Rokovi i gustine setve u funkciji prinosa ozime pšenice u ...polj.uns.ac.rs/sites/default/files/letopis-naucnih-radova/1 Aćin et al... · II rok – posejan 18. oktobra, III rok

LETOPIS NAUČNIH RADOVA / ANNALS OF AGRONOMY Vol. 42, No 1, 1-11 UDK: 582.542:631.559

Poljoprivredni fakultet

Univerzitet u Novom Sadu

1

Rokovi i gustine setve u funkciji prinosa ozime pšenice u proizvodnoj 2016/17. godini

Vladimir Aćina*, Goran Jaćimovićb, Milan Mirosavljevića, Bojan Jockovića, Jovan

Crnobaracb, Dragana Latkovićb, Jelena Viskovićb

a Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Odeljenje za strna žita, Novi Sad, Srbija

b Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

* Autor za kontakt: [email protected]

Uvod Optimalni rok setve jedan je od najvažnijih činioca u proizvodnji strnih žita (Baloch et al., 2010; Malešević i sar., 2011; Yajam and Madani, 2013; Aćin, 2016). Od agrotehničkih mera, vreme setve ubraja se u najznačajnije i ekonomski posmatrano najjeftinije (Spink et al., 2000), a praktično određuje intenzitet delovanja svih ostalih činilaca proizvodnje. Ono utiče na dužinu vegetacije, posebno na dužinu perioda bokorenja, na razvoj korenovog sistema, odnos nadzemnog dela biljke i korena, na visinu biljaka, konačnu gustinu, stepen iskorišćavanja NPK hraniva, konkurentnost žita prema korovima, otpornost prema patogenima, prezimljavanju itd. (Malešević i sar., 2008). Vreme setve treba podesiti tako da bilјke uđu u zimu dobro razvijene, sa najmanje 3 lista, u određenoj kondiciji i određenoj etapi organogeneze, koja je preduslov najbolјeg i najsigurnijeg prezimlјavanja (Todorović i sar., 2003). Kašnjenje u setvi pogoršava status useva i direktno smanjuje potencijal za prinos. Nedovolјno razvijene bilјke iz kasne setve često propadaju u uslovima oštrije zime (Tahir et al., 2009), dok preživele bilјke u proleće brže prolaze stadijume razvića i etape organogeneze. Skraćivanje faze bokorenja, u kojoj se formiraju glavni elementi prinosa povećava rizik proizvodnje. Kod ozimih žita, zasejanih u optimalnom roku, koren prodire do dubine 100-150 cm, a ako se kasni sa setvom koren ostaje pliće (na 60-90 cm), što nepovoljno utiče na usvajanje hraniva i vode, ali i na odnos nadzemnog dela biljaka i korena (Malešević i sar., 2008). Povećanjem količina mineralnih đubriva ne može se sprečiti smanjenje prinosa koje nastaje kod kasnih rokova setve pšenice (Malešević i sar., 1994; Protić i sar., 2003).

Gustina setve pšenice je kod nas dosta proučavana od strane brojnih autora (Borojević i sar., 1982; Drezgić i sar., 1969; Malešević i Jevtić, 1988; Bokan i Malešević, 2004; Malešević i sar., 2011; Aćin, 2016). Optimalna gustina setve se može utvrditi samo zajedničkim proučavanjem sa rokovima setve, imajući u vidu njihov presudni uticaj na dužinu faze bokorenja, od koje kasnije zavisi konačan broj biljaka (Spasojević i Malešević, 1984). Optimalnim vremenom i gustinom setve može se obezbediti pravilan rast i razviće biljaka u usevu balansiranjem kompeticije između njih, što na kraju u velikoj meri utiče na visinu prinosa (Nakano and Morita, 2009). Optimalna gustina setve varira od

SAŽETAK

Istraživanje uticaja vremena (rokova) i gustina setve na prinos zrna šest sorti ozime pšenice izvedeno je u proizvodnoj 2016/17. godini, na nestacionarnom poljskom ogledu pod nazivom „Rokovi i gustine setve“ na oglednom polju na Rimskim šančevima, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuje efekat rokova setve sa aspekta sortne specifičnosti, u interakciji sa gustinama useva pšenice. U proseku za sve ispitivane sorte, najveći prinos postignut je u prvom roku setve (07. X), pri čemu se jasno mogao uočiti trend gotovo pravolinijskog smanjenja prinosa zrna sa odlaganjem vremena setve. Smanjenje prinosa zrna u II i III roku setve iznosilo je 7, odnosno 13%; u novembarskom roku prinos je bio manji za 17%, a pri setvi u decembru za 20% u odnosu na I rok. Optimalna gustina setve u prva dva roka (prve dve dekade oktobra) iznosila je 500 klijavih zrna/m

2,

dok u kasnijim rokovima gustinu setve treba tražiti u granicama između 500 i 700 klijavih zrna/m2.

