1

Return to: http://vahini.org

1. Rijeka ljubavi - premavahini

2. Bozanska igra - lilakaivalyavahini

3. O ispravnosti - dharmavahini

4. Rijeka bozanskog mira - prasantivahini

5. O upanisadama - upanisadvahini

6. Price o Krisni - bhagavatavahini

7. Prica o Rami - ramakatharasavahini /1. i 2. dio

8. O meditaciji - dhyanavahini

9. O Bhagavadgiti - gitavahini

10. O Brahmasutri - sutravahini

1. Bhagavatha Vahini

2. Ramakatha Rasavahini part 1

3. Ramakatha Rasavahini part 2

4. Geetha Vahini

5. Dhyana Vahini

6. Dharma Vahini

7. Jnana Vahini

8. Leela Kaivalya Vahini

9. Prashanthi Vahini

10. Prasnotthara Vahini

11. Prema Vahini

12. Sandeha Nivarini

13. Sathya Sai Vahini

14. Sutra Vahini

15. Upanishad Vahini

16. Vidya Vahini

How do I find out who am I?

Two story(ies)(English) - Twee verhalen (Douch)

2

1. Rooster

2. How real is the “One”?

3. How real is “He”?

4. How real is “I”?

5. How real is “Two”?

6. Two “I”’s

7. Three “I”’s…

8. Serve

9. Love

10. Leave “Two”

11. Then heal soon

12. Leave sorrow

13. Take rest

14. What stays is “we”

15. Then stay there

16. Where He is… In heart.

17. Then “He”

18. Then only He

19. See, there is only One “I” in two stories, says He.

20. Yes, He is! The “A”v”a”t”a”r.

21. That is the Answer

1. Nevesto volena

2. Ostavi sve

3. Verna veri

4. O veri

5. San snevati

6. Tvorio sve stvorove

7. Vera nevera

8. Ostavi sat, ostavi sve

9. Leti

10. Istini

Preveden, mogao bi da se podeli sa svetom popularizacijom duhovne sadhane, što je ideja koju možda i

drugi dele.

"Strast koju osoba ima prema drugim osobama u odnosu, satisfakcija koju osoba dobija kad dobije ono za čim je žudjela, sreća koju dobije kad koristi te stvari, sve su ovo vezanosti koje obavijaju svest. Čak i spavanje i san su takve 'agitacije' koje moraju da se prevaziđu pre nego što se može dobro da vizualizuje i realizuje Atma. Tokom spavanja, Neznanje i dalje postoji . 'Ja' i 'Moje' osećanja proizvode beskrajne serije aktivnosti i agitacija na različitim nivoima Svesnosti. Ali, kao što jedan jedini vojnik u povoljnom položaju može uspešno da se suoči sa stotinama neprijateljskih vojnika koji dolaze u jednoj liniji kroz uski procep, osoba mora da se suoči sa

3

svakom agitacijom pošto i kad ona ispliva u Svest i pobedi je. Hrabrnost da se ovo učini se stiče putem vežbe koja se temelji na iskustvu.

Sve agitacije će nestati onog momenta kad osoba započne sa preispitivanjem, "Tko sam ja"? Ovo je Sadhana koju je Ramana Maharshi postigao i učio svoje učenike. To je također najlakša disciplina od svih ostalih. Najpre, mora da postoji Subhechchaa, želja da se unapredi vlastito stanje. Ovo vodi studiranju knjiga o Brahmamu i njegovim principima, potraga za društvom dobrih, povlačenje iz senzornih užitaka i žeđ za oslobođenjem. Čak Mahaavaakya, "Aham Brahmaasmi", ima trag neznanja koje mu se prilepilo, Aham, koji se smatra odvojenim, ali identičnim. Ovaj Aham je tako uporan da će nestati samo putem neprekidne meditacije na implikacije "Thatwamasi" i sveobuhvatne Atme ili Brahmama. Ovo je Vichaarana stepen ili Bhumika; Bhumika, dolazi posle Subhechchaa stepena. Na ovaj način, Um može da bude usredsređen veoma brzo na kontemplaciju Brahmama. Svaki stepen je korak na lestvici progresivnog uspona Uma, od konkretnog do suptilnijeg, pa još suptilnijeg do nepostojećeg. Ovo je Thanumanasi ili zadnji stepen."

(Janana Vahini, Stanica 10., Shri Sathya Sai Bhagawan)

Two story(ies)- dve price

Božansko znanje – Reka večite mudrosti

Prolog – Pre nego što pročitate ovu Knjigu

Dragi čitaoče, ovo nije samo još jedna knjiga o Prirodi Jive i tehnici pomoću koje Jiva otkriva svoju

Relanost. Kada počnete da listate ove stranice, Vi ustvari sedite pored Stopala Bhagavan Sri Sathya Sai

Babe, Avatra Epohe, koji je došao kao odgovor na molitve Sadhua i Sadhaka da ih vodi i podari im Mir i

Savršenstvo. “Stavite sav svoj teret na Mene,” On kaže. “Počnite sa duhovnim hodoščašćem na ovaj

danasnji dan,” On požuruje. “Čemu strah kad sam ja ovde?” On pita. Njegova Milost je Sveprisutna;

Njegove čudotvorne moći svedoci su Njeogove Svemoći. Njegova mudrost, Njegova analiza bolesti

Čovečanstva i Njegovi recepti za njhovo izlečenje otkrivaju Njegovo Sveznanje. Imate jedinstvenu šansu

da Ga sretene u Prasanthi Nilayamu i da od Njega primite Njegove Blagoslove za uspeh na vašem

duhovnom hodoščašću. On zna i ceni Vašu iskrenost i veru; i Vi možete da nastavite sa većim

samopodzuanjem i hrabrošću zato sto On jamči pobedu. On je Večiti Učitelj Gite, Vozač kočije u Vašem

srcu.

Na stranicama časopisa, izdatog sa Njegovim Blagoslovom i imenovanog prema Njemu kao Sanathana

Sarathi, On je napisao iz Njegove goleme Prema (Božanske Ljubavi) prema Čovečanstvu uhvaćenog u

mrežu cinizma i doktrinarni fanaticizam ovu seriju članaka koja se zove Jnana Vahini (Božansko Znanje).

Mesec za mesecom, hiljade čitaoca čekalo je na ove članke (na originalnom Telugu kao i engleskom

4

prevodu) i kad bi dobili svoju kopiju, čitali bi je marljivo i sa posvećenom žudnjom. Članci su sada

sakupljeni u knjigu, za Vase vođstvo i inspiraciju.

N. Kasturi, Urednik, Sanathana Sarathi

Stranica 1.

“Kao magla ispred Sunca, Neznanje se topi pred Znanjem.” Znanje se stiče sa neometanim

preispitivanjem. Trebali bi stalno da Preispitujete prirodu Bramhama: realnost Ja, transformacije koje se

dešavaju individui prilikom rođenja i smrti, i slična pitanja. Kao kad otklonite ovojnicu koja pokriva rižu,

tako i Neznanje koje prijanja za um mora da bude otklonjeno čestom primenom brušećeg Atmičkog

(Atma -) Preispitivanja. Tek pošto je puno znanje stečeno, osoba može da doživi oslobođenje, ili drugim

rečima, da postigne Moksha (Oslobođnje). Nakon što se postigne gore napomenuto Atmičko znanje,

osoba mora da sledi put Brahmana i da deluje u skladu sa Novom Mudrošću.

Sve sumnje koje muče um moraju da budu razrešene savetovanjem sa onima koji znaju, ili Sadguruima

kojeg osoba ima šansu da sretne. Sve dok osoba ne bude čvrsto usredsređena na put koji je Guru ili

Sastra pokazala, osoba mora čvrsto da poštuje pravila i uputstva, i da bude u njhovom društvu ili da

bude u vezi sa njima na ovaj ili onaj način. I stoga jer osoba može da napreduje veoma brzo ako je blizu

Mudre Osobe koja je spoznala Istinu, osoba mora, sa neograničenim odricanjem i iskrenom težnjom da

sledi uputstva Učitelja i Sastra; ovo je istinski Tapas; ovaj Tapas vodi do najvišeg stepena.

Kad neznanje i njegova prateća iluzija nestanu , Atma u svakom svetli u svoj Svojoj raskoši. Sve što mi

vidimo je kao opsena, nametanje nečeg preko Relanog i pogrešno uzimanje onoga za ovo. Stvari imaju

početak i kraj; one evoluiraju i involuiraju, postoji evolucija kao i involucija. Kad je sve uvedeno u

involuciju, ili Pralayu, samo Moolaprakriti ili Uzročna Substanca preživljava. Samo nemanifestovani

Uzrok preživljava univerzalni raspad.

Kad se zato topi u peći, ono sija sa čudnom žutom veličanstvenošću. Odakle potiče to svetlo? Od zlata ili

od vatre? Šta se desilo je samo otklanjanje nečistoće vatrom; sjaj pripada zlatu; to je njegova prava

priroda. Vatra je samo instrument za otklanjanje skrame. Ništa se nije dodalo zlatu sa vatrom u peći!

Stranica 2.

Ako vatra može da da sjaj, onda, zašto motka ili sečivo ili kamenčić, stavljeni u vatru, ne postanu sjajni

kao zlato? Stoga osoba može da zaključi da sjaj ne dolazi kroz vatru nego iz vlastite unutrašnje prirode.

Prathyagatma, ili Unutrašnja predsedavajuća Atma, je odvojena od Pet Ovojnica Individue,

Panchakosas; ona sja u svom vlastitom sjaju; ona je svedok svih aktivnosti i posledica triju Guna; ona je

nepomična; ona je sveta i čista; ona je večna; ona je nedeljiva; ona je samomanifestovana; ona je Mir;

ona nema kraj; ona je mudrost sama po sebi. Takva Atma mora da bude spoznata kao Jastvo!

Da be se realizovala ova Atma, ova Jnanaswarupa, postoje čeriti prepreke koje se trebaju premostiti:

Laya, Vikshepa, Kshaya i Rasa-aaswaadanam. Razmotrićemo jednu po jednu.

5

LAYA: San: kad se um povuče iz vanjskog sveta, on uđe u duboki san ili Sushupthi, zbog savlađujućeg

uticaja Samsara. Sadhaka bi trebao da savlada ovu tendenciju i pokuša da usredotoči um na

Atmavichara, ili Ispitivanje prirode Atme. Osoba bi morala da nadgleda um kako bi ostala budna. Mora

da otkrije situacije koje uljljkuju u dremljivost i da ih otkloni na vreme. Mora da započine process

Dhyana uvek iznova. Naravno, uobičajeni uzrok pospanosti i sna za vreme Dhyane je rad creva.

Pretrpavanje hranom, iscrpljenost radi previše kretanja, želja za puno sna tokom noći, ovi takođe

uzrokuje pospanost i dremljivost. Stoga je savetno da se odspava malo u podne onim danima kad se

probudite posle neprospavane noći, iako uopšteno vredi da oni koji praktikuju Dhyanu, trebali bi da

izbegavaju spavanje tokom dana. Ne jediete dok ne osetite pravu glad. Praktikujte umetnost umerenog

jela, to jest, moraćete da prestanete sa jelom kada osetite da ste ¾ puni; drugačije rečeno, moraćete da

prestanete kad osetite da još uvek možete da pojedete još malo. Stomak može da bude obrazovan na

ovaj način da se ponaša prikladno. Preterana vežba nije dobra; čak hodanje može da bude prekomerno.

Možete da šetate dok ne pobedite dremljivost; ali zapamtite, ne možete da uronite u Dhyanu odmah

nakon što oterate san.

VIKSHEPA: Putašestvije uma: um traži da trči za spoljašnjim objektima i stoga je potreban stalni napor da

se preusmeri ka unutra, da se odmakne od privlačnosti senzornih impresija. Ovo mora da se učini putem

rigidnih vežba Intelekta, Ispitivanjem. Razlučite i zadobijte uverenje da su one prolazne, privremene,

promenjive, podložne propadanju, i zato, nestvarne, Mithya ne Sathya. Ubedite sebe da ono što se traži

kao zadovoljstvo i što se izbegava kao patnja su samo prolazni proizvodi senzornih kontakata; istrenirajte

sebe na ovaj način kako biste izbegli rasejnost spoljšnjeg sveta i zaronili duboko u Dhyanam.

Vrabac kojeg tera soko, u očajanju leti za skloništem u kući; ali nevoljko izlazi napolje ponovo, zar ne?

Stoga takođe, um nevoljko izlazi vani u spoljašnji svet od Atme gde pronalazi sklonište. Vikshepa je ovaj

mentalni stav, impuls da potrčimo natrag u svet iz skloništa. Otklanjanje Vikshepa samo po sebi će

pomoći u koncentraciji uma u Dhyanam.

Stranica 3.

KSHAYA: Um je privučen izuzetno jakom silom sa podsvesnim impulsima i instinktima strasti i vezanosti

za spoljašnji svet i njegove mnogostruke privlačnosti. Stoga doživljava neviđenu žalost, a može čak i da

se izgubi u njezinim dubinama. Ovo se stanje zove Kshaya ili pad.

Stanje inercije u koje je osoba dovedena beznađem se ne može nazvati Samadhi; ili se osoba pak može

upustiti u sanjarenje kako bi izbegla trenutni jad; ili osoba može početi da gradi kule od vazduha. Sve je

ovo zbog vezanosti, zbog iskušenja spoljašnjeg sveta. Postoji također i druga vrsta vezanosti, vezanost za

unutrašnji svet … unutarnje planiranje raznih planova da se poboljša vlastito stanje u budućnosti u

odnosu na prošlost. Obe su deo onoga što se zove Kshaya. Temelj obeju je privlačnost spoljašnjeg sveta.

Vezanost donosi želju; želja void ka planiranju.

RASA-AASWAADANA: Kad se Kshaya i Vikshepa savladaju, osoba postiže Savikalpananda, Blaženstvo

Najvišeg Subjekt-Objekt Kontakta. Ovaj stepen je ono što se zove Rasa-aaswaadanam ili Užitak

Blaženstva. Iako ovo nije Najviše ili Apsolutno Blaženstvo, koje osoba ne postiže niti dobija u posed, već

jednostavno JESTE, drugačije rečeno, postaje svestan toga. Rasa ili slatkoća Subjekt-Objekt Samadhija je

6

iskušenje koje se treba izbeći, jer je ono samo drugostepeno. To je dovoljno zadovoljstva da deluje kao

hendikep. Zadovoljstvo je tako veliko kao kod osobe koja je upravo spusti veliki teret koji je dugo nosila,

ili kao onaj kod pohlepne osobe koja je upravo ubila zmiju koja čuva ogromno blago koje je želela da

prigrabi. Ubijanje zmije je Savikalpa Samadhi; dobijanje blaga je Nirvikalpa Samadhi, najviši stepen.

Kad sunce grane, mrak kao i sve brige koje izviru iz njega, nestaju. Isto tako, za one koji su realizovali

Atma, ne postoje više nikakve vezanosti, ni tuga koja izvire iz vezanosti. Zabluda dolazi samo onima koji

zaborave njihovo ponašanje: egoizam je najveći faktor koji čini da ljudi zaborave njihovu korensku

Istinu. Jednom kad egoizam uđe u čoveka, on se srozava od idealnog i strmoglavljuje sa vrha stepenica

brzim paduom sa stepenika na stepenik, dole do same zemlje. Egoizam rađa podele, mržnje i vezanosti.

Kroz vezanost i privrženost, čak i zavist i mržnju, osoba poda u aktivnost i ponire u svet. Ovo vodi ka

utelotvljenju na fizičkom planu i daljnji egoizam. Da bi postao slobodan od dvaju impulsa blizanaca,

užitka i bola, osoba se mora osloboditi telesne-svesnosti i očistiti se od sebičnih aktivnosti. Ovo opet

uključuje odsutnost vezanosti i mržnje; želja je neprijatelj broj jedan za Osolobođenje ili Moksha. Želja

veže osobu za točak rođenja i smrti; ona donosi beskrajne brige i teškoće.

Stranica 4.

Putem samopreispitivanja po ovim primerima, znanje postaje jasnije i svetlije, i postiže se oslobođenje.

Moksha je samo druga reč za neovisnost, nezavisnost ni o kojoj spoljašnjoj stvari ili osobi.

Ako se dobro kontroliše i vežba, um može da vodi osobu do Moksha. On mora da bude natopljen

mislima o Bogu; to će pomoći u preispitivanju prirode Realnosti. Svesnost Ega sama će sama po sebi da

nestane kad je um oslobođen od povlačenja i kada postane čist. Ne biti dotaknut ni na koji način svetom;

to je put samorealizacije; ne može da se dobije u Swarga ni na Planini Kailasa.

Plamen želje ne može biti ugašen bez pobede nad umom. Um ne može da bude savladan bez utrnuća

plamena želje. Um je seme, želja je drvo. Saomo Atmajnana može da iskoreni drvo. Prema tome, ovo

troje su međuovisno zavisni: um, želja i Atmajnana.

Jivanmuktha je čvrsto utemeljen u znanju Atma. On je to postigao promišljajući o Mithya sveta i

razmišljajući o njegovim nedostacima i greškama. Na ovaj način, on je razvio uvid u prirodu užitka i bola,

i nepristransnost u oba slučaja. On zna da bogatstvo, svetovno zadovoljstvo i užitak su svi beznačajni i

čak otrovni. On uzima pohvale, pokude i čak i napade sa mirnim uverenjem, nedotaknut ni sa počastima

ni nečastima. Naravno, Jivanmuktha je dostigao taj stepen samo nakon dugih godina sistematske

discipline i neumorne doslednosti u vreme kada ga je spopadala velika muka i sumnja. Poraz ga je učinio

samo čvršćim u preispitivanju i iskrenijim u praćenju propisane discipline. Kod Jivanmuktha nema ni

traga 'volje za životom'; on je uvek spreman da padne u krilo Smrti.

Aparokshabrahmajnana ili Direktna Percepcija Brahmana je ime koje je dato stepenu na kojem je

aspirant Slobodan od svih sumnji koje se odnose na nemožebitnost ili nemogućnost, i siguran je da su

dva entiteta, Jiva i Brahman, Jedno, i da su bili Jedno, i da će uvek biti Jedno. Kada se postigne ovaj

stepen, aspirant više neće patiti od bilo kakve zbunjenosti, on neće zamnjivati jednu stvar sa drugim, niti

7

će nadrediti jednu stvar sa drugom. Neti će biti u zabludi da je konopac zmija. Znaće da je oduvek samo

jdna stvar bila tu, konopac.

Stranica 5.

Niti će patiti od Abhasa-avaranam; drugim rečima, neće izjavljivati, kako je to bio sklon da čini pre, da

svetlo Brahmam nije u njemu. U srcu i centru svakog Jivi, Paramatma postoji, majušnija od najmajušnije

molekule, veća od najvećeg zamislivog objekta, manja od najmanjeg, veća od najvećeg. Stoga, Jnani koji

ima viziju Atma u sebi nikad neće patiti od žalosti. Atma je tamo, u svim živim bićima, u mravu kao i u

slonu. Ceo svet je obavijen i održavan ovom suptilnom Atma. Sadhaka mora da preusmeri svoju pažnju

od spoljašnjih objekata I da postane sa unutrašnjim viđenjem; on mora da usmeri svoju viziju prema

Atma. Mora da analizra proces njegovog uma i otkrije za sebe odakle potiču sve promene i uznemirenja

uma. Na ovaj način, svaki trag 'namere' i 'volje' će nestati. Posle toga, jedina ideja koja će se ustaliti u

umu biće ideja o Brahmam. Jedini osećaj koji će zaokupljati um biće osećaj Blaženstva koji potiče iz

njegovog utemeljenja u Satchidananda nivou.

Takav Jnani neće biti dotaknut zadovoljstvom ni žalošću, jer će biti potpuno uronjen u okean

Atmananda, iznad i preko domašaja svetovnih stvari. Stalna kontemplacija Atma i njene veličanstvenosti

je ono što se podrazumeva pod terminom Brahmabhyasa ili Jnanabhyasa, praksa Brahmam ili

kultivacija Jnana.

Um je pod toliko pod uticajem stasti za objektivnim užitcima i zabludom neznanja da trči sa

zadivljujućom brzinom za prolaznim objektima sveta; tako da uvek iznova mora biti vođen ka višim

idealima. Naravno, ovo je teško ispočetka; ali sa ustrajnom vežbom um može biti pokoren; onda će se

fiksirati na stalno uživanje Pranava, OM. Um se može vežbati metodom tihog ubeđivanja, obećanjem

privlačnih navođenja, praksom povlačenja čula iz vanjskog sveta, trpljenjem bola i nedaća, kultivacijom

iskrenosti i konstantnosti i zadobijanjem mentalnog balansa, drugim rečima, metodama Sama, Dama,

Uparathi, Thithiksha, Sraddha i Samaadhaana.

Um može da bude usmeren prema Brahmam i stalna kontemplacija Brahmana učenjem Upanishada,

uključivanje redovne molitve, deljenjem ekstaze Bhajana sa drugima i privrženošću Istini. Vrlo često, sa

progresom Dhyana, nove želje i nove rezolucije se pojave u umu. Ali osoba ne treba da očajava: um

može biti slomljen, ukoliko osoba pristupi zadatku sa ispravnom težnjom i ako sledi redovnu rutinu

vežbe. Konačni rezultat ovog treninga je Nirvikalpa Samadhi ili Neograničeni, Neiddmficirani Blaženstvo-

Svesnost.

Stranica 6.

Nirvikalpasamadhi daje potpuno znanje Brahmam, i to, zauzvrat, rezujtuje sa Moksha ili Oslobođenjem

od rođenja i smrti. Um mora da bude u skladu sa kontemplacijom Brahmam; osoba mora da teži da

tkaje stazu Brahmam i živi u Brahmam, sa Brahmam. Atmajnana može da se se zadobije sa trostrukom

stazom 'odustajanje od Vasana', 'iskorenjivanje uma' i 'analizom iskustva, da se spozna realnost'. Sa

ovim trima, Atma Jnana neće presahnuti. Vasana ili instinkti ili nagoni potiču um ka senzornom svetu i

vežu osobu za užitak i žalost. Tako da Vasana moraju da budu pokoreni. Ovo može da bude postignuto

8

razlikovanjem (Viveka), meditacijom na Atma (Atmachinthana), preispitivanjem (Vicharana), kontrolom

čula (Samam), kontrolom želja (Damam), odricanjem (Vairagya) i takvim disciplinama.

Um je skup Vasana; zaista, um je Jagath sam po sebi; to je ceo svet za osobu. Dok je u dubokom snu um

ne funkcioniše, a tako i Jagath je paktično nepostojeći za osobu. Jagath je rođen, ili 'ulazi u svesnost' i

umire ili 'nestaje iz svesnosti', prema kognitivnoj moći uma. Kada dakle um je uništen, svet također je

uništen i osoba je slobodna, osoba je oslobođena; osoba postiže Moksha.

Ko god uspe u kontroli Chitta ili Svesnosti može da ima viziju Atma. Svesnost je odraslo stablo; semenka

je "ego", osećaj za"Ja". Kada je semenka "Ja" odbačena, sve aktivnosti svesnosti takođe nestaju

automatski.

Sadhaka, koji je ozbiljan u vezi ovih rezultata, more uvek da bude budan. Č ula mogu, u bilo koji

trenutak, zadržati njihovu prevlast, i zarobiti osobu. Ona može da izgubi mnogo od stabilnosti koju je

stekla. To je razlog zašto Sadhake se odvraćaju od vezanosti za svet.

Budite zauvek i uvek uronjeni u traganje za Istinom; ne gubite vreme u množenju i zadovoljavanju žudnji

i želja. Jedan izvor zadovoljstva žudi kao posledicu drugi izvor. Tako um teži da uvek iznova zadobije

objekte od kojih je odustao; zato ne popustite hirovima uma. Okrenite se od, čak i na silu, od čulnih

vezanosti. Zašto, čak ni molitva ne može da se radi, prema hirovima uma. Osoba mora da se drži istog

mesta i vremena! Sama Atma će održati takve Sadhake i dati im snagu i postojanst.

Stranica 7.

Onaj tko je obuzdao um biće isti, u dobrim vremenima i u lošim. Žalost i radost su samo devijacije uma.

To se dešava samo kad je um u kontaktu sa čulima i telom koje je podložno i nemirno i promenjivo. Kad

osoba uzme sedativ, osoba nije svesna bola, zar ne? Kako se to dešava? Um je tada odvojen od tela i nije

uznemiren sa telesnim bolom ili nelagodom. Slično, Jnani također je uronio svoj um u Atma; on može

imati mentalni mir i tišinu disciplinirajući um.

Jnani dobija potpuno Blaženstvo od svoje vlastite Atma; on to ne traži nigde drugde van sebe. U stvari,

on neće imati nikakve želje ili plan da nađe zadovoljstvo u bilo čemu vanjskom. On je zadovoljan sa

unutrašnjim zadovoljstvom koje dobija. Veličina Jnani je izvan opisa, čak iznad vaše imaginacije! Sruthi

kažu, "Brahmavith Brahmaiva bhavathi". Brahmavith param aapnothi", drugim rečima, 'Onaj ko zna

Brahmam postaje Brahmam', 'onaj ko je dosegao Brahmam Princip postao je Najviše'.

Svi mehurići su ništa drugo do ista voda; isto tako, mnogostrukost imena i oblika, ceo ovaj kreirani svet,

sve je isti Brahmam. Ovo je čvrsto uverenje Jnani, ne, njegovo istinsko iskustvo. Kao što se sve reke

ulevaju u more i nestaju, tako isto sve želje nestaju u blistavoj svesti Realizovane duše. To je ono što se

zove Atmasaakshaathkaara, Vizija Atma. Atma nema smrt. Ona je nerođena i netaknuta sa

šestostrukom prmenom. Ona je Aja (bez rođenja), Ajara (bez starosti), Amara (bez smrti) i Avinaasi (bez

podložnosti propadanju i uništenju). Ovi procesi se samo odnose na prolazno telo; oni su "shad-bhaava

vikara". Rođeno, postoji, raste, menja se, postaje staro, i na kraju umire. Atma nema takvih ptromena.

9

Ona je stabilna, neuzdrana, stabilna, svedok celokupne promene u vremenu i prostoru, nedodirnuta

promenama, kao kap vode na listu lotosa.

Oslobođenje od pipaka uma može se dobiti Brahmajnana, znanjem Apsoluta. Ovaj oblik osobođenja je

istinska Swarajya, samoupravljanje. Ovo je prava Moksha. Ko god shvati realnost iza cele ove prolazne

predstave, njega neće mučiti instinkti ili impulsi ili neka druga potreba; on će ovladati stvarnom

mudrošću.

Stranica 8.

Kradljivac koji nas je pokrao od dragocenog dragulja Atme je niko drugi do um; stoga, ako se kradljivac

uhvati, ako mu se zapreti i ako se kazni, dragulj se može povratiti. Vlasnik toga dragulja odmah zadobija

čast postajući Brahmam.

Sadhaka mora tražiti ljude koji su postigli ovo Znanje i učiti od njih njihovo iskustvo, poštovati ih zbog

toga i deliti sa njima njihovu radost. Zaista, takve Sadhaka su blagoslovene, jer su na putu prema

Swarajya, samovlasti. Ovo je misterija Brahmam, razumevanjem čega ništa drugo ne preostaje. To je

Atmajnana.

Postoje četiti tipa Jnani: Brahmavid, Brahmavidvara, Brahmavid-Vareeyaan i Brahmavidvarishta. Ovi

tipovi se razlikuju, prema razvoju Sathwičkog kvaliteta u Jnani. Prvi, Brahmavid, je dostigao četvrti

stepen Pathyapaththi. Drugi, Brahmavidvara je postigao peti, A-samasakthi stepen. Treći je dostigao

šesti, Padaartha bhavanaa stepen. Četvrti, Brahmavarishta je na sedmom stepenu, Thureeya, stepenu

konstantnog Samaadhi.

Brahmavid-varishta se 'oslobodio' putem tela. On se mora silom nateravati da uzima hranu i piće. On se

neće hvatati nikakvog posla koji se odnosi na svet. On je nesvestan tela i njegovih zahteva. Ali druga tri

će biti svesna tela, u različitom intenzitetu, i oni će raditi svetovne poslove, do stepena koji je shodan

njihovom duhovnom statusu. Ova tri moraju da osiguraju razorenje Manasa, Uma. Ovo ima dva stepena:

Swarupanaasa, destrukcija agitacija, čak njihovih oblika i fomi; i Arupanaasa, destrukcija agitacija.

Čitaoci mogu biti sumnjicavni u vezi ovoga. Oni mogu da pitaju, ko su ovi koji su pobedili i izbrisali Um?

Oni koji nemaju ni vezanosti ni mržnje ni ponosa ni ljubomore ni pohlepe. Oni koji su slobodni od svih

veza sa čulima, oni su zaista heroji koji su pobedili u borb i protiv uma. To je test. Takve herojske osobe

će biti slobodne svih agitacija.

Stranica 9.

Onaj ko je postigao Swarupanaasa je eliminisao dve Gune, Thamas i Rajas, i on će da sija sa raskoši čiste

Sathwa. Putem uticaja ove Guna, on će emitirati Ljubav i Dobrostivost i Milost gde god da se krene. (U

Brahmavid-varishta, već 'oslobođenoj' osobi, čak je i ova Sathwaguna odsutna). Sathwa guna će imati

svoje nepogrešive sledbenike: veliki sjaj, mudrost, blaženstvo, mir, osećaj bratstva, osećaj istovetnosti,

samouverenost, svetost, čistoću i slične kvalitete. Samo onaj ko je uronjen u Sathwa gunu može da bude

svedok slike Atma unutra. Kad je Sathwa pomešana sa Thamastičnom i Rajasitičnom gunom, ona je

nečista i postaje uzrok Neznanja i Iluzije. Ovo je razlog vezanosti čoveka. Rajasični kvalitet stvara iluziju

10

neega što ne postoji postoji da postoji! Ona proširuje i produbljuje kontakt sa čulima sa vanjskim

svetom. Stvara sklonost i vezanst, putem dvojnog vučenja sreće i tuge (jedan da se zadobije, a drugi da

se izbegne) što uzrokuje težak pad čoveka sve dublje i dublje u aktivnost. Ove aktivnosti razmnožavaju se

u zlo strasti, gneva, pohelpe, samouzvisivanja, mržnja, ponosa, zlobe i prevare. A Thamasični kvaliteti?

Pa, to zaslepljuje viziju, snizuje intelekt, promulgira lenjost, spavanje i zatupljenost, vodeći čoveka

pogrešnom stazom, od cilja. Čak će učiniti viđeno, 'neviđenim'! Osoba neće imati dobrobiti čak ni od

svojih vlastitih iskustava ukoliko je utpljena u Thamas. Čak će pogrešno voditi jako obrazovane, jer

obrazovanje ne mora nužno da da moralnu čvrstoću. Uhvaćeni pipcima Thamasa, panditi ne mogu da

izvedu ispravne zaključke.

Čak i mudri, ako su vezani Thamasom, će biti mučeni mnogim sumnjama i nepoverenjem i biće privučeni

čulnim užicima, na propast mudrosti koju su stekli. Oni će početi da se poistovećuju sa svojom

imovinom, njihovom ženom i decom, i sličnim takvim privremenostima. Oni će čak zameniti neistinu sa

istinom i istinu sa neistinom! Uočite kako je velika varalica ovaj Thamas!

Stranica 10.

Ova moć superprojekcije koju Maya ima, sakriva od Jivi (Individue) Univerzalno koje je on, Sath-Chith-

Ananda koja je njegova Priroda. Ceo ovaj Jagath, sa svojom mnogostrukošću, je rođen kao prpisivanje

multipliciteta tamo gde postoji samo Jedinstvo. Kada celu ovu evolucija obuhvati involucija (Pralaya), tri

Guna su u potpunom ekvilibrijumu ili balansu. Ovaj stepen se zove Guna-saamya-avastha. Onda, putem

Volje Super Volje ili Iswara, balans se pomera i aktivnost počinje, vodeći ka posledicama koje rađaju

daljnju aktivnost. Drugim rečima, Svet nastaje, razvija se i otvara se. Ovaj stepen se zove Nebalansirani,

ili Vaishamya. Tako, od suplitnog Unutrašnjeg nesvesnog i podsvesnog do grubog spoljašnjeg fizičkog

tela, svemu je uzrok Maya ili moć superprojekcije Posebnog preko Univerzalnog. To je razlog zašto se

zove An-atma, Ne-Atma. Oni su kao privid, koje superprojektuje vodu preko pustinjskog peska. Oni

mogu da budu uništeni samo vizijom Brahmam ili Atma.

Strast koju osoba ima prema svojm odnosima, satisfakcija koju osoba dobija kad dobije ono za čim je

žudela, sreća koju dobije kad koristi te stvari, sve su ovo vezanosti koje svesnost nameće na sebe. Čak i

spavanje i san su takva 'uznemirenja' koja moraju da se prevaziđu pre nego što se može dobro da

vizualizuje i realizuje Atma. Tokom spavanja, Neznanje i dalje postoji . 'Ja' i 'Moje' osećanja proizvode

beskrajne serije aktivnosti i uznmirenja na različitim nivoima Svesnosti. Ali, baš kao što jedan jedini

vojnik na povoljnom položaju može uspešno da se suoči sa stotinama neprijateljskih vojnika koji dolaze u

jednom nizu kroz uski procep, osoba mora da se suoči sa svakim uznemirenjem kad i ako ona ispliva u

Svesnot, mora da je pobedi. Hrabrost da se ovo učini se stiče putem vežbe koja se temelji na iskustvu.

Sva uznemirenja će nestati onog momenta kad osoba počne preispitivanje, "Ko sam ja"? Ovo je Sadhana

koju je Ramana Maharshi postigao i učio svoje učenike. To je također najlakša disciplina od svih ostalih.

Najpre, mora da postoji Subhechaa, želja da se unapredi vlastito stanje. Ovo vodi studiranju knjiga o

Brahmanu i njegovim principima, potraga za društvom dobrih, povlačenje iz senzornih užitaka i žeđ za

oslobođenjem. Čak Mahaavaakya, "Aham Brahmaasmi", ima trag neznanja koje mu se prilepilo, Aham,

koji se smatra odvojenim, ali identičnim. Ovaj Aham je tako uporan da će nestati samo putem

11

neprekidne meditacije na implikacije "Thatwamasi" i sveobuhvatne Atme ili Brahmana. Ovo je

Vichaarana stepen ili Bhumika; Bhumika, dolazi posle Subhechcha stepena. Na ovaj način, Um može da

bude usredsređen veoma brzo na kontemplaciju Brahmana. Svaki stepen je korak na lestvici

progresivnog uspona Uma, od konkretnog do suptilnijeg, pa još suptilnijeg do nepostojećeg. Ovo je

Thanumanasi ili zadnji stepen.

Stranica 11.

Tri stepena koja su gore navedena i discipline koje oni uključuju će uništiti sve želje i žudnje, i osvetliti

znanje Realnosti. Um postaje potpuno svet i natopljen Istinom. Ovo se zove A-samasakthi, ili stepen

Nevezanosti ili Ne-kontakta. Drugim rečima, svi kontakti sa spoljašnjim Svetom čak i sa svojom vlastitom

prošlošću su izbrisani. Pažnja se ne pridaje unutrašnjem i spoljšnjem; Sadhaka dostiže

Abhaavapratheethi, čiji je to naziv. On nema Padaarthabhaavana sam od sebe; drugim rečima, ne

postoji objekt koje može da izazove bilo kakve senzacije u njegovoj svesti. On, savršeni Jnani, će uvek biti

uronjen u Blaženstvo Atme. On nema svest o onome ko gleda, viđenom i vidu, trostrukoj niti. Ovo je

Thuriya, Četvrti, Stepen iznad Stepena.

Neki su Budni-snoviti ili Jaagratha-swapna: oni grade kule od od vazduha, planiraju sa poznatim i

nepoznatim, viđenim i neviđenim. Drugi su prebudni, Mahaajaagrath; njhovo 'Ja' i 'Moje' su postali

preduboko ukorenjeni kroz mnoga rođenja. Sve su ovo samo agitacije Svesti, Vrittiji. Mudrost može da

osvane samo kad su ovi uništeni. Do tad, bez obzira koliko osoba može da zna imena i formi, ona ne

može da spozna Realnost. Nestanak svih Vrittija ili agitacija je znak osobe koja je zaista spoznala

Realnost.

Pogledaj oblake koje jezde putem neba; primetite da oni nemaju intimnu trajnu vezu sa nebom koje oni

sakrivaju tek koji minut.

Takav je odnos između Vašeg tela i Vas, drugim rečima, Vas koji ste priroda Paramatme. Telo je samo

privremena prolazna faza, koja skriva i zaklanja I Istinu.

Kako može ponašanje tela -budnost, san i spavanje – dotaći na bilo koji način Večitu Svesnost,

Paramatmu?

Šta se dešava sa Vašom senkom? Zar to nije nešto odvojeno od Vas? Da li njena duljina ili jasnoća ili

karijera dotiču Vas i na koji način? Shvatite da je isti odnos između tela i Vas samih. Ako uzmete ovu

hrpu mesa i kostiju za Sopstvo, ono što se dešava sa tim, i onoliko koliko dugo možete to da zovete

'moje'. Razmišljanje o ovom problemu je početak Jnane.

Stranica 12.

Ovaj fizički oblik, sačinjen od zemlje, vatre, vode, vazduha i etera, se razlaže u komponente, kako što se

razlažu i druge stvari koje su sagrađene. Samo neznanjeće ih smatrati Realnošću; samo neobrazovana

osoba će to vrednovati kao stalno i večno . Da li je ovo telo postojalo pre rođenja? Da li nastavlja da traje

posle smrti? Ne. Ono nastaje i nestaje, u intervalu egzistencije! Stoga, ono nema apsolutnu vrednost;

ono se mora tretirati samo kao oblak ili senka.

12

Činjenica je, ovaj fizički svet je kao drvo mangoa izrastlo pod čarobnjakovim štapićem, proizvod

mađioničara koji se zove Um. Baš kao što glina uzima oblik činije, tave i tanjira, i posle određenog

vremena postaje ponovo glina, bezoblična glina, tako isto, sve ovo je bezoblična Sath-Chith- Ananda;

Niraakaara koja se pojavljuje sa Aakaarom neko vreme, zbog pogrešnog verovanja i neznanja Uma.

Neke stvari su korisne, neke nisu, sve radi ovog Imena i Oblika.

Svi Oblici su On; svi su On. Ti također si On, iznad Prošlosti, Sadašnjosti i Budućnosti. Vi niste ovo telo

koje je vezano za vreme, koje je uhvaćeno u muku Bilo je, Jeste i Biće. Budite uvek usidreni u ovom

stavu, razmišljajte konstnantno da je vaša priroda satkana of Parabrahme; na taj način, vi se

preobražavate u Jnanija.

Um koji žudi za objektima je veza za društvom ljudi, i preferira ovu lokaciju od one. Vezanost je zatvor;

nevezanost je Oslobođenje, Moksha, Mukthi. Žudjeti znači biti zarobljen, umreti. Povući um od svih

vezanosti znači biti slobodan, živeti večno.

"Mana eva Manushyaanaam Kaaranam bandha mokshayoh"; za ljude, um je taj koji uzrokuje vezanost

Ii i daje oslobođnje. Um trči za objektom postaje vezan; čula su alarmirana; akcija rezultira; um je sretan

ili nesretan; osećanja slede; strah ulazi; ljutnja raste; privrženost se razvija. Tako veze čvrsnu.

Strah, ljutnja ili privrženost su najbliži drugovi Vezanosti, drugovi najbliži njegovom srcu! Oni su, svo

četvero, nerazdvojno društvo, krećući se uvek zajedno. Ovo je razlog zašto je čak Pathanjali bio primoran

da izjavi, "Vezanost trči za srećom". A što je to što daje sreću? Ispunjenje želja, zar ne? Želja vodi ka

mržnji onih koji joj se ispreče, privrženosti onima koji je hrane i ka neizbežnom točku suprotnosti

sviđanja i nesviđanja; nema puta za izbeći ovo osobi u Neznanju.

Stranica 13.

Nečisto zlato se topi u peći i postaje sjajno i svetlo. Um zanečišćen sa Rajasom i Thamasom, ljutnjom i

ohološću, impresijama hiljada vezanosti i želja, može biti osvetlan i blistav ako se stavi u peć Ispitivanja i

zagrejan na ugljevlju Razlučivanja. Taj sjaj je svetlost realizacije, znanje da ste Vi Atma.

Kao zahod koji prekriva sve sa prašinom; željama, vezanostima, požuda, i žudnjama, sve zatamnjuju Um;

one moraju da se drže podalje kako bi se sjaj Sopstva mogao sjediniti sa blistvošću Nadjastva,

Paramatme.

Koja god bila kriza, bez obzira koliko duboka nevolja, ne dozvolite da Vaša kontrola nad umom postane

labava; stegnite zahvat još više, fiksirajući vaše oči na više vrednosti. Ne dopustite umu da odluta od

svetog šatora srca. Učinite da se klanja Atmi unutra.

Tako, osoba može da napreduje od Savikalpa Samadhija do Nirvikalpa Samadhija, to jest, Sjedinjenje sa

Diferenciranim do Sjedinjenja sa Nediferenciranim. Zabluda mora nestati bez traga; samo onda može

osoba da se sjedini sa Nediferenciranim. Ne postoji dualnost tamo; to je Brahman i samo Brahman. Sve

veze Avidya, Kaama, itd., padaju, i osoba je istinito, potpuno Slobodna.

13

Zmija se izvlači iz svog klupka i više nema ništa s njim. Razvijte taj stav nevezanosti. Izbegnite zabludu

tela. Slabi nikad ne mogu da shvate ovu činjenicu. Konstantnom meditacijom na Atmu i njezinu Slavu,

osoba može da izađe iz zbrke sveta i svetskih afera. Sadhaka koji je iskren mora preusmeriti svu svoju

pažnju i trud od senzornog sveta i učvrstiti ih na Večnom Brahmanu.

Čovek nije stvoren samo da bi ogrezao u običnu radost i prolaznu sreću. Suludo je verovati u to.

Poistovećenjem sebe sa 'Ja' i vezivanjem za 'Moje' – to je temeljni uzrok žalosti i neznanja. Gde nema

egoizma, neće postojati spoznavanje spoljašnjeg sveta. Kad se vanjski svet ne spoznaje, ego ne može

postojati. Mudar čovek, stoga, će se razvezati od sveta i ponašati uvek kao Instrument Gospoda,

boraveći u njemu, ali ne bivajući od njega.

Stranica 14.

Jednom usred razgovora, Vasishta je pričao ovako sa Ramom: "Čuj, O, Rama, hrabri! Jiva je bik zavaljen u

senci (Moha) naširoko raskrošnjenog drveta u šumi, Samsara. Vezan je kanapom Želje i tako je zaražen

sa vašima i insketima nemira, brige i bolesti. Valja se u močvari pogrešnog, boreći se u tamnoj noći

neznanja da zadovolji žudnju čula. Onda, neki dobri ljudi koji su mudri, odvežu ga i odvedu ga iz tame

zabačene šume. Kroz Viveku i Vicharu, osoba dobija Vijnanu; a kroz Vijnanu, osoba može da spozna

istinu, realizuje Atmu, spozna Atmu. Ovo je krajnji cilj celoga Života, stepen koji je iznad Prošlosti,

Sadašnjosti i Budućnosti".

Ali jedna činjenica mora jasno da se napomene i da je se uvek priseća: puko odustajenje od vanjskih

aktivnosti povezanih sa zadovoljenjem čulnih želja nije dovoljno; unutrašnje žudnje moraju da se

iskorene. Reč Thrishna uključuje obadvoje, unutrašnje podsticaje i spoljašnje akcije. Kada sva izazivanja

nestanu, to se zove Mukthathrishna. Znanje Atme i vera u Atmu – samo oni mogu mogu da unište

beznačajne žudnje.

Kad Jnani kaže, 'Ja sam Brahman', on izgovara istinu iz realnosti svoga iskustva. Kada se grubo i suptilno

transcedenduju, kada su Um, Buddhi i Prana sublimirani, drugim rečima, kada Jastvo više nije

ograničeno sa osećanjima, mislima, impulsima i instinktima, što preostaje je samo Sath. Postojanje –

čisto i bez primjese, Parabrahman. Tako, Jnani oseća se jednim sa Sveprisutnim, Svemogućim; dok se

neupućeni, neinicirani, osoba koja nije poučila sebe prve korake Sadhane, oseća da je jedno sa fizičkim

oblikom.

Sath-Chith-Ananda – izraz ukazuje na Večnost. Niraakaara znači bez Aakaare ili Oblika. Koji oblik

možemo da damo Sveprožimajućem, Svesadržajnom? 'Paras' ili 'Param' znači super, iznad, poviše,

veličanstvenije od svega. Parabrahman ukazuje na Jednoga iznad i iza svega, veće od ičega u tri sveta.

Nedualan, unikatan, večan i beskrajan. 'Dva' znači razlika, podela, neizbežan sukob. Pošto je Brahman

sveprožimajući, On je Jedan i samo Jedan. On je Nedeljiv i Neuništiv.

Realizacija ovoga je 'Jnanam', 'Najviša Mudrost'.

Stranica 15.

14

Reč Brahman potiče od korena, Brh, što znači proširiti, porasti, povećati se, itd. Brhath znači velik,

povećan, ogroman, visok, itd. Purusha ima svoj koren, Pri znači ispuniti, upotpuniti se. Pur znači grad

pun stanovnika, drugim rečima telo, govoreći na figurativan način. Onaj koji upotpunjuje ili koji je

sadržan u ili ispunjava to, Purusha.

Reč Atma ima, kao svoj koren Aap što znači steći, zaraditi, pobediti, prevazići, itd. Onaj koji zna Atmu

može zaraditi svo znanje, stekao je sve, zaradio je znanje svega jer je Atma sveprisutna. On je onda

fiksiran na Sath-Chith-Anandu; to jest, na otelotvorenje Brahmana. Sath je bit Santhama; Chith je bit

Jnanama; ovi i Ananda zajedno čine Swaroopa Brahman, otelotvorenje Brahmana.

Taittiriya Upanishad je obznanio, "Kroz Anandu, sve ovo je rođeno; kroz Anandu sve ovo živi; u Anandi

samo sve ovo je sjedinjeno; u Anandi sve ovo počiva". Kao kategorija Brahmana, kategorija Anthar-Atma

poseduje iste atribute. Takođe je rođena iz Anande, puna Anande i stopljena s Anandom. Što više Jnane,

to je sve veća svesnost Anande. Jnani ima Radost kao njegova desna ruka, pomoćnica u svim hitnostima,

i uvek voljna i u mogućnosti da ga spasi.

Bhoomaa znači 'bez granica'. Chandogya Upanishad kaže da Ananda je samo u Bhoomaa, Večitom,

Brahmanu. Opet, druga reč koju koriste Jnaniji da opišu svoje iskustvo Brahmana je Jyotiswarupa, što

znači, 'čija priroda je sjaj, veličanstvo ili svetlost, koji je iliuminacija sam po sebi'. Deset miliona sunaca ne

mogu da se usporede sa Sjajem Param-Atme. Reč Santhiswarupa naznačuje da je Ono Sam Santhi. U

Sruthi tekstu kao Ayam Ayma Saantho… itd., kaze se da je Paramatman sam Prasanthi.

Stranica 16.

Ovo je razlog zašto se Paramatma karakterizujekao večito čista, večito inteligentna, večito slobodna,

večito svetla, večito zadovoljna, večito svesna, itd. Ona je Mudrost Sama po sebi i ona je otelotvorenje

svih učenja. Nije vezana ni za što i stoga je uvek slobodna. Kad se Brahman proba, toga istog trenutka

sve gladi nestaje, sve želje završavaju i tako dobijate zadovoljstvo. Vijnana je ime koje je dato za iskustvo

Brahmana; to je posebna vrsta Jnane, ne kao uobičajeni skup informacija iz udžbenika. To je net rezultat

proučavanja bilo koje studijske grane, kruna celog učenja, isto tako se ponekad oslovljava terminom

Vijnana. Unikatna Jnana Brahmana je poznata pod širim spektom imena Jnana, Vijnana, Prajnana,

Chith, Chaithanya, etc. Chaithanya znači Čista Svesnost; ona je suprotna Nesseenosti ili Jadi, Inertnosti.

Atmajnana čini sve Svesnim, Aktivnim. Brahman je Večito Svestan, Nithya Chaithanya.

Jnani će osećati da je Atma unutar svakoga njegova Atma; on će biti sretan da je on sve to; neće videti

razliku između čoveka i čoveka, jer on može da iskusi samo jednotu, ne različitost. Fizičke razlike u boji,

kasti i doktrini samo se odnose na telo. Ovo su samo obeležja spoljašnjeg tela. Atma je Nishkala, drugim

rečima, nema delova; ona je Nirmala, bez mrlje, nedotaknuta željama, ljutnjom, pohlepom,

privrženošću, ponosom i zavišću; ona je Nishkriya, bez aktivnosti. Samo Prakrithi prolazi sve ove

modifikacije ili samo daje impresiju da je tako modifikovana. Purusha je samo Večiti Svedok, Uvek –

neaktivan, Nepromenjiv.

Za što možete reći, 'Ovo je Istina'? Samo za ono što traje kroz Prošlost, Sadašnjost i Budućnost, što nema

ni početka ni kraja, što se ne pokeće niti se menja, što ima jednak Oblik, ono što ima karakteristike da

15

daje iskustvo jedinstva. Pa, hajde da razmotrimo telo, čula, um, životnu silu i sve takvo. Oni se pomeraju

i menjaju; oni počinju i prestaju, oni su inertni, Jada. Oni imaju tri gune: Thamas, Rajas i Sathwa. Oni su

bez temeljne Realnosti. Oni uzrokuju zabludu o Realnosti. Oni imaju samo relativnu vrednost; oni

nemaju apsolutnu vrednost. Oni sijaju samo zbog posuđenog svetla.

Apsolutna Istina je iznad dometa Vremena i Prostora, to je A-parichchinna, to jest, nedeljiva. Ona ne

počinje; ona uvek i večito postoji; ona je temelj, osnova, samo-obznanjujuća. Znajući ovo, imajući

iskustvo, je Jnanam. To je A-nirdesyam, to jest, ne može biti opisano kao to i takvo niti objašnjeno nekim

karakteristikama. Kako može nešto što je iznad intelekta i uma biti opisano kroz puste reči?

Stranica 17.

Također pod terminom Adrisya, nevidljiv oku, opitčkom instrumentu koji je podložan promeni i koji je

veoma ograničen u kapacitetu. Brahma nikad ne može da bude spoznat bilo čim elementarnim i fizičkim;

kroz Brahman, oko može da vidi, pa stoga kako oko može da vidi samoga Brahmana? Um je ograničen

ograničenjima vremena, prostora i uzroka. Kako može Param-Atma koja je nad ovima i netaknuta njima,

biti ograničena njima?

Termini, Amala, Vimala, Nirmala koji se odnose na Paramatmu podrazumevaju isto značenje: A-mala

podrazumeva odsustvo nečistoće, Nir-mala, 'bez nečistoće' i Vimala, 'čija je sva nečistoća uništena' i isto

tako, A-chinthya (nemoguća za zamisliti), A-vyavaahaarya, (bez ikakve aktivnosti, aktivnost ili rad

podrazumeva postojanje drugoga ili drugih, dok je ona unikatna i tako nesvesna bilo kojeg pokreta

prema ili od drugoga) su reči koje se odnose na Brahman.

Znaj da je Jagath Swaroop Viraatpurusha, forma nametnuta Mayom na Super-dušu. Brahman je to što

je postalo ili izgleda da je postalo sve ovo, Antharyami, Sila Unutrašnjeg Motiva. U Nirguna aspektu je

Primalni Uzrok, Hiranya Garbha, čija manifestacija je Kreacija. Shvatiti ovu tajnu univerzuma i njezin

izvor i postojanje – to je Jnana.

Mnogi ljudi zagovaraju da je Jnana jedana od atributa Brahmana, da je to deo prirode Brahmana,

karakteristika Brahmana, itd. Ali takva mišljenja potiču samo u nedostatku stvarnog iskustva, stvarnog

postignuća Jnane. Argumenti i diskusije se množe kad nema vlastitog iskustva; jer je realizacija Realnosti

individualna, utemeljena na otkriću sebi.

Objavljujem da Jnanam je Brahman, ne puka karakteristika ili stav ili kvalitet. Vede i Sastre objavljuju da

je Brahman Sathyam, Jnanam, and Anantham, ne da Brahman ima ove ili druge atribute. Kad je

Brahman spoznat, onaj koji zna, spoznato i znanje svi postaju Jedno.

Stranica 18.

Zaista, Brahmana se ne može opisati kao takvog i takvog; zato se samo naziva "Sath", "To jeste". Jnana

također je samo Sath, ni više, ni manje. Sruthi koriste reč Vijnanaghana, ukazujući na Brahman. Reč

znači, Suma i Supstanca Vijnane, Znanje sa velikim Z(nanje). Samo oni koji ne poznaju Sruthe i Sastre će

tvrditi da su Jnana i Brahman različiti. Jnanam je Brahman; razlikovanje je nemoguće. Znak je neznanja

tvrditi razliku.

16

Svo znanje koje je ograničeno trima Gunama je Ajnana, ali ne Jnana Transcendentalnog, koje je daleko

iznad Thamasičnih, Rajasičnih, čak i Sathwičkih motiva, impulsa i kvalieta. Kako može tako ograničeno

znanje biti Jnana? Znanje Transcendentalnog mora biti transcendentalno također, u istoj meri i do istog

stepena.

Moglo bi se reći da Brahman ima Formu dok je Jnana Bez Forme; ali su obadvoje Bez forme u pravom

smislu reči. Navodna forma Brahmana je rezultat Avidye ili Neznanja; Forma se pripisuje Brahmanu

samo kako bi služila potrebama Otelotvorenih Duša tokom njihovog otelotvorenja. Apsolut je snižen na

nivo Uslovljenog, jer je Duša također uslovljena u telu. Ne znati da je ova ljudska međuigra samo

uslovljeno stanje Atme je biti snižen na tupost životinje.

"Jnana je panaceja za sve bolesti, nevolje i agonije". Evo kako je Vede opisuju. Za doseći ovu Jnanu,

postoje mnogi putevi, i glavni od njih je Bhakthi, Put koji su prihvatili Vasishta, Narada, Vyasa, Gouranga

i druge velike osobe. Što je ulje za plamen u lampi, Bhakthi je Plamen Jnane. Nebesko Drvo Radosti

Jnane živi na okrepljujućim vodama Bhakthija. Dobro ovo shvatite.

To je razlog što je Krishna, koji je Personifikacija Preme, i koji je prožet kvalitetom Milosti, je rekao u Giti:

"Mene se spoznaje Bhakthijem", "Bhakthyaa maam abhijaanaathi".

Stranica 19.

Zašto je napravljena ova objava? Zato što na Bhakthi putu nema teškoća. Mladi i stari, visokog i niskog

(staleža), muškarci i žene, svi imaju pravo da tim putem hode. Ko među ljudima treba hitni medicinski

tretman? Oni koji su teško bolesni, zar ne? Isto tako, oni koji slepo traže u A-jnani su prvi koji imaju

pravo na učenje i vežbu koja vodi ka zadobijanju Jnane. Zašto hraniti one koji nemaju glad? Zašto davati

lek onima koji nisu bolesni? Brahman ili Jnana, je lek za poništavanje realizacije oni koji su pogrešno

realizovali, o`tklanjanje magle pogrešnog razumevanja ili A-jnanama. To će sagoreti prašinu koja sakriva

Istinu.

Svako, bez obzira na status, društvenu klasu ili sex, može zadobiti Jnanu. Ako se kaže da žene nemaju

pravo na to, zašto je napomenuto da je Šiva učio Parvathi Vedanti? Ili kako je Kapilacharya, veliki Yogi,

poučavao svoju majku, Devahoothi, Sankhya sistemu? Ili kako je Yajnavalkya, veliki Rishi, preneo

osnovne principe Vedantske filozofije svojoj ženi, Maithreyi, kao što je napomenuto u Brihadaranyaka

Upanishadima? Upanishade ne mogu biti lažne. Skripte u kojima su ove činjenice spomenute govore

samo Istinu.

Bez sumnje da je mudrac Matanga bio veliki asketa. Zar Ramayana ne objavljuju da je on podučavao

ženu Sabari tajnama svete doktrine o Brahmanu? Da li je ta izjava netačna? Primer iz ovog vremena, ko

još ne zna da se obrazovana žena Sureswaracharya upuštala sa samim Shankaracharyom u filozofsku

diskusiju o Brahmanu? Tako je glavna kvalifikacija puta koji vodi ka Jnani samo Sadhana, Tapas koji

osoba provodi, a ne nebitna okolnost kao što je kasta, vera ili sex. Ostavljajući sve druge stvari po strani,

osoba bi trebala da se koncentriše na tu Sadhanu i taj Tapas.

17

Gospod je dostupan svima. On je sav od Milosti. Niko drugi osim Gospoda nema taj autoritet da izjavi je

li neko nepodoban za disciplinu Jnane. Ako malo dublje porazmislite, shvatićete da Gospod nikom ne bi

uskratio šansu da Ga dosegne. Varnicama iste vatre, ili kapljama istoga mora, kako može plamen ili more

prekratiti utočište? Gospod nee odbiti niti odbaciti.

Stranica 20.

Otac koji ima četiri sina ne može da kaže da jedan od njih nema pravo udela u njegovoj imovini. Neće biti

pravedno ni ispravno. Onda šta reći o Gospodu, koji je nema ni najmanji trag pristranosti ili predrasuda i

koji je pun milosti? Tvrditi Njegovu pristrasnost je činiti svetogrđe.

Što se tiče pitanja ko ima pravo na Brahmavidya a ko ne, Krishna je rekao u Giti: "Ja nemam omiljenog,

niti mi se neko ne sviđa. Što god bio slučaj, bilo da je osoba muškarac ili žena, ko god Me štuje sa verom i

predanošću doseći će Me, ništa ne može da im stane na put. Ja takođe ću se manifestovati u srcu takvih.

" Da li je Gita, onda, be značenja? Ne, Gita govori duboku Istinu.

Postoji jedno drugo pogrešno verovanje danas. Rečeno je da bi zadobio pravo da radiš Sadhanu za

realizaciju Brahmana, kao što je Japa i Dhyana, osoba mora da se drži striktno odeđenih modela

svakodnevnog ponašanja koje je propisano tradicijom i tako zadobije čistoću. Ne slažem se. Jer lekovi su

neophodni samo za one koji su prikovani za krevet. Kako oni mogu postati krepki i zdravi bez da uzimaju

lekove? Reći da osoba mora da bude čista i dobra i da sledi određena pravila ponašanja pre nego što

krene na put ka Bogu je kao reći da osoba mora da bude oslobođena bolesti da bi zaslužila medicinski

tretman! Ovo je apsurd. Čistoća, dobrota, itd., su sve posledice puta ka Bogu; na njima se ne može

insistirati kao esecijalnim na samom početku ka tome. Uzimanje leka će postepeno dati zdravlje i

raspoložnje; na zdravlju i raspoložnju ne treba insistirati pre nego što je lek propisan i dostavljen! Ovu

očiglednu činjenicu ignorišu mnogi; to je ozbiljna bolest zaista!

Svi oni koji boluju od bolesti Ajnane ili neznanja moraju čitati i razmišljati o knjigama koje se odnose na

tretman bolesti, naime, iskustva starijih u oblasti spritualnog nastojanja. Samo onda oni mogu da

razumeju pravo stanje stvari.

Postoji još jedna tajna uspeha; ovo također mora biti rođeno u umu. Svaki medicinski tretman uključuje

određenu regulaciju i restrikciju ishrane, kretanja, navika i ponašanja. Ovo ne bi trebalo zanemariti ili

olako uzeti. U stvari, ako doktorov savet o ovim stvarima se striktno ne sledi, čak i najskuplji ili najnoviji

ili najefikasniji lek će biti nedelotvoran.

Stranica 21.

Zamisli osobe koje su prošle lečenje, lekove, restrikcije, ograničenja i sve ostalo, i uspešno izašli iz

bolesničke sobe jaki i zdravi! Oni su svih kasta i godina i obaju spolova. Vasishtu je rodila prostitutka;

Naradina majka je bila pralja; Valmiki je pripadao kasti lovaca; Viswamithra je bio Kshatriya; Matanga je

bio član Potčinjenih klasa. Ukazuje se na to da ono što je bitno je konstantna meditacija na Gospoda, ne

obeležja kaste ili vere. Jnana je postignuće osećanja Jednote, realizacija da nema ničega visokog ili

niskog. To je stvarni Božanski Princip, Brahmam.

18

Šećerna lutka ima glavu, vrat, ruke i noge, ali svaki deo je jednako sladak. Od glave do stopala, to je sve

jednaka slatkoća; ne mogu postojati dva oblika slatkoće. Zato se kaže da ne treba biti dualan nego

nedualan, ne Dwaitha nego Adwaitha. Oni koji potiču od Gospodovog Lica i oni koji potiču od

Gospodovih Stopala su obadvoje Njegova deca. Realizacija ove Istine je znak Jnane.

Postoji drveće kao što je džek drvo koje rađa plodove od korena do najviše grane! Da li se voće bliže

zemlji razlikuje od onog koje je na najvišoj grani? Svi su isti, zar ne? Ili da li imaju drugačiji ukus kao da su

različito voće? Naravno, među voćem neko može da bude nerazvjeno, neko nezrelo, neko malo dozrelo,

a neko poptuno zrelo; i ono se može razlikovati u ukusu kao što je to potpuno prirodno. Ali nikada ne

možete da pronađete gorčinu na dnu, a slatkoću na vrhu ili kiselost u sredini. Nerazvijenost, zelenilo i

zrelost su tri faze, ili tri karakteristike.

Isto tako, četiri kaste su četiri karakteristike Guna. Prema njihovoj prirodi i njihovim aktivnostima, četri

kaste su određene. Kao voće istoga stable neki su nerazvijeni, neki zeleni i neki zreli, ljudi se također

svrstavaju u četiri grupe prema njihovom stupnju razvoja što se prosuđuje na osnovu njihovih aktivnosti

i karaktera. Oni u čijim mislima i ponašanju dominira Sathva guna su grupisani kao Brahmini koji se kreću

prema Brahmamu; oni u kojima Rajoguna dominira su označeni kao Kshatriye. Tako, Sastre pričaju o

unutrašnjim kvalitetima kao osnovama kasta, ne drugačije. Zašto? Sama Gita obznanjuje da je Gospod

odredio četiri kaste imajući u vidu (1) dominantnost triju guna i (2) praksu Karmi kao što je Japam,

Dhyanam i druge disciplinarne dužnosti!

Stranica 22.

Iako je rođen kao Sudra, osoba dostiže Brahminstvo kroz Brahmansku borbu i Sadhanu; iako rođen kao

Brahmin, ako taj ideal i nastojanje da se to postigne nisu prisutni, osoba postaje Sudra.

Anushtana i Nishta, vladanje i disciplina – ovo su dva kriterija, odlučujući faktori. Unutrašnji Atmički

Princip je isti u svima. Ne poznaje kastu ili klasu ili konflikt. Relizovati da je jastvo iznad svih ovih

podređenih kategorija, Bhakthi je prvi uslov. Bhakthi se stapa sa Jnanom i identificira se sa njom. Bhakthi

sazreva u Jnanu; stoga ne pričaje o njima kao različitim. Na jednom stepenu zove se Bhakthi, na

sledećem upućujemo na to kao Jnanu. Jednom je šećerna trska, posle šećer.

Kroz Bhakthi, Jiva se transformiše u Sivu, ili još bolje rečeno, zna da je Siva i ideja o Jivi nestaje. Postaviti

se kao Jiva, to je Ajnana; znati sebe kao Sivu, to je Jnana.

Bela tkanina koja je zaprljana se natapa u vodu, čisti sa sapunom, zagrejava i tuče na ploči kako bi

zadobila natrag boju i stanje. Isto tako, ukoloniti nečistoću Ajnane koja se prilepila čistoj Sath-Chit-

Anandi Atme, voda neukaljanog ophođenja i ponašanja, sapun razmišljanja o Brahmamu, zagerejavanje

sa Japam i Dhyanam i ploča Odricanja su svi neophodni. Samo onda temljno Brahmamstvo Atme isijava.

Ne pomaže ako je sapun dobar kada je voda zamućena. Sav taj sapun i sve poteškoće grejanja i lupanja

će biti izgubljeni, jer će tkanina i dalje biti prljava kao i pre. Ovo objašnjava zašto mnogi aspirani ne

uspevaju. Iako su meditirali o Brahmamu mnoge godine i studirali o tome dugo vremena, njihovi modeli

19

ponašanja i ophođenja su svi loši. Greška je u vodi, ne sapunu! Njihove dnevne navike, dela i aktivnosti

su zlobne i niske; Dhyana na Brahmama je sva protraćena.

Stranica 23.

Ljudi u njihovom neznanju oklevaju da private strogost spiritualne discipline, smatrajući ih za

mnogostrukim okovima slobode življenja. Oni osuđuju Božansku zapoved i otkazuju Božju Milost. Ta

zapoved se ne razume i nije poštovana, nije poslušana i čak se bori protiv nje. Ali mudar čovek koji seje

pšenicu će biti blagoslovljen žetvom pšenice; budala sije suze i plače što pšenica ne rađa. Za svakoga u

svetu, bilo da mi to verujemo ili ne, dva i dva su četiri; rezultat ne ovisi o vašem sviđanju ili nesviđanju.

Činjenica da je u svakom biću Vrhovni je slična neizbežna Realnost. Bog neće odustati ako je opovrgnut

ili ući ako je pozvan. On je tamo, to je samo Biće bića. Ovo je Istina i ako želite da je znate i doživite,

razvijte viziju Jnanija; bez toga, nikad je ne možete videti. Kao što vam samo teleskop omogućava da

vidite stvari koje su daleko, tako i 'Jnanaskop' ili Jnanadrishti je esencijan za viđenje Brahmama koji je

imanentan u svakom biću.

Kao što dete odbija da poveruje u stvari izvan svoje vizije viđenja, slabići koji se boje napornog rada

potrebnog za pobjedu Drishtija odbijaju da veruju u Sveprožimajućeg, Sveuključujućeg Brahmama!

Grupa ljudi sa zanimljivim idejama je nedavno iznikla i oni se razmeću sa velikim ponosom, jer nemaju

čežnju za Bogom, čak ni koristi od Boga; oni su Sevake i oni su zadovoljni sa svojom Službom! Ali bit Seve

je nesebičnost i odricanje od plodova; Sevake nemaju pravo da nipodaštavaju pobožne i Duhovne

aspirante kao inferiorne. Jer to je samo posezanje za plodovima, a zanemarivanje drveta! Nesebična

služba je konačni plod Bogopokloničke Discipline. Kako voće može da se dosegne bez dugog i napornog

gajenja drveta? Sama osnova Nishkaama Karme je Prema prema svim živim bićima, Prema koja ne traži

nagradu. Bez duhovnog iskustva ove više Ljubavi, nesebična služba je nemoguća.

Danas, svet je pun ljudi koji teže dobroj zaradi za sebe ali nisu voljni da daju dobru vrednost za stvari

koje primaju. Oni žele Boga, ali zauzeti su sa kultivisanjem neke druge letine! Oni je ne traže i ne streme

za njom dan i noć; oni imaju, u drugu ruku, postavljenog boga bogatstva u njhovim srcima i troše sve

svoje vreme i energiju bogoslužeći mu i moleći za njegovu naklonost.

Stranica 24.

Kako čisto je srce puno Bhakthija za Gospoda i Preme prema svima! Nesebična Služba je moguća samo

od strane tih; ostali samo brbljaju o tome i pretvaraju se da su motivirani time. Samo oni koji su čvrsto

utemeljeni u veri da su svi deca Boga, da je On Sila Unutranjeg Motiva svakog bića, mogu da se uključe u

tu klasu društvene službe.

Za one koji ne vide koristi od Boga ili Bhakthi, egoizam je srce njihove ličnosti, i egzibicija njeno vanjsko

odelo. Koliko god je napisano i pročitano, taj egoizam neće nestati. Ego svesnost vodi samo-

20

uveličavanju; i kada ja nadzire srce, ni jedno delo koje je vredno da se zove Služba ne može da proizađe.

To je puka sebična pohlepa koja ga naterava da označi svoje delo kao Službu.

Neznanje neće nikad nestati dok ovo razlikovanje ne ugasne. " Ovaj svet je samo Bog i ništa više. Sve,

svako biće jer samo Njegova Manifestacija, noseći uz to novo ime i novi oblik" – Ljubav je Istina, verujte

u to, i onda imate pravo da pričate o Sevi, Bhakthi i Dharmi i imati autoritet da držite govore o ovim

putevima. Znanje Realnosti će ti pokazati da Bhakthi, Seva i Dharma su svi jedno i nedeljivo. Bez tog

znanja, nesebična služba, itd., postaje puko vežbanje licemerstva.

Svako delo učinjeno sa svesnošću tela je ograničeno na sebičnost; nesebična Seva nikad ne može da se

postigne dok je osoba uronjena u svesnost tela. Ali svesnost Deva umesto Deha, Bog umesto tela, će

izneti blistavost Preme. Sa tom inspiracijom i vođstvom, čovek može da postigne mnogo dobroga bez i

da zna ili da se iskazuje da je nesebičnot njegovo gledište. Za njega, sve je Božja Volja, Njegova Leela,

Njegov Rad.

Svetlo je mudrost. Bez Svetla, sve je Mrak. Ako niste osigurali lampu Jnane da osvetli vaš put, posrćete u

pomrčini sa Strahom kao vašim pratiocem. Nema veće obmane od Straha, nema većeg Neznanja

moćnijeg od toga. Odluči stoga da putuješ po dnevnom svetlu Jnane i budi dostojan ovog ljudskog

rođenja. Kroz svoj uspeh, možeš čak da učiniš vrednim živote drugih.

Stranica 25.

Vairagya ili Nevezanost takođe zavisi od Jnane kao i od Bhakthi. Oduzmite Vairagyi tu osnovu i brzo ćete

uvidjeti kako pada. Zašto, ovo je osnovni uzrok za želju duhovnog razvoja danas. Ovo troje moraju da se

naglase u Sadhani; oni ne bi trebali da se razdvaju i da im se teži individualno.

Bhakthi uključuje Jnanu; ako je Vairagya (Nevezanost) izolirana od Bhakthi i Jnane, Jnana je izolirana od

Bhakthi i Vairagye i Bhakthi je izolirana od Vairagye i Jnane; svaka odvojena je neučinkovita. Najbolje je

što svaki izolirani put može da pruži je malo vežbe u čistoći. Stoga nikada nemojte da razvijte nadmenost

i da izjavite da ste vi Bhakthe ili Jnaniji ili Vairagiji (Askete). Sadhake moraju da zarone u Triniti Bhakthi-

Jnana-Vairagya. Nema drugog puta za spasenje.

Pre svega, budite čisti i sveti. Aspiranata i Sadhaka ima mnogo; ali ovih koji su čisti u srcu, broj je mali. Na

primer, ramzmotrite ovu činjenicu: postoje mnogi koji religiozno iščitavaju Gitu uvek iznova; postoje

mnogi koji se odriču tokom čitanja sate i sate, ali osobe koje provode esenciju Gite su retke. One su sada

kao gramofonske ploče, reprodukujući nešto kao tuđu pesmu, u nemogućnosti da sami pevaju, u

neznanju o radosti pesme. Oni nisu Sandhake uopšte. Njihova Sadhana ne zaslužuje to ime.

Život mora da se sagledava kao manifestacija triju Guna, kao igra temperamenata koji povlače konce

lutke. Ova svest mora da prožme svaku misao, reč i delo. To je Jnana koju trebaš. Sve ostalo je Ajnana.

21

Jnani neće imati ni tračak ljutnje u sebi, voleće sva bića; neće biti zatrovan egom, delovaće onako kao što

govori. Ajnani će se identifikovati sa sa grubim telom, čulima i umom, starima koje su samo oruđe i

instrumenti. Večito čista Atma je iza uma, i tako ova greška Ajnanija vodi ga u nevolju, gubitak i jad.

Sva imena i fome koje ispunjavaju ovaj univerzum i sačinjavaju njegovu prirodu su samo tvorevine Uma.

Stoga, um trenba da se kontroliše i njegove neuračunljive ideje smire da bi se uvidela Istina. Uvek u

pokretu valovi jezera moraju da budu utišani kako biste jasno videli dno. Isto tako, valovi neznanja koji

talasaju um moraju da budu smireni.

Stranica 26.

Držite um podalje od niskih želja koje trče za prolaznim užicima. Skrenite svoje misli od ovih i usmerite ih

prema večitom Blaženstvu koje potiče od znanja Unutrašnjeg Božanstva. Držite ispred oka uma greške i

padove čulnih užitaka i svetovne sreće. Tako, možete da rastete u razlučivanju, nevezanosti i duševnom

rastu.

Kao što se zlato koje se topi u peći oslobađa nečistoća i sija u čistom veličanstvu, čovek takođe mora da

se topi u peći Yoge na vatri Vairagye. Imati ovu Jnanu je znak Samadhija, kao što su to neki objasnili.

Za ove koji su sposobni da se samokontrolišu u skladu sa ovim rečima, unutrašnja snaga će se postepeno

porasti i Realnost koja se sad ne razume će se očistiti od magle. Strpljivo kultivišite naviku meditacije na

vašu Atmičnost i vidite partikularno kao Univerzalno. Kroz Samadhi, postignuće Oslobođnja je

garantovano.

Izvor egoizma itd., potiče od neznanja Osnovne Istine. Kad znanje Atme osvane, neznanje sa svojim

turobnim mislima brige i jada će nestati. Znak Jnanija je odsustvo egoizma, istrebljenje želja, osećaj

jednake Ljubavi za sve bez razlike. Ovo su osnove Atmajnane.

Možete da vidite bez očiju, čujete bez ušiju, govorite bez jezika, mirišete bez nosa, dodirujete bez tela,

hodate bez nogu; da, uvek imate iskustvo bez uma. Jer vi ste Čista Esencija Sami po sebi; vi ste Vrhovno

Jastvo. Nemate svesti o ovoj Istini; zato se gušite u neznanju. Osećate da ste samo čula i stoga

dožjlviavate jad. Pet čula su ograničena umom; to je um koji odvojeno aktivira čula i koji je pogođen

njihovim reakcijama. Čovek čita kroz oko povezano sa umom i stoga doživljava poraz. Ali Jnani ima

Divyachakshu, Božansko oko, jer ima Božansku viziju; on može da čuje i vidi bez pomoći čula.

