1

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA SUBOTICA ___________________________________________________________________

ROBNA RAZMENA PRIVREDE REGIONA SA INOSTRANSTVOM

U PERIODU JANUAR - DECEMBAR 2014. GODINE __________________________________________

SUBOTICA, FEBRUAR 2015. GODINE

2

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD

JANUAR - DECEMBAR 2014. GODINE1 Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar - decembar 2014. godine iznosi: – 35.493,1 miliona dolara – porast od 0,9% u odnosu na isti period prethodne godine; – 26.683,3 miliona evra – porast od 0,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 14.843,3 mil. dolara, što čini porast od 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 20.649,8 mil. dolara, što je za 0,5% više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11.157,0 miliona, i to je povećanje od 1,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 15.526,3 miliona, što predstavlja povećanje od 0,4% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 5.806,4 mil. dolara, što čini smanjenje od 2,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 4.369,2 miliona, što je smanjenje od 2,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 71,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,1%. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,3%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (31,2%), Beogradski region (21,7%), Region Јužne i Istočne Srbije (13,3%), a oko 0,4% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,9%); slede Region Vojvodine (29,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,9%), Region Јužne i Istočne Srbije (8,7%), a oko 1,2% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,4%(7.771,8 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 39,9% (5.924,3) i oprema, 7,7% (1.145,4). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,7 mil. dolara). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,1% (12.408,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,7%

1 Podaci preuzeti sa sajta Republičkog zavoda za statistiku: http://webrzs.stat.gov.rs

3

(3.862,8), i oprema, 10,3% (2.137,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,9% (2.241,3 mil. dolara). U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2.576,9 mil. dolara), Nemačka (1.773,2), Bosna i Hercegovina (1.319,0), Ruska Federacija (1.029,1) i Rumunija (829,5). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2.467,6), Ruska Federacija (2.340,4 mil. dolara), Italija (2.308,6), Kina (1.561,1) i Mađarska (1.017,7). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,8% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.895,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće. Izvoz Srbije iznosi 2.822,6 a uvoz 927,1 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 304,4%. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom,Turskom, Austrijom, Holandijom. Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (2.054,0 mil. dolara), električne mašine i aparati (1.163,6), žitarice i proizvodi od njih (786,2), povrće i voće (747,7) i odevni predmeti (629,4). Izvoz ovih pet odseka čini 36,3% ukupnog izvoza. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (2.162,7 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1.808,2), električne mašine i aparati (813,1), prirodni gas (807,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (700,3), a njihov uvoz čini 30,5% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 10,9%. U decembru 2014. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1.184,2 miliona dolara, što čini smanjenje od 3,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.751,6 miliona dolara,što je smanjenje od 10,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 957,1 miliona evra, što čini povećanje od 6,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.415,5 miliona evra, što čini smanjenje od 1,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2014. / novembar 2014. godine pokazuje rast izvoza za 3,9% i pad uvoza za 1,2%. Računato u evrima, desezonirani

4

indeks decembar 2014 / novembar 2014. godine pokazuje rast izvoza za 3,8% i pad uvoza za 0,9%. Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za dvanaesti mesec: Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz kukuruza (66 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu automobila, paljenje svećicom, preko 1.000, ali ispod 1.500 cm3 (52 mil. dolara); na trećem mestu su dizel automobili, snage do 1.500 cm3 u vrednosti od 51 mil. dolara; izvoz dizel automobili preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3bio je 30 mil. dolara; sledi izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (22 mil. dolara); izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) iznosio je 20 mil. dolara, koliko otpada i na izvoz cigareta; izvoz smrznutih malina bio je 19 mil. dolara; sledi izvoz hartije i kartona, premazano plastikom sa 18 mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 16mil. dolara. Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (104 mil. dolara). Druga po značaju je sirova nafta (103 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (57 mil. dolara). Sledi uvoz lekova za maloprodaju (42 mil. dolara). Uvoz gasnih ulja bio je takođe 42 mil. dolara. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 20 mil. dolara. Uvoz električne energije bio je 17 mil. dolara, koliko otpada i na železničke i tramvajske vagone. Uvoz aluminijuma, sirovog, nelegiranog iznosio je 16 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz automobila, dizel, preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3 sa takođe 16 mil. dolara. NAPOMENA: Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar - decembar 2013. godine iznosi: - 35.157,4 miliona dolara - porast od 16,6% u odnosu na isti period prethodne godine; - 26.462,1 miliona evra - porast od 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

