Rimsko društvo, rimska umetnost: kompleksno,

kosmopolitsko, grandiozno, pragmatično…

• Od II v.p.n.e

• Rimsko carstvo je kosmopolitsko društvo, koje brzo asimilira nacionalne i regionalne specifičnosti novoosvojenih teritorija. Međutim, iako osvojene provincije moraju da prihvate rimsku vlast i zakone, Rim rado prihvata njihove različite tradicije, običaje i znanja.

• Na taj način se rimska umetnost zasniva na kombinaciji raznih uticaja: grčkog i etrurskog, egipatskog i bliskoistočnog. Upravo je ta kompleksnost ono što karakteriše rimsku umetnost.

• Proistekla iz kombinacije raznovrsnih uticaja, rimska umetnost se izdvaja svojom praktičnošću i pragmatičnošću ali i stalnom težnjom ka grandioznom i monumentalnom.

Rimska arhitektura

Luk, svod, elementi grčkog hrama i

beton…

• Uvode nov materijal BETON – smesa maltera,šljunka i sitnih komada opeke ili kamena

• Arhitektonski oblici: luk, svod i kupola

• Rimski duh je praktičan i tehnički orijentisan, i posebno dolazi do uzražaja u arhitekturi.

• Rimska arhitektura se formira na raznovrsnom nasleđu, zato kažemo da je kompleksna i kosmopolitska. Kombinujući luk, svod i kupolu (Bliski Istok), elemente grčkog hrama (umetnost antičke Grčke) i usavršavajući tehniku betona (Bliski Istok), Rim gradi monumentalna zdanja, simbole svoje moći...

Rimski hram se izgledom ugleda na grčki hram (posledica

osvajanja Grčke) ali su visoki podijum i duboki trem preuzeti iz

etrurske arhitekture (elementi etrurskog hrama).

Hram

Sibilin hram, Tivoli, oko 100 p.n.e.

I u malom Sibilinom

hramu u Tivoliju vidimo

kombinovane uticaje: po

obliku se radi o tolosu,

okruglom grčkom

hramu, ali je zid cele

ovde urađen u betonu.

Beton je već bio

korišten na Bliskom

Istoku, ali ga Rimljani

usavršavaju.

Beton: mešavina

maltera, šljunka i

lomljene cigle

Upravo će upotreba betona, ekonomičnog i otpornog

materijala, omogućiti Rimljanima da grade monumentalne

građevine, simbole rimske moći.

Koloseum, Rim, 70 – 82: amfiteatar

Koloseum

• Napravljen spajanjem dva

pozorišta

• Služio za gladijatorske

igre

• Korišćeni poluobličasti

svodovi

prizemlje – toskanski stubovi

I sprat - dorski stubovi

II sprat - korintski stubovi

III sprat - korintski pilastri

• Koloseum je amfiteatar (kao dva spojena grčka pozorišta,

teatra). Ali dok grčko pozorište koristi prirodan reljef, specifičnost

rimskog amfiteatra je da je zidan. Pojavljuju se malo pre početka

naše ere, za cirkuske predstave i borbe gladijatora.

• Rimljani u gradnji koriste

polukružni luk i poluobličasti

svod, elemente gradnje koje

smo već sretali u umetnosti

Mesopotamije, ili kombinaciju

dva poluobličasta svoda koja

se ukrštaju pod pravim

uglom, čineći krstasti svod.

• Koloseum je napravljen od

betona, a fasadu čine tri

sprata arkada. Polustubovi

između lukova su ukrašeni

elementima grčkih stilova, i

to kombinovanih prema

« težini »: tako u prizemlju

imamo kapitele toskanskog

(dorskog), na prvom spratu

jonskog, a na trećem

korintskog stila.

Ti polustubovi ovde nisu

noseći elementi arhitekture,

već dekorativni, kao i kružni

«arhitrav ». Noseći elementi

su ovde zidovi, sa svojim

lukovima i svodovima...

• Rimljani su beton, manje

« lep » materijal, prekrivali

ukrasnim slojem cigle,

mermera ili uglačanog gipsa.

Danas su ti prekrivni slojevi

nestali pa nam ostaci ove

arhitekture izgledaju manje

« estetski » nego ostaci

grčkih hramova. Ono što

ostaje zadivljujuće je

organizacija: Koloseum je

primao više od 50000

gledalaca, čije je efikasno

cirkulisanje bilo omogućeno

nizom stepeništa i galerija.

… Koloseum je mogao da primi više od 50 000 gledalaca!

