Ribic-Antropologija Raspada Jugoslavije

ANTROPOLOGIJA POSTSOCIJALIZMA

Zbornik radova

Uredio Dr Vladimir Ri

Beograd 2007

Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Antropologija raspada Jugoslavije: o

Apatrakt: U osnovi gra skog rata i raspada Jugoslavije nalazi se sukob razli tih et kih nacionalizama, �to je zna -no uticalo na sadr�aj mnogih antropolo�kih radova posve nih dru�tvenim fenomenima koji su se pojavili u kontekstu nestanka te multinacionalne dr�ave Ju�nih Slovena. Heuris ki najplod-niji postupak za antropolo�ko prou vanje nacionalizma zasniva se na interpretaciji nacionali kog idioma u kontekstu struktur-nih uslova na nacionalnom i globalnom nivou. U slu ju raspa-da Jugoslavije, vi�edecenijski proces decentralizacije te dr�ave, kao i kulminacija procesa denacionalizacije na globalnom ni-vou, uslovili su da partikulari ki nacionalizmi nesrpskih naro-da imaju prednost u sukobu sa integrali kim nacionalizmom koji su zastupali Srbi.

ne re : raspad Jugoslavije, et ki nacionalizam, de-

nacionalizacija, poli ki partikularizam, poli ki integralizam

Tekst je rezultat rada na projektu Kulturni identiteti u procesima

evropske integracije i regionalizacije (br. 147035), koji MNZ�S RS finansira u celosti.

217

e 1989. godine donele

-

i�e ma-njih etnonacionalnih dr�ava. pada

zama,

kontekstu nestanka te multinacionalne dr�ave Ju�nih Slovena. Robert Hejden konstatuje da, u ve lu is ne Evrope,

"ono �to je nasledilo dr�avni socijalizam nije bila ideja o demo-kratiji kao zajednici jednakih gra na, v ranju naci-onalne dr�ave za lokalnu, et ki definisanu ve nu". U takvoj konfiguraciji, pravo etnonacionalne ve ne na samoopredeljenje predstavlja opravdanje za postojanje dr�a ja ustavna kon-cepcija obezbe je da et ki definisana nacija "dobija dr�avu, teritoriju sa vladom". U tako definisanoj dr�avi se ispoljava ustavni nacionalizam � poli ki koncept koji "predvi davi-nu jedne vrste ljudi, koju ta vrsta ljudi sprovodi u ime iste vrste lju ji suverenitet mora biti za�ti gih koji bi ga mogli naru�iti, a naro to od onih koji su bili sugra ni u socija-li koj dr�avi".1 Na osnovu toga, Hejden zaklju je:

Ustavni nacionalizam manifestuje poku�aj da se pomire dva proti-

vu na shvatanja suvereniteta: teritorijalno i (etno)nacionalno. Bududa su ustavi na koncu poli ke platforme izra�ene pravnim terminima, dok je poli ka su�tina ustavnog nacionalizma puni suverenitet domi-nantnog naroda, manjine u takvom sistemu pokazuju realizam kada

1 Robert M. Hejden, Skice za podeljenu ku na logika jugo-

slovenskih sukoba, Samizdat B92, Beograd 2003, 30-31.

Antropologija raspada Jugoslavije ...

218

pretpostavljaju da nema izgleda za primenu onih odredbi u kojima se tvr ma njima postupati na ravnopravan na -lo ni se verovat �imi ustavnog nacionalizma, i pored to-ga �to se pravdaju "pravom na samoopredeljenje" i �to javno prihvataju demokratiju i ravnopravnost, otu vati manjinske populacije i da nedonositi demokratiju ili slobo ski rat i iz njega proisteklu autoritarnu politiku � tra nu sudbinu postsocijalisti ke Jugoslavije.2

He va "samo tri re�enja za nedoslednosti stvorene

definisanjem et ki heterogenih dr�avnih zajednica u mono-et-kom smislu": pomeranje granica dr�ave, pomeranje et kih

grupa i istrebljenje. Kao re�enje koje je retko isprobavano, He-mel izdvaja "odricanje od et kog definisanja dr�avne zajedni-ce" ili deklaraciju o "irelevantnosti et ke pripadnosti za poli-

ki sta ju, gra stvo, dr�avljanstvo".3 Beti De ja-�njava koliko je jugoslovenski prostor daleko od razlikovanja et kog od nacionalnog:

Da bi shvatio jugoslovenske raspre o et koj pripadnosti i dr�av-

nosti, Amerikanac mora da prepozna razli ta zna nja koja se daju pojmu "nacija" i, prema tome, pojmu "dr�ava-nacija". Na ju�nosloven-skim jezici narod (kao Volk na ne kom) ozna va i "narod" (engl. "people") i "naciju" (engl. "nation"). Otuda se pojam "dr�ava-na-cija" pridaje odre noj "naciji" ili "narodu" shva nom kao et ka po-pulacija. Neusaglasivost ove definicije sa ame kim pojmovi -gledna je u pitanju koje su mi postavljali mnogi Jugosloveni kad bi ot-krili da sam Amerikanka: "�ta ste po nacionalnosti?" "Amerikanka", odgovarala bih. "Ali Amerikanka nije nacionalnost", redovno su uzvra-

2 Isto, 103-104. 3 E. A. Hemel, Pouke iz jugoslovenskog lavirinta, u: D�oel M. Hal-

pern i Dejvid A. Kajdikel (priredili), Susedi u ratu. Jugoslovenski etni-citet, kultura i istorija iz ugla antropologa, Samizdat B92, Beograd 2002, 57-58.

219

li, "nego samo dr�avljanstvo. Vi Amerikanci svi ste se doselili odne-kud. Odakle je do�la va�a porodica?" Izjedna vanje pojmova "people" i "nation", sadr�ano je u jednoj jedinoj re narod, ne pru�a nika-kvu mo nost da se nacionalnost odvoji od predaka. Nedostaje osnov-no ame ko poimanje da je nacionalnost izvedena iz dr�avljanstva (engl. "citizenship"), bilo po ro nju, bi nom izboru.4

U takvom razdvajanju nacionalnosti od dr�avljanstva na

jugoslovenskom prostoru, Hejden vidi uspeh srednjoevropske ,

...dr�ava, kao niz poli kih ustanova sa vla ni nom te-

ritorijom, manifestuje suverenitet jednog et ki definisanog, "naroda". Po ovoj definiciji, drugi mogu biti gra ni, ali nisu deo suverenog kor-pusa; dok "samoopredeljenje" ne ostvaruje korpus gra na, nego ga ostvaruju samo gra ni iz ve ske etnonacionalne skupine...5

Beti De va da je cilj titoi kog slogana "bratstvo i je-

dinstvo" bio da se zakrpe "bratoubi ke podele me ki de-finisanim nacijama Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata". Me tim, u zva noj politici je postojala ambivalencija oko toga kako treba definisati "naciju", kao "i oko to goslavija evoluirati prema zajed koj nacionalnoj kulturi ko ti i kategorije pro�losti". Iako su se u svom programu iz 1958. godi-ne jugoslovenski komunisti opredelili za kretanje prema "socijali-

koj jugoslovenskoj svesti, u uslovima dru�tvenog zajedni�tva naroda" nih �ezdesetih zva na politika je odbacila "po-jam jedne sveobuhvatne jugoslovenske nacionalnosti". Zato se na

4

metamorfoza, u: D�oel M. Halpern i Dejvid A. Kajdikel (priredili), 63. 5 Robert Hejden, Skice za podeljenu ku na logika jugoslo-

venskih sukoba, 18.