IZVOZ I UVOZ PRIVREDE REGIONA U PERIODU

JANUAR – DECEMBAR 2014. GODINE Informacija o robnoj razmeni privrede Regiona Komore (opštine: Ada, Bačka Topola, Mali Iđoš, Kanjiža, Senta i grad Subotica) je rađena kao materijal za jedinstven privredni prostor Regiona.

1. Robna razmena Regiona Region Komore je u periodu januar – decembar 2014. godine ostvario ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom u iznosu od 1.658,5 miliona dolara što je u odnosu na isti period prethodne godine povećanje za 11,1% i čini 4,7% robne razmene Republike Srbije.

5

Region je u posmatranom periodu tekuće godine ostvario izvoz u vrednosti od 885,9 miliona dolara što je u odnosu na isti period prethodne godine povećanje za 16,7% i ima učešće u ukupnom izvozu Republike Srbije od 6,0%. Uvoz Regiona u posmatranom periodu tekuće godine iznosi 772,6 miliona dolara što je u odnosu na isti period prethodne godine povećanje za 5,4% i ima učešće u ukupnom uvozu Republike Srbije od 3,7%. Suficit Regiona u periodu januara 2014. je iznosio 13,3 miliona dolara, u periodu januar - februar tekuće godine je iznosio 14,2 miliona dolara, u periodu januar – mart je iznosio 14,9 miliona dolara, u periodu januar – april iznosio je 24,2 miliona dolara, u periodu januar – maj je iznosio 34,1 miliona dolara, u periodu januar - jun iznosio je 43,5 miliona dolara, u periodu januar – jul je iznosio 52,6 miliona dolara, u periodu januar - avgust je iznosio 59,8 miliona dolara, u periodu januar – septembar je iznosio 73,9 miliona dolara, u periodu januar - oktobar iznosi 93,0 miliona dolara, u periodu januar – novembar je iznosio 108,8 miliona dolara, a na kraju godine iznosi 113,3 miliona dolara. Nastavljen je trend pozitivnog spoljnotrgovinskog poslovanja Regiona. Pokrivenost uvoza izvozom Regiona u posmatranom periodu tekuće godine je 114,7%. Podatak Regiona za posmatrani period je značajno bolji od pokrivenosti uvoza izvozom Republike Srbije, koji je 71,9%.

2. Robna razmena po zemljama

2.1. Izvoz Ukupan izvoz Regiona za januar - decembar 2014. godine iznosi 885,9 miliona dolara i usmeren je u 76 država sveta. Redosled prvih pet zemalja je sledeći (u milion USD):

1 Nemačka 326,0

2 Bosna i Hercegovina 71,0

3 Mađarska 63,4

4 Italija 53,8

5 Ruska Federacija 50,7

Ovih pet država sa izvozom od 564,9 miliona dolara ostvaruju 63,8% od ukupnog izvoza Regiona. U zemlje Evropske Unije (28 država) Region ima izvoz u vrednosti od 628,2 miliona dolara, odnosno 70,9% ukupnog izvoza.

6

2.2. Uvoz Ukupan uvoz Regiona u posmatranom periodu tekuće godine iznosi 772,6 miliona dolara i realizovan je nabavkom od 109 zemalja sveta. Redosled prvih pet zemalja je sledeći (u milion USD):

1 Nemačka 285,3

2 Kina 71,7

3 Mađarska 57,7

4 Italija 55,6

5 Belorusija 38,5

Ovih pet država sa uvozom od 508,8 miliona dolara, ostvaruje 65,9% ukupnog uvoza Regiona. Iz zemalja Evropske Unije (28 država) Region ima uvoz u vrednosti od 573,0 miliona dolara, odnosno 74,2% ukupnog uvoza.

