2015, , . 70 28. 2015kola rukometa Laki u Crvenki(RK Laki), iji je osniva Milorad Laji, bezmalo punu deceniju sigurnim i odmerenim korakom, osmiljenim i iskustvenim programom, izrasta u veoma znaajnu i prepoznatljivu sportsko-vaspitnu institucijuP , 7 (6 + 1 ) . 30 , .

Znaaj bavljenja sportomPosted on april 12, 2012 by oliverastankovicvranje Neophodno je da se deca bave fizikim aktivnostima, odnosno telesnim vebama, zbog pravilnog rasta i razvoja (psihofizikog, socijalnog, duhovnog), to jest zbog zdravlja u najirem smislu. Osnovna potreba oveka jeste kretanje, a svedoci smo (rtve) naina ivota koji podrazumeva dugo i nepravilno sedenje ispred kompjutera, TV ekrana, radnog stola, preterano korienje prevoznih sredstava (automobila, autobusa, liftova) ak i za male razdaljine. Deca do kole koriste autobus za jednu stanicu ili ih prevoze roditelji. Registrovana je masovna pojava loeg dranja tela i ravnih stopala ve kod dece niih razreda osnovne kole. Najvea vrednost sporta ogleda se kroz negovanje sportskog duha, a karakteriu ga etika, fer-plej, timski rad, zdravlje, izuzetna dostignua, karakter i obrazovanje, radost i zabava, potovanje pravila i zakona, potovanje sebe i drugih uesnika, hrabrost, solidarnosti

RK CrvenkaIz Vikipedije, slobodne enciklopedijeRK Crvenka

PunoimeRukometni klub Crvenka

NadimakVeverice

Osnovan1952.

DvoranaSportski centar Crvenka

Kapacitet2.000

LokacijaCrvenka, Srbija

PredsednikMilisav Kovaevi

TrenerRadosav Kovaevi

LigaPrva liga - grupa Sever

Bojekluba

Veb sajtZvanian sajt

Rukometni klub Crvenka je rukometni klub iz Crvenke, Srbija. Trenutno se takmii u Prvoj ligi Srbije - grupa Sever.Sadraj 1 Istorija 2 Uspesi 3 Reference 4 Spoljanje vezeIstorijaKlub je osnovan 1952. godine pri drutvu za telesno vaspitanje Partizan, a 1953. je registrovan u rukometni klub i poeo da se takmii. U poetku je igrao veliki rukomet, a od sezone 1954/55. poinje da igra mali rukomet.1965. Crvenka po prvi put obezbeuje ulazak u Prvu ligu Jugoslavije, preko kvalifikacionog turnira u Rijeci. 1967. i 1988. osvaja Kup Jugoslavije, a 1969. postaje prvak Jugoslavije. Najvei uspeh u evropskim takmienjima Crvenka je postigla u sezoni 1969/70. kada je stigla do polufinala Kupa evropskih ampiona, gde je poraena od Dinama iz Berlina ukupnim rezultatom 20:19.Od ostalih znaajnijih uspeha tu su juniorski prvak Jugoslavije 1994. i kup ampiona Jugoslavije za juniore 1974. godine.[1]UspesiTakmienjeBrojGodina

Nacionalno prvenstvo - 1

Prvenstvo SFR JugoslavijePrvak11968/69.

Drugi31967/68, 1972/73, 1978/79.

Prvenstvo SrbijePrvak0/

Drugi0/

Nacionalni kup - 2

Kup SFR JugoslavijePobednik21966/67, 1987/88.

Finalista21970/71, 1998/99.

Kup SrbijePobednik0/

Finalista0/

Kontinentalna takmienja

Kup evropskih ampionaPobednik0/

Finalista0/

Polufinale11969/70.

Ostala takmienja

Trofej DobojaPobednik11985.

Finalista

Rukomet je sportska igra koja aktivira sve regije lokomotornog aparata. Budui da su u svim tim akcijama ukljuene promene pravca kretanja u svim smerovima i na svim osnovama tela.

