gra|evinska linija 10m od regulacione linije

Visinska regulacija Kota krovnog venca 15 metara

Indeks zauzetosti parcele (%) 70% sa internim saobra}ajnicama


30%

• Urbanisti~ka celina2

Zauzima povr{inu od 13.39ha. Namewena je poslovnim i komercijalnim sadràjima. Ova Celina izlazi na Dràvni put prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad i moè se o~ekivati da }e se uz glavni put locirati komleksi pre svega nameweni trgova~kim u uslu`nim centrima,( multifunkcinalne i/ili specijalizovane robne ku}e ).

Celina 2 oivi~ena je sa sve ~etiri strane ulicama. Budu}e gra|evinske parcele izlaze svojim frontovima na ulice br.4 i br.5. Izgradwa objekata budu}ih kompleksa uslovqena je izradom urbanisti~kih projekata i projekata parcelacije kojim }e se definisati parcele uli~nih koridora odnosno nove regulacije. Pravila gra|ewa Uc2


Visinska regulacija Kota krovnog venca 15m



30%


Zauzima povr{inu od 20.90ha. Namewena je poslovnim i komercijalnim sadràjima i kao i prethodna Celina prvenstveno je namewena trgova~kim kapacitetima zbog atraktivnosti magistralne saobra}ajnice.

19

Gra|evinske parcele u ovoj celini izlaze na ulice br. 4 i br.3. Parcele koje svojim frontom izlaze na Dràvni put prvog reda M-22/1 Beograd-Novi Sad dobijaju kolski prilaz preko servisne saobra}ajnice. Pravila gra|ewa Uc3





30%


Zauzima povr{inu od 28.78ha. Namewena je poslovnim i komercijalnim sadràjima. Izgradwa objekata budu}ih kompleksa uslovqena je izradom urbanisti~kih projekata i

projekata parcelacije kojim }e se definisati parcele uli~nih koridora odnosno nove regulacije. Gra|evinske parcele u ovoj celini izlaze na ulice br,2 i br.3. Parcele koje svojim frontom

izlaze na dràvni put prvog reda dobijaju kolski prilaz preko servisne saobra}ajnice. Pravila gra|ewa Uc4


Visinska regulacija Kota krovnog venca 15m.



30%


Zauzima povr{inu od 27. 8ha. Namewena je poslovnim i proizvodnim sadràjima. Karakteristika ove Celine {to je delom u Multifunkcionalnoj zonia a delom u Jugozapadnoj radnoj zoni naseqa Stara Pazova, {to ne treba da predstavqa problem za izradu pojedina~nih urbanisti~kih projekata, pogotovo jer su parcele jedinstvene i prostiru se u obe zone.

Izgradwa objekata budu}ih kompleksa uslovqena je izradom urbanisti~kih projekata i projekata parcelacije kojim }e se definisati parcele uli~nih koridora odnosno nove regulacije.

Gra|evinske parcele u ovoj celini izlaze na ulice br,2 i delom na ulicu br. br.1. Parcele koje svojim frontom izlaze na dràvni put prvog reda dobijaju kolski prilaz preko servisne saobra}ajnice. Pravila gra|ewa Uc5





30%


Zauzima povr{inu od 13.94ha. Namewena je poslovnim i proizvodnim sadràjima. Ova Celina nalazi se uz jugozapadnu granicu zone i oslawa se direktno na budu}u obilaznicu, industrijski kolosek i regionalnu kanalizaciju. Ovakve infrastrukturne pogodnosti omogu}avaju locirawe ve}ih

20

proizvodnih kapaciteta. Izgradwa objekata budu}ih kompleksa uslovqena je izradom urbanisti~kih projekata i

projekata parcelacije kojim }e se definisati parcele uli~nih koridora odnosno nove regulacije. Gra|evinske parcele u ovoj celini izlaze na ulice br,6 i delom na ulicu br. br.7. Pravila gra|ewa Uc6





30%


Zauzima povr{inu od 7.93ha. Celina je prvenstveno namewena izgradwi komercijalnih i poslovnih objekata. Ova Celina naslawa se na prostor centralne raskrsnice sa budu}im trgom i parkom sa kojima ~ini atraktivan ambijent namewen centralnim sadràjima u koji su neophodni za funkcionisawe industrijskog grada (banke, po{te, usluge u telekomunikacijama i administraciji).