220

popisima stanovni�tva i za druge slu�bene svrhe od gra na " -kivalo da se izjasne o svojoj et koj pripadnosti".6 �tavi�e, kako Edit Petro ti "politi stvo bilo je toliko obuzeto ta-kozvanim procesima etnogeneze, da su u drugoj Jugoslaviji (1945-1991) stvorene tri nove �nacije� (makedonska, crnogorska, i muslimanska)".7

To ne zna lo nemogu jasniti se kao "Jugoslo-ven". Hemel podse se na ovaj na ja�njavale tri ka-tegorije ljudi: "ljudi posve ni jugosloven novi Komuni-

ke partije koji su �eleli da se izmaknu od et ke pripadno-sti, i muslimani koji su �eleli da izbegnu da se identifikuju kao ta no onome �to Jevre ne na Zapadu".8 Andrej Si �nju na to da su se Srbi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovi sto deklarisali kao "Jugosloveni" usled straha od diskriminacije, "te je taj iz sto slu�io kao sredstvo maskira-nja njihovog istinskog nacionalnog identiteta" njenice da se u ruralnoj Srbiji bukvalno niko nije izja�njavao kao "Jugoslo-ven", a da je u Makedoni nilo manje od 1 odsto stanivni-�tva, ovaj autor izvodi zaklju " gledno da u tim obla-stima nije bilo potre vek krije svoj etnicitet".9

-

ralelno s tim, hrvatski nacionalisti su se protivili stapanju regionalnih

6 Beti De turanje multiet nosti u Jugoslaviji: mediji i me-

tamorfoza, 64-65. 7 Edit Petro nonacionalizam i raspad Jugoslavije, u: D�oel M.

Halpern i Dejvid A. Kajdikel (priredili), 215.. 8 E. A. Hemel, 43. 9 -

Jugoslavije, u: D�oel M. Halpern i Dejvid A. Kajdikel (priredili), 142.

221

dijalekata u jedinstven srpskohrvatski jezik i "isticali razlike kao osnovu za odvojen hrvatski jezik"polemika o jeziku podrazumevala povratak teoriji o nacionalizmu iz devetnaestog veka na osnovu koje se smatralo da je distinktivni jezik dovoljna osnova za to da odre " " nacija stekne pravo na zasebnu dr�avu. Isti aupartijskog monopola nad dr�avom, Tito bio "spreman da �rtvuje potencijalnu nacionalnost Jugoslavije", tako �to je u jugo-slovenski Ustav iz 1974. godine kooptirao zahteve prethodno po-ra�enog hrvatskog naci

...U bukvalnom "pak volom" nacionalizma, najve sti fe-

deralne vlade raspodeljen je republikama koje su bile samo labavo poveza-ne federalnim telima u kojima je svaka republika ima rekne ve-to. Utkan u sve institucije na svim nivoima, Savez komunista zadr�ao je monopol nad javnom politikom i medijima koji su uticali na javno mnjenje. U ravni prak nog, novim jugoslovenskim Ustavom iz 1974. prekinute su ekonomske i institucionalne veze uspostavljene �irom Jugoslavije.10

Takvi dezintegracioni procesi nastavljeni su i u poslednjoj

deceniji postojanja Jugoslavije. O tome Edit Petro ...Osamdesetih godina, kako je dr�ava postajala sve decentralizova-

nija, republike su podsticane da ja ju svoju nacionalnu orijentaciju u

10 Beti De Rasturanje multiet nosti u Jugoslaviji: mediji i meta-

morfoza, 65-66. Mirjana Pro -Dvor ima no vi nje jugosloven-skog Ustava iz 1974. godine, za koji isti da je "navodno sastavljen da spre-

raspad zemlje", a da je, ustvari, ozakonio partikularizaciju, daju cio-nalnu dr�avnost" republikama i autonomnim pokrajinama. Prema Mirjani Pro -Dvor bedio legalnu osnovu za potonje otce-pljenje republika/dr�ava, koje je pothranjivalo pol ko suparni�tvo izme-

ta na vlasti u njima". Videti: Mirjana Pro -Dvor bija: priiznutra, u: D�oel M. Halpern i Dejvid A. Kajdikel (priredili), 400-401.


222

okviru federacije. To je zna lo, isto tako, da su se asimilativnim i inte-grativnim procesima otelovljenim u idiomu pan-jugoslovenske unifika-cije suprotstavili procesi et kog/nacionalnog partikularizma i osobe-nosti. Drugim re ma, homogenizaciji postignutoj kroz federalizam, na ideolo�kom i normativnom nivou suprotstavila se etno-kulturna hetero-genost �est republika i dve autonomne oblasti u dr�avi...11

Hejden konstatuje da je, u septembru 1989. godine, Slovenija prva osporila i efikasno eliminisala saveznu vlast, "usvajajuamandmane na svoj ustav kojim se zahtevalo da savezni ustav prestane da va�i za Sloveniju". Zbog takvog pona�anja Slovenije, "opstanak jugoslovenske federacije je postao nemo -nom, a iz tog razloga i u poli kom smislu, �to je izbijanje unu-tra�njeg ra nilo neizbe�nim".12 Hejden obja�njava da je odlu-ka slove ke vlade da "ospori saveznu strukturu i da time pokre-ne raspad jugoslovenskog ustavnog poretka" prouzrokovana usponom "militantno nacionali kog i agresivnog predsednika Srbije Milo�evi ", kao i "unutra�njim pritiskom nacionalista u samoj Sloveniji". Tako dostaci i "konfederalna" struktura ju-goslovenskog ustava iz 1974. godine olak�ali su slove kim po-liti rima da "ru�e savezni poredak, umesto da poku�aju da zau-stave Milo�evi ru njega". Stoga, Hejden zaklju je:

nejasne odredbe i nedoslednos

imalo. Iako mo�da nikakva savezna struktura ne bi bila kadra da obu--1991, nedostaci u Ustavu iz

1974. p

11 Edit Petro 12 Robert Hejden, Skice za podeljenu ku na logika jugoslo-

venskih sukoba, 45.

