R.sikimic Tehnika Konzervacije Zidnog Zivopisa Kod Italijana

5/10/2018 R.sikimic Tehnika Konzervacije Zidnog Zivopisa Kod Italijana

http:///reader/full/rsikimic-tehnika-konzervacije-zidnog-zivopisa-kod-italijan

Tehn ika konzervacije zidnogkod I ta li[ana .

" " . .zivopisa

Rajko Sikimic

Z idni zivopis je svakako jedna od naj-starijih slikarskih tehnika, Iz aveoblasti sacuvals su se, marla cestosame fragmentarno, dela iz svih epohaumetnickog stvaranja,Zivopis paleolitskog ineolitskog covekau pecinama Snanije i Francuske, velikadela zidnog zivopisa Egipcana, Asiraca,Etruraca, Grka, Rimljana, te Srednjeg iNovog veka sacinjavaju veliki opus zidnogslikarsta i pruzaju dragocene podatkekod proucavanja istorije tih naroda.ViSe nego igde, ova slikarstvo naslo jeprimenu upravo na tlu danasnje Italije isvoj zlatni vek dozivelo za vreme rimskevladavine, 0 cemu svedoce mnoga dela iztoga vremena. Teska je izamisliti rimskegradevine bez zidnog slikarstva. To dobavelikog slikarstva imalo je bez sumnje iljude koji su se brinuli 0 njegovoj zastiti.Dva savremenika toga vremena, VitruvijeiPlinije, u svojim delima De Architec-tura i Naturalis Historiae , ostavili sudrogocene podatke 0 tehnici slikanja i re-stauriranja zidnog zivopisa u rimsko doba.Tako se na jednom mestu govori a resek-eiji maltera i prenosenju zidnih slika udrvenim ramovima, cak iz Sparte u Rim.Ovo je vrseno sarno u slucajevima kada jernalter zdrav i evrst, a kada je to usledugrozenosti stvarno bilo potrebno, onda toniie bilo rnoguee. Tako velika Kalisrulinazelja da se sacuva iprenese zidna slika Atalanta i Jelena iz hrama u Lanuvijunije mogla biti ostvarena bas zbog prirodemaltera, koji je bio trosan (Plinije, Nat.Rist. XXXV, 6).Iz Srednjeg veka sacuvalo se nekolikoprirucnika u kojima se govori a tehnieislikanja i restauriranja umetniekih dela.Zahvaljujuci delirna Cennini-a, Arme-nini-a, Vasari-a iDa Vinci-a upoznali smose sa raznim naeinirna sIikanja i restau-

riranja u doba Renesanse. U to doba, natlu Italije postoj ala je vise restauratorskihradionica koje su staino razvijale iusavr-savale svoj zanat .

Danasnji veliki interes za euvanjeumetnickih dela ikulturno-istcriskih obje-kata nalaae osnivanje naucnih ustanovazastite: Visokim razvojem nauke i.tehnikeomoguceno je osnivanje ovakvih institu-eija, koje pruzaju siroko polje rada. Ose-cajuci takvu potrebu, u Rimu je osnovan1942 godine Centralni institut za restauri-ranje urnetnickih dela. Takoder sve vecamesta na teritoriji Italije, kao ineke gale-rije imuzeji, imaju svoje restauratorskeradionice. Pored toga sto resava najdeli-katnije probleme zastite u svojoj zernlji,delatnost Instituta prelazi graniee Italije.

U proslom ratu unisteno je ili ostecenomnogo znacajnih dela zidnog slikarstva uItaliji. Dovoljno je spomenuti Leonardovu Poslednju veceru iii freske iz CampoSanto-a u Pizi koje su spasene zahvalju-juci visokoj strucnosti restauratora.Narocita briga Instituta posvecena jeosposobljavanju buducih strucnjaka celogsveta kroz restauratorsku skclu i kurseve.

CiScenje i kansolidovanjez id n o g zivopisaZidni zivopis, pogotovu aka je raden nasvezern malteru (al fresco), spada u red

na ioostojanijih slikarskih tehnika, no ipo-* Mater ijal za ovaj clanak crpem iz svojihpribelezaka sa osmomesecnog tecaja konzerva-

cije pri Centralnom institutu, kao i cetvororne-secnog obilaska ostalih italijanskih radionica iupoznavanja sa njihovim metodama rada, Po-red toga, posluzio sam se i prirucnom literatu-rom, narocito Biltenom Centralnog instituta uRimu.



234 Z b 0 r n ik z a 5 tit e s p 0men ik a k u I t u r e

red toga mnogi faktori uticu na njegovenromene. Najeesee prornene na zidnomzivopisu jesu:- potamnela povrsina zivopisa usled sa-gorevanj a sveca ili drveta;- promena slikanog sloja - boje po-tarnnele H i pobledele usled upotrebelosih rpigmenata ivezivnog sredstva;- bela mrena - salitrave iostale soli,eflorescencije koje izbijaju na povrsi-.-/nu slikovnog sloja; !\J- kapljice voska irazna preslikavanja. " l -- tvrde naslage - inkrustaeije;- razni mikroorganizmi (gljivice, alge,mahovina);- pulveriziranj e i ljuspanj e slikanogsloja;- raspadanje slojeva maltera, odvajanjemedusobno iod zida.Medu glavmrn LiZrOCimaugrozenosti je-ste u prvom redu vl~ zatim uticaj vre-mena 1 nestrucne intervencij e u svrhu za-stite_Pomocu razriih analiza utvrde se najpreuzroei ugrozenosti, kako bi se primenio iodgovar ajuci nacin konzervacij e.J Pre rna kakvih zastitnih radova, uklonise vlaga, s tim sto se izvrsi izolacija zi-dova. Anticki majstori znali su za posle-dice viage, pa su na razne nacine vrsi.liizolaciju. Izmedu nekoliko slojeva maItera

I antiCkog zidno.g zivopisa nalazi se vrlocesto i po j edan crveni. To j e tzv _ hidra-'J ulicni malter, sastavljen od kreca i po-zzolane (crvena zemlja vulkanskog po-rekla) ili od tucane opeke, a sluzio je u svr-hu izolacije od vlage.~ Kod zidova koji apsorbuju vlagu isoli\ iz zemIje, a potom ih izbacuju na povr-, sinu slikanoa sloja, nuzno je izvrsiti hori-zontalnu izolaciju. Ova izolacija vrsi seIrorezivanjem zidova i ubacivanjern olov-nog lima. Susenje zidova ubrzava se pro-vetravanjem i lakim zagrevanjem pomocuinfracrvenih grejaca, Tek kada je zid pot-\.!'uno suv, prilazi se konzervaciji zivopisa.Zivopis koji je potamneo od sagoreva-nja sveea idrveta cisti se rastvorom Ige-pon-a u vodi. Negde ce se Ciscenje mociizvrsiti i sarnorn vodom, uz eventualni

mali dodatak sredstva za pranje svile ivune (Persil, Lux), sa malo ribljeg tutkala.Razna uljana preslikavanja imrlje odvoska ciste se mehanicki ili rastvaraju po-mocu alkohola, benzoIa, acetona itoluola,