Izgradwa objekata budu}ih kompleksa uslovqena je izradom urbanisti~kih projekata i projekata parcelacije kojim }e se definisati parcele uli~nih koridora odnosno nove regulacije. Gra|evinske parcele u ovoj celini izlaze na ulice br,3 a gra|evinske parcele 230/7, 230/6 i 230/4 na slepu ulicu sa prilazom iz saobra}ajnice br.6. Pravila gra|ewa Uc7





40%


Zauzima povr{inu od 27.6ha. Deo uz put Vojka – Nova Pazova (“preduzetni~ka zona Berbernica”) je izgra|en poslovnim i proizvodnim sadràjima prera|iva~ke industrije sa izlo`beno prodajnim i sli~nim poslovnim prostorima. Namewena je proizvodnim i poslovnim sadràjima U okviru ove celine nalazi se novopazova~ka TS 110/20kV do koje vodi dalekovod 110kV, sa za{titnom zonom u kojoj je zabrawena gradwa objekata visokogradwe. Tako|e, kroz ovu celinu prolazi i kanal Berbernica,koji je recipijent atmosferskih voda za celu zonu.


Gra|evinske parcele u ovoj celini izlaze na ulice br,7 a gra|evinske parcele 462/1 462/2, 462/3, 462/4 461/4 i 461/5 na slepu ulicu sa prilazom iz saobra}ajnice br.6. Parcela 6748 moè se pripojiti parceli 461/5 nakon ra{enih imovinsko pravnih poslova kroz izradu projekta parcelacije. Pravila gra|ewa Uc8





30%

21


Zauzima povr{inu od 3.74ha. Namewena je poslovnim sadràjima-skladi{no servisnim delatnostima, zbog mogu}nosti povezivawa na industrijski kolosek.


Gra|evinske parcele u ovoj celini izlaze na ulice br. 6. Pravila gra|ewa Uc9





40%

5.2.3. Strate{ka procena uticaja plana detaqne regulacije na ìvotnu sredinu

Predmet strate{ke procene predstavqaju planovi, programi i osnove iz oblasti prostornog i urbanisti~kog planirawa u oblastima kojima se uspostavqa okvir za odobravawe budu}ih razvojnih projekata odre|enih propisima kojima se ure|uje procena uticaja na ìvotnu sredinu (~lan 5 Zakona o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu).

Za planove i programe kojima je predvi|eno kori{}ewe mawih povr{ina na lokalnom nivou, odluka o izradi strate{ke procene uticaja je done{ena prema kriterijumima propisanim Zakonom o strate{koj proceni ( ~lan 9. Zakona o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu (Sl. Glasnik RS 135/2004)), utvrdi da postoji mogu}nost zna~ajnih uticaja na ìvotnu sredinu.

Aspekt za{tite ìvotne sredine i osnovni princip odrìvog razvoja su obuhva}eni i

Zakonom o planirawu i izgradwi (u pravilima ure|ewa i pravilima gra|ewa), kao i u fazi pribavqawa uslova za koncept za izradu urbanisti~kog plana, odnosno predstavqaju obavezno sastavni deo urbanisti~kog plana. Bez obzira na obaveznost izrade strate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu, kroz mere i smernice za za{titu ìvotne sredine, u urbanisti~kom planu se teìlo ka visokom nivou za{tite ìvotne sredine, pre svega, kroz afirmaciju preventivnih mera. U~e{}e javnosti je obezbe|eno kroz javni uvid u plan.

Odlukom o izradi (br.350-13/09-III-04, OD 14.januar-a 2010. ,,Slu`beni glasnik RS,, , br.

2/2010) utvr|ena je potreba za izradom Strate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu Plana detaqne regulacije Multifunkcionalne zone u Staroj Pazovi.

Razlozi za izradu Strate{ke procene su utvr|ivawe konkretnih mera za{tite kojima }e se

obezbediti za{tita ìvotne sredine i unapre|ivwe odrìvog razvoja sagledavawem svih promena u prostorno-funkcionalnoj organizaciji.