223

rnost za rat stoga a�anje uni�tilo

olitika podsticala Slovence na takvo pona�anje, i autora ustava koji su postigli da se himera "konfederacije" 13

Beti De raspore je odgovornost za krvavi raspad Jugosla-vije na jo� ve broj ljudi, nego �to to ni Hejden. Ona isti da su Jugoslaviju "raskomadali lideri koje su na nim izborima i refe-rendumima bezmalo jednodu�no podr�ala etni ka bi ka tela", pa, zbog toga, "velik deo stanovni�tva mora da podeli sa svojim lideri-ma krivicu za katastrofu".14 S druge strane, postoje i autori koji su sebe po�tedeli te�ko u vezi s raspodelom odgovornosti izme vi-�e "krivaca". Tako, Rajko Mur gla�ava da se Jugoslavija ras-pala zato �to nije bila mogu na demokratizacija nakon pro-pasti "samoupravne" ekonomije, socijali ke ideologije i siste-ma "koji je obezbedjivao paritet njenih konstitutivnih federalnih jedinica". Prema ovom autoru, nacionalizam niposledica borbe za "Titovo nasle ". Tako tra da su ratovi u biv�oj Jugoslaviji bili et ki, instistiraju me da su to bili "ratovi za teritorijalnu ekspanziju koju su pod pla-�tom naziva �Jugoslavija� otpo li Srbi". Prema takvom vi nju, maksimalni cilj srpskog re�ima bio je da uspostavi kontrolu nad celom biv�om Jugoslavijom, a ako to ne uspe, zadovoljio bi se sa kontrolom nad �to ve lom teritorije ili, u gorem slu ju, kontrolom nad Kosovom i Vojvodinom.15 Mur ja�njava:

13 Isto, 70. 14 Beti De turanje multiet nosti u Jugoslaviji: mediji i me-

tamorfoza, 62. 15 Rajko Mur gosloven na strana ljudske prirode: po-

gled iz slove ke slepe mrlje, u: D�oel M. Halpern i Dejvid A. Kajdi-kel (priredili), 83-84.


224

slo-venske federacije, i ako bi ostale republike poku�ale da se "otcepe", onda je Srbija planirala da anektira sve teritorije izvan Republike Srbije nastanjene Srbima (njihova "drevna ognji�ta"). Eto za�to su Jugoslovenska armija i "paramilitarci" uni�tavali svete verske spomenike i spaljivali nesrpska sela. U Bosni i Hercegovini nije dolazilo do provala strasti. To je bio planirani genocid koji je retko kad bio motivisan starim mr�njama.16

"sve nacionalne oj Jugoslaviji bili podjednako odgovorni"

i tvrdi da se nivo hrvatskog nasilja protiv srpskih civila ne mo�e porediti "s nasiljem militantnih Srba protiv hrvatskog civilnog stanovni�tva", kao i da isto va�i za Bosnu i Hercegovinu i sukob Srba i Muslimana. Isti autor nas obave�tava da je rat militantnih Srba protiv ne-Srba proistekao iz srpske frustracije zbog poraza na

u Titovoj Jugoslaviji " nalna elita kao �to su to bili njihovi prethodnici"svoju frustraciju prona�li u nasilju na Kosovu, a, kasnije, i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.17 mljivo

ihvate "nove vlasti u Hrvatskoj i

Bosni i Hercegovini postupati s njima kao �to su srpske vlasti postupale sa Albancima na Kosovu".18

Za razliku od Mur�i ki autori smatraju da je stvarnost ras-pada Jugoslavije znatno slo�enija. Tako, Hejden kritikuje "pravo-verje" po kojem je Milo�e "probudio srpski nacionalizam kako bi zapretio ostalim narodima u Jugoslaviji, te je na taj na silio ostale republike da se otcepe", da bi "potom aktivirao plan za Veli-

16 Isto, 84. 17 Isto, 101. 18 Isto, 108.

225

ku Srbiju, napadaju pre Hrvatsku, a potom Bo ne -nocid u obema zemljama".19 Ovaj autor isti cionali ke stranke ili koalicije pobedile u svim jugoslovenskim republikama, na izborima odr�anim 1990. godine, kao i da su razne nacionali -ke vlade "svoju pri nost za bira rvenstveno zasnivale na �o-vinizmu, obe vaju no pozabaviti �rtvenim jarci-ma, lokalnim manjina sti programe ko tvrditi identitet republike kao nacionalne dr�ave dominantnog naroda".20

njene Jugoslavije u kojoj bi on morao da deli vlast21, ali i konstatuje:

...Nijedan pa�ljivi posma goslovenske scene nije propustio da

predvidi reakciju kraji�kih Srba na hrvatsku deklaraciju nezavisnosti, pra nu, kao �to se dogodilo, erozijom srpskih kulturnih povlastica i autonomije, i flagrantnog isticanja kulturnih simbola istovetnih onima koji su upotrebljavani tokom usta�kog proganjanja Srba u Drugom svetskom ratu. Bolja diplomatija i baratanje simbolima mogli su predu-prediti provalu uzbunjenog nasilja koja se dogodila u Kninu. Time �to bi kraji�kim Srbima ponudio neposredne ustupke i umire man bi izgubio deo poli ke podr�ke na desnome krilu, ali garancije za lo-kalnu autonomiju, koje ga ne bi stajale ni�ta na levom, mo�da bi spre-

le ustanak u Kninu, bandite na putevima, ubijanje u Borovom Selu, i ono �to je usledilo kad je jugoslovenska armija pod srpskom kontrolom uletela da spasava svoju bra menute garancije su u stvari bile date � ako ne premalo, svakako prekasno. Po jednom ci nom gledi�tu,

manova prividna nesposobnost bila je smi�ljeno lukavstvo da se podstakne nasilje i prizove upad ka stio svoj poli ki polo�aj i pribavio podr�ku Zapada.22

19 Robert Hejden, Skice za podeljenu ku na logika jugoslo-

venskih sukoba, 35. 20 Isto, 84-85. 21 E. A. Hemel, 49-50. 22 Isto, 51-52.


226

nom duhu, Beti De gla�a manova Hr-vatska demokratska zajednica (HDZ) o�ivela "ideje i simbole koji su dovo ni u vezu s pronaci kim usta�ama koji su u Drugom svetskom ratu po nili genocid nad Srbima, Jevrejima i Cigani-ma", kao i da je ista stranka "nastojala da redefini�e republiku Hr-vatsku kao nacionalnu dr�avu et kih Hrvata, u kojoj bi ne-Hr-vati, kao �manjine�, bili srozani na ni�i status".23 Beti De -se ma titoi koj formulaciji, Republika Hrvatska bila pa�ljivo definisana kao "nacionalna dr�ava Hrvatskog naroda i Srba u Hrvatskoj", kao i da je promena ustavnog statusa Srba i njihovo progla�enje "manjinom" simbolizovala nepra nost pri raspodeli mo va na dr�avu, "koja je, na svim stranama, shvatana kao primarni izvor i poli kih i ekonomskih resursa".24

Nezadovoljan zbog takvih poku�aja izbalansiranog razumeva-nja krvavog raspada Jugoslavije, Bojan Baskar je napisao da, uz ne-koliko izuzetaka, antropolozi koji su istra�ivali u Srbiji "nikada nisu zauzeli sto stanovi�te da antropologija mo�e da doprinese pre-venciji rata (ili barem da spre govo dalje �irenje, ili da antro-pologija mo ni ne�to da predupredi potencijal ne genocidne projekte nekog budu skog re�ima)".25 Ova Ba-skarova kritika po va na shvatanju antropologi nom onom na kojem se zasniva stav Nensi �eper-Hjuz da antropolozi treba da proizvode "poli ki komplikovane i moralno zahtevne tekstove i predstave sposobne da prodru kroz slojeve prihvatanja, sau sni-

23

metamorfoza, 76-77. 24 Bette Denich, Dismembering Yugoslavia: Nationalist Ideologies

and the Symbolic Revival of Genocide, American Ethnologist, Vol. 21, No. 2, May, 1994, 377.

