Nela012

1

Nela012

2

RIARD MEJSN

VETAR NE ZNA ITATI

Naslov originala: Richard Mason: THE WIND CANNOT READ S engleskog preveo DUAN PUVAI

Nela012

3

Kono hana wa Kataku oru-na! to Iu tate-fuda mo, Yomenu kaze ni wa Zehi mo nashi. (Japanska pesma)

Mada je napisao: Ne trgajte ove cvetove ove rei ne vae za vetar, jer vetar ne zna itati.

Nela012

4

PRVA KNJIGA

GLAVA I

Bili su nam potrebni ceo april i maj da bismo izili iz dungle. Moj

roendan je bio krajem aprila i ja sam poloio svoj zlatan sat protiv Piterovog

prstena s peatom da neu doekati da ga proslavim. On bi dobio zlatan sat da ga pre 27. aprila nisam tako slupao da se vie nije mogao popraviti. Rekao

sam mu da ga uzme i proda zlato; on je, meutim, kazao da roendan ipak

nismo uspeli da proslavima, sem ako se neka nova rana koju nam je dungla donela i arapa puna rie mogu nazvati proslavom; u svakom sluaju, da se i

drukije desio, on svoj prsten ne bi ostavio Japancima da ga opljakaju s mog

lea. I kako to misli 'prodati zlato? dodao je on. Tada ak nismo ni

pomiljali da emo se uspeti probiti u civilizaciju. Iza nas se vodila borba da bi se izilo iz obrua. Naa jedina briga bilo je povlaenje, ali niko nije tano znao gde je linija

fronta! Japanci su u jednom trenutku izbili ispred nas i blokirali put. Morali smo napustiti prevozna sredstva i probijati se kroz dunglu kako smo bolje znali i umeli. Sva oprema nam je propala, sem uturice, torbice i arape za

riu. Mnogi su potpuno malaksavali od groznice i iscrpljenosti. Ostavljali smo

ih s pukom i pet metaka dok smo imali ta da im ostavljamo. Smatralo se da im treba dati samo po jedan metak zbog oskudice u municiji, ali smo im ostavljali po pet da pucaju na Japance ili u sebe, ve kako budu hteli.

Bilo je i tekih sluajeva dizenterije; neki bolesnici su bacali sa sebe gae i nastavljali put pokriveni krajevima koulje. I ja sam imao dizenteriju u

blagom stepenu, ali sam se najvie alio na rane koje su mi se otvorile, etiri velike kao petodinarka nagrizale su meso poput kiseline, sve do kosti.

Nou smo spavali pored staze kad je postojala staza da bi se pored nje spavalo; slali smo do avola komarce i malariju. Do avola i s tigrovima, mada, sreom, nijednom nismo videli tigra da bismo ga poslali do avola.

Noi je bilo tee izdrati nego dane, naroito kad ste spavali. Danju smo

imali neku odbranu: cinini humor, drugarstvo, obuzetost srkutanjem vode,

udnju za vodom ili uzvlaenje svog sopstvenog tela uzbrdo; i oekivali ste

daljine i prostranstva. Ali u mraku vam se groteskno javljao strah. Bili ste uasno siuni i sami. Ni britanske vojske, ni indijske vojske, ni vojske

generala Aleksandra; nikog sem vas sasvim samih u kandama more. Meni

se ini da mora moe biti stvarnija od stvarnosti; jer dok spavate, ne znate da

je u pitanju mora, a kad ste budni, moete zamiljati da je ceo ivot san.

Nela012

5

Kad smo se jednog jutra probudili, Piter je bio nestao. Nali smo ga kako

nam se vraa u susret na udaljenosti dve milje uz stazu. Bio je otiao u snu,

mislei da smo ga ostavili. Drugi put probudio me je jedan narednik. Vidim ih! vikao je on. Pogledajte! Pokazivao je dunglu obasjanu

meseinom. Znoj mu se slivao niz lice. Zatim je upitao koliko je sati, okrenuo

se na drugu stranu i primirio. Posle se niega nije seao. Ponekad su nam se pridruivali dezerteri iz borbenih jedinica. Docnije, u

Indiji, Vrhovni vojni sud je veinu osudio na duge vremenske kazne zatvora.

Mi nismo mogli dezertirati jer nismo imali kuda i esto mi je bilo drago to ne

postoji ta alternativa. Povlaili smo se tako bolesni, skrhani, desetkovani. Ja nikad nisam video

Japanca, sem u snu, sve dok, docnije, jedan nije bio pogoen u avionu na visini od oko 7.000 metara iznad Asama. Mogli ste videti udubljenje u obliku njegovog tela u pirinanom polju, ruke rairene kao krst.

Dungla i sunce su nas slomili; sam bog zna kako kroz sve to ovek

uspeva da odri ivotni duh. Nisam znao da mogu toliko da propatim i

izdrim, niti da mogu ostati duevno zdrav posle tolikih duhovnih patnji. A to se meni desilo, nije nita prema onom najgorem.

Mislili smo da emo umreti i da e Japanci, zabavljajui se, probadati

nae raspadajue leeve bajonetama. Nismo umrli. Stigli smo do jednog

vojnog logora blizu indijske granice; tek umrle mrtvace izneli su iz postelja da bi nama napravili mesta. Zatim smo se vozili kamionom, pa vozom. U vozu je bilo pet stotina bolesnika i ranjenika, bez doktora, bolniara i mesta opredeljenja. Izgledalo nam je kao da idemo uzdu i popreko Indije, traei

bolnicu koja nije prepuna da bi nas primila. Na stanicama smo nateravali domoroce do otpasuju muslimanske dotije1); prali smo ih i upotrebljavali umesto zavoja. Na stanicama smo isto tako istovarali mrtvace.

U vozu smo proveli tri noi; leto je bilo ve gotovo u punom jeku, a ventilatori nisu radili. Mislio sam da su vruina i smrad znoja i rana gadni isto onako kao ono to sam preiveo u Burmi.

etvrtog dana posle podne stigli smo u Kaatolu; na stanici su nas

doekala bolnika kola. Do pet sati bili smo u postelji. Bolnica jedva da je bila

dovrena, ali je u njoj ipak bilo belih arava i ventilatora, hladnih soba s isto okreenim zidovima. Bilo je tu i bolniarki obuenih u belo. Bilo je aja, tople

vode, lekova i lekarske nege. Znao sam da neu umreti; bar ne jo.

__________________________________________ *doti duga tkanina koju nose Indusi (prim. prev.)

Nela012

6

Leao sam u hladnim, belim aravima i oseao miris bolnice. Pomiljao

sam da e nebo tako mirisati, da e aneli biti obueni u utirkane bolnike

mantile kao bolniarke i da e bog vriti operacije u gumenim rukavicama. Bie tano ovako: doi ete prljavi i iscrpljeni iz dungle ivota, oprae

vas spuvom, obrijati i dati vam ist, lep ve, olakae vam bol i isceliti rane, bie sredstava za umirenje bolova, gorine i duevnih mrnji. Potom ete,

isti i blistavi, kroiti meu livade, cvee, vodoskoke ... U bolnikom dvoritu nije bilo ni cvea ni vodoskoka, samo mrka zemlja

i sparuena trava; ali za mene ono je bilo gotovo kao nebo, naroito kad bih se

nou naglo probudio i zatekao se kako traim revolver izbezumljen od straha. Tada bih otkrio da tamno oblije koje sam video nije Japanac, nego jedan od stubova na verandi, i padao bih nazad u jastuke s osjeanjem

neopisivog olakanja. udno kako su te retrospektivne more bile postojane. Kad sam raspitivao o njima lekara, on mi je rekao:

Moda vam se one javljaju da bi pojaale vau radost kad otkrijete gde

se stvarno nalazite. A kad sam sanjao kuu dok sam bio u dungli? pitao sam ga. Da li su

se tad javljale da bi pojaale moj uas kad se probudim? U postelji sam proveo tri nedelje. Posle toga sedeo sam u naslonjai na

balkonu, puei i razmiljajui. Nisam odmah primetio da mogu ponovo

jasno da mislim. Celo vreme u Burmi misli su mi bile grozniave i bolesne; hiljadu puta sam u sebi govorio: Da li sam ono ja sedeo na proplanku pored reke u Tjukesberiju i itao divne knjige u konom povezu, koje su onako lepo mirisale?

Razum, ono to je ostalo od njega, govorio je: Bio si to ti, tvoje telo. Ali ne tvoj duh. Tako je, telo je bilo zajedniki imenitelj; a kad se odbaci telo, ja sam bio neko drugi, neko stran i radio sam stvari koje nisu imale nikakve veze s linou kakva sam bio nekad davno.

Sad mi se, vrlo postepeno, ponovo vraala vedrina, povratilo mi se moje staro ja. Oseao sam vezu izmeu sebe i linosti kakva sam nekad bio; ipak, kad sam upuivao misli ka Engleskoj, one nisu tamo odlazile ravno, nego

preko Burme; kroz dunglu, kroz ono vremensko razdoblje kad je moje pravo

ja bilo gotovo ugaeno. U tom pogledu sam se izmenio. Poput osuenika ija izdrana kazna uvek zadrava mesto u njegovoj svesti.

Uivao sam u tome spokoju prijatno zadovoljan i eleo sam da se on

produi. eleo sam da nastavim da zauvek puim cigarete, razmiljam i

sedim na balkonu van domaaja sunca. Nisam eleo ni enu, ni viski, ni da igram poker, ni da sluam radio. U bolnikoj sobi radio je bio ukljuen po ceo

dan; uglavnom se ula uasna metalna kokofonija deza, a meni je buka smetala. Umesto da sluam muziku, posmatrao sam u dvoritu pacove koji ive na drveu; razume se, to uopte nisu ni bili pacovi, imali su repove kao veverice, skakali su kao majmuni, kretali su se u trzajima kao guteri; bili su

Nela012

7

veoma ljupki sa svojim prugastim krznom. Posmatrao sam ih, sluao ptice i,

nou, dosadno zavijanje akala. Bio sam srean i nisam eleo da se ponovo uhvatim u kotac sa ivotom. esto sam pomiljao da bi bilo dobro da sam

zaradio neto gore od rana i dizenterije, neto bezbolno ali

onesposobljavajue. Nisam urio da iziem iz bolnice, mada sam, kad je dolo vreme za to,

dobio mesec dana bolovanja i otiao u Simlu. Svi su mi govorili: nieg se

nee seati, s elom uteenom platom bie pijan dvadeset etiri asa

dnevno. Ali ja se seam svega; ne seam se posledica viskija i dina, ve duge

linije snegom prekrivenih Himalaja izvan grada, prohladnih etnji kroz umu himalajskih kedrova; seam se kako sam s visine od oko 3.000 metara

posmatrao vrele, pranjave ravnice i oseao se kao bog. Naao sam slugu,

posluitelja, koji mi je sasvim odgovarao. Bio je to jedan krotak ovek po

imenu Bahadur; on je govorio engleski i razumevao je moja raspoloenja,

mada mi se ini da sam ga uvredio kad mu nisam dozvolio da me oblai.

Imao je blage smee oi i meni se svideo zato to je o svojoj porodici govorio s ljubavlju i to mi nije ponudio kerku po ceni od tri rupije za no.

Veerom sam sedeo u hotelskoj bati, pijuckajui din i limunadu dugim

gutljajima, elei da ovaj mesec veno traje. Ipak sam znao da bih, kad bi

veno trajao, zaeleo da ponovo kroim u ivot, meu prijatelje, promenu, nered i nove, zanimljive stvari. Ve est nedelja nisam video Pitera. On je

iziao pre mene iz bolnice i spustio se do Madrasa, verujui da e oporavak tamo biti ivahniji. Nisam eleo da ga odmah vidim. Ali vremenom e mi biti potreban podstrek njegovog prijateljstva i razgovor s njim. Moja vedrina e

me na kraju napustiti i izgubiu onu uzvienu ravnodunost kojom sam

posmatrao ravnice. Nisam bio stvoren da ivim u oblacima; potrebna mi je

bila ovozemaljskija potpora. Uz to, nije bilo izbora. Prosjaci ne mogu biti probirai kao ni vojnici. Bio je poetak septembra. Bahadur je rekao, da e on svagda biti moj

sluga, on e poi sa mnom u Delhi; zaista, on mora da poe sa mnom u Delhi

da pazi da ne bih pio u vozu pokvarenu vodu. Mora da pazi da ne nosim jednu koulju dva dana.

I tako smo se, obojica, spustili u ravnicu.