Stranica 27.

Kao što je rečeno u Giti, Gospodova stopala su svuda, Gospodove ruke su posvuda. Njegove oči, Njegove

uši su svuda. On vidi sve, On čini sve. Lišen čula, On čini da sva sva čula funkcioniraju. Za shvatiti ovu

misteriju, mora da se hodi putem Jnane. Kada se osoba razvije u potpunog Jnanija, ona postaje To i To je

22

uronjeno u njega i obadvoje postaju nerazlučivi. Onda on shvati da je nedokučiv, identifikovani

Brahmam, neogrinačen sa iluzornom superimponiranjem imena i forme.

Kada vatra gori, svetlo može da se razluči iz daleka; ali oni koji su daleko ne mogu da se nadaju da će

osetiti njegovu toplinu. Isto tako, jednostavno je opisati blistavost Jnane za osobe koje su daleko od

postignuća; samo oni koji su joj se približili i osetli je i uronjeni su u nju mogu da iskuse njeznu toplinu i

radost, koja potiče od nestanka iluzije.

Zbog ovog, neprekidan Thapas, neprekidna meditacija na Boga su potrebni. Čista Esencija može da bude

spoznata Bhakthi Sadhanom. Cilj Bhakthi je zaista Jnana. Kad autor piše predstavu, cela predstava će već

da bude u njegovom umu, pre nego što stavi olovku na papir, čin nakon čina, scena nakon scene. Ako on

nema sliku cele drame u svom umu, on nikad neće posegnuti za idejom da je napiše. Ali uzmite slučaj

publike. Oni mogu da shvate priču samo nakon što je drama završena; ona se otkriva scenu po scenu.

Jednom kad su shvatili temu, oni takođe mogu sa samopouzdanjem da opišu drugima sadržaj priče.

Slično, za Gospoda, ova Drama Vremena sa tri Čina, Prošlost, Sadašnjost i Budućnost, je jasna kao kristal.

U treptaju Oka, On zna sva Tri. Jer On je Sveznajući; to je Njegov Plan koji se odvija, Njegova Drama koja

se daje na pozornici Kreacije. I glumci i gledaoci su izgubljeni u konfuziji, ne mogu da naslute njeno

značenje i razvoj. Jer kako može jedna scena ili jedan akt otkriti njeno značenje? Morate da prođete kroz

celu predstavu da bi se priča otkrila.

Bez jasnog razumevanja predstave u kojima oni igraju svoje uloge, ljudi prijanjaju za grešku da su oni

Jiviji i protraće svoje živote, udarani valovima radosti i žalosti.

Kad je misterija razjašnjena, i predstava se pokaže samo kao predstava, spoznaja osvane da ste vi On i da

je On vi. Stoga, pokušajte da spoznate Istinu iza Života, tragajte za Osnovnim, hrabro idite za

inherentnom Stvarnošću koja je ispod svega. Tragaoci Jnane moraju uvek da budu svesni ovoga.

Stranica 28.

Gospod je u svakom srcu, u suptilnoj kao i gruboj formi. Tako Jnani, koji je imao viziju Atme koja

dominira na Unutrašnjem Planu, nikad neće biti pogođen tugom; ona nikad ne može da ovlada njime.

Atma je mravu i slonu, u atomu kao i u atmosferi. Sve jer prožeto Brahmamom. Tragaoc mora da

preusmeri svoju pažnju od vanjskog sveta ka unutra; mora da sazna uzrok uznemirenja uma. Ovaj proces

će se umanjiti i uništiti aktivnosti uma koje vas čine da sumnjate, raspravljate i odlučujete. Od tog

stepena pa napred, ushićenje bivanja samim Brahmanom biće stalno. Ovo će stabilizovati Sath-Chith-

Anandu koja proizlazi iz tog iskustva.

Takav Jnani nikad ne može biti pogođen radošću ili bolom, bez obzira koliko je velika; uvek će biti

uronjen u okean Atmanande, blaženo nesvestan sveta oko sebe, daleko iznad njegovih zapleta.

Ovo je disciplina Brahma-abhyaasa, drugim rečima, uvek prisutna vežba prisećanja na Brahmama

Univerzuma, molitva tom Aspektu Brahmama s Formom, pričanje o Njegovoj Slavi, bivanje u Njegovom

Drušvu i življenje uvek u Njegovom Prisustvu. Zato je Panchadasi rekao, "Thath chinthanam, thath

23

kathanam, anyonyam thath prabodhanam, ethath eka param thwam cha, Jnanabhyaasam vidur

budhaah". "Misli posvećene samo Njemu, govor posvećen samo Njemu, razgovor usmeren samo na

Njega, ovo jednousmereno postojanje mudri nazavaju Disciplina Jnane". Ovo je lekcija koju je Krishna

poučio u Giti. "Math chiththaa mathgatha praanaa bodhayanthah parasparam, kathayanthi cha maam

nithyam thushyanthi cha ramanthi cha". "Oni fiksiraju um na mene, oni prežive samo zato što me dišu,

oni dele informacije jedno drugom o Meni, oni razgovaraju samo o Meni, oni su sretni i zadovoljni samo

sa ovim". Ova neprekidna misao na Gospoda se još zove Brahmachinthana ili Jnaanaabhyaasa ili

Atmaabhyaasa.

Um trči za spoljašnjim objektima samo jer ga vuku čula ili zbog zablude koju je uzrokovalo

superimponiranje spoljašenjeg sveta na karakteristike stalnosti, itd. Stoga se uvek iznova moraju vraćati

da bi putovali ka ispravnom cilju.

Stranica 29.

Na početku posao je težak; ipak, ispravnim treningom, uznemirenosti mogu da budu smirene Japom Om.

Vežba se sastoji od sama, dama, uparathi, thithiksha, sraddha i samadhana. Drugim rečima, um se

kontroliše dobrim savetom, višim privlačnostima, povlačenjem iz čulnih objekata, mogućnošću da se

nosite sa usponima i padovima sudbine, čvrstinom i stabilnošću. Nepokoran um može polako da se

okrene prema Brahmadhyani ako mu se najpre pokaže slatkoća Bhajana, delotvornost molitve i

smirujući efekti meditacije. Mora također biti vođen negovanjem dobrih navika, dobrog društva i dobrih

dela. Dhyanam će, kako napreduje sve više, dati sve veći interes. Um tako treba da bude zatvoren u

pećinu srca. Konačni rezultat ove discipline je ništa manje nego Nirvikalpa Samadhi ili nesmetana

Smirenost.

Ovaj Samadhi je istinski govoreći Brahmajnana sam po sebi, Jnana koja daje oslobođenje ili Mokshu.

Disciplina za ovo sastoji se od tri vežbe: odustajanje od žudnje, eliminacija uma i razumevanje Stvarnosti.

Ova tri trebaju da se neguju ravnomerno i sa istim žarom. Inače, uspeh ne može da se osigura; jedno od

njih nije dovoljno. Instinkti ili impulsi ili Vasane su prejaki da bi posustali lako; oni čine čula aktivnim i

pohlepnim i vežu osobu sve više. Pažnja stoga treba da bude data sublimaciji ili podjarmljivanju čula i

nagona iza njih, do razvoja samoodricanja, neumorno sleđenje razuma i razlučivanje kako um ne bi

preuzeo kontrolu nad čovekom. Kad se um pobedi, osvit Jnane je u najavi.

Sadhaka mora da bude uvek budan, jer čula mogu da se trznu svaki čas: naročito kad se Yogi druži sa

svetom i svetovnjacima . Osnovna Istina mora da se konstantno drži isped oka uma. Želje ne bi trebale

da se množe. Vreme ne bi trebalo da se gubi; ne, ni jedna minuta. Žudnja za jednom ugodnom stvari će

uroditi sa žudnjom za još ugodnijim stvarima. Presecite sam koren želje i postanite čovek koji upravlja sa

sobom. Odustajanje od želja će vas brzo odvesti do vrhunca Jnane.

Jnani ili oslobođena osoba neće biti pogođena radošću ili tugom, jer kako može bilo koji događaj

prouzrokovati reakciju u njemu koji je izbrisao um? Um je taj koji vas čini da 'osećate'; kad je osoba uzela

24

otrov koji umrtvljuje svest, on ne oseća ni bol ni radost, jer tad je telo rodvojeno od uma. Isto tako,

mudrost, kad osvane, razdvaja um i drži ga na odstojanju od svih kontakata.

Stranica 30.

Posebnom disciplinom, turbulencija uma može da bude stišana; kao rezultat ovoga, postaje moguće da

se iskusi Blaženstvo Atme, slobodno od njegovih potezanja. Um ga privlači napolje i nudi objektivna

zadovoljstva. Ali mudar čovek zna da su ona prolazana. Za njega je Atma dovoljno da ispuni sve želje za

srećom - potpunom i trajnom. Tako da on neće imati potrebe za spoljšnjim svetom.

Jnani će zadobiti neke posebne moći također, kroz svoje dobronamerne rezolucije, njegove

dobronamerne poticaje i svrhe. Putem ovih, on može da postigne sve što želi. Veličina statusa Jnanija

zaista neopisiva, iznad imaginacije. Iste je prirode kao blistanje i veličanstvenost Samog Gospoda. Zašto,

on postaje Brahmam koji je oduvek bio. Zato je objavljeno, Brahmavid Brahmaiva Bhavathi, Brahmavid

Aapnothi Param. Drugim rečima, "onaj ko zna Brahmana postaje sam Brahman; postiže Brahmanstvo."

Činjenica da je ovaj svet nestvaran i samo Brahman je stvaran, mora postati jasna; onda će svi impulsi

biti uništeni; neznanje razoreno. Dragulj Jnane mora biti ukraden od Uma; to To uhvaćeno, dragulj može

da bude vraćen. Dragulj vam daje pravo na status i dostojanstvo Brahmama, koje odmah usvajate.

Velike duše koje su dostigle ovu Atmajnanu zaslužuju obožavanje. One su svete; jer su dosegle

Brahmam, pravo svako ga na svetu, bez obzira koliko je velik i bez obzira na oblik Tapasa. To je

Kraljevstvo koje oni traže, čast kojoj teže. Ovo je velika misterija, misterija razjašnjena u Vedama,

Upanishadama i Sastrama. Rešenje ove misterije čini život vrednim; to je ključ oslobođenja.

Stranica 31.

Istina i laž moraju da se drže odvojeno oštrim nožem Jnane. Ona drži svet podalje i donosi na dohvat

Dom Gospodnji. To Obitavalište je Nithyananda, Večitog Blaženstva, Paramananda, najvše Blaženstvo;

Blaženstvo Brahmana:

Maya, svojom snagom (1) skrivajući stvarnu prirodu i (2) impozicijom nestvarnog na stvarno, čini jedan i

jedini Brahmam da se pokazuje kao Jiva, Eswara i Jagath, tri entiteta dok postoji samo jedan! Snaga

Maye je latentna, ali kad postane očigledna, ona uzima formu uma. Onda mladice ogromnog drveta (koji

je Jagath) počinju da klijaju, razvijajući lišće mentalnih impulsa ili Vasana, i mentalnih zaključaka ili

Sankalpa. Tako je ceo ovaj objektivni svet ništa drugo nego rast ili Vilasa uma.

Jiva i Eswara su uhvaćeni u ovaj rast i nerazdvojno su povezani u Jagathu i tako su oni takođe tvorevine

mentalnih procesa kao stvari koje se pojavljuju u svetu snova.

25

Zamislite Jiva, Eswara i Jagath kao nacrtane; slikoviti Jagath ima i Jivu i Eswaru sadržane u sebi i svo troje

izgledaju kao različiti entiteti iako su kreirani sa istom bojom. Isto tako isti mentalni procesi kreiraju

izgled Jive i Esware kao prožimajućeg i imanentnog, u pozadini Jagatha.

To je Maya koja proizvodi iluziju Jive i Esware i Jagatha: ovo je objavljeno u Sruthima. Vasishtasmrithi je

objasnio da su mentali procesi odgovorni za magični ples Njega i Mene, Ovog i Onog, Moga i Njegovoga.

Izraz "Sohamidam" koji se nalazi u tekstu usmerava na Jiva, Eswara i Jagath. "Sah" znači On,

Nemanifestovani, Superduša, Moć iznad svega, Easwara. "Aham" znači "I", entitet obavijen svešću onoga

koji čini, itd. "Idam" znači ovaj objektivni svet, opažajni čulni svet. Tako je jasno da su ova tri samo

produkti mentalnih procesa i nemaju nikakvu apsolutnu vrednost; njihova vrednost je samo relativna.

Stranica 32.

U budnom stanju i za vreme sanjanja, ovo troje izgledaju stvarno, ali za vreme dubokog sna dok smo

nesvesni (kao kad padnemo u nesvest), um ne radi i tri ne postoje! Ova činjenica je u dometu iskustva

svih. Stoga, sada nije jednostavno za vas da shvatite da će sva ova tri nestati zauvek kada su putem

Jnane, mentalni procesi uništeni. Tada osoba zadobija slobodu od vezanosti za ova tri i zna za Jedan i

Jedini Entitet. Ustvari, on se stabilizuje u Advaitha Jnani.

Samo Jnana je izvojevana analizom mentalnih procesa može da dokrajči Mayu. Maya cveta na neznanju i

odsutnosti razlučivanja. Stoga, Vidya donosi sudnji dan Mayi.

Grozničavost nastaje kao rezulat vaših dela; ona cveta na pogrešnim modelima života i ishrane; ona

raste sa razvojem takvog lošeg ponašanja. Ideja o zmiji što je Maya, cveta na neznanju o pravoj prirodi

konopca; ona raste i postaje dublja time što čovek više zaboravlja konopac koji je osnova. Neznanje koje

sprečava i odlaže ispitivanje prirode Atme čini da Maya cveta. Maya potaknuta ovim stavom postaje

gusta kao mrak. Kada plamen Jnana prosvetli, mrak je otklonjen zajedno sa iluzijom o Jivi, Jagathu i

Eswari.

Ispitivanje čini da zmija nestane; ostaje samo konopac posle toga. Isto tako, Maya i cvetavanje Maye

kroz um kao Jiva, Jagath itd., će nestati čim se uradi Vichara o realnosti pojavnosti. Osoba shvaća da ne

postoji ništa drugo osim Brahmana. Samo Brahman preostaje.

Što se tiče pitanja, kako jedna stvar može da se pojavi kao dve, može da se da odgovor da, pre

ispitivanja, Brahmam izgleda kao Jagath iako je njegova prava priroda nije prošla kroz nikakvu promenu,

baš kao što shvatamo da je zdela zdela, nakon što ispitivanje pokaže da je to u osnovi samo glina. Kruna,

naušnice, lančić svi izgledaju različito dok ispitivanje ne otkrije da su oni u osnovi, fundamentalno, zlato.

Isto tako, jedan Brahmam je prisutan u mnogim formama i pod raznim imenima tako da daje impresiju

multipliciteta. Samo Brahmam jeste, bio je i biće. Uverenje da je ovaj Jagath samo superimpozicija je

stvarna Vidya. Ova Vidya je kraj celog neznanja.

26

Stranica 33.

Zec nema rog; to je opis nečega što je superimponirano; znanje realnosti samo će uništiti ideju zauvek.

Tad će pogrešna ideja izbledeti. Samo oni u neznanju će prijanuti za Mayu kao Istinu; mudri će opisati to

kao "Neopisivo" ili "Iznad objašnjenja", jer je teško objasniti kako je Maya nastala. Mi samo znamo da je

tamo, da zavara. Mudri je nazivaju "zečevi rogovi".

Kad se bezazlenoj deci kaže, "Gle! Eno se šulja duh tamo!", oni veruju da je to istina i jako su preplaše.

Isto tako, nerazmišljanje, osobe u neznanju postaju uverene u realnost objekata oko njih putem uticaja

Maye. Oni nadareni sa Vivekom, međutim, razlikuju između pravog Brahmana i lažnog Jagatha; drugi,

koji nisu u mogućnosti da to učine, ili da spoznaju pravu prirodu Maye, jednostavno je odbace kao

'iznad opisa, 'anirvachaneeya'.

Jnaniji koji su jasno spoznali njezine istinske karakteristike kao mojka čiji je leš kremirao sin! To je

iskustvo Maye koje daje polet Jnani, ili 'otkroviteljsku mudrost'. Dete Vidya ubije majku čim se rodi. Dete

se rađa sa tom svrhom ubistva majke, i njegov prvi zadatak je priordno kremacija mrtve majke.

Kad se jedno drvo trlja o drugo u šumi, nastaje vatra i ona sagoreva oba drveta. Isto tako, Vidya ili znanje

koje je nastalo od Maye uništava sam izvor znanja. Vidya spaljuje Avidyu do pepela.

Kao izraz "zečev rog", što je ime za nepostojeću stvar, Maya je također nepostojeća i osoba samo treba

da zna kako da je izbaci iz svesti. Tako kažu Jnaniji.

Niti je ovo sve. Označite bilo što nepostojećim kao Avidya ili Maya. Što god postane beznačajno,

bezvredno, neistinito, bez osnova i bezživotno kada znanje raste, to možete da uzmete za Mayinu

manifestaciju.

Stranica 34.

Druga zanimljiva tačka je sledeća: Može se raspravljati da Maya donosi Vidyu, Maya je ispravno i

prikladno i zaslužuje poštovanje; ali Vidya koja potiče od nje takođe nije stalna. Čim je Avidya uništena

putem Vidye, Vidya takođe svršava. Drvo i vatra, obadvoje su uništeni kad vatra završi svoj posao.

Jnana koja potiče od pukog slušanja Vedanthe ne može da se nazove Direktno Znanje. Pošto greška

zamenjivanja jedne stvari sa drugom nije odstranjena stvarnim iskustvom u tom procesu učenja, kako

može da se tretira kao direktna ili autentična? Ne, ne može biti; ona je samo indirektna.

Naravno, slušajući o Swarupi Brahmana (koji je jednino Sath, Chith i Ananda), osoba bi mogla da stvori

sliku ili zamisli Ga; ali osoba stvarno mora da 'vidi' Brahmana, Svedoka Pet Ovojnica osobe (Annamaya,

Pranamaya, Manomaya, Vijnanamaya i Anandamaya.)

Možda znate iz Sastra da onaj koji ima četiri ruke i nosi Sankha, Chakra, Gada i Padma u njima je Vishnu;

možda Ga čak i zamišljate tako u Dhyani; no ipak, dok Ga stvarno ne 'vidite' vašom vlastitom vizijom,

27

znanje zadobijeno studiranjem ikonografije nikad ne može da se porediti sa Prathyaksha ili Direktnom

Percepcijom.

Pošto se Oblik Vishnua zamišljena drugačije i kao spoljašnje kad se razume kroz studiranje Sastra, ono

što zaista dobijate je indirektna inferenca, ne Direktno Iskustvo. Iako je osoba u neznanju o činjenicama

da je Brahman Njegovo vlastito jastvo (ne različito ni vanjsko), zar ne može da Se realizuje kao Brahman

čim čuje objavu Mahavakye koja kaže "that thwam asi" koja otkrica tu temeljnu Istinu? Ali on to ne čini.

Možete da sumnjate da li znanje dobijeno od Sastra o stvarima različitim od vas, kao Raj itd., ima ikakve

vrednosti; ali to ne biste trebali da govorite! Jer te iste Sastre su rekle da ste vi Sam Brahman, da ste vi

fundamentalno Brahman i ništa više, putem Mahavakya ili Velikih Proglasa. I one vas također

opomenjuju da se Direktno Iskustvo ne zadobija pukim slušanjem Mahavakya!

Stranica 35.

Progres aspiranta je ove prirode: On razmišlja o onom što je čuo sa verom i posvećenošću dok ne shvati

karakter Atme indirektno; onda, da bi pretočio to znanje u stvarno iskustvo, on započinje process

Manane, npr., okrećući ga u Manasu ili umu.

Atma je prisutna svuda i u svemu je; ona je nedotaknuta; sveprisutna je kao Akasa ili Ether; čak je iznad

Akase; Akasa je u Chithu ili Univerzalnoj Svesti; tako da se oslovljava sa 'Param' ili Iznad; u Sruthima je

opisana kao 'Asango-ayam Purushah'. "ovaj Purusha je nevezan".

Atma je bez afekta i netaknuta bilo čim; iznad svega je i slobodna je od uznemirenja i aktivnosti. Ne biste

trebali da sumnjate da li je bezgranična ili ne. Ona je iznad triju Ograničenja Prostora, Vremena i Uzroka.

Ne možete da kažete da je Atma na jednom mestu, a na drugom ne. Nije ograničena prostorom. Ne

možete da kažete da postoji u jednom periodu vremena, a u drugom ne. Nije ograničena vremenom.

Atma je sve; ne postoji ništa što nije Atma. Atma je Sve. Stoga nema ograničenja Vasthu, (netvari), ili

Imena ili Oblika. Atma je Potpuna i Slobodna; znati ovo je najcelovitija Jnana, Najviša Istina.

Sumnja može da ponikne ovde: Ako je Atma prisutna u svemu, kao Akasa, zar nije onda podložna

tranformaciji, Vikara, ili promeni? Ne; postoji, izvire, raste, menja se, opada, umire – ovo su šest

transformacija ili Vikara; ali Atma je univerzalna, večiti svedok koji spoznaje Akasu i druge elemente,pa

stoga nema nikakvih modifikacija; ona je Nir-Vikara.

Kada se kaže da je Atma Nir-Vikara, to znači da neke durge stvari imaju Vikaru ili modifikaciju. Stoga se

postavlja pitanje, kako reč, Adwaitha, može da se koristi? Sad, neke stvari imaju Vikaru, a druge nemaju.

Ali kada ne postoji ništa osim Atme, pogrešno je pričati o dvostrukom entitetu; nije dva; jedan je! Nema

sumnje u ovo; ne može da nastane.

Kako može da se kaže da nema ništa izvan Atme? Iz ovo razloga: Atma je Uzrok svega ovoga, i ne može

da bude razlike između Uzroka i Posledice. Uzrok ne može da bude bez Posledice, Posledica ne može da

bude bez Uzroka.

28

Stranica 36.

Neki mogu da boluju od sumnje: kako Atma može da bude Univerzalni Uzrok? Atma je Univeralni Uzrok

jer je Univerzalni Posmatrač. Posmatrač je uzrok cele zablude u ovom svetu; posmatrač stvara srebro na

majci bisera; razne scene sveta snova su kreacije posmatrača. Isto tako, Atma, koja je posmatrač, je

instrument za multiplicitet stvari koji se doživljavaju za vreme budnoga stanja.

Svet je iluzija, koji na račun igre Maye ostavlja dojam da je pooldžan promeni imena i formi i involuciji

istih dok ne dođe do velikog raspada Pralaye ili Univerzalne Vatre, Iluzija nestaje sa Svetlošću Jnane, kao

što Svetlo razotkriva zabludu da je konopac zmija! Onda, znanje Atme je Sve, puni i ispunjava; Atma je

jedna potpuno! To također obznanjuju Sruthi.

Atma je uvek zadovoljna i blažena. Za tebe, jedna stvar izgleda privlačnija od druge i tako ovo čulno

vezivanje i privrženost su rezultat iluzije i želje. To je poput psa koji glođe kost i kad krv procuri iz

njegovog jezika i pomeša se sa košću, on pronalazi sve više slasti u kosti zbog dodatnog ukusa. Kad

dobije drugu kost, odbacuje prvu i trči za drugom. Što Atma čini je da superimponira na spoljašnje,

prolazne objekte, njeno unutrašnje blaženstvo, i tako obavija taj objekt sa određenom privlačnošću.

Objekti se smatraju za one koji daju zadovoljstvo, ali u stvari nije tako; oni samo dodaju žalosti. Uvek

promenljivo, ova naklonost prema stvarima kako je posmatra oko u zabludi; je ograničena, ne

neograničena.

Vezanost za Atmu neće podleći nikakvim modifikacijama; čak kad čula i telo propadnu, Atma će preostati

i uliti blaženstvo. Neograničena je i neuništiva. Svako ima vezanost za Sebe ili Atmu. To je pririroda

ParamanandE. Iz ovog razloga, također se opisuje da je prirode Sath, Chith i Ananda.

Stranica 37.

Da li su ovo troje karakteristike ili kvaliteti Atme? Ili su njezina esencija, njezina priroda? Sumnja ovoga

tipa može da se pojavi. Crvenilo, vrućina i blistavost su priroda Vatre, ne njeni atributi. Atma, takođe, na

isti način, ima Sath, Chith i Anandu kao njezinu samu prirodu. Agni je jedno i Atma također je jedna, iako

obadvoje mogu da izgledaju kao različito. Tečnost, hladnoća i ukus su sama priroda Vode; pa ipak, voda

svuda je ista, ne različita.

Atma je jedna; ona uključuje sve, znajući je, sve se zna. Atma je svedok pet kosa osobe; Annamaya,

Pranamaya, Manomaya, Vijnanamaya i Anandamaya. Kako može biti sveznajuća, može se pitati? Atma je

Chith, a sve ostalo je Jada. Samo Atma može da zna, ništa drugo nema sposobnost znanja; i Atma zna da

je sve ostalo Atma. Da li zdjela može da zna Akasu unutar nje? Iako ne zna, Akasa je jedako tamo. Ali

Atma u čoveku zna čak inertno koje je od čula. Tako, telo, kuća, polje, selo, zemlja, je sve "znano"; isto

tako, neviđene predmete kako raj, itd., su predmet 'razumevanja'.

29

Iako multiplicitet tela, države, itd., ne postoji, oni tako izgledaju jer, oni su formirani tendencijama uma;

oni se jednostavno pojavljuju na platnu kao različiti i drugačiji. U snu, iako osoba doživljava multiplicitet,

osoba zna da su to nestvarne kreacije vlastitog uma; ovo je jasno svedoku sna. Slično, iskustvo budnog

stanja je također mentalna slika, najviše. Ljudi također pričaju o raju, itd., iako nemaju iskustvo.

Preispitivanje Istine i Jedinstva iza svega ovoga je dužnost Jnanija, njegova stvarna karakteristika.

Neki ljudi kažu da su imali Realizaciju! Kako to može da se uzme kao istina? Kad prema izjavi, "Aham

Brahmaasmi", osoba razume da "Ja sam Brahmam", Jivi koji je 'Ja' je entitet koji mutira, Vikari. Kako je

moguće da on spozna? Ubogi ne može da shvati da je monarh; isto tako, mutirajući entitet kao što je

čovek ne može da spozna nepromenjivog Brahmana, niti utvrditi da je on Brahman.

Stranica 38.

Ko je ovaj Jivi koji zove sebe 'Ja'? Razmišljanje o ovom problemu, on će uvideti da je 'Ja' nepremenjivi

stalni svedok, Atma, koji zaboravljajući svoju stvarnu prirodu smatra sebe dodirnutom promenom, iz

pustog neznanja. Kada on namerno uloži misao o svom identitetu, znaće, "Ja nisam Vikari, Ja sam svedok

ega," ega koji je podložan patnjama stalne promene; onda, od ovog koraka, on će da nastavi sa

identifikacijom nepromenjivog Vidioca ili Svedoka (ili Sakshi) sa sobom. Posle ovog stepena, nema

problema u realizaciji "Aham Brahmaasmi".

Kako to može da se kaže da je Sakshi onaj koji stvarno realizuje Aham Brahmaasmi? Ko je taj koji

realizira? Da li je to Sakshi? Ili Jivi, koji sebe naziva Ja i podložan je promeni? Ako kažemo da je Sakshi taj

koji tako razume, problem je da je to svedok od 'Ja' i on nema ega, ili Aham ideju. Ako kažemo da je to

Aham, onda kako to može da bude Svedok takođe? Onda će morati da bude podložan promeni ako je

Aham. Sakshi također postaje Vikari! On ne može da ima ideju kao što je, "Ja sam Brahman"; stoga nikad

ne može da shvati, "Ja sam postao Brahman". Stoga, stoga nema smisla govoriti da Sakshi realizuje,

"Aham Brahmaasmi".

Onda, ko je taj onda koji spoznaje ovu Istinu? Postaje neophodno reći da je to Jivi, 'Ja' taj koji to čini. Jer

praksa meditacije na identičnost sa Brahmanom radi samo Ajnani zbog svoog oslobođenja od shackles

iluzije. Sakshi nema Ajnanu i nema potrebe da je se osobađa! Samo onaj koji je u neznanju mora da

poduzme korake da ga se otkloni. Kvaliteti kao što je neznanje ili znanje vežu se samo za Jivija, ne za

Sakshi, a dokaz za ovo je stvarno iskustvo. Jer Sakshi koji je navodno vidljiva osnova za Jnanu i Ajnanu,

nema ni jednu, dok je Jivi aktivno vezan za ovo dvoje.

Neki mogu da posumnjaju, kako je ova razlika nastala. "Da li Sakshi zna Jivija, Ja, koje se menja,

modifikuje i uznemirava? I ko je ovaj svedok? Mi nismo svesni toga", oni mogu da pitaju. Ali prolazeći

kroz patnju Ajnane i traganje za utehom u proučavanju Vedanthe, osoba zaključuje da mora da bude

Svedok, nedotakna prolaznim oblacima. Posle, Sakshi ili Atma, koje je osoba znala rezonovanjem, se

shvata putem stvarnog iskustva, kada se superimpozicija iluzije sveta otklonja Sadhanom.

30

Stranica 39.

Iskustvo Jnana je dostupno samo Jiviju, jer samo on ima Ajnanu. Tako je i Jivi, ne Sakshi, onaj koji zna

"Aham Brahmaasmi". Posle osvita toga znanja, 'Ja' će nestati. On postaje Brahman. Sada, ko je taj koji je

video? Šta je to što se videlo? Šta je taj prizor? U izjavi, "Ja sam video", svi ovi su latentni, zar ne? Ali

posle toga, reći, "Jas am video" je besmisleno; nije tačno. Reći, "Ja sam znao" je isto pogrešno; samim

viđenjem nepromenjivog jednom, promenjivi Jivi ne može da se transformiše u Sakshi! Videvši kralja

jednom, da li se prosjak može da se preobrazi u monarha? Isto tako, Jivi koji je jednom video Sakshi ne

može odmah da postane Sakshi. Promenjivi Jivi ne može da shvati "Aham Brahmaasmi", bez da se pre

toga ne pretoči u Sakshi.

Ako je rečeno da Jivi, koji nema ideju o svojoj osnovnoj podlozi, može rezoniranjem da shvati da je

Brahman, kako onda može to da 'izjavi', sa toliko reči? Kada je neko postao kralj, status kralja prepoznaju

drugi, ne sam kralj, zar ne? To je znak gluposti ili želja za inteligencijom.

Uhvaćen u krugove promene, veoma je teško, ali ne nemoguće, realizovati da je osoba samo svedok

ovog prolaznog šoua. Tako Jivi mora najpre da pokuša da vežba stav svedoka, kako bi mogao da uspe da

spozna svoju esencijanu prirodu Brahmana. Letimice videti kralja unutar palate ne pomaže prosjaku da

dođe do blaga ili moći; isto tako, Jivi ne samo da mora da zna Sakshi, (Sakshi, eteričniji nego nebo, iznad

trourtske kategorije znalca, spoznatog, i znanja, večita, čista, svesna, slobodna, blažena) nego mora da

postane Sakshi. Do tad, Jivi nastavlja kao Jivi, ne može da postane Brahman.

Činjenica je, sve dok 'Ja' postoji, stanje Sakshi ne može da se postigne. Sakshi je unutrašnja bit svega,

'imanentan', utelovljenje Sath, Chith i Anande. Ne postoji ništa iznad ili van njega. Reći da takva Punoća

je 'Ja' je besmislena izava. Također je pogrešno nazivati to Vizija ili Sakshathkara.

Sruthi nisu također smatrali Jivu i Brahmu iste prirode. Značajniji identitet prema Sruthima je onaj Akase

unutar jednog lonca i Akase u drugom loncu. Akasa u loncu je ista kao Akasa u tavi; Akasa u loncu je

Akasa koja ispunjava sve svuda. Akasa u loncu je večno puna, imanentna Akasa. To je

mukhyasamaanaadhikaaranyaaya.Vetar u jednom mestu je vetar u svim mestima; sunčev sjaj na jednom

mestu je sunčev sjaj posvuda; Bog u jednoj slici je Bog u svim slikama. Ovo je vrsta jedistva koja treba da

se shvati.

Stranica 40.

Isto tako, svedok u jednom telu je isti Svedok u svemu.

Ali Sruthi ne objavljuju da je Jivi Brahman, kako to izjava Aham Brahmaasmi indikuje. Dozvoljava

ograničeni, restriktovani identitet. Drugim rečima, Ja Jivija mora da se odbaci rezonovanjem; onda,

Brahman preostaje kao balans, i spoznaja sviće "Aham Brahmaasmi"; ovo je ograničeni proces

identiteta. Nastavljajući kao Jivi, osoba ne može da spozna esenciju, Brahmana; prosjak mora da

zaboravi na svoje telo da spozna da je kralj; isto tako, čovek mora da zaobiđe ljudsko telo, koje je osnova

za njegovu Ja-ličnost, da spozna svoju prirodu, koja je božanska.

31

Ljudska ličnost mora da se odbaci unutrašnjom devocijom i discplinom i sticanjem Božanstva; onda

osvanjuje znanje da je osoba božanska. Ograničenja Jivija moraju da se prevaziđu pre nego što

Brahmanstvo osvane.

Naravno, osoba može da spazi na čas Brahmanstvo za vreme dubokog sna kad je osoba slobodna od svih

mentalnih uznemirenja, ili Vikalpa. Taijasa za vreme stadija sanjanja postaje Viswa u dubokom snu, i

razmišlja: "Da li sam ja svo ovo vreme putovao diljem različitih zemalja, prolazio kroz mnogostruka

iskustva? Zar ovo nije sve bila fantazija? Nikad nisam bio umešan u sve ovo; Ja sam sretno spavao

nedotaknut bilo čim". Kao čovek koji se oporavlja od intoksikacije, ili oslobođen bolesti, ili kao prosjak

koji nalazi bogatsvo i zaboravlja svoje siromaštvo, čovek shvata da je Božanski i uživa u Božanskom

blažentvu.

Sa iskustvom jedinstva sa Gospodom, Jivi izjavljuje, "Ja sam Brahman, gde su nestali svi promenljivi

svetovi? U kakvoj sam zabludi bio da sam bio uhvaćen u zbrku Jive i Jagatha! Prošlost, sadašnjost i

budućnost stvarno ne postoji uopšte. Ja sam Sath-Chith-Ananda Swarupa, slobodan od tri vrste razlika".

On je uronjen u Blaženstvo Brahmana. Ovo je ostvarenje Jnane.

Stranica 41.

Jivi može da spozna sebe samo uništenjem svih ograničenja. Um je najveći od ovih. Um prolazi kroz dva

stadijuma dok se razara, Rupa-laya, istrebljenje obrazaca uma i Arupa-laya, ukinuće uma. Agitacije uma

su Rupe. Onda nastupa stanje ekvilubrijuma u kojem postoje Ananda Satha i Chitha; gde također Arupa

ili bezoblični Um nestaje. Ukinuće uma je dvovrsno, naime, modela uma i samog uma. Prvo se odnosi na

mudrace, oslobođene za života; drugo na Videha Mukthe. Sada, samo Rupa-laya je moguća. Ovo

omogućuje osobi da uživa u Blaženstvu koje potiče od iskustva Jedinstva sa Brahmanom.

Tako, um je ograničen na Jivija; mora da se pobedi; svesnost tela mora da nestane; stabina vera mora da

se neguje u Jnani; zabluda će tada nestati; sva 'Ja-osećanja' će nestati; svaki trenutak, izvor Sath-Chith-

Anande da se izlije u osobu. Ovo je stvarna Sakshathkara. Acharyas također naglašava ovu disciplinu i

razmišlja nad ovim blaženstvom. Ovo je uistinu Istina.

Da bi osoba dobila pravo da se upusti u ispitivanje Atme, osoba mora biti obdarena sa Sadhana

Chathushtaya ili Četirima Kvalifikacijama. Učenost u svim Vedama i Sastrama, isposništvo, veština ritula,

posvećenost japi, dobročinstvu, hodoščašću – ništa neće pomoći u dobijanju ovog autoriteta. "Saantho

dantha uparathi thithiksha...", kažu Sruthi; tako staloženost, samokontrola, povlačenje čula, postojanost

– samo ovi mogu da daruju tu titulu; ne kasta, boja, ili društveni status. Bilo da je Pandit upućen u sve

Sastre, Vidwan ili nepismen čovek, dete ili mladić ili starac, Brahmachari, Grihastha, Vanaprastha ili

Sanyasin, Brahmin, Kshatriya, Vaisya, ili Sudra, ili izopštenik, čovek ili žena, Vedas izjavljuju: "Svako je

kvalifikovan, pod uslovom da je opremljen sa Sadhana Chathushtaya".

Puko čitanje Sastra ne ovlašćuje; postignuće Sadhana Chathushtaya koje je tamo spomento je

esencijalno. Može da se javi sumnja: kako osoba koja nije pročitala Sastre može postići Sadhana

32

Chathushtaya? Moj odgovor je: kako osoba koja ih čita može da ih zodobije? "Zato jer zna Sastre, on ne

deluje u duhu posvećenosti Gospodu, postiže mentalno pročišćenje time, zadobija Vairagyu, odricanje, i

druge kvalifikacije u povećanoj meri ". Sada, kako neko ko ne zna Sastre može da ih neguje? pita se.

Zašto ne bi mogao da ih neguje? Prikupljenim plodovima edukativnih uticaja i dobrim delima iz prošlih

života, moguće je postati kvalifikovan za Atmavicharu u ovom životu, bez studiranja Sastri.

Stranica 42.

Sad možde da se pojavi pitanje, kako, kada su napori iz prijašnjih života nagrađeni, i kao rezultat toga

osoba je obdarena sa Četiri Kvalikfacije, proučavan Sastra ovde i sada ne pomaže! Neke osobe su takođe

hendikepirane lošim posledicama prošle Karma i njima proučavanje Sastra ne rađa plodom. Ali, što se

tiče karaktera i nagnuća uma, sretnici koji su činili dobra dela u prošlim životima imaju prednost. Učenik

čije je proučavanje hendikepirano prošlim Samskarama je nesretan kao aspirant koji je nije uspeo da

razvije spiritualnu usmerenost uma aktivnostima u prošlim životima.

Pa! Čak kad je osoba izučila Sastre, ako se osoba nije prihvatila Sadhane, osoba ne može da realizira

Atmičku osnovu Egzistencije. Naravno, onaj ko je razumeo spise ima veće šanse da započne sa kursom

Sadhana i vežba ih sa većom postojanošću. Postignuća zadobijena na osnovu prošlih života sada se

pojavljuje kao žestoka žudnja za Oslobođenjem, kao iskren napor da se pristupi guruu, kao odlučna

borba da se uspe u Sadhana, i dolazi do postignuća spoznaje Atme. Uspeh dolazi onima koji su imali

Sraddha više nego ičega drugog. Bez Sraddha, poticaji da se prevede što je pročitano u Sastrama biće

odsutni i učenost će postati teret u mozgu.

Pošto Vairagya itd., su kvalifikacije za realizaciju Atme, učenjaci i ostali imaju jednako pravo na to. Ako se

Atma može da spozna samo putem Sadhane, zašto se mučiti sa savladavanjem Sastra? Pa, za znati sebe,

Sastre su neophodne; ako ste ih spoznali, one su nepotrebne. Ali sve što ste detaljno zaključi iz Sastra su

samo indirektna iskustva; direktna percepcija je nemoguća bilo kojim drugim sredstvima osim

Sadhanom. Samo direktno razumevanje je Jnana.

Stranica 43.

Šta je tačno Atmavichaara? Nije proučavanje atributa Atme, kao što je dato u knjigama, nego analiza

prirode 'Ja', ogoljavanje ovojnica, Panchakosa, putem koncentrisanog razlučivanja, usmerenog ka

unutra. To nije Vichara spoljašnjeg sveta ili vanjskog objektivnog sveta, ili akademsko znanje usmereno

prema interpretaciji teksta. To je analitička peneteracija tajni Atme, koja se dobija oštrim rubom

intelekta.

Nemoguće je realizovati Atmu putem proučavanja Sastra, može da se pita; odgovor je, nije moguće.

Priroda Atme je Sath-Chith-Ananda; ona transcendira Sthula, Sukshma i Karana Sariras; ona je Svedok

buđenja, sna i dubokog sna; može li majstorsko savladavanje značenja ovih reči dati direktnu viziju

Atme? Kako onda može da se vidi? Raskrinkavanjem Pet Ovojinca koje pokrivaju ličnost, negiranjem

33

svake od njih i iskustvom, "Ne ovo", i prolaskom ispod i iznad do podloge Atme, Brahmana, koji se celo

vreme pojavljivao kao različit i mnogostruk.

Bilo što je zagubljeno u kući mora da se traži u samoj kući; kako može da se pronađe u šumi? Brahman

omotan sa Pet Omotača mora da se traži u petoslojnom Telu, ne u šumama Sastričke nauke.

Iako se Brahman ne može razotkriti u Sastrama, one ti govore o Pancha Kosas ili Pet Omotača i njihovim

identifikacionim osobinama i karakteristikama, i stoga intelektualnim vežbama, moguće je dotaći

Atmičku Istinu. Kako neko ko nije učen u Sastrama može savladati proces analize i ovog usavršavanja,

može se pitati. Može da nauči od Gurua, ili starijeg Sadhake, zar ne?

Stranica 44.

Ali jedna činjenica mora da se naglasi opet. Princip Atme izvan dosega čak najdubljeg Pandita koji je

izučio Sastre; može samo da se razume samo putem direktnog iskustva. Zato se kaže da čak osoba koja

je imala viziju mora da pristupi Guruu. Bez vođstva takvog učitelja, Atma ne može da se spozna. Čak

Narada je imao Sanathkumara kao Gurua i Janaka je imao Suku, i drugi Sveci su imal druge Gurue. Kada

osoba ima Milost Gospoda, Guru postaje često suvišan; On sve obznanjuje. Maitreyi, družica

Yaajnavalkye i neuka Leela i Choodala su primeri za pokazati da bez dugotrajnog proučavanja Sastra žene

su u prošlosti učile Atmavidyu od Gurua i postigle uspeh. Naravno, štogod drugo osoba može da ima,

ukoliko ima blagoslov Milosti Gospoda, može sa sigurnošću da ima viziju Atme, koliko god bila manjkava

bila u uopšteno prihvaćenim kvalifikacijama.

Sathya Sai Vahini: Duhovna poruka Sri Sathya Saija

Predgovor

Dragi Tragaoče!

Bhagavan je objavio da je On Božanski Učitelj Istine, Lepote i Dobrote . Gledanjem i primerom, putem

Njegove pisane reči i diskursa, pisama i razgovora, On je instalirao vrhunsku mudrost i davao instrukcije

celom čovečanstvu kako bi ih preveli u ispravno življenje, unutrašnji mir i univerzalnu ljubav. Kada je

Ramakatha Rasa Vahini, unikatna, autentična, nektarska reka u priči o Rami, izdata u "Sanathana

Sarathi", Bhagavan je blagoslovio čitaoce sa novom serijom, koju je nazvao "Bharathiya Paramartha

Vahini" (Reka Indijskih Duhovnih Vrednosti). Dok ovi dragoceni eseji o temeljnoj istini, koji potiču i

hrane Indijsku Kulturu od vremena pre nego što je počela istorija, izdavani, Bhagavan je odlučio da

nastavi sa rekom prosvetljenja i inskurkcija pod celovitijim i značajnim imenom , "Sathya Sai Vahini" -

Ganga od Lotusnih Stopla Gospda - "Tok Božanske Sai Milosti". Ova knjiga, stoga, sadrži dve Vahini koje

su objedinjene u jednu veliku reku.

34

Izdajući ove serije, Bhagavan je napisao, za publikaciju u Sanathana Sarathi, "Ganut hitnošću da ohladi

vrelinu sukoba i utolim bolnu žeđ za 'spoznajom sebe' sa kojom ste pogođeni, vidite, dolazi, Sathya Sai

Vahini, talas za talasom, sa Sanathana Sarathi kao medijum između vas i mene." Sa bezgraničnom

samilošću, ova Sathya Sai inkarnacija Svevolje daje milonlima ljudi u svim zemljama slobodu od bolesti,

stresa i očaja, narkotika, narcisizma i nihilizma. On potstiče one koji pate od tame zbog svojevoljne

slepoće da upale Svetiljku Ljubavi kako bi videli svet i Lampu Mudrosti kako bi videli sebe. "Ovo je mučan

istinit lažan svet; njegova prividna mnogostrukost je iluzija; postoji Jednota, ali se spoznaje od strane

maimed višestruke vizije ljudi kao Mnogobrojnost", kaže Bhagavan. Ova knjiga je dvostruka Lampa koju

je izumio za vas.

Gospod Krishna probudio je Arjunu iz mračne depresije u koju je odveo svoj um, istog trenutka kada je

dužnost zvala na njega da bude to što jeste – nadaleko poznat ratnik, spreman i željan da se bori na

strani pravednih protiv moćnih. Krishna dao lek podsećajući ga na Atmu koja je njegova realnost i Njega

koji je Atma. Bhagavan kaže da smo lako navedeni da se uhvatimo" u klupko pameti i mreže dijalektičke

logike. Ključ uspeha je u duhovnom naporu (i, koja je vrednost života, ukoliko se ne posveti tom višem

nastojanju?) je filozofsko preispitivanje i moralni napredak, obadvoje kulminirajući u svesnost Atme,

izvoru i sumu svih energija, to jest aktivnosti." Mi smo svi motivisani strahom, sumnjom i vezanostima

kao što je bio Arjuna. Svi smo neodlučni na raskršću između Ovog i Onog, talasa i okeana.

Ali, kao što smo stvoreni od Njega, mi smo "čudo nad čudima". Bhagavan kaže, "Štogod nije u čoveku ne

može da bude van njega. Sve vidljivo oko njega je grubi odraz što je zaista u njemu." "Atma je slobodna.

To je Čistoća. To je Punoća. Neograničena je. Njezin centar je telo ali njezin opseg je iznad svega." Čovek

je obdaren sa superintelektom koji može uvideti postojanje Atme, nastojati da je dovede u njegovu svest

i da uspe.

Ipak, veoma malo ih je koji su dovoljno ljudi i koji traže da saznaju ko su, zašto su ovde i odakle su, i gde

idu odavde. Kreću se sa privremenim imenima, zarobljeni u prolazna uvek promenljiva tela. Tako,

Bhagavan nam se obraća, "Čujte! Deco Besmrtnosti! Čujte! Čujte poruku Rishija koji su imalo Viziju

Najuzvišenije Osobe, Purushothame, Glavnog i Prvog, koji boravi iznad obitavališta Iluzije i Zablude. O vi

Ljudska bića! Vi ste po prirodi punoća. Vi ste zaista Bog koji hoda zemljom. Ima li većeg greha nego zvati

vas 'grešnicima'? Kada prihvatite naziv, sami sebe klevećete. Probudite se! Odbacite ponižavajući osećaj

da ste vi ovce. Nemojte biti u zabludi te ideje. Vi ste Atma. Vi ste kapljice Amrithe, Besmrtne Istine,

Lepote, Dobrote. Nemate ni početak ni kraj. Sve materijalne stvari su vaši okovi kojima robujete; vi niste

njihovi robovi, kao što sada zamišljate."

Bhagavan kaže, "Putem neprekidne prakse Istine, Ispravnosti, i Hrabrosti, Božanstvo koje miruje unutar

osobe mora da bude navedeno da se manifestuje u svakodnevnom životu, transformirajući osobu u

radost stvarnog volenja." "Znajte Vrhunsku Reanost; dišite Je, kupajte se u Njoj, živote u Njoj, onda Ona

postaje svi vi i vi postajte potpuno Ona." Materijalni objekat nije samoispoljavajući ili swathah-prakaasa.

On ovisi potpuno o kapacitetu za znanje ili chith-sakthi individualizovane Atme za svoju manifestacij ili

prakasa. Relativni svet objekata je ovisan o relativnoj svesnosti jivija ili individualizovane Atme. Kada se

objekt dalje razmatra i kad se spozna istinska osnova Pluralnosti, Brahman ili Nadduša kao Prvi Princip se

potvrđuje kao logička nužnost. Posle, kad su kontrola čula, čišćenje uma, koncentracija i unutrašnja

35

tišina dostegnute, ono što izgleda kao logička nužnost osviće na očišćenu svesnost kao Pozitivna

Permanentna Impersonalna Volja (Prajnaanam Brahma), čiji izraz je sve ovo.

Sathya Sai Vahini daje nam na uvid na neprgrešiv način da je jastvo u čoveku 'ništa drugo nego Nadjastvo

ili Bog'. Rečeno da je ovo istina ne samo za ljudsku vrstu nego za sva bića, sve i svugde! U stvari, "Volja

uzrokuje ovaj nerealni multiplicitet Kosmosa na Jednotu koja jeste On. On može da istom Voljom da

završi ovaj fenomen." "Biće (ili Postojanje) (Bog) je iza Postajanja i Postajanje se stapa sa Bićem

(Postojanjem). Ovo je večita Igra," kaže Bhagavan.

Kao što Bhagavan piše, "vrhunski cilj edukacije, najviša svrha učenja, je da nam pomogne da postanemo

svesni univerzalnog, immanentnog Impersonalnog." Sathya Sai u Svojoj ulozi kao Učitelj Učitelja daje

nam instrukcije ovde za ovu vrhunsku avanturu duha. Tragaoci koji idu na ovo hodoščašće imaju u

Njemu samilosnog vođu i zaštitnika, jer On je utelovljenje same Volje koje je planiralo Igru.

Dok nas Bhagavan još drži za ruku, vodi poljanama ove Vahini, On nas iznuđuje da se divimo, budemo

zahvalni i obožavamo vidioce i mudrace iz mnogih zemalja koji krče put u ovo carstvo i koji su postavili

ograničenja i granice, pripremne discipline i vežbe, da poravnamo stazu i požurimo sa spoznajom Istine.

On piše o Vedama i duhovnim spisima koji su sledili nakon Veda, o Formama Bogoštovlja koje su

okušane na testu vekova odanog prihvaćanja, i o Disciplinskim Kodovima koje su propisane za četiri faze

ljudgoks života i za ljude sa izraženim unutarnjim karakteristikama – vertikalna uzdižuća Sathwička,

horizontalna šireća Rajasička i lijena opadajuća Thamasička. On razjašnjava uloge Karme i njene

posledice. "Kao krhki brod uhvaćen u olujno more, čovek se penje na gigantski talas i dostiže svoj

penušavi vrh. Sledeći trenutak, ubačen je dole , samo da bi se opet popeo. Rast i pad su obadvoje

posledice njegovih dela. Ona dizajniraju palatu i zatvor za čoveka. Žalost ili radost je eko, relekfsija ili

reakcija njegovih vlastitih dela. Jivi može da izbegne obadvoje negujući stav svedoka, neumešanog u

aktivnosti koje mora da obavlja." Bhagavan piše o 'Yogi' kao procesu "sjedinjenja Jivatme i Paramatme,

Jastva i Nadjastva" i On opširno opisuje stazu Ljubavi (Bhakthi), Nesebične Aktivnosti (Karme), pobedom

nad umom (Raja), sublimacijom Svesti (Jnana). Bhagavan analizira prava i odgovornosti osobe i društva i

otkriva nam da oni imaju jednu temeljnu svrhu koja je duhovno ispunjenje.

Da rezimiram, Sathya Sai Vahini je Geetha koju nam je dala Osoba koja, kao Sanathana Sarathi, željna i

serpmna da drži uzde našim čulima, umu, svesti, egu i intelektu, i vodi nas sigurno u Prashanthi Nilayam,

Prebivalište Vrhovnog mira, Cilj celog čovečanstva.

Da smo blagosloveni Njegovom Ljubavlju i Milošću.

- N. Kasturi

Vrhunska Realnost

Dostizanje Vrhunskog je značnje i svrha procesa življenja. Pod Vrhovnim se misli na Atmu. Svi oni koji su

odrastli u Bharathiya kulturi - Indijci – znaju da je Atma svuda. Ali, kad ih pitate kako su znali to, neki

kažu da su ih Vede naučile tome, drugi citiraju Sastričke tekstove, dok se neki drugi oslanjaju na

36

eksperimentalna iskustva velikih mudraca. Svaki od njih temelji svoj zaključak i dokazuje njegovu tačnost

prema britkosti svoga intelekta. Mnogi veliki ljudi su usmerili njihovu inteligenciju prema otkrivanju

sveprisutne Atme i uspeli u vizualizaciji tog Božanskog Principa. U ovoj zemlji, Bharath, oni imaju

činjenice o uspešnoj realizaciji ciljeva koje su postavili ispred sebe, propovednici, panditi, aspiranti i

askete, kad su iskreno pokušavali da ih postignu. Ali ipak, među milionima ljudi, možemo da nabrojimo

samo nekolicinu koji su mogli da vizualizuju Univerzalnog Atmana.

Ni jedno drugo živo biće nije obdareno sa inteligencijom i sposobnošću razlučivanja, povišeno do ovoga

nivoa, kako bi ga omogućio da visualizira Atmu. Ovo je razlog zalog zašto je čovek proglašen krunom

kreacije, i zašto Sastre obaveštavaju da šansa rođenja kao čovek je veoma retka dobra sreća. Čovek ima

kvalifikacije koje su potrebne da traži Uzrok Kreacije; on ima u sebi nagon i kapacitet. On koristi Kreirani

Univerzum za promociju njegovog mira, prosperiteta i sigurnosti; on koristi snagu i stvari u Prirodi za

promociju njegove sreće i zadovoljstva. Ova otkrića su potvrđena u samim Vedama.

Vede su autoritet za veru miliona. One su same Božije reči. Hindusi veruju da Vede nisu imale početka

niti da imaju kraj. Bog govori čoveku. To nisu knjige koje su napisali autori. One su otkrića koje je

darovao Bog mnogima tragaocima zbog mnogih upita, o načinu kako zadobiti Vrhunski Cilj. One su

postojale pre nego što su otkrivene kao ispravna staza; i čak će postojati i kad čovek zaboravi put. One

nisu nastale ni u kojem periodu vremena niti se mogu izbrisati u nekom drugom vremenu. Dharma koju

nam Vedas daju na blic je također bez početka i kraja. For, it refers to the Supreme Goal.

Naravno, neki mogu da tvrde, iako se može priznati da Dharma koja se odnosi na vrhovni cilj nema kraja,

ali zasigurno mora da ima početak. Vedas ojbavljuju da krug Kreacije - Disolucija nema tačku gde počinje

i nema tačku gde završava. To je kontinualni točak. I, nema promene u kvantutmu Kosmičke Energije – ni

povećanja ni smanjenja; uvek je ista, uvek postojana u Sebi. Kreirano i Kreator su dve paralelne linije, sa

nepoznatim početkom i sa krajem koje van dometa razumevanja. Oni se kreću na istim udaljenostima

jedno od drugog, uvek. Iako je Bog večito aktivan, Njegova Volja i Moć iza toga nisu jasne ljudskom

intelektu.

Vrhovno, prema Bharathiyancima, (naslednici Indijske kulture) je Sam Beskraj. On raste do visina neba i

slobodan i neograničeno se kreće u tom prostranstvu. To je objavljeno jasnim rečima, mnogo pre

istorijskog perioda. Proučavanje koncepta Vrhovnog i širenje ovog koncepta pretjpjelo je mnoge ozbiljne

prepreke tokom istorije. Ali, ali je sučilo sa svakom od njih sa uspehom i danas se samodokazuje živo i

budno. Ovo je dokaz unutrašnje snage ovog otkrovenja. Koncpcije vrhunskog cilja kao što je utemeljeno

u Judaismu, Krišćanstvu i Zoroastrizmu pokušali su da uključe u svoje kategorije Bharathiya koncept i

pretoče ga kao deo njih; ipak, nije prihvatilo strani status u svom vlastitom 'mestu rođenja'; s druge

strane, objasnio je ovim religijama njihov vlastiti koncept Krajnjeg i naglasilo Jedinstvo svih gledišta, i

utemeljilo srdčanost na osnovi odsustva razlika. Dok je reka znanja o Vrhunskom Cilju, otkrivena od

strane Bharathiya svetaca, se točila na koncepte drugih vera koje su ostajle kao bazeni pored nje.

U samoj Indiji (Bharath) mnoge sekte su iznikle kao pečurke iz glavne vere. Oni su pokušali da iščupaju

korenje ili da uzrokuju smrtnu povredu osnovnim konceptima Hinduizma o Realnosti, Vrhunskom. Ali,

kao snažni zemljotres, vode mora su se povukle samo da bi se vratile sa hiljadu puta većom žestinom

37

hučeći natrag na obalu koja izgleda da je posustala, ova reka Bharathiya mudrosti je ponovo

uspostavljena u svojoj prastaroj slavi, kad se izdizala iz konfuzije i sukoba istorije. Kada su se pometnje

prestale, privukla je mnoge se sekte koje su ometale um čovjeka, and merged them into its expansive

form. Princip Atme Bharathiyaca je sveobuhvatljiv, sveotkrivajući, sveobjašnjavajući i svemoćan.

Razvijajući veru u Atma Princip i voleći je iskreno – ovo je stvarno bogopoklonstvo. Atma jedna i jedina

Voljena za čoveka. Osetite da se može voleti više od bilo kojeg objetka ovde ili iznad – da je to istinsko

obožavanje koje čovek može da ponudi Bogu. Ovo uče Vede. Vede ne podučavaju pridržavanje breme

strašno teških pravila i restrikcija; oni ne postavljaju ispred čoveka zatvor gde je čovek zatvoren iza

rešetaka uzroka i posledice. One nas podučavaju da postoji Jedan koji je vladajući (samostalan) iza svih

ovih pravila i restrikcija. Jedan koji je srž svakog objekta, svake jedinice energije, svake čestice ili atoma

ili Jedan samo pod čijim zapovedima su četiri elementa - eter, vazduh, vatra, voda i zemlja - deluju.

Volite Ga, obožavajte Ga, bogoslužite Mu - kažu Vede. Ovo je velika filozofija Ljubavi koja je obrađena u

Vedama.

Vrhunska tajna je da čovek mora živeti u svetu gde je rođen kao list lotosa, koji, iako rođen u vodi, pliva

na njoj bez da je dodirnut ili pokvašen sa njom. Naravno, dobro je voleti i obožavati Boga s ciljem da se

dobije dragocen plod bilo ovde ili posle; ali, alpi pošto ne postoji plod ili objekt od veće vrednosti od

Boga ili više vredan truda, Vede nas savetuju da volimo Boga, bez tračka želje u našim umovima. Voli,

pošto moraš da voliš radi same ljubavi; voli Boga, štodog On može da da je manje nego On Sam; voli

samo Njega, bez druge želje ili zahteva.

Ovo je Vrhunsko učenje Bharathiyanaca. Dharmaja, najstariji od Pandava braće, kao što je opisao u

Mahabharathi, je ideal ovoga tipa Ljubavi. Kada je izgubio u korist neprijatelja svoju veliku imperiju koja

je uključivala celu Indiju i kad je primoran da živi u pećini u Himalayaskim vrletima, sa njegovom

družicom Droupadi, koja ga je pitala jednoga dana, "Gospodaru! Ti si bez sumnje jedan od onih koji

nepokolebljivo slede put Dharme; pa ipak, kako se tebi takva užasna nevolja desila?" Ona je bila

pogođena žalošću.

Dharmaja je odgovorio, "Droupadi! Ne žalosti se. Pogledaj na Himalayaske litice. Kako čarobno! Kako

sjajno! Kako lepo! Kako uzvišeno! To je tako krasan fenomen da ga volim bezgranično. Neće mi dati

ništa; ali moja priroda je da volim lepo, uzvišeno. Tako, i ovde boravim sa Ljubavlju. Utelovljenje ove

uzvišene lepote je Bog. Ovo je značenje i značaj ljubavi prema Bogu."

"Bog je jedini entitet koji je vredan ljubavi. Ovo je naravoučenije koje je vekovna potraga naših

Bharathiyaca otkrila. Ovo je razlog zašto Ga volim. Neću pitati ni za kakvu uslugu od Njega. Neću se

moliiti ni za kakavu blagodat. Neka me drži gde voli da me drži. Najveća nagrada za moju ljubav je

Njegova ljubav, Droupadi! Moja ljubav nije predmet na pijaci". Dharmaja je razumeo da je Ljubav Božji

kvalitet i treba tako da se tretira. Naučio je Droupadi da je ljubav spontana priroda onih koji borave u

stalnoj svesnosti Atme.

Ljubav koju ima Atma kao svoju osnovu je čista i uzvišena; ali, pošto je čovek ograničen raznim pseudo

formama ljubavi, on veruje da je samo Jiva, izoliran i individualiziran, i lišava sebe punoće i širine

Božanske Ljubavi. Tako, čovek mora da zadobije Milost Boga; kada obezbedi Milost, Jivi ili individua će

38

biti osloobđena identifikacije sa telom i može da se identifikuje sa Atmom. Ovo usavršavanje se

označava u Vedama kao 'Oslobođenje od Veza' (Bandhavicchedana), ili 'Oslobođenje' (Moksha). Kako bi

se izborilo protiv ove tendencije identifikacije sa telom, i da bi se osigurala Milost Boga kao jedini način

za pobedu, spiritualne vežbe su propisane, kao što je filozofsko preispitivanje, pored kontrole čula

(dama), i drugih disciplina šestovrsne Sadhane. Praksa ovih će osigurati pročišćenje svesti; ona će onda

postati kao čisto ogledalo koje može da reflektuje objekte; tako, Atma će se se otkriti. Za Jnanasiddhi

(postizanje vrhovne mudrosti), Chitthasuddhi (pročišćenje svesti) je Kraljevski Put. Za one koji su čisti u

srcu, ovo je jedostavno postignuće. Ovo je centralna istina Indijskog traganja za konačnom Realnošću.

Ovo je sam dah učenja.

Bharathiyski pristup nije gubitak vremena u diskusijama i posegnuće za verom u dogme.Oni ne uživaju u

prizoru praznih školjki kamenica razbacanih po plaži. Oni traže da zadobiju biser koji leži u dubinama

mora; oni bi rado zaronili u ove dubine i hrabro tražili bisere. Vede im ukazuju na ideal koji treba da se

sledi i put koji vodi ka realizaciji. Ideal je svesnost vrhunske Istine koji se nalazi iznad znanja koja mogu

da se zadobiju čulima čoveka. Vede podsećaju čovek da je nefizička Atma u njegovom fizičkom 'njemu',

to utelovljenje Istine je Vrhunski Atman, Paramatman. Samo je stvarno i trajno; sve ostalo je prolazno,

nestalno.

Vede su uzele formu samo da bi pokazale i istaknule postojanje Boga. Hindu siddhapurushe (oni koji su

postigli najviši cilj spiritualne Sadhane) su svi putovali Vedskom stazom i provodili ispitivanja prema

Vedskim učenjima. Sastre sadrže authentičnu verziju njihovih iskustava i blaženstva koje su zadobili . U

Sastrama, i Upanishadama, oni kažu, "Imali smo svesnost Atme". Hindusi ne teže da se sukobe sa

dogmom ili teorijom i zabeleže pobedu nad njom; oni teže ka testiranju dogme ili theorije u stvarnoj

praksi. Njihovi cilj nije samo prazna vera; to je Sthithi (stanje postignuto), Siddhi (mudrost zadobijena).

Životni cilj Bharathiyaca je da se postigne ispunjenje, kroz stalnu Sadhanu, ispunjenje koje dolazi od

svesnosti svoje Božanskosti. Stapanje sa Božanskim je postignuće tog ispunjenja. Ovo je Vrhovna Pobeda

za Hinduse, Bharathiya.

Od Istine do Istine

Pitanja mogu da se postave, i sumnje koje mnogu izriču, o stanju osobe nakom što je postigao

ispunjenje, celovitost svesti. Njegov život će biti ispunjen nenadmašivom Anandom, i iskusiće jedinstvo

misli, emocije i znanja sa svim. Biće u ekstazi, uronjen u Jedno i Jedino, Večni Božanski Princip, jer, samo

to može da obdari sa radošću za vreme života. Istinska radost je ovo i nijedna druga. Bog je utelovljenje

utelovljenje večite uvek pune radosti. Ovi odani Bharathiya kulturi, koja god bila sekta ili vera koju

zagovaraju kao njihov poseban kalup, prihvataju ovaj akisiom, da je "Bog je najveći izvor radosti". Ova

matha (zaključak) oni prihavćaju kao abhimatha (najdraži i najugodniji).

Punoća znači celovitost. Celovitost podrazumeva Jednoga i ne dva ili tri. Ne može da bude nigde mesta

za individuu. Kada je individualizovana Atma ili Jivi, partikulizovano diverzifikovano jastvo, postalo puno i

celo, nema mogućnosti njegovog povratka u svest objektivnog sveta. Neke sumnje mogu da se pojave u

umovima mnogih.

39

Ali, ovaj način razmišljanja nije tačan. Kada individualizovani Jivi postane fiksiran u totalnosti ili Samasthi

(celini) on gubi sve ideje o razlikama i uvek je u svesnosti totalnsti, Jednoga koji sadržava sve. On će onda

biti svestan da je realnost svakoga realnost svih i Realnost je Jedna Nedeljiva Atma. On neće pokazivati

nimalo svesti o razlikama među individuama.

Božanstvo koje je poznaje, kao bit svake 'stvari i osobe' se sada spoznaje kao Božanstvo koje je on sam; i,

stoga, biće dublji nego ikad u punoći Anande. Kako onda može da iskusi odvojenost? Ne, ne može. Zraci

te anande osvetljavaju sve predele. Mudraci i veliki rishiji postali su svesni Blaženstva.Oni su preneli

njihova iskustva svetu putem lako razumljivog jezika. Nedohvatljivi mesec je dat na znanje pokazujući

prstom u smeru gde može da se vidi! Isto, također, oni su dali na uvid čoveku, prema stanju svesti koji je

svaki od njih postigao, Istinu koja se nalazi iznad dohvata uma i govora. Njihova učenja ne samo da su

bila jednostavna, nego su varirala da bi educirala i podigla sve nivoe razumevanja.

Mali primer:

Osoba se oseća srećnom kada ima znanje da je ovo malo telo njegovo, zar ne? Onda, kad zna da su dva

tela njegova, zar ne bi trebao da bude dvostruko sretan? Na isti način, sa znanjem da ima sve veći broj

tela, iskustvo sreće se povećava; kada zna da je celi svet jedno telo, i svetska svest postane deo te

svesnosti, tad će Ananda biti potpuna. Da bi se dobila ova multi-svest, ograničeni egocenirični zidovi

zatvora moraju biti uništeni. Kada se ego identifikuje sa Jivi ili Atmom, smrt će nestati. Kada se ego

identifikuje I stopi sa Blaženstvom Jednoga, patnja će nestati. Kada se stopi sa Jnanom ili Višom

Mudrošću, greška će nestati. "Materijalna individualnost se rađa iz zablude; ovo telo koje kreira

impresiju je samo večito evoluirajući atom beskrajnog okeana; drugi entitet u meni je druga Forma,

naime, utelovljeno Jastvo; kada se ego u meni stopi sa Jastvom u meni, onda, iluzija nestaje, razvojem

njegovog suprotnog znanja ". Kada čovekova misao sazri tokom vremena, bez sumnje sve škole misli

moraju da dostignu ovaj zaključak.

Vrednost drveta se procenjuje, u odnosu na njegove plodove. Uzmite obožavanje idola, na primer.

Moralisti, metafiizičari, filozofi, sledbenici puta Devocije, i najveći od čestitih u svim delovima sveta, su

se svi složili da je obožavanje idola veoma blagotvorno. Sve dok vezanost ustraje za materijalno telo i

posede, obožavanje materijalnog simbola je neophodno. To je samo način. Ali, mnogi to ponižavaju kao

praznoverje. Ovo nije ispravno. To nije isprava pristup. Ovakav stav je samo izliv gluposti.

Zar nije činjenica da je nečije verovanje da je telo, praznoverje? Može li telo trajati zauvek? Zar to nije

kožna lutka sa 9 otvora, u kojoj je život tako pogibeljno prisutan da bi joj kihanje moglo da uzrokuje

kolaps? Opet, zar ne bismo trebali da katkterizujemo život koji su ljudi vodili, verujući u realnost ovoga

sveta, je drugo praznoverje? Zar nije sva samovažnost uzeta od strane ljudi koji imaju moć i veliki

kvantitet bogatstva, još jedna glupost? Ali, dela učinjena na osnovu verovanja u Atmu, Realnost iznutra,

ne može da bude uzeta za površnu ili glupu. Za svako mišljenje koje osoba izrazi, ako su ispravni razlozi

dati, svi će se radivovati. Ali, ali izjaviti da je sve sujeverje što neko ne voli, je znak mahnitosti, gluposti i

egoizma.

Naći ćemo da je nemoguće voleti Boga ili obožavati Ga, ukoliko ne meditiramo na neku Formu; ovo je

esencijalno kao disanje za puko preživljavanje. To je neophodan stepen u procesu življenja. Mora da se

40

prihvati kao takvo. Detinjstvo je otac starosti. Da li starost može da osudi detinjstvo ili dečaštvo, kao

loše? Da bi iskusili Božanski Princip, štovanje idola jeste i bilo je od velike pomoći mnogima. Kako onda

može aspirant i praktičar spiritualnih disciplina osuditi štovanje idola posle prolaska kroz taj stepen i

zadobijajući korist od toga? To bi uistinu bilo vrlo pogrešno i neprimereno.

Bharathiya koračanje prema Vrhovnoj Realnosti nije od Neistine prema Istini. To je od istine prema Istini,

od necelovite istine do celovite Istine, od parcijalne istine do potpune Istine. Jer, što su Sadhane? Svaki

napor koji učini čovek, od zabačenih stanovnika šume i nesofistciranih plemena, koji obožavaju grubu

formu Božanstva, do ovih veoma evoluiranih tragaoca koji obožavaju Punoću i Apsolut, je Sadhana. Svaki

takav napor će voditi čoveka jedan korak napred u napredak.

Svaki individualni Jivi može da se usporedi sa pticom; može, dužim i višim letovima, vinuti se nebo. I,

nivo može konačno da se postigne kad može da poleti pravo gore do punog sjaja orbite Sunca.

Osonvna istina o Prirodi je Jedno u Mnoštvu; to je ključ razumevanja. Bharathiyaci su spoznali ovu istinu;

oni se čvrsto drže ovog ključa. Ljudi iz drugih zemalja su se zadovoljili time što postavljaju određene

aksiome i teraju na veru u njih. On su insistirali na prihvatanju tih aksioma i sleđenju pravila i regulativa

koje potiču iz njih. Oni su držali jedan jedini kaput ispred individua društva gde su živeli i zahtevali su od

svih da nose isti kaput; ako ne odgovara veličini bilo koga, nije bilo alternativnog kaputa za takve ljude.

Morali su da žive bez kaputa da bi se zaštitli od studenog vetra.

Bharathiyanski pristup je bio dosta različit. Za svaki aspekt ili varijaciju osećanja i mišljenja, želju i akciju,

oni su dali na raspolaganje različito Ime i Formu, i dali načine štovanja i načine obožavanja, u skladu sa

emocionalnim potrebama i intelektualnim kalibrom aspiranata i poklonika. Naravno, nekolicina nije

imala potrebe za takav poseban obzir i tretman. Ali, mnogi su imali koristi od takve pogodnosti, i

napredovali su na svom putu prema mudrosti i oslobođenju.

Jedna stvar, nikad nije postavljeno, kao deo Bharathiya spiritualnog napora, da se moraju štovati idoli ili

da je to stepen kroz koji se mora proći: Ali, ima jedna činjenica koju svako mora da zapamti, a to je:

Bharathiyanci možda imaju vezanost za svoje telo; možda su navikli na održavanje i razvoj njihovog

standarda života; ali, oni nikad ne bi žudeli da režu vratove drugima. Bharathiyac koji je fantično odan

svojoj religiji bi se radije spalio u vatri koji je sam napravio i založio, nego da putem mržnje spaljuje žive

one koji ne prihvataju i ne poštuju njegovu religiju. Bharathiyski spiritualizam negira destrukciju Atme,

Jedne neuništive Istine.

Jer, Bharathiya Religija potstaknula je veru da je Jastvo u čoveku ništa drugo nego Nadjastvo ili Bog.

Bharathiya Religija usmerava na duga putovanja muškaraca i žena, raznim stazama, suočene i

kontrolisane raznim okolnostima, ali, ohrabrene i prosvetljene raznim vidovima vera prema

veličanstvenosti Bogo-svesnosti ili Svesnosti Božanskog. Iako prakse i obredi mogu na površni da

izgledaju grubo, oni nisu suprostavljene krajnjoj Istini. Prividne kontradikcije moraju da se protumače

shodna potrebama da inspirišu ljude sa raznim intelektualnim, moralnim, ekonomskim i socijalnim

osnovama. Na primer, svetlo koje dolazi kroz mali komadić obojenog stakla je istog porekla kao i veće

jasnije svetlo. Mera, jasnoća, sjajnost, itd. svetla ovisi samo o medijumu. Izvor svog svetla je Jedna Istina,

Izvor Svega, Baza Svega, Cilj Svega, Realnost Svega, i Centar Svega. Kao nit na koju se nižu biseri u

41

brojanicu, Bog ili Nadjastvo se može proniknuti iznutra u svim bićima. U svim bićima – to je poruka

Bharatha. Sva bića posvuda, bilo gde!

Ispitajte pažljivo sve tekstove i skripte koje se odnose na Bharathiya kulturu i tradiciju. Doznajte iz bilo

koje od njih da li se spominje da je Moksha ili Oslobođenje ili Najviša Realizacija dostupna samo

Bharathiyancima, a ne drugima. Možete li da napravite ijedan komentar na ovo? Može se jasno

konstatovati da ne možete otkriti izjavu kao što je ova. Bharathiyski Spiritualizam ima neogrančenu

širinu, i jako visoke idele; to je cela reka svetih ideja, koja teće bez opadanja ili smanjenja, pravo i glatko

u Okean Božanske Milosti. Putovanje je direktno, kraljevskom cestom prema vrhunskom Cilju.