rastvaraca koji brzo . isparavaju. Mestauprljana voskom ostranjuju se i pomocuupijace hartije i vruce pegle.Za otstranjivanje eflorescencija raznihsoli na povrsini, u slikanom sloju i malte-ru, vrse se u poslednje vreme, na skinutorn 'zidnom zivopisu, ogledi na sledeci nacin:r_:U destilovanoj vodi kuva se UiPijaca( hartija dok se ne dobije gusta tecna rnasa.Ova masa nanese se na ugrozeno mestou sloju cca 1 cm. Ako je povrsina velika,pa bi ova mas a jos mokra otpala, potrebnoje preko nje staviti ipricvrstiti mrezu odplasticne materije. Vlaga iz upijace har-, tije najpre rastvori soli, a zatim ih, u tokususenja, apsorbuje sa povrsine slikanogsloja, a delam iiz slikanog sloja i maltera.Papir se otstranjuje kada je potpuno suv,ali je jos bolje aka sam otpadne. Proces semoze ponoviti nekoliko puta. Ovaj nacinrada primenjuje se na pravoj fresci iIi riatemperi, ako je otporna i ne rastvara se 'Jvodi.Prekreceni zivopis, tvrde inkrustacij e,naslage kalcijeva karbonata riajuspesnijese ciste mshaniekim putern, pri cemu sekoriste obican skalpel, cetka i elektricnabrusilica. Ova ciscenje vrsi se u dve faze- gruboj ifinoj.f Za dociscavanje belieaste mrene i dru-gih prljavstma upotrebljavaju se prahbimstajna (pomice) Hi pepeo drvenog ug-I lja, prethodno prokuvan u vodi.L Slikani sloj koji je pulverizirao usledvlage i raspadanja vezivnog sredstva fik-sira se retkim rastvorom belog selaka udenaturisanom alkoholu, Ima pokusajafiksiranja slikanog sloj a i konsolidacij emaltera pomocu sintetickih smola (Resta-uratorska radionica, Venecija). Fiksiranjapomoeu krecne vade nazalost jos nisu dalaocekivane rezultate.Kod odvajanja slojeva maltera, medu-sobno iliad zida, vrsi se injektiranje i pre-sovanje ugrozenih rnesta.

Pre v e n t iv n a z a s tit a,o p s iv a n j e i kitiranjezivopisaPreventivnorn zastitom nazivaju se naj-neophodnije mere preduzete u svrhu pri-vremene zastite ugrozenog objekta do nje-gove definrtivne konzervacij e.Na pojedinim mestima po rubovimapricvrscava se odvojeni maiter na zid po-



T e h n ik a k 0 n z e r v a c ij e z id n 0 g i. j v 0 pis a k 0 rl r tal ijan a 235

rnocu gipsa, koji se otstranjuje pri izvo-denju definitivne konzervacije.

Pojedina mesta koja su jako uvrozenaikojima preti opasriost propadanja odmahse po rubovima skroz opsiju, a mesta kojanedostaju ispune se kl\zeinskim ili obic-nim malterorn. Ovaj malter pravi se odkazeinskog lepka, kreca imermernog pra-ha ilitufa. Da bi 5e neu tralizirala belina iboja podredila tonu zivopisa, U malter sestay 1ja izvesna kolicina boje ~ pigmenta.Ne pravi se previse jak malter, jer hi semagio desiti da se prilikom susenja odvoji.Mesta koja ce se opsivati prethodno se 06-ste od prasine, zatim dobro pokvase ispahtlorn nanosi malter.

Injektiranje ip o t k l o b u c e n o g

presovanjemaltera

Do mestimicnog odvajanja maltera odzida dolazi usled velike vlage, potresa ipomeranja zida, "zatirn prepecenih ope-ka itd. Ovim problemom odavno su se ba-vili italijanski restauratori iresavali ga narazne nacine, eiju dobru ili losu stranudanas mozemo sagledati,

Jedan od nacina resavanja ove vrsteugrozerija jeste konsolidacija potklobuce-nag maItera metalnim ekserima oblikaslova T. Po svoj pr ilici , prvi restauratarkoji je sredinom XVII veka primenio ovajnacin rada bio je Giovan Francesco Rossi,skulptor iz Fivizzana, koji je radio u Ri-mu od 1640~1677 godine. Bellori, u svomdelu Descrizione delle pitture di Raffa-ello (Roma, 1751), detaljno opisuje nje-gOY nacin rada.

Kuckanjem se utvrduje mesto gde jemalter najvise odvojen i gde bi trebalopostaviti ekser, Izbegavano je postavljanjeeksera na svetle partije i na inkarnat zivo-pisa. Svrdlam se izvrti dovoljno dubokarupa, kako hi ekser sto bolje drzao. Rupase ispuni pastom od gipsa, a ekser .se za-bije taka da mu glava upadne ispod povr-sine maltera. Potom se pasta izravna sapovrsinorn rnaltera i ostavi da se osusi,Nakon susenja mesto se potpuno restau-rira akvarelskim bojama.Veliki broj primeraka antickog zidnogzivopisa u Rimu idrugim krajevima Italijekonsolidovan je na ovaj naein. Tadanjirestauratori, postujuei slikani sloj, nisup'lave eksera zabij ali u malter (Palatine,Foro Romano, Ostia itd.), nego su ih ostav-

ljali na povrsini (sl. 1). Pored toga sto jeovaj nacin estetski ruino delovao, bakreniekseri su mestimicno oksidirali, pa su sestvorile velike zelene mrlje na malteru islikanorn sloju, koje je nemcguce potpunootstraniti. Kod danasnjih konzervatorskihintervencija na zidnom zivopisu koji jeucvrSc8n ovim ekserima primenjuje sesav.remeni nacin konsolidacije iotstranju-ju se svi ekseri. .

Drugi nacin konsolidacije zidnog zivo-pisa, vrsen u toku proslcg veka, ubrizga-vanjem gipsa i cernentnog mleka ispodpotklobueenog mal tera, pokazao se takodelosim, Navescu jedan primer koji sam vi-deo prilikom odvajanja zidnog zivopisa ucrkvi S. Maria.Aritiqua u Rimu,

Na slikanom sloju mestimieno se videovalna polja sa mnogo jasnijirn bojarna.Tek posle odvajanja zivopisa utvrdilo seda su ova mesta ,bit? injektirana gipsomi cementom. Gips, kao jako higroskopnamaterija, apsorbovao je, zadrzavao i kroztanak sloj maltera izbacivao vlagu na po-vrsinu slikanog sloja. Usled te stalne vlage,ova mesta su delovala kao ) osvezeria .avo je sIucaj sa injekcijama ubrizganoggipsa, dok se cement pokazao j os losijim,Cement, koji je rnnogo jaci od maltera pri-likorn susenj a j ednostavno j e otrgnuo j e-dan deo maltera inije vrsio zeljenu funk-ciiu. Prilikomodvajanja zivopisa od zida,cele sasusene cernentne injekcije ostale suna zidu ili su popadale na zemlju. Gips icement danas se vise ne upotrebljavaju zaovu vrstu radova, nego se kao isprobanoi najopogodnije sredstvo koristi kazein, bilou tecnoj formi za injektiranja, bilo kaomalter.Injektiranje se vrsi na sledeCi naein:

Kuckanjem prstom po malteru utvrdise, a kredorn obelezi potklobuceno mesto.Tamo gde se malter najvise odvojio, ma-lim krsticima oznaci se mesto za busenjeotvora. Otvori se prave ria mestima gdenedostaje slikani sloj ili na manje vaznimdetaljima slike. ani se prave rucnorn bu-silicom isvrdlom promera cca 4 mm. Kodbusenja narocito se pazi da prasina neupada u potklobuceni deo ida pritisak nabusilicu ne bude veliki, jer postoji opa-snost da se sa unutrasnje strane odvalicelo parce rnaltera koje upadne u puko-tinu potklobucenja, U tom slucaju tesko jepresovati injektirani zivopis. Ukoliko jemalter zdrav ikompaktan na delu koji sezeli injektira ti, izbusi se nekoliko otvora,



236 Z b 0 r n ik z as tit e s p 0men ik a k u 1 t u 1: e

jer se tesko otstranjuje kada se osusi, Po-sle ubrizgavanja celoga sadrzaja saceka senekoliko sekundi da se lepak razide pooukotini, a zatim otvor zapusi vatom. Sainjektiranjem se nastavlja dok se cela po-vrsina ne ispuni, sto se opet kuckanjemustanovi, Nekiput prilikom injektiranjamalter se izdize, sto je znak da je dovoljnozasicen i da ga treba presovati. U tom slu-caju zapusicemo otvore vatom, pazljivostaviti dasku, a potom i presu. Presovanje

SL 1 - An t icki zivorpis u Ostiji ucvrscen TekserimaFig. 1 - Peinture antique a Ostia, fixee aumoyen de clous en forme de T

Otvori se najpre ociste od prasme gume-nom pumpicom iz koje se prethodno isti-sne zrak, zatirn se pumpiea stavi na otvori usise pesak i prasina iz otvora, Posletoga, istom pumpicom iIi spricom kojim seinjektira ubrizga se cista hladna voda.Voda ce olaksati ubrizgavanje kazeinskoglepka izasititi suvi zid vlagom, jer bi uprotivnorn malter i zid naglo apsorbovalivlagu iz lepka, sto bi dovelo do njezovogslablj enj a.