Povećanje gustine setve ne može u potpunosti kompenzovati zakasnelu setvu, već je samo uz povećanje ekonomskih izdataka donekle ublažiti. Racionalno povećanje gustine setve predstavlja donekle uspešan način za povećanje prinosa zrna prilikom kasne setve, koji će međutim i dalje ostati na znatno nižem nivou u odnosu na prinose iz optimalnih rokova. Adekvatna zamena za pravovremenu setvu još uvek ne postoji. KLJUČNE REČI

pšenica, rokovi setve, gustine setve, sorte, interakcija, prinos

SAŽETAK

Istraživanje uticaja vremena (rokova) i gustina setve na prinos zrna šest sorti ozime pšenice izvedeno je u proizvodnoj 2016/17. godini, na nestacionarnom poljskom ogledu pod nazivom „Rokovi i gustine setve“ na oglednom polju na Rimskim šančevima, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Cilj istraživanja bio da se utvrdi i kvantifikuje efekat rokova setve sa aspekta sortne specifičnosti, u interakciji sa gustinama setve pšenice. U proseku za sve ispitivane sorte, najveći prinos postignut je u prvom roku setve (07. X), pri čemu se jasno mogao uočiti trend gotovo pravolinijskog smanjenja prinosa zrna sa odlaganjem vremena setve. Smanjenje prinosa zrna u II i III roku setve iznosilo je 7, odnosno 13%; u novembarskom roku prinos je bio manji za 17%, a pri setvi u decembru za 20% u odnosu na I rok. Optimalna gustina setve u prva dva roka (prve dve dekade oktobra) iznosila je 500 klijavih zrna/m

2, dok u

kasnijim rokovima gustinu setve treba tražiti u granicama između 500 i 700 klijavih zrna/m2.

Povećanje gustine setve ne može u potpunosti kompenzovati zakasnelu setvu, već je samo uz povećanje ekonomskih izdataka donekle ublažiti. Racionalno povećanje gustine setve predstavlja relativno efektivan način za povećanje prinosa zrna prilikom kasne setve, koji će međutim i dalje ostati na znatno nižem nivou u odnosu na prinose iz optimalnih rokova. Adekvatna zamena za pravovremenu setvu još uvek ne postoji.

mailto:[email protected]

Aćin et al. (2017) Ann. Agron. 41(2): 1-11

Letopis naučnih radova / Annals of Agronomy 2

regiona do regiona i zavisi najviše od vremenskih i zemljišnih uslova, zatim vremena setve i genetičke specifičnosti gajenih sorti. Takođe, setvena norma za ozimu pšenicu može znatno varirati usled razlika koje se javljaju u kvalitetu semena, vremenskim uslovima u vreme setve, roka setve i korišćenoj mehanizaciji (Caglar et al., 2011). Prema Zecevic et al. (2014), optimalna gustina setve je u funkciji agroekoloških uslova gajenja, pre svega kvaliteta zemljišta, sadržaja vode u zemljištu kao i pojave i trajanja niskih temperatura tokom zimskog perioda koje direktno utiču na sposobnost prezimljavanja.

Količina semena za setvu pšenice treba da obezbedi optimalan broj klasova u žetvi, što zavisi od sorte i njene otpornosti prema poleganju, bolestima, intenziteta produktivnog bokorenja, načina setve, razmaka između redova, vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme (Glamočlija, 2012).

Količinom semena se direktno utiče na najvažniju komponentu prinosa pšenice, broj klasova po m2, a indirektno se menjaju i ostale komponente, broj zrna u klasu i apsolutna masa zrna (Davidson and Chevalier, 1990; Mladenov i sar., 2008). Povećanje setvene norme bez osnova doprinosi smanjenju vegetacionog prostora i većoj konkurenciji između biljaka za hranom i vodom (Panković i Malešević, 2006). Povećanjem gustine useva povećava se i broj klasova, međutim, klasovi formirani pri većim gustinama setve imaju manju dužinu, manji broj zrna, kao i manju apsolutnu i zapreminsku masu zrna (Bokan i Malešević, 2004). Osim toga, u gustom usevu bokorenje je usporeno, a bočna stabla su slabo razvijena i obično ne donose klas ili je on sa malim brojem zrna. U takvim uslovima pojedine biljke izumiru zbog slabije vitalnosti, pa je konačan broj klasova po jedinici površine često manji od broja posejanih zrna (Malešević, 2010).

Osim vremena i gustina setve; i genotip (sorta) takođe predstavlja vrlo važan faktor u proizvodnji pšenice (Kumar et al., 2013). Svaka sorta poseduje specifične zahteve prema uslovima spoljašnje sredine neophodne za ostvarivanje maksimalnog prinosa. Setvom sorti prilagođenih na uslove kasne setve može se ublažiti njen negativan uticaj na prinos (Suleiman et al., 2014). Stvaranje novih sorti zahteva i određivanje njihove reakcije na gustinu useva, koje bi trebalo biti izvedeno na većem broju lokaliteta zbog mikroklimatskih specifičnosti različitih regiona gajenja pšenice (Zia ul Hassan et al., 2014).

Iako se često smatra da su problemi vremena (rokova) i gustine setve pšenice odavno rešeni, obzirom na visok značaj ovih faktora u proizvodnji svih biljnih vrsta, treba im posvećivati stalnu pažnju. Konstantnim uvođenjem u proizvodnju novih, prinosnijih i intenzivnijih sorti, vreme i gustina setve postaju presudni za iskorišćavanje njihovog genetičkog potencijala, naročito u uslovima globalnih promena klime. Stoga je cilj ovih istraživanja bio da se utvrdi i kvantifikuje efekat rokova setve sa aspekta sortne specifičnosti, u interakciji sa gustinama setve pšenice, u proizvodnoj 2016/17. godini.