Shodno ~iwenici da je u pitawu kompleks na kome }e se obavqati raznovrsne poslovno,

komercijalne i druge aktivnosti u domenu {pedicije, transporta, usluga, logistike i drugih servisnih, javnih i sportsko rekreativnih delatnosti, predvi|eni uticaji na medijume ìvotne sredine su slede}i:

• Zaga|ewe vazduha kao rezultat intenzivnog drumskog saobra}aja na predmetnom

kompleksu. • Buka kao posledica intenzivnog drumskog i èlezni~kog saobra}aja. • eksploatacija podzemnih voda za potrebe vodosnabdevawa tehni~kom vodom i

rekreativnih kompleksa (gradski bazen) u fazi maksimalne izgra|enosti. • Komunalni otpad koji se stvara tokom funkcionisawa razli~itih namena. • Promena namene zemqi{ta iz poqoprivrednog u gra|evinsko i zna~ajno pove}awe

stepena izgra|enosti.

U okviru Strate{ke procene uticaja Plana na ìvotnu sredinu razmatrano je postoje}e stawe

ìvotne sredine na prostoru obuhva}enom planom, zna~aj i karakteristike plana, karakteristike uticaja planiranih sadràja i druga pitawa i problemi za{tite ìvotne sredine u skladu sa kriterijumima za odre|ivawe mogu}ih zna~ajnih uticaja plana na ìvotnu sredinu,a uzimaju}i u obzir planirane namene i namenu povr{ina u konkretnom slu~aju.

22

6. OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE

6.1. Mere za{tite od ratnih razarawa

Urbanisti~ke mere za{tite, kao mere op{teg karaktera spadaju u vrlo zna~ajne pripreme koje

doprinose ve}em stepenu za{tite gra|ana i materijalnih dobara u slu~ajevima elementarnih nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a, teroristi~kih i ratnih razarawa i omogu}avaju istovremeno efikasno delovawe na sanirawu i rehabilitaciju posledica istih.

Na osnovu Uredbe o organizovawu Cz, Op[CZ doneo je Odluku o utvr|ivawu stepena ugroènosti naseqenih mesta u op{tini Stara Pazova sa rejonima ugroènosti i odre|enom vrstom i obimom za{tite u tim rejonima.

Prema stepenu ugroènosti i povredqivosti podru~ja op{tine izvr{ena je rejonizacija podru~ja op{tine na ugroènu zonu i mawe ugroène zone i utvr|ene granice svake zone ugroènosti:

1. Ugroèna zona

• Centralni blokovi naseqa Stara i Nova Pazova i svi objekti kolektivnog stanovawa na podru~ju op{tine bez obzira da li se grade kao delovi naseqa blokova zgrada ili pojedina~no

• Industrijske zone i privredni i industrijski objekti na podru~ju Op{tine 2. Mawe ugroèna zona

• Spadaju ostali prostor Stare i Nove Pazove i sva naseqa u op{tini Stara Pazova

U skladu sa navedenim Planom detaqne regulacije Multifunkcionalne radne zone u Staroj Pazovi potrebno je planirati izgradwu dvonamenskih skloni{ta dopunske za{tite. Prilikom izrade urbanisti~ke i projektne dokumentacije, kao i izgradwe potrebno je utvr|ivati slede}e uslove:

• Mikrolokacija skloni{ta mora da ispuwava uslove utvr|ene u ta~ki 10. Tehni~kih propisa za skloni{ta i druge za{titne objekte (Sl.Vojni list, br. 13/98)

• Skloni{te mora da ima obim za{tite od 50kPa nadpritiska • Kapacitet skloni{ta odnosno veli~inu objekta planirati u skladu sa ta~kom 6.

podta~ka 3 • Izgradwu skloni{ta planirati kao dvonamenski objekat, namenu objekta u miru

planirati tako da se obezbedi wegovo dovo|ewe u funkciju za{tite u ratu u roku od 24 ~asa

Prilikom utvr|ivawa ostalih uslova za izgradwu skloni{ta pridràvati se Tehni~kih

propisa za skloni{ta i druge za{titne objekte (Sl.Vojni list br.13/98). Prilikom izrade Plana detaqne regulacije Multifunkcionalne radne zone u Staroj pazovi

pridràvati se svih preventivnih mera za{tite od elementarnih nepogoda i tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima.