Nela012

8

GLAVA II

Znao sam da je s letenjem svreno, i nije mi bilo ao. Kad mi se, dok sam

bio u Burmi, pojavila vrtoglavica, pretvarao sam se da mi nije nita. Dva ili tri puta gadno sam se bio uplaio i gotovo slupao avion i tu je bio kraj. Tri poslednja dana pre odlaska stajao sam na pisti i gledao kako drugi poleu,

oseajui se kao crv. Bilo je dobrih razloga to sam se tako oseao. Mislim da se vrtoglavica

javila zato to se jedan deo moga bia plaio i nije vie eleo da leti, kao to

me je jednom zabolelo slepo crevo kad sam se plaio da poem u kolu. Mora

biti da je postojao neki razlog, i mada lekari ne bi hteli ni uti za njega, ja ipak verujem da je postojao. Da nisam dobio vrtoglavicu, nastavio bih da letim, jer nema jaeg straha od straha da se ne pomisli da ste kukavica; ali mehanizam podsvesti je tako strano uman.

Dakle, dok su drugi jo leteli, oseao sam se kao crv; ali docnije je dungla dokrajila moje oklevajue junaenje, i ne bi mi bilo ao ako nikad

vie u ivotu ne vidim avion. Kad bi me neko upitao zato sam prestao da

letim, priao bih mu, bez grie savesti, o vrtoglavici. Bilo je to jedno od sitnih nepotenja koje sam sebi doputao.

U Delhiju sam bio na komisijskom lekarskom pregledu i slubeno su me 'prizemljili. Mogli su dodati s poastima, jer me je komandir eskadrile

potapao po ramenu, stegao ruku i kazao: Na zemlji nije tako uzbudljivo. Ali ivot je zabavan. Mahao je uverenjem koje je potpisao; znao je ta znai njegov potpis. Nai emo vam neto zanimljivo, rekao je on. Brzo napredovanje i tabnu platu? Nikad se ne zna, odgovorio mi je. Do svega toga nije mi bilo mnogo stalo. Rat u Evropi potrajae jo dugo,

a na Istoku jo due. Ostau u ratu do kraja. Video sam kako se preda mnom

prua vreme; kao vrele, peane indijske ravnice, nepodnoljivo sumorne.

Mada e me, na kraju, sumornost ponovo vratiti letenju ... Ima li u Delhiju neki dobar bar, upitah ga. Ima, Davikov, ree on. Ili Imperijal. ivot je zabavan, rekoh ja umorno se alei i on se osmehnu. Pooh niz dugu aveniju. Uskoro sam bio sav u znoju, pa zovnuh tongu*. Kod Davika, rekoh. Konj poe kasom. Rekoh koijau: Polako, ali me on nije razumeo.

Oinuo je konja biem po leima, pa smo poli jo bre. Neudobno sam se istreskao u uskim, otvorenim koijama i obradovao kad smo stigli pred bar. _____________________________________ *tonga lake indijske dvokolice (prim. prev.)

Nela012

9

Dve rupije, ree koija. Video je da sam pridolica. Ne znam kako, ali oni uvek pogode.

Pruih mu novanicu od jedne rupije. On je uze meu dva prsta,

posmatrajui je kao da sam ga uvredio davi mu stari opuak cigarete. Pratio

me je svojim prekornim pogledom i dok sam prolazio kroz vrata bara, mogao sam da ujem njegov alostivi uzvik:

Sahibe! Produio sam, oseajui se nelagodno, besan to je pokuao da me

prevari, alei ga istovremeno, jer ak i da sam ja njega prevario, policija ne bi nita preduzela. Seam se da sam jednom video kako su dva pijana vojnika

sila iz koija i odbila da plate. Kad je koiju zatraio novac, jedan vojnik ga

je udario po ruci. U blizini se nalazio policajac koji im je preko volje priao;

uinio je to da bi naredio koijau da ne stvara nepriliku. Kad sam uao u bar, ugledao sam Pitera s Mervinom Bentlijem. Bio je to

uzbudljiv susret. Nismo znali odakle da ponemo. Trebalo je da pogodim da si ovde, u najboljem baru, rekao sam ja. Samo zato to je ovde najbolji viski. Pronaao si ga dosta brzo. Ovde sam ve dve nedelje, ree Piter. Obavljam formalnosti. Ja sam to jutros zavrio. Potpuno su bezduni. Drago mi je to se slae sa mnom. Da bi se odvezao od jedne do druge zgrade treba ti jedna rupija, a onda

ne moe da ue poto je potkraljevo sedite ili kua glavnog komandanta. Mora biti vazduhoplovni maral, ree Mervin, i imati luksuzni

krajsler. Tek tada je Nju Delhi raj. Avenije su izgraene za luksuzne krajslere. A mermerne palate za uobraenke. To je dobra ideja, ree Piter. I ja u postati uobraen uskoro. To je moralo da se desi pre ili kasnije, rekoh ja. Da, postau uobraenko. Sad idem u Atletski klub. Pouri s tim

viskijem. Iskapio sam svoju au. Bio je to kotski viski; popivi ga, postao sam

srean. Potpuno sam zaboravio na svoj spokoj u Simli, bilo mi je drago to

sam ponovo s Piterom, pa ak i s Mervinom, mada Mervina nisam toliko voleo kao Pitera. S Piterom sam bio zajedno na brodu kad smo dolazili iz Engleske, zatim u Burmi, pa u dungli. Imao je samo dvadeset godina. Kad je poeo 'telefonski rat, bio je tako mlad da mu je bilo doputeno da ode na

Univerzitet u Grenobl da studira francuski. Zatim je dolo do proboja i on je bio uhvaen u zamku u Neokupiranoj Francuskoj. Provodio se skijajui se na Pirinejima, dok se nije setio da je vreme da ode kui i stupi u

vazduhoplovstvo. Preao je Pirineje, ali u paniji su ga pronali s falsifikovanom vizom i poslali est meseci u zatvor. Tad je imao neku

Nela012

10

nezgodu s uhom, tako da je bio proglaen za nesposobnog za letenje. Sad je bio obavetajni oficir u vazduhoplovstvu.

Ime mu je bilo Piter, ali, svi su govorili da bi trebalo da se zove Algemon zbog brkova koje je briljivo negovao, uvijajui ih prema gore. U Londonu je brigu oko njihovog odravanja preputao uvenom Moricu, i to je najbolji dokaz koliko mu je do brkova bilo stalo. Naroito je razmiljao o njihovoj

budunosti, kad sasvim posede i budu savreno doterani. Voleo je da

zamilja sebe u ulozi engleskog dentlmena, to je, u stvari, po roenju i bio. eleo je takoe da bude dobar kozer, poznavalac jela i pia i pisac. Za svoje

godine u svemu ovome imao je izvanrednog uspeha. Zaboga! uzviknuo je Mervin. Zar je to ta valjiva, smrdljiva rupa! Gnev i odvratnost iznenadno su izbili u njemu kao oluja, a glas mu je

podrhtavao od estine. Nije to bilo za nas nikakvo iznenaenje. Mi smo ve

videli suvie mnogo Mervinovih neurotinih izliva da bismo bili uznemireni

ili impresionirani. Ba sam bio prava budala to sam doao! nastavljao je on. Gde? Pa u Indiju, razume se. Razume se, rekoh ja. Kakva teta to od Ministarstva

vazduhoplovstva nisi traio da ponite tvoje postavljenje. Mogao sam ga izbei. Mogao? Bio sam kukavica, ree on. Bilo je mnogo naina. Uvek upadnem u

sos zbog neodlunosti. Trebalo je da vidi Burmu. Nisam mogao da odolim, mada su ove rei

zvuale strano uobraeno. O, znam ja ta ste preiveli. Ja bih se ubio. Nikad se ti ne bi ubio. Bojim se da ima pravo. Glupost! ree Piter. Mervin e se ubiti i ti ne treba da ga

obeshrabruje. Prole nedelje je obeao da e to uiniti i sad sam alje poziv.

'Pozivate se da na dan 23. septembra 1942. godine u 21.30 asova budete na stepenitu Vladine palate da biste prisustvovali jednom znaajnom drutvenom dogaaju sezone'. Ja u sauvati metak u znak spomena. ,Ovim metkom Mervin Bentli oduzeo je sebi ivot u znak protesta zbog hapenja Mahatme Gandija.:

Do avola s Gandijem, ree Mervin. U znak protesta zbog mog

prisilnog zadravanja u neizrecivo odvratnoj zemlji Indiji. Indija je sasvim na svom mestu. Ti je, u stvari, voli. Doista, u normalnim prilikama ona ne bi bila neizdrljiva. Prilike su

grozne. Vratiu se kui. To je sasvim mogue. Vi idete u Bombaj, ree Piter. O tome jo nita ne zna, zar ne, Majki?

Svi idemo u Bombaj. ekao sam da vam to kaem.

Nela012

11

Otkud zna ta e biti sa mnom? upitah. Ja sam sve udesio. Nedeljama radim na tome. Treba da ode na

komisijski lekarski pregled. Ve sam bio. I 'prizemljili su te? Divno. Sad e ii u Bombaj. Zato u Bombaj? To je divno mesto. Hotel Tad Mahal, plaa Duhu i najlepe ene koje si

ikad video. Ali tamo ne idemo zbog toga. Idemo da uimo japanski. Nisam uspeo da savladam ni hindustanski, rekoh ja. esto sam te uo kako govori dobi* i bafei. U svakom sluaju, ne

sme me izneveriti. Rekao sam komandiru eskadrile da si poliglot. Priao sam

mu da si za tri nedelje nauio srpski bez uitelja. Nisam ni znao da postoji jezik koji se zove srpski. Nije ni on to ga i jeste impresioniralo. Treba samo da kae da sam ja

preterivao, pa e mu se jo vie svideti to si skroman. Divno emo se

provoditi uei japanski, ak i Mervin, mada on to ne zna. Mora da e biti divno, ree Mervin. Zar se ne raduje? upitah ga. Ba me briga. Svejedno mi je. Sve je to ipak gubljenje vremena. Rat je, rekoh ja. Mnogi ljudi gube vreme. Ne propovedaj. Ti ne budi samoiv. Nikad nisam ni eleo da budem neto drugo do samoiv. Rat me ne

zanima. ta bi kod kue radio to nije gubljenje vremena? iveo bih. Ovo ovde nije ivot. Svi su mrtvi. Nisi u pravu. Neki ljudi vie su ivi ovde nego kod kue. Da, to je jednom hrana... ree Mervin. Bie to dobro, taj japanski, ree Piter. Oduzee nam godinu dana.

Uvek sam nagonski eleo da se vratim u majinu utrobu. Povratak u kolu

predstavlja korak u pravom pravcu. Imaemo i dug raspust, jer je uenje japanskog veoma naporno. Uz to, i kompliment je. Samo najpametnije glave mogu da naue japanski. Taj jezik zahteva reorganizaciju duha. Misli

unatrag, a pie odozgo nadole. Bie to zabavno. A posle? eka dok ne bude pogoen neki Japanac. Onda ga pita kako se zove i

s koje strane dolazi Veliki napad. Ve je doao, rekoh ja. Zar niste znali da smo se zbog njega povukli iz

Burme? Zatim ga ispituje o njihovim slabim takama. Sve je to sasvim bezopasno jer radi u tabu, a dva straara Gurka dre mu prikletene ruke. _______________________________________ *dobi pripadnik nie klase u Indiji, bavi se pranjem vea (prim. prev.)

Nela012

12

Japanci ne upotrebljavaju padobrane, rekoh ja. Prema tome, nee biti

zarobljenih pilota. Zbog toga e samo nekoliko nas uiti. Pa, rekoh ja, sve to lepo zvui. Kaem ti, to je najbolji posao u ratu. Onda je to ono to sam traio, odgovorih mu.

Kad smo popili rundu viskija, otili smo iz bara da negde ruamo.

Mervin je koraao tmurno, s rukama nabijenim u depove pantalona,

povijenih ramena. Izgledao je kao da je celu no proveo u koulji, to se verovatno i desilo. Kad smo bili na brodu, u istoj kabini, negde oko Cejlona, on je esto hodao palubom do pet ili est ujutro, puei cigaretu za cigaretom, a potom bi se sruio na leaj ne skidajui odelo. Imao je temperament

umetnika i snaan smisao za umetnost; ali nije mogao da se upregne u stvaranje. Vie mu se svialo da oarava svojim priama, to ga nije kotalo

nikakvog napora, nego bojom ili pisanom reju; njegova linost donela je uspeha u njegovoj knjiari u elziju.

Ruali smo u jednom kineskom restoranu i naruili vino. Kelner je rekao: Doneu vam vino, ali ono je usred ovako vrelog dana ubitano. Ne bih

vam savetovao. Pomislili smo da je ljubazan. Posle se Piter kleo da je kelner kazao vrelog dana usred. Poto nam nije savetovao da pijemo vino, uz preni pirina i nudle pili smo vodu.

Posle podne sam otiao u Glavni tab, gde sam razgovarao s komandirom eskadrile iz Obavetajnog odseka. Priznao sam mu da ne govorim srpski, ali da nemam mnogo tekoa s francuskim i panskim. On je

oba ta jezika teno govorio. Rekao sam da znam nekoliko poljskih rei, i on je kazao:

Kladim se da je to na zdrovie! Dobro je bilo to mu nisam rekao da znam ruski.

elite li da uite japanski? upitao me je on. Nema nieg drugog to bih vie voleo. uo sam da je to preki put za ludnicu. Ima mnogo prekih puteva, odgovorio sam mu. Dodao je moje ime na spisak koji je imao pred sobom. Kurs poinje u ponedeljak, rekao mi je. Moete uzeti objavu za kartu i

uhvatiti sutranji voz.