Material i metod rada Za istraživanje uticaja interakcije vremena (rokova) i gustina setve na prinos zrna ozime pšenice u proizvodnoj 2016/17. godini, korišćeni su rezultati sa dugotrajnog, nestacionarnog poljskog ogleda pod nazivom „Rokovi i gustine setve“, zasnovanog 1976. godine na oglednim poljima na Rimskim šančevima, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ogled se izvodi svake godine na različitoj parceli. U cilju ispitivanja uticaja vremena setve na prinos zrna, u tačno definisanim vremenskim intervalima seje se najčešće 6 rokova (u zavisnosti od vremenskih uslova u pojedinim godinama), po 6 aktuelnih/perspektivnih sorti i/ili linija ozime pšenice, pri 4 rastuće gustine setve. Osmišljen je kao trofaktorijalni poljski ogled po split-split plot dizajnu u četiri ponavljanja sa rasporedom varijanti po slučajnom blok sistemu, gde se na glavnim parcelama nalaze rokovi setve (faktor A) u okviru kojih se seje po šest sorti ozime pšenice (faktor B), pri četiri rastuće gustine setve (faktor C).

U svim godinama izvođenja ogleda predusev pšenici bila je soja. Žetveni ostaci se unose u zemljište, a osnovna obrada (klasična, oranjem ili redukovana, u zavisnosti od stanja vlage u zemljištu) i predsetvena priprema zemljišta vrše se istovremeno za sve varijante ogleda. U 2016/17. godini osnovna obrada izvršena je klasičnim oranjem na 25 cm. Cela površina ogledne parcele se u jesen, pred osnovnu obradu, đubri na osnovu rezultata agrohemijske analize, odnosno stanja hraniva u zemljištu. Setva se obavlja specijalnom samohodnom sejalicom za setvu ogleda na rastojanje između redova od 10 cm. U proleće (krajem februara-početkom marta meseca) obavlja se prihranjivanje na celoj oglednoj parceli sa 90 kg ha

-1 azota (AN, 34% N). Mere nege tokom vegetacije

(hemijska zaštita useva od korova, bolesti i štetočina) obavljaju se prema potrebi. Veličina osnovne parcelice za žetvu iznosi 10 m

2 (5 m x 2 m). Žetva se obavlja jednofazno, specijalnim kombajnom za

žetvu ogleda, u punoj zrelosti pšenice. Ostvareni prinosi zrna u kg/parcelici preračunati su na prinos u t ha

-1, sa vlagom svedenom na 13%.



U proizvodnoj 2016/17. godini ogled je obuhvatao sledeće faktore i varijante ispitivanja: Faktor A – Rokovi setve pšenice:

I rok – posejan 07. oktobra, II rok – posejan 18. oktobra, III rok – posejan 31. oktobra, IV rok – posejan 23. novembra. V rok – posejan 13. decembra.

Faktor B – Sorta: Kao objekat ispitivanja poslužilo je šest sorti ozime pšenice, stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu: NS Azra, NS Ilina, NS Javorka, NS Jevrosima, NS Mila i NS Obala (svaka sorta ispituje se u ogledu najmanje 3 godine za redom).

Faktor C - Gustine setve pšenice: 300, 500, 700 i 900 klijavih zrna po 1 m

2.

Analiza varijanse trofaktorijalnog ogleda obrađena je pomoću statističkog softvera „GenStat Release 9.1“ (Rothamsted Experimental Station), a značajnost razlika sredina ispitivanih tretmana testirana je LSD testom na pragovima značajnosti 1 i 5%. Zbog kompleksnosti istraživanja i većeg broja sorti zastupljenih u ogledu, te radi bolje preglednosti uticaja ispitivanih faktora na prinos odabranih sorti, rezultati su prikazani u vidu dvodimenzionalnih tabela i grafikona. Regresiona analiza uticaja sukcesivnog vremena (rokova) setve i rastućih gustina setve na prinos zrna urađena je u programu Microsoft Office Excel.

Vremenski uslovi u toku izvođenja ogleda Proizvodna 2016/17. godina na lokalitetu Rimski šančevi odlikovala se relativno povoljnim uslovima za proizvodnju pšenice. Jesen (oktobar-novembar) 2016. godine je bila pretežno kišovita sa temperaturama na nivou višegodišnjeg proseka (Graf. 1). Česte i povremeno vrlo obilne padavine od prve dekade oktobra i u novembru uticale su na prevlaživanje zemljišta u dužem periodu, ali i na značajno povećanje rezervi vlage u zemljištu. Prvi zimski mesec, decembar, bio je sušan i kao i januar, znatno hladniji u odnosu na višegodišnji period.