Cilj igre je loptom pogoditi gol, tj. postii pogodak. Igra se po dva poluvremena od po 30minuta, i ekipa koja postigne vie golova je pobednik. Igrai smeju rukama dodirivati loptu i dodavati se meusobno, kao i utirati prema golu. Svaki igra sme napraviti do tri koraka drei loptu u ruci, dok za svaki sledei korak mora loptu voditi odbijajui je od poda, ili je mora dodati saigrau.Svi igrai se slobodno kreu po celom terenu, osim u prostoru 6 m ispred oba gola. U tom prostoru sme stajati samo po jedan lan odbrambene ekipe koji se naziva golma. Ostali igrai smeju iznad prostora od 6 m pokuati uhvatiti ili dodati loptu samo u skoku, dakle za vreme leta.Dve osnovne faze igre za svaku ekipu su faza napada i faza odbrane. U fazi napada igrai najee koriste formaciju s dva bona igraa (levo i desno krilo), tri spoljna igraa (levi spoljni, srednji spoljni i desni spoljni) te pivot ili centar. U odbrani se koristi nekoliko razliitih varijanti, koje oznaavaju nain postavljanja tj formacije odbrambenih igraa ispred svog prostora od 6 m. Tako se na primer koriste odbrana 6-0 (esti igraa u ravni ispred crte od 6 m), zatim 5-1 (pet igraa u liniji te jedan ispred njih koji pokuava ometati organizatora igre protivnike ekipe), zatim 4-2 a ree se koristi i formacija 3-2-1. Ekipa u napadu e zavisno o formaciji odbrane pokuati nai nain da dou to blie golu u to povoljniju poziciju za ut na gol.Rukomet je sportska igra koja osigurava svestran telesni razvoj jer podjednako utee na sve velike miine skupine. Kinezioloka raznovrsnost i veliki broj razliitih kretnih struktura zahteva podjednak angaman svih dijelova tela to osigurava ravnomeran razvoj svih miia tela, kako ruku i nogu, tako i trupa. Stoga je s gledita biolokog rasta i razvoja rukomet upravo idealan sport za mlae grupe jer ne zapostavlja ni jednu topoloku regiju tela, a isto tako dominantno ne unapreuje ni jednu miinu grupu na utrb ostalih. Raznim kretanjima i skokovima razvija se muskulatura nogu, a izbaajima i raznim obrambenim kontaktnim delovanjima miii ruku, ramenog pojasa i trupa.3.2. Podjednak razvoj svih motorikih sposobnostiTakoe rukomet je sportska igra iji kinezioloki profil zahteva iroku lepezu razliitih motorikih sposobnosti. Nema ni jedne motorike osobine koja je irelevantna za rukomet i na koju rukomet kao kinezioloka aktivnost ne vri pozitivan utecaj. Stalno kretanje, ogranieni prostor, iznenadne situacije, ometanje protivnika, nedostatak vremena zahtevaju brzinu, snagu, koordinaciju i agilnost, ali isto tako i fleksibilnost, preciznost ili ravnoteu. Brzina je dominantna odrednica kretanja sa i bez lopte, agilnost je vana zbog uestalog uspostavljanja, zaustavljanja i promjene smera kretanja, koordinacija zbog manipulacije loptom u kretanju, snaga kod odraza, izbaaja i duela s protivnikom, fleksibilnost i preciznost kod udarca, a ravnotea kod izvoenja varki. Rukomet stoga proizvodi raznovrsne motorike podraaje i u velikoj meri unapreuje celokupni motoriki potencijal.3.3.Svestran razvoj funkcionalnih sposobnostiRaznovrsnost ciklikih i aciklikih pokreta, specifini ritam utakmice, trajanje aktivnosti i veliina igralita zahtevaju od igraa razliite vidove funkcionalnih sposobnosti. Jedan se dio aktivnosti na utakmkici manjeg i umerenog intenziteta odvija u aerobnim uvjetima, ali isto tako dugotrajne visokointenzivne aktivnosti (poput uestalih protivnapada i spreavanja protunapada) odvijaju se u anaerobnim laktatnim uslovima glikolitike razgradnje. Najvei se dio rukometne aktivnosti ipak odvija u alaktatnim anerobnim uvjetima kreatin-fosfatne reakcije jer u ovoj igri prevladavaju kratkotrajne visokointenzivne aktivnosti u trajanju od nekoliko sekundi. Stoga rukometna igra podstie i kod dece razvija iroku paletu fonkcionalnih sposobnosti.

3.4. Angairanje mentalnog potencijalaNi mentalne aktivnosti nisu zanemarene u rukometu. Angaman umnog potencijala posebno je naglaen u fazi intenzivnog motorikog uenja, savladavanja pravila igre, te u taktikoj pripremi. Savladavanje taktikih zamisli, raznih akcija i kombinacija zahteva maksimalnu koncentraciju i potpuni umni angaman. Kod brojnih taktikih vebi nerijetko treba detaljno upamtiti shemu i redosljed kretanja lopte i igraa. Uz to situacijske vjebe, a naroito brojne situacije na utakmici u kojima dolazi do suelljavanja veeg broja igraa zahteva pojaani kognitivni angaman naroito u vidu anticipacije, prostorno-vremenskog snalaenja, brzine percepcije, odluivanja i izbora optimalnog motorikog reenja.3.5. Uticaj na razvoj pozitivnih emocija i psiholoku stabilnostRukometna igra u znatnoj meri podstie pozitivne emocije i pospeuje psiholoku stabilnost. Naglaena suradnja meu igraima, stalno situacijsko sueljavanje i brojni telesni kontakti pozitivno pridonose smanjenju anksioznosti kod dece. Dinaminost i stalno kretanje ublauju i kanaliu preteranu inpulsivnost i agresivnost, saradnja igraa usmerena ka zajednikom cilju podstie ekstravertiranost i smanjuje psihotine vidove ponaanja. Visoko zahtevne i emocionalno napete situacije kojima rukometna igra obiluje, posebno u zavrnici utakmice kada su naglaene rezultatske tenzije i pritisci iz okoline, pospjeuju psiholoku stabilnost, emocionalnu uravnoteenost i sposobnost rasuivanja u uslovima stresa.