Nela012

13

GLAVA III

Najlepi i najivopisniji deo Indije ne prua se izmeu Delhija i Bombaja.

U sprenoj zemlji, koja se ropui prua du ravnog horizonta, nema

velelepnosti. Reke teku blatnjavo tromo, a ipraje s mukom istura svoje

suvo, pranjavo granje. Na stanicama vas nita ne dovodi u iskuenje da siete s voza i poete da razgledate.

Na jednoj od stanica na kojoj smo se zaustavili spazio sam ime Danapore i setio sam se da sam u Engleskoj iao u kolu s nabobom iz te drave, koga iz

nekih razloga nisu poslali u Itn. Njegovu zemlju uvek sam zamiljao kao bujnu dunglu, jer mi je on jednom priao o lovu na tigrove. Sad, kad smo

prolazili kroz nju, video sam da on vlada pustinjom, malim seocima skuenim kao konice, ali prljavijim i ne tako dobro organizovanim. Palata

koju sam primetio ipak je imala u sebi nekog velelepnog sjaja. Sprovodnik voza mi je priao da je nabob izvanredno bogat ovek i da gosti sve indijske

zverke. Rekao mi je da nabobova ena mora strogo da se pridrava purdaha*, ali je jednom kad je putovala vozom upitala sprovodnika da li se vidi izvana. Kad je on kazao da ne vidi, ona je skinula svoj ogrta sa velom preko lica i

zapalila cigaretu. Mora mu pisati i zamoliti ga da te zovne u goste, ree Mervin. Dobro

bi ti tamo bilo. Trebalo bi se postarati da posetimo maharadu. Ja nemam odela. To je ipak prekrupan predlog. Pojma nemam kakvi su

obiaji u orijentalnim palatama. O, to je lako, ree on. U tome nas oni prevazilaze. Ipak nisam mislio da u pisati nabobu. Osim ako mi Bombaj ne dosadi. A

ako ikad dobijemo dugo odsustvo, poeleu da odem u brda.

U naem kupeu bilo nas je etvorica, a u susednom su se nalazila jo tri

oficira koja su putovala u Bombaj da ue japanski. Jedan od njih bio je

vazduhoplovni porunik; on nam je na stanici u Nju Delhiju priao kao srdaan i prisan drug, razmetao se hindustanskim jezikom dajui nosaima

nepotrebna nareenja. Od prvog trenutka nije mi se svideo; pitao sam se da nisam nepravedan prema njemu sve dok Piter ne ree:

Bie mi teko da se obuzdam da ne budem zao prema tome oveku. On se strano trudi da nam se priblii, rekoh ja. etvrti u naem kupeo zvao se Mario Vargas. On je bio lep na onaj fini,

___________________________________________ *purdah sistem odvajanja ena od mukaraca u Indiji (prim. prev.)

Nela012

14

aristokratski, latinski nain; treptao je onim kapcima kao koketna ena. Bio je Portugalac, ali je engleski savreno govorio; kad je priao, pomalo je

zastajkivao, pri emu je mogao da razmisli pre nego to e rei neku teku

re. Mervin ga je sreo jo ranije u Delhiju. On je sjajan momak, uveravao me je on. On je najbolji ovek koga sam

sreo u ovoj od boga zaboravljenoj zemlji. Kako to? upitah ga. On je jedan od onih ljudi koji uvek alju po direktora. Strahovito je

dobar. Bio je u vojnikom kvartiru i nisu hteli da mu u sobu donesu toplu vodu. Prvoklasno je izribao enu. Kad je rekao da e otii, ona je odbila da

mu vrati novac. On je tada poskidao elektrine sijalice po celoj kui, spakovao

ih u kofer i usred noi otiao u hotel. Ima li jo nekih dobrih osobina? O, on je linost, odgovori Mervin. Nije jedna od onih ogranienih,

razneenih lutaka. ovek se u Mervina nije mogao uvek pouzdati kad je re o karakteru. Ali

ovoga puta sam se s njim sloio. Mario je bio najprijatniji ovek koga sam

upoznao; kad je govorio, divno je treptao onim kapcima. Bio je u svakom pogledu dobar. Mora da je imao veoma mnogo uspeha kod ena, ali o svojim

osvajanjima uvek je utao. U vozu nije bilo hodnika. Kupei prve klase pruali su se irinom kola i

imali su etiri leaja. Moj sluga, Bahadur, bio je u kolima za poslugu i na svakoj stanici dolazio je trei du perona da bi se uverio da sam dobro i da nisam pio zagaenu vodu. On je takoe uredio kupe i sedeo u njemu kao pas

uvar kad smo otili u vagon-restoran na veeru. Kad smo se vratili, bio je tako zadovoljan to nas vidi kao da smo mesecima bili odsutni. Bio je kao

pravo kue, samo to nije imao repa da njime mae. Posle veere igrali smo poker. Nasred poda postavili smo dva kofera i

posedali na dva donja leaja. Kako nismo imali dosta sitnog novca, napravili

smo od ibica etone od etiri ane, osam ana i jedne rupije. Piter je igrao

veoma odvano i visoko je dizao ulog; Mervin je bio vrlo oprezan. esto smo morali da ekamo dok je on odluivao da li da uloi etiri ane, to e rei

etiri penija, da bi video kako ko stoji. Dok smo igrali, voz se zaustavio na nekoj stanici i u kupe je uao jedan

deak s inijom narandi i banana. Pomislio sam kako ima divan, nevin

osmeh i mile oi. Rado bih bio kupio voe koje je doneo, ali ve smo imali

previe narandi. Ne treba, hvala, rekoh mu ja. Divno je, sahibe. Odlino, sahibe. Ne treba mi, rekoh. Dobre narande, sahibe. Neu, odgovorih mu.

Nela012

15

Vrlo jevtine, sahibe. Mervin je naglo skoio na noge i zavitlao rukama kroz vazduh: Napolje, ti mali avole, ili u ti polomiti taj avolski crni vrat. Deak se okrenuo i nestao poput uplaene ivotinje. Tako prema njima treba postupati! ree Mervin. Mnogo se bio

razdragao. Ovako ih se ovek najbolje otrese. Drugi nain je da se puca u njih, ree Mario. Videste li ga kako ode! 'Napolje, ti mali crni avole! Cerio se priseajui

se. Tako ih treba oterati. Ponaa se kao nadzornik robova, rekoh ja. Ipak sam ga dobro udesio. Preplaio si ga, nesumnjivo. Polomiu ti taj tvoj avolski vrat! ponovi on. Ne bih bio iznenaen da si to uinio. Glupost, ree on. Samo sam se alio. Glupost, rekoh ja. Ti si jedan prokleti licemer. to radim, to i govorim. Uvek govori kako Britanci eksploatiu jadne Indijce, a ponaao si se

kao treerazredni imperijalist. Govori besmislice, ree on. Ako se ne pretvara da si na njih ljut, ovi

ljudi e ti ojaditi ivot. ta je s pokerom? upita Piter. Ne mogu dozvoliti da vie izgubim, odgovori Mervin. Gubi samo zato to cicijai. Nikako da dobijem dobre karte. Ni ja nijednom nisam imao dobre karte, ree Mario. Tebe je tako lako

blefirati. Aha, cest Mario qui blague.* Kai to na japanskom, rekoh ja. Prvo to u pitati japanske zarobljenike bie da li govore engleski. Nee ih pitati, ree Piter. Kazae im, Ako ne govorite engleski,

polomiu vam avolski vrat. Vi mali uti avoli! ree Mervin, izgovarajui te rei s uivanjem. Mislio sam da si ti njihov zatitnik. Hoe li se ve jednom okaniti toga da pogreno tumai moje rei. Ja

nisam njihov zatitnik. Ti si njihov branilac, rekoh ja. Uvek ih opravdava. Ba naprotiv, ja nikog ne pokuavam da opravdam, pogotovu ne

Japance. Ni nas ne bih opravdavao. Re kao to je opravdanje ne mogu da prevalim preko usta. Mislim da nisam kvalifikovan da govorim da je ovo pravo, a ono nije, i ini mi se da nisi ni ti. U svome ivotu ja se ne rukovodim _________________________________________ *Mario je taj koji vara.

Nela012

16

merilima drugih ljudi, njihovim proizvoljnim u pravu si i nisi u pravu. Svoje ponaanje zasnivam na onome to je pogodno, sve dok imam nad sobom dovoljno kontrole da ga zasnivam na bilo emu. Isto tako podravam rat

samo zato to je on pogodno sredstvo da se poraze Nemci i Japanci. Ako nas oni pobede, ivot e ak postati neugodniji nego to je u normalnim vremenima. Ali govoriti da je naa stvar pravedna, a stvar neprijatelja nepravedna, smrdi mi na predrasudu i licemerno fraziranje.

Zato si ti stupio u vazduhoplovstvo? upitah Marija. Da se bori za

licemerne fraze? Svima sam govorio da u stupiti ako doe do rata. Morao sam da

sauvam obraz. Priao si to svim devojkama u Estorili, ree Piter. On lae, ree Mervin. On je stopostotni idealist. Re je samo o obrazu. Ne verujem ti, odgovori Mervin. Kad bi eleo, ti bi se ve sutra

mogao vratiti u Portugaliju. Ne moe izjaviti da eli da stupi u vazduhoplovstvo, pa usred rata

izii zato to ti se ne dopada. Da si na mom mestu, mogao bi, ree Mervin. Ja bih otiao ne

pocrvenevi. Rekao bih im ve ta da uine sa svojim vazduhoplovstvom.

Uostalom, to u i uraditi. Izii u. To ve mesecima govori. Poznajem ljude iz peadije koji su izili. Bili su mentalno nesposobni.

Jednog su poslali u ludnicu i neko je stalno iskakivao pred njega iz bunja ne

bi li mu se povratilo zdravlje. Na kraju su ga pustili da se vrati na posao. On je o svom leenju napisao knjigu, ali nijedan izdava nije hteo ni da je takne.

Bila je suvie paprena. Niko ne moe porei da si mentalno nesposoban. Do kraja rata svi emo izluditi, ree Piter. Ne moe se iveti pod

ovako neprirodnim uslovima i ne poludeti. Najgore je sunce, primeti Mario. I rav viski. Sve je veoma neprijatno. Ba kao to su neki zamiljali Indiju, dodadoh ja. Ja sam uvek govorio

da e moja Indija biti drukija. Ali udno je to kako ovek nita ne moe da

uini protiv sklonosti u kojima se nae. Gucnimo malo ruma, ree Mervin. Pruio nam je bocu i mi smo redom potezali pie. Bilo je estoko i dobro

me je opalilo na putu do stomaka. Piter je pronaao nekoliko cigara, sedeli smo do iza ponoi, truckajui se put Bombaja. Onda smo se popeli na leaje.

Seam se kako sam leao u mraku pitajui se zato sam tu, dok je na tavanici desno od moje glave preo ventilator. U svetu je bilo hiljade miliona ljudi, a ba sam ja leao na gornjem desnom leaju u vozu koji je iao iz Delhija u

Nela012

17

Bombaj. A iao sam u Bombaj da uim japanski. Kako je sve to udno, mislio sam; zato se nisam rodio kao nabob u

Banaporu. Okrenuo sam se na drugu stranu i zaspao.

Nela012

18

GLAVA IV

Stigli smo u petak posle podne i uputili su nas u jednu jedinicu na

periferiji Bombaja. Autant je rekao: O, vi ste Japanci dobro izgledate, i poslao nas kamionom u hotel u

ulici Harison. Hotel je vodila jedna ena, gospoica Dekson. Bila je Anglo-Indijka, imala je oko trideset pet godina, jevrejski lepe crte lica koje su pokazivale znake starenja i venjenja; ali bilo je u njoj jo uvek neke zrele privlanosti.

Hotel je bio ist, nije bio ravo nameten i u svim sobama postojali su

ventilatori. Kad smo uli u predvorje, Fenvik, vazduhoplovni porunik, ree

mi na uho: Poto sam ja najstariji oficir, trebalo bi da budem sam u sobi, ali voljan

sam da je s nekim delim. Mogli biste biti sa mnom. Odgovorih: Hvala vam, ali Piter i ja smo se dogovorili da budemo zajedno. Moda bi Vargas hteo da bude sa mnom u sobi, ree on. Moda, odgovorih. Popeli smo se stepenicama; nije bilo jednokrevetnih soba, u svakoj su

bila po dva kreveta. Piter i ja smo uzeli jednu sobu, dok se Mario smestio s Mervinom.

A vi uite ovamo, ree gospoica Dekson Fenviku. Glas joj je zvuao

zapovedniki. Prola je ispred njega i uvela ga u sobu gde je ve bio jedan oficir koji je doao iz Karaija drugim vozom. Je li sad sve u redu, momci?