Hladno vreme (sa ekstremno niskim minimalnim dnevnim temperaturama) nastavilo se i tokom januara, a zatim su srednje temperature vazduha u februaru značajno povećane i održavale su visoke vrednosti sve do sredine aprila. Iz tih razloga vegetacija pšenice započela je već početkom februara, što je bilo prilično ranije u odnosu na višegodišnji prosek. Period aktivne vegetacije pšenice (mart-jun), karakterisali su povoljni temperaturni uslovi za razvoj pšenice. Srednje dnevne temperature uglavnom su bile iznad višegodišnjeg proseka, ali su mesečne sume padavina u martu i prvoj polovini aprila bile ispod proseka. Od sredine aprila količina padavina se povećala a padavine su istovremeno bile i česte, te su zajedno sa zalihama raspoložive vlage bile dovoljne da zadovolje potrebe pšenice u ovom mesecu. Relativno povoljni uslovi nastavili su se i tokom maja 2017. godine, dok se jun odlikovao visokim vrednostima padavina u prvoj dekadi i višim temperaturama u odnosu na višegodišnji prosek, što je donekle ubrzalo završne procese zrenja pšenice. U celini posmatrano, proizvodna 2016/17. godina može se okarakterisati kao relativno povoljna za proizvodnju pšenice.

0

10

20

30

40

50

60

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

X XI XII I II III IV V VI

P (mm)t (0C)

M e s e c

P (mm) 2016/17 VP: 1964/2010 t (ºC) 2016/17 VP: 1964/2010

Grafikon 1. Srednje dekadne temperature vazduha i padavine u proizvodnoj 2016/17. godini -

meteorološka stanica Rimski šančevi Figure 1. Medium decade temperatures and precipitations in 2016/17 production year -

meteorological station Rimski šančevi



Rezultati i diskusija Na osnovu F-testa iz analize varijanse (Tab. 1) uočava se da su ispitivane sorte (B) i gustine setve (C), kao i interakcija roka setve i sorte (AxB), sorte i gustine setve (BxC) te trojna interakcija roka setve, sorte i gustine setve (AxBxC) imali visoko značajan uticaj na visinu prinosa zrna pšenice (p≤0,001**). Uticaj roka setve (A) bio je nešto slabiji, ali statistički značajan (p=0,045*), dok međusobni uticaj roka i gustine setve (AxC) nije bio statistički značajan (p=0,260

ns). Ovo ukazuje na kompleksnost

uzajamnog delovanja svih ispitivanih faktora na visinu prinosa zrna, te da se optimalna gustina setve može utvrditi samo zajedničkim proučavanjem sa rokovima setve; i to za svaku sortu pojedinačno. Zanemarivanje sortne specifičnosti pri analizi rokova i gustina setve može navesti na pogrešno izvođenje zaključaka.

Tabela 1 Analiza varijanse prinosa zrna pšenice Table 1 Analysis of variance of wheat grain yield

Izvori varijacije Stepeni

slobode

Suma

kvadrata

Sredina

kvadrata F-izrač.

Verovatnoća

(p)

Ponavljanja 3 14,74 4,91 0,24 -

A (Rok) 4 283,85 70,96 3,39 0,045*

Pogreška po A 12 250,93 20,91 18,95 -

B (Sorta) 5 135,16 27,03 24,49



Grafikon 2. Uticaj vremena setve na prinos zrna pšenice (prosečno za 6 sorti) Figure 2. The influence of sowing dates on wheat grain yield (in average for 6 varieties)

U proseku za sve ispitivane rokove setve, najveći prinos je ostvaren kod sorte Obala (10,09 t ha-1

), što je bilo značajno više u odnosu na ostale sorte (Tab. 2). Druga po visini prinosa bila je sorta Azra (9,55 t ha

-1), koja je ostvarila značajno veći prinos od sorti Javorka i Jevrosima. Sorta Ilina ostvarila je

veći prinos od sorte Jevrosima, dok u odnosu na sortu Javorka nije bilo značajne razlike. Sorta Jevrosima ostvarila je najmanji prinos u svih pet rokova setve.

Tabela 3 Smanjenje prinosa zrna (%) u zavisnosti od rokova setve (prosečno za 6 sorti) Table 3 Decrease of grain yield (%) depending on sowing dates (average for 6 varieties)

Rok

setve: Datum:

Prinos

(t ha-1

) %

Vreme

setve:

Prinos

(t ha-1

) %

I 07.10.2016. 10,52 100 - Setva u

oktobru 9,84 100 - II 18.10.2016. 9,79 93 -7

III 31.10.2016. 9,20 87 -13

IV 23.11.2016. 8,69 83 -17 Setva u

novembru i

decembru

8,54 87 -13

V 13.12.2016. 8,38 80 -20

Smanjenje prinosa zrna u II i III roku setve (u odnosu na I rok – uzeto kao 100%; Tab. 3) iznosilo je 7, odnosno 13%; u IV (novembarskom) roku prinos je bio manji za 17%, a pri setvi 13. XII – za 20%. Prosečno, pri setvi u novembru i decembru prinos je bio niži za 13% u odnosu na setvu u optimalnim agrotehničkim rokovima (I, II i III rok). Panković i Malešević (2006), iznoseći rezultate iz široke proizvodnje u Vojvodini tokom 2000-2005. godine, navode da nema značajnijeg smanjenja prinosa pšenice kada se setva obavi do 31. X, dok je nakon tog roka trend pada prinosa bio oko 10-15% na svakih 10 dana kašnjenja. U istraživanjima Dragovića i Maksimović (2000), smanjenje prinosa u odnosu na rokove setve ispoljeno je kod setve u novembru, dok setvom do kraja oktobra nije bilo značajnijeg smanjenja prinosa; i to kako u navodnjavanju, tako i bez navodnjavanja.