25 Bojan Baskar, Anthropologists Facing the Collapse of Yugosla-via, Diogenes, No. 188, Vol. 47/4, 1999, 52.

227

�tva i neiskrenosti koji dozvoljavaju da se patnja i umiranje nasta-ve".26 �eper-Hjuz nastavlja da pa�ljivo i ose no gledanje, slu�a-nje, dodirivanje i bele�enje mo�e predstavlja lidarnosti. S druge strane, izbegavanje da se gleda, dodiruje i bele�i mo�e biti neprijatelj nodu�nosti i okretanja glave na drugu stranu.27

nu poziciju su zauzeli i hrvatski antropolozi koji su se bavili prou vanjem posledica rata iz devedesetih godina 20. ve-ka na �ivot ljudi, �to najeksplicitnije izra�avaju Maja PovrzanoRenata Jambre rin:

Anga�uju �e kri ke sposobnosti, ali ne distanciraju �ih emocija, nastoja mo i interpretira tav opseg iskustava � od onih koja imaju ljudi koji su povre ni, proterani ili su svedoci progona

nova svojih porodica, do iskustva onih ljudi koji su se dr�ali svakodnev-ne rutine kao jedinog na na da, u dometu raketa, sa vaju sopstveni inte-gritet i normalan �ivot. U tom naporu, ohrabrili su nas antropolozi koji tvr-de da odsustvo emocija ne rezultuje nu�no jasnijim razumevanjem, da ne-pristrasna, suva analiza mo�e biti podjednako problema na, kao i da kri-

ke uvide treba kombinovati s moralnom zainteresovano 28 To je zna lo da, u kontekstu ratne svakodnevice, hrvatski an-

tropolozi treba da zazmu poziciju antropologa-insajdera, �to je "istinski nestandardno, izuzetno zahtevaju tere no sumnja-

26 Nancy Scheper-Hughes, The Primacy of the Ethical: Propositions for a Militant Anthropology, Current Anthropology, Vol. 36, No. 3, Ju-ne 1995, 417.

27 Isto, 418. 28 Maja Povrzano nata Jambre rin, Negotiating Iden-

tities? The Voices of Refugees between Experience and Representa-tion, u: Renata Jambre rin and Maja Povrzano tors), War, Exile, Everyday Life, Institute of Ethnology and Folklore Research, Zagreb 1996, 4.


228

ma u svrhu i komplikovano stvenog rada", i �to je, kako Ma-ja Povrzano ti nelo "dobrodo�ao iskorak izvan limita pro-fesije".29 Taj isko njen zato �to, za hrvatske antropologe, "pitanje nativne antropologije i njenih pristupa krizi i ratu" nije bilo akademsko pita stavljalo "izazov za svakoga da sa-

va sopstve ni integritet".30 S druge strane, Slobodan Naumo-sajderske perspektive, izlo�io osnovne karakteristike

hrvatske antropologije iz devedesetih godina 20. veka: ...Vidljivi procesi koji su karakterisali hrvatsku etnologiju/antropologi-

ju na po ku devedesetih godina pro�log veka bili su: a) izrastanje reflek-sivnog autorskog pristupa, b) ponovno otkri ne nacionalne misije, v) brzi razvoj primenjene (odnosno dru�tveno i politi ki primenjive) nauke, g) pomeranje tematskog fokusa ka aktuelnim "neetnolo�kim" dru�tvenim pro-blemima, na prvom mestu pitanjima izmenjenog svakodnevnog �ivota u ratnim uslovima i problemima izbegli�tva.31

Isti autor zaklju je da je "redefinisanje uloge nacionalne nau-

ke uz po orijskih i reto kih sredstava post-reali ke kon-

29 Maja Povrzano ture and Fear: Everydaylife in Wartime,

u: La le Feldman, Ines Prica and Reana Senjko tors), Fear, Death and Resistance. An Ethnography of War: Croatia 1991-1992, In-stitute of Ethnology and Folklore Research; Matrix Croatica; X-Press, Zagreb 1993, 125.

30 Dunja Rihtman-Augu�tin, People Cheated by History Live on Both Banks of the Drina River, u: Renata Jambre rin and Maja Povrzano tors), 275.

31 -

-

229

cepcije antropologije" bilo najoriginalnije dostignu vatske primenjene etnologije/antropologije. Prema Naumovi ali-s ke gledi�ta, ponovna nacionalizacija nauke je umanjila njene izglede da "doprinese valjanom obja�njavanju uzroka i pri-rode sukoba u Hrvatskoj i udela srpske i hrvatske strane u njego-vom zapo njanju".32

Vezu izme sajderske antropologije i nacionalne nauke us-postavila je i Dajen Luis, porede rijske kontekste u kojima su radili evropski etnografi iz 19. veka i antropolozi iz Tresveta. Poput evropskih nacija ranije, nacije Tre ta i et ke manjine u Sjedinjenim Ame kim Dr�avama su se, �ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, borile da afirmi�u "novi koncept sopstva i nacionalne ili et ke kulture". no evropskim etnogra-fima iz 19. veka, antropolozi-insajderi Tre sveta su podr�ali te-�nje svojih nacionalnih i et kih zajednica, suo vaju se s nacio-nalnim i ljudskim problemima.33 Me tropolozima koji su pi-sali o problemima u vezi sa raspadom Jugoslavije, Rajko Murje jedan od onih koji se izdvajaju svojim prihvatanjem uloge "na-cionalnog" na nika. Ovaj autor postavlja reto ko pitanje:

Da li je svako ispoljavanje nacionalizma " vo" po sebi? Ja pripa-

dam jednoj maloj evropskoj naciji, i ne mogu da zamislim da napustim svoju osobenu nacionalnu identifikaciju. Slove ka je kultura ste�nje-na u procep izme manskog i romanskog sveta. Ova zemlja se, isto tako, nalazi na granici sa ostalim Ju�nim Slovenima. Po�to ona zbog svega toga predstavlja krhki entitet, ne mogu da zamislim sebe nezabri-nutog za "opstanak" svoje nacije. Da li sam ja nacionalista?34

32 Isto, 32-33. 33 Diane Lewis, Anthropology and Colonialism, Current Anthropo-

logy, Vol. 14, No. 5, December, 1973, 588-589. 34 Rajko Mur


230

Mur stavlja tvrdnjom da sloboda, ljudska prava i samoo-predeljenje nisu protiv ni, kao i da univerzalnost prava na sa-moopredelje ni da veli na zajednice koje tra�e autonomiju bude neva�na. Isti autor nagla�ava da je jedna vi�enacionalna dr-�ava demokratska "onoliko koliko u njoj ima slobode za njenu najmanju naciju, ili bilo koju manjinu", �to je, prema njemu, "go-tovo nemogu jasniti nekome ko nije u stanju da se stavi u po-lo�aj pripadnika male nacije koja u devetnaestom veku nije bila u sta riju�".35 Na osnovu takvih stavova, Murgradi i svoje vidjenje Jugoslavije i jugoslovenstva:

U jugoslovenskom iskustvu, "jugoslovenstvo" je moglo biti mo na

alternativa za razne unutra�nje nacionalizme. Ispostavilo se, me tim, da je ono oru hegemonizacije koje su upotrebljavali Srbi, najve ju�noslo-venska nacija. Srbi su se izja�njavali najvi�e kao "Jugosloveni". Oni su na-stojali da vi�enacionalnu i vi�ekulturnu Jugoslaviju defini�u prema sopstve-noj slici. Ko na istina o "jugoslovenstvu" mo�e se videti u spaljenim i

kanim ku ma i ostacima poklanih stanovnika biv�e Jugoslavije.36 Iako insistira na univerzalnosti prava na samoopredeljenje,

Mur di�e osudu hegemonizma na univerzalan nivo, te nam ni�ta ne ka�e o tome da li hegemonija Kastilje, Pruske, Pa-riskog basena i Engleske delegitimizuje postojanje �panije, Ne-

ke, Francuske i Velike Britanije. Naime, Hemel konstatuje da je, od svog osnivanja, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavija "do�ivljavala isti proces centralizacije upravljanja i hegemonije kulturnih simbola koji je od �esnae-stog veka, a u nekim oblastima i od ranije, bio obele�je ve ne evropskih dr�ava"37, dok Beti De zuje na to da je preovla-

35 Isto, 102. 36 Isto, 100. 37 E. A. Hemel, 38.

231

ju ska predstava o dr�avnosti bila hegemoni ka, u skladu s modelom izgradnje nacionalnih dr�ava drugde u Evropi, "gde su poli ka jezgra uspela da inkorporiraju razli ite regional-ne kulture pod svoje okrilje".38

Zanimljivo je da su poli ki lideri Bo�njaka (nekada�nih Mu-slimana) zastupali ideje bosanskog unitarizma, insistiraju -me da nezavisna Bosna i Hercegovina bude "centralizovana, je-dinstvena dr�ava", u kojoj bi pokrajine imale samo upravne funk-cije. Isti ti politi ri su 1991. godine predlo�ili konfederalizaciju Jugoslavije, tako �to bi "sve centralne ustanove bile zavisne od repu kog veta zbog uslova da se odluke donose jednoglasno". Hej nu nedoslednost u stavovima o federalizmu i konfederalizmu i kod drugih nacionalnih lidera i nagla�ava da, "posle 1989., nijedna vladaju cionali ka stranka u bilo ko-jem delu biv�e Jugoslavije nije prihvatala neki oblik zajed ke vlasti, izuzev ukoliko je verovala da bi u takvoj dr�avi mogla da dominira". Zbog toga, Hejden ukazuje da je odluka me narodne zajednice da prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske po vala na stavu da "gra ni Slovenije" ili "narod Hrvatske" imaju pravo na samoopredelje mu je propu�teno "da se prizna kako je opravdanje za osnivanje samih republika bio dr�avni �ovinizam, gde je svaka republika Heimat (domovina) svoje ve ske nacio-nalnosti koja je, pak, nosilac suvereniteta".39

Treba naglasiti da je karakter nacionalne dr�ave odre -rakterom nacionalizma koji je tu nacionalnu dr�avu stvorio. No-vonastale dr�ave na prostoru biv�e Jugoslavije istorijski su se le-gitimisale, tako �to su se, u preambulama svojih ustava, deklarisa-

38 Bette Denich, Dismembering Yugoslavia: Nationalist Ideologies

and the Symbolic Revival of Genocide, 372. 39 Robert Hejden, Skice za podeljenu ku na logika jugoslo-

venskih sukoba, 170-172.


232

le kao etnonacionalne dr�ave. Samo po sebi, to ne mora da izazo-ve ozbiljnije konflikte, pogotovo ako se u normativnom delu usta-va garantuje poli ko-pravna ravnopravnost svih gra na, bez obzira na njihovo et ko poreklo. Zbog toga, smatram da Hejden preo�tro prosu je kada isti "logika nacionalne dr�ave spre-

va opstanak nacionalnih manjina u njoj"40. Me utim, isti autor je potpuno u pravu kada isti "proces razgradnje dr�ave izme-�anih naroda skoro uvek iziskuje nasilje velikih razmeverovatno proizvoditi antidemokratske, autoritarne re�ime".41 Hejden se sasvim opravdano pita "kako je bilo ko mogao da po-veruje da bi se podela jedne nacionalno heterogene regije na po-sebne nacionalne dr�ave mogla ostvariti bez et nja"42 i obja�njava:

Osnovni problem je u tome �to su, sa uspehom ideologije et ke dr-

�ave, mnoge populacije koje se mogu identifikovati odbile da budu zadr-�ane u okviru postoje nica. Tamo gde stanovni�tvo nije bilo previ-�e izme�ano, podela se mogla obaviti relativ sto, kao �to je bilo sa odvaja �ke od Slo ke, ili Slovenije od Hrvatske. Ali, gde je sta-novni�tvo bilo izme�ano, to �to dr�avu odbacuje veliki deo njenog na-vodnog stanovni�tva jedino je moglo da zna tastrofu. Njegovo otce-pljenje dovelo bi do isterivanja nove manji vanje granica na terenu, a i na papiru, iziskivalo pot njavanje grupa koje odbacuju dr�avu ili, pak, njihovo isterivanje.43

Na drugom mestu, Hejden konstatuje da je "logika samooprede-

ljenja" u Jugoslaviji legitimisala homogenizaciju stanovni�tva, dok

40 Isto, 175. Pod nacionalnom dr�avom, Hejden ovde podrazumeva

etnonacionalnu dr�avu. 41 Isto, 180. 42 Isto, 186. 43 Isto, 177.

233

je "tok rata pratio ovu logiku, uspostavljaju cionalne dr�ave eliminacijom manjina".44 U nastavku, ovaj autor podse -

stota Polj �ke i Ma ske smatrana njihovom pred-no stizanju postsocijali ke "demokratije", kao i da je ame ki ambasador u Hrvatskoj smatrao da je proterivanje Srba iz te zemlje "pozitivan korak u re�avanju jugoslovenskog konflik-ta". Na osnovu toga, Hejden zaklju je da je "et nje" u Evropi "fenomen koji se pokazao uspe�nim i u ponovnom stvara-nju dru�tvene realnosti i u dostizanju poli ke prihva nosti".45

Mogu li ka elita u et ki homogenizovanim dr�avama distancira od etnocen ne politike. Primer za to je pri-sustvo najvi�ih hrvatskih dr�avnih funkcionera na proslavi pravo-slavnog Bo�i nje albanskih poli kih lidera da bu-du zavisno Kosovo ne ti definisano kao etnonacionalna dr�a na, dugo ni rezultat takve politike mo-�e samo da bude depolitizacija jedino manjinskog (u oba slu ja, pre svega, srpskog) etniciteta i njegova dogledna asimilacija. To je zato �to je osnovni razlog postojanja svih novonastalih dr�ava na prostoru biv�e Jugoslavije poli ka emancipacija ve skog etnonacionalizma. Hipote ki je mogu ternativno re�enje, po kojem bi se dr�ava distancirala od sopstvene etnonacionalne legitimacije, depolitizacijom isklju vo ve skog etniciteta, uz

vanje celokupnog korpusa poli kih i kulturnih prava nacio-nalnih manjina. Naravno, takva politika bi izazvala frustraciju ve-

ske et ke zajednice i njenu poli ku radikalizaciju. Na et -ki me�ovitim teritorijama, deetnifikovana nacionalna dr�ava se mo�e stvoriti samo ujedinjenjem vi�e etnonacionalnih dr�ava, na

44 Robert M. Hayden, Imagined Communities and Real Victims:

Self-Determination and Ethnic Cleansing in Yugoslavia, American Et-hnologist, Vol. 23, No. 4, November 1996, 795.