Gde je kupatilo? upita Mario. Na kraju hodnika. Kada emo jesti? Danas u osam. Docnije ete moi jesti ranije ako budete traili. Nadam se da dobro kuvate. Navikli smo da hranimo oficire. To nita ne znai, ree Mario. Mi smo neto sasvim posebno. I ja sam neto sasvim posebno, ree gospoica Dekson. Ja sam neto

sasvim posebno kad je re o tome koga drim u hotelu. Nadam se da ste svi vi dobri mladii.

Plaaemo za ono ta dobijemo, ree Mario. Toliko jesmo dobri. Nadam se da emo se razumeti. Fenvik je stajao u hodniku. Bio je jo uvek ozlojeen to mu je onako

nareeno da ue u sobu; takoe je uo kako Mario razgovara s vlasnicom i

bio je ljubomoran zbog ove Mariove nezavisnosti. Pomislio je da je vreme da pokae svoje stareinstvo.

Nela012

19

Kako mislite da operem ruke u lavabou kad slavina ne radi? upita on. Ima slavina na cevi. O, ree on s usiljenom veselou. To je ve neto drugo. Zato to niste

ranije rekli? Bahadur je poeo da raspakuje moju odeu. Divno ju je slagao prema

svom nepromenljivom rasporedu posebno plave, posebno kaki koulje, a gae i majice je redao jedne na druge u parovima. Na jednoj arapi pronaao je rupu nad kojom je tuno klimnuo glavom. Zatim je otiao u kupatilo da

stavi moj pekir i sapun pored kade. Nije hteo da sie u bazar i nae sebi

mesto za spavanje dok ja nisam bio spreman za veeru. Plaio se, naime, da u, kad mi on okrene lea, obui istu koulju koju sam imao toga dana. Jasno

mi je nagovestio da u tom pogledu veruje jedino u ono to sam vidi.

Sutradan smo otili u kolu na razgovor. U velikom modernom bloku

kua iznajmili su za nas dva stana; prostrane, prohladne sobe gledale su na luku sa parobrodima, ratnim brodovima i ljupkim ribarskim amcima. S prozora smo mogli videti kad iz Engleske doe novi brod za prevoz trupa.

Docnije smo esto gledali kroz prozor brodove umesto da mislimo na japanski jezik.

Glavni nastavnik bio je jedan penzionisani brigadni general, divan, kulturan ovek, niska rasta i dobro drei. Dobar deo svojih ezdeset pet

godina proveo je u Japanu i prema tome kako je govorio o vrlinama i manama japanskog naroda mogli smo da otkrijemo okrepljujue odsustvo svih predrasuda.

Posedali smo u klupe u uionici. Recite mi sada koliko znate japanski, upita on. Sajonara, ree Mario. Hara-kiri. Kimono. Dobro, ree on. Ne znate mnogo. Moemo poeti od poetka. Najprije

u vam dati jedan test. Okrenuo je plou. Na njenoj poleini bilo je dvanaest ideograma. Pomno

smo ih posmatrali dva ili tri minuta. Nakon toga ih je pobrisao i nacrtao jo

dvanaest. Ispred svakog je napisao broj. Na jednom paretu hartije napisali smo brojeve onih za koje smo mislili da smo ih ranije videli.

Ovako ispitujemo vae vizuelno pamenje, ree on. Potom je na tabli napisao nekoliko doslovno prevedenih japanskih

reenica. ovek odnosno dolazi vreme kod mene po obavetajnom blagoizvoljenju. Pokuavali smo da uhvatimo smisao. Za godinu dana nema dovoljno vremena , da se naui i govorni i pisani

Nela012

20

jezik, ree general. Podeliu vas u dve grupe. Prilazio je i redom sedao pored svakoga od nas i pregledao nae sveske.

Ja sam sedeo prvi u prvom redu. Niste dobro uoili sve znake, ree on. Ja nemam dobro vizuelno pamenje. Moete li dobro uiti rei po sluhu? Tako najbolje uim. Dobro, ree on. Moete raditi govorni jezik. Doao je do Fenvika. I vi biste bili bolji za govorni jezik? Savladao sam francuski i nemaki bez tekoa. Onda je sve u redu. Pomislih, kakva teta. Morau da radim s Fenvikom. Ali s nama e biti i

Piter, oficir po imenu Lem, koji je bio u hotelu, i izvestan broj peadijskih

oficira. Mervin i Mario odluili su da ue ideograme. Sad u vas upoznati s vaim nastavnicima, ree general i povede nas iz

sobe. Poli smo za njim kroz hodnik u zbornicu. Tamo su sedela etiri

Japanca itajui novine. Kad smo uli, ustali su i poklonili se, a kad su prestali da se klanjaju, sagnuli su glavu jo nekoliko puta i glasno udahnuli. Svi su

bili niskoga rasta, a dvojica su nosili naoare s debelim staklima. Kad je poeo rat, svi su se zatekli u Indiji; sad im je pedagogija bila ponuena kao

alternativa za internaciju. Rukovali smo se. Kako ste? jedan je govorio pedantno. Kako ste? Iz Engleske dolazi jo jedan nastavnik, ree general. Sreni smo to u

meuvremenu imamo ovu gospodu. Da, odista, promrmljali smo mi, a Japanci su ponovo klimnuli glavom. Odlino, ree general. Molio bih vas da u ponedeljak ujutro budete

ovde. Nadam se da pola deset nije prerano?

Mada nisam oekivao da u u nedelju nai gospodina Hendija u

kancelariji, zazvonio sam, na sreu, u zgradi koja se nalazila u ulici Kornvolis broj 211. Njegovo ime i adresu dobio sam pre nego to sam otiao iz Engleske

i zbog neeg mi se zadrala u seanju dugo vremena nakon to sam u Burmi

izgubio svoj notes s adresama. Gospodin Hedli je bio drutveni radnik; ovek koji je tako sam uo

imao svojstva sveca. Mislio sam da e me on najbolje upoznati s Bombajem. Njegova kancelarija liila je na neku plesnivu knjiaru; nita slino njoj

ranije nisam video u lepo ureenim kuama i poslovnim prostorijama drugih

Engleza na Istoku. Na sve strane bilo je pranjavih knjiga, na stolicama, na

Nela012

21

patosu, naslaganih du hodnika. Na zidovima su visili stari pohabani kalendari, koji su ve odavno bili zastareli; na pisaem stolu haos od hartija i

starudija. Ali sam gospodin Hendli nije bio tamo. Na njegovom mestu sedeo je

jedan mladi Indijac koji mi se dobroduno smekao, tako da se moglo poznati

da je hrianin. Gospodin Hedli je iziao? upitah ga. Uskoro e se vratiti. U koliko sati? Mora se vratiti do dvanaest. Nije poneo sa sobom svoj instrument, i

zbog toga mora da se vrati. U dvanaest on mora imati svoj instrument. Doi u u dvanaest, rekoh ja, mada nisam shvatio ta je podrazumevao

pod instrumentom, i odoh da neto pokupujem. Prolazio sam pored velikih evropskih radnji, zatvorenih jer je bila

nedelja, i ulazio sam u duane u poprenim ulicama. Oseao sam se kao pravi

stranac ne shvatajui ivot koji je vrio oko mene, ak ni ona jednostavna zbivanja, meanja napitaka, zaobilaenje svete krave koja je frktala na kola s

povrem, puenje huke* ili jedenje apatija** nisam razumevao ni jezik ni oseanja, kako ovi tamnoputi ljudi vole ili mole, u emu uivaju i ta mrze.

Ulice su bile pune prljavtine i buke; deca su se gola igrala u jarkovima, a

unakaeni prosjaci u smrdljivim ritama vapili su za milostinjom promuklim apatom. Mislio sam kako je lako izgubiti saaljenje i postati ohol, kako je

lako prezirati ono to ne razumete. Prosjak sifilistiar bio je prenizak da biste ga saaljevali, suvie udaljen od vaeg vlastitog iskustva, suvie animalan. Trebalo je da budete genije za saaljenje da biste ga shvatili. Okrenuo sam se i

vratio u kancelariju gospodina Hedlija i ceo onaj pranjavi haos imao je

prijateljski i prisan engleski izgled. Gospodin Hedli, sedei za pisaim stolom, pozvao me je da uem kao da

sam svakodnevni posetilac. Uite, uite, ree on. Nije li vrue! Napolju je veoma vrue, rekoh ja. Izvinite, ree on. Ja sam jedan od onih glupih ljudi koji se moraju

bockati prema asovniku. Ugledao sam da u ruci dri pric. Gurao je iglu kroz gumeni ep male

boice. Sjajna stvar, insulin, ree on. Dri me u ivotu ve dvadeset dve

godine. A ta biste rekli, koliko imam godina? To je teko pogoditi, odgovorih. Moda pedeset, ili pedeset pet. ezdeset. Nikad bolestan nita. To vam je insulin. Sjajno, rekoh ja.

____________________________________________ *huka indijska nargila (prim. prev.) **apati kola koji se u severnoj Indiji pravi od beskvasnog hleba (prim. prev.)

Nela012

22

Pogledajte. Otkopao je koulju i stegao pare mesa meu dva prsta. On je bio nizak,

ilav ovek, guste kose. Pogledajte, ree on i zavrnu jednu nogavicu svojih kratkih kaki

pantalona. Pogledah mu butinu. Nijednog oiljka! ree on. Dvadeset dve godine bockam se dva puta

dnevno, a nijednog oiljka. Svakoga dana na drugo mesto u tome je vic. Znate li koliko mi treba da izredam celo telo?

Pojma nemam. Osam meseci. Gledajte sada. Uvukao je iglu u meso na nozi i poeo da istiskuje tekuinu. Ovaj ubod neete primetiti. Ovo mesto nisam upotrebljavao od

februara. Sad ga vie neu koristiti do sledeeg juna. Pa, ree on, jo uvek

istiskujui tekuinu, sedite. Recite mi ko ste vi. Zovem se Majkl Kvin, rekoh ja. Kvin? ponovi on. Nikad ranije nisam sreo nekog ko se tako zove. ta

ste vi? Ja ne raspoznajem uniforme. Vazduhoplovac, u stvari, rekoh ja. Dobro, ree on. Ostanite na ruku ako nemate nita protiv da se

zadovoljite onim to se zatekne. Ruaemo za deset minuta. Znate, moram da

jedem prema asovniku jer sam dijabetiar. A kako ste me pronali? Gospoa Bostok mi je dala vau adresu ona vas je poznavala u

Birmingemu. Gospoa Bostok? Uopte ne mogu da se setim imena... Devojako ime bilo joj je Beresford. A, znam, Lusi Beresford. Savreno armantna ena bez ikakvog morala

bila je moja stara strast. Da li jo uvek jede hladne kobasice na tapiima? Nikad nisam sreo enu koja ih je tako strasno volela.

Ne znam, rekoh ja. Ona je prijateljica moga oca. Naravno. O njoj jo mislim kao da ima dvadeset pet godina, a ona sad

mora imati oko ezdeset nije ba mladune. Da li je i va otac stara strast? Ne znam. Nadam se da jeste. Uostalom, ko je Bostok neko iz cirkusa? Mislim da on proizvodi bicikle. Glupan! ree gospodin Hedli. ta je va otac? Bavi se reklamom. Nadam se da mu dobro ide. Sastavlja kraj s krajem, rekoh ja. Naravno. Mnogo vam daje, pretpostavljam? Ako mi je potrebno, neto mi da. Gledajte da vam da treba vam dok ste mladi. Kad budete u mojim

godinama, nee vam trebati. Vodite miran ivot. Da li ste sreli mog deka?

Nela012

23

Mladia koji je bio ovde kada sam prvi put doao? To je on. Dek. Pripadnik najnie kaste ali ih ne zovite najniim.

Ugnjetavana klasa proskribovana klasa. Ona se sad uzdie. Dek e vas provesti uokolo, on se uz mene posvetio drutvenom radu. Evo ruka. Nemate nita protiv da jedete u kancelariji? Tako je lake. Kad ste dijabetiar,

morate jesti specijalnu hranu. Posle ruka poao sam s njima niz ulicu Mahatme Gandija prema hotelu

Tad Mahal. Priajte mi neto o Indiji, rekoh ja. Indiji? Jasno. Veliina, jedan i po milion kvadratnih milja. Stanovnitvo,

priblino etiristo miliona. Oko petsto hiljada sela i osamdeset tri vana

grada. Ne, rekoh ja. Ne mislim na statistiku. Hindusi nose turbane, muslimani fesove, a Parsi nose eire sline

kravljim kopitima. Oni takoe nose svoje mrtve na Kule Tiine. Moete ih

videti tamo preko na brdu Malabar. Za pola sata ih proderu strvinari. Znate,

to je higijenski. Nita drugo? upitah. elite da saznate neto o Indiji? Moram da ivim ovde, rekoh ja. Morate iveti ovde trideset godina pa ete otkriti neto o Indiji. Sad

imam sastanak molim vas izvinite. Idi te i budite mladi. Znate sjajno je biti mlad.