Posmatrano po rokovima setve, najveći prinos u prvom roku ostvarila je sorta Obala (11,95 t ha-1

), čiji prinos je bio statistički značajno veći od svih preostalih sorti (Tab. 2). Sorte Azra, Ilina, Javorka i Mila nisu se statistički međusobno značajno razlikovale, a sve su ostvarile značajno veći prinos od sorte Jevrosima. U drugom roku setve najveći prinos takođe je ostvarila sorta Obala (10,62 t ha

-1), a

bio je značajno veći u odnosu na sorte Jevrosima i Javorka. Sorta Azra ostvarila je značajno veći prinos u odnosu na Jevrosimu i Javorku, dok su Mila, Ilina i Javorka ostvarile veći prinos samo u



odnosu na Jevrosimu. U trećem roku setve najveći prinos (9,86 t ha-1

) ostvarila je sorta Azra, ali se nije značajnije razlikovala od sorti Mila i Obala. Sorta Azra bila je statistički značajno bolja od sorti Ilina, Javorka i Jevrosima. Sorta Obala, koja je u svim ostalim rokovima bila najprinosnija, ovde je ostvarila nešto slabiji prinos i statistički je bila bolja samo od sorte Jevrosima. Po visini prinosa u četvrtom roku setve na prvo mesto dolazi sorta Obala (9,37 t ha

-1), koja je imala značajno veći prinos

u odnosu na sorte Javorka i Jevrosima. Sorta Ilina bila je statistički značajno bolja od sorti Javorka i Jevrosima, a sorta Azra samo od sorte Jevrosima. U poslednjem roku setve najveći prinos zrna postigla je ponovo sorta Obala (8,99 t ha

-1), a bila je statistički značajno bolja u odnosu na sorte Azra,

Ilina i Jevrosima. Poređenjem preostalih sorti nisu utvrđene značajne razlike u prinosu. Sorta Azra ostvarila je najveći prinos u prvom roku setve, ali se nije značajnije razlikovao od

drugog i trećeg roka, odnosno bio je značajno veći samo u odnosu na četvrti i peti rok setve. Kod sorte Ilina, prva dva roka ostvarili su značajno veće prinose u odnosu na preostale rokove setve. Sorta Javorka najveći prinos zrna ostvarila je u prvom roku setve, pri čemu nije bilo značajne razlike između prva tri roka, dok su četvrti i peti rok setve ostvarili najniže prinose. Sorta Jevrosima najmanje je odreagovala na vreme setve – iako je najveći prinos ostvaren u prvom roku, nisu utvrđene značajne razlike u odnosu na kasnije rokove setve. Kod sorte Mila, prinos se smanjivao od prvog do poslednjeg roka, mada između prva tri roka setve nisu ustanovljene značajne razlike. Slična situacija bila je i kod sorte Obala.

Posmarajući reakciju pojedinih sorti na rokove setve, generalno se uočava smanjenje prinosa većine sorti sa odmicanjem rokova setve (Tab. 2; Graf. 3). Tako se kod sorti Azra, Mila i Obala uočava tendencija ravnomernog smanjenja prinosa po rokovima setve, dok se kod sorti Ilina, Javorka i naročito Jevrosima uočavaju izvesne nepravilnosti u reakciji na rokove setve, odnosno došlo je do „odskakanja“ pojedinih rokova (Graf. 3).

Grafikon 3. Uticaj vremena setve na prinos zrna različitih sorti pšenice

Figure 3. Influence of sowing dates on wheat grain yield of different wheat varieties

U proseku za sve analizirane sorte, najveći prinos zrna (9,58 t ha-1

) dobijen je pri gustini setve od 900 klijavih zrna po 1 m

2 (Tab. 4), pri čemu se prinos na ovoj varijanti nije značajno razlikovao u

odnosu na setvu sa 700 kl. zrna/m2 (9,50 t ha

-1). Obe ove varijante, međutim, bile su značajno bolje u

odnosu na varijante sa 300 i 500 kl. zrna/m2. Takođe, setvom 500 kl. zrna/m

2 ostvaren je značajno

veći prinos u odnosu na 300 kl. zrna/m2. Rastuće gustine setve, dakle, u proseku su imale značajnog

uticaja na prinos zrna do nivoa od 700 klijavih zrna po m2. Kako u proseku, tako i kod svih sorti

pojedinačno, najmanji prinos zrna dobijen je pri setvi sa 300 klijavih zrna po m2.

Uticaj rastućih gustina setve na prinos zrna, u proseku za sve sorte, pratio je oblik krive kvadratne regresije (Graf. 4), pri čemu se na osnovu oblika regresione krive može izvesti zaključak da se teoretski maksimalni prinos ostvaruje sa oko 900 klijavih zrna/m

2, međutim, na osnovu značajnosti

dobijenih razlika (LSD vrednosti), može se zaključiti da se optimalne vrednosti gustina setve nalaze u intervalu od 500-700 klijavih zrna po 1 m

2.