45 Isto, 796-797.


234

osnovu pannacionali kog pokreta koji zahteva depolitizaciju svih etniciteta. Iako je, kako Hemel nagla�ava, Jugoslavija bila et-

ka dr�ava ju�nih Slovena, jugoslovenski nacionalizam je na-stojao da transcendira i potisne et ke nacionalizme. Me tim, usled nepovoljnih unutra�njih i globalnih strukturnih uslova, ju-goslovenski nacionalizam je pora�en u svim svojim manifestaci-jama, dok su separati ki i partikulari ki orijentisani nesrpski etnonacionalizmi, stvaranjem sopstvenih etnonacionalnih dr�ava, dostigli najvi�i stepen poli ke emancipacije. Smatram da su ekonomska globalizacija i denacionalizacija presudno uticali na stvaranje takvih strukturnih uslova.

Ekonomska globalizacija je dovela do ekspanzije of�or cen-tara sme�tenih u gradove-dr�ave (Singapur i Hong Kong) i dru-gih malih zemalja (Kuvajt), ali i do smanjivanja zna ja nacio-nalnih privreda velikih zemalja. Prema Hobsbaumu, politi ke posledice su bile slede

Ova situaci �iti sve brojnijim et kim pokretima poznog

dvadesetovekovnog nacionalizma neubedljive argumente za �ivotnu sposobnost jedne nezavisne Korzike ili Kanarskih ostrva. Neubedljive, jer jedina nezavisnost koja se posti�e secesijom jeste ona koja se posti-�e odvajanjem od nacionalne dr�ave sa kojom su ovakve teritorije pret-hodno bile udru�ene. Ekonomski, separacija bi ih skoro izvesno na ni-la zavisnijim od transnacionalnih entiteta koji su sve vi�e odre vali ovakve stvari. Najpogodniji svet za multinacionalne d�inove je svet na-stanjen patuljastim dr�avama ili uop�te bez dr�ava.46

Za razliku od Hobsbauma, Alesina, Spolaore i Vaciarg ne

ka�u ni�ta o prirodi nezavisnosti secesioni kih dr�a -mo konstatuju da u uslovima trgovinskih ograni nja, poli ke

46 Erik Hobsbaum, Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog ve-ka. 1914-1991, DERETA, Beograd 2002, 214.

235

granice jedne zemlje uti li nu njenog tr�i�ta, a time i na nivo produktivnosti. Nasuprot tome, slobodna trgovi ni da veli na dr�ava postane irelevantna za veli nu tr�i -ga veli na zemlje nije u vezi s njenom produktivno -ga toga sledi da su broj dr�ava i stepen ekonomske integracije me zavisni.47 Isti autori nagla�avaju da proces ekonomske "globalizacije" pogoduje poli kom separati , u svetu "globalnih" tr�i�ta, koncept relativno velike i centralizo-vane nacionalne dr�ave sve vi�e biti ugro�avan regionalnim se-paratizmima i rastom supranacionalnih institucija.48

Hobsbaum konstatuje da novi separati ki nacionalizam predstavlja kombinaciju tri fenomena. Prvi je otpor postojenacionalnih dr�ava njihovoj degradaciji, �to je posta gled-no osamdesetih godina 20. veka "u poku�aji anova ili po-tencijal nova Evropske zajednice, ponekad sasvim razli -tih poli kih boja, kao �to su Norve�ka ili Britanija gospo -

ru sveevropske standardizacije zadr�e svoju regio-nalnu autonomiju u stvarima koje su smatrali va�nim". Iako se, u to vreme, protekcionizam povukao pred globalnom slobod-nom trgovinom, neke dr�ave su uspevale da razviju mehanizme odbrane od strane konkurencije, za �ta je najupe tljiviji primer "uspeh Italijana da zadr�e lavovski deo svog doma �i�ta automobila u italijanskim rukama (tj. u rukama Fiata)". Protek-cioni ke te�nje su bile jo� sna�nije onda kada "u pitanju nije bio samo ekonom turni identitet". Tako su se Fran-cuzi, a donekle i Nemci, borili da sa vaju "ogromne dotacije za svoje seljake, ne samo zato �to su seljaci ima ne glaso-

47 Alberto Alesina; Enrico Spolaore; Romain Wacziarg, Economic

Integration and Political Disintegration, The American Economic Revi-ew, Vol. 90, No. 5, December, 2000, 1277.

48 Isto, 1294.


236

ski ose li da bi uni�tenje se ke zemljorad-nje, koliko god ona bila neefikasna i nekonkurentna, zna lo i uni�tavanje krajolika, tradicije, dela nacionalnog karaktera".49 Tako iako su mnoge dr�ave otvorile svoje granice da bi izvu-kle ko balnom tr�i�tu, njihove vlade se odupi-ru kulturnoj homogenizaciji, odnosno razvodnjavanju nacional-nog identiteta. To je naro to do�lo do izra�aja tokom pregovora o stvaranju zajed kog kanadsko-ame kog slobodnog tr�i�ta (CUSFTA) i zajed kog severnoame kog slobodnog tr�i�ta (NAFTA) u prvoj polovini devedesetih godina 20. veka, kada je Kanada insistirala da radio, televizija, film, izdava�tvo, kao i vi-deo i mu ka produkcija budu izuzeti iz sporazu no je bilo i tokom Urugvajske runde GATT (General Agreement of Tariffs and Trade), kada se Evropska uni stvom Francuske, izborila za izuze ovizuelnih industrija iz ugo-vora. Takvo kanadsko i francusko stanovi�te proisti po-stavke da industrija kulture mo�e da igra glavnu ulogu u kon-struisanju poli ke zajednice, odnosno, da daje zna jan dopri-nos (re)produkciji i perpetuiranju ideje Kanade, ideje Francuske ili ideje Evrope.50

Drugi fenomen inherentan novom nacionalizmu je kolektiv-ni egoizam bogatih, koji odra�ava sve ve nomske nejedna-kosti unutar kontinenata, dr�ava i regiona. Naime, vlade nacio-nalnih dr�ava i nadnacionalnih tvorevina, kao �to je Evropska unija, nastoje da ujedna tere nje i korist na teritorijama za koje su odgovorni. To zna gatiji i napredniji regioni tre-ba da subvencioni�u siroma�nije i zaostalije, �to je rezultovalo

49 Erik Hobsbaum, 322. 50 Patricia M. Goff, Invisible Borders: Economic Liberalization and

National Identity, International Studies Quarterly, Vol. 44, No. 4, De-cember 2000, 533-562.