Druga tačka: Izvor svih spiritualnih principa koji prepoznaju i štuju Bharathiyci je Bog; On je taj jedan

potporni Stub. Stoga, nikakva druga podrška nije potrebna za veru. Bharathiyski spiritualizam je sami

temelj svih drugih vera; stoji na samom vrhu. Postigao je pobedu nad mnogim suprostavljenim verama,

usprostavljajući im se sa mnogim validnim argumentima i teorijama. Bharathiyci nemaju potrebe da

prate bilo koju religiju ili spiritualnu disciplinu, osim svoje vlastite. Jer, nigde drugo ne možete da

osigurate disciplinu ili istinu koja već ne postoji u njoj. Druge vere su samo usvojile jedna ili druga

verovanja i principe i postavili ih pred ljude kao ideale koje treba da usvoje.

Ono što treba da se pojavi u umu je sledeće: Bharathiya tekstovi o spiritualizmu su najstariji u celom

svetu; ona su najranija učenja i otkrića Atme, Personalnog i Impersonalnog Boga, i Pravila Ponašanja,

individualna i društvena, bazirana na ovim otkrovenjima i otkrićima. Ni u jednoj drugoj zemlji, među

nijednim drugim ljudima, nije takvo prastaro učenje videlo svetlo. Možda ima, nekih mutnih ideja ili

manjih uvida; ali oni ne zaslužuju ime, spiritualni tekst ili literatura. Vedska literatura prikazuje ne samo

spiritualna istraživanja mudraca i Sadhaka i njihovih rezultata, nego isto tako, njihov način razmišljanja,

njihove žudnje i težnje, njihove svetovne borbe i prolazne probleme.

Sam Jedan

Prvo iskustvo u istoriji Indijske misli je uzbuđujuće čudo. Ovo se opisuje u Rks ili himnama u Rig Vedama,

najranija otkrića Bharathiya uma. Rks su o Bogovima ili Svetlećima (Devas). Od ovih Deva, mnogi; Indra,

Varuna, Mitra, Parjanya – ovo su imena nekih od njih. Oni se pojavljuju u ovim Rks, jedan za drugim. Od

ovih, Indra sa Munjom (vajra) svojim oružjem je vodeći. On je moćni Jedan koji daje kišu Zemlji. Indra se

tako zove, jer je Master Indriya (čula) čoveka, drugim rečima, on je Um koji upravlja čulima. On se još

zove Puruhutha - puru znači 'često' i hutha, 'pozivan' –dok celo ime znači, 'Bog koji se najčešće priziva'.

Um (koji je poistovećen sa Indriyama, pošto upravlja njima) se također obožava u Vedama kao Rudra.

Um kontaktira objektivni svet i doživljava ga kroz instrumente pet čula; ovaj aspekt Uma je Indra aspekt.

Ima također druge sposobnosti. Može da pobedi čula, postane svestan Univerzalne Unutrašnje Istine

multipliciteta koji se naziva Objektivni svet. Ovaj aspekt Uma se naziva 'Rudra'. Ovo je razlog zašto Vede

opusiju Indru i Rudru kao Jednog sa dva imena.

O drugim Bogovima takođe, mogu se nabrojiti mnogi takvi opisi. Ali konačno, svi opisi vode nekom

zaključku. Rks obožavaju Deve, prvo, kao predsedavajući jednoj funkciji ili drugoj; onda, ovi drugi postaju

42

transformisani u razna imena i forme Jednog Boga koji ima sve svetove u Sebi, koji je Svedok, stanovnik

svih srca, i koji je Vladar cele Kreacije. Postepeno, sva druga značenja i reakcije su potisnuta, kao

nevažna. Na primer, element straha se veže za božanstvo Varunu. Strah niče i siri se u nekim Rks, ali,

uskoro, mudrost Arya (Plemeniti tragaoci) pobeđuje strah. Moge Rks su molitve Varuni od strane ljudi

koji se boje da će ih On kazniti za njihove grehe. Ali, ideja terorizujućeg Boga ne može da cveta na

Indijskom Tlu. Niti mnogi Bogovi razne prirode. Bharathiyska kultura i spiritualni pogled poržava Jednog

Boga ili Iswaru.

Sledeće, Ekeswara! Ovaj aksiom, da može da bude samo Jedan, a ne mnogi, je prisutsan u Indiji od

veoma davnih vremena. Čak i u prastaroj Vedskoj i Samhithskoj literaturi, ovo verovanje je već prisutno

od davnih vremena.

Ali, ideja personalnog Boga pogodila je mislioce i praktikante ove zemlje radije kao elementarna, više

kao nezreli stadijum spiritualnog progresa. Nije zadovoljio njihove najviše težnje. Ovaj stav koji se nalazi

u obznanama rishija nije se razumeo niti cenio od strane učenjaka i pisaca drugih zemalja koji su

proučavali i komentarisali Vede i srodne tekstove. Oni još uvek razmišljaju o pređašnjem verovanju u

'mnogo bogova' ili kasnije verovanje u 'jedog personalnog Boga'. Neznanje ove vrste zasmejava Hinduse.

Stvarno govoreći, čak oni koji nauče u naručju svojih majki da veruju u Boga sa atributima, koji ima ime i

prepoznatljivu Formu, moraju posle da se izdižu do stepena koji je viši od ovog i da postaju svesni

Jednog, o tome se govori kao 'ima mnoga imena i mnoge forme'. Sadhane su usmerene ka realizaciji ove

Istine.

Jedan – samo u Nemu se nalazi cela ova mena, uspostavljen je ceo ovaj promenljivi Kosmos. On je vodič i

čuvar svake svesti. Sva takva imenovanja dodiruju samo rub Jednoga. Zapadnjaci su rekli inteligencija

čoveka može da uspe u ovom podhvatu. Ali, tragaoci ove zemlje pokazali su heroizam koji ne može da se

meri ili ograniči. Ovo je činjenica koja ne može da se prihvati. Zapadni Filozofi poznati po njihovim

smionim letovima u područja duha su pokazali samo malu iskru ovog heroizma; tako, oni su u čudu sa

spekulativnim i doživljajnim visinama koje su dosegli mudraci Indije. Ovaj osećaj začuđenosti je ljupko

izrazio Profesor Max Mueller. "U koje god nepoznato područje iskustva njihovo uzročno i pozitivno

iskustvo ih je vodio, Indijski tragaoci su hrabro ulazili u poduhvat. Nikad nisu oklevali da odbace, radi

uspeha i avanture u ovom pothvatu, sve što su osećali kao teret. Nisu bili dotaknuti strahom kako će

drugi suditi njima". Max Mueller je nagovarao ljude da prouče Bharathiya Paramartha Vahini (Nektarsku

reku portage za Vrhovnim, koja teče u Indiji), jer je osećao da su Indijske sadhake su hodile putom

Ispravnosti, stazu Istine.

Ekam sath; vipraah bahudhaa vadanthi. (samo jedan jeste; mudri pričaju o njemu kao o mnoštvu). Ovo je

zaista od najsuptilnijeg značenja. Ovo je osovna istina iza spiritualnih napora Indije od davnina. I, čak

njihovi teistički principi i praksa koja će se raširiti celim svetom sa nevođenim blagoslovima u narednom

vremenu imaju svoj osnov u ovom velikom aksiomu koji su postavili mudraci Indije, jako, jako davno.

Rks je ponikao na raznim Božanstvima i Božanskim Silama, jer su rishiji znali da "Jedan koji sam jeste",

može da spozna svako samo sa svoje tačke iskustva, i to je različito za različite osobe, u zavisnosti od

stepena koji su postigli u bistrenju i pročišćavanju vizije. Oni su najavili kroz tu izjavu, njihovo otkriće da

43

je Jedan subjekt kojeg su svi mudraci i sveci, vidioci i pesnici, himnisti kompozitori obožavali i slavili na

raznim jezicima, za vreme raznih raspoloženja, kroz različite stilove ekspresije. Tako, od deklaracije koja

je navedena gore "Ekam sath; vipraah bahudhaa vadanthi", pojavile su se posledice od najveće vrednosti

za svet. Na primer, mnogi su iznenađeni da je Indija jedna zemlja gde je religiozni fanaticizam odsutan i

niko ne sprečava ili povređuje religiozno štovanje drugih. U ovoj zemlji ima teista, ateista, dualista,

nedualista, monoteista, i drugih; oni svi žive zajedno u miru i harmoniji, ne uzrokujući povredu niti pateći

od povrede.

Materijalisti su hodili stepnicama hramova (koje su Brahmini držali svetima I dolazili u njih radi

bogosluženja) i klevetali i porekli Boga. Pozvali su sve da ih slede. Izjavili su da je ideja o Bogu samo luda

mašta. Osudili su Boga, skripte, kodove moralnosti, ispravnost i vodeće principe i rekli da su to sve

praznoverja dizajnirana i razvijena zbog sebičnih uveličavanja Brahmina. Hodili su diljem zemlje i

zagovarali ove zaključke. I niko ih nije sprečavao. Budizmu, koji je sistematski pojednostavnio Hindu

rituale i religiozna verovanja, je dozvoljeno da koegzistira u atmosferi poštovanja. Jaini također nisu

prihvatili Vede i Vedske Bogove. Pitali su podrugljivo kako takvi Bogovi mogu da postoje i da se veruje u

njih. Primer duha tolerancije koji se tememelji na otkrivajućoj gore navedenoj izjavi, su bezbrojne. Sve

dok rušilački Muslimani nisu pohrlili na ovu zemlju, niko u ovoj zemlji, Bharath, nije znao šta se mislilo

pod nasiljem. Tek kad su strane horde počele haraju i kad su pribegle nasilju, ljudi su spoznali kako

netolerantan čovek može da bude.

Hindusi su pomogli Kršćanima da sagrade crkve u Indiji. Pokazali su spremnost da sarađuju sa Kršćanima;

ovo je evidentno diljem zemlje. Nije bilo krvoprolića ni jenom u dodiru sa Kršćanima. Tok misli usmeren

na vrhovnu Istinu nije dozvolio da se uprlja nasiljem. Da se potvrdi ova činjenica kao i da se razume

validnost ovog stava zahteva čisto mišljenje i snagu intelekta.

Budisti koji su pili prvi propagatori religije, širili su svoju veru putujući celim svetom. Ta religija ušla je sve

zemlje koje su u to vreme bile poznate kao civilizovane. Monasi koji su krenuli u ove zemlje bili su

mučeni; stotine ih je ubijeno carskom naredbom. Ali, uskoro, dobra sreća se nasmešila Budizmu.

Budizam je učio se nasilje mora da izbegne. Buda je prihvaćen kao Bog, kao drugo Ime za Jednoga, koji

ima mnoga imena, prema Vedskoj tvrdnji, "Ekam sath, vipraah bahudhaa vadanthi". On je bio Indra, On

je bio Rudra. To je bio objedinjujući efekat osnovnog otkrovenja mudraca. Neka ova obznana bude uvek

u memoriji čoveka!

Bharathiyci, koji su odrastli u kulturi Indije, imaju duboku veru u jednakost svih vera. Bilo da je to

Hinduizam, Budizam, Islam, Zoroastrianizam ili Kršćanstvo, oni veruju da niko ne bi trebao da olako priča

o obredima štovanja Boga. Oni veruju da kad neko priča površno o bilo kojem Imenu Gospoda ili bilo

kojoj Formi Boga koji drugi obožavaju, oni vređaju Jednoga Boga. Ovo je bila poruka koju je pružio

Indijski način spiritualnog života. Oni koji su naučili ovu istinu i drže je se, su pravi sinovi i kćeri Indije.

Ova Istina je iznad shvatanja svih; ne mogu svi da postignu ovo znanje: Ko je vladar Univerzuma? Ko je

taj koji stoji van Njega i vodi ga? Koji je uzrok postojanja ovog Kosmosa? Odakle je potekao? Kako se

dogodio? Šta je uzrokovalo ovo postojanje? Vede imaju mnoge Rks koje se odnose na ove misterije.

Bharathiyanci su ih istraživali.

44

Kreacija uključuje izgradnju supstance; sve što se složi mora da se razloži, tokom vremena i oslobodi se.

Individua je kreirana i stoga mora da se razloži i umre. Sada, neki su rođeni sretni; neki uživaju zdrav i

srećan život. Neki su rođeni očajni; drugi su rođeni bez ruku ili nogu. Neki su rođeni slabog uma ili kao

oštećeni. Tko ih je povredio ili naneo im bol? Bog se proklamuje kao pravedan i dobar. Može da se

zagovara kako takav Bog ikad može da bude tako pristrasan sa predrasudama? Kako se može takav

različit tretman dogoditi u Području kojim vlada Bog? Takve sumnje su prirodne. Ali, vizija mudraca

Bharatha koji su oblikovali misao ove zemlje otkrila im je da Bog nije uzrok ovih razlika; one su posledice

dela u koja se upustila individua u prošlim životima do ovog sadašnjeg. One rezultraju sa srećom i

patnjom, zdravljem i hendikepima.

Dobro i loše su samoučinjeni, efekti onoga što je učinjeno u prošlim životima. Da li mogu tela ljudi i

njihova stanja, usponi i padovi koje čovek sreće u životu, zar ne mogu da budu sakupljeni rezultat

naslednih utjecaja i tendencija? Postoje dve stvari koje su kao paralelne linije ispred nas, kad razmotrimo

ovaj subjekat, mentalni i materijalni. Ako zadovoljavajuća rešenja mogu da se pronađu u materijalizmu

za probleme koji se odnose na ljudsku prirodu i njene specijalne kvalitete, onda ne mogu da postoje

osnovi za verovanje da postoji faktor za ono što nazivamo Atma ili Duša! Ali, nemoguće je predočiti da je

kapacitet za mišljenje, na primer, evoluirao iz fizičke materije.

Kada se predmet rada ponavlja uvek ispočetka, postaje navika, veština; zar ne? Stoga, veština ili navika

koju novošrođenče pokazuje mora da bude rezultat konstantnog ponavljanja koja se radila od davnina.

Naravno, takva praska mora da se desila u pređašnjem životu ili mnogim životima. Stoga, neophodno je

uspostaviti validnost verovanja u prošle i buduće živote, za sva živa bića. Ovo je osnovno verovanje u

Bharathiyskoj duhovnoj misli.

Čudo nad Čudima

Deca Bharatha (Bharathiyanci) veruju da su oni, svako ponaosob, Atma. Oni su svesni da Atma ne može

da se mačem preseče na dva dela, da Je vatra ne može sagoriti, da Je voda ne može pokvasiti, i da vetar

ne može da je osuši. Atma nema ograničenja. Njen centar je u telu, ali, njeni obodi nisu nigde. Smrt znači

da se Atma premestila iz jednog tela u drugo. Ovo je verovanje koje svaki Indijac ima duboko u umu.

Atma nije subjekt materijalnim ili svetskim ograničenjima ili zakonima. Svojom vlastitom prirodom, Ona

je slobodna; Ona je Neograničena; Ona je Čistoća; Ona je Svetost; Ona je Punoća. Ali, pošto je povezana

sa materijalnim, inertnim, telima, Ona zamislja da je Ona također produkt materijalne kompozicije. Ovo

je čudo, misterija, čudo koje Ona manifestuje! Shvatiti ovu misteriju, i objasniti ovo čudo je iznad bilo

čijeg kapaciteta.

Kako bi Puna (Poorna) Atma mogla da se upetlja u zabludu da Ona 'nije puna' (apoorna), 'delić',

'neptopuno'? Neki ljudi mogu da optuže Bharathiyce koji izjavljuju da svesnost same nepotpunosti nikad

ne može da se pojavi sama po sebi, kako ljudi pokušavaju da se izvuku iz nemoguće situacije. Oni mogu

reći da je ovo samo lukavština da se prikrije njihovo neznanje Istine. Kako može Čisto, Nedeljivo, izgubiti

Svoju prirodu čak i najmanjim delom? Bharathiyanci su jednostavni i iskreni, i njhova priroda je retko

45

patvorna. Nikad ne bi pokušali da se izvuku iz situacije davajući varljive argumente. Oni imaju hrabrosti

da se suoče sa bilo kojim problemom koji se nalazi ispred njih na mnogo načina. Stoga, odgovor na

postavljeno pitanje je: Zabluda ne može da se desi! Nema osnova za grešku pripisivanja 'nepotpunosti'

za 'potpunost'. 'Potpuni' entitet koji se zove Atma nikad ne može da zamisli Sebe kao 's nedstatkom' ili

'manje nego punim' ili da oseti da je ograničena ili kontrolisana sa materijalnim omotačima čija Je bit.

Svaka osoba zna da oseća da je telu. Da li neko može da izjavi kako je ovaj osećaj nastao i istrajao? Niko

ne može da ponudi odgovor na ovo pitanje. Jer, reći, kao što to neki čine, da je to volja Božija,nije

odgovor upošte. Iskrena izjava, 'Ne znam' prenosi isto značenje, kao i izjava, 'To je volja Božija.' Osoba

nije mudrija u drugoj izjavi nego nakon što je čula prvu. Ono što preostaje je sledeće: "Atma u Individui,

Jiva-atma, je Večit, Besmrtan, Pun. Nema Smrti; što izgleda tako je promena Njenog centra."

Naše sadašnje stanje i okolnosti su odlučene delima učinjenim u prošlim životima. Na sličan način, stanje

na koji moramo da provedemo budućnost se određuje tim što radimo sada. Između jednog života i

drugog, jedne smrti i sledeće, individua ili napreduje ili nazaduje, širi se ili sužava. Kao krhak brod

uhvaćen u olujno more, čovek se penje ka penastom vrhu nekog gigantskog talasa i, sledeći trenutak,

bačen je sa ogromnom briznom u najdublji jaz. Uspon i pad rezultiraju neminovno od njegovi h dobih ili

loših dela. O vi! Deco Besmrtnosti! Čujte! Čujte odgovor koji je dat u poruci Rishija koji su imali Viziju

Najčudesnije Persone, Purushottame, koji boravi iznad predela Zablude i Mraka: "O,Vi Ljudska Bića!

Braćo! Za vas da se oslobodite od sleda smrti, jedini način je 'znati Njega'. Nemojte da zamišljate da ste

grešnici, jer, vi ste naslednici večite Anande. Vi ste 'slika' Boga, delitelji nesmanjive Anande. Vi ste po

prirodi sveti, uvek puni; vi ste zaista Bog, koji se kreće po zemlji. Da li ima većeg greha nego zvati takve

kao što ste vi, grešnici? Vi se podcenjujete, ocrnjujete sebe, kada dopustite takav naziv, 'grešnici'!

Ustanite! Odbaice osećaj da ste vi ovce. Nemojte biti u zabludi te ideje. Vi ste Atme. Vi ste kapljice

Amrithe Besmrtnosti, koja ne zna ni početak ni kraj. Sve materijalne stvari su ropstvo; vi niste njihov

rob."

Ovo su reči rishija. Kako oni koji sami nisu ispitivali ovu Istinu, mogu ceniti Bharathiya interpretaciju?

Indijci su sretni ci koji su postigli veliku snagu u duhu smatrajući Boga za oca, majku, gurua, prijatelja i

voljenog. Oni su obožavali Boga kao dražeg njima nego išta ili iko, ovde ili posle. Kako mogu oni koji su

svesni samo pukog čulnog zadovoljstva znati vrhovnu Istinu? Žudnja za čulnim zadovoljstvima skriva

istinu od unutrašnjeg oka. Žudnja se manifestuje na mnogo načina, kreirajući sve više i više želja I

postavljajući sve više i više poziva na akciju. One skrivaju istinu kao debela zavesa.

Prepoznavanje ove zavese je veliki korak u duhovnom napretku. Ovo je Maya Princip Vedante. Od

vremena koje nadilazi pamćenje, iako je Istina bila samoočevidna, ova zavesa je sakrila to od čoveka. Od

davnina, Indijci su otkrili ovo kao primarnu prepreku. Kako ukloniti zavesu i spoznati Istinu? Indijci su

znali da rešenje nije u objektivnom, vanjskom svetu, i stoga, bilo bi uzaludno da se traži tamo. Traganje u

vanjskom svetu čak vekovima ne može da omogući uspeh. Jer, iskustvo samo može da garantuje

uverenje.

Da bi dobili iskustvo, Indijci su praktikovali strogost i discplinovano presipitivanje, dok nisu

'identifikovali' Istinu, i objavili je svetu. Oni su odbacili porive čula i mnogostrukih atrakcija aktivnog

46

učestvovanja u objektivnom svetu. Oni su podučili svet u ovoj lekciji. Um čoveka bio je instrument za

Indijskog tragaoca da otkrije ovu tajnu, koji je osnovni princip Mudorsti kao što su cenili. Za njih, postao

je imperativ da koriste sam um i studiraju njegovu prirodu i karakteristike. Ubrzo su shvatili da

proučavanje vanjskog sveta ih ne vodi nigde. Oni su preusmerili njihovu pažnju prema unutrašnjim

'regionima' njihove svesti. Tako su uspostavili temelj Vedantskoj strukturi; ovo je bio početak

Vedantskog ispitivanja.

Nema potrebe da tražite Istinu bilo gde drugo. Tražite u samom čoveku: on je čudo čuda. Što god nije u

čoveku ne može da bude nigde van njega. Ono što je vidljivo van njega je samo gruba refleksija što je

zaista u njemu! Iskonsko verovanje je bilo da je Ishwara (Bog) vladao Svetom, sa Njim bivajući van njega;

ovo, Indijski tragaoci su stavili na test putem Sadhane i otkrili je Bog bio i jeste u svetu i od njega. Ovo je

prvi doprinos Indijaca duhovnom svetu – da Bog nije van čoveka, nego njegova veoma unutrašnja bit.

Izjavili su da je nemoguće otkloniti Ga iz srca gde se ustoličio. On je sama Atma naše atme, duša naše

duše; on je unutrašnja Realnost svakoga.

Oni koji žele da shvate vrhovnu viziju Vedantske filozofije moraju da razumeju nekoliko osnovnih ideja.

Filozofija nije ni knjiga ni rad koji je uradila jedna osoba. Jako veliki Manu imenovao je Bharath kao

Brahmavartha, Region Brahme, duhovno područje gde se traganje za Jednim imanentnim i

transcedentalnim Principom nastalo i uspelo. Praznična konjička parada svetaca koji su zaokupljenji

traganjem, počela je svoj hod preko kontinenata od samog Bharatha. Kao moćne reke iz ogromnih

planisnkih doleti, potok duhovne Sadhane za spoznaju Više Istine potekao je iz ove zemlje. Ova zemlja

objavila je svetu Duhovnu Poruku sa samopouzdanjem i hrabrošću munja iz utrobe oblaka. Kad su

neprijateljske sile nadrle u Bharath, ova sveta zemlja pretpila je žestok udarac; morala je da isturi svoja

herojska prsa pre napada i primi inicijalni udar. Mnogo puta ova zemlja je morala da podnese invazijske

nastraje i pretrpi okrutne povrede. Ali ipak, ova zemlja nije potpuno izgubila svoju slavu i veličinu i svoju

nepokolebljivu snagu na ovom putu.

Iz ove zemlje, Utelovljenje Mirnoće i Milosrđa, Nanak Veliki, propovedao je veoma divnu poruku Ljubavi.

Njegovo sveobuhvatno srce procvetalo je u ovoj zemlji. Bharathiyanci, Deca ove Zemlje, Naslednici ove

Kulture, raširili su svoje ruke da uzmu u njihov ljubavni zagrljaj ne samo Hinduski svet, nego i Islamski

svet također. Između ovih koji su zasjali kao herojski podržavaoci Hinduske kulture sve do poslednjeg,

najistaknutiji je bio Guru Govind Singh. Nepokoleban zlostavljanjem koje ga je nateralo da prolije svoju

krv i krv svojih voljenih, napušten od onih zbog kojih je podneo takve muke, nije prozborio ni reč protiv

svojih sunarodnjaka, ali, ušao je u Deccan i dao svoj život, kao što čini Kralj Zveri kad mu je povređeno

srce. Nek slava ove velike osobe potraje zauvek na zemlji! Tako čuvene vođe zadužuju ceo svet, jer služe

najboljim interesima svih ljudi posvuda.

Kako je svaka individua unikatan entitet, tako, svaka nacija ima unikatnu individualnost. Svaka osoba je

različita od druge u određenim stvarima i obdarena je nekim posebnim karakteristikama koje su samo

njene. Isto tako, svaka nacija ima određene posebne karakteristike, kojih nema kod drugih. Svaka

individua mora da igra ulogu kao deo sistema; njena bivša Karma ili aktivnost je odredila posebnu liniju

ili put za nju. Istorija nacija je ista također. Svaka mora da igra ulogu koja je određena sudbinom. Svaka

nacija mora da da posebnu poruku svetskoj zajednici. Stoga, od važnosti je da Bharathiyanci moraju da

47

uvide, pre svega, ulogu koju ova nacija mora da igra, melodiju koju mora da peva, u Svetskom Orkestru

Mira i Blaženstva. Mora da ste čuli, dok ste slušali priče iz detinjstva, da su dragulji na glavama nekih

zmija i da, sve dok ovi dragulji ukrašavaju glavu, nije moguće ubiti ove zmije. Zadržite ovu priču u

pamćenju; onda, možete da razumete najčudnovatije događaje iz ljudske istorije, preživljavanje

Bharathiyske Duhovne Kulture.

Osnovno Verovanje

Sanathana Dharma morala da se suprostavlja odlučno opoziciji Islama tokom vekova; političko

pokoravanje Muslimanskim dinastijama doprinelo je problemima. Uzvik, 'Allaho-Akbar' popeo se do

neba, i osporio samu egzistenciju Bharathiya Kulture koja je bila negovana od strane vidioca od davnina.

Nijedna druga nacija nije patila tako dugo ni tako duboko od takvog straha. Ali večito sveža i vitalna

Dharma ove zemlje prošla je na ispitu i čak danas, Sanathana Dharma je moćna i ispravna kao uvek.

Spremna je da se suoči sa bilo kojim izazovima sa bilo koje strane. Od začetka vremena, očigledno je da

je ova Kultura danas dominantna i moćna; zašto, spremna je čak da ide u pohod i proširi svoje predele

konstruktivnog uticaja. Širenje je znak 'života', zar ne?

Danas, principi i praksa koja je uspostavljena u Bharathiyskoj Kulturi i stavovi i osećanja sadržana u njoj,

ne leže u granicama ovog podkontinenta. Bilo da nam se to sviđa ili ne sviđa, oni prelaze u druge zemlje i

uspostavljaju se tamo. Osnovne ideje, esencijalni nadzori, prodiru u literaturu ovih ljudi i prožimaju

njihov misaoni proces. U nekim zemljama, među nekim ljudima, oni su izvojevali čak dominantne uloge,

bez opozicije. Jer, Bharath nudi kao svoj doprinos miru i prosperitetu Sveta, neprocenjivo telo duhovne

mudrosti. Ovaj doprinos uzdiže više nego ijedan doprinos druge zemlje. Neophodniji je, korenitiji i

dragoceniji od onoga što bio koja druga nacija može da da. Ove činjenica postaje jasnija celom svetu.

Drevni ljudi ove zemlje nisu se protivili to the istražvanju drugih problema također. Oni su pokušali, kao

dugi ljudi, da otkriju misterije vanjske Prirode. I, ova čudesna nacija postigla je čak i na ovom polju,

rezultate, putem vežbi njihovog britkog intelekta, koje su iznad najlepših snova ljudi u drugim

zemaljama.

Vrhovni cilj obrazovanja, najviši smisao instrukcije, je da postanete svesni 'univerzalnog imanentnog

Impersonalnog'. Ovo je istina koja se glasno izriče u Vedama. Vidioci i mudraci Bharatha hrabro su ušli u

ovu avanturu. Uvek promenljivi aspekti Prirode, pokazivanje i nestajanje njenog delovanja, može da

bude lep subjekt učenja. Ali, drevni Bharathijci objavili su da je nauka o Transcendentalnom Principu koji

prožima Univerzum, Nepromenjivo Večno Utelovljenje Večite Uvek Pune Anande, Prebivalište

Nedodirnutog Nesmanjenog Mira, Krajnje Utočište za sva Vremena Individualnog Jivija, ta Nauka je

najviše Znanje koje čovek mora da dobije.

Znanje principa koji upravljaju objektivnom Prirodom može u najbolju ruku da osigura čoveku hranu i

odeću; ono uči čoveka o putevima i načinima da ih zadobiju; ono vodi ka eksploataciji slabih od strane

jakih. Da su ljudi Bharatha savili svoje energije prema otkrivanju tajni sveta, oni su mogli lako da postanu

vešti u tome.

48

Ali, ubrzo, ljudi Bharatha prepoznali su da je ova potraga samo sekundarna i da bi prvenstvo trebao biti

dodeljeno spiritualnom. Oni su odlučili da se bavljenje tajnama vanjske Prirode nije bio pravi poziv

Bharathiye. Ova odluka je donela slavu ovoj naciji. Drugi ne mogu čak ni da se približe rubu ovog

problema. Kao Prahlada, od legendi, Indijci su mogli da prežive mučenja vatrom i izađu nepovređeni iz

muka vremena. Oni koji nisu imali duhovno stanovište ili aspiraciju nisu se smatrali Bharathiyancima.

Mnogi u stranim zemljama verovali su da su Indijci bili više političkog uma, zaključak koji je zavaravao;

oni su osećali da je samo mali deo Indijaca duhovno orjentisan. Ali, Bharath je uvek insistirao da je

duhovno usmeren način života bio prva i najvažnija dužnost svakog Indijca. Kad god bi se pružila prilika,

posle izvršenja ove dužnosti, Indijci su osećali da bi trebali da saberu i potvrde duhovnu snagu koju

imaju. Ovo je upravo ono što se desilo u prošlosti.

Nationalna integracija začila je u ono vreme koncentraciju i mešanje svih duhovnih snaga i potreba koje

su bile razasute među tragaocima širom zemlje. Svet, 'nacija', značilo je u Indiji grupisanje srca koja

udaraju po istom taktu i koja odgovaraju, sličnom vibracijom, istom duhovnom pozivu. Osnovne istine

koje je ova vera protumačila su bili široki kao nebo, večni kao Kreacija. Ove Istine su opisane na mnoge

suptilne načine i komentarisane izbliza i duboko. Ali, kao rezultat same širine vizije koja ih je otkrila, i

postavila ih, bilo je neizbežno da mnoge vere poniknu na osnovama verovanja koja su ohrabrivana.

Razlike u stavovima i praksama su prirodne i trebale bi biti dobrodošle; nema potrebe za železno jaku

Veru. Samo, nema mesta za jednu nad svima Verama. Rivalstvo između ovih koji slede različite puteve

ne može da donese mir i prosperitet nijednoj zemlji. Bez slobode da se prigrli vera, svet ne može da

napreduje. Indija je učila da mala grupa nikad ne može da upravlja neiscrpnim resursima sveta, da je za

efektivno funkcionisanje zajednice neophodno da se podeli rad zajednice između delova društva, i da se

se dodeli zadatak da se deo njenog zajedničkog dobra dodeli svakom delu društva. Ovo omogućuje

raznolikost i zajedništvo. Raznolikosti su odbrene radi praktičnog provođnja duhovnih moći i potencijala;

tako, nema potrebe za frakcionalizmom i sukobima. Razlike, također, su samo površne; one nisu stvarne.

Postoji zadivljujući osećaj misterije koji može da prouči ove razlike i otkrije ključ za vizualizaciju Jednoga

koji se nalazi u osnovi mnogostrukosti. Ovo je ono što su drevni tekstovi proklamovali kao

najdragocenije otkriće. "Ekam sath, vipraah bahudha vadanthi" (Samo Jedan postoji; mudri ljudi Ga

opisuju na mnoge načine).

Stoga, može da se izjavi da je Vera Bharathiyanaca jedna Vera koja prihvaća i poštuje sve Vere. Kad

udomljujemo frakcionaštvo i fanatičnost u našim srcima, u odnosu na našu vlastitu specifičnu veru ili

veru drugih, mi, kao potomci ovih očeva nanosimo sramotu nama samima. Bilo da sledimo klasične

Vedantske vere ili bilo da prihvatamo nedavne trendove u toj Vedantskoj misli, moramo da nosimo

naumu određene osnovne univerzalno prihvaćene istine. Svi oni koji nose ime, Hindu, moraju da veruju

u njih i da shodno tome kreiraju svoje živote. Nek imaju volje da to učine.

Prvi od ovih je: "Bharathijci ne insistiraju da svako mora biti ograničen na jedan stav; ili da svako mora da

živi samo po jednoj interpretaciji ili objašnjenju, izuzimajući druga moguća objašnjenja ili tačke gledišta,

ili da način života sa svim svojim implikacijama mora da bude potvrđen od strane jedne individue ili

grupe". Bharathiya kultura tvrdi da je gnusan greh da se provodi sila nad bilo kim, po stvarima duha.

49

2. Sledeće: "Vede uče Večnu Univerzalnu Dharmu ili Religiju. Sveto učenje, koje se označava kao Vedsko,

je savremenik Kreacije, bez utvrdivog početka ili kraja. Sa njim, sva preispitivanja duha i grananja vera

moraju da nađu ispunjenje i završetak. Osoba ne može da izbegne ovaj zaključak, ako proučava i

praktikuje Vede. Za sve probleme koji uključuju razlike u duhovnim stavovima i težnjama, možemo da

pronađemo uverljiva rešenja u samim Vedskim tekstovima. Stajališta se razlikuju o tome koji deo Veda je

merodavan za svakoga; ljude povezane sa jednom sektom mogu da smatraju da su određeni delovi Veda

svetiji i merodavniji od drugih. Bez obzira na ovo, svi su braća i dele učenja i poduke koje su saopštene u

Vedama. Sve što je uzvišeno i dobro za nas danas, sve što nam je sveto i posvećeno, sve što je čisto i

oplemenjujuće, nam je dostupno iz i kroz ove čudesne tekstove drevnih. Sve dok se držimo ovog zadnjeg

verovanja i saopštavamo to naglas, kako mogu male razlike u mišljenju o stvarima manje važnosti da

uzrokuju trzavice? Iz ovog razloga, moramo da obznanimo ove poduke principe i principe kako bi se

proširile iznad svih horizonata.

3. Vede se odnose na i objašnjavaju Vrhovnu Osobu, Iswaru koji je kreirao ovaj Univerzum, koji ga

održava, sa kojim se To stapa u skladu sa procesom vremena, i u koji se ponovo manifestuje kao Njegova

Forma ovaj zadivljujući Univerzum. Možemo da imamo različita verovanja o prirodi i karakteristikama

ovog Isware. Jedna osoba može dag a zamišlja da ima ljudsku prirodu i karakteristike. Druga može da

veruje da je On utelovljenje ne-ljudskih atributa, bezoblični, Iswara. Svako od njih može da pronađe u

Vedama izjavu koja podupire njegovo gledište. Činjenica je da, iako imaju različita stajališta, svi imaju

veru u Iswaru, Boga. Drugim rečima, oni veruju da bez sumnje postoji Jedna transcendentalna večita

Moć i da da je sve ovo poteklo iz Nje, i da sve ovo mora da se stopi u To opet. Ova vera je znak

Bharathije; onaj koji nije usvojio ovo verovanje nema pravo na ime, Bharathiyanac. Ne zaslužuje da se

zove Hindu.

Koje prirode, sa kojim karakteristikama, je Iswara o kojem podučavate? Ovo pitanje je nebitno za nas.

Nije tako važno. Ne prepirimo se o raznim tačkama gledišta koja dele ljude. Za nas je dosta ako je Iswara

prihvaćen i naglašen. Jer čak iako jedan opis i identifikacija mogu da budu bolji i jasniji od drugih, nijedna

identifikacija i opis ne može da bude 'loša'. Jedan iskaz bi bio 'dobar'; drugi bi bio 'bolji' i treći, 'najbolji'.

Ali u reci Bharathiyske spiritualne Avanture, nijedan opis ili slikovna predožba ne može da se označi kao

'loša i neprihvatljiva'. To je razlog zašto, Iswara daje Milost onima koji uče bilo koje Ime i bilo koju Formu

koja može da privuče i inspiriše čoveka, kao sveta i ispravna. Nek ova vera raste od mnogo ka više. Jer,

ona donosi više duhovnog progresa, što se više deluje po njoj. Samo, aspiracija mora da se odnosi na

Boga ili Iswaru.

4. Za duhovno istraživanje i otkriće, ne mogu da postoje kvalifikacije kao što je bogatstvo ili

diskvalifikacija kao što je siromaštvo. Bharathiyanci roditelji mora da prenose ovu istinu deci. Oni moraju

da odrastu sa ovim širokim osećajem.

5. Bharathijci ne prihvataju verovanje, koja imaju osobe iz drugih zemalja, da je Univerzum manifestovan

pre nekoliko hiljada godina i da će biti uništen konačno i zauvek, u budućnosti. Bharathijci neće prihvatiti

teoriju da je Univerzum nastao iz Ničega. Oni veruju da je Univerzum ili ova objekivna Kreacija bez

početka i bez kraja, i da, prema zakonima evolucije u vremenu, ona će se preobraziti iz grubog u suptilni

nivo, i posle boravka u toj fazi, neko određeno vreme, ona će se opet povući na kauzalni (uzročni) nivo

50

odakle Je potekla. Iz Jednoga sa kojim se stapa, ona će se postepeno manifestovati kao Mnogostrukost,

kroz suptilne i grube faze ekspresije.

Religija je Iskustvo

Ova kretnja poput talasa napred i natrag, stapanja i nastajnja, se dešava od kad je Vremena; događaće

se dok Vreme ne svrši; ono je večito po svojoj prirodi – ovo je verovanje Bharathijaca. Čovek nije samo

grubo telo; u njemu, postoji suptilna komponetnta koja se zove um; unutar njega, kao ono što ga

potstiče i odakle izvire, postoji čak suptilniji princip koji se naziva Jivatma (individualizovana Duša); ova

Jivatma nema ni početka ni kraja, ne zna za smrt, nema rođenje – Ovo je osnova Bharathijske vere.

Jedan drugi činioc vere: Ovo je unikatna osobina Bharathiyanskog umnog oruđa. Dok se individualizirana

duša ne oslobodi od individualizacije i stopi u Univerzalnu, tako dostižući mokshu ili oslobođenje, ona

mora da se oblači u jedno telo za drugim, i da prolazi kroz proces koji se zove življenje. Ovu ideju ne

zastupaju ni jedni drugi ljudi. Ovo je ideja Samsare, koju su drevni tekstovi ili Sastre Indije otkrili i koju

propagiraju. Samsara znači "prelazak u jednu formu posle druge ". Sve različite škole i sekte

Bharathiyanaca prihvataju ovu činjenicu da su Atme (prividno individualizovane) večne i da promena ne

može da ih dotakne. Oni mogu da se razlikuju u opsima ili obeležavanju odnosa između Atme i Isware ili

Boga. Jedna škola mislioca može da tvrdi da su dvoje uvek odvojeni; druga može da izjavi da je Jivatma

varnica u univerzalnom plamenu vatre koja je Iswara; treći mogu da tvrde da između to dvoje nema

razlike. Ali, Istina ostaje da je Atma bez početka i bez kraja; pošto nije rođena, nema smrti. Njezina

individualizovana slika mora da evoluira kroz serije tela, dok ne postigne ispunjenje u čoveku. Sve škole

su jedinstvene u ovom verovanju, bez obzira na mnoštvo njihovih interpretacija.

Mi ćemo se sada osvrnuti na najvišu među slavnim Istinama, najzaprepašćujuća od osnovnih Istina da je

ljudski intelekt dosegnuo duhovno polje; Atma je, po samoj svojoj prirodi, Čistoća, Punoća i Blaženstvo

(Parisuddha, Paripoorna and Ananda). Ovo je verovanje koje nadahnjuje sve škole misli, bilo da su

obožavaoci Sakthi, ili Sive, ili Vishnua, ili bilo da su Budisti ili Jaini. Svaki Hindus potvrđuje to. Dwaithini

(Dualisti) veruju da je Ananda temeljna istinska priroda Atme; ona je umanjena i ispijena rezultatima

ljudskoh dela, iz života u život i stoga, mora da bude obnovljena i oživljena Milošću Božijom. Adwaithini

(Monisti) veruju da ne može da bude smanjenja ili ispijenosti. Oni tvrde da je Atma potpuno

veličanstvena; samo, putem uticaja obmanjujućih efekata neznanja (Maye) koja superimponira lažnu

impresiju šta je zaista istina, izgleda kako da se smanjila. Štogod bile razlike u interpretaciji, kada mi

zauzmemo naše stajalište o centralnoj biti ove Istine o kojoj se svi slažu, između "Istoka" i "Zapada",

može da se vidi veliki duboki jaz, gde obadvoje putuju prema cilju. Ljudi Istočnih zemalja istražuju u

unutrašnjosti regiona njih samih realizaciju ove veličanstveno dobrobitne konzumacije. Dok

bogoštujemo, mi zatvaramo oči i pokušavamo da vizualizujemo Boga u nama. Ljudi Zapada dižu njihova

lica i vizualizuju Boga u vanjskom svetu, povrh svega. Oni veruju da su njihove skripte zabeležili Ljudi pod

Božijim usmerenjem. Bharathiyanci veruju da su Vede –njihovi sveti spisi - sam dah Božiji prenosi

značenja mudracima koji su Ga postavili u svoja srca.

51

Druga tačka koju moramo da razumemo: Moramo uvek čvrsto da je se držimo. Ukoliko se verovanje ne

drži čvrsto noć i dan, ne može da se koristi za postignuće pobede. Inače nikakav uspeh nije moguć . Kada

osoba tvrdi da je on nizak i zao i da zna malo, on postaje nizak i zao i njegovo znanje opada. Postajemo

ono što verujemo da jesmo. Mi smo deca Svemogućeg Boga, obdarana sa vrhunskom Moći, Slavom i

Mudrošću. Mi smo Deca Besmrtnosti. Kada živimo sa ovom mišlju, kako ikad možemo da budemo niski i

u neznanju? Bharathiyanska duhovna kultura podstiče svakoga da veruje da je prava priroda čoveka

veličanstvena i da bi uvek trebao da bude svestan ove istine.

Bharathijci iz prošlih vremena imali su veru u njihovu veličanstvenu Realnost. Oni su postigli pobedu u

njihovim naporima kao rezultat ove vere i uzdigli se do velikih visina. Oni su postigli vrh napretka. Mi

smo skiliznuli u današnji pad, uglavnom zato jer smo izgubili veru u Atmu u nama. Ovo je bio početak

našeg pada. Jer, gubitak samopouzdanja u Atmu ili Sopstvo uključuje gubitak vere u Samog Boga. To

Sveprisustvo, taj Unutrašnji Motivator svega, koji je omotač warp and woof našeg tela i uma, naše

emocije i intelekt – učvršćujući veru u Njega je jedini način za realizaciju najvišeg cilja čoveka. Ovo je

pouka koju Bharathiyska duhovna istorija želi da pouči.

Deco Bharatha! Učite svoju decu ovoj Istini koja čuva život, veličanstvenoj Istini koja širi srce od ranih

dana života. Prosvećujuća vizija koju su Bharathijci osigurali je ovo: Atma je puna i slobodna. To je

prekrasno otkrovenje, uzbuđjuća misao! Atma je po samoj svojoj prirodi cela; punoća ne treba da se

dostiže ili postiže i da joj se dodaje. Ako joj se punoća doda, može takođe da se oduzme prolaskom

vremena; što se sagradi, mora da se raspadne. Ako je čovek nečist po prirodi, čak iako bi mogao da uspe

da postigne čistoću za pet minuta, on mora da se posle valja u nečistoći, jer čistoća koja dolazi u sredini

će biti lako izbrisana sa okolnostima. Tako, svi Bharathijski duhovni mislioci su izjavili da je Čistoća naša

prava priroda i da je Punoća naša istinska realnost. Rekli su da mi nikad ne 'oskudevamo'. Ovo je bila

pouka kojoj su Bharathiyanci podučili svet. Ovo je reka duhovne snage koja je tekla iz Indije i hranila

svet.

Na kraj života, osoba bi trebala da dozove u svest velike misli koje je postigao u životu, uzvišena osećanja

koja je gostio; ovo je bila direktiva mudraca Indije. Oni nisu zahtevali da osoba treba da dozove u sećanje

krivnje i greške koje je počinila u životu. One su neizbežne i univerzalne. Ali, mudraci su izjavili da bi

osoba uvek trebala da bude svesna njene Stvarnosti i trebala bi da uvek kontemplira njenu veličinu i

slavu. To, rekli su, je najveći korak do napretka.

Postoji druga činjenica kojoj moramo da obratimo pažnju, više od svega. Za Bharathiyance, religija zbači

'iskustvo' i ništa manje. Zaista je jadno da mi zaboravljamo ovu važnu činjenicu, veoma često. Ova tajna

mora da bude upisana u srce svakoga. Samo onda možemo da budemo zaštićeni i sigurni. Ne samo ovo.

To nije način razmišljanja Bharathijaca da kažu da sve stvari mogu da se postignu to samo-naporom;

Bharathiyanac zna da je Božanska Volja osnova svega. Religiozni principi moraju da se praktikuju i

njihova validnost treba da se iskusi. Slušanje govora nije od koristi; učenje nekoga argumenata i

zaključaka i ponavljanje istih kao papagaj nije dovoljno. Ako odgovaraju nečijem intelektu i odobreni su

od strane istoga kao ispravni, to uopšte neće pomoći. Mora da nas transformiše. Razlog zašto Bharathijci

veruju u Boga i izjavljuju da je Bog Bivstvovanje i Postajanje je njihovo iskustvo, što je najviši dokaz.

Izjava ne potiče iz glave, od sposobnosti rezonovanja, yukti. Drevni oci konstatovali su je entitet, Atma, u

52

svakom i da je Atma samo varnica Univerzalne Atme, jer su postali svesni nje, duboko i bez sumnje.

Postojale su, u prošlosti, hiljade koji su tražili iskustvo i zadobili ga. Čak danas, takve osobe nisu odsutne.

U budućnosti također, biće prisutne. To je žudnja koja pogađa čoveka. Sve dok ne kontemplira na Boga i

suoči se sa Njim u blaženstvu, dok ne postigne svesnot Atme koja je njegova realnost, čovek će biti

mučen žeđu, agonijom da mu 'nedostaje celovitost'.

Čovek mora najpre da spozna Istinu. Sve religijske frakcije i sukobi će nestati, čim čovek spozna Realnost.

Jer, ime 'sledbenik teističkog moralnog zakona,' može da se pripiše samo onome ko je doživeo Boga i

realizovao Njegovu Slavu. Samo oni koji su Ga realizovali u njihovim srcima mogu da raskinu veze koje

vežu njihova srca za točak rođenje - smrt. Puki nastupi sa bine nisu merilo za svesnost Istine koja mora

da se postigne kroz religiju.

Teistička vera se bazira na istinskom iskustvu. Jednom kada prihvatimo ovo, samoispitivanje počinje i

osoba je u mogućnosti da meri koliko daleko je doputovao do cilja ili od njega. Onda će da shvati da traži

slepo u mraku i da vuče druge u mrak da slepaju sa njim. Samo onda će čovek da se odrekne frakcijske

mržnje u ime religijskih ratova protiv onih koji ispovedaju različite vere. Oni koji se goste religijskim

ratovima trealo bi pitati: "Da li ste videli Boga? Da li ste postali svesni Božanske Atme? Ili inače, koji

authoritet imate da uvredite ili osporite ovo ime Božije? Da li vi, boreći se u mraku, pokušavate da

povedete i mene u taj mrak? Da li slep čovek može da vodi drugog slepog čoveka putem? To je nemoguć

zadatak. Stoga, shvatite vašu Istinu pre nego ozloglasite ili opovrgnete moju".

Budite To Što Jeste

Onaj ko je vizualizirao Atma princip koja daje život svima, nikad ne može da osudi bilo čiju religiju. Nikad

se neće upustiti u bilo kakvu religioznu raspravu ili konflikt. Nikad neće govoriti olako ili s

nipodaštavanjem prema veri drugih. Nikad neće narušiti ili prezirati veru drugih. Samo oni u neznanju

bez duhovnog iskustva, samo oni koji ne poznaju dubine istine, osuđivaće veru drugih. To je veoma

nedolično čoveku da se učestvuje ili podstrekuje religijske konflikte, da ismijava obrede i ceremonije

putem kojih drugi obožavaju Boga, i da obeležava religioznu praksu drugih ljudi kao 'praznoverja'. Jer,

svako je prihvatio praksu i drži je se, jer to donosi Anandu njemu!

O Jednom se priča, od strane ovih koji znaju, kao Mnoštvu. Ista stvar se vidi i doživljava na različite

načine, od strane različitih ljudi, shodno kutu gledanja i nivou inteligencije i svesnosti. Različiti ljudi

opisuju istu stvar ili iskustvo različito. Kako može bilo ko da izjavi da ne bi trebali to da čine? Ili da ono

što opisuju je loše? Niko nema pravo da omalovažava ili osporava.

Samo oni koji teže da transcentuju ovde i sada i da postanu svesni Transcendentalnog Principa Boga,

zaslužuju ime Hindu. Oni koji uživaju u povređivanju drugih ne zaslužuju to ime.

Unutrašnja bit Bharathiyske kulture je realizacija Jedinstva Atma principa koje ispunjava svako srce sa

Univerzalnom Ljubavlju. Oni koji su svesni ovog Jedinstva i koji su ugrađeni u njemu, su potomstvo i rod

53

Bharathiyaca, u bilo kojoj zemlji možda da žive, koji god da je njihov maternji jezik. Mnoge ljudske

zajednice imaju, kao osnovu njihovih verovanja, teroiju da je čovek hrpa materije, i da je ova materija

podložna zakonima fizike i hemije. Na jeziku Zapada, smrt se označava kao "delo napuštanja života ili

Jive", dok se jeziku Bharatha, to je "napuštanje tela ili Dehe". Ovo je radi vere Zapadnjaka da je on telo,

dok Bharathijac veruje da on nije telo. Bharathiyanci izjavljuju i znaju da imaju Atmu kao njihovu

Realnost i da je Atma zatvorena u telu. Dva gledišta su jako različita. Civilizacija koja se gradi na

nestalnom pesku svetskog zadovoljstva može da traje samo malo. Ona će nestati sa lica zemlje. S druge

strane, civilizacija Bharatha i zemalja koje cene i slede civilizaciju Bharatha su preživeli vekove i vitalne su

i danas. One pokuzuju nove i osvežavajuće znakove kreativnijeg života. Ova činjenica mora da se drži da

umu od strane ovih Bharathiyanaca koji su posvetili njihove živote imitaciji drugih civilizacija i kultura.

Imitacija ne može da izgradi stabilnu kulturu. Nikad ne može da postane 'civilizacija'. To je znak

kukavičluka, ne kvaliteta koji može da osigura napredak. To je kraljevski put ka padu. Kako čovek može

da crpi inspiraciju za samouzdignuće, ako mrzi sebe i potcenjuje svoja postignuća? Bharathijci ne bi

trebalo da osećaju sram, kad se prisećaju njihovih predaka, i starijih i učitelja iz prošlosti koji su izgradili

kulturu koja ga je odnegovala.

Umesto toga, trebao bi da bude ponosan na svoje pretke, i starije i učitelje koji su sijali među njima. On

mora da bude ponosan da ima takve osobe kao svoje pretke, da je njegova nacija tako sveta, i da je

njegova zemlja ta koja je obdarena sa tako svetim karakteristikama. Deca Bharatha moraju da ispune

sebe sa svešću dostojanstvenosti da su u njihovoj rodnoj zemlji rođene mudre osobe koje su postigle

visine samorealizacije, kao i mnogi drugi koji koji su se uzdigli na vrh savršenstva.

Manifestujte moć koja se nalazi u samo nastojanju! Ne pribegavajte putu imitacije drugih. Umesto toga,

upijte dobre kvalitete koji drugi možda poseduju. Mi sadimo seme u zemlju. Onda, mi mu dajemo

sastojke koje treba - vodu, vazduh, gnojivo. Seme isklija; izraste u mladicu; na posljetku postaje veliko

drvo. Primetićete da ne postaje ni zemlja, ni gnojivo, ni vazduh ni voda. Od ovih ima koristi; ali, ono se

drži svoje vlastite prirode i raste u drvo.

Da živite kao to drvo. Naravno da imamo mnogo toga da naučimo od drugih. Nema razloga da sumnjate

u ovu činjenicu. Oni koji odbijaju da uče tako se očituju kao budale. Štogod može da unapredi vaš

duhovni napredak, možete da naučite od drugih. Upijte ih u potpunosti, shodno pravcu koji je

uspostavljen za vaš vlastiti napredak na vašem vlastitom moralnom putu ili Dharmi. Morate da živite kao

vi, ne kao neko drugi. Ne dozvolite nikome da vas odvrati od vaše unutrašnje prirode. Budite uronjeni u

vašeg Boga, u vaše vlastite zamisli i osećanja, u Blaženstvo koje izvire iz vašeg vlastitog srca, i u naslade

zadobijene kroz vašu Sadhanu. Kada drugi pokušaju da vas spreče od činjenja toga, koje god planove da

skuju, i koje majstrije da upotrebe, oduprite se po cenu vaših vlastitih života. Nemojte se odreći te

Božanske Svesnosti i te Božanske Ekstaze. Ovo je uverenje koje odjekuje kroz Paramartha Vahini

Bharathiyanca. Uklonite prepreke koje stoje na putu i ometaju slobodan tok kulture ove zemlje koja

bladaogri sa takvom slatkoćom i snagom. Čistite kanale kroz koje ona teče i pročistite ih. Onda može da

teče svojim pravcem, neometano.

54

Sai je voljno odlučio da ova zemlja, Bharath, mora da preuzme ovu Sadhanu. Predugo vremena teistička

Darma ove zemlje je prestala da se kreće. Njezina karakteristika je dugo vremena bila, statična. Sada,

mora da postane dinamična. Mora da daje živostnost svadokodnevnom životu svakog ljudskog bića.

Mora da uđe i urodi plodom u carskom Rajbhavanu i skromnim kućercima najsiromašnijih u zemlji.

To je svačije blago; svako ima pravo dag a nasledi i da ima blagodati od nje; rođen kaoč čovek, osoba ima

ispravan zahtev da sudeluje u njoj. Iz ovog razloga, Bharathijci moraju da je donesu ispred svakih vrata i

požele dobrodošlicu svakome u svakom domu da je podele. Kao što je vadzuh kojeg dišemo, u Božanskoj

kreaciji, dostupan svima, Dharma svesnosti Boga i Njegove Moći i Milosti mora da bude dostupna svima.

Bharathijci moraju da se drže ovog širokog pogleda i Universalnosti i Jedinstva ove poruke, konflikti

između različitih vera i verovanja će nestati samo od sebe i ljubav i mir će biti obnovljeni na zemlji.

Zamislite kuću punu mraka od davnina. Možete da uđete u kuću i da molite mrak da napusti kuću; ili,

možete da je zaspete zlostavljanjem danima; ili, zastrašiti je preteći silom. Mrak će ostati; ne može da se

smanji. Neće ustuknuti pred vašim taktikama, ne može da se otera na prepad. Ali, upalite lampu, i otići

će u sekundi. Lampa mudrosti može da sačuva čoveka od vekovne tame. Ovu istinu čovek mora da

prepoznata i, jednom kad je prepozna, mora da oblikuje svoj život u skadu sa njom.

Čovek ima neizmernost u sebi; ovo je bit Bharathijske misli. To je zaista misterija kako je čovek počeo da

smatra sebe za onoga koji je osuđen na pad! Osoba može da ostavi na nam se učini kao demonska ili kao

božanska; u obadvoje Atma je Realnost, u istoj meri. Ne možete da kažete da je manje od Atme u

jednome manje, a u drugome više. Kada nađete greške kod bilo koga, moraćete da zaključite da postoji

manjkavost u ponašanju, to je sve. Nemojte da zaključujte da u njemu nema Božanske Atme. Kao

rezultat društva u kojem se kreće ili neefikasnosnost društva u kojem je odrastao, greške su izrastle u

njemu. One nisu izvorne njegovoj prirodi, koja je Atmička. Moraćete da mu date dobro društvo i

blagotvorno okruženje i da ga ubedite da uđe u njega. Ni slučajno ne biste trebali da ga osuđujete kao da

je rođen neispravljiv, i da ga držite po strani.

Telo je sačinjeno od ćelija, koje su sačinjene od atoma. Atomi su fizički fenomen. Oni su fundamentalno

jada, ili kompozit ili neosećanje. Vedanthini govore o suptilnom telu, odvojenom od ovog grubog tela. I

ono je takođe fizičko. Ono je centar suptilnih veština i snage. U ovom telu svi suptilni mentalni dojmovi i

agitacije se dešavaju. Svaka sila može da radi kroz jedan medij ili drugi, koji je fizički. Ista moć koja vlada

u grubom telu deluje i kroz suptilne procese misli. One nisu dva različita entiteta. Jedno je suptilna forma

drugoga, to je sve.

Koji je izvor ovih moći? Ako kopamo duboko, spoznaćemo da postoj dve stvari u prirodi, Akasa i Prana.

Akasa je izvor svih grubih i suptilnih materijala sa kojima se osoba susreće; Kad ih Prana ili Životna sila

dotakne, usled dodira, Akasa princip se transformiše ili u grubo ili suptilno, u različitim proporcijama.

Prana je također sveprisutna, kao i Akasa; može da prodre svuda i sve. Kao blokovi leda koje voda

postaje i koji plutaju na vodi i koji se kreću na vodi, Prana deluje na Akasu i tela se pojavljuju. Prana je

sila koja oblikuje Akasu u različite forme. Grubo telo je vozilo Prane koje je Prana oblikovala od Akase.

Suptilno telo je fomirano od misli, osećanja, itd.

55

Kad se suptilno telo transcenduje, svesnost Realnosti postaje očigledna. Baš kako što nokti na prstima

istraju, bez obzira koliko često ih podrezujemo, kao deo našeg grubog tela, suptilno telo je također

sastavni deo čovekove građe.

Vezanost (robovanje)

Osoba može da odbaci toliko grubih tela u kojima privremeno boravi, isto toliko koliko puta poseče

nokte. Ali, suptilno telo ne može da promeni; ono traje i istraje. Ovo je najtajnija dokrtina

Bharathiyanske spiritualne misli. Putujući dalje putem ove linije otkrića, može da se otkrije da čovek

znači: kompleks grubog tela, suptilnog tela i Jivija (Individue). Vedantska filozofija bi izjavila da Jivi deli

kvalitet Večitog nepromenjivog Večnog trajanja (Nithya). Prakrithi ili objektivni Svet je također večit, ali,

s razlikom, On prolazi kroz stalne promene; nikad nije isti; ali, traje večito. Osnova za objektivni svet,

naime, Pranu (životnu silu) i Akasu (Prostor ili eter) su večite, ali, one deluju i međudeluju bez odmora i

manifestuju različito i mnogostruko.

Individualna Atma (Jivatma) nije imala izvor ni u Akashi ni u Prani; nije materijalna po prirodi. Stoga, ona

je večita, bez bilo kakve promene. Ona se nije dogodila putem delovanja Prane na Akasu, ili Akase na

Pranu. Stvari koje nastaju spajanjem će se raspasti. Ali stvari koje su 'same po sebi' ab initio ne mogu

tako da se raspadnu. Jer, raspadanje znači 'ponovno vraćanje originalnoj prirodi', 'postajanje što je bilo

originalno', 'smanjivanje na njegovu izvornu supstancu'. Grubo telo je rezultat kombinacije Prane i Akase

i stoga, ono se raspada na svoje komponente. Suptilno telo također se raspada ali, samo posle dugo

vremena. Jivi nije sastavljen, stoga, on ne može da se raspadne. On nema rođenja. Ne može da bude

rođen. Sjedinjujuće nepodeljeno biće ne može da ima momenat početka.

Obektivnim svetom ili Prakrthi, koji se sastoji od milijardi i miiljardi različiih stvari, sila i događaja,

upravlja Volja Boga. Bog je Sveznajući, Sveprodirući, Sveprožimajući, On aktivira Prakrthi i deluje kroz

Prakrthi, celo vreme. Prakrthi je uvek u Njegovoj brižnosti. Njegov suverenitet je bespočetan i bez kraja.

Ovo je doktrina Dualista, Dwaithina.

Ovo daje povoda jednom pitanju. Kad svetom vlada Bog, kako On dozvoljava da bude tako nepravedan i

rđav? Odgovor je dat da Bog nije odgovoran za žalost i bol. Grehovi koje učinimo su preci žalosti koju

patimo. Radost i tuga su posledice dobrog i lošeg što čovek učini. Bog je Svedok. On ne kažnjava, On ne

uzrokuje žalost. Jivi je bespočetan, drugim rečima, on nema rođenja, ali on učestvuje u neprekidnim

aktivnostima i zato on mora da prolazi kroz neizbežne posledice te aktivnosti. Ovo je svačije iskustvo,

karakteristika svačijeg uma. Ovo je nesalomivi zakon objektivnog sveta ili Prakrthi. Žalost ili radost je

slika aktivnosti u koju se čovek upušta. To je odjek, refleksija, reakcija. Jivi može da bude svedok bez da

se bez da se bavi sa dobrim ili lošim koji potiču od aktivnosti. Kad se mešanje dogodi, dobro će morati da

se doživljava kad je dobro učinjeno, i loše će morati da se iskusi kad je loše učinjeno.

Vedanta kaže da je Jivi po svojoj prirodi, čist i neokaljan. Ovo je prihvaćena doktrina prema

Bharathiyanskoj misli. Ali, ova istina je zamagljena neznanjem i zaboravom. Stoga, maya zagađuje

iskustvo i senka neznanja rađa zlo. Ali, kad osoba radi sathkarma ili dobre aktivnosti, oblaci maya se

56

raspršuju i Realnost Jastva se realizuje. Sva bića, svi jiviji su po njihovoj prirodi čisti. Dobra dela mogu da

otklone mrlje loših dela i sačuvaju njegovu esencijanu čistoću. Onda, jivi se izvodi na Božansku stazu,

Devayana. Težnja za Bogom će transformisati reči, misli i dela individue.

Mi ne možemo da mislimo bez reči; reči su esencijalni material misli. Kada individua odbaci telo, reči

ulaze u um; um ulazi u pranu ili životnu silu i prana se stapa sa Atmom. Atma (Individualizovana u telu)

kad se oslobodi žuri ka Suryaloka, Regionu Solarnog Principa, Surya. Odatle, ona dostiže region Brahme,

Brahma-loka. Kad dosegne taj region, individualizovana Atma ili Jivatma nema više ništa sa Prakrthi.

Postojaće tamo do kraja Vremena. Iskusiće neograničena Zadovoljstva. Imaće sve moći osim moći

Kreacije.

Autoritet da vlada Kosmosom pripada ekskluzivno Bogu. Bog je slobodan od želja svih vrsta. Čovekova

dužnost je samo da mu ponudi Svoju Ljubav i da Ga obožava kroz Ljubav. Ovo podiže čoveka do najvišeg

statusa među bićima. Oni koji nisu svesni ovog statusa ili ne mogu da izvršavaju svoje dužnosti pripadaju

drugim kategorijama. Oni takođe nude i bogoštuju, oni su takođe uključeni u dobre aktivnosti. Ali oni

samo teže za plodovima koje žele da dobiju; oni rade aktivnosti motivisani željom da dobiju korist od

rezultata koji nastaju aktivnostima. "Pomogli smo nemoćnima; stoga, naš put biće ravan i siguran.

Podigli smo ugnjetavane; stoga, možemo da izbegnemo nedaće na putu. Pevali smo u Božju Slavu u horu

(Bhajan); stoga, siugrni smo za Raj" – ovo su kalkulacije ljudi ove prirode koji rade 'dobra dela'. Kad takvi

ljudi odbace tela, to jest, kad takvi ljudi umru, njihove reči će se stopiti sa njhovim umovima, njihovi

umovi će se stopiti sa njihovom Pranom, i Prana, posle će se stopiti sa Jivijem, i Jivatma će putovati u

Region Mesečevog Principa (Chandra-loka), zo jest, Loka Presedavajućeg Božanstva Uma... dajući do

znanja da opet moraju da uđu u područje uma sa svim njegovim agitacijama i nemira težnji i želja. U

Chandra-loka, takvi Jiviji iskusiće malo zadovoljstva i ushićenja, dok posledice dobrih dela traju. To je

razlog zašto je rečeno u skriptama: Ksheene Punye, marthyalokam visanthi. (Kad je postignuta nagrada

potrošena, oni opet ulaze u svet smrtnika). Jivatma omotava se telom koje je opremljena sa čulnim

organima, itd., u skladu sa zarađenim posledicama dela prethodnog tela, i počinje drugu životnu

karijeru. Boravište duše u Chandraloki je ono o čemu Hindusi govore kao o vremenu provedenom kao

Deva u Raju ili Anđel prema Hrišćanskoj i Islamskoj religiji. Ime Devendra koje je dato Gospodu ovih

Devas je indikacija takvog položaja autoriteta. Hiljade su se popeli do toga položaja.

Prema Vedama, kad se pridržava najvišeg dobra, ta osoba je dignuta na položaj Devendraštva. Duša koja

je podignuta prethodno na taj položaj će se spustiti na zemlju i nastaviti svoju karijeru u ljudskoj formi.

Baš kao što se na zemlji kraljevi smenjuju, na nebu takođe vladari ne mogu da izbegnu uspinjanje i pad.

Stanovnici Raja takođe su podložni zakonima uspona i padova. Samo Brahmaloka je ta koja je slobodna

od rođenja i smrti, uspona i padova, dizanja i spuštanja. Ovo je osnovna doktrina Bharathiyanske misli,

njezin večiti nektar, predat čovečanstvu.

Kada je Jivatma kao Deva u Chandraloki, ne može da manifestuje nikakvu Karmu. Samo čovek može da

se izrazi putem Karme koja ga veže svojim posledicama. Karma znači aktivnost koja se obavlja sa željom,

s očima uprtim na rezultat. Kad je duša u Chandraloki kao Deva, ona je zadovoljna i uživa i tako, ne žudi

za aktivnostima koje će joj doneti užitak ili steći neki uspeh. Boravak u toj Loki je nagrada koju je

osigurala dobrim delima učinjenim u prošlosti, ili to može da bude nagrada izvojevana za takvu dobrotu.

57

Kada je zadovoljstvo koje potiče iz dobrih dela doživljeno i potrošeno, balans nakupljenih posledica mora

da se propati, i tako, duša mora da se vrati na zemlju kao čovek. Onda, zadobivši najviše dobro i radeći

dela najvišeg potencijala za dobrobit (nagradu), može da pročisti svoje srce i dosegne Brahmaloku

odakle nema povratka.

Reč Naraka ne može nigde da se pronađe u Vedama. Koncept Pakla je stran duhovnoj misli

Bharathiyanaca. Ideja Pakla i razni opisi Pakla su svi kasniji dodaci u Sastrama i Puranama. Autori ovih

tekstova verovali su da će religija biti nekompletna ako ne tvrdi ne Pakao. Oni su pričali o raznim

mučenjima kao deo Pakla, ali, uspostavili su jedno ograničenje bolu koji Pakao nanosi. Izjavili su da ne

može da bude smrti u Paklu. Razlog zbog kojeg je Pakao kreiran je bio samo da podstakne ljude na strah

kako bi odustao od greha.

Ali, Adwaitha ne pozicionira Raj ili Pakao. Samo se bavi sa Vezivanjem i Oslobođenjem, Neznanjem i

Prosvetljenjem. Poznata je kao Vedanta. Nema veće vere od onog što Vedanta drži.

Jedan sa Jednim

Jagat ili Kosmos je kreirao God iz Sebe stoga je On začetnik kao i materijal Kosmosa. Kao rezultat, On je

Potpun (Paripoorna). Kreacija je isto Potpuna i Individualna Atma je isto tako Potpuna. Tako, mnogi

potpuni entitieti se predpostavljaju. Bog je manifestovao Kosmos od Sebe; kad je ovo izjavljeno, sumnja

može prirodno da se javi, "Kako je Bog mogao da postane ovi zidovi, ovi stolovi?" Bog je vrhunski čist;

kako je On mogao da postane ove nečiste stvari? Ovo je još jedna sumnja koja se najčešće javlja nekima.

Hajdemo da potražimo odgovor. Čovek je fndamentalno Atma; ali, on ima olop tela, zar ne? S jedne

tačke gledišta, čovek nije različit od tela, zar ne? Uprkos ovome, međutim, čovek oseća da on nije Ovo

telo, da je njegova realnost različita od njega (tela), da nije beba koja je bio ili star čovek koji jeste, da

nije ni muško ni žensko, i da on traje kroz period kao beba, dečaštvo, srednje godine i starost, muškost i

ženskost i sve druge stupnjeve i promene. Isto tako, Kosmos i cela Kreacija su samo milijardu tela Boga.

On je sve ovo i u svemu ovom, ali, On je nepromenjiv i večan. Priroda se povinuje promenama. Atma

takođe može da se steže ili širi, cveta ili vene, sija ili da bude pomračena. Loša dela će umanjiti njezin sjaj

zaklanjajući njenu briljantnost. Ona je unutrašnja i prava Istina i Mudrost može da bude sakrivena lošim

mislima i delima. Dela i praksa koja može da otkrije prirodni sjaj i slavu Atmana se nazivaju 'dobrima'.

Atma je 'neograničena' napočetku; ali, posle vidi se kao ograničena i stisnuta. Putem dobrih dela i

aktivnosti, ona opet zauzima svoju prostranost i neograničenost. Svako bez ikakve razilke ima mogućnost

da postigne ovu transformaciju. Kad vreme sazre, svako može da uspe u ovome i oslobodi se od

ograničenja i vezanosti. Ali, Jagat (Kosmos) neće nestati. Večit je, i nemoguće ga je uništiti. Ovo je

objašnjenje druge škole filozofije u Indiji. Prva je Dualisam ili Dwaitha. Druga je Visishta-adwaitha ili

Posebna-Adwaitha. Ovo je viši nivo u spiritulnom ispitivanju i iskustvu. On postavlja tri entiteta - Boga,

Atmu, i Prirodu, i govori o integraciji sve troje. Dualisti pozicioniraju da je Kosmos ogromna mašina koju

je dizajnirao i kojom rukuje Bog. Visishta-Adwaithini izjavljuju da je to fenomen koji je iznutra ispunjen i

prožet sa Božanskim. Ali, Adwaithini ili Nedualisti tvrde da Bog nije izvan Kosmosa, da je On postao

58

Kosmos (Jagat), i da je On sve što postoji. Ne postoji ništa osim Boga, nema Ostalog, ni Drugog. Ovu

istinu moraju svi da prihvate. Ovo je najviša Istina. Reći da je Bog Atma i da je Kosmos kao Telo kojim On

upravlja i u kojem živi, nije tačno. Tvrditi da je Atma (Bog) večit i nepromenjiv, ali da Kosmos, koji je

Njegovo Telo, može da bude podložno promeni i transformaciji također nije zadovoljavajuće.

Šta to znači kada se kaže, "Bog je Upadana-karana, Neposredni Uzrok Kosmosa"? Neposredni uzrok znači

uzrok koji je proizveo efekat. 'Efekt' je 'uzrok' u drugoj formi. Ne može da bude odvojen od uzroka. Svaki

efekt koji mi primećujemo je samo uzrok koji je preuzeo novu formu. Kosmos je efekat, Bog je Uzrok –

ove izjave samo naglašavaju činjenicu da je Kosmos samo Bog u drugoj formi. Kad se argumentuje da je

Telo ograničeno i suptilno, i da Ono ono vodi osobu ka Uzroku, to jest, Bogu, ili da je to od Boga da je

evoluiralo i dobilo oblik, Nedualisti bi odgovorili da je to Sam Bog koji se manifestovao u formi Kosmosa.

Može da se sumnja da li sav ovaj multiplicitet stvari i bića su zaista Bog. Da. To je Istina. Sve ovo što čula

spoznavaju, što je došlo u svest, je Bog. Ne postoji ništa osim Njega. Naša tela, umovi, intelekti, svest –

sve je Bog.

Ovde, druga sumnja može da se pojavi. Zašto bi Bog bio toliko mnogo individualizovanih bića? Zašto bi

trebao da bude toliko mnogo Jivatmi? Hoće li Bog, koji je jednog Obilka, manifestovati Sebe kao toliko

mnogo? Kako se ovo dogodilo? Ako je Bog transformisao Sebe u Kosmos, On je znači podredio Sebe

promeni; sve stvari u Prirodi koje su po svojoj samoj kompoziciji podložene promeni, pate od ovo dvoje,

rođenja i smrti. I, ako je Bog došao u granicama promene, da li to znači da On također mora da umre

jednog dana? Da li on mora da doživljava promenu i konačno kraj? Zapamtite ovu misao također. Onda,

postoji druga tačka koja mora da bude razmotrena. Koliko od Boga, koji deo Boga je postao Kosmos?

Adwaithini govore, "Koju god podelu videli ili nagađali o njoj, zapamtite ovo: Kosmos ne postoji. To je

iluzija. Nikad nije, nije bio niti će biti. Kreiranje Kosmosa, raspad Kosmosa, ove milijarde individua koje

nastaju i stapaju se, sve je ovo samo san. Nema individualizovane Jivatme uopšte, nama odvojene Atme.

Kako mogu da postoje milijarde Jivatmi? Postoji samo Jedan Nedeljivi Potpuni Apsolut. Kao jedno Sunce

reflektovano kao milijarde sunaca u milijardu jezera, barica, i kapljica vode, Jivatme su samo refleksije

Jednoga u umovima na koje sja. Ovo je što Bharathiyanska misao naglašava najjasnije kroz Adwaithske

mislioce. Oni koji ne mogu da shvate ovu istinu su pod uticajem Maye ili Zablude, može da se kaže.

Snovi takođe moraju da budu zasnovani na realnosti. Bez temeljne realnosti, 'ovisna ideja ili činjenica' ne

može da postoji. Bez temeljne stvari, stvari koje slede ne mogu da poniknu. Bez osnovnog bića, druga

bića ne mogu da se manifestuju. Ta osnova je Bog ili Iswara. On je Potpun, On je Um, Telo, Atma. Vi ste

samo stvari koliko i san. Za oči koje mogu da vide realnost, Kosmos je, ne ovaj multiplicetet imena i

oblika, nego, samo Sath-Chith-Ananda, Postojanje-Svesnost-Blaženstvo. Samo razmislite o svom snu. On

ne izvire od negde izvan vas niti razne slike i aktivnosti ne nestaju na neko drugo mesto izvan vas. One

izviru u vama i nestaju u vama. Dok sanjante, vi smatrate događaje i osobe za stvarne, i doživljavate,

jednako stvarno kao u budnom stanju, osećanje žalosti, zadovljstva, straha, nemira i radosti. Vi ih ne

odbacujete tada kao iluzorne. Kosmos je san Boga; on niče u Njemu i stapa se u Njega. To je produkt

Njegovog Uma. Ovi životi, i ponovljeni dolasci, svi su snovita tkanja Maye, nestvarne fantazije, iluzorni

59

nemiri, nestvarna pojavstva. Vi ste Potpuni, vi ste Bog. Bog je Ti. Oni koji su iskusili ovu najvišu mudrost

mogu da postignu jednotu sa Jednim, ovde i sada.