Tabela 4 Uticaj rastućih gustina setve na prinos zrna (t ha

-1) kod različitih sorata ozime pšenice

Table 4 The effect of increasing sowing density on grain yield (t ha

-1) at different wheat varieties

Sorta

(B)

Gustina setve (C)

(klijavih zrna po m2) Prosek

(B) 300 500 700 900

NS Azra 8,80 9,52 9,87 10,02 9,55

NS Ilina 8,83 9,17 9,58 9,93 9,38

NS Javorka 8,93 9,06 9,06 9,13 9,05

NS Jevrosima 7,75 8,26 8,63 8,78 8,35

NS Mila 9,27 9,59 9,58 9,51 9,49

NS Obala 9,92 10,03 10,29 10,13 10,09

Prosek (C) 8,91 9,27 9,50 9,58 9,32

B C CxB BxC

LSD 0,05 0,33 0,16 0,47 0,43 LSD 0,01 0,53 0,25 0,64 0,56

Grafikon 4. Uticaj rastućih gustina setve na prinos pšenice (prosečno za sve sorte) Figure 4. Influence of increased sowing density on wheat yield (average for all varieties)

U tabeli br. 5. prikazan je zajednički uticaj vremena (rokova) i gustine setve pšenice na prinos zrna, prosečno za 6 ispitivanih sorti.

U svim rokovima setve, najveći prinosi ostvarivani su sa gustinom setve od 900 klijavih zrna/m2

(Tab. 5). Međutim, u prvom roku setve nisu utvrđene značajne razlike između varijanti sa 500, 700 i 900 kl. zrna/m

2, a u odnosu na gustinu setve od 300 kl. zrna/m

2 značajno su bile bolje samo varijante

sa 700 i 900 kl. zrna/m2. Slična situacija bila je i u drugom roku setve. U trećem, četvrtom i petom roku

setve, između varijanti sa 700 i 900 klijavih zrna/m2 nije bilo statistički značajnih razlika, a obe ove

varijante bile su značajno bolje od varijanti sa 300 i 500 kl. zrna/m2. Navedeno navodi na zaključak da

generalno optimalna gustina setve u prva dva roka (prve dve dekade oktobra) treba da je nešto manja – oko 500 klijavih zrna/m

2, dok u kasnijim rokovima gustinu setve treba tražiti u granicama između 500

i 700 klijavih zrna/m2.

Ovo se može objasniti činjenicom da su u ranom roku setve biljke imale dovoljno vremena da se uspešno izbokore i razviju do ulaska u zimu. U istraživanjima Protića i sar. (2003) uticaj gustine setve na prinos pšenice zavisio je od sorte i vremena setve. Autori su zaključili da u ranijim rokovima setve



treba sejati nešto manju količinu semena, jer je duži period bokorenja, te u pojedinim godinama, ukoliko su temperaturni i uslovi vlažnosti zemljišta optimalni, može doći do prebujnosti useva pšenice. Panković i Malešević (2006) navode da povećanje setvene norme bez osnova doprinosi smanjenju vegetacionog prostora, te većoj konkurenciji između biljaka za hranu i vodu. Tabela 5 Uticaj vremena setve na prinos zrna pšenice (t ha

-1) pri različitim gustinama setve

Table 5 The influence of sowing time on wheat grain yield (t ha

-1) at different sowings densities

Rokovi setve

(A)

Gustina setve (C)

(klijavih zrna/m2)

Prosek

(A) 300 500 700 900

I 10,29 10,51 10,61 10,68 10,52

II 9,55 9,73 9,87 10,02 9,79

III 8,89 9,10 9,41 9,42 9,20

IV 8,02 8,67 8,96 9,11 8,69

V 7,83 8,35 8,68 8,69 8,38

Prosek (C) 8,91 9,27 9,50 9,58 9,32

A C CxA AxC

LSD 0,05 1,44 0,16 0,39 0,30

LSD 0,01 1,66 0,25 0,52 0,39

Kod svih gustina setve, najveći prinosi zrna dobijeni su u prvom roku setve i u svim slučajevima uočava se tendencija smanjenja prinosa sa kasnijim rokovima (Tab. 5). Pri gustinama od 500, 700 i 900 klijavih zrna/m

2 u prvom roku setve dobijen je značajno veći prinos u odnosu na sve preostale

rokove setve, dok su samo kod gustine od 300 kl. zrna/m2 prvi i drugi rok bili statistički podjednaki, a

značajno bolji u odnosu na preostale rokove setve. Na osnovu Tab. 5., može se uočiti da su u I roku setve (07. X) sorte ostvarile visoke prinose i pri

gustini setve od 300 kl. zrna m-2

, za koju se može reći da predstavlja skoro polovinu preporučene setvene norme. Ranija setva omogućavala je biljkama bolje bokorenje, akumulaciju suve materije, formiranje većeg broja klasova po biljci, većeg broja zrna po klasu, što je rezultovalo gotovo zanemarljivim razlikama između ispitivanih setvenih normi. U okviru određenog datuma setve, kompenzacija prinosa zrna kod ređeg useva nastaje uglavnom zbog povećanja broja produktivnih izdanaka po biljci i broja zrna u klasu, a u manjoj meri usled povećanja mase zrna. Nasuprot tome, novembarsku i decembarsku setvu, kao što je navedeno, pratilo je značajno smanjenje prinosa u odnosu na setvu početkom oktobra. Ipak, u ovim rokovima setve povećanje setvene norme ublažilo je donekle negativan uticaj zakasnele setve. Tako je povećanjem setvene norme sa 300 na 700 kl. zrna m

-2 prinos pšenice u novembru porastao sa 8,02 na 9,11 t ha

-1, odnosno sa 7,83 na 8,69 t ha

-1 u

decembru. Povećanjem setvene norme na 700 kl. zrna m-2

dostignut je određeni plato prinosa, te dalje povećanje količine semena nije rezultovalo i dodatnim značajnim povećanjem prinosa.