Leao sam na krevetu s pekirom prebaenim preko struka, posmatrao

ventilator i nisam mislio da je uvek tako dobro biti mlad. Da, ja ak nisam ni

mlad, zaboravljao sam to. Pre pet godina bio sam mlad kao Piter. Uvek sam zaboravljao kako je prolo tih pet godina. Bilo je nuno privii se na ovo primiti istinu da vie nisam neko ko je tek iziao iz kole i iji je sav ivot

pred njim. Kad se rat zavri, ja u praktino biti sredovean ovek; beskorisno

je bilo nadati se da u nastaviti ivot tamo gde sam ga prekinuo 1939. godine. Ovo nije bio deli izvan ivota; bio je to deo mog ivota koji se mora iveti do kraja.

Leao sam posmatrajui ventilator. U grudima sam oseao prazninu onu prazninu koja se obino javlja posle podne ili rano navee oseanje krajnje uzaludnosti. Sedei ispred, plamsave vatre s dobrom knjigom u ruci nikad nisam doiveo takvu prazninu. Nisam je doiveo ni kad sam mislio da

sam zaljubljen, ni kad sam za neto bio strasno zainteresovan. Nijednom u Engleskoj, jer je ivot bio prepun. A u Indiji ona se esto javljala; bilo je nuno

prouiti nain kako se ona lei. To nije bilo teko trebalo je samo nauiti

Nela012

24

piti; ili ako ste to ve znali, pronai gde i s kim se najlepe napiti. Bio je to nepogreiv nain da se praznina ispuni. Bilo je to, takoe, priznanje poraza.

Ozbiljna je pogreka, govorio sam sam sebi posmatrajui ventilator, nalaziti se na pragu sredoveja, a ipak oseati prazninu. Kad si bio mlad, kad

si bio Piterovih godina, prazninu si mogao legitimno oseati jer je ona bila

neto to si oekivao da e ispuniti kad s godinama stekne iskustvo,

filosofiju, ljubav ili religiju. Ali ja nita od toga nisam imao izuzev, moda, iskustva; a ta je iskustvo uinilo za mene sem to me je uverilo u

beskorisnost svih stvari? Ono to je meni trebalo, bila je religija, taj najvei

ispunilac praznina. Kad ste religiozni, ne treba vie da se uznemiravate zbog

plamsave vatre, ena i sakupljanja maraka. Velika je teta bila ne biti

religiozan. Ali ja sam bio daleko od toga, sem kad se ne bi desilo neko udo i

iznenada mi se javio bog usred moje praznine. Vazduh koji je dolazio od ventilatora hladio mi je telo. Smaknuo sam

pekir i leao go, ceo sam bio prijatno hladan. Sklupao sam jastuk pod

glavom i gledajui nadole mogao sam da vidim kako mi je telo belo i isto od tuiranja. Zatim sam pomislio na etristo hiljada tuih tela na milion i po

kvadratnih milja. Kad bih samo mogao pomisliti; Ali oni su tamni, oni su crni, oni su inferiorni. Ja sam beo. Ja sam velik. Meutim, nisam mogao da prihvatim ak ni to uverenje. Mislio sam rat je, i sam bog zna kad e se sve zavriti.

Vie nisam mlad; vie nisam slobodan da organizujem ivot kako elim. Ovo telo sam ja; i ovaj duh sam ja; njih vie ne mogu izmeniti, kao to

vodu ne mogu pretvoriti u vatru i ne mogu pobei od njih, kao to ni zatvorenik ne moe pobei iz gvozdenih kaveza.

Kad je uao Piter, rekao mi je: Zato si potiten? Nisi esto takav sve te zanima. Kad eta kroz

bazar savreno si srean. A ja mislim samo kakav je nitavan, gadan narod.

Drago mi je to ne razumem proste stvari koje jedni drugima govore. Uvek tako govori, rekoh ja, dok odjednom ne odri jedno sjajno

predavanje o duhovnim procesima ulinog istaa puno intuitivnog razumevanja.

Verovatno je neki moj predak bio ulini ista. Stvarno u to morati da zabaurim. Tako neto uopte ne bih mogao odobriti.

Nikad nisam, u stvari, odgonetnuo ta ti odobrava. Odobravam hotel Tad, ree on smeei se. Unutra je tako isto i lepo

da ne mora misliti na uline istae. Hajdemo tamo na ruak. Popiemo dobar brendi, moi e mi priati sve o enama u tvom ivotu, i to e te

raspoloiti.

Nela012

25

GLAVA V

Uenje japanskog poelo je da mi se svia. Delimino zato to mi se

sviao general. Njegovi asovi bili su zabavni i on ih je ulepavao

anegdotama o Japanu. On je mnogo znao o kulturnom i drutvenom ivotu te zemlje. Ponekad

je prekidao as da bi nam pruio oigledan dokaz; raistivi sto, popeo bi se

na njega da bi nam pokazao kako Japanci sede, ili bi hodao du uionice,

klanjajui se i udiui vazduh, podraavajui Japanca koji na ulici susree

poznanika. Imitirao bi piskutave pesme geji, ili bi, udnovato grokui iz

stomaka pokazivao kako japanski generali komanduju. A gospoica Vei e vam priati o japanskim enama, rekao nam je on.

Ona je novi nastavnik, treba da stigne tokom sledee nedelje. Na drugi nastavnik bio je gospodin Icumi, ili Icumi san kako smo ga

zvali, jer je san japanski ekvivalent za gospodin. Imao je samo dvadeset devet ili trideset godina i sovasto studentsko lice. U Engleskoj je studirao britanske poslovne metode i na putu u Japan, kad je poeo rat, njegova laa je pristala

u Indiji. Bio je puten iz internacije da bi nas uio. Bio je upadljivo ut. Nisam sreo mnogo Japanaca, pa nisam znao da je

njihova boja koe stvarno takva, jako tamnouta. Kad bi se on razljutio, postajala je sivouta; to se deavalo esto, jer on je bio vrlo osetljiv.

Pretpostavljam da je posredi bio kompleks inferiornosti. Pogreno bi

razumeo neku re i, uveravajui sam sebe da je uvreen, zautao bi i danima

bi bio zle volje. Kad je doao na prvi as, odrao nam je pripremljen govor. Ja govorim otvoreno. Ja sam civil, vi ste oficiri. To za mene nita ne

znai, jer sam nastavnik. Zbog toga odbacimo razlike. Ako to ne uinimo, ja

neu moi da predajem. Ako pogreite, ja u vam to rei, ne ustruavajui se zbog formalnosti. Takoe u vas strogo ukoravati.

Hteo je da kae da ne namerava da nas oslovljava s gospodine. Nije mi se svideo, ne zbog toga, ve zato to sam opazio da iza njegovih bezizraznih oiju ima mnogo spletkarenja. Sve to je govorio, bilo je unapred briljivo

sraunato, a kad bi nekome doskoio, to je bila unapred smiljena osveta. Svoje asove je, isto tako, spremao s upadljivom marljivou. Svakog

dana nam je davao spisak novih rei pomou kojih je sastavio reenice. Ispitivao ih je pedantnim rukopisom u svojoj crnoj svesci, japanske znakove pored engleskog prevoda. Neke su pokazivale njegovo udnovato znanje.

Sunce je dvadeset tri miliona milja udaljeno od Zemlje, a Mesec je samo dvesto etrdeset hiljada milja daleko.

U Engleskoj ima ezdeset est vrsta leptira.

Nela012

26

Njegovi podaci uvek su bili tani. Voleo je, takoe da nas ispituje. etao je razredom postavljajui

uzastopce svakom od nas niz pitanja. Zatim bi, bez ijedne rei komentara, napisao neto japanskim znacima pored naih imena. Nikad nam nije govorio

ta je napisao. Fenvik je bio njegov miljenik, jer je Fenvik bio najmarljiviji. Kad smo mi

ostali bili sreni zbog toga to smo uspeli da izmetnemo as u neformalnu diskusiju, Fenvik bi izgledao razdraen i konano bi bubnuo;

eleo bih da vas podsetim, momci, da ste doli ovamo da uite japanski. On bi uvee uio u hotelu, a kasnije je poeo da ustaje u est sati

ujutro i da radi jedan sat pre doruka. Revnost azijatskog inovnika! rekao je Mervin za Fenvika, svi smo ga

prezirali kao da je imao neku runu ambiciju. Ali uskoro nam je bilo sasvim

jasno da nam je on dobro izmakao. Da on nije bio s nama, moda bismo i mi

radili uvee i za vreme dugog popodnevnog odmora, ali Icumi san nam ga je isticao kao primer i traio da se s njim takmiimo. Sama pomisao na

takmienje s njim bila je dovoljna da nas odvrati od uenja. Ostavljali smo

japanski uglavnom za kolske asove. Icumi san nas je grdio. Ako bi mi postavio pitanje na koje nisam znao da

odgovorim, on bi dugo, bez rei, gledao u svoju svesku, kao da razmilja

kako bi me na najbolji nain ispravio. Onda bi mi drao pridiku o mojim

zabludama. Moja je dunost, govorio mi je on, da obraam vie panje. A

njegova dunost je da me poduava. On ne eli da me naui vie nego to elim da znam, ali ini sve to moe. Onda bi se javio sentimentalni ton. Zar

ja ne mislim da je on dobar uitelj? Da li bih ja mogao da mu predloim kako

da pobolja svoj metod? Zar ja ne shvatam da se on ljuti za moje dobro? Zar mi nije jasno da je njegova jedina briga da proemo na ispitu, da on ne eli da

nas kinji, nego da nam pomogne? as se nastavljao. Omekao, dao bi mi da

prevedem nekoliko lakih reenica i za trenutak bi sve bilo dobro. Nisam doputao da me nedae izvedu iz ravnotee i prionuo sam na

uenje. Postao sam zainteresovan. Jedne noi u baru Kriket-kluba sreo sam generala. Svi dobro napredujete, rekao mi je on. Icumi san nam manje laska. Ne smete ga uzimati suvie ozbiljno. On je u nezgodnom poloaju. Ali on ume da predaje, rekoh ja. On ulae mnogo truda. Smatrate da je japanski teak? Tei je od grkog i latinskog. Odista je vrlo teak, ree on. Ali je oaravajui, zar ne? teta to ne

moete nauiti i da itate i da piete ali trebalo bi da znate bar pet hiljada znakova pa da od toga neto imate.

Bie dovoljno ako mognem da govorim, rekoh ja.

Nela012

27

Malo je ljudi koji znaju da govore. To e posle rata biti dragoceno

znanje. Posle rata mi nee trebati. Neete ii u Japan? Moda na odmor. Tamo neu iveti. Ali ovek nikad ne zna, ree on. ivot je pun iznenaenja. iveu u Engleskoj ili Francuskoj s ljudima koje volim. Znate, u Japanu takoe ima dobrih ljudi. Pun sam predrasuda, odgovorih mu. Borio sam se s njima u Burmi.

Pobegao sam od njih. Nou, u snu, mue me. Ubili su mi brata. U ratu? Bio je u Hong Kongu. Tamo su bili prilino surovi. Jesu, ree general. Znaju biti surovi. Vojnici znaju biti surovi. Kad su

pijani, ine zlo. Ne samo kad su pijani. Tano, ree on uzdahnuvi. A ni onda samo kad su vojnici. U svetu

ima mnogo zla. Ponekad ga je vrlo teko prevideti. Ni ne pokuavam da ga previdim, rekoh ja. Vi ne mrzite Japance? Nemam nikakvog razloga da ih volim. Ne mrzite nastavnike? Ne ne volim ih. I gospoica Vei je Japanka. Ne verujem da ete nju mrziti. U svakom sluaju, rekoh ja, obeavam da to neu pokazati.

Video sam kad je laa stigla. Bio je to veliki parobrod s tri dimnjaka.

Prispeo je uvee i usidrio se u luci; prema njemu su se uputile tri alupe. Vodene brazde koje su ostajale za njima, tamnije plave od plaventila glatke povrine, irile su se u ogromne vrhove strela koje su se na krajevima uvijale.

Izgledao je veoma gord, velianstven i dostojanstven leei u luci, nipodatavajui ribarske brodie noene strujom, koji su se ikali oko njega.

Izgledao je ogroman, star i stvoren prirodom kao planina. Uzeo sam dvogled da bih ga paljivije osmotrio. Na palubi se videlo

hiljadu belih siunih takica koje su predstavljale britanske vojnike. Spustila se no. Ujutro je parobrod jo uvek leao tamo, bezmerno jak i

vrst u svetlucavoj luci. Posmatrao sam ga iz uionice, gledao kako se kree gigantskom

tromou dok ga nije skrio od pogleda veliki zasvedeni prolaz koji se zove Vrata Indije.