2.3. Ukupna robna razmena Ukupna robna razmena Regiona iznosi 1.658,5 miliona dolara i realizovana je sa 120 zemalja sveta. Redosled prvih pet zemalja je sledeći (u milion USD):

1 Nemačka 611,3

2 Mađarska 121,1

3 Italija 109,4

4 Bosna i Hercegovina 75,8

5 Kina 72,7

Ovih pet zemalja sa vrednosti robne razmene od 990,3 miliona dolara ostvaruje 59,7% ukupne robne razmene Regiona. Zemlje Evropske Unije (28 država) imaju ukupnu robnu razmenu sa Regionom u iznosu od 1.201,2 miliona dolara, što čini 72,4% robne razmene Regiona sa svetom.

2.4. Robna razmena – EU, CEFTA, velika tržišta U nastavku sledi tabelarni prikaz robne razmene Regiona sa EU, CEFTA-om i dva strateški bitna tržišta.

IZVOZ % UVOZ % UKUPNO % D/S P u/i (%)

EU 628.198.209 70,9 573.001.492 74,2 1.201.199.701 72,4 55.196.717 109,6

CEFTA 158.868.832 17,9 11.432.582 1,5 170.301.414 10,3 147.436.250 1.390,0

Nemačka 325.973.717 36,8 285.293.568 36,9 611.267.285 36,9 40.680.149 114,3

Ruska F. 50.659.055 5,7 20.964.546 2,7 71.623.601 4,3 29.694.509 241,6

Iz podataka u tabeli, je uočljivo da je Region najveći deo razmene, čak 82,7%, ostvario sa EU i zemljama CEFTA sporazuma.

7

Najveće učešće u robnoj razmeni je sa EU, beleži se da pokrivenost izvoza uvozom, u posmatranom periodu, iznosi 109,6%. U odnosu na prošlogodišnji posmatrani period, prisutan je rast spoljnotrgovinske razmene sa EU od 11,7%. Razmena Regiona sa najvećim tržištima je pokazana u narednom grafikonu.

Region mnogo više izvozi u zemlje potpisnice CEFTA sporazuma nego što iz njih uvozi, pa je uzrok ovome pokrivenost uvoza izvozom od 1.390,0%. U odnosu na isti posmatrani period prošle godine, robna razmena sa zemljama CEFTA-e je veća za 17,5%. Potrebno je uzeti u obzir da je Republika Hrvatska od jula 2013. postala član EU, što je rezultovalo prestankom njenog članstva u CEFTA sporazumu. Ovo je potrebno uzeti u obzir kada se posmatra saradnja Republike Srbije sa zemljama CEFTA sporazuma, od jula 2013. godine pa nadalje. Beleži se pozitivan spoljnotrgovinski bilans sa Nemačkom (pokrivenost uvoza izvozom je 114,3%). U odnosu na period januar – decembar 2013., beleži se rast spoljnotrgovinske razmene za 7,0%. Što se tiče razmene sa Ruskom Federacijom, pokrivenost uvoza izvozom je 241,6%, a zabeležen je rast spoljnotrgovinske razmene, u odnosu na period januar – decembar 2013., u iznosu od 13,5%. Ono što je bitno naglasiti kada je saradnja sa Rusijom u pitanju, je da u ukupnom izvozu ova zemlja učestvuje sa tek 5,7%, što ostavlja ogroman prostor za veće učešće firmi iz Regiona na ovom veoma velikom i zahtevnom tržištu. Najveći izvoz Regiona, što se zemalja pojedinačno tiče, je usmeren u Nemačku i iznosi 326,0 miliona dolara, odnosno 36,8% od ukupnog izvoza. Region najviše uvozi iz Nemačke, vrednost uvoza je 285,3 miliona dolara, što predstavlja 36,9% ukupnog uvoza. Nastavljen je trend najveće spoljnotrgovinske razmene sa tri zemlje – Nemačka, Mađarska i Italija. Iznos robne razmene sa ovim zemljama je 841,8 miliona dolara i predstavlja 50,8% ukupne robne razmene Regiona.

