REPllBLlKA E KOSOVES - PEm'liJIIIKA KOCOBO - REPllBLICOF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESEYCTABHM CY,U

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 08. decembra2017. godineRef. br.: RK 1168/17

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI33/17

Podnosilac

Jusuf Bleta i drugi

Ocena ustavnosti resenja AC-I-16-0179 Zalhenog veca Posehne komoreVrhovnog suda Repuhlike Kosovo za pitanja koja se odnose na Kosovsku

agenciju za privatizaciju od 13. oktohra 2016. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednicaIvan Cukalovic, zamenik predsednikaAltay Suroy, sudijaAlmiro Rodrigues, sudijaSnezhana Botusharova, sudijaBekim Sejdiu, sudijaSelvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija iGresa Caka-Nimani, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev su putem poste podneli Ustavnom sudu Jusuf Bleta, Nazim Bleta, ArsimShuki, Vjollca Bajraktari, Besnik Shuki, Fevzi Shilik, Tyrkan Berisha, HajridinShilik, Urhan Shilik, Gjylten Ihtimani, Shyret Pirana, Shahdan Shilik, Nehari

1

Iggji i Nazim Potori, svi iz Prizrena i drugi naslednici sada pokojnog Rasima B.,iz Prizrena, i Behar Shporta, Muhterem Muriq, Mudesir Mujo, Nersin Fusha,Hasar Fusha, Nesiman Shinik, Afrim Kula, Florija Geshmegji, FerijaKarajagdihi, Sevim Shehi, Izet Kovaqi, Orhan Kovaqi, Perihan Spahi, ErdohanShilik i Erol Shilik svi iz Prizrena i naslednici sada pokojnog Hasana Blete, izPrizrena, koje zastupa advokat Mas-har Piran a iz Prizrena eu daljem tekstu:podnosioei zahteva).

Osporena odluka

2. Podnosioci zahteva osporavaju odluku AC-I-16-0179 Zalbenog veca Posebnekomore Vrhovnog suda Republike Kosovo za pitanja koje se odnose na Kosovskuagenciju za privatizaeiju od 13. oktobra 2016. godine (u daljem tekstu: Zalbenovece PKVS), koju je zastupnik podnosilaea zahteva primio 21. oktobra 2016.godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporenog resenja, na osnovu kogapodnosioei zahteva tvrde da su im povredena prava i slobode garantovaneclanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava Republike Kosovoeu daljem tekstu: Ustav).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava, clanu 47. Zakona 0 Ustavnom suduRepublike Kosovo br. 03/L-121 eu daljem tekstu: Zakon) i pravilu 29 Poslovnikao radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Po stupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 10. marta 2017. godine, podnosioei su podneli zahtev putem posteUstavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 13. marta 2017. godine, zahtev je registrovan u Sudu pod brojem KI33/17.

7· Dana 7. aprila 2017. godine, predsedniea Suda je imenovala sudiju SelveteGerxhaliu-Krasniqi za sudiju izvestioea i Vece za razmatranje, sastavljeno odsudija: Almiro Rodrigues (predsedavajuci), Snezhana Botusharova i Arta Rama-Hajrizi.

8. Dana 24. aprila 2017. godine, Sud je obavestio podnosioee 0 registraciji zahtevai trazio dodatnu dokumentaciju. Istog datuma, Sud je poslao kopiju zahtevaPosebnoj komori Vrhovnog suda Republike Kosovo za pitanja koja se odnose naKosovsku ageneiju za privatizaeiju eu daljem tekstu: PKVS).

9. Dana 8. maja 2017. godine, Sud je primio trazenu dodatnu dokumentaeiju.

10. Dana 4. jula 2017. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudijeizvestioea i iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

2

Pregled cinjenica

11. Dana 18. jula 2006. godine, Opstinski sud u Prizrenu je presudom C. br. 144/03usvojio tuzbu H. B, Y. B. i A. M. Csvirodaci i krvni srodnici sa podnosiocimazahteva) i proglasio ih vlasnicima nekoliko katastarskih parcela koje su ranijeevidentirane kao vlasnistvo KBI"Progresi" iz Prizrena.