Nela012

28

Ula je s generalom. Razume se da nam je general ranije rekao: Vei je kinesko ime. Ona ga upotrebljava jer sad nije uputno imati

japansko ime. Ali gospoica Vei je Japanka videete da ona govori najboljim tokijskim jezikom. To je bilo sve to nam je kazao. Radoznalo smo ekali; veina nikad ranije nije videla Japanku.

utali smo, posmatrajui je. Ona je nervozno stajala pored generala, gledajui u ugao stola, vrlo vitka i sitna u lakoj letnjoj haljini.

Upoznau vas, ree general. Ovo je gospoica Vei. Mi promrmljasmo: Dobro jutro. Dobro jutro, ree ona usnama i brzo i lako nam se pokloni. Gospoica Vei je dola ak iz Engleske da nam pomogne. On joj se

nasmei galantno i sa zahvalnou. I ona se osmehnu, sputajui one kapke kao znak samopotcenjivanja. Zatim sede pored njega za sto.

Osetili su se opti znaci odobravanja: gospoica Vei je poloila prvi ispit, bila je lepa. Ona je bila taka osveavajue boje u uionici s tablom, hrpama

knjiga, stolovima i mastionicama. Neko vreme niko nije gledao kroz prozor, bilo je i malo namigivanja.

Ona je sjajna! proaputa Piter. Jeste, rekoh ja. Imaemo divne asove. Verovatno. Samo kad se oslobodi svoje srameljivosti, dodade on. Nije nikakvo udo to je pred nama desetoricom bila srameljiva, pred

deset stranih lica poredanih ispred sebe. Nama desotoricom koji smo je merili kritiki kao enu.

General uze jedan udbenik. Naroito elim da podraavate izgovor gospoice Vei, ree on.

Zamoliu je da proita jedan odlomak, a vi ete ga za njom ponoviti. Ona poe vrlo tiho. Zatim proisti grlo i poe iz poetka. Mislim da bi bilo bolje, ree general, ako biste hteli da itate malo

sporije. Ona die pogled i trepnu oima; imala je oi kao badem, ogromne. Izvinite. General je ubrzo otiao, i ona nam ree na japanskom: Ako hoete da mi jedan po jedan postavljate pitanja, potrudiu se da

vam na njih odgovorim. Sluila se najuobiajenijim i najuljudnijim reima; izgledalo je kao da je

kazala: Ako biste ljubazno blagoizvoleli da mi postavljate pitanja, ja u ponizno

Nela012

29

odgovarati. Da li ste prijatno putovali? upita jedan peadijski oficir na opavom

japanskom jeziku. Vrlo ste ljubazni to me to pitate, ree ona. Dugo je trajalo, ali je

nekako uvek bilo ta da se radi. itala sam mnogo engleskih knjiga. Imala je ispred sebe prozivnik s naim imenima. Sledei? Kvin, je li? Ja sam bio spremio pitanje na paretu hartije, traei rei u reniku. Da li je tano da japanske ene kad im se muevi vrate kui pijani,

sednu kraj njihovih nogu i odvezuju im pertle na cipelama? Gospoica Vei se zatrese malo od smeha. Skrila je lice iza prozivnika da

ne bismo mogli videti kako se smeje. Sve to smo videli bila je njena crna kosa

iznad knjige. Ostala je u tom poloaju nekoliko trenutaka. Da li je tano? ja sam navaljivao kad je digla pogled. Ne bih mogla da kaem. Pitanje je smeno. Zar ne znate? rekoh ja. Rekla bih da to ponekad ine. A sad, ko je sledei? Pogledala je u prozivnik. Da li je Fenvik? Odjednom primetih da je Fenvik pocrveneo od besa i da su mu na vratu

iskoile ile. Jeste, ree on. Imate li vi neko pitanje? Nemam ta da pitam, ree on na engleskom, ali ima neto to bih

eleo da podvuem. On nasloni ruke na sto; i ruke su mu bile crvene. Sam je sebe doveo u neku vrstu jarosti da bi mogao da stavi ovu glupu primedbu. U ovom razredu mi smo svi oficiri. Uobiajeno je, kad nam se neko obraa,

da nas oslovi po inu. Ako ne raspoznajete nae inove, kao znak potovanja mogli biste da kaete gospodine.

Nastade tiina. Svi ostali u razredu bili su uasnuti. Razume se, s obzirom da ste strankinja, nastavi Fenvik, pokuavajui

da nespretno smiri stvar, vama je prilino teko da poznajete nae obiaje. Zavei! ree Piter glasnim apatom. Zaboga! uzviknu on, nije li ovo

sasvim neverovatno? Gospoica Vei bila je izgubljena u svojoj zbunjenosti. Skrila je lice u

prozivnik. Najposle ree: ao mi je, ja nisam razumela... ula sam da general tako govori. To ba nije isto, ree Fenvik. Bila sam vrlo neljubazna, odgovori ona. Plaio sam se da e briznuti u

pla. Ali nije. Ima li ko jo ta da pita? upita ona; rumenilo joj se pomalo gubilo s

obraza. Plaila se da nam se obraa po imenu.

Nela012

30

Nadam se, ree Piter na japanskom, da ete ovde dugo ostati. Drago

nam js to imamo novog uitelja. Kazao je to ljubazno, da bi pokazao da se ne slaemo svi s Fenvikovom

grubom primedbom. Hvala vam, ree ona, pognuvi glavu. Ja ne zasluujem taj

kompliment. Veliko vam hvala. S Fenvikom posle asa nismo govorili. On je skupio svoje knjige s

proraunatom ravnodunou, zviduui kroz zube, oekujui da emo

komentarisati nain na koji je ustao da brani naa prava; ali mi nita nismo

rekli. Hoete li kui, momci? upita on. Jo malo. Pourite ako hoete da se fraj vozite u gariju*. Nismo ba toliko vorc, ree Piter. Kako god hoete. Pustili smo ga da ode sam. Kad je on otiao, mi ostali smo izili da

potraimo koije. Ulica je bila prazna. Ja idem u bazar, rekoh ja. Treba neto da kupim. Podoh du fasada kua, ali poto sam jo uvek bio besan i prilino

ugrejan, odluih da najpre svratim u Kriket-klub i popijem au viskija. Okrenuh se i pooh nazad istim putem. Bio sam blizu kole kad gospoica

Vei hitro izie kroz ulazna vrata. Jo uvek nigde nije bilo koije. Ona poe

prema meni. urite, rekoh joj. Molim? ree ona zastajui. Pogleda me prestraeno, preneraeno. Ponovih iste rei na japanskom. O, trala sam! ree ona na engleskom. Ni sama ne znam zato. Nadam se da nije zbog toga to vam je ve drago da moete pobei iz

kole. Nije, molim vas nemojte to misliti. Mora biti da o nama imate veoma ravo miljenje. Ne znam, ree ona, kako posle mesec dana govorite tako dobro

japanski. Nisam mislio na japanski, ve na nae ponaanje. ta je s vaim ponaanjem? Onaj ispad, rekoh ja, o naim inovima. Ne mogu sebi doi kako sam bila tako glupa. Ostali nisu primetili. Ali bilo je tako glupo s moje strane. Nisam znala ta govorim. Ovo je

prvi put kako predajem, i inilo mi se da ima toliko sveta. Samo desetorica.

_________________________________________ *gari vrsta kola za iznajmljivanje (prim. prev.)

Nela012

31

U poetku mi je izgledalo kao da vas je stotinu. Priviknuete se na naa lica. Mi nismo ba tako zastraujui, stvarno. Znam, ree ona. U tom trenutku naie jedan prazan gari. Konj je jedva kaskao. Koija je

nosio crveni muslimanski fes i imao je crne brkove koji su mu u obliku polumeseca visili preko usta.

Gari, sahibe? Osmehnuo se na nas sa svog visokog sedita. Zubi su mu bili crveni, kao

da su zagnojeni. Mogu li vas odbaciti? upitah gospoicu Vei. Ja idem u hotel. Uz put mi je. Zar znate gde ja stanujem? ree ona. Ne znam, ali nije vano. Ali, molim vas, ja ne elim da vas skrenem s puta, ree ona. Vi uzmite

ovaj, a ja u nai drugi gari. Kako se zove va hotel? Mejfer. Onda mi je uz put. Do Mejfera, kazah koijau. Popeh se u kola posle gospoice Vei. Bio je navuen crni krov, duboko sa

strana, da bi titio od sunca, tako da smo bili gotovo zatvoreni. Videli su se samo konjski bokovi ispred koijaevog sedita.

Ve mesecima nisam sedeo tako blizu ene. Prolo je otada verovatno dve godine. U Rangunu nisam upznavao nijednu enu. Na brodu, kad smo dolazili iz Engleske, bilo je nekoliko bolniarki; ponekad sam pomiljao da bi bilo lepo doiveti affaire s nekom od ljupkih bolniarki, ali mnogo pre no to sam se ja na to odluio one su se duboko sprijateljile s ljudima koji su imali vie inicijative od mene. Kad ste u vojsci, treba da budete veoma inicijativni da biste doli do ene, jer ih ima odve malo da biste proli mimo njih.

A kod kue... poslednja ena uz koju sam tako sedeo bila je moja majka.

Sedeo sam pored nje na stranjem seditu taksija kad smo se poslednji put vozili na stanicu. Pokuavao sam da joj se ne zagledam u lice, poto ga je

krivila trudei se da ne zaplae. Ja sam svom licu davao odluan izraz iz istog

razloga. Otkako je poeo rat, sedeo sam jedino uz ene do kojih mi nije bilo

stalo, a to nije isto to i uopte sedeti pored ene. Sad sam iznenadno svim svojim ulima postao svestan da sedim uz

jednu enu. To oseanje bilo je sasvim neoekivano, ono me je iznenadilo;

osetio sam kako je prijatno tako sedeti. Setio sam se da sam, kad sam razmiljao o enama tamo gde ih nije bilo, zaboravljao na nena zadovoljstva i seao se samo grubih. U ovom trenutku snano sam uivao u slabom, suvom mirisu parfema, jo slabijoj auri minke i posmatranju pokreta divnih

prstiju. Pogledah joj lice i videh da je kao od slonovae, sitno, okruglo lice

Nela012

32

puno veselosti i nenosti, s onim smeim, ogromnim bademastim oima. Japanka, pomislih zar ja ne mrzim Japance? Ti aavi idiote, uo sam Pitera kako mi govori. Ti ni ne zna ta mrzi. U

glavi ti je prava zbrka. ini mi se da bih mogao da mrzim ovu enu zato to je Japanka. Mogao? Kad bih mislio o njoj kao o Japanki umesto kao o eni. Ona je i jedno i drugo, ree Piter. Ne trabunjaj vie. Ovo je bolje nego tonga u Delhiju, rekoh gospoici Vei. Gledate

ispred sebe i ne plaite se da ete ispasti. Ali koija ima ozleena usta, ree ona tuno. Ranije niste bili u Indiji? Nisam, ree ona. Imaju li svi? Svi vau betel. Moete videti kako se prodaje u bazaru. Naprave od

njega lepljivu kau pa je raire preko lista. ta je to bazar? Tamo Indijci kupuju. Moe se ii i gledati? Ja ba idem tamo. Pokuah da pogodim na osnovu njenog izraza da li i ona eli da poe.

ekao sam, nadajui se da e me upitati, ali ona je utala. Imate li vremena da malo pogledate sa mnom uokolo? upitah ja, i

osetih da me obuzela strepnja, ne zbog toga to ona nee poi, ve zato to sam predloio neto to e joj biti neprijatno odbiti.

O, molim vas! uzviknu ona, naglo ivnuvi, kao dete kad mu ponude narandu. A zatim, kao da se setila da nije trebalo da pokae da je toliko

uzbuena, ree sumnjiavo: Ali moda vi ne elite da me povedete? Zato da ne? Moda ve sa nekim imate sastanak? Nemam, rekoh ja. Ali da li ste sigurni da je to u redu? ta to? Pa... ree ona. Pa? Ja sam Japanka. Sigurni ste da neete imati neprilika? Sigurno neu. Vi ste moja uiteljica. Govorimo japanski. Onda hajdemo u bazar, ree ona. Mislim da je to tako lepa re, bazar.

Mora biti da je tamo vrlo uzbudljivo. Doviknuh koijau da poe ulicom Candragupta. On zategnu dizgine i

naglo se zaustavismo. Zaokrenusmo nasred ulice i umeasmo se meu vozila

koja su se kretala u suprotnom smeru. U stvari, nismo ili vaim putem, ree ona. Samo malo smo skrenuli.

