Rizik i Odlucivanje

7/24/2019 Rizik i Odlucivanje

1/24

Koncept rizika i neizvesnost

Ekonomski rizik je mogudnost za gubitak jer nisu poznati sviishoi i njihove verovatnode eavanja.

Dve komponente rizika: neizvesnost i izloenost tojneizvesnosti

Poslovni rizik je mogudnost gubitka koja je vezana zaoreenu menaersku oluku


2/24

Vrste rizika

Trini rizik prestavlja finansijski rizik neizvesnosti buudetrine vrenosti portfelja investicionih srestava i obaveza(sistematski i nesistematski)

Kreitni rizik (preuzeda, fin institucije)

Operativni rizik

Inflacionii rizik

Kamatni rizik

Valutni rizik

Rizik zemlje


3/24

Koncep verovatnode

Da bi razumeli razliite metoe merenja rizika potrebno jerazumeti verovatnodu

Verovatnoda ogaaja prestavlja mogudnost a se tajogaaj i stvarno ostvari

Ako znamo sve ogaaje i ako se svim ogaajima oeliverovatnoda taa se lista svih verovatnoda naziva istribucijaverovatnode

Stanje ekonomije Profiti

Projekat A Projekat B

Recesija 4.000 0

Normalna 5.000 5.000

Bum 6.000 12.000


4/24

Oekivani profit E() = profit

P verovatnoda a de se ogaaj esiti

Ako su verovatnode su p1= 0,2, p2=0,2 p3=0,2

E()a=4.000(0,2)+5.000(0,2)+6.000(0,2)= 5.000

E()b=0(0,2)+5.000(0,2)+12.000(0,2)=5.400

Zakljuujemo: Projekat B ima vedi oekivani prinos i vedudisperziju u prinosima (rizik) nego projekat A

to je ua raspoela verovatnode to je vie verovatno a destvarni ishoi biti blii oekivanim


5/24

Merenje apsolutnog rizika

Standardna devijacija (sigma) predstavlja korisnu meruapsolutnog rizika. Apsolutni rizik je isperzija mogudihdobitaka. Ako je manja standardna devijacija , manja je

istribucija verovatnoda i manji je rizik u apsolutnom smislu

Merenje relativnog rizika

Koeficijent varijacijeko skupi projekata i velikih oekivanih novanih tokova


6/24

Teorija korisnosti

Korisnost nekog obra oznaava zaovoljstvo koje kupac

ostvaruje upotrebom/troenjem tog obra.

Kupci nastoje maksimizirati korisnost kupovinom dobara koje

najvie vole/cene

Jutiliordinalna skala

Ukupna i granina korisnost

Ukupna korisnost je ukupno zadovoljstvo koje pojedinac

ostvaruje upotrebom nekog dobra.

Granina (oatna) korisnost se izvoi se iz ukupne korisnosti iprestavlja razliku izmeu ukupne korisnosti prethone inarene koliine potronje

Adam Smithparadoks korisnosti


7/24

Rizici i korisnost

Moel oekivani korisnosti

1. Pozitivan ekonomski model koji opisuje kako se ljudi u stvari

ponaaju

2. Propisani model koji propisuje kako ljudi treba da ocenjujualternative ako ele a njihove oluke buu racionalne

U teoriji prisutna tri stava o riziku

1. Averzija prema rizikuje karakteristika osoba koje ele a izbegnu iliminimiziraju rizike

2. Neutralnost prema rizikuje karakteristika donosioca odluka koji sufoksirani na oekivane prinose i ignoriu isperziju prinosa (rizik)

3. Sklonost ka rizikuje karakteristika donosioca odluka koji preferirajurizik.


8/24

Kaa je u pitanju novac i korisnost u sreitu je pojam averzijaprema riziku

Korisnost predstavlja koncept kojim se iskazuje stepenzaovoljstva to ga menaer ili investitor ima o ulaganja uneki oblik imovine

Svaki investitor je razliit i ima razliitu korisnost o istog

ulaganja Investitor de oabrati investiciju koja za njega ima najvedu

funkciju korisnosti. Iznos prinosa koju oekuje investitor jekriterijum prema kojem se vri izbor izmeu ve ili vie

investicija. Investitor uvek oabira opciju koja mu nui vie a ukoliko ve

opcije nue isto opreelide se za onu koja nosi manji rizik.


9/24

Drvo oluivanja

Logian izbor za oluivanje u uslovima neizvesnosti

Drvo oluivanja je zamiljeno za analiziranje problema uoluivanju koji ukljuuju seriju izbornih alternativa koje suograniene prethonim olukama

Pokazuje itav opseg buudih mogudnosti i njihovihogovarajudih verovatnoda

Tadke oluivanja su mesta ge menament mora izvitiizbor izmeu ponuenih alternativa

Sluajni ishoi su mogudi ishoi svake sleede takeoluivanja


10/24

A p Vp

5 0,5 12

5 0,3 40

5 0,2 30

0,5

0,3

0,5

0,2

0,2

0,3

Velika

Mala

Srednja)

(Viskoka

Visoka

Mala

Mala

Srednja

V p Vp2 0,5 13,3

2 0,3 26,7

2 0,2 50,0

Primer dileme da li izgraditi veliku ili malu fabriku

Investicija 5

miliona

Investicija 2

miliona


11/24

Fabrika A Tranja Verovatnoa Neto odliv

novca

Visoka 0,5 8.800 4.400

Srednja 0,3 3.500 1.050

Mala 0,2 1.400 280

5.730

Trokovi 5.000

Profit 730

Fabrika B Tranja Verovatnoa Neto odliv

novca

Visoka 0,5 2.600 1.300

Srednja 0,3 2.400 720

Mala 0,2 1.400 280

2.300

Trokovi 2.000

Profit 300


12/24

Manja fabrika (B) je manje rizina na osnovu irine opsega(intervala) mogudih vrenosti neto saanje vrenosti

Uraen varijacije za A=4,3 a za B=1,5


13/24

...

() VaR ( )

()

(

)


14/24

100

20

0


15/24

1200

600

900

600

400

1000

D

F

E


16/24

D

F

E


17/24

( )


18/24

?

30

80

60

100

120

80


19/24

() excel

V p Vp

60 0,5 30

100 0,5 50

150

60

100

0

(0,5)

(0,6)

(0,5)

(0,4)

V p Vp0 0 0

150 0,6 90EV=90

EV=80


20/24

() excel V p Vp

60 0,2 12

80 0,5 40

100 0,3 30

40

80

60

100

150

80

(0,5)

(0,2)

(0,33)

(0,3)

(0,33)

(0,33)

V p Vp40 0,33 13,3

80 0,33 26,7

150 0,33 50,0

E=90

E=82


21/24

() excel

EV 42,5N(40,6)

N(55,18)

EV 57,45


22/24

(-)

E(V) = 0

E(u) = -0.5

SE = -50

-50

-1

1

-2

-100 1000


23/24

(20,2)

(40,3)

(60, 3,5)

(-20, -4)

V u u

-20 -4

0 0 4

20 2 2

40 3 1

60 3,5 0,5

(0,0)


24/24

Sigurni ekvivalent SE

Sigurni ekvivalent - Vrednost neizvesnog

projekta merena iznosom sigurnog dohotka

kojeg bi pojedinac bio spreman da se odrekne

u zamenu za neizvesne ishoe koje generieprojekat.

Documents

Rizik i Odlucivanje