RIZIK?

Pojam „rizik“ ima poreklo od grčke reči koja označava postojanje opasnosti naotvorenom moru.

Rizik je verovatnoća izlaganja nesreći ili gubitku, opasnosti, kockanju, propasti. (Collins Dictionary)

Preuzeti rizik znači nastaviti sa aktivnostima, bez obzira na verovatnoću opasnosti.

Još neke definicije rizika :

Rizik je mogućnost povrede, bolesti ili smrti uzrokovane izlaganjem opasnosti.

Rizik predstavlja verovatnoću povrede, bolesti ili smrti pod specijalnim okolnostima.

Rizik od nesreće je verovatnoća da sistem otkaže i dovede do smrti, povreda, štetei slično.

Rizik je verovatnoća da će data opasnost zapravo dovesti do štete.

Šta naši zakoni kažu o riziku?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu objavljen je u Službenom glasniku RepublikeSrbije br.101, 21.11.2005.

1. Rizik je verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenogusled opasnosti. (član 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu)

2. “Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada, koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.“(Zakon o bezbodnosti i zdravlju na radu)

Različite definicije rizika

Rizik je mogućnost povrede ili gubitka definisan kao mera

verovatnoće I ozbiljnosti posledica na zdravlje,imovinu,okolinu I druge

vredne stvari.

Rizik je kombinacija verovatnoće odigravanja dogadjaja I njegovih

posledica.

Iz svih definicija moye se izvuci da rizik podrazumeva bar dve vrste

sadržaja:

1. verovatnoću dešavanja neželjenog dogadjaja u odredjenom vremenu

2. posledicu tog dogadjaja na ljude,imovinu I okolinu.

Odatle i najpopularnija definicija rizika, u kojoj se rizik definiše kao

proizvod verovatnoće da će se otkaz dogoditi i posledice

datog otkaza.

Različite definicije rizika

Upravljanje rizikom (risk management) ili menadžment rizikom, je pristup menadžmenta usmeren na očuvanje imovine i profitne moći preduzeća uzsprečavanje rizika gubitka, posebno slučajnih i nepredviđenih gubitaka.

Upravljanje rizikom (menadžment rizika) je prepoznavanje (identifikacija) rizika, procena rizika i klasifikacija rešavanja rizika po važnosti(prioriterizacija), nakon čega sledi usklađena i racionalna upotreba resursakako bi se minimalizirala, pratila i kontrolisala verovatnoća i uticaj(posledice) nepoželjnih događaja (Douglas Hubbard, 2009.).

Sigurnost i rizik su komplementarni

pojmovi: veći stepen sigurnosti znači

manji rizik, i obrnuto.

Rizik je „potencijalna opasnost“;

rizik uključuje ne samo

POSLEDICE izloženosti opasnosti

(npr., potresu, poplavi,

radioaktivnosti, oslobađanju

otrovnih supstanci,

eksploziji, vatri itd.) nego i

VEROVATNOĆU POJAVE.

Upravljanje rizikom

Opasnost znači potencijalan relevantan uslov, stanje, odnosnodogađaj koji mogu u određenoj situaciji ili okolnostima dovesti dostvarnog gubitka. Definicija koja je preciznije opisuje: "opasnost jesituacija koja predstavlja stepen opasnosti po život, zdravlje,imovinu ili životnu sredinu”. Većina opasnosti se svrstava u pasivneili potencijalne, sa samo teoretskim rizikom od povrede. Može sereći da bez postojanja opasnosti ne postoji rizik.

Nesreće su stvarne realizacije opasnosti. One su iznenadna,nenamerna odstupanja od normalnih uslova, u kojima jeprouzrokovan neki stepen oštećenja. One se kreću od manjihincidenata, kao što su mala curenja gasa, do velikih nesreća kao štosu eksplozije ili požari većih razmera.

Povreda je samo još jedna reč za štetu,neku vrstu gubitka ilinepovoljan ishod određenog događaja ili situacije.

Rizik je koncept koji podrazumeva verovatnoću specifičnihneželjenih ishoda ili gubitaka. Prisustvo određene opasnosti možepod određenim okolnostima (svedeno na verovatnoću) da rezultujeodređenim gubitkom. Postoje mnoge definicije rizika koji variraju uzavisnosti konteksta ili okolnosti dešavanja.

Definisanje osnovnih pojmova i termina

Procedura

upravljanja

rizikom

Planiranje rizika je početna faza menadžmenta rizikom i predstavlja skupakcija koje su definisane planom menadžmenta rizikom. Ovaj plan sadrži: sumarni prikaz sistema (ciljevi i namena sistema, potrebni standardi, strategija razvoja); način razmatranja rizika (determinisanje rizika, skale za rangiranje rizika); organizacija procesa menadžmenta rizikom kroz faze;odgovornost za menadžment rizikom.

Faza procene rizika sastoji se iz procesa:

a) identifikacije rizika

koja podrazumeva pregled elemenata i procesa sistema kako bi se identifikovali i dokumentovali potencijalni rizici.

b) analize rizika

koja obuhvata:

-obradu svakog identifikovanog rizika (utvrđivanje uzroka I posledice)

- analiziranje postojećih kontrolnih mera u sistemu

- vrši se kvantifikacija rizika

c) evaluacije rizika

koja predstavlja proces komparacije kvantifikovanog rizika u odnosu napostavljene kriterijume. Kriterijumi se mogu postaviti iz raznih uglova, npr.: troškova I beneficija, zakonskih regulativa, prema zaštiti životne sredine, zahtevima ugovarača, verovatnoći nastanka, posledicama rizika itd. Izlaziz ovog procesa predstavlja lista prioritetnih rizika.