8

U nastavku sledi prikaz spoljnotrgovinske razmene sa zemljama Carinske unije (Ruska Federacija, Belorusija i Kazahstan). IZVOZ % UVOZ % UKUPNO % D/S P u/i (%)

Ruska F. 50.659.055 5,7 20.964.546 2,7 71.623.601 4,3 29.694.509 241,6

Belorus. 1.757.565 0,2 38.454.218 5,0 40.211.783 2,4 -36.696.653 4,6

Kazah. - - 893.132 0,1 893.132 - -893.132 -

UKUPNO 52.416.620 5,9 60.311.896 7,8 111.835.384 6,7 -7.895.276 86,9

Pošto je saradnja sa Ruskom Federacijom već opisana u ovom tekstu, ne bi se trebalo dalje zadržavati u analizi spoljnotrgovinskog bilansa sa ovom zemljom. Potrebno je, ipak, ponovo naglasiti da je trend pozitivnog spoljnotrgovinskog poslovanja iz prošle godine nastavljen i u periodu januar – decembar 2014. Saradnja sa Belorusijom pokazuje potpuno suprotne rezultate. Srbija, naime, ostvaruje veći uvoz od izvoza u ovoj zemlji. Deficit u saradnji sa Belorusijom iznosi oko 36,7 miliona dolara. Deficit je je prisutan i u saradnji sa Kazahstanom, i iznosi oko 0,9 miliona dolara. Izvoz u ovu zemlju, iz Regiona, još nije zabeležen ove godine. Izvoz u zemlje Carinske unije iznosi 52,4 miliona dolara, što u ukupnom izvozu Regiona predstavlja 5,9%. Uvoz iz ovih zemalja iznosi 60,3 miliona dolara, i u ukupnom uvozu Regiona čini 7,8%. Ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosi oko 111,8 miliona dolara, ili 6,7% ukupne razmene Regiona. Pokrivenost uvoza izvozom, u ovom periodu, iznosi 86,9%. U narednoj tabeli je predstavljena robna razmena sa zemljama NAFTA sporazuma. Ovde je potrebno naglasiti da je Region zabeležio pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svim zemljama ovog sporazuma (SAD, Kanada i Meksiko).

IZVOZ % UVOZ % UKUPNO % D/S P u/i (%)

SAD 5.528.791 0,6 3.823.260 0,4 9.352.051 0,6 1.705.531 144,6

Kanada 216.591 - 22.008 - 238.599 - 194.583 984,1

Meksiko 802.369 0,1 318.663 - 1.121.032 - 483.706 251,8

UKUPNO 6.547.751 0,7 4.163.931 0,5 10.711.682 0,6 2.383.820 157,2

Izvoz u SAD čini 0,6% od ukupnog izvoza Regiona, dok uvoz čini 0,4% ukupnog uvoza Regiona. Spoljnotrgovinska razmena, u posmatranom periodu, sa SAD iznosi oko 9,4 miliona dolara, i predstavlja 0,6% ukupne razmene našeg regiona. Što se tiče saradnje sa zemljama EFTA, saradnja Regiona regiona sa istima je prikazana u narednoj tabeli.

IZVOZ % UVOZ % UKUPNO % D/S P u/i (%)

Švajc. 2.721.125 0,3 2.266.753 0,3 4.987.878 0,3 454.372 120,0

Norveška 45.943 - 1.525.303 0,2 1.571.246 0,1 -1.479.360 3,0

Lihten. - - 933.988 0,1 933.988 - -933.988 0,0

Island 7.456 - 12.346 - 19.802 - -4.890 60,4

UKUPNO 2.774.524 0,3 4.738.390 0,6 7.512.914 0,4 -1.963.866 58,6

U saradnji sa Švajcarskom i Islandom, naš region ostvaruje pozitivan bilans. Gledano sa strane ukupne spoljne razmene, u pitanju marginalni iznosi izvoza i uvoza, dok izvoz u Lihtenštajn još nije zabeležen.