12. Neodredenog datuma, podnosioci zahteva su podneli tuzbu pred Opstinskimsudom u Prizrenu protiv H. B,Y. B. i A. M, trazeci pravo svojine nad 1/3 realnogdela te nepokretnosti, tvrdeci da su i oni ravnopravni naslednici svojih predakai u jednom ranijem sudskom procesu u 1996. godine svi su oni, kao naslednicisvojih predaka, zajedno sa tuzenima postali vlasnici u jednakim delovimajednedruge nepokretnosti.

13. Podnosioci zahteva su tvrdili da je tuzba podneta od strane njihovih rodaka H.B, Y. B. i A. M. bez njihovog ukljucenja bila nezakonita i zasnovana na laznoj inepotpunoj dokumentaciji. Ova tuzba je razmatrana pred Opstinskim sudompod brojem C. br. 343/07.

14. Dana 4. jula 2007. godine, KBI "Progres" iz Prizrena je podneo predlog predOpstinskim sudom u Prizrenu i trazio ponovno otvaranje postupka u predmetuC.br. 144/03, kojije okoncan pravosnaznom presudom od 18.jula 2006. godine.

15. Dana 26. septembra 2007. godine, Opstinski sud u Prizrenu je resenjem C. br.470/07 dozvolio ponavljanje postupka i ukinuo pravosnaznu presudu C. br.144/03 od 18. jula 2006. godine i odlucio da se postupak ponovi od pocetka,odlucujuCi da se obe tuzbe, i podnosilaca zahteva i tuzenih, spoje u jedanpredmet, kojije od strane suda razmotren pod brojem C.br. 470/07.

16. Dana 2. marta 2011. godine, Opstinski sud u Prizrenu je nakon ocene tuzbi,resenjem C. br. 470/07 proglasen nenadlezan i predmetje dostavljen Posebnojkomori VS na odlucivanje.

17. Dana 30. juna 2016. godine, resenjem C-III-12-0683 Specijalizovanog vecaPKVSje odbacena, kao neprihvatljiva, tuzba podnosilaca zahteva.

18. Dana 8. avgusta 2016. godine, protiv resenja C-III-12-0683, podnosioci zahtevasu izjavili zalbu Zalbenom vecu PKVS-a.

19. Dana 13. oktobra 2016. godine, Zalbeno vece PKVS-aje resenjem AC-I-16-0179odbilo, kao neosnovanu, zalbu podnosilaca zahteva i potvrdilo resenjeSpecijalizovanog veca PKVS-aC-III-12-0683 od 30. juna 2016. godine.

Navodi podnosioca

20. Podnosioci zahteva tvrde da im je osporenim resenjem povredeno pravo napravicno i nepristrasno sudenje, jer je narusena jednakost oruzja tako stonesporni dokazi i dokazi overeni pecatomjavnog beleznika u vezi sa nasledstvomnisu uzeti u obzir, a i neki podnesci Kosovske agencije za privatizaciju CKAP)podneti Specijalizovanom vecu PKVS-a i Zalbenom vecu PKVS-a nisu urucenipodnosiocima zahteva kao stranama u postupku.

3

Prihvatljivost zahteva

21. Sud prvo razmatra da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, proplsaneUstavom i dalje precizirane u Zakonu i Poslovniku.

22. U tom smislu, Sud se poziva na clan 113,stay 7 Ustava, koji propisuje:

"Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode kojeim garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kadasu iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom".

23· Pored toga, Sud ocenjuje da Ii su podnosioci podneIi zahtev unutar propisanogvremenskog roka i ovom prilikom se poziva na 49. Zakona, koji propisuje:

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada jepodnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slucajevima, rok pocinjena dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tice nekogzakona, onda rok pocinje da tece od dana stupanja na snagu istog".

24· Da bi proverio da Ii su podnosioci podneli zahtev unutar propisanog roka od 4(cetiri) meseca, Sud se poziva na datum prijema poslednje odluke od stranepodnosilaca zahteva i datuma podnosenja zahteva Ustavnom sudu.

25· "Poslednja odluka" prema clanu 49. Zakona bi normalno bila poslednja odlukakojom je odbijena tuzba podnosilaca zahteva (vidi: Paul i Audrey Ediiiiardsprotiv Ujedinjenog kraljevstva, br. 46477/99, ESLjP, odluka od 14. marta 2002.godine).