Pri injektiranju spric se napuni kazein-skim lepkom. Cevcica soricaobavije sevatom, zatim se vrh spr'ica ugura U otvor,a istom vatom zatvori prostor izmedu cev-cice irubova otvora (s1. 2). Narocito se pa-zi da cevcica sprica ne dotice zid.

Vrlo cesto se desava da daleko od mestagde se injektira iscuri lepak, koji je na-sao put ispod maltera ili kroz zid. Puke-tinu treba zapusiti glinom iii plastelinom,a lepak odmah isprati sunderorn ivodom,

Sl, 2 - Injektir'anje potklobucenog maltera ~presekFig. 2 - Injections faites au mortier bour-

soufle - coupe



T e h n i k a k 0 n z e r v a cij e Zid n 0 g z i v 0 pis Q . k 0 d I tali jan a 237

~ ClD CIID CZD ,C2D D CO cc> ~IDCI[)C;PE) ClDCDCbClt)CD

ClDCUOCDC1!::)G:::)COC!D)@)Q)C[) c r t : > ClLCCD CO CD CD c;, CD CD

C)ClD4'.Pc::,~4lDE)EDCDtIIlJJ!)

injektiranih potklobucenja vrs! se da biubrizgana tecnost pod pritiskom dospela usve pukotine i da bi se malter vratio u svojraniji polozaj. Presa se sastoji od metal-nog dela sa oprugorn i ad perforiranedaske, oblozene filcom sa jedne strane.Metalni deo je standardni, dok daske mogubiti .razne velicine, 8tO ovisi 0 povrsiniinjektiranog mesta (sl. 3),Kod presovanja, prvo se postavi daskasa filcom na injektirani deo, a zatim pres akoja se jednim krajem, metalnom plocornsa zavrtnjima za podesavanje pritiska,oslanja na dasku, a svojim drugim krajemna skelu, Pritisak se moze regulisati po-moeu navojnice koja sabija i opusta opru-gu. Prese se ne smeju pomerati pre no stose potpuno osusi injektirano mesto.

SL 3 - Zelezna presa sa perforiranom daskomFig. 3 - Presse en fer avec la planche perforce

Prilikom. posete restauratorskim radi-onicama vatikanskih muzeja, video samjednu jednostavnu i prakticnu presu _pr~v-ljenu od drveta (sl. 4), Ova ,Presa kO,rlsh ~~obicno u prostorijama koje moraju biti

S!. 4 - Drvena presa montirana na zid i pre-sek rope sa zaglpsanorn ziccvrn (Restauratorskaradionica vatikanskih muzeja)Fig. 4 - Presse en bois, montee sur le mur,et coupe du trou avec Ie fil de fe~ fixe au moy;endu gypse (Ateliers de conservation des Museesdu Vatican)



238 Z b 0r n i k z a s tit e s p0men ik a k u I t u r e

otvorene za publiku. Ona se takode poka-zala prakticnorn kod radova u kupolama isvodovima, jer joj nije potrebna drvenakanstrukcija kao podupirac,

Montira se na sledeci nacin:Svrdlom se u zidu provrti rupa pree-nika 1-2 em, obicno na mestu gde nedo-staje slikani sloj. U rupu se stavi i zagip-suje savijena hea, od kaje sarno mala omcaostane na povrsini. Na ovu omcu zakaci sekuka sa zavrtnjem idugacka drvena opru-gao Stezanjem navojniee regulise se priti-sak prese. Drveni jastueici za pritisak mo-gu se staviti na jedan ilina oba kraja dr-

vene opruge, Takode se mogu unakrsnopostaviti i dve orpruge, i tako presovativise mesta. U ovom slucaju vazno je dobrouevrstiti zieu sa omcom,

Odvajanje zidnog z iv o p Ls az a j e d n o sa malterom-n a c in zvani Di S't a c c o Odvajanje zidnog zivopisa i prenosenjena nove podloge inosioee jeste vrlo slo-

zen konzervatorski postupak, a vrs1 setz sledecih razloga: Kada se malter sa sli-kanim slojem usled vlage odvaja iraspa-da; kod radova na konsclidaciji popuca-lih i vracanju pomerenih zidova; kod zi-dova zagadenih salitrorn idrugim solima,zat~m pri prenosenju u muzeje slikanihgrobniea iostalog zidnog zivopisa na isko-panim gradevinama itd.. Jedan ad najstarijih radova ove vrsteza koje se zna iz sacuvanih zapisa izvedenje u crkvi S. Annunziata u Napulju 5 ok-tobr a 1507 godine (Celano, Notizie, 1758,str. 271).

Veliku novinu pretstavljalo je iodva-janje slikanog sloja zidnog zivopisa ipre-nosenj e na platno. Izmedu 1730 i 1750 go-dine, vise ovakvih radova bilo je izvedenou severnoj Italiji od strane dva napuljskarestauratora, Simone iAlessandro Maiello,})koji sa svojom carobnom tajnom u nasevreme skidahu koru (slikani sloj) cak sazidnih slika ipreriosise je na platrio (DeDominici, Vite, 1344, str. 312).

Burbonei su, 1 Z velike strasti zaumetniekirn delima, doveli svoga restaura-tora, skulptora Canart-a, koji je izvodioodvajanje vee poznatim ali mnogo primi-tivnijim nacinom, vadeei sarno najlepsedetalje tada otkrivenih fresaka u Pompe-

jima i Herkulanumu, iulivao ih gipsom udrvene kasete. U to vreme osakaceno jemnogo zidnih slika na ovim znacajnim ar-heoloskim lckali tetima.

Savremeni nacin odvajanja zidnog 2i-vopisa zahteva pre svega hemiske i fizickeanalize bojenog sloja, maltera, tehnike sfi-kanj a, naslaga soli, raznih pr lj avstina, zi-da ltd.Kako je poznato postoji vise tehnika sli-kanja zidnog zivopisa.Ovde ce se govoriti

o odvaj anju zidnog zivopisa radenog nasvezern malteru (al fresco, affreseo, buonfresco) i temper om na suvom prepariranommalteru (al secco, a secco). Cesto se najednoj slici nailazi na obadve tehnike, jerslikar nije stigao da na svezern malterunaslika slozene detalj e lica, ruke i finuornamentiku, pa ih je morao dovrsavatitemper om. TJprava zbog toga su i vazneprethodne analize, jer svaka od tih dvejutehnika slikanja zahteva i odgovarajuCikonzervatorski postupak.

Kod prave freske, pigmenti su pavezanievrstom krecnorn skramom, dok je organ-ska materija vezivnog sredstva temperaemulzije podlozna budanju irastvaranju uvodi. Prema tome, pravi fresko je posto-janiji, pa je i odvajanje jednostavnije iuspesnije se izvrsava.