9

Što se tiče saradnje Regiona sa ostalim zemljama, potrebno je pomenuti saradnju sa zemljama članicama MEDA sporazuma (Udruženje mediteranskih zemalja). Naime, u ove zemlje je zabeležen izvoz od 7,1 miliona dolara (0,8% ukupnog izvoza Regiona), dok uvoz iz ovih zemalja iznosi 15,0 miliona dolara (1,9%). Najveći izvozni partneri su Izrael i Turska (3,6 i 3,5 miliona dolara, respektivno), dok se najviše uvozi iz Turske (12,3 miliona dolara).

3. Najvažniji proizvodi u robnoj razmeni

3.1. Izvoz Regiona po grupama proizvoda Po vrednosti prvih pet proizvoda po grupi carinske tarife u ukupnom izvozu Regiona su sledeći (u mil. USD):

1 Električne mašine i oprema 267,6

2 Vozila i njihovi delovi 69,8

3 Plastične mase i proizvodi od pl.masa 50,5

4 Šećer i proizvodi od šećera 41,9

5 Ostaci i otpaci prehrambene industrije 40,4

Vrednost izvoza navedenih pet grupa proizvoda iznosi 470,2 milion dolara i ima učešće u ukupnom izvozu Regiona od 53,1%.

3.2. Uvoz Regiona po grupama proizvoda Po vrednosti prvih pet proizvoda po grupi carinske tarife u ukupnom uvozu Regiona su sledeći proizvodi (u mil. USD):

1 Bakar, Al, repro za vetrogeneratore 221,4

2 Mineralna goriva 75,8

3 Vozila i njihovi delovi 62,3

4 Nukl. reaktori, kotlovi, mašine i meh. uređaji; njihovi delovi

53,2

5 Plastične mase i proizvodi od plast. masa 35,6

Vrednost uvoza navedenih pet grupa proizvoda iznosi 448,3 miliona dolara i ima učešće u ukupnom uvozu Regiona od 58,0%.

10

3.3. Dominanatni izvoz po vrednosti po zemljama – grupe proizvoda U nastavku sledi pregled vrednosno dominantnih grupa proizvoda u izvozu, po zemljama.

Zemlja Grupa proizvoda Iznos u USD.

Nemačka Električne mašine i oprema 242.899.650

Nemačka Vozila i njihovi delovi 33.490.473

Italija Obuća, kamašne i sl. 25.666.773

B. i H. Ostaci i otpaci preh.ind.; pripremljena hrana za životinje 20.597.561

Ruska fed. Voće za jelo, kore agruma ili dunja i lubenica 18.704.817

Zbirno, izvoz po osnovu ovih prvih pet grupa iznosi 341,4 milion dolara. U ukupnom izvozu to predstavlja učešće od 38,5%.

3.4. Dominanatni uvoz po vrednosti po zemljama – grupe proizvoda U nastavku je pregled vrednosno dominantnih grupa proizvoda u uvozu, po zemljama.

Zemlja Grupa proizvoda Iznos u dol.

Nemačka Bakar, Al, repro za vetrogeneratore 206.075.290

Belorusija Mineralna goriva, mineralna ulja i sl. 38.033.134

Nemačka Vozila i njihovi delovi 30.131.022

Poljska Mineralna goriva, mineralna ulja i sl. 15.535.007

Francuska Vozila i njihovi delovi 12.121.320

Zbirno, uvoz na osnovu ovih prvih pet grupa iznosi 301,8 miliona dolara. U ukupnom uvozu to predstavlja učešće od 39,1%.