Jogini

Tri su koraka u progresiji filozofskog preispitivanja (ili Vedantskoj misli) u Indiji. To su Adwaithska,

Visishta-Adwaithska i Dwaithska. Nije moguće napredovati iznad ova tri stepena bilo kojim ljudskim

naporom. Adwaithska misao je iznad dohvata običnog čoveka; nije tako jednostavno razumljiva. Shvatiti

je intelektom je samo po sebi teško. Doživeti to, potrebna je moćna veština penetracije. Stoga, najbolje

je da se počne sa Dualističkom ili Dwaithističkim korakom, i doživeti to kao realnost iza stvari; onda,

drugi stepen Visishtadwaitha je lakši za postići.

Individua mora da napreduje toliko brzo ili tako stabilno kao zajednica. Mi prolazimo kroz dečaštvo,

detinjstvo, odrastanje, mladost, srednje godine i starost; to je neprimetno, ali neizbežan progres. Mi

doživljavamo svaki samo dok prolazimo kroz njega. Tako, isto je sa ova tri stepena filozofskog otkrića.

Svaki od ovih gledišta je skriven u ostalima i svaki proizlazi iz iskustva bivšeg stepena. Nije moguće biti

svestan sva tri u isto vreme. Na osnovu naše Sadhane i iskustvima zadobijenim iz nje, svaki od ovih

gledišta dolazi u svest i formira izvor aktivnosti i misli.

Oni koji tvrde da je Univerzum stvaran, ali, izjave u isto vreme da je postojanje Boga samo san, samo

dokazuju svoju glupost. Jer, kad je efekat, naime, Kosmos, stvaran, on mora da ima Uzrok, jer, kako

može da bude efekta kad nema uzroka? Bog može da bude zanijekan samo kada je Univerzum porečen.

Bog može da nestane, samo kada Kosmos nestane. Ono što sada izgleda kao Kosmos je ustvari Bog; ovo

je Vizija koju će istinski Sadhaka dobiti kada uspije u svom naporu. Kao stvar činjenice, Univerzum koji

doživljavamo je san. Kada se probudimo iz sna, Istina da je Kozmos Bog će svetliti u svesti. Od početka

vremena, Bog kojeg smeštamo van nas je realnost u nama također. Ova Istina također će postati stabilna

sa verom čoveka.

Naravno, nema postojeće filozofije koja može da bude zadovoljavajuća za sve tipove i nivoe mentalne

opreme. Svako ima različitu vrednost. Stepni intelektualnog razvoja, ili moći rezonovanja su različite kod

svakoga. Tako, tri škole filozofske interpretacije koje su gore spomenute (Dwaithistička, Visishta-

dwaithska i Adwaithska) prihvaćene su od strane različitih temperamenta i različitih grupa ljudi. Stoga, ni

jedna škola nema pravo da tvrdi superiornost i pripisuje inferiornost. Samo oni koji nisu mudri će

upotrebiti takve taktike.

Kada nam pristupe ljudi sa fanatičnim pogledima, moramo ih dočekati sa osmehom, revnosni i željni,

puni devocije prema Bogu. Osoba može da bude opijena, naravno, ali, samo kao rezultat ispijanja vine

Preme. Kada neko ko je sumanut u vezi posla priđe nama, moramo da delimo sa njim naše veštine i

snagu, i pridružimo mu se u poslu. Na ovaj način, moguće je uspostaviti harmoniju između sledbenika

različitih vera i filozofskih misli. To će spojiti škole misli i verovanja. Kad bi samo ovaj princip harmonije i

harmoničnog sarađivanja postao stalni posed svakog čoveka, kako bi to izvrsno bilo? Kako sretan bi bio

60

svet, kad bi svako imao ovo znanje da njegovo gledište može, u najbolju ruku, da bude samo parcijalno i

da ono zahteva harmonično mešanje mnogih drugih gledišta da bi se pozicionirala Istina?

Yoga znači 'sjedinjenje'. U Indiji, gde yoga teče u venama svakoga od davnina, moguće je imati

harmoničan saživot mnogih vera i verovanja, što je idelani tip Univerzalne Religije. Oni koji mogu

herojski staviti veru u svakodnevni život, mogu da postignu ovo 'zajedništvo' u ljudskom društvu.

Zajedništvo ili Jedinstvo može da se uspostavi između nečijeg spoljašnjeg ponašanja i unutrašnje prirode.

Sadhaka, s namerom da putuje stazom Preme, može da teži ka Uniji između sebe i utelovljenja Preme,

naime, Boga. Vedantin može da postigne Uniju svega koja je u jednom konceptu Boga. Put Yoge se

označava različito u Sanskritu u različitim kontekstima; alo, oni koji koji mogu da zamisle i provedu Uniju

se poštuju kao Yogini.

Oni koji teže putem aktivnosti i postignuća da uspostave Uniju su Karma-yogini; oni koji slede Prema put,

su Bhakthi-yogini; oni koji teže da manifestuju njihove latentne moći i kanalizuju ih su Raja-yogini; oni

koji se drže logičkih analiza i racionalnih interpretacija i postižu intuitivnu percepciju su Jnana-yogini. U

Bharathijskoj spiritualnoj istoriji, ova četiri tipa se ponavljaju uvek iznova.

Prvo, Karma Yogi. On prihvata put uspostavljanja unije sa Bogom podižući i sublimirajući dela. Srešćemo

u svetu mnoge koji izgledaju da su rođeni samo da izvrše jednu posebnu misiju ili projekt. Njihov intelekt

nije zadovoljan sa pukom imaginacijom ili planiranjem. Njihovi umovi će biti puni stvarnih, konkretnih

postignuća koje će žudjeti da realizuju. Za takve ljude, vodič knjiga ili Sastra je potrebna da ih usmeri na

staze dobrobiti. Može se videti da je svako u svetu zaokupljen jednom aktivnošću ili drugom, celo vreme.

Pa ipak, veoma mali broj ljudi zna značenje i vrednost Karme; ili, kako najbolje da se realizuju najbolji

rezultati iz ove neizbežne karakteristike. Dakle, život je napravljen banalnim i pustim. Karma-yoga uči

čoveka svesnosti ove vrednosti i vodi ga putem kako bi postigao maksimalnu dobrobit iz aktivnosti. Gde,

kad i kako Karma mora da bude učinjena, kako duhovne težnje mogu da osiguraju snagu uma u

izvršavanju Karme, i kako Karma treba da se provodi da bi spiritualni razvoj usledio – ovo nas uči Karma-

yoga.

Ima jedna velika zamerka koju daju neki ljudi o ovome i moramo da obratimo pažnju tome. Prigovor je

da Karma Yoga uključuje previše fizičkog napora. Ali, u osnovi, to je društvo u kojem se čovek kreće koje

odlučuje naprezanje i stres kojem su um i telo čoveka izloženi. "Ja veoma volim da se bavim samo sa

ovim zadatkom"; "Želeo sam da mu učinim samo dobro, ali, on je ignorirao moju želju i pokušao da me

povredi "; ovo su česti uzroci napora i stresa koji je gore pomenut. Takva razočarenja čine da osoba

izgubi interes za aktivnost. Želi da radi dobro i traži da uradi dobro nekome na neki način, nadajući se da

će zadobiti zadovoljstvo odatle i širiti radost. Kad takvav užitak izostane, pojavljuje se nezadovoljstvo.

Ali, bez da postaje vezan, bez da postane svestan kome Karma pomaže i kako, pouka Karma Yoge uči nas

- radite Karmu, kao Karmu, radi same Karme. Zašto Karma-yogi puni svoje ruke poslom? To je njegova

stvarna priroda; on oseća da je sretan dok radi posao. To je sve. On se ne cenka za rezultate; nije

potstaknut ni sa kakvom kalkulacijom. On daje, ali nikad ne prima. Ne zna za žalost, niti razočarenje; jer

se nije ni nadao nikakvoj koristi.

61

Druga Staza: Bhakthi-yoga. Ovo je pogodno za one koji su emotivno orientisani. To je put za one koji

mogu da ispune njhova srca sa Ljubavlju. Težnja je da se ima Bog kao Voljeni. Njegove aktivnosti će biti

različite, one se odnose na paljenje štapića, skupljanje cveća za obožavanje, gradnja crkvica i hramova

gde će da postave i obožavaju simbole Lepote, Mudrosti i Moći.

Da li ste skloni da primetite da ovo nije pravi način za postizanje jedinstva sa Božanstvom? Setite se da

su se sveci i mudraci, velike duhovne vođe i vodiči diljem sveta nasali samo sa ovog devocijskog i

posvećeničkog stepena duhovnog nastojanja. Neke vere su pokušale da zamisle Boga kao bezobličnog, i

opisali bogoštovlje putem različitih dela kao što je bogohuljenje, pokušale su da spreče Bhakthi kultove i

u tom procesu, oni su omalovažili Realnost i Njezinu Moć i Veličanstvo. Verovanje da Bog ne može da

bude simbolizovan u Formi je dokaz slepila; okrivljivanje da je takvo obožavanje jalovo je prazna

optužba. Istorija sveta je svedok efikasnosti Bhakthi yoge štovanja. Nije umesno da se omalovažavaju

ove aktivnosti, ceremonije i rituali i opisi života sadhaka koji su ih se držali da bi zaradili Uniju sa sa

Božanskim. Pustite one koji žude za radošću bogoštovlja Forme, da to čine; sigurno, biće greh da im se

razbije njhova vera i da se tretira kao neblagodarna.

Slava velikih heroja duha, onih koji su se popeli na najviše vrhove Realizacije, i onih koji su postigli

duhovno ispunjenje provodi ogroman uticajna um čovečanstva. To je kao rezultat duge linije takvih

vidioca da je duhovna Poruka Indije privukla pažnju svih nacija. Da je Indija mogla da stekne poštovanje

sveta, razlog mora da se traži u dragocenom blagu koje su oni zaradili i sačuvali. Tako, ljubav prema Bogu

i strah od Greha su bili glavni stubovi života i večiti vodiči za življenje. Bharatha je stekla ime da je sveta

zemlja, zemlja uronjena u odricanje i u duhovnu sadhanu stremi sjedinjenju sa Apsolutom, poznata po

thyaga i yogi. Težnje koje je ova kultura hrabrila su sve bile usmerene ka pobedi nad nastranostima uma.

Mogu li objašnjenja koje je ponudila ova kultura o prirodi i karakteristikama Realnosti biti prijatna onima

koji su pogođeni sa uznemirujućim osećanjima i strašću? Veikom gradiocima ove kulture, Bog je bio

opipljiva Istina, jedna i Jedina Stvarna Činjenica, Cilj cele njihove Ljubavi. Stoga, naslednici i sledbenici

ove kulture tretiraju nihilističke argumente na osnovu neizbežno ograničenog 'razuma' kao što se tretira

budala u priči. Budala je video idol, željan da otkrije Boga, razbio je u komade sa čekićem!

Bhakthi Yoga će učiti takve ljude putu Ljubavi. Reći će im da ne vole iz razloga postizanja profita. Volite

sve; volite sve kako što volite sebe. Onda ništa loše ne može da vas snađe. To će samo širiti radost i

sreću svima. Bog je prisutan u svim bićima kao ljubav. Tako je Ljubav usmerena prema i prihvaćena od,

ne samo individue, nego od Boga koji boravi tamo. Tražioc Boga koji se oslanja na stazu devocije i

posvećenosti uskoro postaje svesan ove činjenice.

Neki vole Boga kao Majku, neki drugi kao Oca, a neki vole Boga kao 'najdražeg i najbližeg Prijatelja'.

Postoje drugi koji su gledaju Boga kao Voljenog, Jedini željeni Cilj. Oni svi pokušavaju da stope svoju

Ljubav sa Oceanom Ljubavi koji je Bog. Gde god je Ljubav prisutna, uzmite to kao da je to vlastita Božija

Ljubav. Bog je najveći Zaljubljenik u čovečanstvo. Stoga, kad bilo ko od vas odluči da služi čoveka koga

On voli, Bog ga obasipa velikom Milošću. Kad se ljudsko srce topi na stradanja drugih i širi se kao rezultat

ovog saosećanja, verujte Bog je prisutan tamo. To je znak ispravnosti puta devocije, Bhakthi Yoge.

62

Sada, o Rajayogi: Rajayoga znači proces uspostavljanja vladavine nad umom. Osoba ne treba da preda

svoj intelekt ili da prati pravila reiglijskih poglavara. Nema šanse da zaluta ili da pogreši. Na svakom

koraku, osoba se oslanja na svoj vlastiti intelekt i iskustvo, kojeg je sam testirao.

Svako biće ima tri instrumenta za sticanje znanja, i kroz to znanje, mudrosti. Činjnica je 'instinktivna'; ona

je veoma jaka, aktivna i napredna u životinjama. Ovo je najranija, najniža i stoga, najmanje dobra od ove

tri. Druga je 'racionalna', instrument koji traži uzrok i posledicu koja proizlazi. Ovo je najočiglednije kod

čoveka. Instinkt može da deluje samo u ograničenom području čula i čulnih iskustava. U čoveku,

instinktivno znanje je u velikoj meri podređeno racionalnim instrumentima. Ograničenja racija su veoma

mala; razum može da se prostire puno širim poljem. Uprkos ovome, razum je isto sposoban na samo

loše performanse; njegov domet je ograničen. Može da ide samo do određene udaljenosti. Ne može da

osmeli da krene dalje. Put kojim logika vodi nije prava linija. Više je kružan, vraćajući se uvek nanovo, na

mesto odakle je krenuo.

Uzmite na primer, naše znanje objektivnog sveta, svih elemenata i energija koje ga sačinjavaju. Ono što

tera i podstiče objektivni svet i njegove komponente ne staje na ovome. Ono takođe upija ono što je

sadržano izvan objektivnog sveta. I tako, nivo do kojeg razum može da se prostre i objasni, je poput

'svesnosti' zarobljene u malenoj molekli, u usporedbi sa prostranstvom i veličanstvenošću

transcendentalne potpunosti.

Da bismo prešli ograničenja razuma u ovu punoću, slobodno područje intuicije, određene duhovne

vežbe i discipline su esencijalne. One mogu da se grupiraju pod imenom, Bogom-pokrenuta Jnana. Jer,

imamo samo tri stepena Jnane - Sahajajnana (urođena, dobijena od čula akcije i percepcije), Yukti-

yuktajnana (Znanje izvedeno procesom razlučivanja i procene), i Iswaraprerithajnana (Bogom pobuđeno

znanje zadobijeno kroz Milost unutrašnjom vizijom ili intuicijom). Prvo od ovih je znanje koje poseduju

životinje; drugo je karakteristika čoveka i treće je posebno blago visoko duhovnih osoba. Moguće je da

svako potstiče, kultiviše i razvije izdanke ove treće Jnane jer kapacitet je latentan u svima.

Druga činjenica također mora da se rodi u umu. Ova tri su stepenovi rasta i tako, ova tri nisu isključujući

tipovi znanja. Iswaraprerithajnana neće biti kontradiktorna yukti-yuktajnana; ono će samo da osvetli ono

što nije manifestovano u yukti-yuktajnani. Stepen koji sledi samo potvrđuje i razrađuje prethodne.

Potrešeni hirovima uma i njegovim idejama, neki uzimaju njegove iskrivljene stavove kao Bogom date ili

Milošću izazvane. I, oni mogu čak da pozovu druge da slede njihov savet. Oni vode čoveka stramputicom

njihovim jalovim vođstvom. Ovi moroni izjavljuju da je njihovo besmisleno brbljanje podstaknuo Bog.

Inistinsko učenje nikad ne može da bude protivno yukti-yuktajnani, zaključak dobijen razlučivanjem i

procenjivanjem. Yoge koje su gore napomenute su sve zasnovane u skladu sa ovim gledištem. Rajayoga

mora da se provodi uglavnom umom i njegovom odlukom. Ovo je vrlo velik predmet i zato, mi ćemo

ovde razmatrati samo njegovu centralnu temu. To je nešto što je jedino utočište najnižem od najnižih i

najvišem od Yogina - naime, jednousmerena meditacija. Za osobu zaokupljenu istraživanjem u

laboratoriju, za nekoga koji hodi putem, ili za učenjaka koji čita knjigu, ili individuu koja piše pismo, ili

vozi auto, koncentracija cele njihove pažnje na predmetu ispred njih i aktivnosti u koju su uključeni je

veoma bitna. On razume prirodu i karakteristike objekta kojim rukuje. Što je intenzivnija vaša

63

koncentacija, sve uspešnija će biti vaša aktivnost. Kad su mentalne moći usredsređene na jednu

delatnost, znanje može da bude zadobijeno brže i sa šireg područja. I, to je jedini način na koji znanje

može da se stekne.

Koncentracija će omogućiti nekome, ko god da je, koju god aktivnost da poduzima, da je završi bolje

nego inače. Bilo da su materijalni zadaci, ili u običnom svakodnevnom radu ili u spiritualnoj Sadhani,

koncentracja mentalnih energija je zahtev, ukoliko uspeh želi da se postigne. To je ključ koji može da

otvori kovčeg s blagom Jnane. Ovo je najznačajniji aspekt Rajayoge. Može čak da se kaže da je to jedini

značajni aspekt te Yoge. Milioni of nepozvanih, neželjenih, nepotrebnih i čak štetnih misli uđe u naše

umove i upropasti njihove aktivnosti. One trebaju da se drže van; um mora da se čuva i kontroliše i drži

pod strogim nadzorom. Rajayoga je jednino sklonište za osobe koje ulažu napor da se izbore za ovu

pobedu.

Jnana Yoga je uglavnom posvećena proučavanju principa, osnovnih principa. Ovaj Univerzum ili Kosmos

koji mi opažamo kao spoljašnjost može da se objasni različitim terorijama znanja, ali, nijedna od njih ne

može da bude uverljiva neiniciranom. Jnana Yogi tkaje mnoge takve teorije i pretpostavke. On nije

ubeđen u realnost ni u jednog materijalnog objekta u Univerzumu, ili bilo koje aktivnosti ili bilo koga

drugog ko predlaže bilo koje drugo objašnjenje. On veruje da bi trebao prevazići svakodnevne poslove u

životu i ne biti ograničen društvenim ili drugim obavezama. U ogromnom Okeanu Bivanja, ili Sath, svi

objekti su samo kapljice, po njegovom viđenju. Svi oni se bore da se pokrenu sa perferije ka Centru, iz

kojeg su manifestovani putem Maye. Jnana Yogi takođe žudi da se stopi sa Centrom, Srži Realnosti, od

zbrke prividne različitosti. On se napreže da postane Istina, ne samo da postane svestan Nje. Naravno,

čim je svestan Nje, on postaje Ona. On ne može da toleriše misao da su on i Istina odvojeni i različiti.

Božanstvo je njegov jedni rođak i srodnik. On ne poznaje ni jednog drugog. On se ne razonodi ni sa

jednim drugim impulsom, ijednim drugim vezivanjem, bilo kojom drugom željom. Bog je sve u svemu.

On ne može da bude dirnut sa žalošću ili radošću, porazom ili uspehom. On vidi i doživljava samo jedan

neprekidni, neosporivi protok blaženstva-svesnosti. Za osobu koja je čvrsto ustoličena u ovom stanju,

svet i njegovi usponi i padovi izgledaju beznačajni i iluzorni. Da bi ostao u toj Svesnosti, on mora da se

suprostavi potezanju čula i odstupi od fascinacinacija sveta bez ijedne uznemirenosti uma.

Jnana Yogi je oprezan protiv svih iskušenja koja čula drže ispred njega, i otklanja ih u stranu, on pristupa

Božantsvu i traži snagu i utehu tamo. On shvata da moć i energija koja aktivira najmanji od najmanjeg i

najveći od najevćeg je isti Božanski Princip. Njegovo delovanje, misli, i reči otkrivaju ovu viziju koju je

iskusio. Ovo je Paramartha Drshti, Supravizija. On vidi sve elemente - zemlju, vatru, vodu, vazduh i eter –

kao samo Božanstvo i sva bića - ljude, zveri, ptice, i crva –kao proizašle iz Boga i stoga potuno Božanske.

Jedna činjenica mora da se primeti ovde. Ako osoba ima ovo znanje o unutarnjoj Božanskosti, i čak o

njenoj transcendenciji, on ne može da dobije počast Jnanija. Jer, znanje mora da bude probavljeno kroz

stvarno iskustvo. Ovo je kritičan test. Nije dovoljno ako intelekt daje saglasnost i u mogućnosti je da

dokaže da je Bog sve. Verovanje mora da prodre i podstake svaki trenutak življenja i svako delo vernika.

Jnana ne bi trebala da bude puki zavežljaj misli ili svežanj valjano sagrađenih principa. Vera mora da

oživljava i ushićuje svaku misao, reč i delo. Jastvo mora da bude natopljeno u nektar Jnane.

64

Intelekt je slab instrument. Jer, ono što intelekt potvrdi kao tačno danas je sutra odbačeno od strane

istog intelekta daljnim razmišljanjem! Intelekt ne može da prosudi stvari konačno i zauvek. Stoga, tražite

iskustvo. Jednom kad se to dobije, Atman se može razumeti 'kao sve ovo'. To je Jnana Yoga. Prema

Bharathijskom načinu mišljenja, Vede se smatraju kao Glas Boga. Tako, Vede su primarni izvor celog

znanja za Bharathijce. Sve se testira na osnovu Veda. Drevni mudraci su postavili da ono što slaže sa

Vedama je prikladno za čoveka; ono što se tako ne slaže, nije prikladno za čoveka. Vede nisu govorili

ljudi, ili sastavili muškarci i žene. Njih su čuli i zabeležili mudraci, i preneli gurui učenicima generacijama

oralnim putem. Guru je recitovao,učenik slušao i recitovao baš kako što je činio guru, sa istom brižnošću

i tačnošću. Tako su Vede prenošene vekovima. Niko ne može da ustanovi tačne datume kad su Vede prvi

put čuli ili kad su bile po prvi put recitovane. Stoga, one se smatraju za Sanathanu ili Večne.

Na ovom mestu, moramo da imamo na umu drugu veoma važnu istinu. Sve druge religije preovlađujuće

u svetu smatraju za merodavnu komunikaciju koju je Sam Bog preneo nekim svetim osobama u Njegovoj

Telesnoj Formi, ili kroz neke Superljudske ličnosti ili utelovljenja parčadi ili delova Božanstva. Bharathijci

ne slede ovu liniju. Oni izjavljuju da su Vede nisu zasnovane na ljudskom autoritetu; njihova validnost ne

zavisi ni o jednom čoveku. One su potekle direktno od Boga; one su iskonske; one su same sebi autoritet

i validnost. One nisu zapisane ni komponovane, izgrađene ili sastavljene.

Kosmos ili Kreacija je bezgranična, večita i nema ni početak ni kraj. Isto tako, Glas Boga, naime, Vede

nemaju granice, one su večite, one nemaju ni početak ni kraj. 'Vid', koren od kojeg je reč Veda izvedena,

znači, 'znati'. Kad je Znanje započelo Vede takođe su manifestovane. Rishiji su ih vizualizovali i oglasili ih.

Oni su 'vidioci mantra' - mantra-drshte.

Vede imaju dva glavna dela: Karmakanda i Jnanakanda. Najprije dolazi Karmakanda, a iza nje sledi

Jnanakanda. U Karmakandi, broj različitih 'krathua' ili žrtvovanja u kojoj su žrtve nuđene u svetoj vatri, su

spomenute. Mnoge od njih su napuštene od strane Bharathijaca u poslednje vreme, pošto je postalo

teško da se izvode sa tačnošću koje propisuju Vedska pravila. Neki se još uvek izvode, u veoma

oslabljenoj formi. U Karmakanda, veoma se insistira na moralnim kodovima. Moralna pravila i restrikcije

koje regulišu život i ponašanje odnose se na Brahmachari (učenik) stupanj, Grhastha (domaćin) stupanj,

Vanaprastha (pustinjak) stupanj i Sanyasa (monaški) stupanj. Također, Karmakanda objavljuje šta je

ispravno i pogrešno za ljude koji slede različite profesije i zauzimaju ralzičite statuse. Ove se slede tu i

tamo, u nekoj istanjenoj formi, od strane ljudi u lndiji.

Jnanakanda se zove Vedanta ili kraj Veda, Cilj, Finale. Jnanakanda se čuva kao dragocenost u

Upanishadama. Zastupnici Dwaitha, Visisht-adwaita i Adwaitha škola filozofske misli, obožavaoci Siva,

Vishnu, Sakti, Surya i Ganapathi – svi prihvataju vrhovni autoritet Veda. Oni mogu da interpretiraju

Upanishade i druge tekstove prema njihovim vlastitim sklonostima i intelektualnim sposobnostima, ali

niko se ne usuđuje da dovodi u pitanje authoritet Veda ili Vedante. Tako, moguće je upotrebljavati reči

Hindus, Bharathijac ili Vedantin, za istu osobu. Razne škole filozofske misli koje aktualne u današnje

vreme, mogu da izgledaju teške za razumeti ili kao izveden iz nezrelog razumevanja; ali, kad se razmišlja

o stvari u tišini, kad se tekstovi proučavaju u tišini, ili kad se istražuju bez predrasuda, postaće jasno da

su se svi oni oslonili na teme pokrenute i zaključke do kojih se stiglo u Upanishadama. Upanishade su

65

simbolizovane i štovane u formi slike u hramovima i na privatnim oltarima, iz poštovanja prema ovom

univerzalnom obraćanju. One su se uplele, nerazdvojno, u naše živote.

Vede su 'beskrajne': Anantho vai vedaah. Ali, one su redukovne na četiri skupine i njihova esencija je

sačuvana u ovim formama. Za promociju mira i prosperiteta u svetu, ove četiri su se zatim prenosile i

njima se podučvalo. One su Rg, Sama, Yajur i Atharvana Vede. Oni podržavaju Dharmu (Ispravnost),

obznanjuju Realnost, i promovišu mir i harmoniju razvijajući među ljudima stavove bogoštovlja, muzike, i

obožavanja, i također kultivisanjem veština u naurožanju i ratovanju. Oni predstavljaju ideal pred ljude, i

bodre ih da slede.

Da li je Bharathiyac svestan toga ili ne, nepromenljivo, svako njegovo ispravno delo, će imati neku

Vedsku zapovest ili zabranu iza sebe kao regulator ili iluminator. Od obreda venčanja do obreda sahrane

i čak obrada za umilostivljenje duša pokojnika, Vede su vodiči. Istinski Bharathijac nikad ne bi trebao da

zaboravi Vede ili bude nezahvalan njima. Dualisti, specijalni monisti, monisti – svi usmeravaju njihove

živote prema principima koje su uspostavili mudraci u prošlosti. Ali oni sada ne znaju poreklo i svrhu ovih

linija vodilja. Kad bi samo znali, urod bi bio mnogo will obilatiji i trajniji.

Vrednosti u Vedama

"Vetthi ithi Vedah"; Znati, znanje su Vede. Drugim rečima, čovek može da zna iz Veda, Kod Ispravne

Aktivnosti i Telo Ispravnog Znanja. Vede uče čoveka njegovim dužnostima o rođenja do smrti. One

opisuju njegova prava i dužnosti, obaveze i odgovornosti u svim fazama života – kao student, domaćin,

isposnik i monah. Da bi pojasnio Vedske zapovesti i zakone i omogućio svima da razumeju značenje i

svrhu zapovedi čini i ne čini, Vedange, Purane i Epski tekstovi su se pojavili, tokom vremena. Stoga, ako

je čovek željan da shvati njegov vlastiti smisao i istinsku realnost, on mora da razume značaj ovih kasnijih

objašnjavajućih kompozicija takođe.

Ovo je razlog zašto su drevni ljudi poučavali Vedange i druge povezane tekstove čak pre nego što bi

učenici naučili Vede. Ovo je moralo da se radi u Gurukulama ili Isposničkim Školama iz prošlosti. Onih

dana, Bharathijci su proučavali 'Četrnaest Vidya', ili 'Subjekata'. Vede su učene napamet. Učitelj Veda,

koji je naučio Vede na ovaj načim zvao se Jada, ili Nepokret! Ali, reč nije prenosila značenje da on nije

ništa znao. Ona je samo značila da on nije imao ništa više da nauči i stoga je bio 'neaktivan' ili

'zadovoljan'. Kroz proučavanje Veda, on je postao maestro svog znanja. Da bi učinio ovu ljudsku karijeru

vrednom, proučavanje Veda se smatralo veoma bitnim.

Reka Indijske kulture uvek je isticala autoritet Veda za vrhunski autoritet u odlučivanju vrednosti

ljudskog života. Od Veda, prva je Rg-veda. Ona se uopšteno smatrala za kompozit deset 'mandala' ili

delova. U prvih devet delova se nalaze himne u slavu Boga pod imenima Agni, Indra, Marut, Ushas, itd.

Istoričari i istraživači su predložili određene teorije kako bi objasnili kako su nastali ovi hvalospevi. Ljudi u

onim danima su shvatili da Agni (Vatra), Vayu (Vazduh), Marut (Vetar), itd., su mnogo moćnije od njih i

tako, oni su opisali njhove Božanske kvalitete i umilostivljali ih.

66

Druga Veda je Yajurveda. Ova Veda ima dva izdanja - Krishna Yajurveda i Sukla Yajurveda. Ova Veda

odnosi se na Ganga reku i na njeno područje. Ona je izvor Uttara Mimamsa škole misli i interpretacije.

Ljudi su do tad razgraničili šumska područja od obradivih područja oko sela i nastanili se u sela. Postoji

važan razlog koji je pokrenuto odvajanje određenih delova Veda u Yajurvede. Yajurvede imaju sedam

delova koji se nazivaju Aranyake ili Šumski Tekstovi, ukazujući baš tim imenom, da se odnosi više na

discipline i duhovne vežbe koje mogu da se provode samo u osami i tišini šume.

Treće Vede su Sama-Vede. U ovoj kolekciji, mnoge himne (rks) Rg-Vede su ponovljene, ali, sa dodatnim

muzičkim notama tako da mogu da se pevaju tokom Vedskim rituala i ceremonija. Tako, Sama-Vede su

uglavnom Swara ili muzička notacija. Rg-Veda Aryani živeli su na obalama Sindhu reke, dok su Yajur-

Vede došle u njihovu svest kad su bili na obalama Gange. Sama-Veda pesme su također vizualizacije iz

iste ere, ali ljudi su izgleda bili zauzeli čak i srednji region Bharatha. Sama-Vede se nazivaju i Gaana-Vede

također, da bi se naglasila njhova muzička priroda. Sve muzičke škole su proizašle iz stilova koji su

određeni Sama-Vedama. Svi tonovi i note su sadržani u tim Vedama.

Četvrta je Atharvan ili Atharva Veda. Mnogi su je opisali na mnoge različite načine. Neki su joj čak porekli

status Veda. Drugi kažu da je napravljena od onoga što je preostalo od kolekcije drugih. U dugim

Vedama, moć i misterija Bogova se opisuje. Ali, u ovim Vedama, napominje se mogućnost da čovek

zadobije određene moći i misterije svojim vlastitim naporom i vežbom. Ovo je izvanrednost. Hatayoga,

thiraskarani vidya, ashtayoga – ove su stavljene na rapolaganje čoveku samo u ovim Vedama. Naravno,

zadobijanjem Milosti Boga, čovek može da zadobije čak veštine koje se inače ne mogu postići.

Ukratko, mora da se spozna da su Vede veoma važne za čoveka i da pokrivaju celokupno znanje. One su

izvor i potok Bharathijske kulture. One su zapisi vizija i božanskih iskustava; njihov izvor nije neka

definitivna osoba. One su otkrivene od Samog Boga, Njegove vlastite unutarnje Milosti. Vedsko

nasledstvo je sačuvano čisto i neukaljano čak do današnjeg dana, jer, jer jer prenošeno od učitelja

učeniku, u regularnim nasljednim nizom. Pošto je bezvremeno i bez autora, vredno je prihvatanja od

strane svih. Niko ne može da dopusti da zanemari ili odbije njihovu vrednost.

Štogod da bile razlike u sadržaju, komentatori se slažu da je esencijalno učenje svih četiriju Veda isto.

Delovi koji se odnose na obrede, načine bogoštovlja i zaključke ispitivanja pomažu čoveku da postage

četiri životna cilja - Dharma, Artha, Kama and Moksha. Pošto je veoma teško usavršiti se u Vedama,

razvili smo ogromnu Smrithi literaturu da bismo objasnili Sruthi tekstove - Purane i Ithihase. Dalekovidi

vidioci sastavili su ih od istorijskih i legendarnih okolnosti i događaja.

Karma i Jnana su povezane kao uzrok i posledica i tako, delovi Srutha i Smritha koji se odnose na Karmu,

koji su naglašavali aktivnost, vodili su ka otkriću novih aspekata Istine i dali ideje o transcendentalnom

Bogu jasnije i pobliže. Isto tako, otkriće jasnijih koncepata Boga kroz duhovno ispitivanje, zajedno sa

Jnana margom, dali su "aktivnosti" bolje značenje i viši smisao. Dobrobit Karme je proporcionalna veri, a

vera u Karmu je proporcionalna svesnosti Boga koja je zadobijena putem Jnane. Za učestvovanje u

dobrim delima, Jnana je esencijalan preduslov. Takva Jnana mora u krajnjoj liniji da se izvede iz Veda;

ona se temelji na učenjima Veda.

67

Karma je realno govoreći praktikovanje Dharme. Upanishade nam daju uputstva o tome šta treba činiti i

šta treba da se izbegava, na duhovnom putovanju. One nas upućuju da doboko poštujemo majku kao

Boga, doboko poštujemo oca kao Boga, doboko poštujemo učitelja kao Boga, duboko poštujemo gosta

kao Boga i također, upozoravaju nas da istina ne sme da se zanemaruje, da Dharmu nećemo zanemariti.

Tako, postoje i pozitivne i negativne instrukcije – sledite ove savete, ne druge. Štogod doprinosi vašem

napretku u doboroti, prihvatite; izbegavajte druge savete - tako Upanishade podučavaju.

Tih vekova, sam Kralj je učio u pustinjačkom prebivalištu kraj stopala Upanishadskih mudraca, i pomagao

drugima da uče izobilno davajući ekonomsku podršku centrima učenja koji su sijali kao riznice Vedskog

znanja. Kako kralj, tako i podanici. Potsticanje Veda je značilo potpomaganje Vedskih učenjaka i

praktikanata, Vedavida. Danas, podsticaji se dalju i učenost je poštovana u drugim granama učenosti.

Vedskim učenjacima se nedaje sličan potstrek i dohodak, ali, ovo je važan aspekat o kojem se treba

pobrinuti.

Dharmo rakshati rakshitah; Dharma čuva one koji je čuvaju, kažu Sruthe. Ako se ljudi ponude da

potpomognu izvore Dharme, to dobro delo, samo po sebi, će pomoći u potsticanju onih koji ga rade.

Proučavanje Veda je postalo danas zadatak ekonomski slabih. Ljudi su se pomirili sa ovom situacijom.

Oni povezuju učenje sa takvom tužnom i jadnom slikom. Vedska učenja su spala na ovaj žalostan bogaz.

Sami punditi koji su postigli učenost u Vedama koriste ga kao komercijalni artikal koji može da se proda.

Oni ne prikazuju vrednost Vedskog učenja koje je u miru i harmoniji njihovih života i tako postižu

poštovanje za Vede ličnim primerom. Oni zloupotrebljavaju Vede za sticanje bednog prihoda, radije

nego oslobođenja i mira. Ovo je razlog zašto je Dharma na uzmaku i zabrinutost i strah se šire među

ljudima. Svet može da zadobije natrag mir i harmonjiu samo kad takve osobe postanu uverene da

provode ideale postavljene u Vedama, i na taj način služe kao as svetionici koji dobro vode čovečanstvo.

Inače, propast je neizbežna.

Bharathijska duhovna reka je do današnjih dana hranjena Vedskim učenjem i praksom. Njena poruka je

oduvek, 'Putujte napred Vedskom Stazom.' Osoba može da govori naširoko o Vedanti i Vedama, ali,

ukoliko se osoba ne drži vrednosti ovih ideala na osnovu njezinog vlastitog iskustva i prakse, to je

beskorisno. Ova istina je bila zaboravljena od strane ovih ličnosti. Nek se probude na vreme i sačuvaju

tradicije i vrednosti bezvremene Vedske kulture.

Vrednost u Kasnijim Tekstovima

Ubrzo nakon rasprostiranja Vedante kroz Upanishade i druge tekstove, Rishiji, uronjeni u tapas i

duhovnu vežbu koju su to dobili odatle, napisali su Smrithe, govoreći naširoko o Pravilima Ponašanja za

ljude, za vreme različitih faza života i kao kad se zauzmu različiti statusi u društvu. Smrithe, međutim,

nisu postigle authoritet koji su Vedantski tekstovi imali, jer su se bavile sa pravima i obavezama i

odgovornostima, dužnostima i obavezama.

Takve Smrithe mogu da se pronađu u svetim spisima koje obožavaju sledbenici drugih religija. Oni

smatraju vrednim i obavezujućim takva društvena pravila i individualne smernice koje su dali njihovi

68

Proroci i Vidovnjaci. Mi ih takođe poštujemo i trebali bi da nastavimo da ih poštujemo kao pravila koja su

data radi dobrobiti društva i napretka čovečanstva. Jer, moramo da priznamo da su ih sastavili

mahapurushe, istaknuti mudraci i ljudi dobroželitelji.

Ali, tokom vremena, Smrithe su pretrpele promenu, greškama i dodatcima i razlikama u naglasku.

Mudraci su dali za svaku eru ili Yugu, posebne Smrithi, kao autoritativne, jer, previše Smritha sa

različitim savetima, uzrokovalo je konfuziju i sumnju. Reki su, oni u Kritha yugi moraju da uzmu u obzir

jedne Smrithi kao što je to posebno propisano za njih, oni u Thretha yugi moraju da prate naredbe

druge, oni u Dwapara yugi, trebaju da štuju put propisan u trećoj (yugi) i da Kali Era ljudi moraju da se

pridržavaju četvrtih. Kad vekovi prohujaju zemljom jedan za drugim, novi problem se pojavljuju, ljudi se

susreću sa novim situacijama i teškoćama, i tako, zakoni i ograničenja iz prošlosti moraju da se menjaju

tu i tamo. Zaista, takve preinake su deo Plana. Ljudima mora da se pokaže staza duhovnog napretka, pod

promenjenim okolnostima, i tako, Smrithe koje odgovaraju novoj eri su progašene kao obavezujuće.

Ipak ovo traba da se rodi u umu i pažljivo zabeleži u memoriji čitalaca. Atma Dharma, objavljena u

Vedanti, je večita, nepromenjiva. Nikad ne može da se razblažiti ili 'prilagoditi potrebama vremena'. Vera

u Atmu kao Bit, Realnost, Cilj je trajno učenje; to je istina za sva vremena. Istine Atma Dharme su

zasnovane na večitim osnovama biti Purushe i Prakrithi, Čoveka i Prirode što je projekcija Božanske

Volje. Tako, oni su iznad dosega promene. Oni su važne i vredeće danas kao što su bile hiljadama godina

pre. Čak kad još hiljadu prođe, njihov značaj i važnost ne može da se naruši ni najmanje. Vedanta će

čvrsto biti na snazi bez obzira na prošlost koja postaje sadašnjost i sadašnjosti koja teče u budućnost.

Moralni kodovi i ideali dobrog ponašanja, Sadhane koje čovek prihvati kako bi kontrolisao njegov um i

čula i pročisti svoju inteligenciju su, moraju da odgovaraju uslovima ljudi, vezama koje neguju između

sebe i drugih grupa. Sa društvenim uslovima koji se menjaju, oni takođe moraju da pretrpe

prilagođavanje i prepravke. One bi zaista mogle da budu primerene i blagotvorne pod određenom

okolonostima vremena i prostora, ali mogle bi i da ne budu, pod drugim okolnostima. Na primer,

regulacije ishrane koje su propisane tokom određenih perioda su povučene i nova pravila su postavljena

za vreme nekih drugih perioda. Klimatski uslovi određuju tipove potrebne hrane. Smrithe prepoznaju

potrebu i dozvoljavaju promene u navikama ishrane, kako bi očuvali zdravlje. Isti stav se može videti u

drugim stvarima također. Iz istog razloga pod modernim uslovima, poželjno je imati promene u

propisima i ograničenjima koja upravljaju drušvom. Naravno, temeljni principi Dharme moraju ostati

nenarušeni. Oni nikad ne mogu da budu uzdrmani ili olabavljeni.

Sada, o Puranama. "Puranam pranjali kshanam". Drugim rečima, Purane se bave sa velikim istorijskim

događajima, Kreacije i Evolucije. Događaji su tako izabrani i prepričani da daju ilustracije osnovnih

filozofskih istina. Purane su sastavljene da razjasne učenja učenja Veda i Vedanthe običnom čoveku

putem zanimljivih mitoloških i legendarnih priča. Jezik Veda je veoma star i sadrži mnoge arhaične

elemente gramatike i rečnika. Čak je velikim učenjacima teško da otkriju kad su rks sastavljene. Ali,

Purane su sastavljene na jeziku koji je bio tekući i koji se magao lako razumeti u to vreme. Što mi znamo

kao Samskrit jezik je jezik Purana. Ne samo učenjaci nego i običan narod mogao je jednostavno da prati

taj jezik kad su Purane bile pisane.

69

Purane imaju istorijske priče o Božanskim Osobama, velikim Vladarima i Dinastijama; i o uspesima

kraljevstva i zajednica. Kroz njih mogu da se vide sjajni primeri Dharme i objašnjenja duhovnih principa.

Svi tekstovi, sveti spisi i svete knjige na koje se upućuje su grupisane pod jednim složenim imenom,

"Hindu Sastre." To nije čudo da ljudi koji su štovali i pisali tokom hiljada godina takvu široku i dragocenu

literaturu o religiji i filozofiji su bili, tokom vremena, podeljeni i deljeni još dalje u sekte i podsekte, dajući

posebnu vernost specijalnim dotkrinama i verovanjima. Neki od ovih imali su široke procepe između

sebe. Mi nemamo vremena sada da razrađujemo činjenice koje su razlike među sektama na osnovu

stavova poniklim iz slobode misli koja je bila autoritativno dozvoljena od strane drevnih. Niti je to

neophodno. Ono što moramo da shvatimo je: istinu prihvaćenu od svih, i stavove odobrene od svih, to

jest, principe u koje osoba koja sebe naziva 'Hindu' mora da veruje.

Šta je tačno Uzrok Kreacije? Koja je priroda orignalne Supstance koja je prouzrokovala Kreaciju i kako?

Ovo su važna pitanja ne samo za Bharathijce, nego za sve ljude koji su skloni preispitivanju. Ne može da

bude efekta bez uzroka; Ne može da bude strukture bez baze. Pa. Može da se zaključi da sav ovaj vidljivi

Kosmos ima Brahman kao korenski uzrok. Ali, šta je Brahman? Brahman je večit, čist, uvek-budan,

sveznajući, nedeljiv, bezobličan; Brahman je izvor ovog Kosmosa ili Jagatha. Brahman oblikuje, evoluira i

neguje ovaj Jagath.

Sada, nekoliko sumnji koje mogu da se pojave u ljudskim umovima: Kako to da je tako mnogo

pristrasnosti očiglednih u Kreaciji? Neki su rođeni zdravi, a neki drugi, nezdravi. Neki vode napredne

bezbrižne živote, dok drugi kuluče tokom cijelog njehovog života u velikom siromaštvu. Sigurno, može da

se tvrdi, postoji dosta znakova pristrasnosti koje Kreacija ili Kreator otkriva.

Mora jasno da se kaže da život raste na smrti. Život se temelji na smrti. Jedan život troši drugi, kako bi

mogao da živi. Jaki The strong gaze slabe. Ova saga o teroru traje bez prestanka. To je sama priroda

ovoga sveta. Gledajući ovo, ljudi zaključuju da, ako je Bog kreirao sve, On mora da je sama Surovost.

Takvo zaključivanje izgleda opravdano od strane običnog čovekovog gledišta. Ali, Bharathiya Paramartha

Vahini, Čista Reka Bharathiyanske Duhovne Kulture obznanjuje da ovo uopšte nije istina! Bog nije uzrok

ni žalosti ni radosti, dobe sreće ili loše, ona proglašava. Onda, ko donosi loše i dobro? Mi sami, to je

odgovor. Kiša pada jednako na uzoranu kao i na neuzoranu zemlju. Samo uzorana zemlja dobija dobrobit

od nje. Ne treba kriviti oblake. Greška se nalazi u neukom dokoličaru koji dozvoljava da njegova zemlja

leži neobrađena. Milost Božja je uvek na dohvat ruke; ona nema 'više ili manje', nema uspona ni padova.

Mi crpimo iz nje, više ili manje, ili dozvoljavamo da nas zaobiđe, ili je upotrbljavmo za našu dobrobit.

Pitanje može da se pojavi "Iz kojeg razloga su neki rođeni u sreći, a neki u bedi? Nisu učinili ni dobro ni

zlo, da bi ih se tretiralo tako nejednako. Istina, oni nisu uradili ništa u ovom životu, tek su rođeni. Ali,

uradili su dobro ili loše, u prethodnim životima. Posledica onoga što je učinjeno prošlom životu mora da

se dožive u ovom životu.

Sada, možemo da izvedemo dva zaključka u kojima se sve sekte Hinduizma slažu. Budisti i Đaini također

prihvataju ovo dvoje. Svako od nas ima čvrsto verovanje da je život večan. Nije mogao da postane ni iz

čega. To je nemoguće. Da je postao od inertnog mulja ili blata, bio bi inertan i neaktivan. Sve stvari

sastavljene će se raspasti. Sve što je ograničeno Vremenom će nestati s vremenom. Da je život počeo tek

70

juče, ne može da traje iza sutra. Ako ima koren, koren će se sasušiti i drvo ne može da preživi zauvek.

Život mora da je postojao od kad je Kosmos postojao. To ne zahteva argumente da bi razumeli ovu

istinu. Zar ne vidimo da modrene nauke imaju tendeciju da potvrde sve sigurnije i jasnije otkrovenja koja

su data u tekstovima i svetim spisima Bharatha? Ovo također mora da bude prihvaćeno jednog dana.

Kao autoritativni tekstovi o osnovnim verovanjima na duhovnom polju Bharthijske Kulture, Upanishade,

Brahmasutra i Bhagavadgita, Prasthanathrye, ili Tri Izvora, moraju da se uzmu u obzir. Mnogi u Indiji

osećaju da A-dwaitha Vedanta je jedino tačna. Ali, ovaj stav nije ispravan. Upanishade su sam Glas

Isware. Brahmasutra je vrhovno utelotvorenje principa i doktrina istaknutih od stane Vyase; to su

najznačajniji tekstovi koji opisuju filozofske doktrine. Ono harmonizuje celo telo filozofskih verovanja;

iako utemeljeno na ranijim tekstovima i disertacijama, nema sukoba između pređašnjeg i kasnijeg. U

aforizmima Brahmasutre, svaki zaključak postiže punoću i sklad. Bhagavadgita delujekao Komentari koje

je dao Gospod, za Vedanthu.

Sve sekte Hinduizma, koje tvrde das u autentične i pravovjerne, prihvataju Tri Izvora kako njihove

temeljne tekstove – bilo das u Dwaithini, Visishtadwaithini ili A-dwaithini (Dualisti, Kvalifikovani

nedualisti ili Nedualisti). Ko god da je želeo da propoveda novu interpetaciju ili novi stav ili teoriju -

Sankara, Ramanuja, Madhwacharya, Vallabhacharya ili Chaitanya – morali su da je proovedaju kroz

komentare sa stajališta Triju Izvora, samo Prasthana Thray. Stoga, tvrditi da Vedantha može da bude

korištena samo u odnosu na Upanishade i doktrine koje one uče, je velika greška.

Svi zaključci izvedeni iz Prasthana Thraya su istiniti i zaslužuju ime Vedantha. Visishtadwaitha kao i

Dwaitha imaju jednako pravo da budu poznate kao Vedantha kao Adwaitha. Ovo Jedinstvo u Različitosti,

ova Harmonija razlika, ovo je bit sadašnje Bharathijske misli.

Postoji mleko u telu krave. Mleko ima maslac u sebi. Ali, krava ne može dobije nimalo snage kroz taj

masac. Mleko mora da se uzme iz životinje, mora da se prokuva, i malo kisleog usirenog mleka da se

dolije u njega kako bi se ugrušalo; onda, kad se mleko transformiše u gruševinu, mora da se bućka i

maslac se odvaja i valja. Posle toga, maslo mora da se otopi i pročisti, da bi se dobio pročišćeni maslac.

Krava može da se hrani tako pripremljenim maslacem i onda, ona može da ojača. Isto tako, samo uzmite

u obzir – Bog je sveprisutan. Ipak, On nije pristupačan čoveku, dok čovek ne radi Sadhanu.

Ima ulja u semenci susama; ima maslaca u mleku; ima vode ispod zemlje; ima vatre latentne u drvetu.

Slično, Sveprisutni Bog je u ljudkom telu i u ljudskom umu. Kada težimo da Ga odvojimo i identifikujemo

Ga, osoba mora da uloži napor i da radi Sadhanu. Onda, kao posledica napora i Sadhane, osoba će

realizovati da je Bog sama osoba i da nema ralike između dvoje. Ovo je Oslobođenje, Mudrost,

Realizacija, prema Adwaithi. Sankara naziva ovaj proces Upasana Adwaithe.

Sada, o Upasani u Visishtadwaithi. Da li Sadhaka treba da misli o Bogu kojeg želi da obožava, kao

različitom i odvojenom od sebe ili kao delom sebe, koji je nekako povezan s njim? Ovo je pitanje. Sada

odgovor. Jiva je duša tela; Bog je duša Jive. Imajući ovako usmerenu veru, obožavanje Boga je način koji

je Ramanuja širio. Ceo ovaj Kosmos je deo Njega; On je u Njemu. On je unutrašnji Motivator i prisutan je

u svemu. Ta Vrhovna Osoba može da se poseduje samo putem nekolebljive devocije, Prapatthi,

71

Saranagathi, Potpunim Predavanjem. "Thwameva sarvam mama deva deva". "Ti si sve moje, o moj Bože

Bogova. Ti si moj jedini Gospodar," - ovo je stav koji osoba treba da razvije i učini svojim.

Upasana Dwaithe – odnos Jivatme i Paramatme je kao žena-muž relacija. Potpuni Slobodni Vrhovni

Vishnu je muž, gospodar, gospod, vladar, snabdevač; individua je pod vlašću, ovisna, žena. Ovaj metod

Sadhane je podučavao Madhwacharya. Bez devocijske ljubavi prema Lotusnim Stopalima Gospoda, to

jesti, bez Bhakthi, oslobođenje od ciklusa Samsare, čak čistoću intelekta i emocija, je nemoguće postići.

Za one koji imaju izvor ekstatične devocije prema Prisutnosti Boga unutar njih, iako možda nemaju

nikakve tekstove da razmišljaju o njima, sama kontemplacija na Lepotu, Milost i Moć Gospoda će im dati

božanstvo supersvesne Bhakthi. Osoba ne može da otkrije što potstiče iskustvo. U tom ekstatičnom

raspoloženju, oni odbacuju sve osete čula srama i ličnosti, i žude da postanu voljeni od Gospoda, u

blaženoj Uniji. Onda će oni plesati i pevati naglas i biti spojeni u istinskoj radosti i Anandi. Sadhana u

skladu sa ovim verovanjem je uspoostavljena od Madhwacharya. Ta muka ljubavnika da dosegne

voljenog je istinski znak Dwaithopasane. Ovo je elaborisano na hiljade načina od strane drugih koji su je

sledili.

Upasana propisana u Giti, je uključena u Mahabharathu, imenovana kako Peta Veda. Mahabharatha je

istinsko blago-kuća dragulja koja rasvetljuje probleme sa kojima se suočava čovek u svetovnim i

duhovnim stvarima. Mahabharatha je izvrsna drama koju je režirao Sri Krishna na pozornici poznatoj ka

Dharmakshetra, gde je On sakupio sve pojednosti potrebne za produkciju. Madhava, to jest, Krishna, bio

je Direktor koji je sakupio učesnike, podelio uloge, pesme koje je svako trebao da peva, reči koje je svaki

morao da izgovori i odlučio o izlascima i ulascima. On je bio glumac, svedok, producent, sve uloge su bile

On. S jedne strane, neizmerna svetska moć, natopljena sa nepravdom, s druge strane pravdom

ispunjena ograničena Atmičku moć. Ovo je esencijalni šarm Mahabharathe. Ovo je Bhagavadgita. Cela

bit Mahabharathe je u njoj. "Karishye vachanam thava" - "Uradiću tačno kako narediš". "Osoba može da

pronađe sigurnost i sreću u obavljanju svojih dužnosti" - "Swadharme nidhanam sreyah". Ovo je ogledni

kamen svetske Dharme.

Zanemarujući put Bhakthi koji može da ti podari sav prosperitet i napredak, oni koji zatvaraju svoje oči i

kontempliraju na "Aham Brahmasmi", "Ja sam Brahmam", i pate od egoizma koji to daje dddobijaju

samo žalost kao nagradu. Ako se ljuska tuca, riža ne može da se osigura? Bez vere u Krishnine reči, ako

osoba postupa kako njezin intelekt naređuje, to ne može da bude put koji vodi do konačne Istine,

Brahmathathwe. Bhagavadgitha sama uči bez mogućnosti sumnje, ilustrativnim opisima i ključnim

događajima da je Krishna sam Parabrahmam. To je esencija cele Vedanthe. To je riznica Amritha,

Nektara; isceđen iz cele kolekcije Sastra. To je sveta reka Indijske Duhovne Misli, sadržana u jednom

tekstu. Postoji li neko ko može ovo da porekene?

Avatar kao Guru

Kosmos ili Kreacija, Vreme, Karma ili Aktivnost – sve ovo su manifestacije volje Gospoda i vezane su za

Njega. Neki ih smatraju za 'lažne' ili 'nestvarne'; ali, kako može Bog koji je samo utelovljenje Sathye ili

Istine 'hteti' išta što nije istina? Stoga, može da se kaže da su ovo dvoje istiniti, na jedan način. Kad se

72

evolucija promeni u involuciju i krajnji stepen stapanja obadvoje i svesnog i nesvesnog je dosegnut,

Iswara je Jedini koji postoji.

Vreme je manifestacija moći Boga, i tako, nema kraj ni početak koji mogu da se mere. Karma takođe je

važna Istina koja tako treba da se smatra. Iswara nije ćudljiva sila koja je nepromišljena u vezi vezanosti i

ograničenja. On kreira situacije i okruženje striktno prema aktivnostima sa kojima se čovek bavio za

vreme njegovih bivših života. Kreacija, Vreme i Karma – sve tri su istinite u Iswari i istinite zajedno sa

Iswarom. Oni su instrumenti koje On upotrebljava. Oni su vezani za Njega.

Iswara ili Bog, iako nije vidljiv običnim čulima, postaje tako vidljiv posvećenicima koji imaju tako duboku

naklonost prema Njemu da žude da se stope sa Njim. Zašto? Takvi poklonici vide Boga jasno kao što vide

vanjske objekte. Za Boga ili Iswaru je rečeno da je Bezobličan ; to jest, On može da uzme ili usvoji bilo

koju formu. On ima beskonačno mnogo oblika. Onda, u kojoj Formi On daje čistu Viziju pokloniku? On se

manifestuje u Formi koju poklonik želi, Formi koja će mu dati najviše zadovoljstvo. Ove Forme su Njegovi

Avatari. Iswara ne ograničava Sebe kad se tako manifestuje; On je potpuno prisutan u svakom Avataru;

On se manifestuje u punoj Svojoj Slavi u svakom Avataru.

Kaže se da postoji toliko manifestacija koje su delimične i druge koje su potpune, i neke koje su

privremene i neke koje su trajne. Ali, one se nazivaju Avatari samo iz ljubaznosti. Narada, Sanatkumara

drugi slični mudraci su oslovljavani u nekim tekstovima kao takvi Avatari. Oni nemaju sve Božanske

karakteristike. Stoga, oni se ne obožavaju.

Jiva je pos svojoj samoj prirodi 'večit i besmrtan'. Nema početka ili kraja koji može da se izračuna. Nema

ni rođenja ni smrti. On je samoosvetljavajući. On je znalac i znanje, onaj koji radi i uživa. Bilo da je vezan

ili oslobođen, Jivi ima sve ove karakteristike netaknute. Ali, štagod da je, nema Slobodu koju Bog ima. U

svakom delu, Jivi mora da uljuči telo, čula kao što je uho, itd., vitalni vazduh koji deluje u telu. Svi ovi

koegzistiraju sa Božanskim u individui. Štagod da je, Jivi nije mašina koja nema vlastitu volju. Baš kao što

su aktivnosti u ovom životu određene prirodom aktivnosti u prošlim životima, aktivnosti u ovom žviotu

određuju aktivnosti u sledećem životu. Iswara odlučuje o mestu i vremenu, okolnostima i posledicama u

skladu sa prirodom aktivnosti koje se sada obavljaju. Bog ima moć da oblikuje Prirodu čoveka ali, On ne

upotrebljava tu moć i ne oblikuje je drugačije. On to ostavlja slobodnoj volji individue, koja mora da

nauči lekcije putem iskustva.

Komad kamena koji je odlomljen od stene je deo stene; ali, individua nije deo Boga na taj način. S jedne

strane, Jivi i Jagath su odvojeni i različiti od Boga. S druge strane, oni su nerazdvojni. Ova misterija

odvojenosti i istovetnosti ne može da se shvati putem razuma i intelekta. Može da se razume samo

putem Veda i njihove Poruke. Ovo je glavna poruka koju Bharathiya Paramartha Vahini može da da.

Svako dete dolazi u svet, noseći teret neplaćenih posledica, sakupljenih u prošlim životima. Ono ne pada

iz naručja Prirode, kao svetleća munja iz oblaka. Rođeno je u ovom svetu da bi iskusila dobre i loše

posledice, koje su produkti njegovog vlastitog delovanja u prošlim životima. Ovo je objašnjenje za razlike

koje su vidljive među ljudima. Ovo je princip Karme.

73

Među ljudima, svako je svoj uzrok njegove sreće, bila dobra ili zla. On je sam gradioc, arhitekta. Sudba,

sudbina, predodređenost, Volja Božja – svako od ovih objašnjenja je opovrgnuto principom Karme. Bog i

čovek mogu da se pomire i sjedinjeni su samo na osnovama ove Sutre ili principa Karme. Kada čovek

shvati da Bog nema udela u uzroku njegove patnje i da je on sam jedini uzrok, da se krivica ne može da

pripiše ni jednoj drugoj osobi, da je on inicijator kao i primalac blagodati – uzrok i posledica – njegovih

dela, da je on slobodan da oblikuje svoju budućnost, onda on pristupa Bogu čvršćim korakom i jasnijim

umom.

Ako u današnje vreme, čovek je pogođen s nesrećom, to je zasigurno rezultat njegovih dela koje je

učinio. Slično tome, čovek mora da veruje da radost i dobra sreća isto tako leže u njegovim rukama. Ako

on odluči, on može da postigne radost i dobru sreću.

Ako je osoba čista u duhu sada, ona je sama uzrok tome. Ukoliko osoba ne čezne duboko, ne može ni

dosegnuti. Stoga, jasno je da je volja koja je prisutna unutar čoveka, iznad svih faza i uslova, svih

formacija i transformacija. Sloboda koju to predstavlja, rezultat je njegovih prošlih dela; ona je moćna,

beskrajno plodonosna i vrhunska.

Sledeći problem je Mukthi ili Oslobođenje. Atma nije ni muško ni žensko; nije moguće nametnuti ove

razlike na Nju. Oni su samo fizički atributi koji se odnose na telo. Kada pričate o Atmi, ideje, kao ove, su

samo znakovi zablude. Oni su važni samo onda kada se razgovara o fizičkom telu. Razgovor o 'godinama

starosti' je isto tako proizvod ove zablude. Atma je večna. Ovaj bezvremeni Entitet je uvek Jedan i Jedini.

Kako se Atma inkarnisala? U Sastrama, postoji samo jedno objašnjenje. Za ovo otelotvorenje i vezanost,

postoji samo jedan razlog - Avidya, Odsutnost Ispravne Svesti. Putem Avidye, čovek postaje ograničen;

stoga, mudrost je lek. To samo može da ga prenese preko. Kako ova Svesnost može da se postigne?

Postoje tri načina za dostizanje ove Svesnosti. Prvi je putem Preme, kroz Bhakthi, kroz obožavanje Boga

sa punom devocijom i posvećenošću, putem ljubavlju prožete službe, i obožavanjem usmerenim prema

svakom živom biću koje je samo pokretni hram Boga, jer On boravi u svakom od njih. Lažno znanje,

Avidya može da se rasprši i vezanosti stvorene mogu da spadnu; individua će tada biti oslobođena.

Postoje dve ideje o Bogu koje su opisane u Sastrama –ideja da je On spoznatljiv kao Onaj koji ima

attribute i ideja da je On slobodan od svih atributa i stoga da ne može da se opiše kao takav i takav, to

jest, Saguna aspekt i Nirguna aspekt. Saguna Bog je spoznatljiv kao svuda prisutan, kao kreator,

održavalac i uništavač, svega i kao onaj koji je, kao Otac i Majka Univerzuma. Stoga, On je daleko iznad

svih bića i stvari i večito razlikovan i različit od čoveka. Podržavaoci Saguna aspekta kažu da sama

spoznaja ovoga principa sa atributima donosi 'oslobođenje' ili Mukthi. Oslobođenje se postiže kad se

čovek ustoliči u ovom znanju i živi u njemu i kroz njega.

Drugi način je kontemplacija na Nirguna princip bez atributa. Istina da je pripisivanje atributa Božanskom

principu nepoželjno i neprikladno se spozaje za vreme kontemplacije i atributi se odbacuju od koncepta

Boga. Onda, jedna Univerzalna Bezsvojstvena osoba će sama da ostane u svesti. Može da se naznači kao

Znalac, Jnatha. Jer, Jnana ili mudrost je relevantna samo u kontekstu ljuoksog uma i ljudske svesti. Ne

može da se označi kao Ispitivač, jer, ispitivanje je znak slabih. Ne može da se dovodi u vezu i sa

74

Inteligencijom, jer inteligencija razlikuje i pokušava da podeli i raščlani što je opet znak nepostojanosti.

Ne može da se označi kao 'Kreator', jer kreiranje je aktivnost vezanih, ograničenih. Ono ili On nema

okova ili granica. Aktivnost podrazumeva čežnju, žudnju, želju; ono ne potiče ni iz jednog drugog uzroka.

Sav posao ima kao osnov neku unutrarnju bol koja traži da se ukloni.

U Vedama, o Božanskom se priča samo kao 'To'. Naznačuje se uvek kao 'To'. Reč 'On' je podložna

stvaranju ideja o različitosti, tako da reč 'To' se koristi, da označi da je ono slobodno od svih ograničenja i

veza koje su nametnute pripisivanjem atributa. Ovo je esencija filozofije Nedualizma, jer, atributi

razdvajaju i razlikuju.

Neizbežna sudbina svakoga je samoispunjenje. Svako živo biće mora da dosegne punoću na posletku.

Svako je sada na ovom naročitom stepenu ovoga puta, kao rezultat aktivnosti u koje je bio uključen

tokom prošlih života i osećanja koja je negovao u prošlosti. Budućnost se gradi sada aktivnostima u

kojima sudelujemo sada i osećanjima koji ih potstiču i oblikuju. Drugim rečima, ono što radimo, osećamo

ili o čemu razmišljamo, u sadašnjosti – ovo su osnovni razlozi za dobru sreću ili lošu sreću koja je u

skladištu.

Potsticaji da se osoba sačuva i moć da se izdigne do oslobođenja ne mogu da se dobiju iz knjiga. Ova

snaga mora da dođe iz same individue. Osoba može da provede ceo život duboko istražujući pisane

knjige; osoba može da dobije najivši čin među intelektualcima. Ali, na kraju svega toga, osoba možda nije

postigla ni malo napretka na spiritualnom planu. Da zaključim, smatrati da je učenjak koji je postigao

najveću visinu stoga zreo u spiritualnoj mudrosti, se potvrđuje kao ogromna greška. Sam učenjak može

da zamišlja, kako sve više i više uči iz knjiga, da napreduje sve više i više na duhovnom putu; ali, kad

preispita plodove svoga izučavanja, shvatiće da iako je njegov intelekt postao sve oštriji i teži, on nije

zadobijao svesnost Atme ni u najmanjoj meri. Većina ljudi ima veštine da održi prelepe govore na

duhovne teme; stvarno govoreći, svi su pali u duhovnom životu, Paramarthika života. Koji je tačno razlog

za ovo tužno stanje? Sada, spiritualni tekstovi se pručavaju da bi se osoba nakitila sa učenošću u

takmičarskoj utakmici za nadmoć, da zaradi za svoj život, da se postavi kako nepobedljivi zastupnik

nekog specifičnog gledišta, i uopšteno, da stekne reputaciju pandita. Učenjak može da piše might write

široke memoare o Giti. Ali, kao rezultat svega toga učenja, ukoliko u njegovom karakteru, ponašanju i

vladanju, on ne dokaže da je natopljen Gitom, sva ta učenost je teret koji nosi. Ovo je lekcija koju

Bharathiyanska kultura pokušava da prenese. Izvor iz kojeg ova lekcija izvire je Guru, Purusha, latentan u

tebi. Proučavanje svetih spisa i drugih tekstova može da pojača spiritualne težnje koje su već prisutne u

čoveku i da ga navede da primenjuje naredbe. Nemojte da tretirate učenje koje izvodite iz njih kao

stočnu hranu za mozak. Ono mora da bude sublimisano u Anandu, za individuu. Zavist, hvalisavost,

egoizam – takve zle osobine moraju da se isteraju iz individue.

Ovo spiritualno blago može da se dobije od nekoga drugog takođe. Samo, onaj koji daje mora da ima

vrhovno postignuće, i onaj koji prima mora da ima posebne zasluge koje zaslužuju postignuće. Semenka

možda ima života u sebi; ali zemljište mora da bude uzorano i dobro pripremljeno za aktivnost. Kad su

oba ova uslova zadovoljena, žetva spiritualnog uspeha je garantovana. Onaj koji predaje iz oblasti religije

mora da bude osvajajuće izvrsnosti; slušalac, takođe, mora da bude oštar i jasnog razumevanja. Kada su

obadvoje iznenađujuće uzvišeni i izvanredno entuzijastični, rezultat će biti spiritualno buđenje najvišeg

75

nivoa. Ili inače, retko takvi rezultati mogu da se postignu. Ovo su stvarni Gurui. Oni ukradu vaša srca, ne

vaše bogatstvo. Ljudi moraju da se koncentrišu na službu Guruu, i razmišljaju o njegovom učenju. Učenik

mora da bude željan da prevede učenje u svakodnevne aktivnosti i stvarnu praksu. On mora da ispuni

njegovo srce sa devocijom i posveti sve svoje veštine za provođenje Guruovog saveta. Takva osoba

zaslužuje ime, Sishya.

Kad je žeđ za oslobođenjem i otkrićem vlastite realnosti goruća, čudna i misteriozna sila u Prirodi će

početi da deluje. Kada je zemljište spremno, semenka se pojavljuje od negde! Spiritualni Guru će da

bude upozoren i žeđ će biti ugašena. Osoba koja prima razvila je moć da privuče davaoca prosvetljenja.

Ta moć je jaka i potpuna. Stoga, prirodno, velelepnost koja može da da prosvetljenje će početi da

blagosilje.

Čitaoci! Iako su obični Gurui koji su postali brojniji, postoji za čoveka Guru koji je mnogo veličanstveniji i

daleko samilosniji od bilo kojeg ili od svih njih. On nije niko drugi nego Avatar Gospoda. On može,

jednostavnim očitvanjem Njegove Volje da pokloni čoveku najviše savršenstvo spiritualnog života. Može

da pokloni i da učini da to čovek prihvati. Čak najzlobniji od zlobnih može da postigne najvišu mudrost, u

čas. On je Guru svih Gurua. On je najpotpunije utelotvorenje Boga kao čoveka. Čovek može da spozna

Boga samo u ljudskoj formi. Bharathijska Spiritualna Reka je proglasila, iznova i iznova, da je obožavanje

Boga u ljudskom obliku najviša dužnost čoveka. Ukoliko se Bog ne inkarnira kao čovek, čovek se nikad ne

može nadati da će videti Boga ili slušati Njegov Glas. Naravno, čovek može da zamisli Boga u raznim

drugim oblicima, ali on nikad ne može da se približi istinskoj formi Boga. Bez obzira koliko osoba

pokušavala, čovek ne može da zamisli Boga u bilo kojoj drugoj formi nego ljudskoj. Ljudi mogu da

izlevaju prekrasne propovedi i govore o Bogu i prirodi i sastavu svega što postoji u Univerzumu. Oni

mogu da sebe zadovolje, tvrdeći da su svi razlozi za Boga da siđe u ljudski oblik beznačajni mitovi. To je

ono što siromašno obično oko može da shvati. Ove čudne izjave se ne zasnivaju na Jnani. Činjenica je,

Jnana je odsutna u ovim tvrdnjama i izjavama. Ono što možemo da primetimo u njima je samo pena koja

pliva na valovima ega.

"Koham? Ko sam ja?", "Zašto je ovo osećanje u meni, da sam ja onaj koji deluje?", "Koja je priroda svesti

da sam ja onaj koji uživa?", "Zašto biti rođen, i umreti na kraju?", "Kako sam zaslužio ovaj život?", "Mogu

li da se oslobodim ovog Samsara, ove serije ulazaka i izlazaka". Pokušaj da se otkriju odgovori na ova

pitanja je ono što su rišiji nazvali "Thapas". Kada intelekt osobe sazrije u ovo nepoljuljano ispitivanje, on

ulazi na stazu 'thapasa'.

Ovo je prvi korak. Čim čovek napravi taj iskorak, Sastre ili kolektivna mudrost tražitelja pohranjena u

svetim tekstovima, ga dočekuju. Sruthi, ili Vede, upućuju ga da 'sluša, promišlja, i praktikuje' neupitni

savet mudraca. One ga uveravaju da će on postići cilj oslobođenja, i osloboditi se od zabludne

fascinacije sa vidljivim svetom, koju je oslikao za njega njegov vlastiti um.

Samo Božansvo može da bude vodič, sudrug i savetnik na ovom samotnom putovanju čoveka. Oni lažni

Gurui ne mogu da pomognu ni da spase. Sruthi savetuju čoveka da se približi Guruima koji su 'Srotriye' i

'Brahma-nishte'. One upozoravaju čoveka da se ne približavaju drugima. Šta Srotriya znači? To znači da

osoba koja bezupitno odana Sruthima ili Vedama i koja poštuje pravila propisana i u njima nametnuta

76

ograničenja , bez i najmanjeg odstupanja. Brahma Nishta znači osoba koja je ustoličena u Brahma-Svesti.

On nema sumnji da ga muče, ni skretanja da ga ometaju. Jer on je postigao stabilnu veru u Atmu. On nije

zabrinut zbog materijalnog sveta. On vidi sve svetove kao Brahmu, kao manifestaciju Brahma Principa.

Njegove aktivnosti i radnje su u skladu sa njegovom svešću. Njegova vizija uključuje svo Vreme; on zna

prošlost, sadašnjost i budućnost. On je iznad sve karakterizacije; tri (modaliteta) nemaju uticaj na Njega.

Njegovo biće je u Jednom i Jedinom - Atmi. On je nedotaknut odvojenošću i razlikama, dvojnošću i

nejednakostima. On je stalno u Anandi.

Vede bodre tragaoca da pristupi takvom Guruu. Ali, jedino jedna Osoba ima sve ove atribute. On je

Sarveswara, Gospod Svega. Učenjaci koji su naučili istinu ili su vrsni u principima ne spadaju u kategoriju

Srotriya ili Brahmanishta. Oni nisu Gurui koji vam trebaju.

Yogavasistha kaže da je Sri Ramachandra pitao mudraca Vasishthu pitanje, "Božanski Učitelju! Da li

postoji put kojim se može izbeći smrt?" Ovaj isti problem je nagnao Gautama Buddhu da krene na put

odricanja, i primorao ga da preda sve tragove vezanosti; to ga je obasulo sa večitom slavom, vrhunskom

među ljudima. Prahlada, najviši među posvećenicima Gospoda, oslovljavao je svoje učenike, čak i kao

dečak, "Prijatelji! Zar niste videli neke dečake naših godina kako umiru i bivaju spaljeni ili zakopani?"

Tako, usmeravao je njihovu pažnju na događaj smrti i pozivao ih da izvuku pouku iz te ne neizbežne

činjenice. Učio ih je višu mudrost.

Oni koji imaju unutrašnji potsticaj da postignu višu mudrost koja daje oslobođenje moraju, stoga, da

razmišljajiu i ispituju fenomem smrti. Smrt ne bi tebala da izaziva strah. Ne bi trebala bi da se posmatra

kao kobna. Ne biste trebali da bežite od problema, zamišljajući da se smrt događa samo drugima, i da se

neće desiti tebi. Niti biste trebali da odgađate razmišljanja o smrti, smatrajući da su ona neumesna sada,

i beskorisna. Jer, promišljanje o smrti je zaista promišljanje o vlastitoj Realnosti. Ova istina mora da se

prepozna.

Viveka, poseban dar čoveku, mora da se koristi da se otkrije realnost vidljivog Univerzuma, njegova

priroda i valjanosti. Činjenica da je smrt primarni uzrok koji stvara problem. "Ko sam ja?". Tako, ta

činjenica ne bi smela da se zanemari, kao nevredna pažnje. Ne biste trebali da pobegnete od nje u

strahu. Jer, ako se tako ponašate, padate na prvom koraku ka Ajnani, gluposti, i sadite u vašem umu

izdanak drveta glupavosti. Vi izdižete stubove Maye.