Najpre se potpuno isuse zid imalter odeventualne vlage. Tu se koriste i infracrveni grejaci. Cela povrsina ocisti se odraznih soli, prljavstine, voska ill uljanihpremaza, a pulverizirana mesta fiksirajujako razredenim rastvorom belog selaka udenaturisanom alkoholu. Kad je 'ova zavr-sene, prelazi se na pripremanje platna.Ovde su potrebne dve vrste platna: tankaretka pamuena tkanina - gaza (velatino)i[ace ali opet retko laneno ill konopIjinoplatno (canapa). Oba platna se potope ilijos bolje iskuvaju u vrucoj vodi i osusepo moguestvu na suneu. To je potrebno dabi se iz platna ispr ala Iabricka preparacijaiizbeglo kasnije skupljanje. Posle susenjaplatno se ispegla, isece prema duzini Zivo-pisa i namota na okrugle drvene stapove.Kod Iepljenja ovako spremljenog platnanece se ispod njega stvarati mehurici.

Kao lepak upotrebljava se colletta ,"rastvorena u vodi i sircetu zagrevanjem ututkalniku. Rastvor moze biti gusCi ill re-di, sto ovisi 0 vrsti ili kvalitetu zivopisa,

* Vidi recept Pravljenje lepka zvanog Col-letta na strani 247.



T e h n ik a k 0n z e r v a c i i e z id n 0 g z iv 0 pis a k 0 d I tal ijan a - 239pa ga je zato potrebno na jednom malomdelu prethodno isprobati. Ukoliko je mal-ter trosan i tanak, lepak ne sme biti jak.Lepak se stavlja uvek vruc, pa ga je po-trebno stalno zagrevati, pri eemu se pazida ne prokljuea, jer ce oslabiti njegovamoe lepljenja.Vecom cetkorn nanese se sloj lepka najedan deo zivopisa, preko toga odmah stavigaza i zatim preko nje premaze po drugiput i tupka istim vrucim lepkom. Vazrioje da lepak odnosno gaza upadne u svaudubljenja i neravnine povrsine zivopisa.Tako se nastavi sve dok se ne nalepi celapovrsina. Kada se gaza dobro osusila, naisti naein nalepi se drugo platno - laneno.Lepak za drugo platno je malo, redi, alinikako jaci od prethodnog, jer postoji opa-snost da strapira gazu sa slikanim slojem.Kada se lepak dobro osusi, cela povrsinase lagano okucka gumenim cekicern (s1. 5),da bi :se pospesilo odvajanje maltera.Ako je povrsina zivopisa previse velika,pa ju je tesko odvojiti u jednom kornadu,onda se izreze prema vee spremljenim dr-venim tablarna koje tie sluziti kao podlogaza kasniju obradu poledine. Rezanje sevrsi malim testericama za furnir (sl. 5).

Za odvajanje postoji vise dleta ikopaljarazne velicine (s1. 6).Najpre se malim dletom odvajaju ru-bovi, zatim guraju veea koplja izmedumaltera i zida. Pri tome se pazi da kopljene probije malter i platno. Cim je jedandec po rubovima odvojen, uz njega se pri-sloni pripremljena daska i stegne stolar-skim stegama, da malter ne bi popucao.Dasku sa svirn ostalim dobro drzati, [er se

SL 5 - Testerica za rezanje maltera igurneni~ekicFig. 5 - Petite scie servant a couper le mor-

tier et marteau en caoutchouc

S!. 6 - Koplja za odvajanje zidnog zivopisaFig. 6 - Lance servant a enlever des pein-tures murales

moze desiti da se malter lako odvoj i iiznenadi! Odvojeni zivopis sa daskom po-Iozi se ismesti na suvo mesto.

Zidni zivopis raden temperom fiksira Seposle Ciscenja jako razblazenim rastvorombelog selaka u denaturisanom alkoholu.Fiksiranje se moze ponoviti nekoliko pub.Neophodno ie da lepak bude nesto redi odprethodnog, dok je ostali postupak radaisti.Odvajanje s a m o slikanogs l o j a zidnog z iv o p isa c>na c in zvani StrappoNa ovaj nacin odvaja se od maltera sa-mo slikani sloj, Sem ako to priroda ugro-zenja ne zahteva, takav nacin rada nijenarocito preporucljiv, jer se pritom rnozeskoro uvek izgubiti izvestan procenat z1 -vopisa. Izvodi se obicno na zivopisu kodkoga su malter islikani sloj trosni.Zidni zivopis Masolina u erkvi S. Cle-

mente u Rimu odvojen je na ovaj nacin.Ispod strapiranog slikanog sloja pojavio seprvobitni crtez - skiea slikara radena si-nopijom (ervenom zemljanom bojom izSinope), koja je po svojim kvalitetirnazasluzila da bude sacuvana. Izvrseno jestrapiranje i ovoga crteza i preneto naplatno, zatim izlozeno pored zivopisa,Ovakvi radovi izvode se u najtoplijeletnje dane, da bi se lepak sto bolje osu-sio. Pre nalepljivanja na platno izvrse sesve predradnj e kao iza di staeeo. Naroci to

je vazno potpuno ukloniti eventualne ma-sne mrlje. Posle tog ciscenja, eel a povrsinapremaze se govedom zuel.Lepak, koji je mnogo prostijeg sastavaod onoga za di stacco, uvek se rianosi jakotopao. -



240 Z b 0r n ik z,a s t j t e s p 0ill e n ik a k 1. 1 1t u r e

Pripremanje i lepljenje platna vrsi sena isti nacin kao za di stacco. Kada seIepak dobro osusio, zivopis se mnze rezatiu manje komade ukoliko su u pitanjuveliki forma ti.

Odvajanje se vrsispretnim trzanjemplatna. Strapirana slika moze se saviti urolnu sa licem unutra i tako transpor-tovati.

Prenosenje celih z id o v asa z iv op is o mSpomenuli smo dva slucaja odvajanja

zivopisa od zida; postoji takode nacin pre-nosenja celih zidova sa zivopisom. Ovajnacin se praktikuje za prenosenje slikanihgrobnica, isposnica itd.Prilikom gradevinskih radova u ulici

Portuense u Rimu, naislo se na oslikaneantioke grobnice. Trebalo je brzo zastititigrobnice i ne ometati izvodenj e radova.Zato je odluceno da se cele prenesu. Povr-sine sa zivopisom najpre su nalepljene ipodupiracima osigurane sa unutrasnjestrane, Sa vanjske strane zemlja je otko-pana do zidova, a zatim je cela grobnicaoblozena cvrstom cementnom armaturom itako prenesena u Muzej Dioklecijanoveterme.Slican nacin primenj en j e i prilikomprenosenja celih zidova iapsida iz pecinau Pogiardo-u ~ Leece. Na lice zivopisastavljen je papir ili nalepljeno zastitnoplatno, a zatim zaliveno gipsom u dostadebelom sloju. Poledina zida takode jeoblozena debelim slojem gipsa. Kod apsideje sa unutarnje strane napravljena evrstadrvena konstrukcija, a poledina zida ob-lepljena gipsom, Ovako osigurani zidovi sazivopisorn preneseni su bez ikakvih uste-cenja u atelje za restauriranje zidnog sli-karstva u Institutu i tamo konzervirani.