6.2. Mere za{tite od elementarnih nepogoda i akcidenata

Za{tita od udesa

Za{tita od udesa obuhvata: planirawe, organizovawe i preduzimawe mera upravqawa

opasnim materijama na osnovu analize opasnosti od udesa. Za sve aktivnosti, tehnolo{ke postupke i i objekte, gde mogu biti prisutne opasne materije obavezna je izrada procena opasnosti od mogu}eg udesa. Uslovi i mere za{tite od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa

Pod elementarnim nepogodama podrazumevaju se sve nepogode koje nastaju delovaawem prirodnih sila: poplave, klizi{ta, zemqotresi, poàri, akcidenti i druge pojave koje, svojim delovawem, mogu da ugroze ìvote stanovni{tva i nanesu materijalnu {tetu ve}eg obima. Za{tita od elementarnih nepogoda regulisana je Zakonom o za{titi od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda (Sl. gl. SRS br. 20/77). Za{tita od poplava unutra{wih voda

Ure|ewe vodnih reìma na podru~ju obuhvata Plana za potrebe odbrane od poplava unutra{wih voda, obavqa}e se primenom dve grupe mera:

1) neinvesticionih mera planskog ure|ewa i za{tite prostora, kako bi se hidrotehni~ki

usmeravanim planirawem i gra|ewem spre~ilo pove}awe potencijalnih {teta od poplava; 2) pasivne odbrane od poplava realizacijom linijskih za{titnih sistema (drena`na mreà);

Kao osnovna neinvesticiona mera za{tite utvr}uje se zabrana izgradwe objekata i kontrola

23

gradwe kapitalnih objekata u zonama koje mogu da budu ugroène poplavama unutra{wih voda (zone ispod 78m nadmorske visine) Za{tita od zemqotresa

U skladu sa procewenim rizicima u kontekstu o~ekivanih zemqotresa na {irem podru~ju u povratnim periodima od 50 i 100 godina, neophodno je primewivati slede}e pravilnike prilikom projektovawa objekta:

1. Pravilnik o privremenim tehni~kim propisima za gra|ewe u seizmi~kim podru~jima (Sl.

list SFRJ 39/87) - ne vaì za objekte visokogradwe. 2. Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim

podru~jima (Sl. list SFRJ br. 31/81; 49/82, 29/83; 52/90) 3. Pravilnik o tehni~kim normativima za sanaciju, oja~awe i rekonstrukciju objekata

visokogradwe o{te}enih zemqotresom i za rekonstrukciju i revitalizaciju objekata visokogradwe (Sl. list SFRJ 52/85).

4. Pravilnik o tehni~kim normativima za projektovawe i prora~un inèwerskih objekata u seizmi~kim podru~jima (1986.) nacrt.

Za{tita od akcidenata

Akcidenti (udesi) podrazumevaju naru{avawe ekolo{ke ravnoteè ìvotne sredine, usled nekontrolisanog emitovawa opasnih materija, prilikom havarija, eksplozija i sl. na objektima-potencijalnim zaga|iva~ima. Stawe za{tite od akcidenata zasniva se na primeni odre|enih zakonskih propisa i pravilnika, prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije i izdavawa urbanisti~ko-tehni~kih uslova za investicione objekte (Vaè}eg seta Zakona o za{titi ìvotne sredine)

Investiciono-tehni~ki programi moraju da sadrè tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa za spre~avawe zaga|ivawa ìvotne sredine.

U ciqu poboq{aqa za{tite od akcidenata potrebna je izrada mape hazarda za {iru teritoriju koja okruùje Plan i prou~iti potencijalne pravce {irewa negativnih uticaja i wihov uticaj na planirane namene u obuhvatu planskog podru~ja. 7. EKONOMSKA ANALIZA I PROCENA ULAGAWA IZ JAVNOG SEKTORA

Prostor koji je predmet urboekonomske analize obuhvata povr{inu od oko 192ha i podeqen je na urbanisti~ke celine. Osnova za procenu ulagawa i prihoda javnog sektora ~ine zemqi{ni i urbanisti~ki parametri iz Plana.

Ekonomska analiza i procena ulagawa iz javnog sektora sadrì prikaz pojedina~nih i ukupnih tro{kova na pribavqawu i ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta, i predvi|ene izvore wihovog finansirawa.

Projektom implementacije Plana treba izvr{iti razradu sprovo|ewa sa utvr|ivawem dinamike realizacije i kqu~nih aktivnosti na realizaciji Plana sa aspekta privo|ewa nameni pojedinih urbanisti~kih celina. Tro{kovi realizacije Plana Tro{kovi pribavqawa zemqi{ta za javnu namenu Broj Ulica Povr{ina u m2 Jedin. Cena u

din/m2 Ukupna cena u din.

1. Planirane ulice i javne zelene povr{ine

223.000 2.000 446.000.000

Tro{kovi pribavqawa zemqi{ta iznose 446.400.000 dinara.