4. Robna razmena po vrsti spoljnotrgovinskog posla

4.1. Izvoz Struktura izvoza Regiona po vrsti spoljnotrgovinskog posla je sledeća:

1 Poslovi kupoprodaje 781,1

3 Poslovi nakon oplemenjivanja 43,8

2 Oplemenjivanje 38,0

UKUPNO 862,9

Iz navedenog se vidi da poslovi kupoprodaje imaju učešća od 97,4% u ukupnom izvozu u posmatranom periodu.

11

4.2. Uvoz Struktura uvoza Regiona po vrsti spoljnotrgovinskog posla je sledeća:

1 Kupoprodaja 712,9

2 Oplemenjivanje 41,2

3 Poslovi nakon oplemenjivanja 7,5

UKUPNO 761,6

Iz navedenog se vidi da poslovi kupoprodaje imaju učešće od 98,6% u ukupnom uvozu u prvom mesecu ove godine. 5. Robna razmena agrarnih proizvoda Regiona U spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Regiona u periodu januar – decembar 2014. godine, poljoprivreda je ostvarila izvoz od 28,6 miliona dolara, ili 3,2% od ukupnog izvoza, a uvoz u visini od 15,9 miliona dolara ili 2,1% od ukupnog uvoza. Istovremeno, prehrambena industrija i industrija duvana ostvarila je izvoz od 167,0 miliona dolara ili 18,9% od ukupnog izvoza, a uvoz od 80,8 miliona dolara ili 10,5% od ukupnog uvoza. Drugim rečima, ukupan agrar regiona imao je izvoz od 195,6 miliona dolara, što je 22,1% ukupnog izvoza. Uvoz agrara iznosi 96,7 miliona dolara što je 12,5% od ukupnog uvoza Regiona. Ostvareni suficit agrara iznosi 98,9 miliona dolara. Ilustracije radi, u spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Regiona u periodu januar - decembar 2013. godine, poljoprivreda je ostvarila izvoz od 20,2 miliona dolara, ili 2,7% od ukupnog izvoza, a uvoz u visini od 13,2 miliona dolara, ili 1,8% od ukupnog uvoza. Istovremeno, prehrambena industrija i industrija duvana ostvarila je izvoz od 150,1 miliona dolara ili 19,8% od ukupnog izvoza, a uvoz od 74,6 miliona dolara ili 10,2% od ukupnog uvoza. Drugim rečima, ukupan agrar regiona imao je izvoz od 170,3 miliona dolara, što je 22,4% ukupnog izvoza. Uvoz agrara je iznosio 87,8 miliona dolara što je 12,0% od ukupnog uvoza Regiona. Ostvareni suficit agrara iznosio je 82,5 miliona dolara.

6. Robna razmena po opštinama Regiona Ostvarena robna razmena po opštinama Regiona, u periodu januar - decembar 2014. je sledeća:

OPŠTINA/ GRAD

IZVOZ UVOZ UKUPNO SUFICIT/ DEFICIT

IZVOZ/UVOZ

ADA 43.337.924 21.006.004 64.343.928 22.331.920 206,3

B. TOPOLA 67.301.234 43.218.872 110.520.106 24.082.362 155,7

KANJIŽA 51.818.972 35.991.838 87.810.810 15.827.134 144,0

MALI IĐOŠ 9.751.525 7.544.479 17.296.004 2.207.046 129,3

SENTA 130.866.034 68.813.646 199.679.680 62.052.388 190,2

SUBOTICA 582.856.805 596.056.278 1.178.913.083 -13.199.473 97,8

REGION 885.932.494 772.631.117 1.658.563.611 113.301.377 114,7

12

U narednom grafiku je moguće videti ukupnu robnu razmenu po svakoj od opština iz Regiona.

Tabela pokazuje pokrivenost uvoza izvozom 114,7%, odnosno, Region ima suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom, što znači da je ostvaren veći izvoz od uvoza.

Obradio: Damir Vojnić Tunić Samostalni stručni saradnik RPK Subotica