Procedura upravljanja rizikom

• Mitigacija rizika je proces izbora najbolje strategije za upravljanjerizikom u skladu sa postojećim ograničenjima i postavljenimciljevima. Strategije su:

o kontrola rizika

o smanjenje rizika

- podrazumeva smanjenje posledica dogadjajaili verovatnoce da se dogadjaj odvije

o zadržavanje rizika

- podrazumeva prihvatanje bilo gubitka bilo dobitka kada se sve zavrsi, ova strategija je poželjna u slučaju pojave malih rizika

o prebacivanje ili transfer rizika

- kompanija deli sa drugom stranom gubitak ili dobitak kao I mere za smanjenje rizika. Primer ove strategije je ugovor sa osiguranjem, koje cepredloziti neke mere za smanjenje rizika, a u slucaju nesrece ce pokritineke troskove, ali nece preuzeti odgovornost za dogadjaj.

• Monitoring rizika podrazumeva sistematsko praćenje i evaluacijurezultata primenjenih strategija i njihovo upoređivanje sapostavljenim kriterijumima.

Procedura upravljanja rizikom

Kvantifikacija svakog identifikovanog rizika podrazumeva definisanje kvantitativne I

kvalitativne ocene rizika.

Kvantitativna ocena rizika podrazumeva numerički izraženu ocenu rizika, koja se

dobija pomoću formule:

RIZIK = VEROVATNOĆA ODIGRAVANjA DOGADjAJA X POSLEDICA IZAZVANA DOGADjAJEM

*Verovatnoća odigravanja se izražava preko frekvencije događaja u jedinici vremena

ili preko šanse da će se dogadjaj odigrati pod odredjenim uslovima (koja se izražava

brojem od 0 do 1, ili procentima).

*Posledica izazvana odigravanjem dogadjaja se može izražavati preko novčane

vrednosti (gubitak prihoda,cena popravke).

Kvalitativna ocena podrazumeva ocenu rizika na osnovu matrice nivoa rizika.

Matrica nivoa rizika se koristi za procenu ukupnog rizika u sistemu a na osnovu:

nivoa verovatnoće odigravanja dogadjaja, veličine magnitude posledica dogadjaja i

primenjenih mera za smanjivanje rizika. Matrica može biti forme 3x3, sa tri nivoa

verovatnoće (Low, Medium, High) i tri magnitude posledica (Low, Medium, High). U

zavisnosti od kategorizacije sistema matrica može da ima i oblik 4x4 ili 5x5 (dodaju

se Very Low, Very High).

Izračunavanje (kvantifikacija) rizika

Primer 5x5 matrice rizika

Tehnički rizici

(problemi sa mašinama, alatom i materijalom, obimomposlovanja, metodima, standardima ili procesima )

Upravljački rizici

(nedostatak/propusti u planiranju, nedostatak iskustva u upravljanju i obuci, komunikacioni problemi, nedostatak

autoriteta i problemi sa kontrolom )

Finansijski rizici

(ograničen budžet, veliki novčani gubici )

Pravni i ugovorni rizici

(izmena zahteva, zdravstveno-bezbednosne činjenice, državna regulativa)

Personalni rizici

(slabosti osoblja, problemi sa iskustvom i obukom, problemimorala, konflikti, produktivnost )

Ostali rizici resursa

Podela rizika

• Aspekti bezbednosti mogu se svrstati u najmanje četiri velike grupe kao što je navedeno ispod:

1. Bezbednost sistema: kao što su razne vrste procesa, transport (avion,voz), radioaktivni ili nuklearni procesi. Radi se o bezbednosti u određenim specifičnim nivoima sistema. Slučajni događaji su generalno retki, ali i kada se dogode, dovode do velike materijalne štete, a u najgorem slučaju do smrtnih slučajeva.

2. Profesionalna bezbednost: na primer profesionalna vožnja, rad na visini, stajanje, putovanja, izlažu radnike dugoročnom uticaju fizičkih, hemijiskih i drugih faktora. Takođe smatra se da dugoročna izloženost raznim faktorima, na radnom mestu može (ali ne obavezno) dovesti do negativnih posledica po zdravlje, prouzrokovati nesposobnost ili smrtnih slučajeva, čak i nakon mnogo godina nakon prestanka rada.

3. Bezbednost proizvoda: na primer lekovi, hrana, fito-sanitarni proizvodi, bela tehnika, gorivo...Potrebno je obezbediti ispravnost proizvoda, koji po svom sastavu podrazumevaju određena hemijska jedinjenja, i dugoročno konzumiranje može dovesti do direktnih ili indirektnih posledica. Na primer, različite supstance imaju sposobnost akumulacije i mogu štetno uticati na ljudsko telo ili životnu sredinu.

4. Nezavisna bezbednost. Takođe i nezavisni (indirektni) učesnici, pa i životna sredina mogu doći u određen rizik od opasnosti.Tako pacijenti, turisti, posetioci, mogu biti ugroženi lošim stanjem procesa ili pojedinih postrojenja ako se govori o proizvodnji.

• Gotovo sve uzroke industrijskih nesreća možemo pripisati neadekvatnom Procesu Upravljanja Bezbednošću ili neuspehu delovanja istog. Greške ili uzroke možemo podeliti u tri podgrupe:

• Greške operatera

• Greške usled neadekvatnog dizajna

• Proceduralne greške

Rizik i bezbednost

TEROTEHNOLOSKO UPRAVLJANJE RIZIKOM podrazumeva kvantitativnu ocenu rizika, kontrolisanje iodrzavanje zasnovano na riziku i upravljanje životnimvekom tehničkih sredstava zasnovano na riziku.

Šta podrazumeva terotehnolosko upravljanje rizikom?

Kada nastaje terotehnološko upravljanje rizikom?

Koncept terotehnološkog upravljanja rizikom u

Evropi danas