Nela012

33

ao mi je to sam vam na teretu. Uivam u tome prvi put se s jednom damom vozim u gariju. Veliki je

to dogaaj. O-seidi... ree ona. Ne razumem japanski. Znai da ste nekom dali kompliment. Tano, rekoh ja. Zaustavih gari na uglu ulice Candragupta. Kad smo sili, ugledasmo

ispred sebe glatko omalterisan zid, a na zidu plakat. Takav plakat sam viao

svuda u Indiji. Na njemu je bilo lice Japanca nasmeeno i prijatno lice. Ali ono je bilo

samo maska. Ispod nje naziralo se pravo lice utog oveka, videli su se zubi, ali nije bilo osmeha, oi stisnute i surove; a pored njega natpis:

uvajte se maska prijateljstva ona, moda, skriva japansku izdaju. Pogledah gospoicu Vei; i ona je videla plakat. Opazila ga je, zatim

sklopila oi, pogledala u zemlju i pola prema bazaru. Teko vam je zbog ovoga, rekoh ja. Naglo ivnu. Teko je i vama. Na drugi nain, rekoh ja. Nemate nita protiv? Protiv? Da mi pokaete bazar? Imam, odgovorih. Bie vrlo upadljivo kad se vidi kome pokazujem

bazar. Oh, zaboga!... ivahnosti nestade i njeno lice dobi patetian, potiten izraz; oi su joj

bile krupne i okrugle, motrile su me nastojei da me prozru. Svoju alu brzo

privedoh kraju. Bio je to samo moj idiotski smisao za humor. Stvarno? upita ona. asna le, nemate nita protiv? Slovo r je

izgovorila kao l, i u ovoj njenoj maloj, ozbiljnoj usrdnoj molbi bilo je neke ljupkosti koja dovede do navale nenih oseanja u moje grudi. Zabavljao sam se kao kad neko dete kae neto udno.

Zato se smejete? upita ona. Izvinite, bio sam nepristojan. Uputismo se kroz bazar. Ulice su bile dupke pune ljudi, drvena kola koja

su vukli volovi tandrkala su na kaldrmi, bilo je veoma buno. Smrada je bilo koliko i buke, ali najvie se oseao suvi, otri miris drvenog ugljena. Bilo je vrlo prljavo. Ljudi su se tiskali oko nas, jedva nas primeujui. Samo su nas

trgovci dozivali prodornim glasovima, kao da nam je neto ispalo. Sahibe!

Nela012

34

Pogledajte, sahibe! Samo trenutak, molim vas! Sahibe, vrlo jevtine cipele! Gospoica Vei ila je irom otvorenih oiju kao dete. Skakutala je s jedne

strane ulice na drugu, pokazujui prstom izloenu robu, dodirujui je kao dete nesvesno samo sebe u radnji s igrakama. Ja sam je posmatrao oaran. Poeo sam da mislim da je ona najljupkije stvorenje koje sam ikada video; namerno pomislih na plakat, zatim na onog Japanca, ta mi je re Japanac

uvek znaila, pa na Icumi sana. Znao sam da za mene predstavlja napor da o

gospoici Vei mislim kao o Japanki a ne jednostavno kao o eni. Prljava, smea krava besciljno je tumarala i u svom svetom imunitetu

proe pored nje. Pogledajte! uzviknu ona. Pogledajte! Usudila se da prstom dodirne

rog. Krava mahnu glavom i oea njenu haljinu svojom suvom, lenjom,

radoznalom njukom; ona ustuknu korak unazad, povukavi ruku kao da ju je krava u jela.

Iznenaeno me gledala. Jeste li videli da ima brkove? ree ona. Nisam znala da krave imaju

brkove. Zar u Japanu nema krava? Ima, ali nijednu nisam dodirnula. Nikad nisam bila tako blizu. ta e im

krave u bazaru? Niko se ne usuuje da ih istera. O, ree ona, razmiljajui o tome. Zatim dodade: Mislim da je bazar

strano uzbudljiv. elela bih da neto kupim. Kravu? Kupiu ta bilo. Izgleda da je ovde zabavno kupovati. Mogu li da

kupim naliv-pero? Naosmo radnju gde je bilo naliv-pera. Trgovac je bio debeo, sedeo je na

pragu, prekrtenih nogu. Dohvatio je nekoliko pera i poeo da nam ih prua

jedno po jedno. Imao je debele, tamne ruke, s velikim ispucanim noktima. Da li je ovo dobro? upita gospoica Vei. Pokazau vam najbolje. Evo ga. Ovo je pravi blekberd. asna le je dobro? Vidite da pie najfinije. Koliko staje? Samo pedeset rupija. Uzeu ga. Poela je da pretura po tani. Neete! rekoh ja. Molim vas, htela bih da ga kupim. Suvie je skupo.

Nela012

35

Ali ja elim dobro pero. Ovo nije toliko dobro. Koliko vredi? upita ona. Ponudite mu dvadeset pet. Vredi vie od pedeset, ree trgovac. To je najfinije pero. Dajem ga

naroito jevtino memsahib. Za svakog drugog bilo bi ezdeset rupija. Dvadeset pet, rekoh ja. Ne mogu ga dati za manje od pedeset. Dvadeset pet. Gospoica Vei me je preklinjui posmatrala. Uzeh je za ruku i pooh ka

izlazu. Hajdemo, rekoh ja. Isto tako pero kupiemo jevtinije na drugom

mestu. etrdeset rupija, sahibe. Specijalna cena. Neka bude trideset, rekoh ja. Ovo je pravi najfiniji blekberd. Trideset rupija. Trideset pet, specijalno za memsahib. Dobro, rekoh ja. Trideset pet. Sreni ste to je memsahib tako

velikoduna. Lice gospoice Vei se ozari. Brzo je izvukla novanice iz tane, pre nego

to se neko od nas dvojice ne predomisli. Uzela je pero i unula ga u tanu. Nikad ne smete platiti koliko oni trae, rekoh joj kad smo se udaljili.

Oni oekuju da se s njima cenjkate. Ali on je izgledao tako siromaan. Bio je zadovoljan to je dobio trideset pet. Da li ste mu videli lice? Nije mislio da mu podvaljujem. Nije, mislio je da vama moe da podvali. Onda ste mi utedeli petnaest rupija. Molim vas da sad vama neto

kupim. Nita mi ne treba. Treba, ree ona. Ovo su vaih petnaest rupija, jer ste mi ih vi utedeli.

Kupiu vam ovo. Bojim se da ne nosim naramenice. O, zaboga, ree ona alosno. Nevaljali ste to neete da mi kaete to

biste hteli. O, pogledajte, ree ona. Eno orkestra! Pokazala je prstom niz

ulicu prema jednoj grupi Indijaca; iz sred grupe dolazila je monotona piska nekog muzikom instrumenta.

Ne gledajte tamo, rekoh ja. Moda krote zmije. Ne, to je neto uasno. Volela bih da vidim, molim vas.

Nela012

36

Uznemirie vas, rekoh ja. ta je to, molim vas? Neka vrsta prosjaenja. Zato ne bih mogla da vidim kako se prosi? Ako elite, moete da vidite ali nee vam se svideti. Vi ste gadljivi ree ona, oarana sobom to je nala tako lepu re. Dobro, rekoh ja. Poi emo i pogledati. Tiskali smo se izmeu tamnoputih, tankonogih peaka dok nismo

ugledali svirae. Predvodio ih je jedan starac s dugom, crnom, zamrenom

kosom koja mu je visila niz ramena. Lice mu je bilo tek neto malo manje crno od kose, a obrazi su mu se nadimali dok je duvao u svoju sviralu u obliku tikve. Iza njega su stajala dva deaka, gotovo gola; i njihovi obrazi su se

nadimali kao male tamne lopte, a oi su im bile groteskno izbuljene, zvuci iz njihovih instrumenata bili su prodorni i neprestani.

Ovde nema nita runo, ree gospoica Vei. Pogledajte, oni tako

snano duvaju... Oh! odjednom je zautala. Usta joj ostadoe otvorena od

straha. Stajala je netremice motrei, ukoena od uasne opinjenosti. Izmeu pauasto tankih nogu posmatraa pojavi se neto to je liilo na

fetus, s ogromnom glavom i beskorisnim udovima, tankim kao palidrvce, utopljenim u smeurani stomak. Njegovo pepelom premazano telo bilo je deje; na paralizovanom licu nije bilo nieg to bi moglo da pokae da li je u

ovom uasnom nakaznom stvorenju siuna iskra ivota tinjala pet, pedeset ili pet stotina godina. Samo jedna ruka bila mu je pokretna i njom se, muei

se, vukao centimetar po centimetar du jarka. Bol je bio duboko urezan na licu gospoice Vei; ali ona se nije micala. Hajdemo, rekoh ja. Priekajte, molim vas. Nespretno je baratala rukama po svom novaniku i nala je nekoliko

novanica. Bilo je tu dvadeset ili trideset rupija. Dade mi ih. Opazih da su joj oi sasvim suve; ali u njima se nazirala patnja umesto suza.

Molim vas, dajte im, ree ona. Ali... Molim vas, ree ona i poe iz gomile. Probih se kroz red gledalaca. Starac s dugom kosom me ugleda i prui

jednu ruku ne prestajui da svira, virkajui preko drvenog instrumenta da vidi koliko sam mu dao. Tutnuh mu tri ili etiri novanice u ruku. Uini mi se

da se monotoni zvuk pretvori za trenutak u neoekivani pisak, a potom se ponovo vrati starom, nemelodinom ritmu. Starac lagano klimnu glavom, a oi dvojice deaka razrogaie se vie nego ikada. Okrenuh se i probih se van.

Veoma ste plemeniti, rekoh gospoici Vei. Ona nita ne ree. Obino

ni za mesec dana toliko ne dobije. Nakon izvesnog vremena ona ree:

Nela012

37

To je najuasnija stvar koju sam videla. Uasno je, rekoh ja. Teko je poverovati, ali oni ponekad namerno

sakate malu decu da bi se mogli izdravati od prosjaenja. Oh, ree ona, kratko zacvilevi. To je tako gnusno. Jeste, odgovorih i ponovih generalove rei: U svetu ima mnogo zla. Neko vreme ili smo utei, pravei se da posmatramo robu u bazaru, ali

vie nismo spontano uivali. Oseao sam se slomljen, delimino zbog one

monstruoznosti koju smo videli u jarku, a delimino zbog toga to je nestalo

draesne veselosti gospoice Vei i to je ona sad izgledala neizrecivo tuna.

Uinih nekoliko neozbiljnih opaski; ona me je samo pogledala i usiljeno se osmehnula tunim osmehom.

Kad smo doli do Hornbi rouda, ona mi ree zbogom i zahvali mi se kao da sam joj uinio bog zna ta. Pre nego to je ula u gari dva ili tri puta mi se

lako poklonila. Bio je to pravi doivljaj, ree ona. Jeste, rekoh ja. Bio je to doivljaj. Pozvah gari za sebe i rekoh ime svoga hotela.

Nela012

38

GLAVA VI

Tuirao sam se hladnom vodom, obavio pekir oko grudi i zapalio

cigaretu. Divna je stvar hladan tu u Indiji bolja od alkohola, olje aja ili sna. Pod tu moete otii umorni i podbijenih nogu, znojni, pritisnuti brigom,

a izii kao nov ovek. Naravno, i cigareta je vaan dodatak. Izuzev cigarete

posle doruka, ta cigareta najbolje prija. Bazao sam bosonog, oseao se izvanredno snaan, zdrav i svestan svoga

tela. U Engleskoj sam ga retko kad bio svestan, ukoliko se ne misli na zadovoljavanje njegovih potreba. Te potrebe sluile su jedino da podvuku njegovu neprijatnu vrednost. ak je i vebanje radi vebanja predstavljalo

nepodnoljivo gubljenje vremena. Na brodu, dolazei iz Engleske, prvi put videh kako ljudi postaju sve

vie svesni svog tela to se vie pribliuju ekvatoru. S nama je bila jedna

devojka iz Burme, ljupka, ivahna i jako inteligentna, jasno je da su u njoj

mogle plamteti vatre strasti. Jedan lekar iz peadije, kapetan, ubrzo je postao

lud za njom jo pre nego to smo doli do Klajda. A kad smo poeli nae cik-cak putovanje Atlantikom, razvila se affaire koja nije mogla ostati potpuno tajna. Pitao sam se ta e se desiti, jer su oboje bili venani. Govorilo se ak i o obostranom razvodu. Ta ideja, meutim, izlegla se pod hladnim severnim podnebljem, dok je ona drhtala uvijena u ogroman krzneni kaput, a on u sivi vojniki injel. Kad smo se spustili na ekvator, priroda je razmrsila

tekou u koju ih je bila bacila. Sunajui se, njeno kao orah mrko telo ponovo

je oivelo; neto to je dugo bilo uspavano, probudilo se. to se kapetana tie, on se preko volje presvukao u tropsku uniformu, otkrivajui par kvrgavih kolena i belu kou koju je sunce uskoro pretvorilo u bolno crvenilo. Leali su,

ona na suncu, a on u hladu; on je poeo da joj zavidi, a ona da ga prezire. Severno od Irske mogli su da budu ljubavnici u tropskim oblastima razlike meu njima postale su neizmirljive.

Sunce, dakle, oveka ini svesnim svoga tela; na mene su Burma i

boravak u bolnici isto tako delovali. Telesni oporavak posluio mi je da me podseti da telo pripada meni, da ga ne mogu ni zameniti, ni biti bez njega, da je ono vie nego jedan skup nevolja.