Odvajanje zidnog z iv o p is au v l a z n irn prostorijamaNapred opisanim naeinom rada zivopisse moze odvojiti sarno u prostorijama sasuvim zidovima i po toplorn vrernenu.Usled velike vlage u etrurskim grobni-cama u Tarkviniji, zivopis je naglo pro-padao. Konzervacij a zivopisa u nekolikonajugrozenijih grobnica poverena je Cen-tralnom institutu u Rimu. Ove etrurske

grobnice velikih dimenzij a, koje poticu izrazdoblj a izmedu VI i I veka pre nase ere,uklesane su direktno u tufu. Ono sto jeiznad svega vredno i inter esan tno u ovirngrobnicama svakako je zivopis. Zidovi supreparirani tankim slojem bele gline po-mesane sa krecorn, a potom slrkani uglav-nom sa cetiri boje. Ova slikarska tehnikaslicna je egipatsko] Ili grckoj iz arhajskeepobe, zvanoj }}pinakes Ieleukomenoi .Posta je bilo nemoguce izvrsiti izolacijuovih grobnica, odlucano je da se zivopisodvoji, prenese na platno, rnontira na ra-move ismesti u Muzej etrurske umetnostiu Tarkviniji. Datadanja iskustva i materi-j ali sa kojima se alieni radovi izvode bilisu bez uspeha. Prve probe odvajanja zivo-pisa izvrsio je restaurator Cecconi sa jed-nom vrstom mastiksa rastvorenog u top-lorn terpentinu. Ovaj pokusaj imao je deli-micnog uspeba, ali jOs ne potpunog za takoodgovoran poduhvat. Posle dugih eksperi-menata, poslo je za rukom sefu restaura-tora Luigi Pigazzini-u i grupi saradnikaCentralnog instituta, da pronadu odgova-rajuci materijal inacin za odvajanje ovogzivopisa. Pred narocitom kornisijom,ovagrupa restauratora demonstrirala je nalieu mesta ovaj proces odvajanja. Glavniproblem bio je u lepku koji se nije mogaodovoljno osusiti u tim vlaznim prostori-jama, Nairne, novi Iepak je jedna vrstaengleskog belog selaka * rastvorenog udenaturisanom alkoholu. Usvojivsi ovajnacin rada, prislo se odvajanju zivopisa ugrobnicama Tomba delle Bigbe, Tomba delTriclinio, Tomba del Letto Funebre. Savelikim uspehom izvrserio je odvajanjezivopisa iz svih ovih grobnica na nacin distacco,

Pomazuci pri odvajanju zivopisa izve-denog na ovaj riacin u crkvi S. Maria An-tiqua u Rimu, upoznao sam se sa tehni-kom izvodenja, sto cu ukratko opisati:Cela povrsina zivopisa dobro je ociscenai pripremljena za nalepljivanj e platna.

Ukoliko je malter i slikani sloj bio po-negde jako vlazan, posle ciscenja prosusenje cirkulacijom toplog zraka. Odmah zatimizvrscnc je fiksiranje slikanog sloja sablagim rastvorom selaka u alkoholu .. Fik-siranje je izvedeno pomocu vecih flah ce-taka, a vrsi se ispric-pistolj em sa korn-presorom.* Ova vrsta selaka je u mlevenoj formi aInstitut ga nabavlja od firme Gladstone Wyl-lie & Co, 36, Lime Street, London.



T e h ri i k a k 0 n z e r v a ci i e z id n 0g z ivo pis a k 0 d I tal ijan a 241

U ranije pomenutim grobnicama uTarkviniji upotrebljena je jedna vrsta tan-kog retkog platna lepljenog u dva sloja,dok su za odvajanje u ovoj crkvi upotreb-ljene dve vrste platna, Platno se pripremina isti nacin kao za odvajanje sa colle-ttom .Lepak napravljen od belog seleka ra-stvorenog u denaturisanom alkoholu mno-go je gusci od fiksativa. Nacin lepljenjaplatna uglavnom se ne razlikuje od uobi-cajencg, ali potapanje platna u posudu savecom kolicinom lepka, pa zatim \postav-ljanje preko slikanog sloja pokazalo se kaojako dobro, jer se ispod platna ne stvara-ju mehurici. Posle susenja ovoga platna,sto ne traje dugo, nalepljuje se drugo. Vr10je vazno da lepak za drugo platno budemalo redi od prethodnog, j er se pri suse-nju moze desiti nezeljeno strapiranje.Ceo dalji postupak - odvajanje, obradapoledine i montiranje na ramove - isti jekao ikod ostalog odvojenog zivopisa; sarnosto se na zavrSetku platno odlepljuje alko-holom.Posto je ovaj nacin rada potpuno usa-vrsen, zasticene su velike povrsine zidnogzivopisa i resen je problem odvajanja uvlaznim prostorijama i za vreme zime.

o bra d a pol e din e,montiranje ramovai z a v r s n i radovin a odvojenom z iv op isuZidni zivopis, bile da je odvojen na na-cin di stacco ili strappo, potrebno je pri-premiti za postavljanje na nove podlogei nosioce.Debeli slojevi maltera struganjem sestanje. Malter se struze krivim turpij ama

S!. 7 - Ruerri strug za obradu poledine zidnogzivopisaFig. 7 - Tour a main servant a travailler ledos des peintures murales

16 36op>!HK

i nozevima, Za ovu svrhu dobro sluzi elek-tricna brusilica, a postoji i jedna vrstarucnog struga, ali sarno za fine maltere bezprevise krupnog peska (s1. 7). Kod antic-kog icesto kod renesansnog iivopisa, gor-nji sloj Iresko maltera (l'intonaco) znatnoje kompaktniji od grubog - prcduznog(1 ' arricciato), a debljina mu je obicno5-10 mm. Ovaj tvrdi fresko malter nijepotrebno strugati uko1iko nije previse de-beo. Kod zivopisa odvojenog na nacinstrappo izravna se poledina, jer skoro uvekna njoj ima neravnina od maltera. Naro-Cito se pazi da se pri struganju ne povredislikani sloj. Ovako obraden zivopis mozese montirati na nekoliko nacina:- montirati u zeljezne ramove;

- nalepiti na platno imontirati na dr-vene ramove;- nalepiti na platno iii bez njega i VI'a-titi direktno na zid (stari nacin rnonti-ranja na eternit i cement vise se ne pri-menjuje).U ateljeu za konzervaciju zidnog sli-karstva pri Centralnom institutu u Rimusve vise se upotrebljava metal, jer ima

prednost 'Bad drugim materija1ima. Teskoje uspesno napraviti drvene okvire za od-vojeni zivo.pis na krivim zidovima apsida,svodova itd, I u ovom slucaju metal jemnogo prakticniji, jer se moze modeliratiprema formi zida. Drveni ramovi su nez-grapni i glomazni, tako da se prilikomvracanja zidovi moraju duboko ukopavati.Ma koliko da je veliki format zivoptsa,metalni ramovi nisu deblji ad 4 em. Zelje-zni ramovi prave se uglavnom od zeljeznihprofila LiT ipocinkovane zicane' mreze(sl, 8). Sasija rama (A) od zeljezne sineL profila napravljena je prema formi ivelicini odvojenog zivopisa. Unutrasnji ko-stur rama pravi .se od zeljeznih T profila(B), ucvrscenih zavarivanjem medusobnoi za sasiju. Na ovako napravljen ram mon-tiraju se zicedehljine 4 mm (e), koje suzavrtnjima ucvrscene za sasiju a prolazekroz rupiee na kosturu rama, odnosno krozT profile. Pored toga sto pojacavaju celukonstrukciju rama, ove zice sluze za vezi-vanje ziCane mreze. Preko celog rama za-teze se pocinkana zicana mreza (D) i pre-savija rpreko ivica sasije. Da bi se iicanamreza uevrstila za sasiju, duz ivica ramaucvrsti se zavrtnjima zeljezna sina (E).Sin a je uvek za aka 1em od sasije, Hi, oo-Ije receno, ta razlika je dvaput veca od



242 z b 0 r n ik z a s tit e s p 0men ik a k u J t u r e

SL 8 - Presek metalnog rarnaFig. 8 - Coupe du cadre en metal

debljine sloja obradenog zivopisa. Zicanamreza se na vise mesta pricvrsti zaziee (F).Ovako spremljen ram impregnira se izastitl od korozije. Impregnaeija se vrsijednom vrstom laka na bazi aluminijuma