Zaključci U proseku za sve ispitivane sorte pšenice, najveći prinos postignut je u prvom roku setve (07. X), pri čemu se jasno se uočava trend gotovo pravolinijskog smanjenja prinosa zrna sa odlaganjem vremena setve. Smanjenje prinosa zrna u II i III roku setve iznosilo je 7, odnosno 13%; u novembarskom roku prinos je bio manji za 17%, a pri setvi u decembru za 20% u odnosu na I rok.

Optimalna gustina setve u prva dva roka (prve dve dekade oktobra) bila je nešto manja – oko 500 klijavih zrna/m

2, dok u kasnijim rokovima gustinu setve treba tražiti u granicama između 500 i 700

klijavih zrna/m2. U I roku setve (07. X) sorte su ostvarile visoke prinose i pri gustini setve od 300 kl.

zrna m-2

. Nasuprot tome, novembarsku i decembarsku setvu pratilo je značajno smanjenje prinosa u odnosu na setvu početkom oktobra. Međutim, u ovim rokovima setve povećanje setvene norme donekle je ublažilo negativan uticaj zakasnele setve.

Povećanje gustine setve ne može u potpunosti kompenzovati zakasnelu setvu, već je samo uz povećanje ekonomskih izdataka donekle ublažiti. Racionalno povećanje gustine setve predstavlja relativno efektivan način za povećanje prinosa zrna prilikom kasne setve, koji će međutim i dalje ostati



na znatno nižem nivou u odnosu na prinose iz optimalnih rokova. Adekvatna zamena za pravovremenu setvu još uvek ne postoji.

Zahvalnica Istraživanje je podržano od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (Projekat iz programa Tehnološkog razvoja, ev. br. TR-031066: Savremeno oplemenjivanje strnih žita za sadašnje i buduće potrebe).

Literatura Aćin, V. 2016. Rokovi i gustine setve u funkciji prinosa ozime pšenice u dugotrajnom polјskom ogledu. Doktorska

disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Baloch, M.S., Shah, I.T.H., Nadim, M.A., Khan, M.I., Khakwani, A.A. 2010. Effect of seeding density and planting

time on growth and yield attributes of wheat. J. Anim. Plant Sci. 20(4): 239-242. Bokan, N., Malesevic, M. 2004. The planting density effect on wheat yield structure. Acta Agric. Serb. 19: 65-79. Borojević, S., Kraljević-Balalić, M. 1982. Utvrđivanje najpovoljnije gustine i rasporeda biljaka u prostoru raznih

genotipova pšenice. Arhiv za poljoprivredne nauke, Beograd 43(151): 309-326. Caglar, O., Bulut, S., Karaoglu, M.M., Kotancilar, H.G., Ozturk, A. 2011. Quality response of facultative wheat to

winter sowing, freezing sowing and spring sowing at different seeding rates. J. Anim. Vet. Adv. 10 (Suppl.): 3368-3374.

Davidson, D.J., Chevalier, P.M. 1990. Preanthesis tiller mortality in spring wheat. Crop Sci. 30: 832-836. Dragović, S., Maksimović, L. 2000. Uticaj rokova setve na prinos i kvantitativna svojstva nekih sorata ozime

pšenice u navodnjavanju. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 33: 201-215. Drezgić, P., Jevtić, S., Spasojević, B., Starčević, Lj. 1969. Uticaj različite dubine obrade, načina predsetvene

pripreme i količine semena na prinos pšenice. Savremena poljoprivreda 17(11-12): 467-476. GenStat Release 9.1 (PC/Windows XP), Copyright 2006, Lawes Agricultural Trust (Rothamsted Experimental

Station). Glamočlija, Đ. 2012. Posebno ratarstvo, žita i zrnene mahunarke. Poljoprivredni fakultet, Beograd. Kumar, S., Alam, P., Ali, N. 2013. Response of wheat (Triticum aestivum L.) varieties to sowing dates. J. Res.

(BAU). 25(1): 56-59. Malešević, M. 2010. Optimalan sklop strnih žita. U: D. Žebeljan (urednik), Poljoprivredni kalendar: Nova saznanja,

dostignuća, iskustva. AD Dnevnik Poljoprivrednik, Novi Sad, pp. 262-265. Malešević, M., Aćin, V., Jaćimović, G., Hristov, N., Bogdanović, D., Marinković, B., Latković, D. 2011. Sowing

dates and densities of winter wheat in long-term trials. 22nd International Symposium »Food safety production«, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June, 2011. University of Novi Sad, Serbia, Faculty of Agriculture. Proceedings, 314-317.

Malešević, M., Jevtić, S. 1988. Uticaj gustine setve na prinos pšenice u uslovima navodnjavanja i primene inhibitora rasta (CCC). Savremena poljoprivreda, 36(5-6): 203-211.