Tro{kovi komunalnog opremawa zemqi{ta za javnu namenu Broj Vrsta infrastrukture Jedinica mere Koli~ina Cena po jedin.

mere u din. Ukupna cena u din.

1. Saobra}ajnice 1.1. Kolske saobra}ajnice m2 55.570 7.000 388.990.000 1.2. Pe{a~ko-

biciklisti~ke staze m2

23.900 3.500 83.650.000

2. Elektroenergetska

infrastruktura:

24

2.1. VN vodovi m 7.350 8.000 58.800.000 2.2. TS 2.3. NN vodovi-javna

rasveta 11.950 9.000 107.550.000

3. gasovod m 10.450 6.000 62.700.000 4. vodovod m 11.950 4.000 47.800.000 5.. Javne zelene povr{ine m2 22.200 1.000 22.200.000 6. tt vodovi m 11.950 5.000 59.750.000 7. Kanalizacija: 7.1. Kanalizacija otpadnih

voda m 11.950 11.000 131.450.000

7.2. Kanalizacija atmosferskih voda

m 11.950 6.000 71.700.000

∑ 1.034.590.000

Tro{kovi izgradwe saobra}ajnica i infrastrukture na zemqi{tu za javnu namenu su proceweni na iznos od 843.390.000 dinara.

Ukupni tro{kovi implementacije plana detaqne regulacije

1. Tro{kovi pribavqawa zemqi{ta za javnu namenu ………….446.000.000

2. Tro{kovi opremawa zemqi{ta za javnu namenu................1.034.590.000

3. Ukupno………………………………………………………………… 1.480.590.000

Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje se iz

slede}ih izvora: - naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta,

- otu|ewa gra|evinskog zemqi{ta,

- zakupa gra|evinskog zemqi{ta,

- konverzije prava kori{}ewa, odnosno prava zakupa u skladu sa zakonom,

- partnerstva javnog i privatnog sektora i

- drugih izvora u skladu sa zakonom.

Na prostoru obuhva}enom planom jedini izvor od pobrojanih je naknada za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, jer je zemqi{te u privatnoj svojini. Partnerstvo javnog i privatnog sektora bi se moglo ostvariti oko ustupawa zemqi{ta za javnu namenu, ali za sada nije institucionalizovano. Procena prihoda javnog sektora od sprovo|ewa plana Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta1 Blok Namena P. u

ha Procewena raspoloìva P. za izgradwu u ha

Plan. stepen zauzetosti zemqi{ta u %

Kapacit gra|. u m2

Naknada za ure|ewe po m2 u din.

Iznos naknade

1 Komercijalni objekti-sport i rekreacija

4.91 4.91

40

19.640

1.240

24.353.600

2 Komercijalni i poslovni objekti

13.39 13.39

40

53.560

1.240

66.538.400


20.90 20.90

40

83.600

1.240

103.664.000

4 Komercijalni i 28.78 28.78

142.748.800

1 Fizi~ki kapacitet gra|ewa je procewen na osnovu planiranog stepena zauzetosti i predstavqa dowu granicu mogu}e izgra|enosti u kona~noj realizaciji Plana. Primenom planiranog stepena izgra|enosti dobio bi se maksimalni kapacitet gra|ewa, pa bi iznos naknade za ure|ewe bio vi{i za proizvod datog iznosa naknade i koli~nika stepena izgra|enosti i stepena zauzetosti. Tako|e, u iznos naknade nije ura~unat deo po osnovu zemqi{ta uz objekte( saobra}ajnice i platoi ).