S1 . 9 - Presek metalnog rama montirariog naZiVOipis za vreme susenja malteraFig. 9 - Coupe du cadre en metal monte a 1apeinture pendant le sechags du mortier

zvanog Kruptit, koji se koristi u brodskojindustriji za premazivanjs gaznog delabroda. Impregnaeija se maze naneti i udva sloja. (Ovi rarno vi prave se u radionieiInstituta.)- Montiranje nametalni ram ~ Na cvr-stu ravnu dasku, nesto vecu od zivopisa,

postavi se papir. Lieem okrenutim premadasei, stavlja se zivopis sa stanjenim 510-jem maltera. Ukoliko je zivopis sastavljenod vise delova koji se zele staviti u jedanram, onda ih treba tacno namestiti, upa-sovati. Okvir se postivi preko svega ovogaradi probe i na daesi uerta njegov polozaj,pa se zatim skloni. Poledina zivopisa na-topi se tecnoseu od jednakih delova krav-



T e h n iIta k 0 n z e r v a c ij e z id n 0 g z iv 0 pis a k 0 d I tal ijan a 243

ljeg mleka ivode, zatim se to ponovi kaze-inskim lepkom uz dodatak mleka. Kadase ovaj premaz upije i zasusi, premaziva-nje se ponovi. Mesta gde nedostaje maltersa slikanim slojern ispune se suvim pes-korn. Preko cele pole dine nabaci se tanaksloj maltera cca 1 em debljine, sastavlje-nog od kazeinskog lepka, kreca, mer mer-nog praha ipeska. Umesto peska imer-mernog praha upotrebljava se i tufo. Od-mah posle rianosenja maltera, stavi se ramna nazriaceno mesto ipreko njega postaveletve, koje se ucvrste stolarskim stegamaza dasku (sl. 9). Malter se izravna i dopunido rubova rama. U ovoj fazi zicana rnrezaje jos vidljiva, premda mestimicno utoneU ovaj sloj maltera. Zatirn se nanosi drugi,nesto deblji sloj istoga maltera, s tim dase letve istege ne pomeraju. Poledina selepo uglaca i ostavi da se susi, Stege seotklanjaju kada se malter potpuno osusi.Sa 1ica Zivopisa spere se platno vrucornvodom aka j e za odvaj anje upotreblj enacolletta, a aikoholom ako je upotrebljenselak. Zatim se iscisti pesak kojij e bio po-stavljen na mestu gde nedostaje malter.Prilikom spiranja platna, pesak ce dabrimdelom sam da ispadne, j er u nj ega nij eprodro malter. ISCiscena mesta ispune sekazeinskim ili obicnim malterom, pa po-tom retusiraju.

Za zidni zivopis iz pecina u Pogiardo-uLeece, koji je odvojen sa celim zidam, zaramove je upotrebljeno drvo umesto zelje-za, ali je montiranje izvedeno na slicannacin kao kod metalnih ramova. Malter 113.

zivopisu ostavljen je u dosta debelom slo-ju. Ramovi imreza su takode impregni-rani sa Kruptit-om..' - r:'alepljivanje platna na zivopis imon-t~TanJe na clrvene ?-amove ~ Da bi se men-~irao zivopis na drvene ramove, potrebnoJ e, p~r~d struganj a maltera, na poledinunalepiti platno. Kada je malter stanjen doako 5 mm, kitiraju se sva rnesta gde nedo-staje fresco malter. To se vrsi kazeinskimmalterorn napravljenim od kazeinskogmleka i vrlo sitnog mermernog praha.Zatim se cela povrsina dobro premaze me-savinorn krav1jeg mleka i vode i po rubo-virna pr icvrsti ekserima za dasku. Ovdesu potrebne dve vrste platna, kao kododvajanja zivopisa. Na zivopis velikih di-menzija nalepljuje se cesto ipo tri slojaplatna. Platno se pre upotrebe pokvasi,susi iispegla. Kada se zivopis osusi iispra-vi od prem.azivanja mlekom, ponovo sepremazuje preko cele povrsine kazeinskimlepkom, razredenim mlekom. Kada se i toosusi ponovi se premazivanjem dobrimkazeinskim lepkom i preko svega postaviplatno, a zatim jos jedanput istim Iepkomprede preko platna. Valja obratiti paznjuria eventualne mehur ice koje se stvaraju

SL 10 - Metalne zatege sa dve navojnice -.4, za uglove; B, za poprecna uevrscenjaFig. 10 - Jointures en metal munies de deux

filets - A, pour les coins; B, pour les fixationstransversales

16'



244 Z b 0 r n ik z a s tit e s p 0men ik a k u 1t u r e

ispod platna. Da bi se to izbeglo, platno seutrlja prstima,ali pritom treba imati gu-mene rukavice. 'Na isti nacin-postavlja 'sei drugo platno i ostavlja da se potpunoosusi, Ekseri se uklanj aju kada j e sve pot-puno suvo. Kod montiranja na ramoveplatno se po rubovima pojacava lepljenjemtraka ad istoga platna istim lepkom iliVinavilom. *Kod strapiranog ztvopisa proces rada jeuglavnom slican prethodnom. Posle cisce-nja poledine, slikani sloj se fiksira mlekomiii blagim rastvorom belog selaka, zatimpremaze kazeinskim lepkorn koji se obicnotonira u sivo okerastu boju slicnu malteru.Gaza i laneno platno lepe se na napredopisan nacin, Strapirani zivopis, zbog svogtankog s'loja, prikladan je za montiranjena drvene ramove.- Vrste drvenih ramova - U Institutuse koristi veliki broj raznih tipova drvenihramova, od kojih cu opisati sarno jedankoji se vrlo cesto upotrebljjava. To je ramnapravljen od borovog drveta, impregni-ran vinavilom. Uglovi rama i poprecnaucvdcenja nisu slepljeni nego imaju zategesa duplom navojnicom ($1. 1"0).Ove zatege,koje se po potrebi mogu regulisati, prime-njene su na pomenutim grobnicama uTarkviniji. Na ovakav naein montira sezivopissa nalepl'jenim platnom i pricvrstiekserima (sl. 11). Pozeljno je da ekseribudu mesingani, kako hi se izbeglo koro-diranje. Kod zivopisa sa debijim slojernmaitera nale;pe se trake preko popre6nihucvrscenja i na poledini malt era. Poslesusenja, ceo ram se okrece na lice ili uokomit polozaj, pa se toplom vodom spiraplatno koje je sluZilo za odvajanje. Vainoje ieprati ostatke Iepka, koji bi u protiv-nom, ;prilikom susenj a, strapirao slikanisloj. Sitne pukotine imesta gde nedostajemalter kitiraju se ipotom-retusiraju,

Na jednoj izlozbi konzerviranih fresakau palati Belvedere u Firenci video samjedan interesantan ram na kome je bilamontirana jedna fresika. Na prvi pogled,ram izgleda sasvim obicno. Zahvaljujuciobjasnjenju prof. 'I'intori-a, restauratoraRestauratorskog kabineta u Firenci, u mo-* Vinavil - NPC Stella bianco - Emulsionepoliacetovinilica e media plastificazione, jeste

jedna vrsta=sdnteticke smole koja Se mnogoupotrebljava u radionicama Institu.ta za raznalepljenja drveta i platna, zatim kao vezivnosredstvo za pi:gmente itd. NaJba:vlja se kodfabrilke: Soc. Montecattnl, Vie F. Turati 18,Mi.J.8Jno.