Svaka misterija latentna u ljudskom postojanju je prožeta sa pitanjima o smrti. Slava i veličanstvo

Božanskog se potpuno otkrivaju samo kada se ispituje smrt. Između tri blagodeti koje je Nachiketas

pitao od Yame, Boga Smrti, glavno je bilo, prema Kathopanishadu, ono koje se odnosilo na smrt. "Da li

čovek postoji posle smrti? Neki ljudi izjavljuju da postoji, neki drugi tvrde da ne postoji. Svaki obrazlaže

kako ga vodi njegova mašta. Koje je od ovih mišljenja istinito? Rešite problem za mene," molio je

Nachiketas, i insistrao na odgovoru. Yama je pokušao da izbegne njegovu molbu. Rekao je, "Sine!

Nachiketas! Ovo je nerazrešiva misterija. Sveti tekstovi tretiraju je kao suptilniju od najsuptlinijeg. Meni

je gotovo nemoguće da objasnim bogovima ovaj fenomen. Pa ipak, ti želiš ovu blagodet! Zašto bi se

mučio sa ovim problemom? Ti si nevini mali dečak. Zaslužuješ da živiš dugo, uživajući u mnogim

77

radosnim događajima. Daću ti, kao blagodet, ogromna bogatstva; prihvati ih i živi život nenadmašive

sreće. Pitaj koliko hoćeš materijalnih zadovoljstava; tvoja su. Hajde! Pitaj i dosegn vrhunac radosti."

Ali, Nachiketas je odgovorio, "Dharmaraja! Koliko god bila velika bogatstva, bez obzira koliko

zadovoljstva iskustva mogu da daju, moraju da prihvate tvoj udarac bez šuma? Ništa u kreaciji ne može

da te izbegne, zar ne? Sve je uronjeno u smrt. Zašto bi onda trebao da težim za stvarima koje mogu da

daju samo kratkotrajnu utehu? Ustupi mi blagodet koje moje srce hoće". U Mahabharathi, Dharmaraju

su pitali da odgovori na pitanje, "Imenuj najveće čudo na svetu". I, Dharmaraja je odgovorio, "Iako

vidimo ljude da umiru svakodnevno, mi ne mislimo da ćemo i mi da umremo. Šta može da bude veće

čudo od ovoga?" Slično, Yajnavalkya, poznati mudrac, nakon što je odlučio da će pristupiti monaškom

redu, pozvao je njegove dve žene - Katyayani i Maitreyi, i obavestio ih da je podelio svoju pokretnu i

nepokretnu imovinu, jednako, za obe. Kad je to čula, starija žena, Maitreyi, koja je bila obdarena sa

vioskim stepenom inteligencije i proniknuća, protestvovala je i rekla, sa osmehom na licu, "Gospode!, Da

li mogu ova bogatstva koje mi daješ da me spase od smrti i učine me besmrtnom? Ako me uveriš da će

to učiniti, ja ću ih zasigurno prihvatiti, sa dužnim poštovanjem prem tebi." Yajnavalkya je objasnio,

"Bogatstva čine život ugodnim i nasladnim tako što ti daju šansu da živiš sretan život. Da li hoćeš da

kažeš da tebi ne trebaju tako vredna bogatstva?" Ali, Maitreyi je istrajala. Rekla je, "Ako je istina to što

govoriš, ti bi mogao da nastaviš da uživaš u tim bogatstvima i crpiš sreću odatle. Zašto si odlučio da ih se

odrekneš i postaneš monah? Ne. Nije ispravno varati nas, slaboumne žene stavljajući ispred nas ove

zabludne drangulije. Kako mogu bogatstva, koja ne želiš da zadržiš, da nam daju mir i sreću? Ona su

samo prolazni objekti; oni su podložni uništenju; oni nas upetljavaju još više u vezanost; oni potstiču

neznanje koje mi želimo da odbacimo; oni su glavni potstrekači nespokojstva i zabrinutosti. Oni su u biti

uprljani, jer nisu u carstvu Atme." Kad mu je Maitreyi izložila ovu istinu, Yajnavalkya je ućutao i,

neznajući kako da nastavi, stajao je sa glavom pognutom ispred njih. Onda je Maitreyi pala do stopala

svoga muža, i rekla, "Gospode! Ti si gospodar svih misterija. Mora da si nas zvao i dao nam ovaj predlog,

kako bi testirao našu inteligenciju. Nemam želje za raskoši ili čak lagodom. Ne žudim za bogatstvom i

posedima. Poduči me, o putu koji može da podari večito Blaženstvo".

U stvari, postoji samo Jedan - Parabrahma. Advaitha Sastre objavljuju, "Brahma sathyam; jagat Mithya;

Jeevo Brahmaiva naaparam". " Samo Brahman je istina; Kreacija je mit. Jivi ili individua je Sam Brahma".

Sve što se dogodi čoveku u svetu je podjednako nerealno kao i samo iskustvo sna. Oni nestaju, i

pojavljuju se opet. Zadovoljstva i radosti koja se doživljavaju u životu su kao optičke varke koje se

pojavljuju na pustinjskom pesku mržnje, zavisti i sebične pohlepe. Sada, kako mogu one osobe koje

veruju da je ova iluzija stvarna i trče ka njoj, postati Gurui? Da li je ispravno da se oslovljavaju kao Jnaniji,

Mudri? Oni su se utemeljili na visokim položajima od iluzornog autoriteta. Oni uče ono što ne praktikuju.

Proklamuju ideale koji sami ne poštuju. Kako takve osobe mogu da budu primeri tragaocima kojima

treba spritualni napredak? Oni nisu istinski, jer, nemaju ni trunčicu Guru principa u sebi.

Sarveswara, ili Gospod, samo, je istinski Guru. Za sve tragaoce, ovo je staza; nek se čvrsto uhvate ovog

verovanja.

Ovo i Ono

78

Svako živo biće upućuje na sebe kao 'Ja', 'Ja'. 'Ja sam Ramayya', 'Ja sam Krishnayya', 'Ja sam Sita', 'Ja sam Radha'. Svako, prisvaja 'Ja', kao njegovo vlastito, i koristi ga kad god upućuje na sebe. Kad bi samo ptice, zveri i druga živa bića mogla da govore, i oni bi se ponašali isto i upućivali na sebe kao 'Ja'. Pored ovih, čak i vrhovi planina, brežuljaka i drveće mogli bi da se predstave kao 'Ja sam breg', 'Ja sam mravinjak', 'Ja sam drvo', kad bi samo mogli da govore. Kad provedemo neko vreme razmišljajući o ovome, biće nam jasno da neka ogromna misterija je sadržana u ovom izrazu, 'Ja'. Nepismeni prostak koristi ovaj izraz; mudrac koji je osigurao Božansku viziju koristi ga; čak Bog, kaže se, predstavlja Sebe kao Ja. Pa ipak, ko istražuje ovu misteriju? I, između ovih koji su se usudili da ispitaju, koliko ih je uspeo u rešavanju? I, čak iako ima njih nekoliko koji su razmrsili misteriju, koliko, među njima, je iskoristilo otkrovenje da transformiše svoje živote? Da li su proslavljeni intelektulci, Punditi, Paramahamse uspeli u kopanju po značenju i važnosti ovoga 'Ja'? Ne. Hajde da vidimo da li su tumači i komentatori Bhagavadgite, koji mogu izgovoriti osamnaest poglavlja i sedamsto strofa u neprekinutom toku, shvatili sve implikacije i značaj reči, 'Ja'. U Giti, izjava Sri Krishne - "Aham mokshayishyaami – Ja ću te spasiti", "Maam ekam saranam vrja – Dođi k meni, Jednome, u pribežište", "Kshetrajnam cha api maam viddhi - I, isto tako znaj Me, kao znalca Polja" i slično – On naznačuje 'Ja', zar ne? Tako, ovaj izraz 'Ja' je jasno sveprisutan; on je znak i simbol Jivatma; on ima bezbroj oblika i pojava. Kao struna koja prolazi kroz zrncad brojanice, on prožima iznutra i drži zajedno sva imena i forme. Koliko god da su prolazna imena i forme, 'Ja' traje netaknuto. Stoga, osoba mora da zna ovo sveprisutno 'Ja' kako bi razumeo sve što se ima znati. Onaj ko je to spoznao je Jagadguru, (Svetski-Učitelj), Viswaguru, (Učitelj svih Stvorenja), Sadguru (Učitelj koji treba da se sledi). Telo je posuda, Upadhi, omotač. Pa ipak, pravljenjem razlika i podela na temelju fizičkih karakteristika i materijalnih obzira, neki su se izdigli kao 'dodirljivi', a neki su osuđeni kao 'nedodirljivi'; neki se klasifikuju kao 'uzvišeni', a drugi kao 'niski'. Intelekt ne može tražiti pravo na počasti, i osobe ne mogu tvrditi da su Punditi, ako je učenje namenjeno zgrtanju novca ili zaradi sredstava potrebnih za udoban život; ne može ni veština ni izvrsnost u polemičkoj učenosti biti vredna poštenog spomena. Zaista, reč 'Ja' vodi vas do Vrhovnog Boga, kada zaronite u njezin značaj. 'To si ti', 'To je ja', 'Ja i to smo Jedno', ovo je ono što velika Vedska izjava proklamuje, "Thath thwam asi – To ti jesi". To je sam koren celog učenja, najveći od svih saveta. Ovaj sveti princip utelovljen u 'Ja' je iznad shvatanja većine najobrazovanijih učenjaka, načinom samopreispitivanja, bez vodiča i pomoćnika. Samo, vodiči moraju da budu oni koji su svesni Istine i koji su iskreni u življenju Istine. To je van dometa učenosti, logike i gramatike. Zampamtite, ovo su opomene koje daju Sruthe i Smrithe. Pa. Kada osoba teži da na uopšten način nauči o ovom 'Ja' i njegovim implikacijama, tajna mu se može reći u samo tri rečenice: "Ja sam aktivan danju, kad sam budan; Ja spavam po noći; Ja doživljavam snove kada sanjam. Tako, radeći i doživljavajući i dan i noć, Ja umirem". Kada osoba razmotri ove izjave individue, može da zaključi da se temelje na individualnom znanju stečenom u ovom životu. "Ja počinje, kad sam Ja rođen", on veruje. Ali, da li je ovo 'Ja' postojalo pre rođenja? Ako jeste, kako može da kaže ono što već postoji da je rođeno? Čak i da se ova primedba zanemari, kako je postojalo i gde? Da li je bilo bez imena i oblika? Da li je bilo iznad granica čula? Sumnje kao što su ove progone tragaoca u talasima. Mora jasno da se razume da 'Ja' nije u odnosu sa ili pričvršćeno jednom objektu, stvari, ili biću, jednom

79

imenu ili obliku. Setite se ovoga kada vi identifikujete i prepoznate 'Ja' ili dođete do istinskog odgovora na pitanje, 'Ko sam ja'?, vi ste identifikovali i prepoznali ceo Kosmos i njegove misterije. Može da se pita, što je tako hitno da se razume značenje ovoga 'Ja', kada postoji neograničen broj tema koje pozivaju na učenje u Univerzumu? Osoba može da pokuša da otkrije tajne Kosmosa. Ili, pažnja može da se usmeri kako bi se razumelo značenje 'jivi', ili, 'deva' (Bog). Kad tako duboki subjekti kao što su Univerzum, Individualizovano Božantvo, samo Božanstvo – subjekti koji su od neuporedljivog značaja –zahtevaju pažnju, zašto ih se odreći i ne ispitati značenje izraza koji koriste obični ljudi i deca, ovaj 'Ja', 'Ja'? Od kakve dobrobiti to može da bude? Ljudi mogu da zapitaju. Izraz je jednostavan, naravno; ali, njegove implikacije se beskonačne, i temeljno zadovoljavajuće. Ovo je razlog zašto svi veliki učitelji pobuđuju tragaoce, "Znaj Sebe", "Ispitaj se, samo to ti može da da slobodu". Sastre također potvrđuju ovu opomenu. "Yad Vijnaanena sarvam vijnaatham bhavathi - To, koje kada se zna, sve se spoznaje ". Sastre veličaju značaj i vrednost ovog ispitivanja, i čine to jasnim da je ispitivanje Atme esencijalno. Jamstvo je dato da si ti Atma, ti, kao u svetom zakonu, "Thath thwam asi – to ti jesi." Stoga, da bi ispunio žudnju, moraš najpre da ispitaš ovu misteriju, ko si ti. Onda možeš da spoznaš da si ti nitya, večit, iznad ograničenja Vremena. Sastre će ti pomoći da odbaciš Ajnanu, tamne oblake neznanja koje skrivaju ovu Istinu od tvoje svesti. Onda, možeš da se ushitiš sa iskustvom svesnosti svoje istinske Prirode. Svesnost dolazi kad se otkrije Istina sa osvitom svetla. Ali, Sastre koje vode čoveka ka znanju ovih velikih misterija i u područje gde takvo blaženstvo može da se osigura, se ne uče danas; umesto toga, čovek sa treptajućim očima ide za svojim besmislenim sitnicama. Kako može da dosegne Atmički Princip? Kako može da postigne samo otelotvorenje Anande? Puka svetovna učenost ne može da pronikne u značenje Srutha. Milost Božja mora da se zadobije devocijom i posvećenošću, i samo ta Milost, samo samilosni Pogled Očiju Gospodnjih, može da ulije u njega stvarno značenje Srutha. Samo osobe koje su otelotvorenje Božanske mudrosti i Samilosti mogu da odluče šta je tačno od pomoći za spiritualni rast i dobrobit čoveka. Drugi samo greše. Shvatiće da je nemoguće nositi se sa zadatkom. Jer, kako Gurui koji ne uspevaju da spase sebe, mogu da spase druge? Ovdašnji Gurui pokušavaju da očiste društvo dok su njihove vlastite kuće nečiste. Broj takvih Gurua se povećava i, tako, greške i padovi se množe; njihovo zaustavljanje je opravdano i obrazloženo, na različite načine, i tako konfuzija postaje još gora. Kao posledica, pojavljuje se beskrajna argumentacija i Realnost gubi iz vida. Ovi Gurui tumače Sastre kako to odgovara njihovim predrasudama i naklonostima, čineći ih instrumentima za njhovo vlastito veličanje. Pod ovim teškim uslovima, Milost Božija je jedina nada za čovjeka; to je svetionik koji osvetljava stazu. To je samilost koja nagrađuje čoveka za njegovu duhovnu borbu. To je snažni postojani brod koji može da ga sigurno prenese preko. Mnogi vaspitači i učitelji govore da je put samoispitivanja je put oslobođenja čoveka, "Swa vimarso mokshah – Samoispitivanje vodi ka Oslobođenju" je garancija. "To je Atma; to sam ja", "Ja i Atma nismo različiti ", " Atma i Paramatma nisu odvojeni". Predivo 'Ja' je ujedno omotač i tkanje tkanine, Atma. Kada 'Ja' pređa se nađe u različitim telima i kad oseća da je u svakom telu različita od ostalih, može se reći da Atma tkanina nestaje; ali i u pređi i tkanini, samo jedna suptanca je uvek prisutna, bez obzira kako se svako oseća – i ta supstanca je 'pamuk'. Isto tako, Paramatma traje kao jedina Istina, u 'Ja' Atmi. Bez pamuka, Parmatma, ne može da postoji 'Ja' pređa; bez 'Ja' pređa, ne može da postoji Atma tkanina. Ovo troje - Paramatma, Atma i Ja – su samo forme i imena za Jedno - Paramatmu, Jednu Atmu, Božansku Atmu.

80

Nivoi i stepeni "Hindu religija dozvoljava obožavanje različitih Bogova; ovo je rezultiralo sa sektaškim razmiricama i frakcijama koje ispunjavaju zemlju sa strahom i nemirom." Sve unutrašnje borbe i nemiri u zemlji mogu da se isprate do ovoga jednog osnovnog defekta" – ovo je nepromišljena presuda mnogih posmatrača. Ali, ovaj sud nije istinit. Ovo je površni rad mašte u koji se upuštaju osobe bez sposobnosti rezonovanja. Na Zapadu, stanovnici svih zemalja su, više ili manje, sledbenici Kršćanske religije. Iako svi oni obožavaju jednoga Boga, oni su se ubijali metodama strašnijim od onih divljih životinja. Zar oni ne ratuju u ratovima u kojima se ljudi, udaljeni sa mesta borbe, uključujući nedužne žene, decu i starije, istrebljuju sa zemlje nemilosrdnom oružanom silom? Da li je njihova religija osnovni uzrok za takvo bezdušno, sramno, glupo, i demonsko uništavanje i bratoubistva? Naravno, oni pripadaju jednoj religiji i obožavaju jednoga Boga, ali mora da postoje neke otrovne osobine koje vrebaju iza bledila obožavanja, koje zagađuju celu ličnost. Religija ne može da bude uzrok, ni u najmanjoj meri, za frakcije, nesloge i ratove. Nemačka nije imala kastinske podele ili sektaške sukobe. Postigla je izvanredan napredak u nauci i tehnologiji. Sjala je na samom pročelju nacija svojom snagom, hrabrošću i herojstvom. Takva nacija je bila rasparčana na četiri dela od strane četiri pobedničke sile, svakim delom je vladala druga nacija! Japan koji nema problema s religijskim razlikama i sektaškim sukobima morao je da istrpi osvetu nacija godinama! Koji je razlog? Za pad nacija, samo religija ne može da bude uzrok. Niko čak ne može ni da zamisli svet u kojem razlike ne postoje. Razlike se pojavljuju iz unutrašnjih izvora inteligencije i totalnog efekta uticaja. Život svakog bića je spoljašnja ekspresija ove inteligencije i ovog efekta. Inertni kao i neinertni entiteti su samo manifestacije na različitim nivoima ove Inteligencije. Papagaj kruži očima na poseban način; krava isto, vrlo različito. Šakal rezonuje o situacijama različito od psa. Proroda životinja je jedne vrste; priroda ljudskih bića je druge vrste. Između čoveka i čoveka postoje razlike u znanju koje je stekao. Ne samo u znanju nego i u fizičkim karakteristikama i ličnom šarmu, postoje bezbrojne varijacije. Njihova sviđanja i nesviđanja, njihove misli i osećanja su oblikovana na različite načine znanjem koje imaju i profesijama koje obavljaju. Nemamo potrebe da idemo tako daleko. Čak i blizanci koji odrastaju zajedno u istoj maternici često nisu identični; oni manifestuju različite prirode. Koji je razlog ovome? Razlog leži u razlikama u razvoju inteligencije. Stoga, nikad čovečanstvo ne može da bude bez razlika; univezalna jednakost je nemoguća težnja; želja da se to uspostavi na zemlji je fantazija; to je potraga za cvećem na nebu. Životinja živi sa svešću da je životinja, ptica ima svesnost da je ptica. Žena deluje u svetu svesna da je žena; tako isto čovek. Svesnost koju osoba ima, dok ga ne savlada san, se nastavlja bez promene posle buđenja iz sna. Živo biće nastavlja sa svojim aktivnostima kao i pre sna. Čovek nastavlja sa svojom aktivnošću gde se prekinula sa snom; isto tako, čovek nastavlja u ovom životu aktivnosti koje je prekinula smrt, tamo gde su prestale. "Yam Yam vaapi smaran bhaavam, thyajathyanthe kalebaram. "- On napušta telo na kraju, sećajući se osećanja koja su ga uvek najjače pokretala." I u Giti: "Tham thamaivethi Kauntheya, sadaa thad bhaava bhavithah" –"On postiže taj status ka kojem su njegova osećanja bila usmerena celo vreme." Priroda sledećeg života je skadu sa osećanjima koja zaokupljaju um kada čovek odbaci njegov leš. Jer, ta osećanja će samo biti u skladu sa osećanjima koja su motivisala njegove dane života. Na dubljem nivou promisli, biće očigledno da je osnovna istina samo ovo: Sve zavisi o napretku koji je postignut u sublimaciji inteligencije.

81

Iako u spoljašnjoj formi određena jednolikost može da se učini, postoje ogromne i raznovrsne razlike u unutrašnjoj prirodi. Genus ili vrsta se uglavnom određuje na osnovu spoljašnjih osobina, koje su u stvari manifestovani izraz unutrašnje inteligencije. Osoba je prvenstveno forma. Čovek, Drvo, Brdo, Vrabac, Lisica, Pas, Krava, Zmija, Škorpija - ovi 'zvukovi' ukazuju na članove vrsta koje imaju ove forme. Individue mogu da dožive propast; ali, vrste će se nastaviti. Ljudi mogu da umiru; ali, čovečanstvo će da traje. Drveće može da se obruši i da se pretvori u pepeo ili prah, ali genus nikad ne može da propadne. Živi genus je večit; totalna propast nikada ne može da se desi. Ako analizujemo i ispitamo čak najmanje stvari koje doživljavamo u našim svakodnevnim životima, ove istine će nam biti potpuno očigledne. Kažemo da svaki član ljudske vrste ima ljudske osobine, ali kada ocenjujemo jednu osobu, posebnu pažnju poklanjamo njezinim vrlinama i navikama, sadašnjem statusu i budućim perspektivama. Krave – sve one – pripadaju jednoj vrsti. Ali kada želimo da kupimo kravu, pokušavamo da saznamo njezino poreklo. Tražimo povoljne znakove po njezinom telu. Mora da nam daje mnogo mleka; mora da bude lepa, mala, tiha životinja. Kupujemo samo krave s ovim poželjnim kvalitetima. Ne privlači nas činjenica da je to krava kao ostatle vrste. Ne kupujemo jalovu kravu ili divlju, jogunastu kravu. Stoga, iako su svi ljudi više ili manje isti, osoba treba da se ocenjuje samo na osnovu njenih kvaliteta. Kada se duboko preispita druga tema, biće jasno da su osećanja razlike između uzvišenog i niskog prirodne reakcije. Iako su mokraća i izmet podjednako nečisti, mokraća krave se tretira kao sveta. Svetost se ne pripisuje mokraći ili izmetu drugih životinja; one zasigurno nisu svete. Uzmimo primer vatre, Agni. Vatra je vatra, koja god da je forma. Palimo svetiljke kod kuće; imamo vatru u našim kaminima. Imamo žrtvenu vatru, koja se suklja naviše u plamenu. Ova Agni se poštuje i obožava; ljudi se prostiru ispred nje. Ali, vatre u svetiljci i kaminu se ne smatraju tako uzvišenim. Kada plamen sukne da sagori telo na mestu kremacije, plamen se ne smatra dovoljno čistim za bilo koju drugu svrhu. Niko neće peći 'hleb-roti' na njoj; niko je neće štovati ili odavati počast prostracijom ispred nje. Jer, tretira se kao 'niska', 'nečista', 'zagađena'. Slično, iako ljudi imaju isti fizički oblik, na osnovu posebnosti svakoga tela i drugih ovojnica kojima je on obavijen, i prirode njegovih kvaliteta i aktivnosti, razlike među ljudima neophodno moraju da se prave. Neki moraju da budu tretirani kao "uzvišeni", a neki, kao "niski". Sve električne sijalice ne emituju isti kvalitet svetla; neke su svetle, a neke zatamnjene. U svakoj sijalici je isti strujni tok, ali to neke sijalice emituju punom snagom, dok druge to ne mogu da čine. Moramo da prihvatimo, da bi svet evoluirao, nivoi svesnosti, stepenovi izvrsnosti, razlike kao što su uzvišeni i niski, sveti i nesveti, religiozni i nereligiozni su esencijalne neophodnosti; oni su neizbežni. Božanska volja ih je dizajnirala. Čovek i Bog Za postignuće ljudske evolucije, i čovekovu realizaciju njegovog najuzivšenijeg cilja, religija i duhovna disciplina su jako bitne. Religija je spona između individue i Univerzuma, između Jeeva-e i Deva-e. Ako to ne postoji, život postaje haos. Krava uhvaćena na brdu, u želji da ode na suprotno brdo, ali suočena sa nabujalom rekom između njih (dva brda), treba most između ta dva (brda). To je religija. Između brda individualnog života i regiona Univerzalnog, je nabujala reka Prirode, sa svim svojim zbrkama i

82

složenostima. Teško je otkriti odakle dolazi, kako akumulira sav taj metež i gde na kraju završava. Ali na sreću, imamo gradioce mostova u svakoj ljudskoj zajednici koji pomažu ljudima da pređu preko. Možemo da imamo više od jednog mosta, ali svrha svakoga mosta je ista. Most koji su sagradili mudraci i proroci Indije je poznat kao Sanathana Dharma most. Tako se zove jer je večit, večno trajan most koji se zasniva na bezvremenim temeljima Veda, i svi mogu pouzdano da ga koriste, u svim zemljama u svim vremenima. Stoga se ponekad zove Vedski most ili Vedska staza, takođe i Aryan Staza. Svi pokušaji da se uđe u trag onima koji su uspostavili ovaj put nisu uspeli. Ovo je razlog zašto su odustali od potrage u očajanju karakterizujući put kao 'akartha' ili nedizajnirani. On su se uverili da su Vede ili drugim rečima, da je sam Gospod bio (njihov) dizajner (koncipator). Sve religije i duhovni Putevi koji su uspostavljeni tokom vremena su zaista sveti; jer, sve su dizajnirali Glasnici Gospoda, izabrani jer su najistaknutiji od ljudi. Buda, Isus Hrist, Zoroastra, Muhamed – imena kao što su ova su poznata širom sveta. Njihova učenja, ideali, i misli, su svi postali tako ispravni za njihove sledbenike da su njihova imena poistovećena sa njihovim religijama. Pošto se idealna religija u to vreme smatrala Prorukom od Boga i pošto je Poruku kazivao i širio Isus Hrist, njegovo ime je dato religiji. Tako je isto Budistička religija imenovana po Budi pošto je intuitivno spoznata i proširena putem njega kao Božanskog instrumenta. Muhamed koji je čuo Poruku Boga uspostavio je učenje i discipline i oni koji ih slede smatraju se pripadnicima Muhamedizma. Stoga nije pogrešno reći da su sve ove religije produkti najistaknutijih među ljudima i najidealnijih Glasnika Gospoda. Božanska Inteligencija je univerzalna i svesadržajna. Ljudska inteligencija je skučena sa tesnim ograničenjima. Njen domet je veoma slab. Sveti spisi bave se sa samo jednim ciljem, ali oni navode različite puteve za dostizanje toga cilja. Svaka staza mogla bi da bude određena religija, njezina učenja i discipline koje se smatraju drugačijima od drugih. Tako je izjava da su Rama, Krist, Zoroastra, Buda, Muhamed, i drugi jedno, neispravna. U Hrišćanskoj religiji, kaže se da su individualna bića stvorena kakva jesu. Kaže se da je Alah učinio isto. Čak Zoroastrijska i Budistička religija opisuju kreaciju više ili manje na isti način. Ali, Vedska religija ima različitu verziju. Individua je večna kao Bog. Ona je Božija iskra. Ako nema Jeeva (bića), nema Deva (Boga). Ovo se naročito naglašava u Vedama. Sledbenici drugih religija, u poslednje vreme, prepoznavaju ovu istinu. Sadašnji život svakoga je samo interval između prošlih i budućih rođenja. To je samo korak prema sledećem. Ovo se navodi u Vedama. Vede obaveštavaju o odnosu između prošlih i budućih rođenja. Ni jedna druga religija, međutim, nije otkrila toliko mnogo o prošlim i budućim rođenjima. Sledeća stavka: Između četiri cilja života Dharma, Artha, Kama i Moksha, razne religije opisuju stepen Moksha ili oslobođenje na raznovrsne načine; svaka postavlja neku doktrinu i zahteva veru u tu doktrinu. I stoga, nema podudarnosti ili istovetnosti između iskustava koje opisuju. Hinduistički opis iskustva, međutim, mogu da postignu sledbenici svih religija. Može da postoji podudarnost u detaljima opisa u raznim religijama. Ali totalno iskustvo se ne opisuje na isti način. Razlog je: Hinduistička religija koja je došla iz bezvremene prošlosti je zaista vrhunska. Druge vere temelje se samo na nekima od učenja Hinduizma, koje su oni odabrali i razvili u skladu sa tradicijama i kulturom njihove vlastite regije. Stoga, Istine sadržane u Hinduističkoj veri često se pojavljuju u ovim drugim verama. Hinduizam ili Hinduistička kultura teče kao jedan neprekidan tok.

83

U Hinduističkoj religiji rituali (verski obredi) i ceremonije (svetkovine) su uspostavljeni da se upražnjavaju od svitanja do sumraka bez ikakvog prekida. Mnogi od njih su složene yajna, yaga, i žrtvene ponude Božanskim Silama. Nezadovoljni ritualima i posvećenim ceremonijma koje su prigodne za dete koje raste u utrobi do smrti i posledičnom dosezanju viših svetova od strane osobe, složene discipline su razvijene. Nijedna druga religija nema toliko mnogo i tako razrađena pravila življenja. Stoga, nije tačno izjaviti da su sve religije iste. One su možda prihvatile nekoliko ili mnoga od ovih iz Hinduizma jer je Hinduizam od početka stavio naglasak na njih. Da bi se proveo ovaj teški raspored Karme ili rituala, čovek mora imati Bhakti, Jnana i Yoga - Veru, Razumevanje i Samokontrolu. Dharma je slavina koren ogromnog drveta, religije. To je večiti izvor njezine snage. Hrani se Bhakti vodama; lišće i cveće su odricanje i druge vrline, a plodovi su Jnana. Na ovim stepenima rasta, ako postoji bilo kakva smetnja ili nedostatak, to jest, čak ako se bilo koje pravilo propusti, plodovi mudrosti ili Jnana koje drvo rađa će biti negativno pogođeni. Takvi strogi planovi za spiritualni napredak mogu da se pronađu samo u Hinduizmu i ni u jednoj drugoj religiji. Jer Hinduizam je nektar koji su iscedili i pripremlili drevni rišiji iz njihovog vlastitog istinskog iskustva. To nije sastavljeno od materijala koji su dostupni u knjigama. Nije ispravno ni za koga da prihvata bilo koju veru ili pravilo koje ga najviše zadovoljava. Jer oni veruju da je život stvar koja taje tri dana, i tako im treba moralnost i samokontrola. Život je dugo putovanje kroz vreme, i religija daje mir u sadašnjosti i podstrek za budućnost. Moramo da verujemo da u sadašnjosti proživljavamo posledice naših vlastitih aktivnosti iz prošlosti. Ogroman je izvor mira kad ljudi mogu da budu zadovoljni sa njihovim sadašnjim uslovima jer znaju da su oni sami bili uzrok i znaju da ako osoba radi dobra i zaslužna dela sada, moguće je da sagradi sretnu budućnost. Ovo je ogromno ohrabrenje. Samo onda kada se život živi na ovim dvema rečenicama, moralnost i samokontrola mogu da imaju mesta u životu. Snaga da se pridržava ovih dvaju ideala se sastoji od podstreka i entuzijazma koji daje religija. Mi ne možemo da odredimo poreklo religije ili njezin kraj. Tako isto je teško odrediti postanak i kraj individue ili Jeeva-e. Prema Hinduizmu, Jeevi je bezvremen, sadašnji život je samo zadnji u seriji, doveden u postojanje vlastitim mislima i delima. Jeevi nije došao sada, kao rezultat bilo ljutnje ili milosti Boga. Oni nisu uzrok ove sadašnje egzistencije. Ovo je izjava Sanathana Dharma-e. Religija ne može da bude, ni u koje vreme, obična lična stvar. Moguće je tako tvrditi, pošto religija svake osobe ima koren u samoj osobi i pošto svako izražava tu veru u svom vlastitom ponašanju i delima. Ali koliko je ta izjava validna? Nije ispravno tvrditi da nema Boga ili religije ili Varna (kaste), kako to mnogi inteligentni ljudi čine na njihovo vlastito zadovoljstvo. Nailazimo na veliki broj ljudi koji izjavljuju nepostojanje Boga i govore da su uputstva da se usmere i sublimiraju aktivnosti osobe, koje su određene u svim religijama, praynoverje. Ove osobe nisu neznalice. One nisu bez obrazovanja. Kad takve individue karakterišu duhovna verovanja i prakse kao praznoverje, kakav značaj možemo da damo njihovim izjavama! Ako oni gaje takva uverenja u srcima, drušvo ne treba da se žali, jer ne trpi ozledu. Ali, oni ne ostaju tihi. Na primer, drugi se odavaju konzumaciji opojnih pića kao što su punč, rakija, itd. Da li sa ovim može da se postupa kao da je lična stvar? Da li se drugi osećaju srećnima radi toga? Bez obzira kako nedvosmisleno stvar može da se proglasi 'ličnom', ova loša navika pogađa društvo suptilno i otvoreno na različite načine. Ono ispoljava svoje loše efekte, uprkos svemu. Kada se obični ljudi odaju tako

84

štetnim navikama, opasnost nije tako velika. Ali kada to čine stariji koji su izvojevali ime u društvu, običan čovek takođe slede loš put. Radovi Vyasa-e i Valmiki-ja su jako drevni. Takva pisanja iz prošlih vremena se prigodno zovu Purane. Ali, iako su vekovi porohujali od kada su rođene, vreme je nemoćno da utiče na njih. Da je bilo obrnuto, ne bi ih voleli i zahtevali čak danas ljudi koji žive širom zemlje od Himalaya do Sethua. Tekstovi su tako mladi i sveži; nedotaknuti su protokom vremena. Ko god želi Anandu u kojem god mestu, koad god mu treba, može da uroni u nju. Manu Dharma Sastra je unikatna; nemamo tekstova sa kojima bi ih mogli da usporedimo u bilo kojoj zemlji kroz istoriju. Da li bilo ko može da kreira istu knjigu u bilo koje vreme? Učenje Hindu vere i Sastra u kojima je sadržano Hinidu učenje, ne odaju počast materialnim naukama. One, naravno, napreduju iz dana u dan, ali teorije koje se cene jedan dan se osuđuju sledeći dan i nove teorije se razvijaju da objasne isti fenomen. Kako onda mogu večite i uvek važeće istine duha da poštuju materialne nauke? Naučnici današnjice nazivaju ovaj stav 'slepom verom'; oni žele da to bude odbačeno. Oni žele da svaka subjektivna i objektivna činjenica bude ispitana i stavljena na teške testove. Oni zbunjuju sami sebe kada uzimaju ovo kao nezavisnu stazu ka otkriću realnosti. Ali, to nije istina. Nema potrebe da se ruje i da se otkrivaju nova učenja. Svaki princip i put je spremno dostupan. Razumevanje je jedina stvar kojoj treba da težimo. Zapadni filozofi od Kanta do Spensera su, ustvari, samo kontemplirali neke aspekte Dwaitha-e, Adwaitha-e i Visishtadwaitha-e škola misli. Hindusi su odavno zašli duboko u ove stvari i saželi svoje razumevanje u doktrine i principe. Boja i Kasta? Hindu Dharma i njezina pravila su zasnovani na Varna i Asrama. Da najprije razmotrimo princip Varna-e u religiji. Reč Maya koja se koristi u Vedantha diskusijama je uopšteno bila meta za ravnodušnost, zanemarivanja i kriticizam. Isto tako Varna. Varna i razlike koje se temelje na njoj su osuđene kao umetne tvorevine čoveka. Maya je osuđena isto tako kao suprotna celom razumu, jer zanemaruje svet nazivajući ga iluzijom. Smrithi objavljuju, "Chaathur varnyam, maya srshtam" (četiri varne su stvorene od Mene); Sruthi kažu, "Brahmanosya mukham aseeth; baahooraajanyah krthah, itd." (Brahmin je proizašao iz lica, Kshatriya se uzdigao iz ruku). Jasno je da je Varnu kreirao Gospod. Pa ipak, ukoliko se zastupa da je Varna sistem doneo katastrofalne razlike, greška je pogrešnoj interpretaciji reči. Da li sada u društvu postoje istinske Varne? Šta je tačno Varna? Da li učinjen ijedan pokušaj da se otkrije ta činjenica? Nije. Varna je samo reč; svaka reč ima značenje, pa i Varna također bi trebala da znači nešto, zar ne? Da se dokaže da drvo postoji, reč 'drvo' je dovoljna. Reč je samo zvuk, ali on ukazuje da nešto postoji. Zvuk 'slon' je dokaz o postojanju te životinje. Isto tako, kada se zvukovi 'mačka', 'pas', 'lisica' čuju, forme ovih životinja se pojavljuju ispred oka uma. Zvukovi su postojali čak pre nas. Mi smo rođeni u zavežljaj zvukova. Mi ih nismo stvorili. Mi zahtevamo grupe ljudi i stvari ukoliko postoji želja da se stvori zvuk i da se oblikuje u reč sa značenjem. Tako, za svaku postojeću reč, značenje mora da odgovara. Ne možemo da nametnemo na nju značenje koje izaberemo. Reči sa njihovim implikacijama postoje, već, čak pre našeg rođenja. Mi ih samo koristimo, koju god želimo, kad god nam treba. Reč uključuje govor. To znači Pada, na Sanskritu. Svaki objekat na svetu ima naziv na Sanskritu, "Pada-artha", "reč-značenje". Brdo je gomila zemlje na koju ukazuje reč "brdo". Slično, reč Brahmin i Sudra

85

informišu nas das u postojale osobe koje odgovaraju ovim rečima. Pitanja "Ko je Brahmin? Ko nije Brahmin?" su sada nebitna. Ono što se daje na znanje je samo koncepcija 'reč' i 'značenje'. Ceo Kosmos je podveden pod "reč" i "značenje"; to je čisto Ime i Forma (Ime je Reč, i Forma, Značenje). Sruthi (Vede) objavljuju to. "Vaachaarambhanam Vikaaro Naamadheyam". "Ime i Forma su jedna nedeljiva celina" baš kao Šiva i Parvathi; Aktivno i Inertno, Objekat i Slika, Mesec i Mesečina. Ipak, za bavljenje sa svetom, Reč je sve-značajna. Reč izvire iz misli; misao je oblikovana iskustvom; iskustvo zavisi od želje, a želja izvire iz Neznanja, Ajnana, Maya, Avidya ili Prakriti, koja je takođe fundamentalno zasnovana na Božanskom. Pošto se zansiva na Božanskom Gospodu koji je Sjaj Mudrosti, riznica Unutrašnje Slave, mrak Maye, Neznanje, Avidya ili Prakriti ne bi trebao da nas ophrva. Gde je svetlo prisutno, mrak nema mesta. Gospod je objavio, "Ja ću postati Mnoštvo" i ta Volja rezultirala je sa Kosmosom i usmerava Ga zauvek. Stoga, Ime i Forma su rezultat te Volje, a ne bilo koje ljudske volje. Bila bi apsurdna tvrdnja kad bi se čovek pretvarao da ih je On stvorio. Sam Svemoćni Gospod je to hteo. To je razlog zašto je On određen kao Vrhovni. Na pitanje, "Da li Bog postoji?" postojanje reči Bog je neosporiv dokaz. Svet se sastoji od raznovrsnih objekata i svaki ima ime. Niko nije otkrio kako ili zašto su ova imena se vezala za ove objekte. Niti je moguće objasniti kako i zašto. Čak ako se i pokuša, rezultat može da bude samo pretpostavka, a ne istina. Tako da je najbolje da se zaključi da je to božanski salazak. Reči koje se koriste između rođenja i smrti, ili tik pre rođenja ili posle smrti, reči koje ukazuju na majku i decu, ili reči kao Ispravnost (Dharma), Neispravnost (Adharma), Raj (Swarga) i Pakao (Naraka) sigurno nisu ljudske smicalice, nego božanski oproštaji. Vede su autoritet za ovu izjavu. Hajde da razmotrimo jednu tačku. Da li iko može da navede jednu instancu ili u ovom svetu ili nekom drugom jedne jedine reči mere koja ne prenosi značenje? Ne. To je nemoguće. Svaka reč ima značenje; to značenje označava odluku Boga. Samo onda kada ljudi prepoznaju ovo, onda će da shvate misteriju života. Tako kada se kaže da je Brahmin manifestovan od lica "Brahmanaasya mukham aaseeth" ili da sam Ja kreirao četiri varne, "chaathur varnaym Mayaa Srshtam", zar to također ne znači da moraju da postoje Varne koje su označene sa rečju i osobe koje bi se mogle opisati kao primeri ili predstavnici te reči? Zar nam ove izjave ne čine jasnim da je sam Bog onaj koji ih je kreirao, groupisao ih na osnovu njihovih tendencija i aktivnosti kao Varne? Tako, reč Varna može da se razume u svim svojim značenjima samo ako se napravi duboko ispitivanje i čista misao se usmeri na nju. Značenje Varne, kako je to najuobičajenije među ljudima i prisutno svuda, je "boja". Ali, kako se ova reč spojila sa tim značenjem nije poznato mnogima. Ovo mora da se zna da bi se shvatio istinski značaj reči. U reči Varna, koren 'Vr' znači 'opis', 'razrada', također proces 'brojenja'. Koren 'r', 'rn', koji tvori takve reči kao 'ramana' znači 'uživanje, zadovoljstvo, itd.' Stoga, Varna znači "prihvatanje sa zadovoljstvom nakon temeljitog promišljanja." Što se tiče "boje", bela, crvena i crna su osnovne. Druge boje su izvedene. Bela simbolizuje Sathwičku tendenciju, crvena, Rajasičku i crna, Thamasičku. To je misterija kreacije. Individue se rađaju prema tendencijama kojima su naklonjene, teže ka njima i prihvataju ih. Tako Varne u kojima su rođeni određuju oni sami, a ne neki spoljašnji autoritet. Koju određenu tendenciju oni odluče da neguju zavisi od njihovog intelektualnog nivoa. Uopšteno se veruje da želje oblikuju inteligenciju. Inteligencija oblikuje aktivnosti, a aktivnosti određuju karakter i prirodu života. Ovo je tačna interpretacija izraza "Guna Karma

86

Vibhaagasah". Dok Sruthi i Smrithi tekstovi ukazuju, tako razrađeno, uzroke koji vode ka individuinom rođenju, životu i smrti u određenim kastama, religijama, porodicama i sekcijama, osobe koje nisu u mogućnosti da shvate ovo, postavljaju teorije prema njihovoj vlastitoj ograničenoj inteligenciji i crpe zadovoljstvo odatle. Šta je ovo osim čisto neznanje? Ili to može da bude egoistički ponos koji pokazuje da oni znaju sve, jer, zar nije sam egoizam potomak neznanja? Zaključak je da kasta, društveni status, porodica i čak religija su određeni Gunom i Karmom. Oni nisu podložni ljudskoj manipulaciji. Vede tako izjavljuju; one kažu da je tako odlučeno Božanskom Voljom. Bharath je određen kao Karma-bhoomi, ili Karma-Kshethra, Sveta Zemlja Božanske Aktivnosti. Svi ljudi svuda su hodoščasnici koji hode ka Svetoj Zemlji Božanske Aktivnosti. Karma je sine qua non Bharatha; it zastupa božanskost aktivnosti i preobražava svu aktivnost u spiritualnu Sadhanu. Ovo je razlog imenima pod kojima je Bharath poznat. Sveti spisi ove zemlje (Sruthi) glasno objavljuju da je individua arhitekta svoje vlastite sudbine, visokog ili niskog statusa u društvu, bogatstva ili siromaštva, slobode ili vezanosti. "Sa yatha Krathurasmin loke purusho bhavathi; thathe thah prathye bhavathi", "Za kojom god formom osoba čezne sada dok je živa u ovom svetu, tu formu postiže posle smrti ", Sruthi tako objavljuju. Stoga, jasno je da Karma određuje Janma, i da bogatstvo ili siromaštvo, karakter i stav, nivo inteligencije, radosti i žalosti ovoga života su zarade sakupljene tokom prošlih života. Zakjučak je stoga neizbežan da će sledeći život individue biti u skladu sa aktivnostima potaknutim nivoom inteligencije koja upravlja osobom ovde i sada. Neke osobe, iako plemenitog rođenja, rade loša dela. Drugi, iako su rođeni u kastama koje se smatraju niskima, rade dobra dela. Kako se ovo događa? Ovo je problem koji nas često uznemiruje. Osobe rođene kao Brahmini rade loša dela; drugim rečima, oni padaju na Rajasičke i Thamasičke nivoe. Osobe rođene u nižim kastama uzdižu se na Sathwički nivo i rade dobra dela. Brahmini ovoga napomenutog tipa su samo Janma Brahmini, ne Karma Brahmini - Brahmini rođenjem, a ne Brahmini čestitošću njihovih dela. Drugi su niski samo rođenjem, a nipošto niski čestitošću njihovih dela. Vede zahtevaju koordinaciju rođenja i ponašanja u kastama. Osobe čiste Sathwičke prirode su retke u svetu. Oni uglavnom imaju Rajasični karakter koji boja Satviički karakter. Takve individuae koje su postigle plemenito rođenje su umešane u Rajasičke aktivnosti. Oni izjavljuju svojim delima da su mešane kaste. Vede nisu zanemarile takve primere mešane prirode i posledične efekte na kastu. Vede su neutralne; one nemaju predrasude protiv jedne i blagonaklonost prema drugoj. One ne uznose jednu grupu ljudi ili odbacuju drugu, one samo objavljuju istinu koja postoji. Hajde da razmotrimo primer. Kausika je bio Kshatriya, to jest, osoba Rajasičke prirode. Međutim, kao rezultat njegovih dela u prošlim životima, Sathwička tendencija i stav su ušli u njegovu svest i on je delovao čvrsto se pridržavajući istine. On se transformisao i sublimirao svoju svesnost u čisto stanje. Mantra koju je izgovarao, i koja je izronila sa toga nivoa svesnosti je Gayathri. Poznat je kao Viswamitra, mitra cele Viswa-e, jer je postao onaj koji želi dobro celom svetu! Brahmini su prihvatili I priznali tu mantru kao Božanski Dar; oni su je poštovali i recitovali i dobijali od nje ogromno Blaženstvo. Kausika je dakle Janma Kshatriya, ali je postao Karma-Brahmin i prihvaćen je kao takav od Veda, koje su potekle iz Glasa Boga. Tako postaje jasno da Vede obznanjuju Put za celo čovečanstvo bez predrasude, pristrasnosti ili osećaja razlike. One obraćaju pažnju samo na misli i dela individue.

87

O ovom, moderni misilioci mogu da imaju neke sumnje. Ovo je prilično prirodno. Hajde da vidimo koja je to sumnja. Kad je rečeno da je božanska volja uspostavila varne, zar ne bi trebalo da postoje u svim zemljama? Sigurno, ne bi trebale da su ograničene na ovu zemlju, Bharath, oni kažu. Ali, nema pravila da štogod je kreirano bi trebalo da neophodno postoji svugde! Nije mogiće realizovati ovo očekivanje. To je sasvim prirodno da restrikcije i preference koje se tiču procesa življenja, tvoreći pravilo, moraju da budu ustanovljene za svaku regiju, njezinu atmosferu i klimu, njezine osobenosti i speciajalnosti. Nema pravila da drvo koje raste u Bharathu bi trebalo da raste i u drugim zemljama također. Ne možemo da tvrdimo da zvezde koje obitavaju na nebu bi isto trebale da postoje i na zemlji! Nema zahteva koji insistira da ribe koje žive u vodi bi trebale da žive na brdima također. Sam Bog zna i određuje šta bi trebalo da se dogodi kome, i gde, i zašto. Svi ostali su nemoćni. Događaji poput rođenja se određuju okolnostima prostora, vremena, uzroka i slično. Oni nisu ograničeni našim potrebama ili reakcijama, dobrim ili lošim. Iz ovog razloga, puko posmatranje i proučavanje onoga što je očigledno će samo voditi ka zbunjujućim sumnjama o Varnama. Takve sumnje su neizbežne, jer su posledica ega. Srž realnosti je odvojena i različita od izmišljotina ega. Kada ljudi počnu da deluju u skladu sa hirovima mašte i pričaju što god im dođe u um, možemo samo da ih okarakterizujemo kao modele pukog neznanja. Aktivnost i Delovanje Zemlje sveta se mogu da svrstaju u dve kategorije - Karma-bhoomi i Bhoga-bhoomi – zemlje gde su ljudi posvećeni aktivnostima sa duhovnom motivacijom i zmelje gde ljudi slede puteve čula, bez vođstva višeg smisla. Kategorije naglašavaju ideale ljudi, od pamtiveka. Od davnina Bharath ili je Karma-bhoomi, gde su ljudi otkrili ispravan cilj svih aktivnosti, naime, slavljenje Boga, koji obitava unutra i izvana. Karma je neizbežna; unutar je svake misli. Dveju je vrsta: Materialna i Spiritualna, Loukik (vezana za ovaj svet) i Vaidik (izvedene iz Veda ili naredbe iz svetih spisa). Karma koja samo održava život je materijalna. Vaidik koja uzdiže čoveka u Božanstvo se zasniva na ili Vedama ili na kasnijim tekstovima kao što su Sastre ili Smrithi. Mogu da budu bilo koje od tri: Mentalne, emotivne ili fizičke. One su isto određene aktivnostima koje je individua prihvatila bilo u prošlim životima ili u ovom. Posledice dela koje su učinjene u prošlim životima se zovu Praarabdha; Karma u koju je osoba sada uključena, koja će neizbežno uticati na budućnost se zove Aagaami; uskladištena Karma koju polako rešava individua u životu posle života se zove Sanchitha. Sruthi i Smrithi tekstovi Indije su tako klasifikovali Karmu, na osnovu posledica koje kreira u životu individue. Reč Karma je kratka i zvučna; slobodno je koriste svi i svako. Ali, ideja i ideali koje prenosi su od ogromne važnosti za čovečanstvo. Karma nije jednostavno fizička; ona je mentalna, verbalna i manualna. Svako može da iščita iz nje toliko vrednosti i valjanosti koliko njegov razum može da otkrije. Karma uključuje svaku aktivnost čoveka – svetovnu, religijsku, i spiritualnu. Sve tri niti su, u biti, međusobno povezane; svetovna Karma sadrži zaslugu ili kaznu; scriptural Karma je natopljena sa iskustvom generacija dobrih tragaoca; duhovna se posvećuje čišćenju srca tako da Bog koji boravi unutra može da se odražava u njemu. Karma je reka koja teče sve brže i brže okrećući točak života i držeći ga neprekidno aktivnim. Karma znači kretanje, ili to što potiče kretanje. Vazduh se kreće u prostoru; pokretni vazduh rezultira sa vrućinom. To je trenje uzrokovano vazdušnim kretanjem koji čini da se latentna vrućina manifestuje. Živa

88

stvorenja mogu da održavaju temperature tela, sve dok se vazduh udiše i izdiše. Što je brži dah, toplije je telo. Toplina je karakteristika vatre. Vatra je izvor vode. Sunce, kao što može da se vidi, diže oblake. Čestive vode se mešaju sa drugim elementima i onda, stvrdnjavaju u 'zemlju' (zemljišno tlo). Zemlja proizvodi i neguje biljke i drveće, koje hrane i neguju čoveka i čine ga čilim i vedrim. Ove biljke daju žitarice na kojima čovek živi i seminalna tečnost koja koja proizvodi potomstvo je dar zrnevlja. Tako se Karma kreacije provodi i nastavlja. Ovako Smrithi sažimaju proces. Ukratko, Karma se može posmatrati ovde kao kretanje, kao progres, kao evolucija i kao nasledni efekat. To je samo prirodno i razumno očekivati da ovaj ogrmni tok, ovaj stalni pokret mora imati nešto čvrsto i nekretno kao osnovu i podršku. Ovo je upravo ono što se pozicionira kao Atma ili Parabrahma. Prvi vibratorni pokret na toj osnovi dogodio se kad je Parabrahma postao Paramesvara i izrazio tri žeđi za Jnana (Mudrošću), Iccha (Željom) and Kriya (Voljom). Sama ta kretnja je poznata kao praiskonska Karma, Karma Bića, preobražavajući sebe u Postajanje, Karma Srshti. To je značaj Karme koji je zahtevao tri aspekta Božanstva, Brahma (koji uzrokuje kreaciju), Vishnu (koji daje oslonac i održava) i Maheswara (koji poništava i uništava). To je Zakon Karme koji upravlja kretanjem zvezda, planeta, galaksija i drugih nebeskih tela u prostoru. Isti zakon upravlja i kontroliše svime što se dešava u svim svetovima. On je neshvatljiv u svojoj samoj suštini. Niko ne može da prodre u vreme i mesto kad Karme nije bilo. Što, zašto, kada i kako se događaji dešavaju je iznad kapaciteta čoveka da predvidi sa tačnošću. Oni su uspostavljeni od večnosti do večnosti. Baš kao što delatnost koja se obavlja ili aktivnost koja uključuje osobu, može da naznači kao Karma, neobavljanje delatnosti ili neaktivnost u kojoj se uzima učešće, su također Karma! Gledajući osobu tihu i mirnu, sedeći spokojno i neradeći ništa, mi zaključujemo da je osoba slobodna od aktivnosti. Kako, onda, može osoba da se opiše da obavlja Karma? Što se misli kad se kaže, "Osoba ne obavlja nikakav posao", "Nije uključena ni u kakvu aktivnost"? Ova izjava samo znači da "Osoba je uključena u držanje na odstojanju od bilo kakve delatnosti ili aktivnosti." Tako, može da se potvrdi da su ljudi ponekad zauzeti obavljajući delatnost, a da su ponekad zaokupljeni sa držanjem delatnosti na udaljenosti od njihove pažnje; to jest, uključeni su u Karmu kao i A-karmu. Ako osoba nije obuzeta ili vezana za Karmu koju obavlja ili je uključena u nju kao svoju dužnost, kao njezin način bogoštovlja, i ako nije vezana za plodove svojih dela, onda može da praktikuje A-karmu čak u Karmi. Ovo je najviša Sadhana. Prvi čin sa kojim počinje karijera živog bića je "disanje i vibracija životnih prana". Kada osoba razmisli o tome, čudesno je kako se to dešava. To je neverovatna misterija. Ni jedno živo biće ne odlučuje, u tom trenutku ranog života, da udiše i izdiše vazduh oko njega. Nastavlja bez htjenja ili želje. Ne samo čovek nego svaki živi organizam je dokaz ovog izvanrednog čuda. Sumnje mogu da se pojave. "Kako išta može da se dogodi čoveku bez njegovog znanja ili bez njegove odluke?" Najbolje je odgovoriti na ovu sumnju priznajući da čovek ne može da otkrije takve tajne. Čak ako pokuša da odgovori da "Priroda je uzrok", pitanje još uvek ostaje, "Šta je tačno Priroda?" Disanje počinje kada život počne; ono je automatsko, prirodni čin – kaže se. Ali, sve ovo samo govori istu stvar drugim rečima. One ništa ne objašnjavaju. Isto tako moglo bi da se kaže da ne znamo kako se to dešava onda baš kada je to najbitnije. To je zaista iznenađujuće da je čin disanja misterija čak osobi koja diše. Kada se osvrenemo na činjenicu da jogini upotrebljavaju njihovu volju i zaustavljaju njihove otkucaje pulsa i njihov proces udisanja-izdisanja, shvatamo moć Volje u izazivanju Karme. Karma, moćemo da zaključimo, nije nešto što visi u međuprostoru! Ukoliko ne postanemo činioci, dela neće proisteći. "Na jaathi icchathi jethathe" kaže zakon u Nyayasastra. "Kao što osoba zna, tako osoba želi; kao što osoba

89

želi, tako osoba deluje." Vedantha Sutra-e također objavljuju istu istinu. "Yad dhyaathi, tad icchathi" (Ono na čemu počiva pažnja, to je stvar koja se želi). "Yad icchathi tad karothi" (Ono na čemu počiva želja, to je stvar za koju se rade dela). "Yad Karothi, tad bhavathi" (Ono za što se obavljaju dela, to je ono što osoba postaje). Manifestovana priroda individue je oblikovana željom. On se oblikuje u skladu sa njegovim nadama, težnjama, pokušajima i dostignućima. Čak je njegov vlastiti budući život on kreira kroz svoje odluke i dela. Sila koju njegov 'razum' primenjuje na njega i koja usmerava njegovu volju u određenim smerovima je poznata kao Prakrithi, ili 'Priroda'. Kada se jednom otkrije da je vlastiti nivo inteligencije glavni činioc u određivanju nečijih naklonosti i želja, onda, je jednostavno slediti sredstva kojima osoba može da zadobije osobođenje od stiska "Prakrithi." Karma je generalno poznata da znači 'rad'. Posredovanje i delovanja svih vrsta mogu da se označe kao 'rad'. Nema nivoa kao što je nizak ili uzvišen. Sav rad je svet, ako mora da se čini za uzdržavanje i uzdizanje života. Ovo je razlog zašto se karma veliča kao veoma sveta i poželjna, i kao bremenita sa zaslugama ili štetnim posledicama. Hindusi pripisuju dobru sreću i lošu, radost i žalost, zadovoljstvo i bol, neizbežnom plodu karme i tako, desilo se da su neki označili neaktivnostima one koji se ne protive i savladavaju nedaće, bolest i bol. Ovo je delimični paralitični pogled, koji odbacuje vodeće principe i temeljnu filozofiju karme i poznaje je samo kao odraženu u svetovnim, materijalnim aktivnostima. Ovaj pogled je prihvaćen i naglašen da bi pomogao određenim sekcijama da napreduju, to je sve. Uzmite neke primere iz svog vlastitog iskustva. Putnik koji radi u kancelariji, farmer koji živi na svom vlastitom radu, nosač koji zavisi o svojoj fizičkoj snazi da skupi oskudna sredstva za preživljavanje, kovač, grnčar, drvodelac, pralja, brijač – oni su svesni aktivnosti koje moraju da slede i osećanja dužnosti sa kojim moraju da ih slede. Oni znaju da njihovi životi ne mogu da teku glatko, kad svako od njih ne ispuni svoj zadatak sa posvećenošću. Stoga, oni uzimaju učešće u njihovim profesijama najbolje koliko im dozvoljava njihova inteligencija, veštine i težnje. Ali, gde je potreba da se postaknu takvi ljudi na daljnu aktivnost, da ih se opomene i ohrabri? Moramo da to učinimo samo kad oni nisu sposobni ili nisu voljni da izvršavaju svoje dužnosti. U slučaju Arđune, koji je bio zbunjen u vezi sa svojom dužnošću i koji se povukao iz borbe pošto se našao pod velom magle usled osećanja odricanja, Sri Krishna je rekao, "Ti samo trebaš da se usredsrediš na čin i izvršiš ga kako možeš. Činjenje i samo činjenje dužnost koja ti je nametnuta." To je bio besmrtni nektarski savet Gospoda. Ovaj savet su citirali mnogi. Ali mora da se istakne da je ovaj savet dat u kontekstu obnove Ispravnosti. On se odnosi na aktivnosti koje su odobrene od svetih spisa i sastra i ne svetovne, čulne i životinjske aktivnosti kao što su traženje hrane, zaklona i supružnika. Dharmarađa i drugi su bili uronjeni u svetovna dešavanja i oni su bili nadmajstori u rešavanju svetovnih situacija. Oni su neprestalno bili uposleni u sleđenje i podsticanje dužnosti i obaveza koje su propisane za četiri kaste u društvu i četiri faze života. Zašto bi onda trebalo da ih se potstiče i ubeđuje, savetuje i naređuje da učestvuju u borbi? Krishna je samo savetovao Arđunu da se ponovo prihvati svog luka i strela, dajući mu mnoga uverenja. "Rođen si u kasti Kshatriya; ta kasta je poverena sa društvenim normama da izvršava jednu društvenu dužnost, da se bori protiv nepravde. Učestvovanje u borbi protiv nemoralnosti je tvoja obaveza. Nemoj da napušaš tu dužnost i da odbacuješ taj teret. Čovek je obavezan sa naklonostima koje je u njega ugradila Priroda. Ponovo, razmisli o ovome. Čovek uvek mora da bude uključen u ovu ili onu aktivnost; on ne može da živi bez nje ni trenutak. Stoga, najbolje je da delujete

90

odmah, u skladu sa naklonostima i veštinama koje su utisnute u vas vašim poreklom i nasleđem". Dao mu je ovu lekciju, Kula-Dharma, stazu kaste ili klase kojoj je on pripadao. Da li 'rad' označava samo dela kojima se hrana itd., pribavlja? Avioni, brodovi, tvornice, bolnice su proizvodi rada. Također se može reći za njih da uključuju samo svetovni materialni 'rad'. Ovakav tip rada je važan za življenje, i sretan život ovde je priprema za duhovni napredak posle ovoga. Što su pogrešnije aktivnosti osobe u njezinom svetovnom delovanju, manje uspeha će imati osoba, društvo i nacija. Mogu da postoje dva mišljenja o ovim stvarima. Međutim, ljudi se ne trude tako delotvorno i tako oduševljeno da duhovno napreduju, kao što to čine za svetovni uspeh i slavu. To je zaista žalosno. Molitva Odnos između svetovnih i spritualnih karmi također treba da se razmotri. Oremo zemlju duboko i činimo je pogodnom za rast semenki. Izabiremo dobro semenje i sejemo ih u brazde. Negujemo mladice sa brižnošću. Odstranjujemo korov koji ih sputava i šteti im. Zalevamo biljke vodom kad im je potrebno. Štitimo prinos podižući ograde. Budno motrimo i čuvamo biljke od štetočina. Uzmimo da smo marljivo i bez kašnjenja učinili svaki od ovih presudnih koraka, kako i kad je bilo potrebno. Ali, kako možemo da budemo sigurni, uprkos svemu ovom, da će plodovi našeg truda dospeti u naše domove i da ih možemo uskladištiti za našu upotrebu? Kanal za navodnjavanje može da presuši bilo koji dan. Nebo može da saspe previše kiše ili da je potpuno uskrati. Šetočine mogu da budu previše otporne da se uklone; one bi mogle da unište letinu upravo kad je žetva na pomolu. Ali, čovek ne bi trebao, čak kada se suočava sa takvom nesrećom, pasti, kao da je izgubio sve. Ako osoba ne dobije kišu na vreme za svoj usev, može da se prihvati poduhvata da odleti u oblake i rasprši hemikalije kako bi potakao pljuskove, na umetan način. Ali, koja je garancija da je će tako proizvedena kiša pasti baš na zemlju te osobe? Umetna sredstva ne mogu da utiču na raspoloženje bogova. Oni pomažu ili sprečavaju prema njihovoj volji. Kad su svi putevi zatvoreni i kad, na kraju, osoba odluči da se moli Bogu za kišu; kako uobličiti molitvu, u kakvoj formi treba da se kaže, osoba se susreće sa ovim problemima. Nesreća je očigledna; jedini izlaz je molitva - "O Bože! Dozrevajuća letima u mom polju se brzo suši zbog nesnosne žeđi za kišom. Kanal nema čak ni kapljicu vode da ugasi žeđ ljudi i stoke. Stoga, sažali se na nas. Daj nam kišu, u izobilju, što pre". U međuvremenu, drugi problem je iskrsao, recimo. Komšija planira proslavu nekog festivala i kako će kiša da pokvari festival koji je planirao, i uzrokovati veliku neugodnost učesnicima, on moli jednako žarko "O Bože, spreči kišu dok se ova proslava ne završi". Obadvojica ovih molioca su veliki posvećenici Boga, onaj koji moli za kišu i onaj koji se protivi kiši. Šta da uradi Bog, pod ovim uslovima? Čiju molitvu treba da ispuni? Naravno, odgovaranje na molitve natopljene sa iskrenošću je karakteristika Božanskog; kad se molitve posvećenika sudare, kako On treba da uobliči Svoju Milost? Bog je solbodan, Njegova volja je Zakon. Ali, On je na neki način vezan sa Svojom vlastitom Ljubavlju i Samilošću. Monarh kraljevstva ne može da ispuni želju svakog od svojih podanika; on ne može da traži moć da ispunjavanja sve njihove želje. Zašto? On ne može da ispuni sebi sve što on želi. Ako on pokuša da ispuni svaku svoju želju koja se javi u njemu, podanici će zasigurno da se dignu protiv njega i da ga svrgnu sa postolja moći. Ta opasnost stalno visi nad njim. Jer, koliko god moćan da je monarh, on mora da poštuje određena pravila i poštuje neka ograničenja koja su propisana kako bi osigurala pravednu vladavinu. Ona

91

su pak možda propisana od samog monarha; ali, jednom objavljeno, i on je također ograničen sa njima i mora da ih poštuje. Ako ih odbaci ili ih tanscenduje ili ih prekorači, rezultat će biti kaos. Jer, podanici također će koristiti njihovu slobodu da ih odbace ili da ih prekorače. "Kakav Kralj, takvi Podanici". "Yatha raja, thatha praja". Osoba koja je autor zakona mora sama da poštuje zakon. Ona ne može da se drži po strani. Monarh uvek mora da drži za ideal dobrobit i sreću svojih podanika. Njihova dobrobit i sreća su esencijane za njegovu vlastitu dobrobit i sreću. One su tako blisko međusobno povezane. Da zadovolji ispravne i hvale vredne želje svojih podanika je neizbežna dužnost monarha. Iz ovog razloga monarh, da bi izvršio svoje dužnosti delotvorno i glatko, je dao zadatak mnogima potčinjenim vlastodršcima, umesto da on sam obavlja sve stvari koje se tiču kraljevstva i podanika. Vladari svetovnih država moraju da silom propisuju teška i brza ograničenja i uslove, discipline i dužnosti kako bi obezbedili dobrobit, uspeh i napredak. Zamislite onda koliko više takvih mora da nametne Gospod koji sebe drži odgovornim za ceo Kosmos! Za tečan i siguran rad raznih aspekata Prirode, On mora da propisuje nepogrešiva pravila. Samo razmislite kako brojna i univerzalna moraju da budu! Ona utiču na svaku aktivnost i neaktivnost u prirodi. Svaki deo mora da ima (i ima) svoja vlastita sebi svojstvena ograničenja i propise. To je više ili manje, samo po sebi, unutar većeg okvira. Ima odvojenu Glavu sa udovima vlade, koordinirajući dužnosti i odgovornosti, i sarađujući sa drugima. Molitve onih koji su pogođeni i traže pomoć na vreme ili korisno usmerenje, pružaju samo odgovarajuće celine. Stoga, ako neznanjem ili željom za brižnošću, molitva je upućena pogrešnom Vladaru, šta on može da napravi? On može samo da je odbaci, praveći primedbu da se to Njega ne tiče jer je to pogrešno upućeno Njemu. Tako, molitve za određene koristi i obilja moraju da se upute prema odeljenjima koja se odnose na to. Božanstvo koje se brine o kiši je Varuna. Tako, molitve za kišu ili o kiši moraju da budu upućene Njemu, jer, samo On je ovlašćen da se bavi sa tim. Slično, Surya je Vladar Zdravlja I Sjaja. Ganapathi je Vladar odeljenja koje se bavi sa zaustavljanjem poteškoća koje otežavaju dobra dela. Bhudevi je boginja koja vlada vegetacijom. Kultivisane useve i medicinske biljke podržava Chandra. Tako, svaka grupa Božanskih manifestacija I izraza ima manju božansku vlast kojom je ovlašćen da nadgleda i rukovodi sa njom. Na njih se upućuje kao Božanstva. Postoje Božanstva koja nadgledaju, čuvaju i vode svako čovekovo čulo. Može da se pita, "Bog je Jedan. Zašto onda On ne sluša i ne ispunjava želje Sam?" Ovo pitanje se zasniva na pogrešci; to je znak oslabljene vere. Naravno, samo jedan je Bog. Ali, u vladavini Kosmosom, moraju da postoje različita polja aktivnosti kojima se vlada i koja se regulišu. Oni imaju podređena božanstva. Ako napišete pismo meni i adresirate ga na nekog drugog, dospeće samo do adresiranog! Ne može da se uruči osobi kojoj želite da se obratite. Isto tako, morate da adresirate vladajuće Božanstvo, koje se brine o ispunjavanju ili odbacivanju želje sa kojom ste se zabavljali. Onda, to Božanstvo bi se zainteresovalo za vaš problem i iniciralo sve moguće korake da to reši. Esencijalno je raspitati se o akreditivima koje neko ima pre nego što osoba osmisli molitvu. To ispitivanje će otkriti da li misli i odluke, nade i želje osobe poniču iz čvrste Vere ili ne. Kako da se testira i otkrije istina? Ljudi uzmu komad zlata i načine sa njim liniju na komadu kamena; onda ispituju taj trag i ocenjuju kvalitet. Test koji će otkriti kvalitet vaše Vere je da li iskreno praktikujte naredbe koje je postavio Bog. Vaša verovanja i dela moraju da budu izraz Vere. Ona moraju da imaju svetost u svojoj biti. Ona moraju da budu tako puna Ljubavi i Samilosti da privuku na vas Milost Boga.

92

Aktivnost koja prostiče iz tako svetog verovanja i vere je cilj Karmičkog segmenta Vedskih svetih spisa. To je slavina ljudskog napredka; to je sam dah sretne ljudske egzistencije; to je hrana koja samo može da utoli glad čoveka; to je voda koja održava život koja može da izleči njegovu žeđ. Aktivnost ili Karma je esencijalno vezana za čoveka kao njegova potreba da otkrije i spozna njegovu vlastitu Realnost. Stoga prva i trajna dužnost čoveka je da se posveti aktivnostima kojima uče Vede, ili koje su odobrene u njima. Tri tipa aktivnosti dopiru do Boga i zaslužuju Njegovu Milost. Aktivnost koja nije potstaknuta ličnom željom, Aktivnost koja proističe iz nesebične Ljubavi, i Molitva koja izvire iz čistih srca. Ovo su detalji kojima Gospod pridaje pažnju; oni dopiru do Boga direktno. Ostalo se tiče božanstava koja predsedavaju nad njihovim delovima. Stoga, molitve moraju da budu nesebične, natopljene sa Ljubavlju, i slobodne od mrlja "vezanosti za dar koji bi molitva donela." Reč Sastra koja se često koristi da ukaže da sveti spisi znače "ono što komanduje, naređuje, usmerava sa autoritetom". "Pre nego što jedete hranu, skuhajte je dobro; pre nego što posejete semenje, pripermite zemljište oranjem" - Sastre ne treba da sadrže takva naređenja. Ko naređuje i gde je ta naredba propisana da bi novorođeno tele trebalo da traži hranu na vimenu majke krave gde je već prethodno pohranjeno da utaži njegovu muku sa glađu? Rođenje se dešava zajedno sa hranom za rođeno. Stvar je činjenice, ishrana je pripremljena najpre, a rođenje individue koja treba da se hrani događa se posle. Hrana individue i standard življenja su ovisni o zaslugama i greškama sakupljenim u prošlim životima dok se borilo za ova dva. On koristi svoju inteligenciju da savlada prepreke i neguje veštine koje su potrebne da se uspe u ovoj borbi. Ali, zaista dragocene smernice za ljudski napredak su iznad razumevanja čoveka i čak kapaciteta njegove inteligencije. Ipak, karakteristike njegovih postupaka i ponašanja, njegov stav i spremnost su skicirane u Vedama, i razgraničene u Sastrama. Aktivnost je jednako esencijalna u Vedskim i Sastričkim beleškama kao što je za ljude na svetovnom nivou. Podučavani bi trebali da shvate da aktivnosti koje su savetovane u svetim spisima potpomažu najbolje interese čoveka ovde i vode ka miru i harmoniji posle ovoga.

U umetnosti dobrotvorne acktivnosti, cilj 'Službe čovečanstvu' zauzima vrhovno mesto. Naravno,

individua koja teži ka ovom cilju je također daroprimac, pošto je deo životne zajednice kojoj služi. On je

sudeonik u izvanrednom poduhvatu. Znati ovo i biti svestan ove istine kada smo uključeni u službu same

su po sebi najviši podsticaji za službu.

Danas, posvuda čujemo slogane kao, "Manava Seva je Madhava Seva", "Loka Seva je Lokesa Seva", "Jana Seva je Janardhana Seva", "Jiva Seva je Deva Seva" – svaki od njih naglašavajući ideju da je služba koja se čini za čoveka bogoštovlje ponuđeno Bogu. Ova ideja je veoma istinita, i veoma ispravna. Ali, metoda službe nije dobro osmišljena od mnogih. Poziv u službu čovečanstvu se čuje i dobrodošao je; ali, kako i gde ta služba treba da se praktikuje nije promišljeno i odlučeno. Svako prati svoje vlastite naklonosti i impulse. Najmoćniji impuls je samoveličanje, koje se prerušava kao služba. U ime 'službe', ni svetovni uspeh ni spiritualni napredak se ne postiže. Postiže se više štete nego koristi. Pomažući nekom, sarađujući sa drugim, saosećajući sa drugima kada oni pate usled poraza, bolesti ili nevolje – sve ove mora da usluži, ne samo za osobu, nego i za harmoniju i sreću u svetu.