237

ekspanzijom egoi nih separati kih nacionalizama, poput hrvatskog, slove �kog, katalonskog, baskijskog i lom-bardijskog.51 Mihael Cirn svodi pokrete za autonomiju u eko-nomski uspe�nim regionima koji nisu u poli kom sredi�tu na dru�tvenu denacionalizaciju. Prema ovom autoru, "dru�tvena denacionalizacija nastaje kada se tesne dru�tvene i privredne tr-govinske veze pro�ire i izvan nacionalno-dr�avno definisanih granica"52, a denacionalizacija privrede smanjuje zna nacio-nalnih tr�i�ta za bogate regione. Zato ti regioni dobijaju "eko-nomski podsticaj da te�e ka ve zavisnosti, da bi u interna-cionalnoj utakmici mogli da vode samostalnu, od nacionalnih predujmova nezavisnu politiku ne bi li izbegli du�nosti nacio-nalne preraspodele".53 Tako je, u slu ju kve kog nacionali-zma, trgovinska globalizacija i liberalizacija pru�ila dodatni kredibilitet vi nju po kojem kanadska federacija vi�e ne nudi korisnu ekonomsku za�ti mu je naro to dopri -menuti Ugovor o slobodnoj trgovini izme nade i Sjedinje-nih ame kih dr�ava (CUSFTA).54

O�ivljavanje regionalizma u Evropi javlja se s ja njem poli-ke i ekonomske integracije EU, ali i sa intenziviranjem eko-

nomskih dispariteta unutar i izme skih regiona. Takav ne-

51 Erik Hobsbaum, 322-323. 52 Mihael Cirn, Upravljanje sa one strane nacionalne dr�ave. Globali-

zacija i denacionalizacija kao �ansa, Filip Vi ograd 2003, 8. Cirn pretpostavlja pojam "denacionalizacija " pojmu "globalizacija, koji je, prema njemu, su�tinski neprimeren, po�to, iako mnogi procesi razmene i proizvodnje prelaze granice i teritorijalno i u pogledu uklju nih izvr�ila-ca, "ve na njih je daleko od globalnosti ". Videti: Isto, 10.

53 Isto, 83. 54 Stephane Dion, The Quebec Challenge to Canadian Unity, PS:

Political Science and Politics, Vol. 26, No. 1, March 1993, 38-43.


238

ujedna nomski razvoj dovodi do regionalnih poli kih konflikata u nekim dr�avama. Tako ma regionalna politika EU se preorijentisala na podr�ku regionalizma. U devedesetim godinama 20. veka, Evropska komisija se fokusirala na stvaranje Planova regionalnog razvoja, dok je formiranje Komiteta evrop-skih regiona omogu lo direktan uticaj subnacionalnih vlada (i lo-kalnih i regionalnih) na dono�enje odluke i formulisanje politike unutar EU. Ko no, princip "Evrope regiona" je pru�io legitimi-tet zahtevima brojnih regionalnih poli kih partija.55

�to se ti cijali kih zemalja u Evropi, u njima je zva-na politi vala etnonacionalne identitete, �to je naro-

to bio slu deracije: Sovjetskom Save hoslo -koj i Jugoslaviji. U tim dr�avama, glavne nacionalne grupe su imale svoje republike, a princip nacionalne razli tosti je bio za-�ti stavnim ure njem. Kako pi�e Ketrin Verderi, moglo bi se re nonacionalni identiteti bili mo�da glavni oblik "kolek-tivne svesti" koji je socijalizam stvorio.56 Upravo zbog toga, nakon propasti socijalizma, mnogi politi ri su dokazivali da nacija treba da te�i zadovoljenju sopstvenih, auten nih interesa, oslobo na od "te�ke i ometaju ke" dr�avnog centra.57 Va�no je i to da je za socijali ke dr�ave bila karakteristi na forma kompeticije za

55 Benito Giordano, "Institutional Thickness ", Political Sub-Cultu-

re and the Resurgence of (The "New ") Regionalism in Italy: A Case Study of the Northern League in the Province of Varese, Transactions of the Institute of British Geographers, New Series, Vol. 26, No. 1, 2001, 28-29.

56 Katherine Verdery, Transnationalism, Nationalism, Citizenship, and Property: Eastern Europe Since 1989, American Ethnologist, Vol. 25, No. 2, May 1998, 293-294.

57 Katherine Verdery, Beyond the Nation in Eastern Europe, Social Text, No. 38, Spring 1994, 13.

239

pristup resursima u dru�tvenom poretku u kojem je vladala ende-na ekonomska oskudica. Naime, socijali ka dr�ava je, u slu-

ju krize odre ne firme, intervenisala poma�u zvolja-vaju krotira, �to je dovelo do toga da su sve proizvodne jedinice �elele vi�e ulaganja nego �to su mogle da dobiju. Rezultat je bila intenzifikacija svih vrsta lokalizma, uklju ju cionali-zam, po�to su razne grupe nastojale da maksimizuju kontrolu nad snabdevanjem i protokom roba, ta dr�ati unutar "svo-jih" mre�a, grupa ili rejona.58

Ekonomski partikulari ki nacionalizam u Jugoslaviji postaje ljiv u periodu od 1963. do 1965. godine, kada se javlja konflikt

me publikama "oko ekonomskih resursa, projekata razvoja i fi-nansiranja nerazvijenih republika i regiona".59 Kasnije, od 1967. do 1971. godine, Hrvatska je vodila bor ji je cilj bio ru�enje "eko-nomske mo " Beograda, oli ne u deviznom sistemu, bankama i takozvanim "reeksporterima", to jest, eksport-import preduze ma za koje se tvrdilo da eksploati�u Hrvatsku. Hrvati su, pri tome, bes-kompromisno insistirali na " stim ra unima", �ale o-grad ekproprisao hrvatski "vi�ak vrednosti".60 U osamdesetim godi-nama, Slovenija je predvodila otpor zahtevima da se oja deral-na vlast i da se u Narodnoj banci Jugoslavije uvede ve sko odlu-

vanje umesto konsenzualnog, �to je bilo uslov za sprovo nje sta-bilizacionog programa MMF.61 Jedan od najva�nijih rezultata te borbe bio je sporazum iz novembra 1986. godine, prema kojem je

58 Isto, 14-16. 59 Vesna Pe cionalne dr�ave, u: Neboj�a Popov (prire-

dio), Srpska strana rata. Trauma i katarza u isorijskom pam nju I deo, Samizdat B92, Beograd 2002, 45-46.

60 Isto, 49. 61 Suzan Vudvord, Balkanska tragedija. Haos i raspad posle Hlad-

nog rata, Filip Vi ograd 1997, 57-92.


240

"federalni bud�et bio finansiran samo iz prihoda koje ostvaruje fe-deracija" me je "republikama i pokrajinama dat fiskalni suvereni-tet".62 Suzan Vu ava me narodne okolnosti koje su po-godovale takvoj slovena koj politici:

siudru�ivanje u Zapadnoj Evropi. Tokom 1988, austrijsko ekonomsko

bljani, da napusti federaciju.