25

poslovni objekti

40 115.120 1.240

5 Poslovni i proizvodni objekti

27.8 27.8

40

111.200

1.240

137.880.000

6 Proizvodni i poslovni objekti

13.94 13.94

40

55.760

1.240

69.142.400


7.93 7.93

40

31.720

1.240

39.332.800

8 Proizvodni i poslovni objekti

27.6 16.6

40

66.400

1.240

82.336.000

9 Poslovni objekti 3.74 3.74

40

14.960

1.240

18.550.400

ukupno

660.192.800

Prihod od implementacije plana detaqne regulacije od naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta za planiranu zauzetost iznosi 660.192.800 dinara. Ukoliko se naknada ra~una sa parametrom dozvoqene izgra|enosti koja u preseku namena iznosi 0,8,( zauzetost je do 40% ), prihod od naknade za ure|ewe se udvostru~uje i iznosi 1.320.385.600 dinara, {to pribli`no uravnoteùje tro{kove i prihode Plana. Pod pretpostavkom da postoji tra`wa za zemqi{tem za utvr|ene namene kao i da mikrozonirawe namena unutar plana odgovara potencijalnoj tra`wi, moè se o~ekivati da u faznoj realizaciji diskontovani tro{kovi realizacije plana budu izbalansirani sa o~ekivanim prihodima od implementacije plana. Uslov je dimenzionisawe naknade za ure|ewe u odnosu na tro{kove opremawa zemqi{ta, kao i razvijawe instrumenata partnerstva izme|u javnog i privatnog sektora.

8. LOKACIJE ZA IZRADU URBANISTI^KIH PROJEKATA

Planom detaqne regulacije se utvr|uje obaveza izrade urbanisti~kih projekata za izgradwu

na svim gra|evinskim parcelama u zoni, izuzev za kompleks gradskih bazena u urbanisti~koj celini 1, za koje }e se lokacijska dozvola izdati direktno iz plana detaqne regulacije.

S obzirom na raznolikost planiranih sadràja i veli~inu prostora, razrada planskih postavki putem izrade urbanisti~kih projekata }e omogu}iti boqe sprovo|ewe Plana.

Urbanisti~kim projektom }e se definisati uslovi za izgradwu, u skladu sa uslovqenostima definisanim ovim Planom i posebnim uslovima koje }e utvrditi nadle`ni organi i organizacije.

9. LOKACIJE ZA RASPISIVAWE JAVNIH KONKURSA

Planom se ne uslovqava raspisivawe javnih konkursa za bilo koji sadràj i lokaciju u zoni.

26

10. USLOVI NADLE@NIH KOMUNALNIH ORGANIZACIJA I DRUGIH INSTITUCIJA

Na osnovu ~lana 17. Pravilnika o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima i na~inu stavqawa plana na javni uvid (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 12/2004), podneti su zahtevi za prikupqawe potrebnih uslova od slede}ih institucija: Pribavqeni uslovi: 1. Direkcija za izgradwu op{tine Stara Pazova JP Broj: 13-71/10 Datum: 25.02.2010. godine 2. Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Sektor za vandredne situacije, Odeqewe za vandredne situacije u Sremskoj Mitrovici, Odsek za preventivnu za{titu Broj: 217-176/09 Datum: 8.03.2010. 3. Republika Srbija, Op{tina Stara Pazova, Op{tinska uprava, odeqewe za stambeno-komunalne poslove, za{titu ìvotne sredine i inspekcijske poslove Broj: 501-37/2010-III-05 4. Javno preduze}e Putevi Srbije Broj: 953-3439/10-1 Datum: 5.05.2010. 5. Telekom Srbija, Preduze}e za telekomunikacije, Direkcija za tehniku, Izvr{na jedinica Sremska Mitrovica, Slu`ba za operativnu podr{ku Broj: 5035-61331/1 Datum: 5.03.2010. 6. Elektrovojvodina d.o.o, privredno dru{tvo za distribuciju elektri~ne energije, Novi Sad Broj: 7.30.4-62-6/2010. Datum:11.05.2010. 7. Vodovod i kanalizacija JP, Stara Pazova Broj: 675/1 Datum: 23.02. 2010. Broj: 1980 Datum: 11.05.2010. 8. Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Uprava za vandredne situacije, Odeqewe za vandredne Sremska Mitrovica, Kancelarija za vandredne situacije Stara Pazova Broj:820-9/10-12.5 Datum: 10.03.2010. 9. Gas feromont a.d. Stara Pazova Broj zaveden u JUP Urbanizmu: 74/10-16 Datum dobijawa uslova: 23.03.2010. 10. Sremput a.d. Broj: 374 Datum: 10.03.2010. 11. Telekom Srbija, Preduze}e za telekomunikacije a.d.

Broj: 5035-61331/1 12. JP @eleznice Srbije,Sektor za strategiju i razvoj

Broj: 102/10-975 Datum: 13.05.

13. JVP VODE VOJVODINE , Bulevar Mihajla Pupina 25 , Novi Sad

27

11. GRAFI^KI DEO

Documents

REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA OP[TINA STARA … · 2012. 12. 9. · Republika Srbija, Op{tina Stara Pazova, Op{tinska uprava, odeqewe za stambeno-komunalne poslove,