26. Rok pocinje da tece od pravosnazne odluke, kao rezultat iscrpljivanja adekvatnihi delotvornih pravnih sredstava da bi se osiguralo ispravljanje pitanja koje jepredmet zalbe (vidi: Norkinprotiv Rusije, predstavka 2105/11, ESLjP, odluka od5· februara 2013. godine i vidi, takode: Moya Alvarez protiv Spanije, br.44677/98, ESLjP, odluka od 23. novembra 1999. godine).

27· 8to se tice zalbe izjavljene na resenje AC-I-16-0179 od 13. oktobra 2016. godine,Sud primecuje da ju je zastupnik podnosilaca prema njegovoj izjavi primio 21.oktobra 2016. godine, dokje zahtev podnosilaca upucen Ustavnom sudu poslaopreko poste 10. marta 2017. godine; dakle, ocigledno nakon sto je istekao rokkoji je propisan u Clanu 49. Zakona unutar koga se pojedinacni zahtev mozepodneti Sudu.

28. Sud primecuje da je zastupnik podnosilaca zahteva bio svestan 0 isteku roka, alije kasnjenje obrazlozio svojim zdravstvenim razlozima, podnoseci Sudu ilekarsku dokumentaciju kojom obrazlaze svoje zdravstveno stanje i od Suda jetrazio da zahtev razmatra kao blagovremen.

29· Ne zeleci da osporava podatke u vezi sa zdravstvenim stanjem zastupnikapodnosilaca zahteva, Sud primecuje daje on poslednju odluku u vezi sa slucajemprimio 21. oktobra 2016. godine,medutim, Sud na osnovu svoje evidencijezahteva podnetih Sudu utvrduje da je isti advokat u svojstvu zastupnika sa

4

punomocjem za druge podnosioce zahteva pred Sudom podneo zahtev 24.novembra 2016. godine i podneo dodatnu dokumentaciju 12. januara 2017.godine (slucaj KI136/16, podnosioci zahteva: T.J. i drugi); stoga, Sud ne mozeda uzme u obzir opravdanje za prekoracenje zakonskog roka.

30. Pored toga, Sud primecuje da su podnosioci zahteva opunomocili gorenavedenog advokata da ih zastupa u postupku pred Ustavnim sudom i drugimsudovima. Sud smatra da se proceduralne radnje preduzete od strane zakonskogzastupnika strane, prema punomocju, smatraju vlastitim postupcima samestrane. U ovom slucaju, ovakvi postupci ukljucuju i podnosenje zahteva i zalbi,kao i prijem sudskih odluka (vidi: slucajeve KI46/13, KI47/13, KI48/13 iKI68/13, podnosilac zahteva: Naim Morina, Bukurije Dranc;olli, Avdilmeri iGene Shala, Ustavni sud, resenje 0 neprihvatljivosti od 5. jula 2013. godine).

31. Na osnovu gore navedenog, Sud se poziva na sudsku praksu Evropskog suda zaljudska prava, koji utvrduje da "drzava ne moze biti odgovorna za greskeadvokata imenovan za pravnu pomoc iii izabranih od strane optuzenog" (vidi:Kamasinski protiv Austrije, br. 9783/82, ESLjP, presuda od 19. decembra 1989.godine, A. br. 168). Analogno tome, Sud smatra da javni organi ne mogu da sesmatraju odgovornim za postupke advokata, stavise, u slucaju kada je advokatopunomocen od strane same strane, u ovom slucaju od strane podnosilacazahteva.

32. Dakle, u ovakvim okolnostima ovog slucaja, zahtev je podnet van roka i Sud nemoze da razmatra tvrdnje pokrenute u vezi sa povredama prava na pravicnosudenje u svim njenim elementima (vidi, izmedu ostalog: resenje 0neprihvatljivosti Ustavnog suda KIlOS/IS, podnosioci zahteva: MehmetBajraktari i drugi, od 19. decembra 2016. godine).

33· Na osnovu gore navedenog, proizilazi da zahtev nije podnet u zakonskom rokukoji je propisan u Clanu 49. Zakona i treba da se proglasi neprihvatljivim.

5

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, u skladu sa clanom 113.7 Ustava, clanom 49. Zakona i pravilom36 (1), b) Poslovnika 0 radu, na sednici oddanoj 4. jula 2017. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI OVU odluku stranama;

III. DA OBJAVI OVU odluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20-4Zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah

Sudija izvestilac

6