93

Organizacija potsticaja za službom i pravci ka kojima su ovi kanalizovani su prevladali od davnina kao što je ustanovljeno od strane mudraca predaka. Preci su verovali da je samo po sebi poštovanje Dharme (Ispravnosti i Pravednosti) od strane osobe doprinosilo dobrobiti sveta i da može da se oceni kao 'služba'. Široki, okrugli, teški otisak stopala slona može da uključi, i čak da unište otiske stopala mnogih životinja. Isto tako, otisak Dharme uključuje službu društvu i čovečanstvu. Ovo je bila vera Mudraca. Dharma je inspirisala visoke ideale. Preci su ih upijali zajedno sa mlekom iz grudi njihovih majki. Stoga, njihova praksa Dharme je bila čista, vredna hvale i donosila je najviše dobro. Verovalo se u ona drevna vremena da slavljeničko hranjenje gladnih, dodeljivanje kuća onima bez utočista, izgradnja hramova, kopanje rezervoara i bunara, su sve bile pogodne za sreću čoveka. Dobri ljudi koji su zagovarali takve ideale su pronađeni i sakupljeni, potsicani i zbrinuti ; cela sela su označena za njih i obradiva zemlja je bila dodeljena za njihovo uzdržavanje. Hladna, ugodna mesečina slave ovih vođa i vodiča je potrajala čak do ovoga dana, dajući nepokolebive primere ljubavi, saosećanja i mudrosti u službi čovečanstvu. Prvobitna svrha Prvi korak da se osigura mir i harmonija čovečanstva je da svaka osoba poštuje Dharmu ili pravila vladanja ustanovljna za nju u njenoj vlastitoj religiji. Ako se osoba drži svoje vlastite vere i njezninih esencijalnih principa obaveznim, osoba može da služi sebe najbolje i također da dobro služi druge. Dharma u ovom kontekstu znači delovanje u skladu sa tradicijama i kulturom zemlje. U svakom aspektu Dharme ove zemlje, ideal svetskog mira i svetskog napretka je sadržan. "Athaatho Karma Jijnaasa". "Sada, o ispitivanju Aktivnosti" – tako počinje intelektualna istraga u misteriju Karme, koja u našim Svetim Spisima obuhvata široka područja. Na primer, davanje iz milosrđa i kao poklon je veoma ispravan tip Karme; ali, osoba mora da bude svesna da egoizam može da je zanečisti i učini je neispravnom. Utemeljno je da mnoga milosrđa u sadašnjosti osiguavaju sreću u budućem životu, tako da to razmatranje ove pogodnosti može za sebe da vodi ljude ka dobroj karmi. Čak ako mnogi ne razmišljaju o budućnosti, može da se zaključi da većina milosrđa potiče iz egoističnih motiva. Ovo je previše očigledna činjenica. Ljudi se osećaju ponosni da su pomogli drugima. Oni su željni pohvala kao dobročinitelji i darežljivi. Ovaj stav otkriva neznanje, Ajnana; on proizvire iz nesvesnosti stvarnosti, Maye. U Vedama i Sastrama, Rshiji kad su razrađivali šta činiti i šta ne činiti, naglašavaju nenasilje, saosećanje, Službu svetu, Milosrđe, itd. kao vrline koje treba da se steknu. Svetac Vidyaranya naveo je ove kao samu esenciju Indijske Mudrsti. Mudrost je tako dragocena ambrozija sakupljena iz svih izvora znanja i cele umetnosti sticanja mudrosti. Ona je slatki, održavajući maslac izbućkan i pokupljen iz Sastra. Mudrost ne bi smela da se definiše kao kapacitet rasuđivanja i izjavi, "ovo je ravno" ili "ovo je okruglo " ili "ovo je brdo", "ovo je kuća", ili "ovo je trn." To je uobičajeno verovanje. Ovo je samo znanje. Sledeće, imamo, ono što bi mogli da nazovemo dobro znanje (Sujnana), kad je čovek sposoban da razlikuje ispravno i neispravno ili dobro i loše, kad može da otkrije, "Ova aktivnost je za moj boljitak i boljitak drugih". I Jnana i Sujnana su ograničeni na intelekt čoveka. Postoji viši stepen koji se naziva Vijnana, dak je srce preobraženo odanošću Istini, Nenasilju i Saosećanju. Tako osoba može da razume sebe, njegovu srodnost sa Kosmosom i sa Kreatorom Kosmosa. On živi u skladu sa tim razumevanjem, bez sumnje ili nesklada. Ajnana ili Neznanje rađa žalost; Vijnana daje radost. Ako iko okleva da nazove bilo koje iskustvo Vijnana, dozvolite neka preispita da li je materialno ili spiritualno, na probnom kamenu, "Da li mi daje nepomoćenu radost?", i

94

onda ga klasifikuje kao takvo. Merilo za Vijnanu je Dharma. Što više Dharme se provede u praksu, to se više ukorenjuje u Vijnanu. Delo kroz Vijnanu je osvedočeno mirom i prosperitetom nacije. Pad Dharma otkriva nestajenje Vijnana. Ere se razlikuju na osnovi poštivanja ili averzije Dharme. Kad Dharma, Pravednost i Harmonija potpuno i bez straha prevladaju, kaže se da hoda sigurno po zemlji na četiri noge. Vremena kad se tako poštuje se označavaju kao Krtha Yuga, Krtha Era. Kad Pravednost i Harmonija vladaju sve manje i manje, ljudi osećaju da Dharma mora da šepa na svom putu na tri noge! Vremena kad pati od ovog hendikepa se označavaju kao Thretha Era, Thretha Yuga. Kad Pravednost i Harmonija vladaju samo za četvrtinu u odnosu na Krtha Yugu, Dharma mora da se bori na dve noge. To je Dwapara Yuga. Kada nemaju poštovanja za njih i kad su uvelike nepostojeće, Dharma stoji na jednoj nozi u odnosu na prvobitnu. Ovo je Kali Yuga, kažu nam sveti spisi. Mudrost Bharathiyaca se hrani Dharmom. Iako Indijska misao tvrdi da je "cilj sveta" u osnovi neistinit i iako nas uči da naše učestvovanje u životu i njegovim problemima je iluzorna pustolovina koja ne može da utiče da našu Realnost, Sastre koje su koren te misli ne savetuju nas da odbacimo Dharmu. Jer, za shvatiti Najvišu i Krajnju Istinu, Dharma je neophodna. Četiri traoicionalna cilja ljudskog napora (Purusharthe: Dharma, Artha, Kama i Moksha) su date da služe onima koji žive u verovanju da je objektivni svet 'Istinit'. Može da se uoči da je čak izemđu četiri cilja, Dharma je postavljena prva i najviša. Stanje koje se zavređuje prvim trima postignućima je Moksha, koja je spomenuta poslednja. Osoba koja traži bogatstva ostivarivanje svojih želja hodeći stazom Dharme može samo da postigne pobedu; na taj način postiže oslobođenje koje daje čoveku najviše Blaženstvo. Pa ipak, pošto je Jivi ili individualizovani, ograničeno sobstvo je uhvaćeno u mrežu Želje ili Kame, cilj Dharme i Mokshe ne ulazi u njegovu viziju niti pobuđuju bilo kakav interes. On uživa u poniranju i plutanju na talasima materijalnih zadovoljstava (Artha i Kama). Ovo nije ništa čudno u ljudima takve prirode. Potraga za hranom, izbegavanje straha, uživanje u lenjosti i spavanju – u ovima, čovek i životinja su podjednako žudni i jednako uključeni. Potraga za Mokshom i poštovanje Dharme –ovi podižu čoveka na nivo egzistencije viši od životinjske. Ukoliko je ta žudnja odsutna, čovek ne može da tvrdi da je ljudsko biće. Indija je poznata po svojim vlastitim ljudima kao i ljudi drugih zemalja u držanju ideala Vijnane, Najviše Mudrosti. Ovde, postoji vera da Bog postoji u svim zemljama. Ovde postoji stalni napor da se razluči između Dharme i onoga što nije Dharma. Vrednost se pripisuje Pravednosti i Vrlini. Saosećanje sa živim bićima i nenasilje se također drže visoko kao vodilje u delovanju. Napor se čini da se razluči između Istine i Neistine. Hramovi još uvek cvetaju i još uvek su napunjene sa spiritualnim vibracijama. Imamo u drugim zemljama mnoge Kuće Boga koje su sagradili ljudi, kao što su crkve i džamije, ali one nisu tako drevne, napunjene tako dugo i tako duboko sa Božanskim. Sve religije su Jedno, izjavljuje ova zemlja Bharath. Možda postoje razlike u brojevima i prirodi udova; poruka koju svaka prenosi je ista kao i svih ostalih. Ovo je otkriće Indije, i njena Objava čovečanstvu. Za usmeravnje njihovih molitvi ka Gospodu, osoba ima, kao njegov simbol, kamen, druga ima komad metala: treća koristi drvo, ali, sve pridavaju veliki značaj molitvi i veruju u njezina dobrotvorna delovanja.

95

Jedna osoba se okreće ka Istoku dok se moli; druga štuje Zapad kao istinski svet. Molitva obadvoijice se odnosi na iste želje i neadekvatnosti. Ovo je zaključak do kojeg su stigli Bharathiyski mudraci i mislioci. Svaka vera ima svoje vlastite Svete Spise i učenja. Ali osoba mora da obrati pažnju posebnim karakteristikama također. Na primer, Bog se tako intmno oseća kao da pripada njemu da se molitve često upućuju Bogu u jednini: "Zar ne možeš da učiniš ovo?" ili "Zar nisi sposoban da me zaštitiš?" ili "Zar si postao preslabog sluha?" Ovo je posebna osobina među Bharathiyancima. Kako god osoba oseća ili misli, ona se transformiše u utelovljenje tih osećanja i misli. Ukoliko je uronjen u istinu da je on Bog, on može da postane Božanski. Međutim, ukoliko je uronjen u laž da je on Kralj Zemlje, smatraće se ludim ili izdajnikom. Može čak da bude u pogubljen zbog izdaje. Bog vas neće tretirati kao lude ili neposlušne. Svako biće je Božansko; ovo je konačni sud mudrosti Bharatha. Logika i intelektualno istraživanje može samo dati delimično objašnjenje Istine. Sve u kreaciji ima mnogo faza i mnogo uglova. Razum može da posmatra samo iz jednog ugla; može da vidi samo jednu fazu. Intelekt koji je pročišćen i razbistren putem aktivnosti (Karma) koja je propisana u Vedama može da uspe u posmatanju obeju faza. Bez da prođe proces pročišćavanja i bistrenja, Razum može da radi samo unutar ograničenja materijalnog sveta. Tako, zaključci koji nam se namećeu mogu da budu samo delimično tačni. Ali, intelekt koji je podvrgnut pocesu čišćenja i izoštravanja na Vedski način može da nas usluži time što predočava sliku potpune Istine o objektivnom svetu. Većina drugih Vera oslanja se na principe koji su dosegnuti Razumom, koji nije podvrgnut disciplinama kojima uče Vede. Bharathiyci imaju Sastre koje prosvetljuju daleko iznad ograničenog i ograničenja privremenog i prolaznog. Univerzim je Makrokosmos; Individualno Biće je Mikrokosmos. Prvi je Brahmanda, drugi je Pindanda. Ali, osnovna Istina obaju je Jedna, ista. To Jedno je neovisno i nepovezano sa bilo kojom drugom činjenicom ili stvari. Kad se To shvati na ovaj način, može da se nazove Brahman. Kad uđe u svest kao Univerzum, upućuje se na njega kao Parabrahmana. Osnovna istina Univerzuma je Atma. Osnovna Istina Individue je isto Atma. Sve što izgleda kao različito od Atme potiče iz područja 'zablude' ili Mithya. Mithya ili zabluda podrazumeva uslov koji, do preispitivanja, izgleda stvarnim ali, ispitivanjem, spoznaje se za nestvarno. To je samo pričin, ovaj univerzum i njegovi pretpostavljeni temelji – pričin uzrokovan Neznanjem ili Maya. Moć koja nas stavlja u zabludu da verujemo da je kreirani kosmos istinit i stvaran je također proistekla iz Atme. Kada ova moć deluje i Atma je umotana sa njom, naznačuje se kao Paramatma. Atma je Satchidananda ili Sath-Chith-Ananda, koja se tretira kao jedna nerazdvojiva mešavina. Maya također je skup od tri gune ili prirodna modaliteta ili kvaliteta - Tamasičkog, Rajasičkog i Satvičkog. One se ispoljavaju u Ichha Sakthi (Želja), Kriya Sakthi (Delo) i Jnana Sakthi (Mudrost).Kvalitet koji se naziva Thamas stvara izgled različitosti, skrivajući temeljnog Jednoga i Jedinog. Kvaliet koji se naziva Rajas istražuje Istinu i zadovoljstva mudrosti. Kvalitet koji se naziva Sathwa je čisto ogledalo,on daje tačnu sliku stvari i događaja koji se dešavaju ispred osobe. Ono (kvalitet) reflektuje Parabrahman i otkriva Iswara ili Boga. Bog tako manifestovan postaje Univerzum ili Jagat kreairan Njegovom Voljom. Reflektovani Iswara nema kapacitet Maya ili Zablude. Kao što bistra voda jezera ima penu i mehuriće na površini, Atmina esencijalna priroda izgleda da je ukaljana zabludnim pričinom Maye i njezinog proizvoda -- Jagath ili Univerzuma, sa raznim Imenima i Formama. Kada su tri modaliteta Mayeu balansu i u stanju neuzdrmane ravnoteže, Univerzum se naziva nemanifestovani, A-Vyaktha. Ovo se naziva "stanje-semena" pošto su sve sledeće varijacije uključene i latentne u njemu. Kad Thamas i Rajas imaju uticaj, Kreacija je uzrokovana i Kosmos nastaje . Oni pokreću živa bića na aktivnost. Zabludna sila je uslovljena trima modalitetima, kako i kad se svaki izrazi i preuzme uticaj nad ostalima. Kad Sathwa dominira,ona se naziva Atma-maya; kad Rađas vrevladava, ona postaje A-Vidya ili Neznanje i kad Thamas preuzme, ona postaje Thaamasi ili Tupost. Kad je Atma reflektovana u Sathwičkom modalitetu, slika postaje Iswara;

96

kad se reflektuje u Rajasu, postaje Jiva ili individualno Biće; i kad se reflektuje u Thamasu, postaje Materija. Kalup, upadhi, uzrokuje razliku između Isware (Boga), Jiva (živog bića) i Dravya (materije); kad nema upadhi ili kaupa ili ljušture, svi ovi su Atma. Pošto je Univerzum Bog, Jiva i Materija, može da se istinski opiše kao skup od tri modaliteta. Univerzum se manifestovao kako bi služio najvišim interesima živih bića i čoveka, najinteligentnijem od svih. Potvrđujući da se Atma reflektuje u Satvičkom, Rađasičkom and Tamasičkom modalitetu, stvarajući impresije o Iswara, individui i Materiji, jedna stvar mora da se naglasi. Ogledalo koje uslovljava sliku ima samo ograničeni kapacitet. Ono može da reflektuje samo objekte koji su mu suprotni. Ali, kad je ogledalo ili ispupčen ili udubljen na površini ili kad je njegova jasna površina zaprljana sa nečistoćom, slika će trpiti od iskrivljenosti ili pada u jasnoći. Ovo, međutim, ne utiče na objekt; samo je slika iskrivljena ili ošstećena. Ali, sam objekt se obično osuđuje na osnovu njegove refleksije ili slike. Brahman također izgleda iskrivljena na račun Maye i Ajnane (Neznanja) i ova iskrivljenost koja je Superimponirana karakteristika se pogrešno zamišlja da je srastla sa samim Brahmamoim! Slika Parameswara (Vrhovnog Bogavladara) je također refleksija u ogledalu Maye. Kao što se mleko zgrušava, Brahmam se pretvara u Jagath ili Univerzum. Ova transformacija je rukotvorina Maya. Brahman je Gospodar Maye, a ne njezin podređeni. On oslobađa Snagu Maye i usmerava je. Tako, personalizovani Brahman ili Parameswara je poznat kao Svemoguć i Sveznajući. Jiva, Iswara i Bhootha (Elementi ili Materija) - ovo troje doprinose napretku individue, svako na svoj način. Iswara ili Gospod je ispunjenje svih Želja; svi objekti užitka u Univerzumu proističu iz Njegove volje i tako, On nema želja uopšte. On je manifestovao Univerzum ne za realizaciju bilo koje Njegove želje ili ispunjavanja bilo koje praznine od koje je On patio, nego potpuno za dobrobit živih bića. "Na me, Partha asthi Karthavyam, Thrishu Lokeshu Kinchana – Ni jedna dužnost me ne vezuje, Partha, u tri sveta," kaže Krishna. Kreacija, manifestacija, ili emanacija je Njegova sušta priroda. Stoga, opis (Leela Vinodi) "Užitak u igri", se često pripisuje Njemu. To je Njegova moć volje koja ispunjava sva živa bića sa Svesnošću i pomaže im da budu budni i aktivni. On dariva svakome posledice misli, reči i dela i stoga se opisuje kao Darivalac-plodova- Aktivnosti (Karma phala-pradaatha). Bez posredovanja Gospoda, Aktivnost ne može da rezultuje sa Posledicom; niti može sigurnost da nastane da će određeno delo da rezultuje na određeni način. Pored toga, mudraci objavljuju da je Karma (Aktivnost) trenutačna. Misao se pojavljuje i delo se čini. Iza dela sledi plod. Nije moguće predvideti kada će plod da bude dostupan ili kakva će biti njegova priroda. Tako, moramo da priznamo da sve zavisi o Gospodovoj Zapovedi. Što ne može se shvati našim ograničenim intelektom mora da se pripiše Njegovoj Zapovedi. Bez obzira koliko je dug interval, koliko god mnogo života proteklo, osoba ne može da izbegne obavezu patnje zbog posledica njegovog delovanja. Ne može da bude istraživanja porekla dela ili kad se desilo, jer, osoba mora da ide za njegovim tragom do početka samog Vremena. Osoba ne može da otkrije početak Gospoda, Univerzuma, Živog Bića, Aktivnosti i Neznanja; svi su oni iznad Početka. U Bhagavadgita, Krishna izjavljuje, "Gahanaa Karmano Gathih" (put delovanja je nedokučivo suptilan i težak za otkriće). Osoba može da se suoči sa posledicama, čak posle prolaska kroz mnoge živote. Gospod je večiti Svedok, Snaga koja upravlja svakim delom. Gledajući sa ove tačke gledišta, osoba mora da shvati i utvrdi da su Gospod i Individua nerazdvojno povezani. U odsustvu živih bića, ne može da postoji Gospod. Kad nema dece, kako reč 'otac' može da bude smislena? Tako, Gospod, može se reći, je manifestovao Univerzum, kako bi dao živim bićima područja aktivnosti i kako bi im darovao posledice ovih dela. Pet elemenata služe istoj svrsi; oni isto pomažu u izgradnji fizičkih vozila u životu, u skaldu sa kvalitetom i kvantitetom ovih posledica. Postoje također područja koja se zovu Loke gde bića koja su stekla velike zasluge ili sakupila strašne grehove moraju da budu posle ovoga. Ovi nemaju veze sa regionima ili telima koja su nama vidljiva.

97

Životni-princip i Individualni-princip obadva znače isto. Obadva ukazuju da su potekla iz odsustva svesti o Istini, ili Avidya. Ovo opet je zbog ropstva Gunama ili tendencijama. Individua je označena prisustvom Rajogune ili ackivnog radu naklonjenom, strastvenom modalitetu, iako u svom sastavu poseduje seme drugih dvaju modaliteta takođe. Jagath ili sama Kreacija dobija svoje poreklo kad se Istina sakrila ispod Avidya ili Iluzije. Modaliteti su manifestovani toga istog trena i individue su se razlikovale prema preimućstvu jednog ili drugog od tri glavna modaliteta, uzrokovan ukupnim efektom Karme kroz koje je prošao iz života u život. Kad je obdaren više sa Sathwičkim modalitetom, on postaje Bhagavatha, nadahnut devocijom prema Bogu i uglavnom zaokupljen sa obožavanjem i veličanjem Božanske Slave. Nadmoć Rajasičke osobine čini ga jakim, inteligentnim čovekom, zadovoljnim što je čovek bez više težnje ka Božanskom. Ako njime vlada Thamasička Guna, on postaje vezan za telo i njegove potrebe kao ptice i zveri. Jivi (živo biće) na račun intelekta uhvaćenog u klupko zablude zamišlja da je ono 'efekat' i tako, vezano za neki 'uzrok'. Ova nesvesnost Istine mora da se pobedi sa Atmavidya koja potstiče prema ovoj pustolovini i osigurava uspeh. Uništiće razliku, u koju se sada veruje, između Jive i Jagatha (subjekta i objekta, čoveka i Kosmosa). Da bi pomogle čoveku u ovom herojskom dvoboju, i da bi ga učinila sevsnim Istine, Vede propisuju Karme ili poželjne Activnosti u onom što se označava kao Karma Kanda. Sve dok je osoba uhvaćena u A-vidyu, čovek i konsmos, viši i niži svetovi, dharma i a-dharma, Karma, Bhakthi i Jnana – ovi koncepti moraju da se poštuju i život osobe mora da se oblikuje shodno tome. Sve dok je osoba uverena u istinitost "raznolikosti" koja je prividna u Univerzumu, osoba deluje u skladu sa ograničenjima inspirisanim personalizovanim Bogom, Iswara-om. Univerzum je za svakog Jivija njegova vlastita mentalna slika i ništa više, u biti. Tako, sve dok osoba ne razotkrije um I njegove procese, Brahma princip je teško razumeti. Oni koji nisu razumeli istinsku prirodu neba će ga pogrešno videti kao kupolu dima i prašine; stoga isto tako, Atma se pogrešno shvata, putem nesvesnosti realnosti, da je zatvorena i utelovljena kao intelekt ili Buddhi, da je uključena u aktivnost, da je uhvaćena u dvostruki okov radosti i žalosti, i da je upletena u sreću i nesreću i isto tako u vezanost i oslobođenje. Iz ugla promene (Vyavahara), viša Istina će prirodno de izgleda kao drugačija, iako su one nerazmrsivo iznutra povezane. Prostor je jedan. Ali, kao rezultat raznolikosti posuda, izgleda kao da je zatvorena u kući, vrč, zgradu i platno. Nema istine u ovoj podeljenoj egzistenciji; Jedan je prostor koji postoji u svim ovim "posudama" – kuće, jezera, brda, itd. – koji su oblici i forme, sa različitim imenima koja su im pripojena, različiti modeli ponašanja i upotrebe. Tako isto, individualna bića (jive) imaju različita imena i forme, naročitosti i posebnosti korištenja i ponašanja; ali, kao nit koja drži zrncad brojanice, ulazeći u i kroz svaku i držeći ih zajedno, Super-Svest u svim individuama je Jedna. To je Atma, koja je pogrešno shvaćena kao Ja, kroz neznanje. Sve dok istina nije izvojevana, čovek ne može da se oslobodi od stiska mnogostrukosti i promene. Sveti spisi prenose nam ovu Realnost i preklinju nas da to ostvarimo. Što je to što, ako se zna, sve drugo može da se zna? Kad se Atma spozna, objavljuju sveti spisi (Sruthi), sve može da se zna. Jagath (Kosmos) je samo relativno stvaran; on je delimično nestvaran. Znati to je beskorisno i nepotrebno. To nije opravdana svrha Života. Život je najbolje proveden i ljudski napor je najbolje usmeren kada se traži da se postigne svesnost Atma principa. Sruthi upozoravaju čoveka protiv beskorisnih poslova. Sruthi tekstvi i srodna sveta literatura kao Smrithi, Ithihasa i Purana ne uče nas nigde kako je Kosmos kreiran niti nas savetuju da proučavamo i razumemo njegovo poreklo i proces. Oni ne objavljuju odsustvo tog znanja kao kobno; oni čak tvrde da je taj zadatak nemoguć.

98

"Zašto se brinuti kako je Kosmos rođen ili kad će umreti? Radije brini o sebi."To je lekcija koje naglašavaju sveti spisi. "Spoznaj Sebe." Jednom kad spoznaš sebe, sve drugo će automatski biti jasno. Ti si Pindanda u Brahmanda, mikrokozam u makrokozmu. Baš kao što znanje jednog jedinog ćupa od gline je dovoljno da se zna sve o svim glinenim ćupovima, kad znaš sebe, sve drugo može da se zna. Da bi se nagovorilo dete prestane sa plačom i povrati zadovoljstvo, Ayah prepričava bajku koja ga zadovljava. Ayahova jedina uloga je da smiri dete; bajka je samo način oblikovan na njegovom intelektualnom nivou. Na isti način, Jivi, fasciniran sa bespočetnom privlačnošću maye i ograničen tendencijama kultivisanim tokom mnogih života u prošlosti, ne može da izbegne ispitivanje porekla Univerzuma sa kojim se susreće. Sruthi odgovaraju na takvo pitanje rečima koje daju privremeno olakšanje. Jer, pitanje, kako je Univerzum kreiran, je jedako pitanju, kako je san kreiran? San potoče od spavanja ili Nidra; Univerzum potiče kroz iluziju ili Maya. Baš kao što san nema red ili zakon, Univerzum je isto tako pun misterije i Maye. Ima samo Jedan, ne dva kao što se obično dešava u snu. Ovo je učenje Adwaitha. Veoma slično pitanju porekla kreacije, drugi problem koji uopšteno brine čoveka je, kako se neznanje dogodilo? Rešenje je dao mudrac-učitelj, Vasishta, Sri Ramachandri. "Rama!" rekao je, "Radije nego da se upetljavaš u ispitivanje kako je Neznanje ušlo u čoveka, ja te bodrim da učiniš napor da ga se oslobodiš ". Ova lekcija je usmerena ne samo ka Rami, nego celom čovečanstvu. Ona pomaže svima koji nemaju realizaciju Istine iza objektivnog sveta. Ajnana ili Neznanje je ime koje je dato odbacivanju onoga što je njegovo vlastito unutrašnje iskustvo – da je univerzum fenomem koji je uvek u promeni. Zašto nas onda muči ovo pitanje? Budite uvereni da imate ovo neznanje, odustanite od borbe da se oslobodite vezanosti za ovaj promenljivi svet sa pratećim ciklusom rođenja-smrti. To je samo daljnji dokaz ovog neznanja da raspravljate da li ova A-jnana pripada Brahmanu ili proističe iz Jivija. Zasigurno je mnogo bitnije usredrediti se na metode pomoću kojih Neznanje može da se odstrani. Jer to će zasigurno uroditi sa mudrošću ili Jnana. Jnana je Svetlo; Neznanje je mrak. Mrak može da potraje samo dok sija Svetlo. Unutrašnje preispitivanje "Sve ovo će nestati i izgubiti individualnost sa pojavnom Jnana, Najviše Mudriosti," rekao je Mudrac Vasishta Rami. "Rama!", savetovao ga je, "Moraš da shvatiš kako je ovo neznanje izniklo i na koji način može da se uništi." Ima jedna misterija koja se krije u ovom savetu. Vekovi istraživanja su bili neuspešni u otkrivanju tajne – odakle je Kosmos potekao? Kako je nastao? Ako je imao Lični Uzrok, ispitivanje je moglo da uspe. Kosmos ili Jagath nije takav objekat. Pitanja "Kako je nastao?", "Odakle je potekao?" su tačno jednaka pitanjima, "Kako se 'zmija' pričinila od 'kanapa' i uzrokovala 'strah'?" Samo kanap postoji tamo; zmija je superimponirana, za vreme sumraka, manjkavim intelektom posmatrača. To jest, zbog iluzije koju je kreiralo Rasuđivanje. Drugim rečima, neznanje je osnova pogrešnog razumevanja. Brahman je 'konopac'; Jagath je 'zmija' nametnuta preko njega Razumom koji je pod uticajem iluzije. Doživljavamo Brahmana kao Jagath; uzimamo jednu stvar za drugu, sve dok ovaj uticaj traje. Stoga, najbolje je zaključiti da je Jagath objekat koji je proistekao iz našeg vlastitog Buddhija (Intelekta) i pojavio se iz iste nesavršene veštine. Objekat rođen iz takve zablude i potrvrđen samo slabim intelektom nikad ne može da bude istinit. Kad zablude nestane, kada slabosti nestane, Jagath koji je tako uzrokovan takođe nestaje.

99

"Aham Ajnah", "Ja sam u neznanju." Svako mora da sam sebi prizna ovu činjenicu o sebi. On ne može izbeći pravljenje ove izjave o sebi. Zaključak koji je postavljen u svim svetim tekstovima i svetim pismima je da je sve ovo Brahman. Stavljajući ovo na stranu, ako individua još uvek tvrdi da je ona "Ja", ona tvrdi da je ništa drugo nego Ajnani, Neznalica. Sumnja može da se pojavi, da li je uopšte moguće zaboraviti na sebe i verovati da je osoba nešto drugo. Mi smo već videli da je prihvatanje Mithya (Istine zagađene sa Neistinom) znak osobe u neznanju. U mraku, neistina je nametuta preko Istine; zmija koja se priviđa na konopu, ležeći na cesti. Zabluda utiče na svest i umotava Buddhi, tako da oni zaboravljaju njihovu istinsku prirodu koja ja Ananda ili ekstatično ushićenje. Oni nameću sebi ograničenja individualnosti i smatraju sebe za Jive. Oni pozdravljaju verovanje da je sreća izvan njih u objektivnom svetu i upliću se u Samsar, pokretni, promenljivi, nemirni svet. Oni pate od dvostrukih udara poraza i uspeha. Takve osobe podučavaju Sruthi, Vede i sveti tekstovi, da transformiraju njihove živote kroz stalni napor za saznanjem i spoznajom Atme. Pobornici Adwaithe nisu umešani u dakazivanje da postoji neka stvar koja se zove Neznanje ili Ajnana. "Nisam sretan; Nisam radostan; Želim ovo; Moram zaraditi ovo." Takve žudnje čine Individuu ili Jivi. Ovaj stav je koren Neznanja. Tako, ako težiš ka tome da uništiš neznanje koje odvaja i obesnažuje, ovaj stav mora da se transformiše i uverenje: "Ja sam utelovljenje sreće, Ja sam Jedan koji je spoznao Želju" mora da se kultiviše. Osoba koja ima prethodni stav ima Jivathwa Buddhi, individualizovano znanje, a onaj koji ima potonje znanje ima Jnanu ili Univerzalizovanu Mudrost. Noseći teret nepostojećih problema, dižući prašinu pometnje, vezan bespomoćno za točak rođenja i smrti, čovek proklinje sebe u očajanju. Adwaithski Tekstovi su nastali kako bi upozorili čoveka protiv ove Ajnane i da potstaknu u njemu Jnanu koja može da ga spasi od tuge i grešaka. Istinski govoreći, mi smo Ajnana, sve dok osećamo da smo u ropstvu. U stvari, mi nismo kreirani; mi nismo ograničeni ili skraćeni ili neslobodni. Verovanje koje je uzelo korena, naime, "Ovo je Jagath koji me sadrži zajedno sa drugim sličnim tragaocima sreće, u toj potrazi, sreo sam radost i žalost, i susrećem rođenje i smrt " – ovo je temeljna Ajnana. "Postajemo ono što su naše misli". Ove misli o valjanosti objektivnog sveta i vrednosti zadovoljstava koja zadobijaju odatle, iako oni proističu iz Ajnane, oblikuju nas iznutra. Razlog zašto smo uhvaćeni u ovaj kalup leži u odsustvu ova čeitri rekvizita: Pažnja na Adhyatmičko Postignuće (duhovni napredak); Stabilna Vera; Devocija i Milost Boga. Čak ako je jedan od ova četiri odsutan, čovek ne može da iskusi najviše Blaženstvo Apsoluta. Naše preispitivanje ne bi trebalo da bude usmereno prema očiglednom i površnom. Ova linija ispitivanja će nas samo pogrešno odvesti u verovanje u ono što nije Kosmos. To nas čini da zaboravimo da je to naš um koji je stvorio ovaj predeo kosmičkih razmera i prezentovao ga nama kao Istinu. Zaista je čudno da ovaj ogromni Kosmos ovisi na kraju o tome da li ga “ja” spoznaje kao takvog ili ne! "Ako osećate da je tamo, tamo je; ako osećate da nije tamo, nije tamo!" Ovo znači da mi moramo da zađemo duboko u ovaj proces čovekovog uma. Da li postoji ijedan slučaj kad naša tvrdnja vodi ka postojanju stvari ili naša negacija da rezultira sa njezinim nestajanjem? Ili, da li je ovaj zaključak plod mašte?

100

Preispitivanje ovim putem bi bez sumnje otkrilo Istinu. Kad se kanap vidi u mraku, greškom, neznanjem, zmija se ispinje i pojavljuje na njegovom mestu, sakrivajući istinu o kanapu. Iz nekog razloga, kad se istina zna, posmatrač oseća, "Ovo nije zmija; ovo je kanap", zmija nestaje, jer je bila obična 'obmana'. Tako, osećanje ili razmišljanje može da kreira zmiju i također da je uništi. Tvrdnja stvara; negacija uništava. Obadvoje su mentalni procesi koji mogu da se kasifikuju kao 'misli'. Iako postoje različiti nivoi i stupnjevi, svi ovi su samo misli. Odakle proizlaze ove misli? Da li su slobodne da se pojave spontano? Na ovo pitanje, odgovor je: "Buddhi Karma Anusaarini". "Naš intelekt vodi naše aktivnosti ". Misli se pojavljuju u skladu sa vezanostima koje osoba razvije i posledicama koje osoba očekuje iz njezinih aktivnosti. "Prvi motiv za aktivnost je, "Moram da zadobijem sreću i harmoniju." Ovaj motiv proističe iz neznalačke pretpostavke da je svet realan. Školovanje bez mudrosti, puka mudrost lišena razlučivanja, delovanje bez smotrenosti, načitanost kojoj nedostaje mudrost, moć kojoj nedostaje akreditiv, izjave koje nisu zasnovane na istini, muzika kojoj nedosaje melodija, obožavanje koje nije podržano devocijom, osoba koja nema zdrav razum i karakter, učenik koji nije obdarena sa poniznošću i rasprava koja ne inspriše: Ove ne služe korisnoj svrsi. Uz znanje proisteklo iz svetih tekstova, osoba bi trebala da stekne mudrost putem iskustva. Znanje bez ličnog iskustva je bezvredno. Mudrost koja boravi u nama neće biti od koristi ako je statična. Ona će samo dobiti oblik puke učenosti. Ako je takvo učenje sprovedeno u praksu, ono je verodostojno. Sticanje i gomilanje bogatstva neće biti od koristi ako nije posvećeno i potrošeno za dobrobit sveta. Slično, puko sticanje znanja iz knjiga je beskorisna vežba. Znanje postaje blagosloveno samo kada je prevedeno u dela koja unapređuju dobro čovečanstva. Ovo prevođenje znanja u iskustvo je moguće samo kada osoba prođe kroz tri faze Znanja (Jnatum), Vizualizacije (Drashtum) i Ulaska (Praveshtum). Najpre, osoba mora da nauči o dragocenim istinama koje sadrže sveti tekstovi od veterana na ovom polju. Kada naučite o njima vi prirodno počinjete da se interesujete za njih. Razvijate poriv da vizalizujete ove istine pod svaku cenu. Ovo je prvi stepen Znanja. Na drugom stepenu, vi pažljivo počinjete da težite za, ispitujete i sakupljate svete tekstove gde god da su dostupni. Čitate i direktno ih vizaualitujete. Sa velikom istrajnošću vi ispitujete, razumevate i uživate u njima. Na taj način vi zadobijate malo zadovoljstva da ste uvideli određene duboke istine. Ovo je drugi stepen Vizualizacije. Nije dovoljno da napredujete u prva dva stepena. Morate da iskusite što ste saznali i videli. Ulaskom u arenu iskustva, osoba bi trebala da oseća potpuno jedinstvo sa Idealom. Ako osoba leži posle unošenja hrane, to će uzrokovati slabo varenje. Međutim, ako osoba pojede dnevnu potrebnu količinu hrane i obavi neki fizički rad, to će biti svareno i, pretvoreno u krv, i dati ishranu. Na isti način, mi bismo trebali da prevedemo u iskustvo i delo ono što smo saznali i videli, njegovim prihvatanjem i korištenjem za napredak naše zemlje i za dobrobit čovečanstva. Jednostavno je zapamtiti pasuse iz knjiga i davati lekcije. Znanje stečeno pukim čitanjem knjiga je knjiško znanje. Ovo je prilično običan tip znanja. Ono što je osoba čula, videla i razmela trebalo bi provesti u praksu bar do nekog stepena. Ovaj stupanj je Ulazak. Drevno sveto znanje sadrži nekoliko dragocenih istina. Neprocenjivi dragulji leže skriveni u njima. Mnoge naučne teorije koje se odnose na atom se mogu pronaći tamo. Studenti bi trebali da teže da otkriju ove skrivene istine i provedu ih u delovanje za dobrobit ljudi. Mora da postoji poriv kao i odlučnost u njima

101

kako bi se istražile neotkrivene istine. Oni ne bi trebali da budu zadovoljni sa držanjem govora i pojavljivanjem u forumima dskusije. Samo oni koji poseduju istinski istraživački duh mogu da šire stvarno znanje u svetu. Puko površno znanje biće beskorisno. Nema znanja koje može da nadiđe znanje zadobijeno iz direktnog iskustva. Mora da se stekne putem samo-napora, inicijative, upornosti i istrajnosti. Trebalo bi da se upotrebi za tehnološki razvoj i povećanje proizvodnje, što vodi ka napretku zemlje. Neophodno je zadobiti mudrost iz iskustva, ali jednako je bitno razviti veštinu razlučivanja, što nam omogućava da je koristimo za dobrobit zemlje. Školovanje bez razlučivanja, mudrost bez oštroumlja, su beskorisni. Obarazovanje bez rasuđivanja, i mudrost bez razlikovanja nisu od koristi. Školovanje je jedna stvar, a razlučivanje posve druga. Razlučivanje je veština koja nam omogućava da razlikuje dobro od lošeg i daje nam mogućnost da odlučujeomo koliko značaja treba da se da različitim aspektima u datoj situaciji. Rasuđivanje je komponenta mudrosti. Bez rasuđivanja osoba ne može da ide ispravnim putem. Znak je mudrosti pokazati rasuđivanje u svim delima. Putem istraživanja atomske energije osoba može da izumi oružja za uništenje koja mogu da pretvore u prah ceo svet u roku od sekunde. Ista atomska energija može da nam pomogne u proizvodnji miliona kilovata električne struje koja bi mogla da se koristi u indrustriji i poljoprivredi, preobražavajući zemlju u nasmejajni vrt. Obrazovana osoba bi trebala da pokaže rasuđivanje u takvim stvarima i trebala bi da poduzme ispravni put delovanja. Čovekova otkrića i izumi ne bi trebali da budu za zle namere koje vode ka slomu i propasti. Rasuđivanje nas vodi u njihovom ispravnom korišćenju za povećanje proizvodnje i unapređenje ljudskog blagostanja. Čovek obdaren sa mudrošću i rasđuivanjem će biti štovan i obožavan čak iako možda nema bogatstvo ili položaj. Osoba bez mudrosti i rasuđivanja nikad ne može da proceveta duhovno čak iako može da bude istaknuti profesor, važni naučnik ili multlimioner. Osoba bez mudrosti i rasuđivanja čak ne može da razlikuje dharmu i adharmu. Stoga, svaki student mora da stekne mudrost i rasuđivanje bez se odmara na njegovim veslima posle zadobijanja teoretskog znanja. On bi trebao da razvije dalekovidnu viziju zajedno sa mudrošću i da je koristi za uzdizanje društva. Uz mudrost, rasuđivanje i iskustvo, osoba bi također trebala da poseduje inspirativan zdrav razum. To ne može da se stekne putem knjiga. Da bi ga stekla, osoba mora da intenzivno putuje. Radi ove svrhe, naši preci su išli na hodošćašća da vide, govore i dodirnu stopala svetih ljudi na svetim mestima. Također su videli mnoge predele i objekte u ovom raznolikom univerzumu Božijem i izveli mnoge vredne lekcije odatle. Ima nekoliko objekata u prirodi koji uče vredne lekcije koje davaju mudrost. Razvoj zdravog razuma sastoji se od razumevanja porekla i prirode takvih objekata. Osoba bi trebala da shvati značaj istorije, kulture i civilizacije i da ga širi. Osoba koja ima nameru da preuzme na sebe takvo širenje mora najpre da shvati prirodu duše. U ovom svetu postoji nekoliko grana učenja, kao što su fizika, muzika, književnost, umetnost i matematika. Od svih ovih oblika znanja, znanje o sebi je najviše. Bez toga postignuća, osoba ne može da ima mir. Iako osoba može da stekne slavu i prestiž u svetu, osoba neće iskustiti sreću bez znanja o Sebi. "Znanje Duše", "Znanje Boga" i "Duhovno Znanje" – svi ovi izrazi označavaju tu mudrost koja promoviše potpunu svesnot duše i Boga. Samoznanje je ono znanje koje kad se stekne, sve drugo se zna. Osoba sa znanjem o sebi može zaista da se proglasi kao sveznajuća. Svetovno učenje ne može nam pokloniti postojani i apsolutni mir. Samo znanje o sebi može da nam pomogne preći more tuge. Stoga svi bi trebali da streme da postignu Znanje o Sebi, koje može da se zadobije čistoćom uma. Čistoća uma može da se zadobije kroz pobožna dela, sveta dela, dela milosrđa,

102

saosećanje i devociju. Nesebično delovanje posvećeno Bogu čisti srce. Sunce Mudrosti osviće u čistom srcu. Svanuće takve mudrosti podiže Čoveka na status Boga. Ljudski napor sačinjava osnovni korak u čovekovom nastojanju da dostigne najviše stanje Bogovladara. Božija milost je drugi najvažniji faktor. Bilo ko može da teži i da postigne znanje o sebi. Muškarci i žene, bogati i samommšni, svi imaju pravo da upale u sebi plamen duhovne mudrosti. Razlike u rasi i religiji, kasti i religiji, kasti i verovanju ne stvaraju prepreke na putu. Nije bitno ako osoba nema svetovnog obrazovanja, nema osnova u fizičkim naukama, ili nije znatno vešta u svetovnim naukama. U modernom svetu nije jednostavno zadobiti ovo znanje o Sebi. Bez obzira, osoba ne treba da odustaje od napora u stanju frustracije i očaja. Neki ljudi Some people neumorno traže duhovno znanje na uštrb svetovnog znanja. Ovo nije poželjno. Oni propuste oba i lutaju besciljno između ova dva; takva neprilika je također nepoželjna. Svetovno znanje ne bi trebalo da se zanemari. Korisno je steći duhovnu viziju dok se teži ovladavanju svetovnim naukama. Tako, mladi ne bi nepohodno trebali da provode vreme svakodnevno u meditaciji na Boga. Mladi ljudi trabaju da se bace u sferu akcije i da teže što najbolje mogu da izgrade oporavljenu Indiju, i sretan, miran svet. Oni moraju da odbace želju za moći. Želja da se iskoreni korupcija i nemoralnost, i poriv da se radi naporno bi trebali čvrsto da se ugrade u srce svakog studenta. Budućnost majke Indije ovisi o njima i ona čeka na njih. Isto kao što je dužnost dece da služe i udovoljavaju njihovim majkama, tako je obavezna dužnost svakog deteta Majke Indije da je učini srećnom. Nesebično služenje Majci domovini trebao bi da bude sveti ideal u životu osobe. Tako, dužnost je svih Indijaca je da se uključe u posvećenu službu Majci Indiji. Takva naša obaveza može čak da se opiše kao kao stvarajući deo 'Desa niti' (plemenitosti karaktera individue prema njegovoj majci zemlji). Stoga, svaki student mora da usadi u sebe širu perspektivu nacionalnog jednistva i ispravnosti. Osoba bez karaktera ne može da uzdigne sebe niti da bude od bilo kakve koristi zemlji. Žrtvovanje takođe je aspekt karaktera. To je jedan od kvaliteta koji bi mladi ljudi trebali da upiju. Često se misli da su milosrđe i čovekoljubiva dela ono što čini žrtvovanje. Ali postoji ogromna razlika između milosrđa i žrtvovanja. Milosrdni ljudi daju samo delić njihovog izbilja drugima. Darivanja zemljišta, deljenje hrane, doprinos fizičkom radu i širenje obrazovanja i znanja pridaju ovoj kategoriji. Kroz dela milosrđa, nijedan čovek se ne odriče svega što ima. Osoba nije prokleta da se rodi siromašna ako ne vrši dela milosrđa. Idući korak više, neki ostavljaju za sebe samo ono što im je esencijalno, a ostalo daju društvu. Takvi ljudi zadobijaju najviše priznanje u svetu. Naši sveti tekstovi naređuju da se deo imovine mora dati siromašnima i bespomoćnima. Zanemarujući ovu naredbu, osoba ne bi trebala da zgrće gomile rupija na sebični, nemilostrdni, nepošteni i nepravedan način kao gramzljiva tvrdica. Takav bednik će postati žrtva propasti i poniženja, prije ili kasnije. To je neminovno. Bagotstvo zgrnuto putem nepravičnih načina je rezultat izrabljivanja krvi siromašnih. Mladi ljudi ne bi trebali da postanu robovi takve nepravične egzistencije i ne bi trebali da prihvate izrabljivanje kao načnin života. Čak Bog neće oprostiti takve sebične izrabljivačke živote. Onaj koji zgrće bogatstvo bez uživanja ili bez davanja drugima, biće proklet posle smrti; potomstvo takvih ljudi također biće prokleto. Postoje četiri naslednika zgrnutog bogatstva. Prvi je Milosrđe; drugi, Kralj. Vatra je treći naslednik i kradljivac, četvrti. Prvi polagač prava na bogatstvo je Milosrđe i najveći deo ide Milosrđu. Studenti bi trebali prepoznati duboki značaj ove istine i da upotrebljavaju bogatstvo koje steknu za dobrobit čovečanstva.

103

Žrtvovanje je najviši stepen. Osoba koja ima istinski duh žrtvovanja daje drugima bez oklevanja ili uzdržljivosti, smešeći se i srećno, čak njezin najdraži i najviši posed. Predavanje plodova dela Gospodu je stvarno žrtvovanje. Tyagi se ne usteže čak da se odrekne njegovog tela, smatrajći ga bezvrednom slamčicom. Žrtvovanje znači nešto više od odricanja od bogatstva, zlata i materijalnih objekata. Loše kvalitete kao što su mržnja, ljubomora, bes, i zlonamernost koje su se ukorenile u čoveku tokom mnogih života, trebale bi se odbaciti. Nema veće sreće nego one koja se dobija iz žrtvovanja. Samo oni koji žrtvuju su deca besmrtnosti jer oni žive večno. Kad proučavamo naše junačke pesme i priče, nailazimo na mnoge ličnosti koji su utelovljenja takvog duha žrtvovanja. Carevi kao Sibi i Bali, heroji kao Dadhichi i Karna pripadaju toj pohvalnoj liniji. Danas trebamo takve osobe, oživljene duhom žrtvovanja, među političkim vođama i učenicima. Oni bi trebali da zaborave sebičnost, zdrobe egoizam, odagnaju želju za moći, i okončaju sitničavosti uma, i zavetuju se na pravdu, i potstaknu napredak društva. Nažalost, reči gube njihovo značenje. Žrtvovanje, pravda, ispravnost i služenje izgubile su njihovo značenje i izmetnule se u posao. Sebičnost se pokazuje u sve većim razmerima i pleše kao razoran demon među studentima, političarima i edukatorima. Zahtevi za moći i želja za položajem su najviše na umu čoveka. Naša zemlja, koja se jednom slavila kao zemlja žrtvovanja, posvećenog napora i pokore, izmetnula se u pravo igralište za kratkotrajne radosti. I ovo je razlog za mnoge nesreće i jade zemlje. Ovo stanje stvari mora da prestane i trebalo bi da nastane promena na bolje; onda bi se naša istorija ponovila i naša bivša slava oživela. Hiljade požrtvovnih duša trebali da se pojaviti među vama. Svaki mladi Indijac bi trebao da se obogati još jednom duhom žrtvovanja. Žrtvovanje je slađe od užitka. Žrtvovanje bi trebalo da postane cilj života. Samo putem žrtvovanja osoba može da zadobije mir. Žalosti nas ne napuštaju sve dok um nije u miru sa sobom. Patnje obitavaju uvek u nama. Bez spokoja duše ni jedna količna bogatstva ne može da bude od koristi. Predavanjem (odricanjem) plodova dela sa nepristrasnim umom je dostojno da se nazove žrtvovanjem. Čistoća uma može samo da nam da smirenost. Upanishade su proglasile punim glasom da samo žrtvovanje može da vodi u besmrtnost. Žrtvovanje je glavna osobina čistih. Stoga, svaki učenik mora da se natopi i pokaže duh žrtvovanja u njegovom životu. On ne bi trebao da postane žrtva bolesti užitaka. Nažalot, postoji naširoko rašireno mišljenje koje ide unaokolo slobodno da je obrazovanje radi poslova, a ne za širenje prosvetlenja. Ovo je žalosno. Mudrost je prosvetljenje. To je cilj obrazovanja da isijava svetlo mudrosti. Takva mudrost daruje čoveku stvarnu moć. Mudrost nam omogućuje da prepoznamo međusobne odnose objekata i individua i da znamo prethodnike i naslednike svakog objekta. Kako ovo prosvetljenje može da uđe u čovekovo biće? Slušajući i listajući uzvišene knjige kao što su Vede, Vedantu, Upanishade, Kuran, Granth Saheb, biografije presvetih duša, knjige koje se tiču fizičkih i tehnoloških nauka, i psihologije, osoba dobija ovo svetlo. Zajedno sa mudrošću, rasuđujći pristup i logičko mišljenje mogu da zadobiju njihovim čitanjem. Osoba ne bi trebalo da se oslanja potpuno na znanje zadobijeno iz svetih knjiga, nego da se osloni na mudrost koja prističe iz iskustva. Forma i sadržaj školovanja moraju da se promene. Profesor Gunnar Myrdal sa Stockholm Universiteta koji je posetio Delhi u 1972, rekao je, "Obrazovni sistem Indije nije napredan. Potstiče duhovno ustrojstvo kojim nećemo zanečistiti naše ruke." Svi Indijci, naročito studenti, bi trebali da sumiraju ove reči. Ovaj komentar ukazuje na sklonost naših studenata da vode udobne živote pod električnim

104

ventilatorima, odmarajući se u klimatizovanim kancelarijama, izbegavajući ručni rad, njegov pritisak i napor, znoj i nečostoću, čak i bez da se iskrivi ijedan nabor na njihovoj ispeglanoj odeći. Ovaj stav je veoma daleko od ideala poslušnosti i poniznosti ulivenih obrazovanjem. Studenti bi trebalo da prenesu ljudima oko sebe u društvu svete ideale koje su upili. Oni moraju skočiti kao mladunci tigra u arenu sela i očistiti ih od svih vrsta zagađenja. Oni moraju da podučavaju i obučavaju nepismene stanovnike sela koji žive uljudno sa dostojansvom. Studenti moraju da teže, zajedno sa seljanima i da ih povedu napred. Studentni današnjice bi trebali da postave visoke ideale života svetu putem njihovih uzornih života. Večite istine Vede su Majka svih Sastra. Veda su proistekle od Samog Boga kao udisanje i izdisanje. Veliki mudraci, koji su bili utelovljenja dragocenosti stečenih dugotrajnim asketskim praksama, primili su Vede kao serije zvukova i proširili ih po svetu usmenim putem od učitelja na učenika. Pošto su se 'čule' i sačuvale su ih generacije, Vede su poznate kao Sruthi, 'ono što se čulo ili što se slušalo.' Vede su beskrajne. Ko je komponovao Vede? Do danas, nije bilo moguće otkriti imena. Oni koji su ih recitovali možda nisu imali želju da zadobiju slavu, jer imena nigde nisu viđena da su supomenuta u Vedama. Možda nisu pridavali značaj njihovim imenima, ili klanovima ili sektama, ili moguće je da nisu imali decu ni rodbinu ni klan. Ko god on ili oni da su bili, mudraci su bili sigurni da su on bili gospodari svih znanja, zbog smisla za jednakost i mirnoću koja se nalazi u Vedama što je unutrašnji kvalietet samo tako mudrih osoba. Tako da je veoma prikladno da se izvede da su Vede date svetu samo od strane osoba koje su bile obdarene sa svim moćima. Reč 'Veda' je potekla od korena 'Vid', što znači 'znati', "Vidana thu anena ithi Vedah", "Ono što otkriva i čini jasnim svo znanje su Vede". Vedama ne može ovladati ni ograničeni intelekt ni ograničeno iskustvo. Svete Vede upućuju na sve što je osobi potrebno za njen duhovni napredak. One daju osobi uputstva o načinu i metodama da prevaziđu sve žalosti i jade. One daju uputstva osobi u svim duhovnim disciplinama koje mogu dati postojani mir. Niko nije razumeo tačno početak Veda niti njihov kraj. Tako, slave se kao Anaadi (Bespočetne) i Sanathana (Večite). Pošto prve i zadnje Vede nisu poznate, one su Nitya, u večitom trajanju. Ljudska inteligencija je pokvarena, ali kako Vede nemaju ni traga od prljavštine, zaključeno je da ne mogu da budu ljudsko delo. Vede se još karakterizuju kao A-pourusheya (Ne lične). Vede su same svoj autoritet. Svaki Vedski zvuk je svet jer je to deo Veda. Oni koji imaju veru u Vede i njihov autoritet mogu lično da iskuse ovo. Veliki mudraci su bili obogaćeni takvim iskustvima i oni su ih uznosili kao izvor mudrosti. Ova iskustva nisu ograničena vremenom i prostorom. Njihovu istinitost i vrednost mogu da prepoznaju ne samo ljudi u Indiji, nego ljudi svih zemalja. Oni postavljaju osnovne istine, može da se tvrdi. Vedska religija potekla je, ne znamo kada; druge su došle posle. Ovo je razlika. Tako, ako moramo da spoznamo Apsolut, nije moguće uspeti uz pomoć veštine i snage koju čovek ima. Ljudska inteligencija može da deluje samo u okviru određenih ograničenja. Buddhigrahyam atheendriyam. Ali Vede su iznad domašaja intelinngcije. Inteligencija je ograničena. Može samo da razmatra činjenice koje se mogu otkriti čulima i iskustvom povezanim sa njima. Može samo deluje u domenu vidljivog, mogućeg.

105

Majka Vede je bila ljubazna prema njenoj deci – ljudskoj rasi. Da osvešta njene žudnje i uzdigne rasu, ona je postavila koncept Vremena – i njegovih komponenti, godina, meseci, dana, sati, minuta i sekunda. Objavljeno je da su čak bogovi ograničeni sa Vremenom. Individua ili Jiva je uhvaćena u točak Vremena i Prostora i okreće se sa njim, nesvesna načina za oslobođenje. Ali, zaista on je iznad dometa Vremena i Prostora. Vede insistiraju na zadatka da individua sazna ovu Istinu, i da se oslobodi od ove teskobe. Majka Vede je saosećajna; ona želi da oslobodi svoju decu od sumnje i nezadovoljstva. Ona nema želje da razjari ili zbuni; mudri ljudi znaju ovo dobro. Gravitacija je postojala na zemlji od vremena koje nam je nepoznato. Ona ima svoje poreklo zajedno sa Kreacijom Zemlje. Zemlja i Sila Gravitacije su obje nerazdvojne, nerazličite. Samo zato što je nekolicina ne prepoznaje ili zato što nije vidljiva kao takva, biće nepromišljeno poreći njenu egzistenciju na Zemlji. Ali činjenica je, niko nije znao o postojanju ove univerzalne sile, iako je postojala tamo zajedno sa Zemljom! Sila je delovala čak kada čovek nije bio svestan nje. Na posletku, nakon analiziranja raznih principa i posmatranja raznih eksperimenata, Zapadni fizičar Newton je objavio da Zemlja ima silu gravitacije. Svet je prihvatio njegovu tvrdnju i poverovao u ovo istinu. Ali, sila je delovala celo vreme, čak pre nego što je objavljena od strane Newtona. Ona nije počela da deluje odjednom, kada su je eksperimenti dokazali. Vede su Večite Istine; one su postojale čak pre nego što su ih ljudi ove zemlje otkrili, primenjivali i iskusili. Baš kao što su fizičari sa Zapada objavili postojanje gravitacije nakon svojih eksperimenata, drevni ljudi ove zemlje, predočili su unutrašnju verodostojnost Veda putem njihovog vlastitog iskustva. Ovde takođe, Vede su postojale mnogo ranije pre nego što su otkrivene i stavljene u praksu. Newtonovi Zakoni Gravitacije doprineli su celom svetu; oni izražavaju univerzalne istine koje su primenjive na sva mesta i vremena. Oni nisu graničeni samo na Zapadne zemlje. Isto tako, Vede su Istina, ne samo za Bharath, nego za sve ljude na Zemlji. Nije ispravno tvrditi da je Bharath ili Indija mesto rođenja Veda. Najviše što može da kaže je da su one otkrivene od strane ljudi Bharatha. Pitati zašto se događaj u jednom mestu se nije dogodio na drugom mestu također je znak zbunjenog uma. Božanski Autor odlučuje što bi trbalo da se desi, kada i gde. Kako On odlučuje, tako se to i dešava. Atmosfera u Indiji je bila pogodna za otkrovenje i rast Veda. Vede su privučene srcima mudraca ove zemlje, ove Karma-bhoomi, ove Yoga-bhoomi i ove Tyaga-bhoomi. Druge zemlje su pošle putom Bhoga i tako je njihova atmofera bila pretrpana sa svetovnim težnjama i postignućima. Vedska poruka stoga nije mogla da se lako razume tamo. Kako je u Indiji spiritualna potraga iskrena, zajedno sa materijalnim ciljevima, ljudi su ovde imali dobru sreću inkarnacije Veda Matha, Veda Majke. Naravno, ovo ne znači da Veda Matha nije blagoslovila druge zemlje ili da je odsutna tamo. Kao i sila gravitacije, prisutna je svugde. Vede su sveprisutne. Junački mudraci Bharatha su mogli da prime Vedsku Poruku kao rezultat njihove Sadhane odricanja i odvezanosti kao i njihovog kapaciteta da se koncentrišu, i da iskuse Blaženstvo koje sledi iz praktikovanja Vedske poruke. Oni su bili tako nesebični i puni samilosti i ljubavi da su delili ono što su čuli i doživeli sa onima koji su im pristupali. Oni se zato zovu "Manthra Drshta". Putem duge linije njihovih učenika, poruka je prenošena kroz vekove i širena diljem zemlje. Kao poplava koja ne prestaje, misteriozne Vede su 'vizualizovane' od strane Mudraca kao Drshta. Bharathiyci, ljudi ove zemlje, su svesni ovog duga. Sveti tekstovi Indije - Vede, Vedange, Upanishade, Smrthi, Purane i Ithihase – su riznica duboke mudrosti. Svaka od njih je ocean slatkog hranjivog mleka. Svaka je sveta i osveštavajuća. Vode Oceana nikad ne mogu da opadnu u zapremini, bez obzira koliko crpki ga isušuje. Ogromne količine vode se pretvaraju u paru toplim zracima sunca, sakupljaju u oblake, i vraćaju zemlji kao kiša. Ovo pomaže u

106

žetvi žita i čini zemlju zelenom od vegetacije. Čudo je da uprkos ovom ogromnom isušivanju i padavinama, nivo oceana se ne menja ni inč. Nadalje, čak iako se hiljade živih reka uleva u mora; ne vidi se da je nivo u porastu. Slično, ljudi koji su dopunili njihovo znanje svetih tekstova sa svešću o njihovoj validnosti koja je stečena praksom lekcija sadržanih u njima, nisu pod uticajem pohvale ili pokude, bez obzira na poreklo i količinu. Njihova srca će ostati čista, nepomućena i mirna. Sveti spisi Indije su uporište takvih životnih lekcija. Međutim, osoba može da upije ove lekcije samo do stepena njezine staloženosti i inteligencije. Posle savladavanja tekstova i zadobijanja iskustva u provođenju lekcija u stvarnu praksu, osoba može da deli svetlo i radost sa drugima. Tekstovi Indije insistiraju na vrednosti stvarne prakse i potrebe da se potvrde istine doživljavanjem njihovih dejstava. Ukoliko osoba želi da razume jasno svete knjige i svete tekstove Indije, da upije njhovu poruku, mora da nauči Sanskrit jezik; ona ne može da izbegne tu odgovornost i tu dužnost. Sam spomen Sanskrita odmah izaziva u mogima među nama stav s predrasudama. "To je mrtvi jezik kulture koja umire; on je uvećan fantičnom privrženošću starih konzervativaca", današnji modernisti protestvuju. Oni osuđuju jezik da preživljava samo u besmislenim formulama, u ritualima i ceremonijama koje se brzo gube, u svadbenim obredima i drugim beskorisnim vežbama. To je veoma težak jezik za naučiti, rečeno je. Takva verovanja su se zarila duboko u umove modernjaka. Ova rđava mišljenja i lažni stavovi moraju da se izbace iz umova ljudi. Sanskrit je besrtmni jezik; njegov glas je večan; njegov poziv traje vekovima. Sanskrit je utisnut u bazičnu potporu svih drugih jezika. Poštuj Sanskrit kao Majku jezika. Ne zanemaruj njegovu veličinu niti govori s nipodaštavanjem o njemu. Kada žudiš da utažiš žeđ za nektarom koji daju Vede, moraš da naučiš Sanskrit. Kako bi protumačili Vede i objasnili njihova unutrašnja značenja i misterije, mudraci su ostavili iza sebe udžbenike srodnih nauka kao što su gramatika, poetika, filozofija i astrologija. Njihova istraživanja i knjige uključuju nekoliko područja znanja kao astronomija, geografija, sudstvo, etika, epistemologija, muzika, psihologija i retorika. Naučnici sa Zapada se dive čudima astronomije koje su otkrili i istinama koje su razmrsili u drugim naukama; oni su imali korisit od znakova koje su dali ovi mudraci i upustili su se u daljnja istraživanja ohrabreni otkrićima ovih drevnih vizionara. Oni su priznali da su ovi rshiji napredovali mnogo više od Grka u njihovom astronomskom znanju. U Vedama i dodatnoj literaturi koju su napisali, možemo da pronađem već otkrivene mnoge tajne o prirodi koje su pozdravljene kao revolucionarna otkrića od strane modrene nauke, kao egzistencija i eksplozivne mogućnosti atoma. Zapadnjaci koji su proučili mnoge delove Atharvana Veda smatraju ih rudnicima tako važnih informacija. Nemci su osnovali posebne institute and univerzitete kako bi provodili istraživanje sadržaja gomile rukopisa na palminom-lišću Naadi tekstova i horoskopa, i o astronomiji, medicini, hemiji, toksikologiji, matematici, itd. Oni uče Sanskrit kako bi ovaj posao mogao da napreduje uspešno. U Americi, Rusiji i čak Afganistanu, Univerziteti nisu samo oni koji su željni da uključe Sanskrit kao predmet učenja, nego su pod pritiskom učenjaka da to učine! Stranci štuju ove tekstove iz Indije kao dragulje sretnog otrikća. Nauci Yoge je pripisan veliki značaj u prošlosti od strane Indijaca. Čak sada, u mnogim zemljama sveta ova nauka se proučava i praktikuje. Institucije gde se yogasane uče postoje u velikom broju širom Amerike i Rusije. U Indiji, međutim, kad se spomene praksa Yoge ili Meditacije, ljudi odgovaraju sa osećanjem da je to duhovni put koji je povezan sa Vedantskom školom misli. Čim se Yoga spomene mnogi koji čuju reč, dobiju sliku u njihovim umovima o samotnim isposnicima u dubinama gustih šuma, koji nose narančaste haljine monaha i žive na voću, gomoljicama i korenju. Njihovo mišljenje je da je

107

Yoga-sadhana stara disciplina koju provode takve beskućne askete. Ovo je neznalačka pretpostavka; uopšte nije istina. Yoga nauka se danas ispituje od strane fizičara i drugih u Zapadnim zemljama. U ovoj eri tehnologije, postaje sve teže da se vodi miran život. Ljudi postaju žrtve raznih tipova mentalnih bolesti. U zemljama u prvim redovima civilizacije, kao što je Amerika i Engleska, ljudi su izgubili zadovoljstvo prirodnog sna preko noći. Oni doživljavaju samo veštački san izazvan tabletama koje su progutali. Kao posledica ovih i drugih lekova koje su uzimali da otklone druge bolesti, oni pate sve više i više od bolesti srca i krvnog pritiska. Na posletku, oni od sebe naprave bolesne olupine. Takvi životi su veoma neprirodni. Ljudi su uronjni u strah i brigu; mentalno, na jednoj strani, a fizički na drugoj, oni nemaju odmora. Lekovi, tablete, kapsule i pilule se proizvode na milione, ali opšte zdravlje se nije popravilo. Pored toga, novi oblici bolesti su se pojavili i brzo se razvijaju. Nekoliko inteligentnih zapadnjaka su shvatili da je njihovo jedino sklonište Yoga; oni su potvrdili njihov zaključak putem eksperimenata; oni se priklanjaju Yogi sa sve većom verom. Vede su najstarije literarno stvaralaštvo čoveka. Sada reč 'literatura' se upotrebljava označavajući pisanje naškrabano u želji da se pronađe nešto na što da se utroši slobodno vreme. Ona nema unutrašnju vrednost ili značaj; ona uništava osobine dobrog karaktera u čitaocu i usađuju loše stavove i navike; ona se ne drži staze Istine. Ali, Literatura je termin koji ne može da se primeni u pisanju ili pesmama koje vrte priče koje su lažne. Ne bi trebala da izvire iz egotističnih fantazija individue. Vede su duša koja održava duhovni život Bharatha; one su dah koji održava ljude živima. One poseduju božansku moć, neverovatnu u svojim efektima. One su pod nabojem vibracija mantra, koje mogu da se iskuse od strane onih koji prođu kroz proces naučno. One također mogu da daju takođe snagu kroz simbole i formule Tantričke prirode. 'Tantra' znači 'načini i metode korišćenja mantra za svoje dobro '. Čovek ima samo samo fizičku i materijalnu moć. Njegova Karma postaje sveta i pobožna kada je mehanika (yantra) života vođena Mantrom i Tantrom. Tehnika ove Sadane je u Karma Kandi Veda. Drevni mudraci postal su svesni ovoga i sačuvali su ih za čovečanstvo u Četiri Vede. U nemogućnosti da shvate ove istine, oni koji se hvale kao 'modernjaci' objavljuju da Vede sadrže samo pesme i mantre koje se uče napamet i koje ponavljaju stari ljudi. Ne samo 'modernjaci' nego čak i oni koji su zaradili odlikovanje kao "najviši Punditi", oni koji su objašnjavali ljudima skupljajući slavu, koriste Vede za unapređivanje njihovog materijalnog dobrostanja, a ne za pomoć sebi na duhovnoj stazi. Oni ne mogu da otkriju svete zadatke zbog kojih Vede postoje. Kad god se pojavi prilika, oni se okoriste znanjem, ali oni nisu željni ili ne mogu da primene Vede da pročiste njihove svakidašnje živote. Kao rezultat, 'modernjaci' pronalaze da je nemoguće da se razvije vera u Vede. Kada Punditi ne teže da praktikuju Vede koje su naučili i kada se razmeću sa njihovim nedostatkom vere ne dajući instrukcije svojoj vlastitoj deci o slavi Veda, oni prirodno uzrokuju nedostatak vere u celom društvu. Mnogi drugi, bez obzira na njihovo neznanje o značenju Vedskih himni, hodaju kroz gužvu recitirajući svete tekstove po mehaničkoj ortodoksiji. Stranci, - naročito Nemački naučnici – iako nisu učili Vede napamet, su shvatili da mantre poseduju i prenose duboku snagu. One su tokom vekova prenosili u njihove vlastite zemlje, delove Veda i provodili strpljivo i mukotrpno istraživanje o njima. Posledično, oni su otkrili čudne misterije. Otkrili su da Vede sadrže tajne svih umetnosti koje daruju napredak čoveku. Kao dodatak Vedama, mnogi posvećeni tekstovi su se pojavili. Vede (znanje) Streljaštva, Ayu Vede ili Održavanje, Produžavanje i Očuvanje Života (medicina), Veda Planeta i Zvezda (Jyotir Veda) – mmnogi takvi tekstovi su napisani i objavljeni.

108

Mudrac Viswamitra otkrio je mantru koja se zove Gayathri, koja je se obraća energiji Sunca, Surya. Ova mantra ima bezgraničan potencijal. To je zvučna formula. Ima neizmerne moći, moći koje su zaista zapanjujuće. Jer, Sunce je njeno vladajuće božanstvo. Studenti Ramayane znaju da je isti mudrac, Viswamitra, inicirao Ramu u misterije štovanja Sunca, preko mantre Aditya Hrdayam. Gayathri je omogućila Viswamitri da upotrebi retko oružje koje se povinovalo njegovoj volji kada se mantra ponavljala sa verom. Putem moći koje je postigao na ovaj način, Viswamitra je mogao da postane veliki naučnik i da kreira duplikat ovog kosmosa. Osoba koja može da poveća mogućnosti svojih ruku i svojih čula se sada smatra 'naučnikom', ali, termin (Vijnani) se tačno primenjivao u prošlosti samo ne one koji su razvili duhovnu snagu i otkrili formule za poniranje u Božanstvo iznutra, oni koji su natopljeni sa verom i pobožnom ljubavlju mogli su spontano da prikažu tu moć u stvarnom svakodnevnom životu. S druge strane, 'naučnici' današnjice znaju samo nešto ovde i nešto onde; oni preuveličavaju i hvale se sa onim što su uspeli da nauče. Oni su skloni pompi i oholom hvalisanju. Oni se dižu do neba na isparinama pohvala. Takve besmislice su prilično suprotne u odnosu na ispravno ponašanje naučnika. Jer on ponizan i blag. On je svesan da, bez obzira koliko zna, postoji mnogo veće područje koje tek treba da upozna. On je svestan da je Božanska Milost odgovorna za ono malo što zna. Viswamitra je bio naučnik koji je prepoznao ovu istinu. Tako, nema naučnika većeg nego što je on bio. Ali, iako je mudrac tako neizmerne veličine i sa tako sveobuhvatnim srcem živeo u Indiji, nije zapamćen od ljudi ove zemlje. Oni poštuju strance koji su zavirili u njegovu veličinu; oni su stavili njihovu veru u ove istraživače koji su izvukli vredne lekcije iz Veda. Vede su Majka Bharata. Ali deca ne poštuju majku više. Oni poštuju pomajku i veruju u nju! Ovo je rezultat anglikovanog obrazovnog sistema. Ispitujući dalje i dalje naučna postignuća mudraca drevne Indije, izgradnja Vimana, vozila koje može da leti u prostoru, je opisano od strane Mudraca Bharadwaje. Mentalna Nauka je bila napredovala toliko da su mogli da reprodukuju ono što se desilo i predvide što će se desiti. Medicinska Nauka je bila jako razvijena u Indiji. Mudrac Bharadwaja je podučavao ovu nauku za dobrobit čovečanstva. Mudrac Atreya je uzeo ovaj zadatak širenja ove nauke i tehnike isceljenja. Svetac Charaka sakupio je sva otkrića u Samhitha ili 'Kolekciju', koja je imenovana po njemu. Ona se bavi podrobno sa dijagnozama bolesti, metodama ozdravljenja i lečenja, razvojem fetusa i drugim esencijalnim, ali ne i činjenicama medicinske nauke koje se mogu lako otkriti. Doktori vešti u toj nauci mogli su, u ona drevna vremena, hirirški da otklone ili poprave razne obolele delove tela kada bolest nije mogla da se izleči lekovima. Svetac Susruta je napisao njegov priručnik o mnogim hirurškim procesima. Ovaj tekst je otkriven i dostupan je za proučavanje. Dhanvanthari, Nagarjuna i drugi mudraci su izneli na videlo mnoga druga medicinska otkrića Drevne Indije, koja su otkrili sledbenici Vedske tradicije naučnog istraživanja. Postoje mnogi dragoceni tekstovi o etici, pravosuđu i drugim društvenim naukama koji su neprocenjiva blaga za sva vremena, kao Dharma Sastra od Manua i Nyaya Sastra od Gautame. Vedanta je zakonito vlasništvo svakog dela, svake kaste, svake zajednice, i svake rase, sledbenika bilo koje vere i osoba oba pola. Vedanta znači Mudrost ili Jnana. 'Mudrost' koja se odnosi na koje područje znanja? To je mudrost koja je zasnovana na znanju Atme. Ova mudrost je najveći dobitak koji može da se zaradi u životu. Koji veći dobitak može da postoji za čoveka od postajnja svesnim njegovog Sopstva, njega koji zna sebe. Vera u mogućnost spoznaje sebe je neophodna za svakog studenta Srutha (Veda) i Smrtha (Moralnih Kodova). Objekat koji se vidi je jasno odvojen od subjekta koji gleda. Ovo je univerzalno prihvaćena Istina. Ko je ovaj Ja koji vidi? Sve stvari koje imaju Formu se prepoznaju i vide se čulnim organom, okom. Oko vidi

109

fizičko telo, druge individue, čak insekte, crve i stvari. Ono vidi sve što mu je u vidokrugu. Telo je također stvar koju oko vidi, uz ostalo. Pa, kako možemo da zaključimo da je telo Ja? Onda, tko je stvatno ovaj Ja? Vatra gori i isto tako osvetljava. Ona sagoreva stvari vrelinom i osvetljava ih svetlom koje baca. Vatra je različita od stvari na koje deluje. Sada, ko je onaj koji zna ovu istinu – istinu da su 'vatra' i 'stvari koje sagoreva' različite? To je Atma. Kada ceplja gori, vatra je prisutna i aktivna u svemu tom. Slično, Atma prožima cello telo, i omogućuje mu da čini dela, i da pokreće sebe i svoje udove. Svetlo koje baca lampa je instrument koji nas obaveštava po noći: "Ovo je šolja ", "Ovo je tanjir ". Oko je sličan instrument koji nas informiše "Ovo je kuća ", "Ovo je trn", "Ovo je kamen". Oko nije Atma. U odsustvu lampe, oka, ili, u odsustvu oka, lampa ne može da spozna kuću, trn, kamen, šalicu ili tanjir. Obadvoje, lampa i oko su mediji ili instrumenti 'iluminacije'. Instrument, oko, vidi telo, gde se nalazi. Telo koje se vidi ne može stoga, da bude nešto drugo do li sličan instrument. Čula su ona koja doživljavaju sluh, kušanje, viđenje, dodirvanje, i mirisanje. Kada se zna da je oko instrument, preostala četiri čula također moraju da se prepoznaju kao alatke. Sva ova čula su pod kontrolom uma koji je njihov gospodar. Čak je ovaj um kontrolisan i uslovljen nekim drugim gospodarom. Um ne može da bude srž čoveka. Intelekt ili buddhi ispituje informacione materijale koje je ponudio um. To je instrument koji prosuđuje i odlučuje. Na primer, zamislite oštar nož. Bez obzira koliko je oštar, ne može da preseče voće svojom inicijativom. Niti može da preseče najtanju nit sam od sebe. Može to da učini kada ga drži nečija ruka. Intelect je sličan nožu. On je bespomoćan bez 'Ja', Atme koja mora da rukovodi sa njim. Onda, moramo da razmotrimo drugu opremu čoveka - Prana ili vitalni vazduh. Hajde da razmotrimo da li to možemo da nazovemo 'Ja'? Za vreme dubokog sna, čovek nije svestan da on diše i da su 'vitalni vazdusi' budni! Od tri stanja - buđenje (Jagrat), sanjanje (Swapna) i spavanje (Sushupti), iako prana postoji u svima, čovek nije svestan iskustava u budnom stanju dok sanja, niti iskustava iz stanja sanjanja dok je u budnom stanju. Za vreme sna, Prane ne aktiviraju intelekt ili memoriju. One izgledaju mirne. Kada je gazda aktivan, sluge ne mogu da budu mirne. Kako nisu podjednako aktivne uvek, Prane ili Prana princip ne može da se uzme za 'Ja' ili Atmu. Sada o Egu. Postoje dva područja u kojima funkcioniše i tako, ima dva značenja: Sebe-ljubav, Ahamkara, 'Dehatma', svesnost Tela, Vanjsko Ja i Unutrašnje 'Ja', the Pratyag-Atma. Osobe koje ne znaju ovu razliku zbunjuju se i veruju da se 'Ja' odnosi na Dehatma. Ali, to je pogrešno. Telo kao što smo videli je alatka, to je objekt; ono je ono što se vidi, a ne onaj koji vidi. Kako može Ego, identifikovan sa njim, da bude Atma? Ovaj Ego takođe je u 'viđeno' kategoriji. On je odsutan u toku spavanja i lažan u snu. Istina mora da istraje nedotaknuta, u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ono što je odsutno u dva stanja, kako može da bude istinito? Kao rezultat ovog ispitivanja, postaje jasno da čula, um, intelekt, vitalni vazdusi – ni jedno od ovih ne može da bude prihvaćeno kao Atma niti da se uzme za istinu. Pa se pitanje pojavljuje: Što je drugo, ko drugi, je Atma? Ona nema ulaz ili izlaz, ni ruku ni nogu, ni organa ni udova, ni mrlja ni nedostaka. Ona je najmanja od malenih, najveća među najvećima. Kao prostor, ona je posvuda. Ona je sve i tako je sbolodna od 'Ja' i 'moje'. Ona je svesnost, kao što je vatra toplina, sunce svetlost – ona nije sklona nesreći ili zabludi; ona

110

je najviša večito trajna ekstaza, Param-ananda. To je bit, srce svih bića; to je svesnost u svima. To je onaj koj vidi sve 'viđeno'; ona vidi sve viđene objekte. Svako, koja god je njegova priroda ili položaj, ko objavi, nakon što ga posluže čula, "Ja vidim", "Ja čujem ", "Ja kušam", itd., zaista samo priča o lampama, o alatkama, ne o Atmi. Atma nije ona koja vidi delove, ona koja vidi niz, ona koja ne vidi ili lažni vidioc. Buddhi, kao mesec, nema svetla u sebi. Kao mesec, on reflektuje svetlost iz drugog izvora koji mu je pripojen, naime Atme. Buddhi može da deluje samo-reflektujući Kosmičku Inteligenciju, predstavljenu od strane Atme. Sunce je odabrano Kosmičko Oko, Jagat Chakshu, ime koje je zasnovano na Sunčevoj umešanosti i blizini drugim objektima. Sunce nema osećaj za ego ili osećaj posedovanja ili imovine, i niti će hteti ili žudeti ili želeti. Njegovim samim prisustvom mrak nestaje i svetlost obavija svet. Tako se Ono naziva Prosvetljući. Ali On to ne radi svesno, kao da je ograničeno dužnošću. Atma također niti ima obavezu niti primenu. Ako se postavi pitanje kako Atma postaje 'delovatelj', odgovor je – da li je magnet 'činioc', samo zato jer se igla koja je u njegovoj blizini, krece? Osnovno pitanje može sada da se postavi. Da li Atma postoji? Ako da, kako i koji dokaz može da se da? Nema potrebe da se dokazuje da Atma postoji, jer, ako se Atma može da dokaže određenim argumentima i linijama rezonovanja, postojanje osobe, koja koristi ove argumente i sledi ove linije rezonovanja, mora da se postavi. Ta osoba će opet biti Atma! Naravno, neki ljudi mogu da odgovore da su Vede potvrda za postojanje Atme i da Atma može da se iskusi i da joj se utvrdi valjanost putem Veda. Vede zaista zabranjuju određene aktivnosti kao Ne-atmičke ili protivne normama koje se očekuju od verinika u Atmu; oni preporučuju određene druge aktivnosti kao milosrđe, moralno ponašanje, kao Atmičko. Ali, Atma je sama svoj dokaz, sam svoj svedok. Njezina egzistencija ne može da se utvrdi drugim činjenicama, ili stvarima. Sastre, koje su Vedama dodati tekstovi, izjavljuju da Bog boravi gde postoji šest izvrsnosti: polet (utsaha), odlučnost (sahasam), hrabrost (dhairya), zdrav razum (sad-buddhi), snaga (sakti) i avantura (parakrama). Uvodna molitva čoveka mora da bude usmerena ka Bogu (Ganapathi) da se zadobiju ovih šest darova koji mogu da pročiste svest i da otkriju Atmu. Osoba mora da pođe putem otkrivanja njezine Atmičke suštine, sa hrabrošću u srcu; ovo nije vežba za kukavice. Loši ljudi, oni poljuljane vere, sumnjičava srca, oni paćeničkog držanja, su osuđeni da idu kroz život kao rogiji (bolesni ljudi), a ne yogini (oni zaronjeni u Atmu). Ovo je razlikovno obeležje koje odvaja 'mudre' (jnani) od 'nemudrih' (ajnani). Krishna je pričao, smejao se sa provalom radosti; Arjuna je slušao oprhvan žalošću. Jnani je uvek pun radosti; on se smeje. Ajnani je pogođen tugom; on plače. Da bi postigao pobedu dok preispituje prirodu Atme,osoba mora da prođe kroz Asrame – Četiri Stupnja Života koja su prepoznata i preporučena u svetim tekstovima Sanathana Dharme. Svako dok prolazi kroz svaki stupanj, svestan dužnosti i odgovornosti propisanih u tekstovima, uči za sebe mali deo znanja koje vodi ka Atmičkoj svesnosti. Samo posle detinjstva Asramska rutina će imati uticaj na čoveka. Do tad, on ne može da shvati nikakva posebna znanja o dužnostima i odgovornostima. Čovek ima dečaštvo, rane godine, mladost, srednje godine i starost, kao stupnjeve razvoja; isto tako postoje komplementarni stupnjevi razvoja mudrosti u njemu.