• Uz luk i svod, Rimljani su u

gradnji koristili i kupolu. Ovi

konstruktivni elementi su

omogućavali gradnju

prostranih unutrašnjih

prostora.

Građevine zasvođene

kupolom su prvobitno

korišćene za izgradnju

termi, javnih kupatila,

značajnih mesta okupljanja

društva carskog Rima...

• Kasnije je kupola korišćena i u drugim vrstama građevina, od

kojih je Panteon najfrapantniji primer…

Panteon

• Hram je bio

posvećen svim

bogovima

• Sagradio ga je

car Hadrijan

• Okrugla dvorana

sa sedam velikih

niša, iznad njih

red pilastera i

bronzanih rešetki

• Kupola sa

kasetama

• Panteon je prostrani kružni

hram posvećen

« svim bogovima ».

Pokriven je kupolom u obliku

polulopte, sa kružnim

otvorom na vrhu, kroz koji

ulazi snop svetlosti. Slične

građevine, manjih dimenzija,

su već postojale: to su bila

javna kupatila, a otvor na

vrhu, prekriven pokretnim

bronzanim zaslonom, služio

je za regulisanje temperature

u unutrašnjosti… Panteon je

impresivna monumentalna

verzija tih građevina...

• U Panteonu zrak svetlosti koji

ulazi kroz okulus (kružni otvor)

na vrhu kupole, kruži

tamburom (cilindričnim zidom)

očitujući u unutrašnjosti

dnevno kretanje sunca na

nebu (tj. rotaciju Zemlje). Snop

svetlosti tako prelazi preko

svake od sedam niša u zidu,

posvećenih nebeskim

božanstvima (7 tada poznatih

planeta), dok je bleštavi okulus

na mestu sunca.

Ceo kosmos je tako uveden u

simbolički odnos sa ovim

prostorom…

• Nasuprot impresivnoj unutrašnjosti, spoljašnjost Panteona je

ružna. Nekad izdignuto zdanje je danas ispod nivoa ulice.

Hramu se ranije prilazilo kroz dvorište oivičeno stubovima, koje

je vizuelno odvajalo pročelje, duboki trem ispod stubova, od

betonskog zida cele. I kupola izgleda spljeskano, zbog veće

debljine zidova pri bazi...

• I druge građevine se inspirišu arhitekturom termi, među

njima je i Konstantinova bazilika u Rimu...

Ostaci Konstantinove bazilike, Rim, oko 310

• Danas od ove impresivne građevine preostaje samo severno

krilo, koje čine tri ogromna poluobličasta svoda. Glavni brod,

zasveden uz pomoć tri krstasta svoda, je bio još viši.

• Rimska bazilika je pravougaona građevina. Viši središnji deo,

ili centralni brod, je kolonadama razdvojen od dva niža bočna

broda. Na oba kraja centralnog broda se nalaze zasvedene

polukružne apside. Tavanicu od drvenih greda drže stubovi.

Ulaz je s boka.

Rimska bazilika je imala raznovrsne civilne namene (tržnica,

sudnica...). Rimljani konstruišu ovakve građevine u svim

gradovima carstva. Do danas najbolje očuvana bazilika je

bazilika Leptis Magna u Libiji (209-216).

Plan foruma i rimske bazilike

Leptis Magna, III vek, Libija

Fasada rimske bazilike:

ulaz s boka

• Rimljani sa istom težnjom ka monumentalnosti grade i

utilitarne građevine. Luk i svod su i dalje osnovni elementi

arhitekture i u projektima izgradnje mostova, akvadukta i

kanalizacije.

Akvadukt

Urbanizam

• Rimljani, sa svojim smislom za organizaciju, razvijaju i urbanizam: gradovi su organizovani oko dve glavne ulice, cardo (u pravcu sever-jug) i decumanus (pravac istok-zapad).

• Na mestu njihovog preseka se nalazi forum, pravougaoni trg, centar gradskog života a oko foruma se nalaze hram (duhovni centar), bazilika (tržni/pravosudni centar) i kurija (politički centar).

• Postoji dva tipa stambenih objekata: domus (kuća

imućnog Rimljanina) i insula (stambeni blok sa

zanatskim radnjama i trgovinama u prizemlju,

preteča današnjih stambenih zgrada).

Insula, Dijanina kuća, Ostija kod Rima: ostaci i rekonstrukcija

Insula, ponekad sa više od 5 spratova i zanatskim radnjama i

trgovinama u prizemlju, liči na današnje stambene zgrade. Na

slici: ostaci i rekonstrukcija Dijanine kuće, Ostija kod Rima.