Popuih drugu cigaretu i proitah nekoliko stranica knjige. Zatim obukoh pantalone kaki boje i iroku koulju, i odvezoh se garijem do Jaht-kluba. Piter mi je ostavio cedulju da ga tamo mogu nai.

Pio je s Mervinom i Mariom. I ja popih jedan viski, a zatim se popesmo na gornji sprat da ruamo. To je bila visoka, prohladna soba s mnogo velikih

ventilatora. Kelneri su bili ustri i obueni u belo; hodali su bosonogi po uglancanom patosu. Uz ukusnu hranu naruismo bocu vina.

Nela012

39

Bombaj poinje da mi se svia, ree Piter. U tome i jeste nezgoda, primeti Mervin. Plaim se da ga previe ne

zavolim. ta hoe time da kae? ivot je jednostavan kad se sve kree Kings roudom u elziju. Ovde

toak uvek naleti na neku dombu. Lepo je smatrati da je moguno iveti u opasnosti. Ja ne elim da iskrivim toak. Kraljiin toak vrluda, ree Mario dobroudno. Jo malo pa e se

domba zakaiti za kraj lanca za koenje. Pogledah ga upitno. Zar nema ovde nikakvih planova? upita me on. Ne razumem te. Razume se da ima, ree Piter. Majkl uvek organizuje svoj ivot. im se

negde iskrca, on kupuje plan grada. Zanimljiva mesta obelei plavom bojom, lokalne znamenitosti zelenom, a boravita lepih ena crvenom.

ta je sad to, upitah. Nai pijuni su nam sve rekli, i mi smo veoma uvreeni. Spretno nas se

otarasi i napravi se da odlazi. A onda se kriom vrati na sastanak. S gospoicom Vei? rekoh. Tako su nam rekli. Uveravam vas da se desilo sluajno. Penjanje u gari, takoe? To je bilo nagonsko vitetvo, rekoh ja. Ima mnogo prostora za vitetvo kad se nae s lepom enom pod onim

krovom. Mislite da je lepa? Naravno da je lepa, odgovori Piter. Sva je savrena. Nikad u ivotu

nisam video onakve oi. Kao da gleda u jedno od onih bezdanih jezera koja

se prostiru meu stenjem na kornvolskoj obali. To pomalo zvui kao da si ljubomoran, rekoh ja. Sigurno da sam ljubomoran. Ne mogu da zamislim zato se nisam setio

da sam to uinim. Ja se nisam setio jednostavno se desilo. Pazi ta radi, ree Mervin. Ne zaboravi da ona ima utu boju koe.

Moe te svega obuzeti. Njena koa nije uta. Uopte ne lii na kou Icumi sana. Bela je kao

naa. U naelu to je isto. U pitanju je izvitoperenje ukusa. uo sam da izgubi

svako interesovanje za cigarete ako jednom vae list betela. Zaboga, rekoh ja. Ne vidim kakve to sve veze ima sa mnom. Jedini

razlog zbog kojeg sam joj se obratio bio je da se izvinim zbog Fenvika. Moj

Nela012

40

protest zvuao je prilino preustro i ozbiljno, jer su me Mervinove rei neprijatno protresle. Nisam bio sasvim siguran zato me to tako uzrujalo i rekoh u sebi da u to docnije razmotriti. Smatrao sam da je bolje da u meuvremenu povedem razgovor o nekom sigurnijem predmetu. Zar ne mislite da je danas Fenvik potpuno prevaziao samog sebe? rekoh ja.

On je neopisiv! ree Mervin. U miru takvog oveka jednostavno ne

biste pustili u kuu. Ne biste mu ak dozvolili da se slui stepenitem za poslugu.

Neke ljude prevari njegovo tapanje po leima, ree Piter. Oni ne

vide da je sve to deo plana da to bre napreduje. Nije u pitanju ak ni tapanje po leima. Jeste li ga videli kad je s

generalom? To je ulizivanje. To je uvlaenje u potovanu stranjicu. Ali takvi ljudi uspevaju. ree Mario. ivi bili pa videli. Dok mi jo

uvek budemo oficiri-letai, on e biti kapetan komandir grupe, a mi tu nita neemo moi. On e biti kapetan jer dobro radi svoj posao. Nee biti

oruja s kojim bismo ga mogli pobediti, jer mi neemo biti ni upola dobri kao

on. Mnogo ta ima da se pria o starim vremenima, ree Piter, kad niste

mogli biti oficir bez petsto funti godinje i oca u gardi. Ja predlaem da

osnujemo pokret koji bi oplakivao stara prola vremena i preporuio osnivanje kluba za preivele. Predsednik e biti jedan pukovnik koga sam

sreo u Kriket-klubu. Priaj nam o tom pukovniku. On mi je rekao: elim da sami sebe upitate tri stvari. Prvo, da li Indijci koji

ispravno misle ele da Britanci odu iz Indije? Drugo, da li Britanci treba da odu za svoje dobro? I tree, da li Britanci ele da idu, a ako ne ele, zato bi, do avola, ili?

On je stvarno imao bogom dano uverenje da smo mi superiorna nacija koja u Indiji vri boansku misiju. Bio je potpuno iskren i ljubazan, imao je najmanje

sedamdeset dve godine. mirkao je jednim okom i priao mi je o ulazu za glumce u Gejtiju. Nije izgubio oko zbog neijih lepih nogu. Kazao mi je: Ja znam da sam stari konzervativac, debeli reakcionar, ili kako vi ve danas zovete stare

izlapelce kao to sam ja... Takvom bi trebalo podignuti spomenik. Voleo bih da se takvi zauvek sauvaju da se stave u muzej votanih figura ili tako negde, pa da svu odvratnu decu budunosti, sve starmale Fenvike mogu odvesti tamo da ga vide.

Ja ne verujem da e Fenvik imati dece, ree Mervin. On je danguba. Moram da vam priam o mom ujaku, nastavi Piter. Nikad ne biste

poverovali za mog ujaka sve u svemu, predobar je da bi bio stvaran. On je plemi. Mi ga nikad ne zovemo ujae. On je uvek plemi. Svi mi veoma volimo plemia. Jedino to on stvarno dobro ume da radi, to je da jae konja

nikad niste videli nita tako divno kao to je plemi na konju kad obilazi imanje. Razume se, na imanju veoma sigurno gubi est stotina godinje; ali to

Nela012

41

je teret ije podnoenje on smatra svojom dunou kad bi mu se ono isplatilo, bio bi to prekid sa tradicijom. U Kembridu je bio pre pedeset

godina, kad su samo trgovaki sinovi dobivali titule. Razume se da nije dobio titulu, ali to ga nije spreilo da postane mirovni sudija u Vusteriru bio je potpuno izvan posla. Vie nije mirovni sudija, ali se jo pridrava jutarnje

ceremonije koja se zove 'zauzetost poslom. 'Zauzetost poslom odigrava se u pola jedanaest, kada se plemi povlai u sobu za rad. On seda za pisai sto i

zadovoljno proiava grlo, pogladi brkove, to znai da je duboko zamiljen. Zatim prelistava Tajms. Kada doe do kraja, prevrne novine i poinje iz poetka, za sluaj da mu je promakao neki vaan lanak. Ako ga prekinete

usred ovog posla, on se namrgodi preko naoara za itanje i kae: 'Zar to ne moe da prieka, dragi mladiu? Zauzet sam poslom. U pola dvanaest, obavljena posla, on se moe iste savesti popeti na sedlo i otii u obilazak brestova za

koje ve jedanaest godina ne zna da li bi ih posekao ili ne bi. Posle ruka obavezali su porto i cigare. Jednom sam bio toliko drzak da

sam zatraio bocu ampanjca. ekao sam dok bude dobro raspoloen, ali je

on to doiveo kao straan udarac. Molbu sam morao da ponovim nekoliko

puta pre nego to je poverovao svojim uima, onda je rekao: Hm, hm, hm, neto je ljutito promrmljao i usukao krajeve brkova. Bojim se da smo popili

poslednju bocu, dragi mladiu, rekao je najposle. Ali ja sam ve bio pregledao podrum. To sam mu i rekao. Bilo je oigledno da sam ga veoma razoarao;

proteklo je dosta vremena dok nije stavio naoare za itanje da bi mogao

preko njih mrgodno da me pogleda, ponovo ih skinuo i proizveo nekoliko milozvunih umova dugih umova u grlu, koji su se popeli do krenda, a zatim ponovo poeli da sputaju, kao kad auto menja brzinu. Kao da se

odluivalo o ratu i miru. Konano je rekao s ogromnom ozbiljnou:

Razmisliu o tome, dragi mladiu. Razmotriu to, i toga poslepodneva neoekivano je bio 'zauzet poslom. Samo se plaim da e pre no to se vratim u Englesku plemi biti pokojni, a zemlja nee biti ista. Ja u ga, meutim, naimenovati za poasnog sekretara Kluba veterana iz starih vremena. Njemu e ta uloga savreno odgovarati.

Ti bi trebalo da bude srean u Indiji, ree Mervin. Ovo je poslednje utvrenje. Pogledaj samo ove uobraene tipove oko nas.

Ali ovo uopte nije utvrenje. Bedemi se mrve. Ima previe bunta i

pregalatva, a rat je doveo do velikog priliva mladih drznika kao to smo mi. Bez ikakvih naela. Pogledajte Majkla s njegovim udnim idejama da su

Indijci ljudi koje moete pozvati na ruak. A sad se zaljubio u Japanku. Ti si pijan, rekoh ja. Nisam, mogu to da pogodim po tvome licu. Lud si za novom

uiteljicom. Nije tano. Mislim da je ona vrlo lepa, ali verovatno ve ima ljubavnika.

Kad god sretnem neku lepu enu, ona je uvek strasno privrena nekom

Nela012

42

drugom. Da, ree Mario. Rekao bih da ima pravo. ta ti o tome zna? upitah ga, jer mi je izgledalo udno da Mario to

kae. Ona ti sedi za leima, ree on. Sainjava trei ugao trougla. Okrenuh se. Dva ili tri stola dalje ugledao sam gospoicu Vei. Bila mu je

upola okrenuta leima. Nasuprot njoj sedeo je jedan ovek boji je imao naoare s ronim okvirima. Imao je iroko elo, orlovski nos i tanke blede usrne.

Eto, rekoh ja. Nadam se da vas je ovo uverilo. Ja ne jurim za Japankom.

Nela012

43

GLAVA VIII

Idue subote posle podne otiao sam s Piterom i Mariom na trke. Mervin

je ostao leei na krevetu, u jednoj od svojih najteih depresija. Kad je bio u

takvom stanju, beskorisno je bilo pokuavati raspoloiti ga; to bi bilo isto to i probati otrezniti pijanca iz pijane omamljenosti. Poeli smo da sumnjamo da on sam podstie ta svoja raspoloenja, da si utuvljava u glavu svaku sitnu

nepravilnost u stanju svog duha i uveliavajui je sam sebe tera u ludilo. A

kad poludite, alju vas u Englesku. Mario je bio zagrejan za trke; kazao je da mu dua skapava, da eli

pokreta i boja, da gleda lepe ene u divnim haljinama, ene koje e ga

podsetiti na evropske metropole. Piter je poao jer je eleo da neto zaradi.

On je imao sistem. Svaki ovek treba da ima sistem, govorio je on; u stvari, on je odluio da ubudue za sve ima sisteme. Upravo je bio otkrio njihovu

vrednost za uenje japanskih rei sluio se sistemom mnemonike. Spremao se da ceo svoj ivot organizuje na izvesnom broju sistema, pa e na kraju

morati nekud stii. Ja sam poao na trke jer ni za ta nisam imao sistema i jer mi nita

pametnije nije palo na pamet. U svakom sluaju, mogao sam smisliti neto

bolje: stvarno bih radije u Kriket-klubu itao neku knjigu, ili uio japanski, ali znao sam da e mi u subotu posle podne biti nemogue da mirno sedim i koncentriem se. Ali ja se nisam tako oseao samo subotom po podne. Sav

onaj spokoj koji sam upoznao u Simli bio je nestao, obuzimala me je neka vrsta nemira. Nisam znao ta elim da radim, ni zato sam uznemiren. Poao saim na trke jer sam znao da u se kretati, da e mi proi poslepodne.

Mada je temperatura iznosila preko dvadeset stepeni*, trkalite je bilo krcato. Du puta bilo je mnogo limuzina, tribina je bila puna maharada.

General nam je posudio znake koje su nam omoguile pristup u padok. Nije li ovo sjajno, ree Mario. Volim da budem meu najfinijim

svetom! Divno je, ree Piter. Vidite, i u Indiji ima finog sveta. Sve pogreno

shvatam. Ja sam mislio da su svi Indijci babui** i ulini istai. Bilo je mnogo boja za Marija. Sve Indijke bile su obuene u svilene sarije,

veoma nene i raznobojne, sasvim enstvene; Engleskinje su se meu njima

kretale kao da pripadaju nekom drugom polu, izmeu enskog i mukog,

kad su Indijke hodale, inilo se kao da klize, prozrana tkanin