I I I I I I I I I I I I ! '~m ) i I I I ~ ' m W I ! / J I I I " I I~'l i l l i / I I I ~ I I W I / I ~I I I I ! I I I '0 i l l i ( I I - - 6 1 1 ~ I 1 I 1 , ~ I , I I I ! I , ~ 1 I 1 1 J

SL 11 - Srstem uik.ucavanj a eiksera ikod ucvr-scivanja platna na ramFig. 11 - Maniere d'enfoncer les clous Iorsde la fixation de la toile dans Ie cadre

gucnosti sam da ovde prikazem njegovopis icrtez (51. 13).Kod zatezanja platna na ranije opisa-nom ramu moze se desiti da se, pocevoduglova, platno pocne dijagonalno izvijati.Razlog je tome 5tO se pravi ugao ramagulbi idetormise (sl. 12), a sem toga sto jepla trio direktno pricvrsceno za ram, pase zateZe :sarnodelimicno do nekolrko prviheksera u uglu.Na firentinskom ramu uglovi su pokret-ni, a platno je prievrsceno za male komadedrveta koji su ubaceni u urezani zleb naletvama rama. Zatezanje platna ria ovomeramu vrsi se ravnomerno po celoj povrsiriizahvaljujuCi pokretnim uglovima i drve-nim komadicima , u zljebu letava rama.Ovaj ram ce se moci, pored zidnog zivopi-sa, odlicno primeniti i za slike vecega for-mata na kojima je izvrsena rentoalaza.

Sl. 12 - Ugao obicnog drvenog rama poslezatezanjaFig. 12 - Com d'un cadre ordinaire en bois

apres la distension



T e h n ik a k 0n z e r v a cij e z id no g z i vo pis a k 0 d I t a l ijan a 245

~ = ~ ,__:.=::= .> - = : : : : : : : . -:> ,___~ ~

~~V , 1I I V t ~ \ \V r - - - : ::::- ~2 - - - - - - = ' I \ J l V ~'A I V , -V I ' \ v VI I n : : > ? : : ; ? - - ? ' - - - : : : : : : - - - - - - : : I-?- ~ - - l~~I -I~ (\

\~fI V~ - \ / 1 V . _ - : : : : :: . - - : : : : I VI I , . . -~---.:::::::: f---- fI~:- .- :. . . . r < - ; : : : . : : ; : V' ; V V ~ ~: V

~r - = = : - _ 1-------- .-:;-----:;: I = : - : : : = ; t> : : : 3 - . - - - : : : : ' I r~~2

/~ I I I : 1 Il\) Ihil \ II~ t . : : : : = = : . ______.?' - = = :=:> ~~ ~IZG LED POLEDI N E RAMA

POI",~ETNI VGLOVI

PR 1:'5 E K KROZUG.A,O RAM A

SL 13 - Izgled drvenog rama sa presecimapokretnih uglova i vanjske letve sa zIjebom idrvenim kornadicima na koje 5e pricvrscuje z . i -vopis. Ram je velikih dimenzija cca 7 X 5 em.(Restaueatorski kaotnet Firence)

Fig. 13 - Aspect du cadre en bois avec lescoupes des coins deplacables et de la latte exte-rieure munie d'une rainure et de petits disposi-tifs servant a fixer Ia peinture (Cabinet de re-stauration 'b . Florence)

PRESEI-{ LETVE S AMONTIRANfMZ'VOPISOM



246 Z b 0 r n jk z a s tit e s p 0 rn e n 1k a k u 1t u r e

Montiranje zivopisa na ovaj ram razlikujese-ed prethodnog utoliko sto se ekseri za-kucavaju u jednom redu, odnosno na dr-vene komadice u zljebu rama.. - VmCQ1l.je zivopisa direktno na zid -Za vracanje zivopisa direktno na zid po-ledina se obradi kao u ranije spomenutimslucajevima, Ako j e odvoj en samo slikani. sloj zivopisa, onda se na poledinu naleplju-

ju gaza iplatno. U drugorn slucaju, malterse struze do odrederie debljine (5-7 mrn) ..Zid se takode priprerni na taj nacin sto seobije ceo stari malter i izmene trosnokamenje iIi prepecene i korodirane opeke.Zatim, da se ne bi prornenio nivo zivopisa,nabace se jedan Hi dva tanja sloja maltera,a potorn izravnaju.

Lepak za lepljenje zivopisa sastoji se odkazeinskog lepka uz dodatak finog mer-mernog praha. On ne sme biti gust, a na-nosi se vecorn cetkom, uz stalno mesanje.Zid i poledina zivopisa tanko se namazunekoliko puta ovim lepkom. Treba obra-titi paznju i oznaciti pravo mesto zivopisa,tako da bude pravilno namesten, pogotovuako je sastavljen iz vise komada. Zid ipo-vrsina Zivopisa pr emazu se mlekom i ret-kim kazeinskirn lepkom. Premazivanje seponovi (kada se ovaj namaz prosusio) gu-scim lepkorn u debljern sloju, a zatim zi-vopis priljubi na odredeno mesto. Celapovrsina se prekrije sa fileom ili spuzva-stom plasticnorn materijom, preko koje sestavi perforirana sper-ploca i ucvrsti po-mocu vise presa. Prese se uklanjaju kadaje sve potpuno suva, a zatim toplom vo-dom spira platno sa lica Zivopisa.

- Retusi - Retusi, odnosno restauri-ranj e zi dnog 2ivopisa nekada j e vrseriojajcanom emulzijom kao vezivom i pig-mentima, pri cemu se vrsilo potpuno re-stauriranje. Ovaj nacin danas se vise neprimenjuje; sada su u upotrebi materijalikoji se po potrebi mogu lako otkloniti. Zaretusiranje zidnog zivopisa u Central nominstitutu upotrebljavaju se Winsor & New-ton postojane akvarelske boje, bez upotre-be bele boje, koja obicno vremenom pro-meni ton celog retusiranog mesta. Kaorastvarac - medium za boje upotrebljavase obicna Hi jos bolje destilovana voda, samalim dodatkom prociscene govede zuei.

Princip i ta1ijanskih radionica je takodeda konzerviraju, a ne restauriraju zivopis.Mala mesta gde nedostaje slikani sloj, ve-licirie do 1 em, pokriju se istim tonom kojiokruzava to mesto, dok se veca mesta re-tusiraju lokalnim tonovima na nacin lazur-nih vertikalnih linijiea (trattegio-rigatino).Mesta gde se moze izvrsiti rekonstrukcijaodnosno restauracija i gde postoji dobradokumentacija restauriraju se, ali opet nanacin trattegio. Kod lepo ucinjenih retu-siranj a, ova mesta se ne primecuju vee sarazdaljine od jednoga metra.

Recepti- Kazeinski Lepak - kazeinsko mLeko

(Caseato di cake) - Za pravljenje ovogalepka potrebno j e ima ti svez kazein u pra-hu i mastan gasen krec. U nedostatkukazeina u prahu, moze odlicno posiuziti isvez postan sir. Najbolji gasenkrec je onajkoji je odlezao 4-6 godina. Ovakav lepakmnogo se upotrebljava prilikom konzerva-cije zidnog zivopisa, pa ga zato treba uvekdobro napraviti i pre upotrebe isprobati.Opisacu nekoliko nacina pravljenja ovogalepka po receptima Centralnog instituta zarestauraciju u Rimu.

I n a c i n - 1 kgr kazeina u prahusaspe se u 3' kgr gasenog kreca. Mesa sesve dok se kazein potpuno ne rastvori, apotom dod a Y 2 1. posnog kravljeg mleka.Lepak se zatim procedi kroz sito ii gazu.

II n a e i n - Potopi se kazein u prahuu toplu vodu i ostavi preko noci da nabub-rio Odlije se voda, a jedan dec kazeina sipau dva dela gasenog kr eca i mesa dok se nerastvori. Zatim se procedi kroz sito. Predsamu upotrebu doda se oko 1/2 L posnogkravljeg mleka.