Malešević, M., Jovićević, Z., Štatkić, S., Dolapčev, S., Stojšin, V. 2008. Povratak ka višim i stabilnijim prinosima strnih žita. Zbornik naučnih radova, PKB-Agroekonomik, 14(1-2): 13-29.

Malešević, M., Starčević, Lj., Milošev, D. 1994. Uslovi gajenja i tehnologija proizvodnje strnih žita. Poglavlje monografije "Mehanizovana proizvodnja strnih žita", (Ed. T. Furman), Institut za polj. tehniku, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, pp. 1-17.

Mladenov, N., Hristov, N., Malešević, M., Mladenović, G., Kovačević, N. 2008. Dragana - nova sorta ozime pšenice. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 45(2): 5-14.

Nakano, H., Morita, S. 2009. Effects of seeding rate and nitrogen application rate on grain yield and protein content of the bread wheat cultivar ‘Minaminokaori’in Southwestern Japan. Plant Prod. Sci. 12: 109-115.

Panković, L., Malešević, M. 2006. Tehnologija gajenja strnih žita sa posebnim osvrtom na tritikale. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 42: 427-433.

Protić, R., Rajković, S., Janković, S. 2003. Važnije agrotehničke mere u tehnologiji proizvodnje ozime pšenice. Zbornik naučnih radova, PKB-Agroekonomik 9: 9-20.

Spasojević, B., Malešević, M. 1984. Vreme i gustina setve pšenice sa aspekta sortne specifičnosti. Savremena poljoprivreda (7-8): 293-304.

Spink, J.H., Semere, T., Sparkes, D.L., Whaley, J.M., Foulkes, M.J., Clare, R.W., Scott, R.K. 2000. Effect of sowing date on the optimum plant density of winter wheat. Ann. Appl. Biol. 137: 179-188.

Suleiman, A.A., Nganya, J.F., Ashraf, M.A. 2014. Effect of cultivar and sowing date on growth and yield of wheat (Triticum aestivum L.) in Khartoum, Sudan. J. For. Prod. Ind. 3(4): 198-203.

Tahir, M., Ali, A., Ather Nadeem, M., Hussain, A., Khalid, F. 2009. Effect of different sowing dates on growth and yield of wheat (Triticum aestivum L.) varieties in district Jhang, Pakistan. Pak. J. Life Soc. Sci. 7(1): 66-69.

Todorović, J., Lazić, B., Komljenović, I. 2003. Ratarsko-povrtarski priručnik, Grafomark, Laktaši. Yajam, S., Madani, H. (2013. Delay sowing date and its effect on Iranian winter wheat cultivars yield and yield

components. Ann. Biol. Res. 4(6): 270-275.



Zecevic, V., Boskovic, J., Knezevic, D., Micanovic, D. 2014. Effect of seeding rate on grain quality of winter wheat. Chil. J. Agri. Res. 74(1): 23-28.

Zia ul Hassan, M., Wahla, A.J., Waqar, M.Q., Ali, A. 2014. Influence of sowing date on the growth and grain yield performance of wheat varieties under rainfed condition. Sci. Tech. Dev. 33(1): 22-25.



Sowing dates and densities in a function of winter wheat yield in 2016/17 production year

Vladimir Aćina*, Goran Jaćimovićb, Milan Mirosavljevića, Bojan Jockovića, Jovan Crnobaracb, Dragana Latkovićb, Jelena Viskovićb

a Institute for Field and Vegetable Crops, Small grains Department, Novi Sad, Serbia

b University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department for Field and Vegetable Crops, Novi Sad, Serbia

* Autor za kontakt: [email protected]

Primljen: 23.11.2017. Prihvaćen: 20.12.2017.

ABSTRACT

Effects of sowing dates and densities on the grain yield of six varieties of winter wheat in the production year 2016/17 were investigated in the non-stationary field experiment, at the Institute of Field and Vegetable Crops in Novi Sad, Serbia. The aim of this research was to determine and quantify the effect of sowing dates from the aspect of varietal specificity, in interaction with the wheat sowing density. On average for all the varieties investigated, the highest yield was obtained in the earliest (I) sowing date (07. X), with a trend of linear yield decline in later sowing dates. Yield decrease in the II and III sowing date was 7 and 13% respectively, in November the yield was lower by 17% and in December by 20%, in comparison to the earliest sowing date. The optimal sowing density in I and II sowing date (the first two decades of October), was 500 kernels/m

2,

while in later sowing dates density should be between 500 and 700 kernels/m2.

Increasing sowing density cannot completely compensate for yield loss caused by late sowing. It can only mitigate it to some extent but with the increase in economic cost. So, rational increase in sowing density is only a relatively effective way to mitigate the yield loss from late sowing, which will nevertheless remain at a significantly lower level in comparison to the yields from optimal sowing time. An adequate replacement for timely sowing does not yet exist.

KEY WORDS wheat, sowing dates, sowing densities, varieties, interaction, yield
mailto:[email protected]

Documents

Rokovi i gustine setve u funkciji prinosa ozime pšenice u ...polj.uns.ac.rs/sites/default/files/letopis-naucnih-radova/1 Aćin et al... · II rok – posejan 18. oktobra, III rok