111

Na prvom stupnju dečaštva, on je vođen neznanjem i 'nevinošću' u svet znanja, kada je prihvaćen kao učenik od strane Gurua (Učitelja). Posle toga, on mora da služi Gurua i da ga sluša, bez osećanja tereta i vezanosti. U drugom stadiju mladosti, on mora da deli sa društvom načine i mere za njegov napredak i sigurnost; on mora da počne da zarađuje za život, i da troši njegov dohodak sa inteligentnom pažnjom; on također ima dužnost da daje primer mlađima od sebe i da ih izvodi na društveno koristan put. U isto vreme, on mora da sledi korake starijih i uči od njih lekcije za njegov vlastiti napredak. Na trećem stupnju odrastlosti, inteligentna pažnja mora da se posveti ne samo na svoj vlastiti napredak i napredak porodice i drušva, nego isto napredak ljudi uopšteno. To je takođe odogvornost odrastlih i oni moraju da steknu neophodne veštine. Oni moraju da imaju šire vizije mira i prosperiteta celog čovečanstva, i da pokušaju da doprinesu obadvama, unutar granica njihovog kapaciteta i resursa. Starost je četvrti stupanj. Kad osoba dosegne ovaj stupanj njegovog puta, on mora da je otkrio da zadovoljstva koja su dostupna u ovom svetu su sitna i prolazna. On mora da je opremljen sa višim znanjima o duhovnim radostima, koja su dostupna putem zaranjanja u unutrašnji izvor Blaženstva. Putem njegovih iskustava, njegovo srce mora da je omekšano i ispunjeno sa saosećanjem. On mora da bude obuzet sa potsticanjem svih bića bez razlike. I on mora da bude zainteresovan da podeli sa drugima znanja koja je stekao i dobrobiti njegovih iskustava. Tako, zanimanja i rezultujući stavovi su pripisani različitim stupnjevima ljudskog života. Praksa je jednako značajna za potvrđivanje osobe u mudrosti kao što je čitanje značajno za potvrđivanje osobe u znanju. Uz znanje, mladi moraju da neguju dobre kvalitete poniznosti, poštovanja, devocije prema Bogu i čvrste vere. On mora da se bavi dobrim radom i da uživa u tim delima radi samog uzdignuća koja ona pružaju. Za vreme odraslosti, uz zaradu bogatstva i umešanosti u poboljšanje Društva, pažnja mora da se da promociji i prezervaciji vrlina i poštovanju moralnih pravila. Koraci bi trebali da se učine na poboljšanju vlastitog ispravnog ponašanja i duhovne Sadhane. Svi nivoi svesnosti moraju da se pročiste i onda da se usmere na svete zadatke. Za vreme srednjih godina, pored unapređenja porodice i durštva, čovek mora da živi uzorit život kako bi inspirisao svoju decu i pronosio ispred društva uzvisujuće ideale koji su vredni praktikovanja. Ne bi trebao da postoji ni jedan pokušaj da se omalovaži Društvo i da se izvuče korist samo za porodicu, jer, to će zasigurno propasti. Brahman princip može da se realizuje samo pročišćavanjem aktivnosti osobe i korištenjem te aktivnosti da se služi sebi u svima. On nikad ne može da se realizuje sve dok se osoba oslanja na kastu u kojoj je rođena, ili na intelektualne alatke koje je dodao sebi ili na znanje Veda. Onaj ko je rođen ne može da izbegne smrt, nekad, negde. Svaki trenutak, mnogi se rađaju i mnogi umiru. Ali čovek mora da otkrije kako da 'izbegne' smrt. Tako, Atma koja je bit čoveka, nije rođena; kako se ne rađa, tako se ni susreće sa smrću. Smrt se dešava telu sa kojim je povezana, sa kojim se meša. Zabluda da je telo bit, da je telo stvarno, to samo po sebi je smrt. Pogođenost tom zabludom je čin umiranja. Biti Slobodan od te zablude znači postići Besmrtnost. Telo je ono koje se razlaže, ne Atma, Duša, Jastvo. Telo prolazi kroz promene svaki trenutak i konačna promena je smrt, kada Jastvo, nepromenjivo, preostaje. Kada osoba veruje da je ona promenjivo telo i počinje da upućuje na njega kao 'Ja', taj 'Ja' umire, ali stvarno 'Ja' je besmrtno. Kako se intenzivna uzdižuća aktivnost i neustrašivo ispitivanje Istine osobe praktikuje sve više svesnost da je 'telo jastvo' može da se prevaziđe i negira. Razmotrite plod tamarind drveta. Kada je nezreo, nije lako odstaniti koru, meso voća i semenku. Isto tako, oni koji su zaglavili u čulne želje i negu i hranjenje

112

tela, ne mogu da zarade svesnot Atme. Kada tamarind voće postane zrelo, koža može da pukne i odvoji meso od semenke i semenka može da se izoluje bez napora. Ispitivanje i nesebična aktivnost čine svest zrelom i Atma može da se izoluje od tela, jasna i čista. Telo ima pet ovojnica koje skrivaju Atmu. One su grupisane pod tri kategorije - grubo, suptilno i kauzalno. Fizička ovojnica (meso, krv, kosti, itd. ) i vitalni omotač (dah) čine grubo telo. Kada se ove dve ovojnice, sthoola telo (grubo telo) raspadnu ili dezintegrišu, telo isto tako propada i ne može da se podigne. Reč 'sukshma' koja se uopšteno prevodi kao 'suptilno' znači na Sanskritu 'malo'; ima također drugo značenje, "ono koje se širi." Vazduh se širi više od vode; prostor je ekspanzivniji od vazduha. U usporedbi sa širinom osolobođene duše, čak prostor mora da se shvati kao 'grub'! Para je ekspanyivnija (suptilnija) od vode. Iako kocka leda ili komad kamfora izgleda 'grubo', oni postaju suptilni kada se zagriju ili zapale. Pravilo sveta je da viđeno uzrokuje neviđeno, da manifestovano objašnjava nemanifestovano. Ali, pravilo područja Duha je različito. Latentna Atma uzrokuje očevidni svet. Biće (Postojanje) je iza Postajanja, i konačno, Postajanje se stapa u Biću; očevidno se absorbuje u latentno. Kao što mleko od krave, od Vrhovne Osobe teče Moć Maje ili Relativnosti kao Kozmos (Prakrithi) sačinjen od 5 elemenata, patentna manifestacija. Kozmos se spoznaje kao izgrađen, kao što je mleko sastavljeno od mlečnog krema, surutke, i maslaca, koji mogu da se proizvedu od njega ili aktivnostima zagrevanja i hlađenja, i dodatkom kiselih kapi, i usleđujućim procesom bućkanja. Bućkanje odvaja maslo od mleka. Na isti način, kroz kozmičke procese i promene vreline i hladnoće, Pet Osnovnih Elemenata (zemlja, voda, vazduh i prostor) su odvojeni i Zemlja, ova Kugla Maslaca, je nastala kao proizvod bućkanja. Ako ijedna osoba ili stvar ima tri karakterene osobine (balansirana, strastvena, inertna) dominiraujuće u sastavu, mi je označavamo kao nekoga ko ima tu osobinu. Isto tako Element, koji je dominirajući u bilo kojem kreiranom entitetu, daje svoje ime njemu. Ovo je razlog zašto se svet na kojem živimo zove Bhoomi, Zemlja. Područja u prostoru gde je element voda dominirajući je poznat kao Bhuvarloka i Swarloka. Materijali tamo teku u bujicama i potocima. Ukratko, ono što izgleda kao Kozmos sačinjen od Pet Elemenata je samo superimponiranje na Boga od strane nerealnog Individualizovanog Sopstva i Pet Elemenata. Bog viđen u i kroz nerealno izgleda kao Priroda. Ovo je ništa više do iskrivljena slika Realnosti, ovaj uvek promenjivi multiplicitet. Greška je u ogledalu koje reflektuje, umu koji percipira, mozgu koji zaključuje. Ono što ogledalo predstavlja kao istinito, nema autentičnost. Ogledalo je obavijeno sa prašinom i njegovo lice uopšte nije ravno. Bog nema mayu; on nema nameru ili potrebu da drži u zabludi, niti ima volju da bi se to trebalo dešavati. Ali čovek u svom neznanju vidi stvari koje ne postoje i veruje da one postoje kao što ih vidi. Ova njegova slabost se naziva Adhyasa. Kada se Bog reflektuje kao Priroda, refleksija postaje Maya. Kako se mleko progrušava u jogurt, Bog postaje Jagath ili Svet neprestalne transformacije, ili Maya ili Slika Nepromenjivog Božanskog. Njegova Volja uzrokuje ovaj nerealni multiplicitet na Jedno koje On jeste; On može Svojom voljom da to završi. On je Gospodar Maye. Bog je sveirpsutan, svemoguć. Od tri entiteta, Nadjastvo, Jastvo i Priroda, Priroda ima, kao svoju svrhu, zadovoljenje želja čoveka. Bog nema potreba ni želja. On je najpunije i najviše Postignuće. Ananda svakog Bića jer svako Biće teče spontano od Boga; Njegoive reči Arđuni u Giti su, "Ja nemam dužnosti da izvršavam, O Partha, u tri sveta." On je kreirao dužnosti samo da bi unapredio svesnost svih živih bića.

113

On nema aktivnosti ni zaduženja. On donosi rezultat svake aktivnosti. Bez Njega, ni jedna aktivnost ne može da urodi sa rezultatom! On određuje koji rezultat proizlazi iz kojeg dela. Načini Bogoštovlja Vede su najdrevnije kao i najtrajnije znanje (ili Sastra) otkriveno od strane čoveka. Drugim rečima, čovek ih nije izumio; on se samo prisetio njih u mirnoj tišnini duše. Tako, Vede mogu da vode čoveka u Viziju Istine, nedohvatljivu čulima i nepovezanu sa materijalnim svetom. To je nedodirljivo ljudskom razumu jer je transcendentalno. Tako, opisuje se kao Paramam Vyoma, Veliki Zaštitnik, također Neuništivi, Thath, Istina. Ove reči označavaju sve čeitiri Vede, započinjući sa Rg Vedama. Termin Vede se izvorno odnosio na Vrhunskog Gospoda, Paramesvaru, Sveznajućeg. (Veththi ithi Vedah – Onaj koji zna je Veda). Potom se odnosio na princip razumevanja (Vedayathi ithi Veda), onaj koji daje na znanje su Vede. Rg i druge Vede imaju sveznajuću karakteristiku. Tako da je i ovo značenje prikladno. Posle se reč odnosila na aktivnosti koje su u skladu sa Vedama - aktivnosti koje podupiru postavljene ciljeve, naime, Ispravne, Ekonomične, Jake Volje i Duhovne. Vrhovni Gospod je Svevideći; On je Osoba u kojoj se sve Vedske himne sastaju. Vede omugoćavaju čoveku da zadobije viziju Gospoda i oni koji su zaradili tu Viziju su Rshiji. Oni su bili vođeni Vedama; mnogi psalmi, himne i objave potekle su iz njih. Kao rezultat, Sam Vrhovni Gospod se označava kao Veliki Mudrac (Maharshi) u Brahma-Sutri. Između 108 imena Sive, Vrhovnog Gospoda, pronalazimo Maha-rshi i Mukhya-rshi (Glavni Mudrac, najveći umdrac). Čak su i Vede personifikovane i označavaju se kao Rshi, iz istog razloga. Brahmam (Ogromno Prostranstvo) je druga reč koja označava Vrhovnog Gospoda kao i Vede. Stoga, sva dela, koja se čine samo sa željom da se postigne Brahman, se takođe nizivaju Brahma aktivnost - Brahmayajna. Rshi yajna je čin žrtvovanja – bez želje da se postigne rezultat koji odatle sledi – kreiran da se postigne Vizija Istine. Kod se izvode takvi žrtvovni činovi i yajne, izraz, Swaaha, se koristi. Yajne su čista, povoljna, sveta dela. Ovaj uzvik Swaaha, koji se koristi dok se prinose žrtve ili recituju Vede, je pun značenja. Kesavaaya Swaaha, Praanaaya Swaaha, Indraaya Swaaha: Izraz se koristi na ovaj način. Najčešće zančenje koje ima je "Nek je ispravno konzumirano. Nek ovi materijali koje sada stavljamo u ovu svetu vatru budu u potpunosti prihvaćeni i sagoreni, tako da kroz ovu Vatru mogu da dosegnu Božanstvo kojem su namenjene - Kesava, Prana, Indra." Sumnje mogu da se pojave – zašto se moliti Vatri za nešto što je neizbežno, jer to je sama priroda Vatre da sagori sve što se u nju stavi. Ali sveto značenje je drugačije. Kalidasa u pesmi "Kumara Sambhavam" opisuje Himalaye kao "Devathaatma" (Božanskog Duha), drugim rečima, Utelovljenja Božanstva. Sveti spisi razlikuju Božansko Telo i Materijalno Telo, koje svaki entitet i biće poseduje. Božansko Telo svih ne može da se spozna čulima. Kada je žrtveni dar prinesen njemu, on postaje svet. Aahuthi onostrano pretvara u Havis. Žrtveni dar ili Aahuthi se tako opisuje u Vedama. Ponuda i onaj kojem se nudi postaju jedno putem prihvanja. (Attha i Adya). Tko je i ovom slučaju onaj kome se nudi, onaj koji prihvaća? To je Agni, Božanska Moć u Vatri, u Suncu, u Toplini Vitalnog Vazduha koji održava Život. Kada se uz recitaciju prigodne ceremonijalne formule, materijalne žrtve prinose u Agni sa frazom Swaaha, to nije puki uzvik; to okajavanje; to je realizacija molitve, koju ritual predstavlja.

114

Vede su također poznate kao Chhande. Ovo ime zači prijatan, radostan; ovo je također povezano sa srodnim značenjima - jak, životan, zaštićen. Kako se svi atributi i karakteristike mogu izvesti od Veda, pomenuto ime je veoma prikladno. Svete ceremonije i rituali koje Vede objašnjavaju donose radost ne samo učesnicima, nego celom svetu, čak i svetovima iznad ovog sveta. Vrhovni Gospod koji je izvor Blaženstva, je poznat u svetim spisima kao Yajnaanga (ima Vedske rituale kao Svoje Udove), Yajna-vahana (koristi Vedske rituale kao Svoje vozilo). Kad Vrhovni Bog preuzme Formu, prva manifestacija je Hiranyagarbha (Zlatna Maternica). Ovo je takođe utelovljenje Blaženstva, koje ima Pticu kao vozilo sa krilima Lepote, ili Garudu. Vrhovni Gospod je također poznat kao Vrsha-ratha, Onaj čija je kočija Bik, simbol Dharme (Ispravnosti). Ovo je razlog zasto u hramovima nalazimo pticu Garudu uklesnu ili se drži kao idol ispred oltara shrine Višnua i figure Bika ili njezin idol postavljen ispred oltara Šive. Chha ili Chhaadana ima kao svoj koren koji znači drugi važni aspekat Veda – štićenje, potsticanje ili podrška, potsticanje dobrobiti, krajnjeg oslobođenja ljudi koji su zaokupljeni sa neprestalnim krugom svetovnih događanja. Ljudi su uvek uhvaćeni u aktivnosti koje se rade sa dostupnim profitom kao svrhom. Oni moraju da budu oblikovani kao ispravni ljudi i žene u isto vreme; Drvo Života mora da se štiti da im podari plodove i hladovinu. Vede moraju da štite od razaranja aktiviste 'činitelje' (ljubitelje Karme) od zlih iskušenja da čine neispravnost i mislioce koji su skloni preispitivanju (Jnana tragaoce) od zlih iskušenja da krenu za čulima koja su vezana za užitak. Pošto Vede i vode i štite, ovi stihovi se nazivaju, u celini, Chhandas. Putem njihove uloge kao oklopa ili štita, one obasipaju Blaženstvom sve one koji se oslone na njih. "Chhaadanaath chhandaasi." Štićenjem one postaju "chhandas." Postoji mit o Vedskim ritualima, kolektivno poznat kao Yajna. Jednom prilikom, Yajna je pobegla od bogova uzimajući fromu crne antilope; bogovi su krenuli za njom, ali su uspeli samo da dođu do njene kože. Ta koža je postala Yajna, simbol obreda. Bela, tamna i smeđežute boje na toj koži predstavljaju Vede, Rg, Yajur i Saama, i stoga je obožavana kao sveta iz ovog istog razloga. Poštovana je kao simbol Trostrukog Znanja, to jest, Gospodarenja trima Vedama. Koža je upotrebljavana od strane službenih sveštenika i drugih učesnika u svim Vedskim ceremonijama kako bi dozvala zaštitne himne, koje se zovu Chhanda-e. Veruje se da tri boje takođe predstavljaju tri sveta i stoga, onaj koji sedi na koži ili je oblači, daje doprinosi trima svetovima svojim Vedskim recitacijama i žrtvama. Vođa ceremonijala na Vedskim yajna-ma se opisuje u svetim vedskim tekstovima kao "Fetus u Maternici." Kao što je fetus siguran i bezbedan, sa prstima sklopljenim, i ispruženog tela omotanog majkom, sveštenik početnik mora da bude omotan u kožu antilope koja simbolizuje Majke Vede. Ljudskim očima, to je samo koža, ali za vreme Vedskih obreda, ona postaje štit. Ovo je razlog zašto, pre nego što je obuče, početnik se moli, obraćajući joj se, "Ti si štit, Charma, štiti me kao Charma." Charma, jer štiti čoveka od žalosti, povrede, i lošega je preuzela značenje sreće i blaženstva. Vishnu, drugi u Trojstvu, je utelovljenje Blaženstva. I Vedske žrtve daju blaženstvo. Vishnu se slavi kao sama Yajna (Yajno vai Vishnuh). Gospod Vishnu je utelovljenje Triju Veda. Upasana znači zadobijanje Prisustva Božanskog, postignuće Blaženstva obožavanja. Vedska tradicija odobrava četiri staze kao valjane i plodne da se zadobije ovo postiguće. One se zovu Sathyavathi, Angavathi, Anyavathi i Nidaanavathi. Razmotrićemo ove detaljnije. Sathyavathi: Sveti spisi definišu Božanstvo kao: "Sarva Vyaapinam Aatmaanam, Ksheere sarpith iva arpitham" - Aatma je imanentna svuda, baš kao što maslac prožima svaku kaplju mleka. Kada tragaoc pođe u potragu za Istinom sa ovim ubeđenjem koje potstiče njegova nastojanja, njegova sadhana se naziva Sathyavathi (bazirana na Istini). "Maaya thitham idam sarvam, jagadavyaktha moorthinaa," Gospod izjavljuje, "U Mojoj latentnoj formi, Ja sam u celoj Kreaciji, upravljajući misterijom. Vidi u Meni

115

sve ovo, vidi sve ovo kao Mene ". Kada osoba uspe u ovom nastojanju, Sathyavathi staza će voditi ka uspehu. "Ja ću biti vidljiv tebi kao sve ovo i u svemu ovom," Gospod uverava. Gospod obećava ovu Viziju Imanentnosti i Transcedentnosti ko god istraje sa iskrenošću na ovoj Sathyavathi stazi. Angavathi: Univerzalno biće je Vatra, Vetar, Sunce, Mesec i sve ostalo. On je Dah koji podržava život u svim bićima. On je Vatra koja osvetljava sve. On je Kiša koja hrani biljke koje su hrana. Tako, On može da se obožava kao Vatra (Agni) ili Vetar (Vayu) ili kao Kiša (Varuna), kako je milosrdno preuzeo sve ove dobrotvorne forme. Ovaj pristup putem dobroćudnih manifestacija ili Angas, je Angavathi staza. Anga znači 'ud', 'činjenica', 'karakteristika'. Anyavathi: Zamišljajući Božanstvo sa mnogo aspekata i simbolišući, na vidljiv način, atribute koji su prikazani u pojedinom aspektu, tragaoc nastoji da zadobije Prisutnost Božanstva. Jedan oblik Božanstva, Sveprisutni (Vishnu) se zamišlja da ima spiralnu Školjku (simbol Iskonskog sveta ili Zvuka), Točak (simbol Vremena) i Buzdovan (simbol Moći i Veličanstvenosti). Sa aspektom kojem se pripisuje moć i volja da savlada prepreke (Vighneswara), jedna kljova simboliše izoštrenost i koncentracija je pridružena, Iswara ili Siva (aspekt raspada i disolucije) ima Soola ili Trozubac (smbolišući u njegove tri kraka, Prošlost, Sadašnjost i Budućnost). Rama, forma ispravnosti ili Dharmae se uvek predstavlja sa Kodanda, lukom koji može da odašalje strelu (volju) pravo u cilj. Krishna, manifestacija Univerzalne ljubavi, ima u Svojoj Kruni pero pauna, simbolizujući pogled Milosti sa hiljadu očiju. On nosi frulu na kojoj On svira očaravajuće melodije; frula je symbol tragaoca bez ega i želje. Aspekt Mudrosti koji je predstavljen kao Boginja Saraswathi, ima Veena u Svojoj ruci; Veena je žičani muzički instrument koji simboliše strune srca koje odgovaraju sa harmonijom i melodijom, na nežan dodor Istine, Dobrote i Lepote. Tragaoci meditiraju ne ove ugodne Personifikacije i značenje simbola njihovih atributa i obožavaju Božanstvo u Nasladi koja navire u njihova srca. Ovo se naziva Anyavathi Staza – Staza putem simbolizovanog Božanstva, Anya u značenju drugi, dodatni, pridruženi. Nidaanavathi: Ova staza je spora, ali napredak se uvek postiže kada se svaki korak uspešno savlada. "Sravanam (Slušanje o Slavi Gospoda), Kirtanam (radosno pevanje o Njegovoj jednistvenoj milosti), Vishnoh smaranam (prisećanje uvek i sumiranje Veličanstvenosti i Milosti Gospoda), Paada sevanam (teži da padne pred Stopala Gospoda), Archanam (nuđene molitve slici ili idolu Gospoda), Vandanam (nuđenje zahvalnosti za blagoslove koje prima), Dasyam (predaje se Volji Gospoda), Sakhyam (ima potpuno pouzdanje u Njega), Atma Nivedanam (posvećuje misao, reč i delo Njemu), Thanmaya-aasakthi (žudi da se spoji sa Njim) and Parama-viraha-aasakthi (agonija na najmanje odvajanje od Njega)" – ovo su jedanaest stupenjeva koje tragaoc mora da prođe da zadobije konačnu savršenstvo (konzumaciju) u Blaženstvu. Odatle, ime ove staze je 'spora i sigurna' (Nidaana). Ove četiri staze (Sathyavathi, Angavathi, Anyavathi i Nidaanavathi) je svaka progresivno sve više hvale vredna od prethodnih, što se tiče jednostavnosti i praktičnosti. One donose, na posletku, Jedninstvo sa Univerzalnom Voljom. Od raznih drugih Upasana ili Sadhana koje su spomenute u svetim tekstovima i koje praktikuju tragaoci, Pratheekopasana (obožavanje idola) ili Prathiroopopasana (obožavanje slike) je uključeno u Angavathi Upasana. "Sarvathah paani paadam thath, sarvathokshi Siro mukham" - "Posvuda Njegove Ruke i Stpoala, posvuda Glava i Lice ". Gospod (Madhava) ima Svoje Ruke svuda, jer je On je u svemu. On vidi kroz sve oči. On misli, planira i odlučuje u svim glavama. On jede kroz sva usta, čuje kroz svako uho. Kroz jednu Formu, možete da ga obožavate kao u svim Formama. Ovo je najviši ideal – On je latentan u svim bićima; On deluje neviđen u i kroz sve. Ovo je Prathiroopa-upasana, obožavanje Gospoda kao prisutnog u svakom. Postoje raznovrsne druge Upasane koje su također spomenute u tekstovima:

116

Bhanopasana: Pripisuje Gospodu Najviše blistavost, najdublje saosećanje, najveću Moć, itd. i obožavaju Ga kao takvog. Geethopasana: Obožavanje Njega kao Gospodara i Učitelja koji poučava Geetha i otkriva Put. Epska Mahabharata se poštuje kao Vede, pete. Ona postavlja kod moralnosti kojeg čovek mora da se pridržava da bi postigao svoj cilj, i ovde i posle ovoga. To je neisrcpan sanduk bogatstava smernica za ispravno življenje i duhovno uzdignuće. Ovde, Gospod može da se vidi na dramskoj pozornici Dharmakshetra, sa svom opremom i ulogama, zapletima i kontra zapletima, raspletima i sredstvima, za Kosmičku Igru koju On postavlja na scenu na Njegov vlastiti prekrasan način. Ta igra je ep, Mahabharata. U ovoj predstavi, glumci i glumice, dijalozi i tekstovi, replike i pesme, je postavio On. On je glumci, direktor i publika - sve. To je Madhava koji Sebe manifestuje i upravlja u svakoj stvari i biću. S jedne strane, bezgranična materijalna snaga potstaknuta neispravnom pohlepom, i sa druge, prividno ograničena snaga Atmana, večito ispravnog. U Kosmičkom Suočavanju i sukobu izmežu ove dve sile, Gospod stoji kao sudac, vrhovno utelovljenje pobede Ispravnosti nad Moći. Ovo je konačna božanska ambrozija koja je dostupna u Mahabharati - Bhagavad Geetha, Pesmi Božanskog Trijumfa. Suštinska pouka koju ep uči je sadržana u Geetha – tragaoc se predaje, sa rečima, "Karishye vachanam thava – Tvoja reč će biti poslušana" i Gospod savetuje tragaoca, "Swadharme nidhanam sreyah – U ispunjavanju dužnosti koje su ti poverene nalazi se tvoja sigurnost i napredak." Sav posao bi trebao da se testira prema ovom kritrijumu. Staza posvećenosti Volji Boga (Bhakthi) se ne bi trebala odbaciti, jer može da te odvede do svestrane radosti i blaženstva. U suprotnom, ako osoba zatvori svoje oči i usadi u sebe taštinu da je On Brahman, promašiće radost i postaće žrtva tjeskobe. Kada tučete ljusku, ne možete očekivati da ishod bude zrnevlje riže, zar ne? I, Krishna je niko drugi do sam Brahman! Adwaithopasana: "Telo krave ima mleko u sebi. Mleko ima maslac u sebi. Ali, maslac ne može da bude izvor snage nekome. Mleko mora da se izmuze, sirište mora da se doda da ga zgruša, maslac mora da se izvuče bućkanjem i pročisti da se proizvede maslac koji, kad se pojede, može da da snagu nekome. Tako, isto, iako je Gospod sveprisutan i sve motivišući, On mora da se otkrije i spozna kako bi se realizovalo Blaženstvo, Svesnost. Kao ulje u senfu, maslac u jogurtu, kao voda unutar zemlje, kao vatra u drvetu, Bog je prisutan, ali nije očigledan u svemu. Bog je u ljudskom telu i u ljudskom umu. Da biste Ga postali svesni tamo, duhovni napor je neophodan. Kada se to učini, jedinstvo oboje može da se realizuje. Jedno neće posle toga imati iskustvo "dvoje" ili iskustvo "razlike". Svesnost da je jedan bez drugoga je'Oslobođenje', oslobođenje od ropstva. Visishta-adwaitha (Kvalificirani Monizam): Ramanuja je razmatrao problem da li Bog kojega osoba traži da obožava i realizuje kao stvarnog, mora da se zamisli da je odvojen od osobe, ili Bog može da se zamisli da je u osobi. Ovo je njegov odgovor: Život je duša tela; Bog je duša Života. Bog je darovaoc, sila, održavaoc. Traži Ga u tom duhu. Vrhovni Vladar Purusha u kojem svi elementi počivaju, i koji je unutrašnji stanovnik i unutrašnji pokretač cele Kreacije, može da se spozna i doživi samo zadobijanjem Milosti putem predavanja. Shvati dobro Njegovu transcedentnost i imanentnost i, spoznajom svojih nedostataka, predaj ego kako bi učestvovao u Njegovoj Slavi. Mentalni stav tragaoca bi trebao da bude "Thwam eva sarvam, mama deva deva: Ti sam si sve, O moj Bože Bogova". "Ti si potsticaj, ti si staza, ti si cilj." Duhovni napor mora da bude usredotočen, nekolebljiv, neumoran. Dwaithopasana (Dualizam): Dualistički pogled na odnos između Boga i individue je onaj žene i muža. Vishnu, Gospod, uvek slobodan, uvek ispunjen, mora da se obožava na način na koji žena obožava muža. Među takvim sadhakama, Chaithanya je najvredniji pažnje. On je osnovao posebnu Chaithanyopasana. Bez mučne žudnje za Lotusnim Stoplima Gospoda Krishna, oslobođenje ne može da se postigne. Zašto?

117

Čak pročišćenje inteligencije osobe nije moguće bez te žudnje. Ovo je tvrdnja Chaithanya. On izjavljuje da mudraci i drugi koji su u stanju da budu uronjeni u unutrašnje blaženstvo, mogu da uživaju u ekstazi vrhovne svesnosti kroz kontemplaciju povoljnih, obnavljajućih i pročišćavajućih atributa Gospoda, Sri Hari. Nikakav tekst ili sveti spis nije potreban osobi da bi se postiglo ovo blaženstvo. Uronjen u talase Božanske ekstaze, osoba zanemaruje sve norme društvenog ponašanja i izmiče svim konvencijama; ona peva naglas sva imena Harija, lije potoke radosti, pleše u božanskom zanosu i doživljava čisto istinsko blaženstvo. Ona oseća da su Gospodova Stopla učinila svetim svaki inč zemlje. Tako da oni pevaju u slavu Gospodu potpuno uskađeni sa Njim. Ova Sadhana se naglašavala, kao najjednostavnija i najplodonosnija, od strane Chaithanya. Njegov najviši cilj je bio da postigne odsustvo telesne svesnosti u poplavi ekstaze koja nadire iz melodičnog grupnog pevanja o veličanstvenosti i milosti Gospoda. Postoji nekoliko drugih formi bogoštovanja koje zaslužuju da budu spomenute. Gowdeyopaasana je jedna od takvih. Sri Krishna, formulisan i uključen u nemainifestovanu Svesadržanost, kao Purushothama i Radha, formulisan i uključen kao nemanifestovana Univerzalna Energija, su obadve vizualizovane, i poznate kao Krishna-Radha ili češće poznato, Radha-Krishna. Madhava je joše jedno ime Krishne, koje simboliše da je On gospodar Kosmosa ili Prakrthi. Tako, ime koje se spominje u ovoj Upasana ili bogoštovlju je Radha-Madhava. Recitacija ovoga Imena se smatra od strane pristalica ove staze bogoštovanja, da može da vodi ka ekstazi koja može da da oslobođenje od svih oblika vezanosti. Prosvetljeni učitelji ili osnivači ove Upasana izjavljuju da je ovo dostižan cilj. Gospod je utelovljenje nektara ushićenja. Živa bića mogu da se urone u duhovno ushićenje samo onda kada upiju taj nektar. Sruthi tekstovi izjavljuju da oni koji su rođeni u Ananda mogu da žive samo u i kroz Ananda. Sveto ime Radha-Madhava je ključ, rečeno je, riznice bogatstva tog dragocenog nektara. Radha-Madhava je Prakrthi-Purusha i ova dualna kategorija se pretpostavlja da predstavlja dualnost Jivatma i Paramatma, Individualne Duše i Univerzalne Duše, Vala i Okeana. Štovanje se nudi ovima dvoje putem toga Imena. Vallabhacharya je izjavio "Krishnasthu Bhagavan Swayam" (Krishna je Sam Gospod). Dostizanje Njega , objašnjeno je da jedako stapanju sa Univerzalnim, ciljem istinskih monista. Saivopaasana je takođe vredna staza. Ona naglašava štovanje Siva kao što je formulisano u Lingamu ili Simbolu. "Lingam Sarva Kaalam". Beskrajni Lingam je simbol Primalne Energije koja stvara osnovni uzrok postanka, uzročnost i napredak 'elemenata' koji čine Kosmos. Lingam je Forma Samoga Siva i realizovanje Njega kao takvog tvrdi se da je krajnji cilj, oslobođenje. Virasaivopaasana zagovara štovanje Siva, Gospoda ili Isvara, kao jednog i jedinog, posvuda i uvek. Stapanje individue sa blistavošću Lingama ili Isvara je vrhunac cele Sadhana, postignuće Oslobođenja. Paasupathopaasana: Individualni entitet (Jiva) je sputan vezanostima (paasa) kvaliteta ili modaliteta koje nastaju iz prirode. Pasupathi (Siva) se štuje kako bi se zadobila sloboda od Vezanosti. Saakthopaasana: "Sarva Deva mayee Devee" - "Devee je svi Bogovi". Iskonska Univerzalna Energija, Aadi Paraa Sakthi, se zamišlja kao matrica svih formi Božanstva. Kosmički Poriv, Prakrthi, je uzrok raznovrsnosti i multipliciteta izraza, mnogostrukih formi. Maheswara (Vrhovno Božanstvo) ima ovaj kapacitet da manifestuje i stoga se tako naziva. Maheswara i Paraasakthi su dva aspekta iste Sile. Ova Sila sa dva aspekta motiviše Univerzum, od ogromnog prostora neba do cele zemlje. Nemanifestovana Vrhovna Osoba manifestuje se kao Univerzalno Žensko, Maya, Paraa-Sakthi. U svakoj osobi, to se doživljava kao znanje, snaga i aktivnost.

118

Jainopaasana: (Marwari zajednica, u štovanju Gospoda, je prihvatila Vaishnavite gledište. Idol Vishnua, sa tradicionalnom opremom Školjke, Točka (Diska), Buzdovana i Lotusa, se mogu naći u Đainskim hramovima). Đaini imaju njihovu mantru: Namo arihanthaanaam Namo Siddhanaam Namo ayiriyaanaam Namo uvajjhayaanaam Namo Loye sabba saahoonaam što znači, Klanjam se velikim herojima (Mahavira) koji su pobedili želju, itd., Klanjam se Siddha-ima (onima koji poseduju nadnaravne moći), Klanjam se Velikim Majstorima Duhovne Mudrosti, Klanjam se Učiteljima koji šire mudrost, Klanjam se dobrim ljudima svih zemalja. Ovo petostruko obožavanje pomaže u otklanjanju loših posledica svih grešnih dela. Iskustvo značenja ove mantre daje osobi sumu dobrobiti. Đaini izjavljuju da onda kad se osoba stopi sa ovim univerzalnim obožavanjem, osoba je oslobođena i postiže Moksha. Sikh-upaasana: Preceptor (Guru), koji otkriva Atmu i čini osobu svesnom Njezinog Postojanja kao osobine Realnosti, ima najviše mesto u sistemu štovanja. Zbir učenja Gurua – koji se označava kao Granth Saheb – se uzdiže i štuje od strane Sika. Ova upasaana je proistekla iz izvora Bharathiyske duhovne tradicije. Njezine ideje čine samu bit Bharathiyskih kulturnih obeležja. Hristova upaasana: Gospod Isus je Spasioc. Ljudi su po prirodi skloni da padnu u greh, sa znanjem ili bez znanja. Isis je prolio svoju krv srca na Krstu da bi oslobodio čoveka od greha i očistio njegovu dušu. Sledite ovog Gospoda i njegova učenja koja se nalaze u Bibliji i štujte ga – ovo je Hristova upaasana. Pevajte u njegovu slavu i obožavajte ga kroz himne – ovo je način bogoštovanja koje ova Upaasana predviđa. Muhamedinska-upaasana: "Imaamdaaree khaidaa mey ho, Pygambar mey bharosa." Zadobij samopouzdanje i položi sve teškoće na Boga; imaj podrazmevajuću veru u Moć Boga u svakom trenutku života; prepoznaj to na svakom koraku; - ovo su pravila za svrsishodan život. Osoba mora da dokaže svoju ispravnost u Durbar-u Gospoda, kada osoba položi telo. Tako, osoba mora do samog kraja da sledi direktnu stazu koju je uspostavio Gospod. Za ovo, Sveti Kuran je vodič; on mora da se poštuje i da ga se pridržava do samog slova. Ovo je duhovna instrukcija koje se mora pridržavati u ovoj Upaasana. "Allaho Akbar; La Illah Ill Allah". Ovo je sveta formula Islama. Ona znači da je Bog najviši Gospodar; Allah je neosporeni nenadmašivi Vladar Kreacije. Samo On je vredan štovanja. U Bhagavad Gita, Gospod Krishna kaže, "nema ništa više od Mene." Kuranska formula kaže isto. Muhamedinska upaasana je takođe Oblik iste duhovne prakse, zasnovane na istoj Istini. Sve ove upaasana otkrivaju da, od kad je čovek započeo sa njegovim dugogodišnjim ispitivanjem njegove vlastite istine, on je nagomilao, naročito u Bharathu, ogromno duhovno bogatstvo koje može da ga spasi od žalosti i vezanosti. Bogatstvo je tako prostrano i tako duboko da je preživelo protok vekova široko i duboko kao što je oduvek bilo, nedodatknuto pojavom različitih načina ili influksom drugih oblika štovanja.

119

Pored toga, duhovna mudrost Indije je danas pobedonosni Svetionik, koji sija Jednim blistavim plamenom u zgušnjavajućoj tami, osvetljavajući sve zemlje, obuhvatajući sve rase i očaravajući celo čovečanstvo. Nema veće sreće od rođenja u ovoj svetoj zemlji, Bharath, riznicom ovoga veličanstvene i blagotvorne kulture, koja može da spasi svet. Postajući svesnim ovoga blagoslova je, zaista, izvor neizmerne Anande. Božansko Telo Sociološka osova Bharathiya kulture mora da se jasno razume. Čovečanstvo spada u četiri grupe, kada se razmatraju unutrašnja priroda i sklonosti. Oni se zovu Brahmin, Kshatriya, Vaisya i Sudra. Ovo razgraničenje nije sebična, nepoštena zavera koja je kreirana da učini 'više' da gaze 'niže'. Niti je posledica posledica zavere zavisti da omete ljudski napredak. Najbolje je da se o tome promišlja kao o planu da se potakne ekspanzija ljudskog dostignuća podstrekujući trendove i osobine svake osobe. To je kraljvski put za postizanje ljudskog napretka. Ono radi samo za unpređenje i regulaciju ljudske aktivnosti na takav način da su osigurani harmonija i društveno dobrostanje. Gitacharya, Gospod Krishna, je izjavio, kao što čitaoci već znaju, "Chaathurvarnyam mayaa srishtam guna karma Vibhaagasah tasya karthaaramapi maam Viddhi akarthaaram avyayam." "Ja sam kreirao četiri Varne, Brahmine, Kshatriya, Vaisya i Sudra, na osnovu prirodne naravi i zanimanja svake. Znaj Me kao autora ovih, isto kao i neautora, Nepromenjivog". Kastinski sistem je tako zasnovan na atributima i aktivnostima. Svet je na samom početku bio pretežno Satvički po prirodi i kao posledica svi su bili samo Brahmini. Posle, putem usvajanja raznih zanimanja i razvoja raznih sklonosti i preferencija, tipovi ljudi su raspodeljeni po kastama. Jedana i jedina klasa Brahmina Rshija i Mudraca je posle morala da se odvoji, u interesu društvene pravde i harmonije, kad su se kvalitete karaktera promenile. U Santhi Parva (Mahabharatha), Mudrac Bhrgu je opširno odgovorio na pitanje koje je postavio Mudrac Bharadwaja o ovom razvoju događaja. Odgovor je sledeći: "Brahmini koji su skloni svetovnim užicima, pod uticajem egoizma, pod dejstvom ljutnje, požude i drugih strasti imaju Rajoguna pomešanu sa njihovom unutrašnjom Satvičkom prirodom i tako, oni su klasifikovani kao Kshatriya. U stvari, svi Brahmini ne mogu da budu pretežno Satvički po prirodi, niti svi oni mogu da budu posvećeni čistoj obrednoj aktivnosti. Oni koji se ne pridržavaju Satvičkih ideala Istine i koji ispolje kvalitete Thamogune pomešane sa Rađasičkim osobinama, oni koji su pretežno obadvoje, Thamasični i Rađasični su klasifikovani kao Vaišja. Ostatak, koji provedu njihove živote u poslovima koji uključuju nasilje, oni koji ne praktikuju čistoću i koji su pali u močvaru Tamasičnih načina preživljavanja se klasifikuju kao Šudre. Tako, Brahmini su obeležili razne kaste i osigurali sigurnost i bezbednost ljudskog društva. Ovo je tvrdnja svetih spisa, Sruti." Oni obdareni sa čistim Satvičkim karakteristikama su Brahmini; oni sa Rađasičkim kvalitetima i, kao posledica, opremljeni sa hrabrošću i herojstvom su Kšetrije koji mogu da zaštite čovečanstvo od povrede. Oni koji nemaju ni hrabrost ni junštvo, ali koji su vični u ubeđivačkim talentima i taktikama trgovine i željni da koriste ove veštine na ispravan način su Vaišje. U ovoj klasi, Rađoguna i Tamoguna su spojene. Drugi koji nemaju sklonosti da se podrvrgnu isposnišvu ili sticanju učenosti, koji je praktikuju Sadanu, koji nemaju fizičku izdržljivost i mentalnu hrabrnost neophodnu za borbu, oni koji ne poseduju

120

specijalne veštine potrebne za zanat i trgovinu, su Tamasični po prirodi i tako se angažuju u Tamasičke profesije. Ovo su Šudre. Oni se ispunjavaju sa njihovim radom putem kojeg mogu da doprinesu svetskom napretku i miru. Gore navedene četiri kaste su samo udovi jednog tela; one nisu posebni entiteti. Nema osnova za smatranje da je jedna speriorna, a druga, inferiorna. Svaka radi svoju funkciju tako da telo može da bude zdravo i sretno, tako da svaka može da postigne najviše stanje svesnosti iz svoje vlastite uloge. Tako drevna Vedska Varna organizacija koja je zasnovana na takvim širokim idealima je smatrana Božanskim Planom. Plan je svedočio istinu da su četiri kaste četiri uda jedne Božanske Kosmičke Osobe ili Puruše. Ova istina postaje jasna kada razmortimo Božansku izjavu u Purusha Sukta koja je iz Rig Veda. Braahmanasya mukham aaseet Baahoo raajanyoh Krithah Ooroo thad asya yad Vaisyah Padbhyaam Soodro ajaayatha. U ovoj izjavi, oni sa čistom Satvičkom prirodom i koji su utemeljeni u višem znanju ili mudrosti, to jest, Brahmini, su proglašeni kao lice Kosmičke Osobe; oni koji su pretežno hrabri, fizički jaki, imaju u svojoj prirodi Satvičke i Rađasičke kvalitete, Kšatrije, kao ruke Kosmičke Osobe; oni koji imaju Rađasičku prirodu pomešanu sa Tamasom i koji su efikasni u umetnosti trgovine, Vaišje, kao bedra Kosmičeke Osobe; oni koji su aktivni i angažovani u fizičkim poslovima, oni obdareni sa Tamasom, Šudre, kao stopala Kosmičke Osobe. Gospod je tako opisan u Rg Vedama kao čudesno i veličanstveno utelovljenje takvih komponenata. Ali, ova sveta i duboko značajna Varna organizacija je dopala u ruke neinteligentnih sebičnih ljudi sa ograničenim pogledima i uskim idealima; oni su to tumačili na pismeno po diktatu njihove mašte. Tako su naneli veliku štetu svetu. Kao rezultat, sistem se tumači danas kao plan koji je kreirala većina da suzbija manjinu! "Delovanje, istinski govoreci, je praksa ispravnog ponašanja. Ispravno ponasanje štiti one koji štite njega, kažu sveti spisi. Ako ljudi počnu negovati izvore ispravnog ponašanja, to dobro delo, samo po sebi, će podržati one koji ga praktikuju. Sveti spisi daju nam instrukcije da poštujemo majku, oca, učitelja i gosta kao Boga, i takođe, upozoravaju nas da Istina i Ispravno Ponašanje nikad ne bi trebali da se zanemare." Kasta je Sama Kosmička Osoba koja se manifestuje kao Ljudsko Društvo. To je vidljiva forma Gospoda, očaravajuća u svakom udu. Na veliku je žalost, ova istina nije prepoznata naširoko. To je dobra sudbina ove zemlje, Bharath, da u ovoj Viziji, Gospod, kao fizička integracija "kastinskih udova" podstiče mir i harmoniju, napredak i dobrobit za celo čovečanstvo. Nesvesni ove istine, ljudi izjavljuju da je ovaj sistem samo ljudske izmišljotine i da su u stvari, su svi ljudi jednaki. Oni zasnivaju ovaj zaključak na spoljašnjim karakteristikama i stvaraju uzrujanost na osnovama da je celo čovečanstvo jedna vrsta. Naravno, to je istina das u svi ljudi jedna vrsta. Ali, različite grupe se pojavljuju kao rezultat razlika u karakteru i profesiji koju prihvate. Ovo je neizbežan razvoj. Niko ne može da ospori ovo. Nisu svi Satvični u ovom svetu čovečanstva; samo veoma mali broj je ove prirode. Sudeći iz pukog spoljašnjeg izgleda, osoba ne može da izjavi das u su svi ljudi jedno. Moramo da razlikujemo i razlučujemo i grupišemo one koji su Satvični, Rađasični, Tamasični, ili kombinacija jedne ili više ovih priroda, odvojeno. Niko ne može da kaže da je ovo loše.

121

Uopšteno, pretežno Tamasične prirode su grupisane kao Sudra; ali, među njima, zar nemamo mnoge koji su čistog Satvičkog kvaliteta? Između onih koji su grupisani kao Brahmini, čisti Satvički tip, zar nemamo mnoge koji su pretežno Tamasični? Stoga, Vedska Religija Bharatha je jasno uspostavila da sam izgled ili samo rođenje u porodici ne može da odredi kastu; to mora da se odredi na osnovu karaktera i zaposlenja. Četiri Varne su udovi Božanskog tela, Jednog i Jedinog Gospoda. Svaka je bitna i nužna za svoju vlastitu ulogu. Cilj svake je da služi Gospodu služeći čoveku, izvršavajući je u skladu sa Dharmom, ovlašćenim načinima delovanja i načinima ponašanja. Neki ljudi tvrde da Šudre nemaju ni pravo ni odgovornosti da praktikuju duhovnu Sadhanu ili, Tapas i da Bramini imaju. Ono čega moramo da se setimo ovde je da je restrikcija za Šudra prirodu, ne za individue rođene kao Šudra; odobrenje je za Brahmin prirodu, ne za individue rođene kao Brahmini. Krave su beskorisne kao životinje za jahanje; konji su beskorisni kao davaoci mleka. Ove izjave su utemeljene, ne na mržnji vrsta ili zlobi prema bilo kojoj od njih, nego na prirodi i karakteristikama životinja o kojima je reč. Obadve su četveronošci. Međutim, njihove različite prirode određuju da je jedna korisna radi mleka koje daje, a druga za jahanje. Kaste nisu zasnovane na rasi ili rođenju, nego na unutrašnjoj prirodi i sklonostima, i profesiji prihvaćenoj i praktikovanoj. Sve varnice su vatra. Postoji samo jedna Kasta, Čovečanstvo. Za njih ne može da se izjavi da su odvojene niti ima ikakve potrebe da se tvrdi da one nisu zasebne. Isto tako, ljudi ili individualizovana bića nisu odvojena od Brahmana ili Univerzalnog Apsoluta. Niti ima bilo kakve potrebe da se tvrdi da oni nisu odvojeni. Odnos između Brahmana i Jive nije taj koji se odnosi na istovetnost ili jednotu; nego je to onaj uzroka-posledice. Sve dok nije postignuto oslobođenje, individual je različita, je odvojena. Kada je oslobođena, pošto je uzrok individualizacije odsutan, Jiva je jedno sa Brahmanom. Odvojenost i jednota Jiva i Brahmana su posledice varke vezanosti i svesnosti slobode. Brahman je samo-blistav, samo-svetleći. To nije 'objekat' svesnosti; Ono spoznaje sve objekte. Sve stvari i bića pripadaju kategoriji “viđenog " ili "posmatranog" ili "znanog". Radi se o vidiocu, ne o viđenom. Kada se forma 'vidi', um je 'vidioc'; kada su um i aktivnosti intelekta 'viđene' ili 'posmatrane', onda je svedočanska Svesnost vidioc. Ovaj Svedok ne može da se vidi od strane bilo koga. Sve stvari spoznatljive su telo Atme, ne Atma. Oni su ime-forma kombinacije kao zdele i tave od gline koje deluju na svesnost kao 'viđeno' ili obmanjuju je kao 'srebro' na 'majci-bisera'. Atma jeste; Ona postoji sama po sebi i za Sebe. Univerzum je 'drugo', za druge; on je 'stvaran' i dostupan za druge. Univerzum nema unutrašnje Realnosti. On proističe iz Brahmana i njegova realnost se temelji na realnosti Brahmana. Tako da je njegova realnost niža nego ona od Brahmama. Iluzija koju je kreirao mađioničar da bi zavarao druge ne može da utiče na samog mađioničara. Na isti način, kako je Univerzum skovao Brahman, jasno je da on ne može da utiče na samog Brahmana. Univerzum ili Jagath izgleda kao da je proizašao, jer se doživljava kao takav, i jer se raspada. Ovo troje su samo superimponirane idejne zamisli na Jednu nemodifikujuću Realnost, baš kao što se zmija superimponira na konopac, u sumrak. Ova idejna zamisao je Maya, jer ona skriva i otkriva u isto vreme. Za Maya ne može da se kaže da je nestvarna. Konopac koji izgleda kao zmija se ponovo spoznaje kao konopac, kada zmije nestane. Ali, Univerzum ne nestaje na isti način. Njegovo postojanje ne može da se objasni tako. To je fenomen koji je unikatan, mi ne možemo da ga uporedimo sa bilo kojim drugim. Mi

122

ne možemo da ga odbacimo kao nestvaran ili prihvatimo kao stvaran. On je Sath-Asath, ne Asath. To jest, Stvaran-nestvaran, ne nestvaran. On traje jedno vreme i stoga je stvaran. On ne traje celo vreme i stoga je nestvaran. Stvar može da bude istinita samo dok nije nešto drugačije; dok se bavi sa njim na privremenom, praktičnom, relativnom nivou, Univerzum ostaje kao Univerzum. On je relativno stvaran. Istina je Jedna, ona ima samo jednu karakteristiku. Univerzum ima mnogostruke karakteristike putem Vremena, Prostora i Uzročnosti. Stoga, on je nestvaran. Sankara je objavio da je Jagath ili Univerzum nestvaran. Kada je najviša Istina poznata, Univerzum se otkriva samo kao prikaz na Stvarnom, i kao različit od temeljnog Brahmana. Pošto je Jagath nametnut od strane uma na Brahmičku Istinu, on takođe treba da se tretira kao Brahmički fenomen. "Sarvam Khalvidam Brahmam" (Sve je ovo zaista Brahman). U stvari, Brahman i Maya imaju intiman odnos. Istina, kad se jednom ustanovi i učvrsti, nikad ne može da se promeni. I Maya nije fundamentalno istina. Ono što je naučeno pod uticajem privida je pseudo-znanje. Mithya jnana; to je Avidya (neznanje). Mithya ili Avidya će nestati čim je se Privid negira i Istina se shvati. Maya nije ni nevalidna ni validna. Univerzum izgleda svakome u skladu sa njegovom tačkom gledišta ili uglom posmatranja. On nema neovisno postojanje, odvojeno od idejnih zamisli koje posmatrač projektuje od sebe. Njegova podrška i održavanje je Brahman. Brahman je neodtaknuti Uzrok. Efekat neće imati nikakav efekat na njega. Maya je efekat koji je sklon neminovnoj promeni. Brahman je Jedna Vrhovna Istina, koja je uzela formu mnogostrukosti Jagath-a, kao posledica uticaja Maya-e. Kada se Brahman spozna kao sa Maya-om, On postaje materijalni Uzrok Jagath-a. On je u Jagathu kao Jagath. Za Brahman je rečeno da je instrumentalni Uzrok Jagath-a, ali Maya je izazivajući uticaj. Brahman je iznad i uzroka i posledice. On ne možeda bude uzrok, ni instrumentalni ni materijalni. Jagath može da se zamisli kao slika, čije čisto platno je Brahman i boje razmazane po njemu su Jagath, privid imanentan na kanvasu. Ljudske figure su tamne. Jiva je onaj koji doživljava bol i žalost kroz njegovo sudelovanje u Jagath-u. On je 'viđeno', 'posmatrano'. Brahman je Istina; Jagath je Igra, Pantomima, Zabava. On je manifestacija Volje koja je latentna u Brahmanu. Prepoznati Volju iza Igre je postignuće oslobođenja. Dhyana (meditacija), Puja (obožavanje), Karma (obredi i rituali) i druge aktivnosti su uspostavljene za one koji su previše tupi da prepoznaju ovu Volju. Samo oni koji mogu da se odreknu trostrukih plodova svetovnog nastojanja mogu da tvrde da imaju pravo da slede stazu Mudrosti (Jnana). Sadhake na Vedanstskoj stazi moraju da budu opremljene sa

1. Sposobnošću da razlikuju prolazno od večitog. 2. Odlučnošću da se odupru svetovnim i onostranim užitcima. 3. Zadobijanjem kontrole čula, samokontrolom, nevezanošću, moralnom čvrstinom, verom i

staloženošću i 4. Jakom žudnjom za oslobođenjem.

Sve stvari moraju da se sagledaju kao proizvodi Božanske Volje i da se koriste sa štovanjem da će ovo znanje zasjati u Svesti. Staza svete aktivnosti i staza intelektualne razlikovanja, Karme i Jnane, su namenjene različitim Sadhakama. Nije moguće mešati to dvoje i slediti ih zajedno. Ispravno življenje može da da novi život; prosperitet je dar znanja Dharma-e; oslobođenje je dar znanja Brahmana. Svesnot Brahmana ne zahteva

123

njegovo nastavljanje i konstantnost prakse bilo koje Sadhane. Ono ne ovisi o izvršavanju bilo kakvih specifičnih dužnosti i obaveza. Dve su vrste oslobođenja: Trenutačno i Postepeno. Prvo je rezultat postignuća mudrosti, Jnana-e. Drugo je rezultat Upasanae, duhovnog učenja i Sadhana-e (duhovne vežbe). Jnana je čisto, nepomešano monističko iskustvo. Bhakti ili Devocija ima prirodu Vrhunske Ljubavi, karakterizovana sa Ljubavlju prema Bogu, samo radi Boga.

124

PRASNOTTARA VAHINI: ODGOVORI NA DUHOVNA PITANJA VIII. Yoga i Moksha Odgovori I. Telo i Indrije IX. Jnana i Yoga II. Četrnaest Loka X. Brahmavidya i Žene III. Četiri Asrama XI. Asrama i Varna IV. Moksha i Karma XII. Sastre i Sanyasa V. Vidya i Bakti XIII. Mantra i Japa VI. Prepreke ka Moksha XIV. Thapas VII. The Panchakosas XV. Ashtaanga Yoga Odgovor Prasna znači 'pitanje'. Uttara znači 'odgovor', i Vahini stoji za 'reku'. Ova knjiga je reka pitanja koje su pobudile odgovore od strane Bhagavan Sri Sathya Sai Babe. Među zadacima koje je Bhagavan preuzeo za vreme inkarnacije, On je izjavio kao osnovu, jedan koji On zove, "razjašnjenje i pročišćavanje religijskih svetih spisa čovečanstva ". Svaka Vahini koja izvire iz Njega je činila ovu službu jednom aspektu ili drugom aspektu duhovnog uzdizanja čoveka. Ova Vahini je jedna od najranijih u seriji, kako traži da razjasni osnovne koncepte i pravila religije, naročito tehničke reči i izraze koji traže da se konkretizuju. Dosad izdavane kao Dodatak jednoj Vahini, Gita Vahini, sada se stavlja u ruke tragaoca kao ključna publikacija, koja pomaže čitaocima svih Vahini u seriji. Drevna Mudrost (Sanathana Dharma), Večita Staza je preneta potomstvu u rečima, koje su pretrpele izvrtanje, obezvređivanje, razblaživanje i klevetu isticanjem vremena i kontroverzijama među komentatorima. Varna, Ashrama, Yoga, Sanyasa, Yajna, Karma – one su interpretirane od strane dijalektičara i praktikanata raznih škola i sekta, na zbunjujuće i kontradiktorane načine.

125

Bhagavan je odlučio da razreši zapletno. Njegova primerna ljubav i strpljenje zaslađuju ne samo svaki odgovor, nego i svako pitanje također, jer, On je, postavljajući se u ulogu onoga koji pita, učinio razjašnjenja potpunim i plodonosnim. N. Kasturi, 14. januar 1984. godine I. Telo i Indrije Q. Zašto se kaže da je ovo ljudsko telo sastavljeno od 5 elemenata, Panchabhutha? A. Pošto je proizvod Pet Elemenata. Q. Koji su tačno Pet Elemenata? A. Akasa, Vayu, Agni, Jala and Prithvi, koji se obično nazivaju eter, vazduh, vatra, voda i zemlja. Q. Odakle su oni potekli? A. Svaki sledeći je proizašao iz prethodnog. Q. Šta je uzrok provog, pa tako i svih pet? A. Brahman, nepromenjivi, stalni, Osnova. Q.Koji koje odnos između ovih Pet Elemenata i ovog ljudskog tela? A. Iz Brahmana je nastala Yathna i Mahath (Napor i Kosmos); iz ovih je rođena Akasa, iz Akase je rođen Vayu, iz Vayu Agni; iz Agni, Jalam; i iz Jalam, Prithvi. Ljudsko telo je rezultat kombinacije svih ovih pet. Q. U kojoj se formi ovi elementi održavaju u telu? A. Svaki element je ponovo postao petostruk i ušao u kompoziciju tela. Q. Prvi - Akasa, koji su pet koji je postao? A. Onaj koji shvata (Jnaatha), manas, buddhi, ahamkaram, panchakam. Q. Govoreći kao o onon što je "u telu", kako se ovi nazivaju? A. Oni se znaju kao "unutrašnja čula". Q. Sada, koje su pet formi sledećeg elementa Vayu? A. Samaana, Vyaana, Udaana, Praana, i Apaana. Q. I, u telu, kako se oni zovu? A. Pancha Praanas, pet vitalnih vazduha. Q. I Agni – element Vatre? A.Taj element je postao senzorni organi: uho, koža, oko, jezik, nos. Q. I kako su oni podeljeni? A. Kao Jnanendriya, organi znanja. Q. Reci mi, šta su Jalapanchakas, onih pet koje je postao element voda. A. Sabda, Sparsa, Rupa, Rasa, Gandha (Zvuk, Dodir, Oblik, Ukus i Miris).

126

Q. Da li i oni takođe imaju posebno ime? A. Poznati su kao Pancha Thanmaathraas – Pet Suptinosti. Q. Zemlja element je van Pet. Kako se to očituje u telu? A. Vokalni organi, ruke, noge, genitalije i ekskretorni organi. Q. I oni su poznati kao…? A. Kao Karmendriyas - organi akcije. Q. Umesto da se ovo telo smatra kao da je nastalo na ovaj način od strane elementa kao jedne celine, Vedanthini kažu da ima mnogo delova u njemu! Je li to istina? A. Nema "mnogo", ali ima tri. Neki kažu da ima četiri! Q. Oh! Koji su to? Kako se zovu? Treće i četvrto? A. Sthula deha (grubo telo), Sukshma deha (suptilno telo) and Kaarana deha (uzročno telo). Neki tvrde da ima i četvrto koje se naziva, Maha Kaaranadeha (Super-Kauzalno telo) također. Q. Šta se tačno podrazumeva pod Sthula deha, grubim telom? A. Misli se na telo koje se sastoji od 25 elementarnih principa koji sam ranije spomenuo. Q. Šta se podrazumeva pod Sukshma telom? A. 5 Jnanendriya, 5 Than-Maathras, 5 Praanas, Manas i Buddhi – ovih 17 kombinovanih kategorija čine suptilno telo. Q. Ono se zove samo Sukshma deha ili ima još neko ime k tome? A. Zašto ne bilo? Ima. Poznato je također kao Thaijasa. Q. I poznato je da pripada bilo kojem stanju ili Avastha? A. Da, tako je. Q. I koje mu je ime? A. Stanje Sna. Q. Da li hoćete da kažete da Grubo Telo nema pripisanog stanja koje mu je pripisamo? A. Naravno da ima. Q. Kažite mi ime toga stanja. A. To je budno stanje, Jaagrath. Q. Šta je kauzalno, Kaarana deha? A. Tamo je, Chiththam ili Svesnost združena sa Znalcem, Principom Znanja, Jnaatha. Q. Pod kojim imenom je ponato? A. Praajna. Q. A stanje? A. Stanje je Sushupthi, Duboki San.

127

Q. Također mi reci, šta podraumevaju pod Super-Kausalnim Telom, četvrtim. A. Čista svesnost koja nije pomešaba ni sa kojim Thathwa ili elementarnim principom, Večiti Svedok, Samo Svetleći. Oni ga takođe nazivaju kao Maha Kaarana Deha. Q. Da li ima ima ime kao i ostali? A. Poznato je kao Hiranyagarbha. Q. I stanje? A. Bez stanja, ono je iznad svih stanja svesti i tako se naziva A-kshara Purusha. Q. Vraćajući se Grubom Telu, koji su specifični proizvodi koji se pripisuju Elemenatima koji su se ujedinili da ga sačine? A. Zemlja, kosti, koža, meso, vene, kosa. Q. Od vode, Jala? A. Krv, urin, pljuvačka, sluz, mozak. Q. Od Vatre? A. Glad, žeđ, san, lijenost, druželjubivost. Q. Šta proizvodi Vayu element….? A. Aktivnost, pokret, brzinu, sram, strah. Q. Element Akasa u telu mora da bude odgovoran na sličan način za neke posledice. A. Da; za požudu, ljutnju, pohlepa, ponos i zavist. Q. Čovek ima mnogo poteškoća, nije li tako? Da li ove posledice njegovog sastava imaju išta sa njegovim poteškoćama? A. Izgleda da imate neke sumnje. Razlog cele njegove agonije je ova grupa grubih kvaliteta. Poteškoće, takođe, nisu mnoge iako mogu tako da izgledaju. One su samo četiri vrste. Zovu se Vasane. Q. Koje su četiri Vasane? A. Telo, um, bogatstvo i seks; iako druge postoje, sve se u osnovi baziraju na ovima. Q. Čovek se u svom ponosu šepuri slepo; šta je ovaj egoizam koji ga tera da nastavi? Koliko vrsta egoizma postoje? A. Postoje četiri tipa: sujeta klana, sujeta bogatstva, sujeta mladosti i sujeta školovanja. Iako postoje drugi tipovi takođe, mogu da se grupišu pod ove. II. Četrnaest Loka Q. Čuo sam da je rečeno da su sve Loke telu čoveka! Neki iskusni ljudi i neki ljudi poučeni Šastrama su tako rekli; da li je to istina? Šta su te Loke? Gde se nalaze? A. Da. One su: Bhu-loka u stopalima, Bhuvar-loka u genitalijama, Suvar-loka u pupku; Mahar-loka u srcu, Jana-loka u grlu, Thapo-loka u centru između obrva i Sathya-loka na vrhu glave. Ove se zovu Više Loke, one se nalaze u telu čoveka. Postoje Niže Loke, također.

128

Q. Koje su niže Loke? Gde se one nalaze? A. Athalam u tabanima, Vithalam na noktima, Suthalam u petama, Thalaathalam u bokovima, Rasaathalam u kolenima, Mahaathalam u bedrima i Paathalam u anus. Q. Ako su sve Loke u telu – sa pet elemenata kao komponentama – šta se dešava sa Saptha Samudras, sedam legendarnih mora? Da li su oni također u telu ili u umu? A. Kada je telo boravište svih Lokas, kako mogu sedam mora sama po sebi da imaju posebnu egzistenciju? Oni takođe su 'u' telu. Lavana ili Slano More (urin), More Trskinog Soka (znoj), Sura ili More Vina (čula), Sarpi ili More Maslaca (semen), Dadhi ili Maslac-Mleko More (sluz), More Mleka (pljuvačka), i More Čiste Vode (suze). Q. Pričao si o nekoliko tipova Agni ili Vatre; koji su to? Kako se zovu? A. Zovu se Panchagni, zato što ih ima pet: Kaala-agni, vatra vremena; Kshudha-agni, vatra gladi; Seetha-agni, hladna vatra; Kopa-agni, vatra ljutnje, i Jnana-agni, vatra znanja. Q. Gde one borave? A. U stopalima, pupku, stomaku, oku i srcu. Q. Pored ovih, izgleda da ima mnoštvo Naada ili Zvukova, takođe. Čuo sam da neki pričaju o njima. A. Da, postoje. Q. Da li su oni u telu takođe? Koliko vrsta ih ima? I kako se zovu? A. Ima deset vrsta; svi su u grubom telu: Laladighosha, Bherinaada, Chancenaada, Mrudanganaada, Ghantanaada, Kalanaada, Kinkininaada, Venunaada, Bhramaranaada, and finally, Pranavanaada. Ovo su razni oblici Zvuka. Q. Ako je cela kreacija obuhvaćena u ovaj sastav od pet elemenata, tela, šta su Anda-anda, Pinda-anda i Brahma-anda? A. Anda-anda znači cela ova kreacija, koja je odgovorna za evoluciju i involuciju; pokretnu i nepokretnu Prirodu, kao što se još naziva. Pinda-anda je ime za Unutrašnji Princip cele ove dualnosti, posmatrača i posmatranog, činioca i čina, itd. To je Dualnost koja stvara rođenje za rođenjem, prema karmi janma. Brahma-anda znači skup Mahabhutha ili Unutarnjih Sila Pet Elemenata: Atma se odnosi na Akasa, Jivatma je povezana sa Vayu, Prathyagathma proizvire iz Agni, Chaithanya-Brahma koji je povezan sa Jala elementom i Paramathma, koja je povezana sa Dharani (zemljom) elementom su sve uključene u tu koncepciju Brahma-anda. To je ta Sila koja čini da elementi funkcionišu; iznad njih je Avyaktha-Brahma, Nepojmljivi Apsolut. Q. Swami! Ne razumem jasno ovaj radije složen subjekt. Molim te objasni mi to na način neke jednostavne ilustracije. A. Pa, Anda-anda je crna retina oka; Pinda-anda je unutrašnji krug u njoj; Brahma-anda je svetlost koja sija unutar. Raskoš te Svetlosti je Brahma. III. Četiri Asrama Q. U ovom kosmosu koji je ljudsko telo, koja je najbolja Dharma da se sledi? Koji Asram je najpogodniji za tu Dharma? Koliko Asrama postoji sve ukupno?