III n a e in - Kazein u prahu potopi seu mla:ku vodu u odnosu 1 : 3 itaka drzi 12casova, sve dok dobro ne nabubri. Mesa se1,5 cas, pa naspe manja kolicina amonijakarazblazenog u vodi inastavi mesanje jos1 cas. (Nastojati da se sto manje upotrebiamonijak.) Dobro rastvorena gusta kazein-ska masa pomesa se sa dva do tri dela ga-senog kreca. Mesa se dok se kazein potpu-no ne sjedini sa krecorn. Zatim se dodaje



T e h n ik a k 0n z e r v a c i e z id n 0g z iv ,) pis a k 0 d I t a I I .i a n a - 247

(Zatim se naspe 500-750 gr melase i uz1 stalno mesanje zagreva jos dva casa. U.toku poslednjih 15 minuta grejanja dodase 250 gr sveze ili prociscene govede zuCi.Posle 5 minuta grejanja doda se 1,5-2

' f < K litra cis tog belog vinskog sirceta, pa za-IV n a c i n - Na 4 dela progrusanog I~ greva i mesa jos 10 minuta. Ovako pri-m1eka (svapskcg sira) sipa se 1 deo masnog ~. premljena colletta sipa se u plitku (foto-gasenog kreca idobro mesa dok se ne sj e- grafsku) emaj liran u posudu iostavi da sedini u jednu masu. Vazno je napomenuti \~. ohladi. Kada cela masa zelira, izreze se u (da se ovaj lepak mora praviti svaki dan, ~ komade velicine oko 6 em i slozi na zicanu \jjer je podlozan brzom kvarenju. Ovaj le- pocinkovanu mrezu da se susi. Izbegavati t

pak po potrebi se razreduje mesavinorn 1susenje na suncu l Osusena colletta ne '0posnog rnleka i vade ili kreca, Narocito J kvari se ako se cuva na suvorn mestu, Kod ~'r'je preporucljiv za pr avljenje kazeinskog .. upotrebe rastvara se zagrevanjem u tut- 0maltera, , . kalniku, sa vodom i sircetom (1 : 1). - C . Q . : : J

. v., ' lletta je univerzalan lepak. Pored toga sto ~.: P~oba Jacm~ kazemskog rep~a - Ka- ~ se upotrebljava za odVa]ahje zidnog zivo-zeinski lepak pnre.den prema ovim recep- ,\;;, v di t 1 v 1 1". ,.". ~., pISa na nacin 1 sacco, s UZI 1 za na ep J 1'-tima proba se na sledeci nacm: na paree \ 1 . stit .. fiksi . likv t t kl v ;:t vanje zas 1nog papira 1 1 siranje s 1 anogCISog s a a, suve povrSlne, nanese se ~, v tanak sloj 1epka i ostavi da se u hladu ~: sloja k?d r~ntoa1aza slika ~a p.1atnu, zah~potpuno osusi. Aka se 1epak dobra drzi \ za flkslr~nJe preparature 1 slikanog ~loJ.ana staklu iako mu je povrsina diskretno pot~lob~eell1h slika n~ drvetu. Za fiksi-sjajna, onda je dobar za upotrebu, Aka se ranj e slika na platnu 1 drvetu, colletta senoktom lako skida sa stakla i pretvara u rastvara sa tri del a vode. lprasinu, treba ga pojaeati, a ako puca isa- ~ _ Lepak za odvajanje samo sIikanog"\ \\\)vija se u tvrdim kornadicima, treba ga ,t sIoja _ Po svom sastavu, ovaj lepak je) r < irazblaziti. Lepak ne sme biti jaci od mal- '; jednostavniji od prethodnog, a spravlja se' ~.tera 'koji se opsiva iliinjektira, jer postoji .opasnost da ga prilikom susenja potegne ) na isti nacin. Na tri kgr stolarskog tutka1a t , ~strapira ida se sasusena masa lepka I dodaje se 1 kg zecijeg tutkala (colla di \-\potpuno odvoji od maltera iIi zida, < coniglio) i sve to zagreva 4 casa na laga- C :'I,noj vatri. Na svaki litar lepka sipa se pred '\.;Navedeni recepti pretstavljaju plod du-gogodisnjeg iskustva restauratora Central- 'I kraj grejanja po 50 gr sveze iii procisccne \~nog instituta u Rimu, ali se u naznacenim / govede zuci. Leti, za vreme velikih vru- .razrnerarna ne mogu uvek upotrebiti, pa i Cin~, lepku 5e dodaje manja kolicina gli- )ih je potrebno razblazivati, a ponekad i ~erma,pojacati, sto ovisi 0kvalltetu kazeina i kre-ca, te vrsti fresko maltera izida na komese radi.

manja kolicina kravljeg mleka, pa sve pro-cedi kroz sito. Rupice na situ treba dabudu dvaput manje od precnika cevcicesprica za injektiranje, Ovaj lepak lako sepriprema, ali se malo upotrebljava us1edstetnog dejstva amonijaka.

r -Pmvljenje lepka zvanog "Colletta"- 3 kgr dobrog stolarskog tutkala - collacervi one, colla forte - (dobro tutkalo ne-rna u sebi mehurica, povrsina mu je polu-mat, a ne staklasto sjajna; kvalitetno tut-kalo je elasticno ipri likorn lomljenja nepuca u paramparcad) potopi se u cistuh1adnu vodu i tako drzi 12 casova, Kadatutkalo dobro nabubri, sva kolicina sipa seu tutkalnik i dolije 2,5 1 . ciste vode. Sveovo greje se na tihoj vatri 3-4 casa uzjednolicno mesanje drvenom spahtlom.

- Prociscavanje - konze1'vimnje 90-veae zuCi - Zbog svoje izvanredne 050-bine da smanjuje povrsinski napon tecno-sti, goveda zuc (fiele di bue) cak se idanasmnogo upotrebljava. Najcesce se upotreb-ljava kao dodatak raznim vrstama 1epka,zatim u industriji akvarelskih boja, zaprepariranj e glatkih povrsina raznih mate-rija1a za slrkanj e, na pr. pergamenta iplo-cica od slonovace za minijature, Govedazui:: je podlozna vrlo brzom kvarenju, pase zato konzervira odnosno procisti, poslecega izgubi i neprij atan miris. Procisca-vanje se vrsi na VIse naeina, od kojih cuspornenuti samo onaj koji praktikuje D-r



248 Z bo r n ik z a s tit e s p 0men ik a k u 1t u r e

Paolo Mora, restaurator Centralnog insti-tuta u Rimu.

Sa klanice se uzme sveza goveda zuc.Proreze se zucna kesa izuc riaspe u stak-lenu posudu, pa zatim odmah kuva. Nasvaki litar zuci dodaje se po 25 gr stipseu prahu. Pena koja se uhvati prilikom ku-vanja odbacuje se, a potom teenost pro-pusti kroz filtar. Ceo proces ponavlja sepo nekoliko puta, sve dok : lUC ne postanepotpuno bistra. Pri poslednjem kuvanjudodaje se nekoliko karanfilcica radi kon-zerviranja idobijanja prijatnijeg mirisa.

* "Ovim prilogom zelim da ispunim jedandec svoj e obaveze prerna organizaciji

UNESCO, cija mi je stipendija omogucilada upoznam, na sirokorn planu, slozenuproblematiku konzervacije umetnickih de-la ida stecena iskustva iznesern zain tere-sovanim strucnjacima svoje zemlje.

LiteraturaBollettino dell'Istituto Centrale del Rsstauro.Giovanni Secco-Suardo: II Restauratoro dei

dipinti, Milano 1918.Cennino Cennini: II libra del Arte, Lanciano,

1913.Gaetano Previati: La tacnica della Pittura, To-

rino, 1923.

Documents

R.sikimic Tehnika Konzervacije Zidnog Zivopisa Kod Italijana