Ovi poslovi nisu Sloveniji davali razloga za kompromis u pogledu 63

Uop�te, na prime �ke i Slovenije vidimo da je, krajem

osamdesetih i po kom devedesetih, borba zemalja Centralne i Is ne Evrope za "svoje priznanje na Zapadu i (pretpostavlje-no) uklju vanje u Evropsku zajednicu" stvorila kontekst u ko-jem su bogatije republike savezne multinacionlane dr�ave oseti-le "pri nost osloba nja od te�kog tereta zaostalijih i krizom ozbiljnije pogo nih partnerskih republika".64

dr�avama u kojima, kako nagla�ava Hobsbaum,

...politika identitetskih grupa nije bila stvarno povezana sa "nacio-nalnim samoopredeljenjem", tj. sa te�njom da se stvori teritorijalna dr-�ava iden na sa posebnim "narodom", te�njom koja je bila su�tina na-cionalizma. Secesija nije imala smisla za ame ke crnce ili Italijane, niti je bila deo njihove et ke politike. Ukrajinska politika u Kanadi nije bila ukrajin nadska.

62 Isto, 78. 63 Isto, 103. 64 Ivan Berend, Centralna i Is na Evropa 1944-1993. Iz periferije

zaobilaznim putem nazad u periferiju, CID, Podgorica 2001, 341.

241

U stvari, su�tina et ne politike u urbanim, tj. skoro po de-finiciji heterogenim dru�tvima, bila je u takmi nju sa ostalim takvim grupama oko udela u sredstvima neet ke dr�ave, kori njem poli -kog uticaja koji ima grupna lojalnost. Politi ri kandidovani za izbore u gradske vlasti Njujorka, bili su raspore vani da obezbede posebno pred-stavni�tvo za Latino, is ki ili homoseksualni gla ki blok, od ko-jih je svaki tra�io vi�e, a ne manje od grada Njujorka.65

Tako �tvena denacionalizacija zna ve nu propu-stljivost granica nacionalnih dr�ava za robu, sredstva pla nja, �tetne materije, informacije, ugro�avanja i ljude. Od sredine se-damdesetih godina 20. veka, u svim dr�avama sa visoko razvije-nom industrijom po njivati broj radnih mesta, �to je do-velo do uve nja nezaposlenosti i socijalne marginalizacije. To je izazvalo prvi talas neprijateljstva prema strancima, �to su instru-mentalizovale desne ekstremi ke partije (a u Francuskoj i ko-munisti) u izbornoj bor ga evropske vlade preduzimaju me ji je cilj spre vanje useljavanja. Tako dine osamdesetih godina, a u Evropi naro to posle zavr�etka sukoba izme toka i Zapada, raste broj ljudi koji u zapadnim industrij-skim dr�avama tra�e azilantska i izbe ka prava.66

Mo nost da, zahvaljuju vim informacionim i komuni-kacionim tehnologijama, useljenici odr�avaju kontakt s kultu-rom zemlje iz koje poti vela je do pove nja svesti o kul-turnim diferencijama. Kod doma novni�tva se javio strah ne samo od gubljenja radnog mesta zbog useljenika i podrivanja nacionalnog sistema blagosta rasta kriminala. To je dovelo do izbornog uspeha desnih ekstremi kih partija koje su podsticale neprijateljska ose nja prema strancima, ali i do toga da su vlade nastojale da oja ju svoju poziciju igraju

65 Erik Hobsbaum, 323-324. 66 Mihael Cirn, 208-209.


242

nacionalnu kartu. Istovremeno je do�lo do ukidanja tradicional-nih rad kih naselja, usled pobur�oazenja radni�tva, kao i do smanjenja apsolutnog broja industrijskih radnika zbog promene privredne strukture. U prazne stanove su se uselili imigranti, a sve je to dovelo do raspada stare rad ke kulture i njenih soci-jalnih mehanizama kontrole, kao i do uve nja nezaposlenosti i kriminala.67

Sli oblik poli kog partikularizma mogu je ti i u Slo-veniji, tokom osamdesetih godi mu Suzan Vudvord pi�e:

...Mada je Slovenija jo� uvek ose la nedostatak radne snage (ona

je bila jedina republika u Jugoslaviji koja je zadr�ala punu zaposlenost u celom posleratnom periodu, stvarno uvoze nu snagu radi eko-nomske dobiti), vlasti su utvrdile da je broj Bosanaca i Albanaca, kao radnika u Sloveniji (sko tvrtina radne snage Slovenije) dostigao so-cijalni maksimum. Razlozi su bili kulturni � strah od gubitka slove -kih nacionalnih razlika i kulturnog identiteta ako do e jo� vi�e "ju�nja-ka" i ekonomski � pretpostavka da bi dodatni tro�kovi stanovanja, soci-jalnog osiguranja i drugih oblasti infrastrukture mogli ugroziti slove-

ki �ivotni standard. Slove ki politi ri su ignorisali federalnu kontro nih dohodaka i dozvolili rast plata, da bi podstakli povratak visokokvalifikovanih slove kih radni njaka, koji su, radi bo-lje zarade, radili u inostranstvu, posebno u Austriji.68

Navedene manifestacije poli kog i ekonomskog partikula-

rizma javile su se u kontekstu formiranja liberalizovanih nadna-cionalnih tr�i�ta i slabljenja dr�avnog intervencionizma u pri-vredi. Zbog toga, mo�emo zaklju ti da tr�i�ne integracije na su-pranacionalnom nivou stimuli�u samostalno poli ko i ekonom-sko nastupanje subnacionalnih entiteta, bez posredovanja osla-

67 Isto, 209-210. 68 Suzan Vudvord, 69.

243

bljene nacionalne dr�ave. Takve okolnosti su pogodovale nesrp-skim et kim nacionalizmima u Jugoslaviji koji su, usled svog partikulari kog karaktera, te�ili stvaranju nezavisnih etnona-cionalnih dr�ava. S druge strane, poraz je bio neminovna sudbi-na integrali kog srpskog nacionalizma koji se zala -vanje Jugoslavije, odnosno za ostanak Srba u jednoj dr�avi.69

THE ANTHROPOLOGY OF THE YUGOSLAV DISINTEGRATION: ETHNIC NATIONALISM At the root of the civil war and the disintegration of Yugoslavia lies a

clash of different ethnic nationalisms that considerably influenced the content of many anthropological debates dedicated to social phenomena which appeared in the context of the disappearance of the multinational state of the South Slavic peoples. Heuristically, the most productive method for an anthropological assessment of nationalisms is based upon an interpretation of the nationalistic idiom in the context of the structural preconditions on the national and global scene. In the Yugoslavia, a process of state decentralization that lasted several decades, as well as the culmination of the denationalization processes on a global scale, have preconditioned the advantage of the particularistic nationalisms of non-Serbian peoples, confronted by the integrated Serb nationalism.

69 O srpskom nacionalizmu u kontekstu raspada Jugoslavije pisao sam

u: Vladimir Ri ski nacionalizam na kraju dvadesetog veka, u: Sa�a Nedeljko nik), Antropologija savremenosti, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogra-du; Srpski genealo�ki centar � Etnolo�ka biblioteka (Knjiga 23), Beo-grad 2007, 150-171.

Documents

Ribic-Antropologija Raspada Jugoslavije