129

A. Postoje četiri Asram sve zajedno; ako znaš za njih, možeš sam da odlučiš koji Asram treba da ispuniš, mereći svoja postignuća, napredak i sposobnost. Brahmacharya, Grihastha, Vaanaprastha i Sanyaasa su četiri Asrama. Q. Različita objašnjenja su data od strane raznih ljudi za stanje Brahmacharya i stupanj koji on predstavlja. Želeo bih da saznam od tebe stvarno značenje toga stepena. A. U redu. Veruje se da svi koji nisu postali Grihasthas imaju pravo da se zovu Brahmacharis. Ovo je pogrešno. Samo oni koji drže svoj um podalje od zabluda sveta, koji su stalno udubljeni u misao o Bogu, oni koji ne vide ni ne čuju lake i zabavne stvari, koji idu za dobrim ukusom, oni koji ne padaju u radost ili žalost, koji održavaju njihov um, inteligenciju i samo-svesnost u dobrom u dobrom stanju na način da su stalno udubljeni u trajnu kontemplaciju Brahmathathwa – samo takvi imaju pravo da se nazovu, Brahmachari. Q. Što tačno Grihastha znači? A. Biti oženjen i živeti sa ženom i decom ne podrazumeva Grihastha Asrama kao što većina ljudi misli. Bez odricanja od dužnosti koje su povezane sa kastom i statusom, osoba mora da se odnosi prema svima sa istom pažnjom – rođacima kao i svima ostalima. On mora da bude svestan prava starijih i obaveza mlađih; on mora da bude pun saosećanja i volje da pomogne; on bi trebao da se odnosi sa ljubavnom ljubaznošću prema svima koji su ovisni o njemu; on mora da postane mudriji sa svakim novim iskustvom u svetu; on bi trebao da prouči Šastre i da bude oprezan da čini Dharma i izbegava Adharma; on mora da podupire i štiti njegovu ženu i decu sa osećanjem odgovornosti; on mora da savlada Osam Egoizama, uobraženost koja se razvija iz porodice, bogatstva, karaktera, lične lepote, mladosti, obrazovanja, mesta odakle potiče i čak postignuća u odricanju. Sa svešću o četiri cilja, Dharma, Artha, Kama i Moksha, i bez ponosa na materijalne posede iako ih može da poseduje u obilju; koristeći deo dana u službi drugima; bez zavera protiv bilo kojeg drugog domaćinstva; on sam zaslužujući poverenje svoje žene i imajući ženu kojoj veruje, svako razumevajući ovo drugo i sa punim poverenjem u drugo; takvi su putevi na koji se Grihastha manifestuje. Q. Što, onda, znači Vaanaprastha? A. Na tom stupnju, čovek oseća da su sve dualnosti netačne i bez osnova. On se odriče svih želja; odbacuje sve vezanosti za svet; ne voleći mesta gde je previše ljudi; nestrpljiv je da postigne pobedu kroz Manthrajapa i tako vodi život odricanja, jedući samo nekuvanu hranu, uglavnom voće i lišće, umereno; kreće se u društvu mudraca i maharshija; sluša njihova učenja i kreće se nepokolebljivo stazom realizacije Gospoda. Vaanaprastha mora da dobije saglasnost od svoje žene kada se opredeli za život u samoći radi života u Sadhani i on takođe mora da ima dovoljno sredstava za svoju decu. Ako je međutim, žena voljna da ga sledi, on mora da je povede na njegov duhovni put. Oni stoga moraju od tada da žive kao brat i sestra i ne kao muž-žena. Ukoliko se ovaj novi odnos održi, život kod kuće može također da se transformiše u Vaanaprastha. S druge stane, ukoliko se nastavi sa starim načinom života, život u šumi ne znači Vaanaprastha. Vaanaprastha ne sme da ostane u residenciji oženjenih ljudi. On mora da poštuje zavete koji su propisani za svako doba godine. On mora da se suprostavi kiši, suncu i hladnoći za vremene sezona. On mora da bude budan protiv uvlačenja u fizička zadovoljstva radi nestalnosti uma. On mora da traži i pronalazi zadovoljstvo samo u kontemplaciji Gospoda i u razmišljanju o njegovoj Slavi. Q. Šta Sanyaasa znači? A. Sanyaasa je iznad i poviše svih podsticaja čulnih i objektivnih užitaka. Sanyaasi smatra kontemplaciju Gospoda kao sam svoj životni dah, esencijalnom nužnošću uvek i na svim mestima radi samog postojanja; on zadobija radost samo iz ove kontemplacije. On zna da bogatstvo i rodbinski odnosi, privrženost i vezanost su sve trenutačne i da su podložne propadanju i kraju. On odbacuje sve spoljašnje

130

što ga podseća čak i na kastu-status i samskare kao Upanayanam; on nosi narančastu haljinu prosjaka; on ne živi u naseljenim mestima; on živi na ono malo hrane koju dobije; on ne ocrnjuje mesto gde ne dobije hranu; ne jede dva puta u istom mestu niti spava dva dana za redom u istom mestu; on čak pobeđuje iskušenje spavanja i jela; ne mari mnogo za rigor sezona; on je uvek radostan i sretan u društvu Gopsoda koga zaziva svojom Dhyanom. Q. Ovih dana, postoje mnogi ljudi obučeni u narančasto koji se kreću okolo kao Sanyaasini. Da li su svi oni opskrbljeni sa disciplinama koje si naveo prethodno? A. Naravno, nije mali broj ljudi koji su tako opskrbljeni. Ali nije moguće reći da su svi takvi. Q. Postoje mnogi koji, iako Sanyaasini, uspostave Asrama i uključe se u svetovne poslove i svetovne posede i koji se bore za svetovni raskoš i moć. Šta reći za ove? A. Za istinsku Sanyaasu i za odstupanje od svih mentalnih uznemirenja, institucije kao što su Asrama koje spominješ su veliki hendikepi. Za one koji bi trebali da se odreknu svih težnji sa namerom, napor za uzdržavanje i napredak Asrama je prepreka na putu. Ne moram da vam kažem kojim imenom se takvi Sanyaasini treba da nazivaju. Mogu samo da kažem da ne zaslužuju ime, Sanyaasin. Q. Swami, kako može napredak Asramas, koji pomaže ljudima kao što smo mi da spoznamo način Oslobođenja, može da bude vezanost? I kako mogu Asrama da nastave bez novca? Nadam se da nije loše prihvatiti pomoć koja se dobrovoljno daje. A. Moj dragi čoveče! To je krađa ako je brava razbijena i vrednosti su uzete, ili ako su sklonjene kroz rupu u zidu; to je krađa, ako vas osoba nežnim rečima za vreme dnevne svetlosti ubedi da se rastanete sa vašim dragocenostima. Ako Sanyaasin baci oči na bogatstvo, iz bilo kojeg motiva, to je štetno za njegov duhovni napredak. On bi trebao da preda sve takve zadatke nekom povrenja vrednom pokloniku i da samo bude nezabrinuti svedok. Njegova dužnost je da nadgleda da osobe koje traže Aasraya (Pomoć) imaju duhovnu pomoć, ne da bi pomogli Asrama da se razvija i napreduje. Plamenovi želje da učinite da Asrama raste će prerasti u lomača samoživog egoizma i sagreti sve što je hvale vredno kod Sanyaasina, naročito njegovu Atmaananda. Vatra će uništiti ne samo Sanyaasina, nego takođe i ostale koji su ovisni o njemu za vođstvo. Osećaj "Ja" i "Moje" su takve varnice koje uzrokuju destrukciju. Čovek mora da se veže za vodiče koji su lišen ovih. Ali kad jednom Asrama postane primarni faktor, takozvani "vođa" mora da se veže za ljude! Trebalo bi da bude obrnuto. On ne sme da bude ovisan o svetu; on mora da bude slobodan od svih ovisnosti. Ovo je znak Sanyaasina. IV. Moksha i Karma Q. Oni pričaju i o Avadhutha takođe. Ko se tako zove? Koje su njihove kvalifikacije? A. Kao Vaanaprastha i Sanyaasi, oni takođe moraju da budu slobodni od svih vezanosti i mržnje; oni nemaju nikakvog interesa o njihovom okruženju; bilo da je šuma ili grad, nisu ni malo zabrinuti. Oni nemaju odnose sa drugima. Ne obraćaju pažnju na prošlost, sadašnjost ili budućnost. Oni idu po trnju i kamenju, tihi, smešeći se za sebe, uvek radosni, uvek budni, ne tražeći udobnost i sklonište, ne tražeći mesto gde će da spavaju ili da jedu; jer je Ananda njihova Ahara (hrana). Postoje Avadhutha čak i danas na Himalajama, u tihim pećinama, uronjeni u njihovu vlastitu unutrašnju Atmaananda. Ne mogu svi da ih vide. Samo dobra sreća može da vas donese u njihovo prisustvo. Ali postoje mnogi koji se pretvaraju da su Avadhutha i koji idu unaokolo sa tim imenom. Pravi ne bi tražili ljude; niti bi se pojavljivali u javnosti. Čak ako pogreše put i ako dođu među ljude, oni se iskradu tiho, najmanje od svega skrećući pažnju na sebe. Kada pronađete Avadhutha koji se slobodno kreće u društvu i meša sa ljudskim poslovima, uzmite ga za Yamadhutha, čudoviste!

131

Q. Koliko dugo je čovek vezan za Deha-dharma, obavezu i zadatke povezane sa telom? A. Sve dok Jivatma nije spoznata. Kada se to otkrije i spozna, nema više potrebe. Q. Koliko dugo je osoba svesna same ove Jivatme? A. Dok se potok ne ulije u more. Dok potok Jivi ne dosegne izvor odakle je potekao, More Paramatme. Q. Šta je Moksha? A. Moksha je Oslobođenje od svega što veže. Drugim rečima, postignuće uvek postojećeg, uvek stabilne, uvek čiste Atma-thathwa; odbacivanje uvek promenljivog, uvek nerealnog, nečiste Deha-thathwa. Q. To postignuće nije za sve, zar ne, Swami? A. Zašto tako govoriš? Svako ko se opskrbi, može to da postigne; oni koji učine napor, dostižu to. Svako ko je bolestan ima pravo na tablete; ne možeš da kažeš da samo neki među njima imaju pravo. Ali, ukoliko su tablete skupe, samo oni koji mogu da ih priušte, mogu da imaju koristi od njih. Milost Božiju je teško zadobiti; morate da platite visoku cenu. Platite cenu, to jest, zaradite je Sadhanom i Milost Božija će vas spasiti ize ove Bhavaroga (bolest svetovnosti). Q. Ko su oni kojima je najpotrebnija ova Sadhana? A. Svi koji čeznu da budu spašeni od poplave "rođenja-smrti" koja ih sada udara. Q. Baba! Koji je uzrok zašto je čovek rođen? A. Učinak Karme. Q. Koliko oblika Karma postoje? A. Tri! Loša, dobra i mešovita; neki dodaju četvrtu, Karma Jnanija koja nije ni dobra ni loša. Q. Šta je loša Karma? A. Ona se zove Dushkarma. To je kad se sva dela čine bez straha od Boga ili pada u greh; kad se sva dela čine dok je osoba pod uticajem šest neprijatelja, Kama, Krodha, Lobha, Moha, Mada i Maatsarya; kad se sva dela čine da se otkrije zver u čoveku, koje ne ukazuju da sa njim upravlja Viveka, Vichakshana i Vairagya; koja su bez Daya, Dharma, Sathya, Santhi i Prema – ovo su Dushkarme. Q. I Sath-Karme? A. Sva dela koja se čine u strahu od Boga i greha; sva dela koja se čine sa Sathya, Dharma, Santhi, i Prema; ovo su Sathkarme. Q. Šta su Misra-karme, one mešovite? A. One su ineresantna sudbina. Iako su dela dobra, iako izgledaju da su podstaknuta strahom od Boga i greha, još uvek, ta dela otkrivaju impulse koji su prilično suprotni. Ljudi počinju da grade odmarališta i centre za distribuciju vode, na primer, ali ne plaćaju radnu snagu redovno i adekvatno. Njiihov cilj je samo da steknu nešto slave. Oni daju siromašnima beskorisnu odeću i pohabne novčiće kao milostinju. Što god da rade, njihov razlog je da dobiju publicitet. Q. Pričao si i o Jnanakarma, Svami. A. Da; Jnanakarma je ime koje se koristi za sva dela učinjena da se nauči iz svetih spisa ili od starijih ili od učitelja, način kako da se pobegne iz ropstva dualnosti i lažnosti sveta i da se razvije vera u vrednosti Satje, Darme, Šantija, i Preme; sva dela koja vode ka sjedinjenju individue u Univerzalni Apsolut.

132

V Vidja i Bakti Q. Swami, čuo sam da ljudi često koriste reč Amanaska. Šta ona znači? A. Ova cela kreacija, kada se spozna kao puko Viđeno od strane večnog Vidioca, Svedoka, jednostavno nestane, kao magla pod Suncem. Taj nivo je poznat kao Amanaska. Q. Šta se dešava sa znanjem? A. Čak i to nestaje! Q. Ovaj Svedok o kojem si pričao, gde on boravi u stanju sna? A. On je u Jiviju; on ne samo da svedoči, nego on takođe tkaje i kreira sve što vidi. Q. I za vreme dubokog sna? A. On je u Potpunoj (bez Modifikacija) Stvarnosti. Q. I, u četvrtom stadijumu, stadijumu iznad dubokog sna, Thurija? A. On je stopljen u Iswara-sthana, ovaj nepromenjivi Entitet. Q. Šta se podrazumeva pod terminom Paramaartha? A. Parama Artha, to jest, iznad i poviše ovog sveta koji je ograničen telom i čulima. Q. Neki također pričaju o Parama-pada. Šta je to? A. To je bez Nama-Rupa ili Imena-Forme i Kriya-Rupa ili Dela-Forme. Q. Svami! Da li Bog prevazilazi Univerzum ili je sadržan u Univerzumu? A. On ispunjava Univerzum i također je iznad njega; tako da nema mesta koje je izvan Njega; sva mesta su unutar Njega; sva Imena su Njegova; nijedno Ime nije strano Njemu. Q. Kako se Bog koji ispunjava Univerzum oslovljava? A. On može da se zove raznim imenima: Paramapada: Bezgranično Otvoreni, Paramaartha, A-sarira (Ne-Telo), Paripoorna (najpunija Punoća), A-vaabg-manogocharam (Neshvatljiv rečju ili mišlju). On ima mnogo imena. Q. Da li je ovo Sath, ovaj Entitet, drevni ili novi, Sanathana ili Nuthana? A. Naravno, on je Sanathana, ne Nuthana. Q. Šta je krajnja Purushartha? A. Zašto, Moksha, naravno. Q. Kada se priča o Vidji, Svami, čuo sam da neki spominju Četiri Vidje. Koje su to? A. Da; one su Aanveekshaki, Thrayee, Vaartha, i Dandaneethi. Q. Ova imena su nova za ene. Šta je tačno Aanveekshaki? A. Vidja kojom osoba može da pravi razliku između Atma i Neatme. Q. I Thrayee…? A. Vidja kojom osoba može da dosegne Swarga ili Raj kroz odgovarajuće rituale i Karmu.

133

Q. Šta Vaartha uči? A. Poljoprivredu i druge produktivne napore. Q. Šta Dandaneethi znači? A. Vladari i čuvari društva vladaju i čuvaju, prema ovoj Vidji; ona je esencijalna za zaradu i užitak u bogatstvima i žitoprinosima. Q. Koje od ovih strovaljuju čoveka u ciklus rođenja? A. Sve, osim prve, Aanveekshaki. Q. Gospodarenje umum se smatra esencijalnim za duhovnu pobedu. Ali da bi se pročistio um od sveg zla, koje su vrline koje trebamo da negujemo? A. Četiri su osnovne vrline: Maithri, Karuna, Muditha i Upeksha. Q. Moram da ti smetam Svami da objasniš i ove također. A. Druželjubivost i društvo poniznih i dobrih; ljubav prema Imenu i Obliku Gospoda – one su uključene u Maithri; Karuna je saosećajnost koju osoba oseća prema bolesnima. Q. Koja je vrlina koja se naziva Muditha? A. Muditha je radost koju osoba oseća kad sretne ljude koji su darežljivi, koji služe druge, koji pomažu onima u nevolji, itd. Q. Upeksha? A. Ne-učestvovanje; osećaj ravnodušnosti prema zlim; niti ih voleti niti ih mrzeti. Q. Baš kao ove četiri vrline, neki također pričaju o četiri tipa Bhakthi; koja su to, Svami? A. Moj dragi čoveče, svi razni tipovi mogu da se uključe u četiri kategorije; Aartha, Arth-aarthi, Jijnaasu i Jnani. Aartha je osoba koja je mučena agonijom ili nevoljom. Q. Šta Arthaarthi znači? A. Oni koji žele Artha ili bogatstvo ili duhovnu moć i zbog toga, obožavaju Boga i mole Mu se za tu blagodat. Q. Jijnaasu, rekao si. Ko su oni? A. Oni koji traže oslobođenje postojano i čvrsto, i koji idu u potragu za Apsolutom. Q. I Jnani? A. Onaj koji je pobegao od dualne svesti, Dwandwa bhava; koji je spoznao svoju identičnost sa osnovnom Istinom Univerzuma. Q. Reci nam imena nekih koji su postigli slavu putem ovih tipova Bhaktija, Svami. Onda će nam biti jasnije. A. Oh, ima mnogo imena. Među Aarthabhakthama, mogu da vam kažem za Droupadi, Prahlada, Sakkubai; među Arthaarththijima, Dhruva, Arjuna i drugi; među Jijnaasuima, Uddhava, Radha; među Jnanijima, Suka, Sanaka, i drugi.

134

VI Prepreke Mokši Q. Čak oni koji idu stazom duhovnog napretka prema cilju, Mokši, imaju, izgleda, velike prepreke, Svami. A. Da, prošle, sadašnje i buduće prepreke. Q. Koje su to? Koje su prepreke iz prošlosti? A. Prisećanje i pamćenje prošlosti i uznemirenost usled njih. Q. A prepreke iz sadašnjosti? A. One deluju na četiri načina! Vishaya-aasakthi, (pridavanje pažnje prema svojstvenostima tekstualng kriticizma radije nego osećaju za poučavanje), Prajnaa-maandyam (lenjost intelekta koja sprečava da se shvate reči starijih i mudrih), Kutharka (nepoštenje) i Viparyayaduraagraha (opravdavanje svoje vlastite izjave kao tačne, putem prevelike uobraženosti). Q. Koja je priroda prepreka iz budućnosti? A. Budućnost kreira prepreke jer očekuješ nevolje i brineš o njima čak i pre nego što se pojave. Q. Čuo sam da ljudi pričaju o četiri tipa bića; nisam baš siguran koja su to. A. Andaja, Swedaja, Udbijja i Jarayuja. Q.Šta ove reči znače? A. Andaja znači rođen iz jaja; Swedaja, rođen iz znoja; Udbijja, rođen od zemlje i Jarayuja, sisari. Ptice su dobar primer prve grupe; vaške, itd. druge; mravi, biljke i drveće treće; i ljudi, stoka itd. četvrte. Q. Pa, Svami! Među onima koji su teisti i koji obožavaju Boga, da li postoje posebni tipovi? A. Naravno! Postoje četiri tipa među njima također. Q. Njihova imena? A. Dwijas, Munis, Alpabudhdis i Vidithatmas: Dvaput-rođeni, Askete, Tupi, i Znalci Atme. Q. Zašto se tako zovu? Koje su posebne karakteristike svakog tipa? A. Dvaput-rođeni prepoznaju Boga kao u Vatri koju štuju; i sa tim ubeđenjem oni Ga obožavaju. Q. Muniji? A. Oni prepoznaju Boga u svojim srcima. Q.Šta je sa Tupima? A. Oni zahtevaju slike, fotografije, i neke druge vidljive predstavnike Njegove Lepote i Slave. Oni tako obožavaju. Q. I znalci Atme? A. Oni prepoznaju Boga kao imanentnog u Univerzumu i vide samo Njega gde god da se okrenu. Q. Mogu li da pitam ko je među ovima najveći? A. Svaki je velik na nivou koji je postigao; ali prirodno je, oni koji mogu da iskuse Gospoda posvuda celo vreme su najveći.

135

Q. Svami! Koje su osobine karaktera koje trebamo da izbegavamo, to jest, koje su prepreke na stazi onoga koji traži Oslobođenje od ciklusa Rađanja i Umiranja? A. Njih šest, Ari-shadvarga: Kama, Krodha, Lobha, Moha, Mada i Maathsarya; ove trebaju da se izbegnu. Q. Šta je tačno Kama? A. Želja za bogatstvom, imovinom, počastima, statusom, slavom, decom, zašto nabrajati bogatstvo? Vezanost za sve stvari ovog čulnog sveta, ovog lažnog, privremenog, nečistog sveta. Q. Krodha? A. Žudnja da se našteti drugima i da im se uzrokuje propast. Q. I Lobha? A. Odlučnost da niko drugi ne bi trebao da učestvuje čak ni u najmanjem delu u onom što je osoba zaradila ili šta osoba ima; također, da čak i u vremenima nevolje, posedi osobe ne bi trebali da se smanjuju korišćenjem. Q. Koje je značenje Mohe? A. Zabluda da su neki ljudi bliže jednoj osobi nego drugi i želja da im se udovolji više nego drugi, što vodi ka naprezanjima za zaradom i sticanja iz tog razloga. Q. Mada? A. Mada znači hvalisanje koji se razvija kada osoba oseća da ona ima ili školovanja ili snage ili bogatstva ili slave, više od ostalih. Čak kad osoba nema ove, Mada čini ljude da se kreću bez poštovanja za starije i bez obzira za osećanja drugih i da žude samo za svojom vlastitom udobnošću i sigurnošću. Mada je ekstremni egoizam. Q. Poslednja koji si spomenuo je Maathsarya. Šta to znači, Svami? A. Kada su drugi srećni kao i ti, Maathsry čini da se osoba oseća jadno; osoba ne može to da toleriše. Q. Postoje neke druge određene osobine također koje se nazivaju Dambha i Darpa. Na šta one ukazuju? A. Dambha čini ljude da rade Yaga i Yajna, da daju ogromne sume za dobročinstvo da bi se stekao aplauz sveta. Darpa je ponos koji progoni čoveka kada je on bogat i srećan. Q. Koje je značenje Eershya? A. Želja da drugi dobiju žalost, jad i brigu, od koje osoba pati. Q. Pa, to je različito od Asuya? A. Da. Asuya znači uvek misliti o činjenju zla drugima; spremnost da se prođe kroz bilo koju tegobu da bi se zadovoljila ova želja da se povrede drugi. Svi ovi se zovu Unutrašnji Neprijatelji. Sve dok je čovek uhvaćen u mrežu zablude koju šire ovi Neprijatelji, žudnja za osobođenjem neće osvanuti u njegovom umu. VII Panchakose Q. Kako onda ova zabluda može da nestane? A. Zašto, Viveka i Vijnana će učiniti da ona nestane.

136

Q. Za Jivija koji je reflektovan u Buddhiju i Kootasthi, da li oni imaju ikakvu superimpoziciju, jedan i na drugoga? A. Iako ne mora da postoji superimpozicije za sve pojave, superimpozicija postoji. Q. Kako to? A. Kootastha je nevezan, nepomičan, nedodirljiv uznemirenjima, večito slobodan. Još uvek zbog superimpozicije, on izgleda različito. Ovo je rezultat njihove koegzistencije. Q. Neki stariji kažu "To i Thwam" su isto, identični; kako to? Koje je značenje ovoga? Molim te prosvetli me. A. Uzmite zdelu, kuću i sliku. Oni su različiti, zar ne? Oni nisu isti. Ali Akasa koja je u svima ovima je ista. Kada je Upadhi ili Uslov ili Ograničenje otklonjeno, Akase u zdeli (ghata), kući (mata) i slici (pita) se sve stapaju sa Akasom koja je neuslovljena, neograničena. Svetlo je isto tako tako. Svetlo unutra i svetlo napolju se stapaju. Q. Pa, Svami. Rekao si da ljudsko biće u ovom telu koje je sačinjeno od pet elemenata mora da realizuje Atmu koja je zaodevena u Panchakose. Šta je tačno Panchakosa? A. Kosa znači omotač, ljuštura, pokrivač. Mač se stavlja u korice. Novac se drži u blagajni ili kosa. Morate da realizujete da je ono što se drži u petoslojnom omotaču stvarno 'Ja'. Da bi video vlastitu istinu, osoba treba da skine pet omotača, Panchakosa. Q. Koji su ovih pet, Svami? A. Oni se nazivaju Annamaya, Praanamaya, Manomaya, Vijnaanamaya i Aanandamaya kose. Q. Šta Annamaya znači? A. Ovo telo je rastlo u maternici majke uz pomoć Anna ili Hrane koju je majka uzimala. Pored toga, čak posle rođenja, ono je rastlo i održavalo se samo na hrani. Posle smrti, ono postaje deo Zemlje koji proizvodi Hranu. Zato se ono zove Anna-maya. Q. Od kojeg je značaja ova Annamaya kosa? A. To je Sthula Deha, grubo telo, koje pati od žalosti i likuje se u radosti. Q. Da li je to jedino ime koje ima? Ili ima i druga imena? A. Ima. Zove se "Bhogaayathanam." Q. Praanamaya kosa; šta to znači? A. Sfera pet čula, pet Prana; oni formiraju ovaj omotač. Q. Svami! Izgleda da ne postoje samo Prane; nego da postoje i Upa-prane također? A. Postoje. One se zovu: Nag, Kurma, Gridhra, Devadatta i Dhananjaya. Q. Koje je dejstvo svake od ovih? A. Naga uzrokuje podrigivanje; Kurma uzrokuje treptanje kapaka; Gridhra je odgovorna za kihanje; Devadatta uzrokuje zevanje; Dhananjaya ispunjava telo i uzrokuje debljanje. Čak i posle smrti, one deluju na telo i uzrokuju promene na lešu. Q. Šta Manomaya kosa znači? A. Sfera pet Jnanendriya, plus um, od kojih su postali postali instrumenti. To je unutar Pranamayakosa.

137

Q. Često kažeš um; molim te objasni šta je um. A. Ono što čini da osećaš da si ti telo i da osećaš kao "Moje" sve stvari koje su povezane sa telom; to što prolazi kroz čula ka objektima, da bi se iskusilo zadovoljstvo odande. Ono je stoga veoma nestabilno; uvek bežeći od jednog do drugog objekta . Q. Svami! Kako čovek da realizuje da je on odvojen od, iznad i poviše Annamaya-kose? A. Telo nije vidljivo pre rođenja i posle smrti. Ono je vidljivo samo u međuvremenu. Telo ima početak i kraj, rast i propadanje. Takve stvari su 'proizvodi', 'rezultati', i rezultati su uslovljeni. Tako je telo također ograničena, uslovljena stvar. Mudar čovek kaže sebi, "Ja postojim uvek: Ja nisam materijalan; Ja nemam uzroka ni posledice, Ja sam odvojen od ovog grubog tela. Tako, ja ne mogu biti ova Annamaya-kosa. Ja sam znalac Annamaya-kose; Ja sam svedok." Kada se ovo znanje dobro uspostavi, on zna istinu. On mora da shvati da je iznad Annamaya omotača. Q. Kako da osoba shvati da je iznad Pranamaya-kose? A. Po noći, kada osoba spava, Prane, ili vitalni vazdusi se kreću; ali osoba ne zna šta se dešava u njemu ili oko njega. On se ne suprostavlja ako neprijatelji dođu za vreme njegovog sna. On je intertan i neaktivan kao deblo. Ali "Moja priroda nije inertnost. Ja sam uvek svesan svedok. Ja sam odvojen od svih omotača," tako on mora da rasuđuje, promišlja i zna. VIII Yoga i Mokša Q. Mi činimo mnoge grehe i radimo mnoga zaslužna dela sa ovim telom i umom, Svami! Oni donose žalost ili radost; sada, ovo "Ja" o kojem pričaš, da li je on onaj koji deluje, potrošač žalosti ili radosti? A. Ni za tren. Onaj koji radi je delovatelj; delovanje je promena. Delovanje donosi promene, zar ne? Tako da osoba izgleda kao da se menja. Ali "Ja" je bez promena. Ono je čvrsto, tako da nije dotaknuto ni malo. Delovanje je kvalitet Anthah-karane. Tako, "Ja" uzima izgled delovatelja i zadobijača plodova aktivnosti. Q. Ako je tako, kako mi možemo da znamo o ulasku u ovaj svet i izlasku sa ovog sveta u drugi? A. To je Anthah-karana, Lingadeha, koja ide sa ovog sveta na drugi, od jednog rođenja do drugog, prema sakupljenim zaslugama. To je ograničena Lingadeha koja ima ulaske i izlaske. Ti si kao nebo, sveprisutan i nedotaknut, nemaš dolazaka na ovaj svet ni odlazaka na drugi. Ti nisi te prirode. Q. Ona koji je način sticanja Mokše? A. Vijnana je način. Q. Neki veliki ljudi kažu da je Yoga način. Da li je to istina? A. To je također istina. Mogu da postoje dva puta do nekog mesta, zar ne? Q. Koji je bolji put? A. Obadva su dobra i značajna. Obadva te vode do istog cilja; samo, ne možeš da putujem na obadva puta u isto vreme. Ljudi mogu da odaberu put koji odgovara njihovim unutrašnjim impulsima i da rade sadhane te staze. Obadva oslobađaju sadhake iz ropstva. Q. Svami! Da li se Jnana stiče Yogom ili se Yoga stiče Jnanom? A. Yoga daje Jnanu; ta Jnana daje Mokšu lako. Ovo je ispravan stav. Q. Koji je rezultat Yoge? Koje su njene dobrobiti?

138

A. Yoga je kao vatra; to je razlog zašto se reč "Yogagni" koristi. Ona sagoreva sve grehe; Tako da Anthah-karana očišćena. Kad se to desi, Jnana je tamo rođena. Sjaj te Jnane rasterava mrak neznanja i zablude; to je Oslobođenje. Q. Da li Yoga ima toliko mnogo potencijala? A. Zašto pitati ako ima… Ima. Koliko god da je učena osoba, koliko god da je veliko njeno neprijanjanje, koliko god da je duboka njena mudrost, ako ne pobedi svoja čula, ona ne može da kvalifikuje za Mokšu. Bez Yoge, svi oni ne mogu se osloboditi greha. Ako se ne očiste od greha, njihova Anthah-karana ne postaje čista. Bez čiste Anthah-karane, Jnana ne može da se zadobije; a bez Jnane, ne može biti Mokše. Tako da je Yoga sama osnova. Q. Ovo se dosta teško prati, Svami! Daj mi neku ilustraciju da učiniš to lakšim, čak i za neuke. A. Kada oluja divlja, da li iko može da upali lampu? Isto tako, kad čulne želje snažno besne, lampa-Jnana ne može da gori; ona će uskoro da se ugasi, čak iako je upaljena. Q. Koje su blagodeti Yoge? A. Ona uništava sve impulse i porive prema čulnom svetu. Ona gasi um i njegova uznemirenja. IX Jnana i Yoga Q.Govorio si da je Jnana esencijalna; pa, koja je tačno funkcija Jnane? A. Jnana čini da realizuješ Atma-swarupa, to jest, svoju vlastitu Realnost. Q. A Yoga? Ako osoba nema Yogu, šta se dešava? A. On je kao hrom čovek. Q. A ako osoba nema Jnanu? A. On je kao slep čovek. Q. Neki kažu da Yoga uništava sve nečistoće, otklanja sve greške. Kako se to dešava? A. Da li pirinač može da postane jestiv ukoliko nije skuvan na vatri? Yogom i drugim disciplinama, Chiththa postaje meka. To se zove Thapas, vrelina; ona postaje Thaptha, vruća. Štaviše, Yoga i Jnana su kao ulje i vatra. Ulje je Yoga, a Jnana je obasjavajući plamen lampe. Q. Svami! Izvini što te ovo pitam. Postoje mnogi koji poučavaju Vedanthu, sada; da li su oni realizovali istinu, iskusili ovu Realnost? A. Kako ovo može da se kaže? Ti sam možeš da prosudiš. Vidi da li imaju čistoću srca, čistoću misli, čistoću uma, znanje inherentnog i unutarnjeg Paramatmana; samo takvi imaju pravo da podučavaju Vedanthu, jer oni samo mogu da dožive Vedanthu. Q. Učenje onih koji nemaju takve kvalitete, da li će ono koristiti bar do izvesnog stepena? A. Lepi opisi raznih delikatesa i ukusnih jela neće zadovoljiti gladnog čoveka. Vedantha koja staje na rečima je takva. Ona mora da se iskusi da bi zadovoljila. Ponovo, slušanje bez žudenje da se uči je također bez rezultata. Ukoliko učitelj nema odvezanost od čula-objekti, njegova učenja su priča papagaja. Oni koji dođu da slušaju, bez želje da uče i da im to koristi, su samo uključeni u razmetljive predstave.

139

Q. Baba! Kažeš da su čistoća srca, čistoća uma i znanje imanentnog i transcedentnog Paramatmana esencijalne. Onda, od koje je koristi Sadhana koja se čini putem tela, koje sastavljeno od Pet Elemenata? Zar nije dovoljno da se zadobije Jnana Swa-swarupa? A. Izvrsni čoveče! Jednostavno jer je kormilo esencijalano, da li to znači da brod nije neophodan? Kako ti možeš da pređeš reku sa samim kormilom? Veruj da ti je Gospod dao telo kao brod da pređeš more Samsare, i Chiththa kao glavnu stvar u njemu. To je prvi korak u Vedanthi. Swaswaarupajnana je zaista kormilo. Ali samo to nije dovoljno; fizičke navike i discipline moraju da se neguju. Da bi se postigao eterični večni stadijum, disciplinovano telo je značajno. Q. Druga sumnja me muči, Svami. Pričajući o fizičkim disciplinama, mogu li da znam da li Brahmavidya razlikuje muško i žensko? A. Pa, moj dečače! Ovaj brod ne pravi takve razlike. Brahmavidya i Chithasudhi uopšte ne ovise o polu. Svi koji su bolesni imaju pravo na lek koji leči, zar ne? Isto tako, svi koji imaju bolest Bhave (rođenja i smrti) imaju pravo na Brahmavidyu, specifično što će da je izleči. Možda svi ne mogu da priušte pristup tom čudesnom leku; ali ne možeš da tvrdiš da neki nemaju pravo na to. Q. Zašto, Svami, neki Vedanthski učenjaci sami kažu da žene nemaju pravo da uče i praktikuju Brahmavidya! Brodovi nisi iste prirode, izgleda. A. Dete moje! Kao što sam rekao, obadvoje imaju jednako pravo na to specifično. Ali obadvoje moraju da slede režim da da bi taj lek mogao da deluje na sistem. Brahma-bhavana ili kontemplacija esencijalnih osnova sebe, je lek; zajedno sa tim, režim Jnane i Vairagye moraju da se rigorozno slede. Žene možda ne mogu da slede ovaj disciplinarni režim rigorozno kao muškarci, jer su one slabije. Možda, razlog zašto ovi ljudi odbijaju ženama pravo na ovaj lek je ta slabost. Ali svi, da li muškarci ili žene, koji mogu da poštuju restrikcije i pravila, imaju jednako pravo na blagodeti leka Brahmavidye. To je moja presuda. X Brahmavidya i Žene Q. Pričao si o strogom režimu; muškarci također bi trebali da ga slede, zar ne? A. Naravno! Oni su također meso i krv, kost koštana srž; oni su također podložni bolesti. Svakom i svakoj osobi koja je dotaknuta rođenjem i smrću i koja pati od ovog ciklusa je potreban ovaj lek. I, ko god sebi pomogne da dođe do ovog tretmana mora da sledi režim također. Muškarci ili žene, ko god zanemari režim, ne može da se oslobodi od bolesti. Muškarci ne mogu da kažu da su oni slobodni od nje; oni moraju da ga se čvrsto drže i da ga striktno poštuju. Čak i ako su imali Brahmopadesam (inicijaciju na duhovnu stazu Brahma-realizacije), ako nemaju vrline kao što su Sama i Dama, oni ne mogu da se spase, bilo da su muškarci ili žene. Q. Ali onda, Swami, zašto mnogi učenjaci koji su učeni u Sastrama izjavljuju da žene nemaju pravo da steknu Brahmavidyu? Koji je razlog tome? A. Nema uopšte razloga izjavama da žene nemaju pravo na Brahmavidyu. Vishnumurthy je poučavao Bhudevi veličanstvu Githe; Parameswara je poučavao Parvathi Brahmathathwa kroz Guru-Githa. To je ono što Guru-Githa znači kad kaže, "Parvathi Uvaach". Šta ove reči znače? Pored toga, Easwara je inicirao Parvathi i u Yogasastru i Manthrasastru. Brihadaranyaka Upanishad spominje da je Yajnavalkya poučavao Maitreyi ovoj istoj Brahmavidyi. Ovo je dobro poznata činjenica. Sada, sam možeš da prosudiš i izvedeš svoj vlastiti zaključak da li žene imaju pravo na Brahmavidyu ili ne. Q. Postoje neki drugi koju izjavljuju, Svami, da žene nemaju pravo na Brahmacharyu i Sanyasu. Da li je to istina? Da li Vede to zabranjuju?

140

A. Vede imaju dva dela: Karmakandu i Jnanakandu. Karmakanda je za početnike, za nerazvijene; a Jnanakanda je za naprednije, razvijene inteligencije. Ne ukazuje se na muškarce ili žene u vezi sa ovima. Početnici su svetovni; kako oni mogu da razumeju besmrtnu poruku Jnanakande o Atmi? U Brihadaranyaki, pominju se Gargi i Maitreyi koji sijaju sa duhovnim sjajem Brahmacharye i Sanyase. U Mahabharathi također, imamo Subha Yogini i druge žene koje su idealne žene, pune vrlina. Q. Da li žene mogu da zadobiju Brahmajnanu, čak i dok vode kućedomaćinski posao? A. Zašto ne? Madaalasa i drugi su mogli da zadobiju Brahmajnanu dok su bili na Grihastha stadijumu života, kućedomaćinskom statusu. Mora da ste čuli o njima iz Yogavasishte i Purana, kako su postigli vrhunac sreće, samu Brahmajnanu. Onda ponovo, zar Upanishade ne izjavljuju da su Kaathyayini, Sarangi, Sulabha, Viswaveda i dugi bili majstori u Brahmajnani? Q. Svami, da li ima žena koje su postigle Brahmajnanu dok su bile na Grihasdtha stadijumu? I koje su je postigle na Sanyasa stadijumu? Ili koje su to realizovale na Vaanaprastha stepenu? Ima li žena koje su je zadobile na Brahmacharya stadijumu života? A. Ne misli da nema žena koje su postigle Brahmajnanu dok su bile na bilo kojem od ovih stadijuma. Choodaala je to postigla dok je bila Grihastha; Sulabhayogini je izvojevala pobedu dok je bila Sanyasini; Maitreyi je to postigla na Vaanaprastha stadijumu života; i Gargi je zadobila na Brahmacharya stadijumu. Postojale su druge velike žene Bharatha koje su postgle ovu veličinu. Zašto, ima žena čak i danas koje spadaju u ovu uzvišenu kategoriju. Ja sam jednostavno spomenuo četiri imena jer si ti postavio to pitanje sada; zato ni najmanje ne gubi entuzijazam. Nema potrebe za gubitkom srca. Q. Kada imamo toliko mnogo primera žena koje koje su postigle Brahmajnanu, kako to da mnogi raspravljaju protiv toga? Zašto postavljaju ograničenja na žene? A. To je puki apsurd osporiti ženama pravo da zadobiju Brahmajnanu. Ali u svetovnim stvarima, neophodno je da žene poštuju neka ograničenja. Ona su postavljena samo u interesu Dharme i za Loka-kalyanu. Radi održavanja morala i radi društvenog zdravlja u svetu, žene trebaju da budu ograničene njima. One su preslabe da održavaju određene standarde života i discipline; one imaju neke prirodne hendikepe; to je razlog za ova ograničenja. Ovo ne znači nikakvu fundamentalnu inferiornost. Zašto, čak Punditi i muškarci učeni u Sastrama zadobijaju njihovu Jnanu putem smernog poštovanja koje upućuju Ženskom Božanstvu, Saraswathi. Božanstvo koje je Pokrovitelj Znanja, kao i Bogatstva i Jnane su sve tri ženski princip. One su Saraswathi, Lakshmi i Parvathi. Čak i u uobičajenom pozdravljanju, kad se ženama obraća, na njih se upućuje kao, "Za...koja je jednaka Lakshmi", itd. Uvek pričate o Maatha-Pithaa, Gowri-Sankara, Lakshmi-Narayana, Seetha-Rama, Radha-Krishna, itd. Ženska imena dolaze prva, a zatim muška. Samo iz ovoga možete da zaključite koliko se poštovanja ukazuje ženama ovde. Q. Razlike između muškaraca i žena – da li to osuđuješ kao Mithya-jnana ili ih vrednuješ kao Atma-jnana? A. Moj dragi čoveče! Atma nema takvih razlika; ona ne večito svesna, čista, samo-sijajuća. Stoga, to samo može da bude Mithya-jnana; to nikad ne može da bude Atma-jnana. To je razlika koja je zasnovana na Upadhi, maski, Ograničenju. Atma nije ni muška, ni ženska ni bespolna; to je forma koja ograničava i obmanjuje i koja nosi imena. XI Asrame i Varne Q. Svami! Od četiri Asrame, Brahmacharya, Grihastha, Vaanaprastha i Sanyasa, koja je u stvari bitna?

141

A. Kao što su sva bića ovisna o Pranavayu (životodajnom dahu), tako su sve Asrame ovisne o Grihasthi. On je taj koji opskrbljuje ostale sa hranom i pićem i neguje ih. On potstiče na učenje Veda; on čuva svete spise. Tako je Grihasthasrama najznačajnija. U Sruthima, Narada Parivrajakopanishad i u Manudharmasastra, izjavljuje se da je Grihastha koji se čvrsto drži njegove Asramadharme vredan najvećeg poštovanja. Q. Ali Svami, neki ljudi kažu da je Sanyasi superiorniji od Grihasthe; koliko je ovo tačno? A. Koja god da je Asrama, ako osoba sledi Dharmu koja je uspostavljena za taj stepen i izvršava je u praksi i postojano žudi za Oslobođenjem, on može da ga dobije; bez sumnje. Da bi se postigla Atmajnana, osoba ne treba da više voli jednu Asramu od druge; sve su one sposobne da mu je osiguraju. Nema superiorne ili inferiorne. To je samo delovanje i karakter koji može da se označi kao superioran ili inferioran. Q. Svami! Neki kažu da Grihastha-asrama veže dok Brahmacharya i Sanyasa oslobađaju. Kako je to mišljenje nastalo? A. Ja se neću složiti sa tim. Zašto? Onaj koji zarađuje novac na legalan način, onaj koji poštuje svoje goste, koji služi i zadovoljava bližnje, postiže oslobođenje zajedno sa onima koji su učeni u Sastrama i onima koji su dobro utemeljeni u fundamentalnoj filozofiji Duha. Niko ne može da pređe okean rođenja i smrti jer je Sanyasi ili Brahmachari. Njegovo poreklo, postignuća u asketizmu, status monaha, visoko obrazovanje – ništa neće pomoći, samo po sebi. Mora također da postoji verno i postojano teženje ka Swadharmi, proučavanje svetih spisa, kao što su Vede ili Bhagavadgitha, i disciplinovani duhovni život Jape i Dhyane. Q. Svami! Koje vrline bi ljudi iz svake od ove četiri Asrame trebali da kultivišu da bi bili spašeni? A. Postoji deset vrlina koje zajedno čine osnovnu Dharmu aspiranata: Daya, A-stheya, Dhee, Vidya, Sathya, Indriya-nigraha, Soucha, Kshama, Dhrithi i A-krodha; ovih deset vrlina moraju da kultivišu sve osobe, koja god da je njihova Asrama. One su dovoljne da te spase, gde god da si. I ako ih osoba nije postigla, njen život je protraćen, koja god da je njena Asrama. Dnevna rutina njegovog života je esencijalna stvar i ona bi trebala da reflektuje ovih deset kvaliteta. To je potpuno ista stvar koju je Gospod Krishna rekao Arjuni, kao odgovor na njegovo pitanje. Q. Svami, rekao si da je ovo isto pitanje o značaju Nithyakarme koja se sledi sa deset uslova, postavljeno od strane Arjune; koji je odgovor dao Krishna? A. Krishna je rekao: "Najviši stepen osobođenja koji su postigli Sankhyayogini, majstori u Jnanayogi, je također postignut od strane onih koji su majstori u Nishkama-karmayogi; obe daju potpuno isti rezultat. Znaj da je ovo Istina. Ne postoji razlika u ovom između Grihasthe i Sanyasina. Ono što je potrebno je istrajna praksa i iskreni napor. Ovo zahteva odricanje od želje; odustajanje od egoizma i osećaja posedovanja, čak i odbacivanje aktivnog mišljenja; i jednousmerene kontemplacije Brahmathathwe. Za onoga ko je postigo ovo, ne postoji žalost, jer ne postoji ni senka neznanja. Mudar čovek koji je izvojevao ovu visinu nikad ne može da bude zavaran lažnim i privremenim. Čak ako je i u poslednjem trenutku života u mogućnosti da realizuje ovu Jnanu, on će sigurno biti oslobođen od ciklusa rođenja i smrti. Q. Onda, zašto su uspostavljene ove kaste, ove Varne? A. One se odnose na fizičke aspekte ljudi; one ne mogu da utiču na duhovne aspekte uopšte. One ukazuju na fizički sastav. Naravno, 'fizički' uključuje intelekt, um, Chiththa, Anthah-karana, itd. Ukoliko one nisu istrenirane i regulisane, Atma-dharma ne može da se shvati. Jathi, matha, dharma su sve tu da bi pomogle u regulisanju i sublimisanju instikata i impulsa čoveka. Ovo je razlog zašto su ih mudri ljudi prihvatili i poštovali. Atma je Sath, Chith i Annada; ovo je njena priroda, ukoliko nekako na to mora da se

142

ukaže. Ovo može da bude realizovano samo čišćenjem srca, uma i intelekta čoveka. Ljudi koji imaju tu čistoću, koja god da je njihova Varna ili Asrama, mogu da postignu Mokšu; ovo izjavljuju Šastre. Kada je osoba obuzeta vezanostima za neke i mržnjom prema drugima, čak i u usamljenosti džungle, on će sresti samo zlo. Čak ako osoba vodi Grihastha život usred porodice, ukoliko je postigao pobedu nad čulima, on je stvarni Thapasvi. Uključen u Karmu koja nije osuđena, on ima pravo da postane Jnani. Za onog koji nije vezan, njegov dom je isposnička ćelija. Potom, čak i putem reprodukcije, aktivnosti, bogatstva i Yajne, Yage i sličnih rituala, Oslobođenje može da se postigne. Ono što se traži za Oslobođenje je sloboda od nečistoća vezanosti. Vezanost je ropstvo. XII Sastre i Sanyasa Q. Svami, kažeš da osoba mora da uradi neke stvari; da osoba ne bi smela da radi neke druge stvari. Kako da znamo koje su koje? Šta je autoritet? A. Sastre su autoritet. Same Manusmrithi izjavljuju, na primer, da su Varne i Asrame samo za fizičko pročišćenje i da one ne utiču na zadobijanje ili gubitak Najvišeg. Q. Ako je tako, zašto sva ta muka sa Varnama i Asramama, i pravilima i propisima koji ih vezuju? A. Ah, one se zahtevaju dok ne postaneš slobodan od vezanosti ili Raga. Sve do tad i radi toga, propisi, ograničenja i pravila moraju da se izvršavaju do samog slova. Lek mora da se uzima sve dok bolest traje. Svaki tip bolesti ima posebni lek kojim se leči, zar ne? I različite načine dijete i specijalni režim. Nakon što se osoba oslobodila bolesti, ona može da učestvuje u gozbi zajedno sa ostalima. Bez prihvatanja ovog, ako zdravi i bolesni zahtevaju istu gozbu, to će voditi u kobne posledice. Varne i Asrame su kao lek koji je propisan za one koji pate od ove Bhavaroge, bolesti svetovnosti i svetovne vezanosti. Raga (vezanost) je roga (bolest) i roga može da nestane samo putem režima kojeg se čvrsto drži. Ukoliko ne postanete dobro, ne možete da budete oslobođeni. Ovo je istinsko značenje Vedanthe; onaj koji ovo zna, koja god da je njegova Asrama, postiže Mukthi. Q. Svami! Da li su ikoje velike duše postigle Mokšu ili Oslobođenje dok su bili u Grihastha Asramu, Kućedomaćinskom stepenu? A. Janaka, Aswapathi, Dileepa – ovo su primeri ljudi koji su postigli Mokšu kao Grihasthe. Q. Svami! Nije neophodno da se striktno slede naredbe Sruthija, koje nalažu čoveku dužnost da završi Brahmacharya stepen i onda, posle prolaska kroz sledeći stepen Grihasthe, da uđe u Vaanaprasthu i da poštuje sva ograničenja i propise tog stepena, pre nego što na posletku uzme Sanyasu, život potpunog odricanja? Ili osoba može da uzme Sanyasu čak i bez da prođe kroz druge stepene? A. Da, kad god osoba zadobije odvezanost od objekata, ona može da uzme Sanyasu. Ukoliko se takva šansa ne zgrabi, čovek je osuđen na pad. Koji god da je stepen ili Asrama u kojoj si, kada postigneš potpuno odricanje, možeš da uđeš u Sanyasa stepen od tog istog trenutka. Ne postoji čelično pravilo da moraš da proživiš tri prethodne Asrame ili stepena. Ovo je također naredba Sruthija. Razlog je: tako čista duša je prošla kroz obuku koja je dostupna na drugim stadijumima - čišćenje – u peći života u prethodnim rođenjima. Njegove destruktivne tendencije su iskorenjene i napredne, uzdižuće, su same po sebi razvijene u prethodnim rođenjima. Q. Kako da znamo da su takve transformacije već stečene u prethodnim rođenjima? Postoje li neki znaci pomoću kojih možemo da otkrijemo da se takva i takva Asrama ili stepen može da izbegne. Ukoliko postoje, molim te reci mi. A. Činjenica da osoba nema inklinaciju za tri Asrame, da osoba nema vezanosti ili privlačnosti prema njima je jasan znak. Ukoliko je odvezanost razvijena u prošlom rođenju, inklinacija će biti odsutna. Pošto

143

je svesnost da je samo Atman stvaran osvanula, osoba je nevezana za tri ranija stepena života. Kada se odricanje pojavilo, ona može da se odrekne svetovnog života, čak iako niz mora da se preskoči. Ovo je odobrenno od strane Sruthija. Ali osoba koja daje Sanyasu mora potpuno da preispita i ubedi sebe da je osoba kojoj je dao Sannyasu, slobodna od senzualnih impulsa i vezanosti. Sanyasa bi trebala da se da samo onome ko nema uznemirenja u umu, ili Vrittija kako se oni zovu; samo za takve može da se kaže da su nevezani. Kandidat bi također trebao da se preispita i vidi da li je njegova unutrašnja svest slobodna od Guna, tuposti, aktivnosti ili čak naprednih. Ako nije tako slobodan, on ne samo da će prekršiti zavete Sanyase i biti izbačen, nego čak može da se slomi pod teretom i da ga sustigne koban kraj. Q. Da li je Sanyasa jedne vrste ili postoje različite vrste? A. Postoje tri tipa Sanyase. One su Dehasanyasa, Manosanyasa i Atmasanyasa. Q. Šta Dehasanyasa znači? A. Sanyasa je izgled, što se tiče spoljašnjeg tela. On nosi narančastu haljinu, uzima ime, pojavljuje se u formi, ali, on nema svesnosti Atme; on luta među svim objektivnim željama prijanjajući za spoljašnje stvari. On je kao običan čovek, za sve namere i svrhe. Q. A Manosanyasa? A. U Manosanyasi, on se odriče svih odluka i želja; on ima um pod striktnom kontrolom; njega ne vode impulsi ili uznemirenja; on je uvek staložen i pribran. Q. Spomenuo si Atmasanyasa kao treću. A. Ovde, on se probija kroz sve misli o stvarima koje nisu vezane za Atmu, je je on uvek uronjen u kontemplaciju istinske stvarnosti, "Aham Brahmaasmi". On je postojan u svesnosti da je on Atma. Njegova Ananda je kontinualna, Akhanda. Ovo se zove Amrithasanyasa. Najgušća tama može da se uništi samo pomoću svetlosti izvire iz blistave solarne orbite; slično, bez sjaja Atmasanyase, neznanje ne može da se rasprši – ovoji koji kriju srce ne mogu da se razbiju i Atma ne može da sija u svojoj vlastitoj slavi. Q. Kako se ovi tipovi postižu? Koji su znaci da su oni postignuti? A. Dehasanyasa se postiže putem razlučivanja između večnog i privremenog, prolaznog i uvek trajnog. Manosanyasa se postiže pobednom nad svojevoljnošću govora, čula i uma. Atmasanyasa se zadobija ispunjavanjem sebe sa principima Vedantske misli. Kad ovi obrazovni uticaji postanu jaki i kada postaneš jak i dobro utemeljen u ovim vrlinama i stavovima, onda možeš da se oslobodiš kao rezultat kombinacije rezultata ovih stadijuma. Q. Koji su među ovima zaista srećni, a njihovi životi utrošeni na korisan način? A. Pa, onaj koji kao pčela siše u tišini i velikom blaženstvu med cveta, ko ima nameru da bez ometanja kuša nektar Atmičkog blaženstva; ko ignoriše svet samo kao 'pozorišnu scenu', Drsya; on je zaista najsrećniji; njegov život je najkorisniji. Q. Onda, Svami, šta je to o čemu pričaju stariji kao postignuće Sathya, Nithya, Nirmala i Santhi? Kako se ovi - Istina, Neuništivost, Čistoća i Mir Duše - postižu? A. Kao što sam već rekao, onaj koji se ne vezuje za "pozorišnu predstavu", nego je zadubljen u svoje vlastito Atmičko blaženstvo; on je taj koji postiže Sathya, Nithya, Nirmala i Santhi. Ili, dovoljno je čak ako postigne jednu od njih; jer jedna uključuje sve. XIII Mantra i Japa

144

Q. Ima li ijedna Mantra ili Japa koja će nam dati ovo stanje Santhija o kojem si upravo pričao? Ako ima ijedna, koja je važna? A. Mantra i Japa su esencijalne za sve tipove ljudi. Šta je Mantra? 'Ma' znači 'manana' i 'thra' znači 'spašavanje'; tako da 'mantra' znači ono što vas može spasiti ako meditirate na nju. Mantra će vas spasiti od upadanja u zapetljaje svetovnog života koji je zaražen sa smrću, žalosću i bolom. Od svih mantra, Pranava je najviša i najbolja. Ona je sama glava i kruna svih njih. Q. Predpostavimo da svi rade Japam na ime Ishtadevathe prema svom vlastitom svetlu; Ja verujem da to nije pogrešno. Nije li? A. Misliš da bez obzira koliko grub čovek ili nepromišljen čovek bio, on ne može nego da zove Gospoda! Pa, ako se ime recituje zajedno sa Pranavom, ono će zasigurno biti dobrotvorno. Baš kao što vode okeana rastu prema nebu pod uticajem sunčevih zraka i onda, padaju kao kiša, one formiraju potočiće i reke, i žure prema okeanu da ponovo postanu voda okeana, tako i svi zvuci i mantre koji su jednom bili samo Pranava, dosežu Pranavu putem Jape i drugih disciplina i obreda. Oni se svi stapaju u Pranavu, njihov izvor. Q. Svami! Neki stariji govore da što više bija-akshara mantra ima, to je učinkovitija. Da li takve mantre teba da se preferišu više od drugih koje imaju samo nekoliko bija-akshara? A. Ne slažem se sa viđenjem da kad se broj bija-akshara smanji, da postoji manja šansa za koncentraciju u Dhyani. Sadhake bi imale više blagodeti ako ponavljaju Panchakshari ili Ashtakshari sa Pranavom dodatom na početku. Kad su ih ponavljali neko vreme na taj način, oni mogu da otpuste čak i reči i da se koncentrišu na Formu koja je oslikana putem zvuka i da transformišu Mantru u Samu Devatu. To je razlog zašto Sruthi kažu, 'Nissabdo Brahma Uchyathe' - "Brahma je Tišina, odsutnost Zvuka." Q. Kako da kreiramo vakum od zvuka? Kako to može da bude Brahman? A. Sruthi izjavljuju da je ovaj objektivni svet, ova Prakrithi, Maya; Sruthi također kažu da je On koji ima celu ovu Mayu pod Njegovom kontrolom, Eswara. Tako, pokušajte da imate celu ovu kreaciju pod kontrolom i da postanete sami Eswara. Stepen kad, što se tiče vas, objektivni svet postaje ništa, je stepen kada vi postižete Brahmana. Sve dok to nije svedeno na nulu, ne možete da postignete Brahmana; to je zasigurno. Kao zmija koja odbacuje staru kožu i uzima novu kožu, Sadhaka odbacuje staru kožu, zaodeva kožu Božanstva na koje se ukazuje mantrom na koju se koncentriše. Q. Izvini, Svami! Ne mogu da razumem ovo. Učini to jasnim sa još nekoliko primera. A. Videli ste jaje, zar ne? Kada ptica sedi na jaju neko vreme, ptić raste unutar njega do njegovog punog uzrasta i onda, kada se ljupina jaja razbije, on se pojavljuje i preuzima stvarni oblik. Na isti način, kada Sadhaka, sa pročišćenom svešću, promišlja na mantru i njeno značenje, i vrti njezin značaj u svom umu bez prestanka, vizija raste u njegovom umu bez prestanka, ljupina Ajnane se razbija i on sija u blistavosti Božanstva koje je kreirao u svojoj svesti. Q. Sve stvari potiču iz Pranave i sve se stvari konačno stapaju u Pranavu, neki kažu. Onda zašto su baš ti stariji oni koji izjavljuju da neki mogu da izgovaraju to, a neki ne? A. Šta je Prakrithi, nego mešavina Pet Elemenata? Pranava je sam život svih elementa i tako je životni dah same Prakrithi. Buka voda koje padaju sa stene, udaranje valova na stenovitu obalu, obadvoje ponavljaju samo Pranavu. Zvuk udisanja i izdisanja daha je sama Pranava, zar ne? Bilo da oni to znaju ili ne, uzdasi ljudi koji nose palankin na njihovim ramenima, dahtanje onih koji dižu teret, uzdasi ovih koji udaruju odeću na pločama pored reke; svi odzvanjaju sa Pranavom. Ponovi je sa punim znanjem njezinog unutranjeg značaja i uskoro ćeš biti oslobođen od tereta briga ovoga sveta. Pranava disajnog procesa također spašava od žalosti. Beznačajno je tvrditi da neki imaju pravo da izgovaraju Pranavu, a

145

neki nemaju. Oni koji ne dišu možda nemaju pravo da je izgovaraju; ali svi koji dišu već je recituju tokom tog procesa i stoga nema smisla osporavati je bilo kome. Kad je Arjuna pitao kako bi se osoba trebala da priseća Gospoda u trenutku smrti, zar ne znate koji je odgovor dao Krishna? Rekao je da bi osoba trebala da dozove u sećanje u umu Pranavu koja nije različita od Njega. Takav Bhaktha će, On je rekao, doseći najviši cilj. Tako svako ima pravo na ovu uzvišenu mantru, Pranavu. Q. Kako cilj može da bude postignut kroz Upasanu Pranave? Kako osoba koja meditira može da se preobrazi u stvar na koju meditira? Molim te pojasni mi ovu mantu bez premca i načine na koji ona može da nam pomogne putem jednostvane ilustracije. A. Veoma dobro. Pranava je luk; Atma je strela; Parabrahman je cilj. Tako Sadhaka mora da, kao praktikant umetnosti streljaštva, bude nedotaknuta stvarima koje uznemiravaju um. Ona bi trebala da obrati jednousmerenu pažnju na cilj; onda je stelac ispunjen sa ciljem; on postaje ono na šta on meditira. U Kaivalyopanishad, Mundakopanishad i raznim delovima Srutha, Pranava se uzvisuje na razne načine. Stoga ovu manthru koja oslobađa čoveka mogu da recituju i da na nju meditiraju svi. Svi mogu da praktikuju Pranava Upasanu; ne treba da imaš sumnji o ovome. XIV Thapas Q. Da li osoba može da realizuje Atmu i da se sjedini, kao što kažeš, u Pranavu sa ovim materijalnim telom koje je sačinjeno od pet elemenata? Da li Atma može da se izoluje od tela? Kako se to radi? A. Čovek može, Dhyanom i drugim disciplinama, recitacijom Pranava manthre, da otkrije Atmu i da je izoluje od tela. To je nešto kao dobijanje maslaca iz gruševine, ulja iz susama, vode iz podzmenog zemljišta, vatre iz drveta. Bućkanje, stiskanje, udaranje, vrtloženje, okretanje – svi su ovi procesi potrebni, to je sve. Ono šta se dešava je odvajanje Atme od tela, nestanak verovanja da je telo Atma ili Jastvo. Q. Svami! Mnogi stariji i mudraci govore da bi trebali da vizuelizujemo Jeevatmu kao Paramatmu, da bi trebali da kultivišemo taj osećaj, to ubeđenje. Kako je to moguće? A. Zašto misliš da je to teško? Zar nije lakše govoriti istinu nego pričati laži? Sada saopštavaš laž kao istinu i tako sve vrste teškoća nastaju; osim istine da su Jeevatma i Paramatma isto; onda stvari postaju lake. Najpre, prepoznajte Atmu,"Jeevatma" koja nije povezana sa telom; ovo možeš da uradiš putem Dhyane, itd. Kao što se miris odvaja od cveća, šećer od šećerne trske, zlato od stene, tako odvoji Atmu od fizičkog tela. Onda putem Nidhidhyasane, itd. jednousmerene refleksije i meditacije, možeš da vizuelizuješ Jeevatmu kao jednu sa Paramatmom. To je dovršenje Thapasa, konačna Nirvana. Q. Šta je tačno Thapas, Svami? A. To znači kraj aktivnosti čula; osoba mora da bude gospodar svih njih. Ne bi trebao da postoji ni tračak žudnje ili apetita. To uključuje napor da se dosegne Brahman, neprekidnu žudnju za tim krajem; ona mora da se iskaže putem umerene ishrane i sna: ona znači agoniju da se realizuje Princip. Takav Thapas se naziva Satvički. Q. Šta je onda Rađasički Thapas? A. Oni koji jednostavno izgladnjuju telo i čine ga slabim bez da zauzdaju čula i kontrolišu emocije, rade samo Rađasički Thapas. Oni ne studiraju ili meditiraju na Atmathathwa; oni stavljaju akcenat na fizički asketizam. Q. Mora da postoji i Thamasički Thapas također.

146

A. Postoji. Da umilostive Bogove da im daju usluge i onda, uslugama kao instrumentima, da se želi eksploatisati svet – to je Tamasički Thapas. Samo onaj Thapas je ispravan koji ima kao cilj postignuće Boga, realizaciju Brahmana, postizanje najviše Mudrosti. Jedino taj tipThapasa je odobren od Sastra. Svi ostali će vas odvesti stramputicom, od Cilja. Jedino Thapas koji je odobren od Sastra zaslužuje to ime. Drugi su Thamas, ne Thapas. Thapas znači 'vrelina'; vrućina sagoreva greh i sažiže svu Karmu u pepeo. Q. Sastre kažu da su Rishiji imali u njihovim Asramama stvari kao Chinthamani dragulj, Kalpavriksha i također Kamadhenu, koje su im davale sve što bi poželeli. Ja ne mogu da razumem zašto bi trebali da rade Thapas uopšte. Molim te objasni mi ovo. A. Dobro promisli o tome. Onda ćeš znati da Chinthamani nije dragulj, ni Kalpavriksha drvo, niti je Kamdhenu krava. Oni su svi imena voća Thapasa. Oni su moći koje osoba automatski zadobijaju kao rezultat Thapasa. On realizuje sve što poželi. To se zove Kalpavrikshasiddhi. Kada potčini sve želje, to se zove Kamadhenusiddhi. Šta je Chinthamanisiddhi? To je stepen kada nemaš Chintha ili brigu ili mentalno uznemirenje, stadijum kada se sve žalosti drže daleko. Kada Chintha završi i kada se vrhovna Ananda zadobije, to je Chinthamanisiddhi. Chintha mora da nestane iz misli, reči i dela. Q. Neki također pričaju o mentalnom Thapasu. Šta to znači? A. Poštuj kontrolu govora, neguj čistoću osećanja, praktikuj poniznost. Pusti svoje misli da uvek budu na Brahmathathwamu. Onda za tebe može da se kaže da si u mentalnom Thapasu. Q. A fizički Thapas? A. To je također dobro, na svoj način. Poštovanje starijih, duhovnih učitelja, svetaca i mudraca i Boga čine čistoću. Nenasilje, saosećanje sa svim bićima, direktnost, svi oni doprinose fizičkom dobrostanju, zdravlju i celovitosti. Mentalni Thapas vodi ka čistoći uma. Verbalna kontrola ili Thapas vodi ka čistoći govora. Ovim trima se postižu dragoceni posedi Kamadhenu, Kalpavriksha i Chinthamani. Oni su postignuća, ne samo krave, drveće ili dragulji. Q. Postoje li oni koji su postigli Brahmathathwa i Dharmathathwa uz pomoć njihovih uspeha u Thapasu? Ko su oni? Molim te reci mi. A. Kapilamahamuni je postigao Brahmathathwam, Jaiminimahamuni je postigao Dharmathathwam, Narada je postao Brahmarishi, Bhagiratha je sneo Gangu dole, Gouthama je ubedio Godavari da teče na zemlji, Valmiki je realizovao snagu Ramamanthrama i dobio moć da komponuje Ramayanu, Gargi je bio ustoličen u Brahmacharyi i Sulabha u duhovnoj mudrosti – svi samo kroz Thapas. Zašto dalje nabrajati primere jedan za drugim? Kroz Thapas, čak su Brahma i Rudra postali saveznici osobe. Q. Svami! Da bi dosegli ovo uzvišeno stanje, da li smatraš da je rođenje u višoj kasti neophodno? Ili je dovoljna Sadhana visokog nivoa? A. Kasta bez karaktera je besmislena; ona je samo prazna nalepnica. Sadhana, bez osnove karaktera, je kao putovanje slepog čoveka. Moralnost, vrlina, karakter – one su bitne. Na osnovu ovih, ako se Sadhana radi prema šemi uspostavljenoj za stazu koju je osoba odabrala, onda nema sumnje u uspeh. Ali morate da uzmete upozorenje da je ovo esencijalno. Vi ne smete da dajete mesta lenjosti, jednostavno jer Jaathi ili rođenje nije važno. Neethi ili moralni standardi se sakupljaju prema Jaathi također; i stoga, da bi ih gajio, svesnost Jaathi je od pomoći i značajna. Ali, ako putem akumulisanih zasluga iz prošlih rođenja, osoba ima blago dobrote i vrline, onda osoba ne treba da pridaje mnogo važnosti Jaathi. Samo oni koji su praktikovali Yogu u prošlim životima i koji nisu mogli da završe proces će imati takav oblik izvrsnosti. Najvažnija stvar je zadobiti Neethi koji je propisan za Jaathi, potstaktni Jaathi sa Neethi, i učiniti sebe dostojnim i potpunim, sa visokim statusom u životu. Neko vreme na stazi Sadhane i duhovnosti, i Jaathi i Neethi će biti od pomoći. Gune će biti sublimisane putem ovih dvoje.

147

Q. Zato, mora da postoji neki koji su, putem zasluge iz prošlih života, postigli Vrhovno Božanstvo. Daj nam neke primere, molim te. A. Moj dragi čoveče! Ne bi trebao da tražiš da otkriješ izvor reke ili poreklo Rishija. Oni mogu da budu prilično neimpresivni. Trebao bi da budeš zadovoljan sa njihovim uslugama. Njihovo iskustvo je ono što je najvrednije; budi inspirisan njima, budi vođen naporima koji su slični njihovim. Ako budeš tragao za počecima, izgubićeš najznačajniju bit. Pa ipak, pošto si postavio pitanje, reći ću ti. Vyasa je bio rođen u kasti ribara, Sounaka je bio iz Sunaka klana; Agasthya je rođen u zdeli; Viswamithra je bio Kshathriya, Sootha je bila rođena u četvrtoj kasti. Uz to, imamo među ovima one koji su bili vrli i dobri, koji su uvek držali svoje oči na moralnim standardima njihovog Jaathi i Neethi, koji su se odrekli svega i držali se čvrsto ideala oslobođenja iz ropstva rođenja i smrti i iluzije fizičkih vrednosti: Sanjaya, Sathyakama i mnogi drugi. Moj dragi čoveče! Samonapor, Viveka, Thapas – oni kvalifikuju čoveka za postignuće najvišeg statusa. Bez čistoće unutarnjih instrumenata, nijedan čovek, koliko god da mu je visoka kasta, ne može da postigne Najviše. Ako se inferiorni bakar doda zlatu, smesa gubi na vrednosti. Baš kao što čisto zlato postaje smesa putem kontakta sa bakrom, Univerzalnom, Viraat-rupa, se dodaje inferiorni ego u ovoj Samsari. Viraat-rupa postaje preobražen u Jeevija. Sada, šta treba činiti da bi se povratila stvarna zlatna-thathwa? Putem Thapasa i Vratha, putem uglačavanja i čišćenja Buddhija, originalno stanje mora da se ponovo zadobije. Vi perete stopala posle hodanja kroz blatište; um također treba da se očisti od blata vezanosti za objekte. Samo Jnana može da sagori semena vezanosti tako da ne mogu da izniknu ponovo. Tako, ako osoba ima blago Jnane, on lako može da se oslobodi. XV Ashtaanga Yoga Q. Da bi zadobio sreću napuštanja ciklusa rođenja i smrti, stariji kažu da je Yoga veoma značajna. Šta je ta Yoga o kojoj oni pričaju? A. Yoga Sastra izjavljuju da se određene Asane moraju koristiti da bi se otklonili uvek šireći krugovi mentalnih uznemirenja i da treba da bi se pročistio um; isto tako da se stabilizuje vera, da se uspostavi Jnana i da se probudi Kundalini Sakthi koja je latentna u čoveku. Q. Kaže se da Yoga ima određene Anga ili pomoćna sredstva. Koliko ih ima i koja su njihova imena? A. Njih ima osam sve ukupno, Ashtanga, u stvari - Yama, Niyama, Asana, Pranayama, Prathyaahaara, Dhaarana, Dhyana, Samadhi – ovo su imena njih osam. Q. Ako Mukthi hoće da se postigne, da li svi ovi trebaju da se praktikuju do savršenstva, ili je bilo koji od njih dovoljan? A. Oh, Mukthi može da se postigne ako se usavrše prva dva, Yama i Niyama. Zašto, univerzum se odžava samo ovim dvama, Yama i Niyama! Q. Kada govorimo o Yoga, da li mi mislimo samo na ovu određenu Yoga sa Ashtanga, ili imamo mnogo vrsta Yoga također? A. Yoga nije samo jedna; postoje četiri yoge sve ukupno. Q. Koje su to? Koja su njihova imena? A. Njihova popularna imena su Manthrayoga, Rajayoga, Layayoga i Hatayoga. Q. Koje Anga ili pomoćna sredstva imaju ove četiri?

148

A. Budalasti čoveče! Za sve milione ljudi, dva oka su instrumenti gledanja, zar ne? Isto tako, za sve Yoge, Yama i Niyama su oči; bez njih, ništa ne može biti vizualizovano. Čistoća uma je esencijalna za svakog Yogina. I iz tog razloga, Yama i Niyama su neophodne. Q. Šta misliš pod Yama i Niyama? Da li one također, nekim slučajem, imaju pomoćna sredstva, Anga, ili karakteristike koje ih ističu? A. Naravno. Svaka od njih ima deset takvih. Samo kada si dobro utvrđen u njima, oslobođen si. Q. Reci mi tih deset pod Yama. A. Ahimsa, Sathya, Astheya, Brahmacharya, Daya, Aarjavam, Kshama, Dhrthi, Mithaahaaram, Soucham; sve ove su uključene u Yama. Q. Mogu li da znam tih destet koje su uključene u Niyama? A. Thapas, Santhosha, Aasthikyabuddhi, Daana, Iswara-puja, Vedanthavaakyasravana, Lajja, Mathi, Japam, Vratham, ovih deset sačinjavaju Niyama. One su same osnove Zamka Mokshe; svi Yogini moraju biti dobro utvrđeni u njima; u Yami, kao i u Niyami. Q. Yoga insistira na Aasana također, rekao si. Šta to tačno znači? A. One su veoma od pomoći za Atmajnanije i Yogine. Q. Mora da također postoji mnogo Aasana, zar ne? A. Da, njih također ima mnogo. Ali osnovne su Sidhaasana, Baddhapadmaasana, Sarvaangaasana. Pored toga, postoje Aasane kao Mayura i Paschimothaasana. Q. Koje du dobrobiti sa kojima rezultuju ove Aasane? A. One daju čvrstoću telu i omogućuju umu da se koncentriše dugo vremena. Q. Svami! Sada mi reci o Pranayami također. Koliko ima tipova Pranayama? A. Postoje mnogi tipovi, ali kako je u ovom sadašnjem vremenu nemoguće praktikovati mnoge tipove, treba da se usvoje samo oni koje će pomoći u Dhyani. One su Laghu-pranayama ili pojednostavljeni Sistemi Kontrole Daha. Q. Pojednostavljeni Sistemi? Kako su oni korisni? A. Kao metali koji se pročišćavaju na vatri u peći, teško otklonjiva šljaka Karme se otklanja Pranayamom i Um je osobođen od zagađenja. Ovo i Kayasuddhi se obadvoje zadobijaju; i um i telo postaju čisti. Postoje dva tipa Pranayama: jedna sa Mantrom, a druga bez nje. Bez Mantre, u najboljem slučaju, Pranayama može da transformiše samo telo, ali sa Mantrom, ona pročišćava um također. Q. Svami! Kako da je praktikujemo? A. Dva sekunda dugi Purakam (udah), četiri sekunda dugi Rechakam (izdisaj), osam sekundi dugi Kumbhakam (zadržavanje daha). Pranayama mora da se praktikuje pažljivo tri meseca: posle, trajanje Purakam, Rechakam i Kumbhakam može da se udvostruči. Kada se provede šest meseci u ovoj nepokolebljivoj praksi, aktivnosti čula se smanjuju. Ako se praktikuje sa verom i osećanjem, Pranayama će obuzdati uznemirenja uma; inače, to postaje puka fitička vežba koja samo poboljšava fizičko zdravlje. Čista hrana, Brahmacharya, življenje u osami, umeren govor – ovo su također uslovi koji moraju striktno da se poštuju. Q. Svami! Sledeću koju si spomenuo je Prathyahara. Koliko ima metoda Prathyahare?

149

A. Tri: Saakaara, Niraakaara i Atmabhava, u zavisnosti od svrhe zbog koje se čula kontrolišu i zbog čega se um koncentriše. Ako je ovo radi Saguna upasane, to je Saakaara; ako je radi Nirguna upasane, to je Niraakaara; ako je za realizaciju Sathyam-Jnanam-Anantham Paramatma, onda, to je Atmabhava. Q. I, Dhaarana? Svami! Šta se misli pod tim? Koliko ima tipova Dhaarane? A. Moj dečače, ima samo jedan tip Dhaarane. Mudar čovek koji je stabilno utvrđen u svesnosti njegovog Ishtadevatha ili Brahma-svesti, kao zemlja koja nosi planinu – to je Dhaarana. Q. Sledeća je Dhyana, verujem. Mora da ima mnoge tipove. A. Ne, ne. Ona je također jedna i samo jedna. Bilo da je sa Oblikom ili Bezoblika, ako je jednousmerena, bez skretanja, ona zaslužuje da se zove Dhyana. Q. Na posletku, postoji Samadhi. Šta to znači? A. Samadhi znači fiksiranje uma, slobodnog od svih impulsa i uznemirenja, na Gospoda, ili na svoju vlastitu Realnost. On ukazuje na stanje u kojem je osoba u njezinoj vlastitoj stvarnoj prirodi. Samadhi je kada je osoba slobodna od svih dualnosti. Um će biti nepoljuljan dualnim iskustvima; on će sijati kao plamen u prostoriji bez vetra. To je nis-chala, nepokretni, nepomični. Q. Svami! Takav tip uma, kako će se ponašati? Molim te, pojasni nekim premerima. A. Moj dragi čoveče, kad moraš da provučeš konac kroz iglu, moraš da budeš usmeren na posao i da se krajičak konca drži pravo i šiljato, zar ne? Slično, da bi ušao u Milost Gospoda, što je suptilnije od suptilnijeg, um mora da bude stabilan i oko i čula moraju da se koncentrišu na taj proces. Kraj