Rucar treci

8/2/2019 Rucar treci

1/139

Viljem ekspir

RIARD TREI

(The Tragedy of King Richard III)

preveo: Velimir ivojinoviRedigovao: Branimir ivojinovi

LICA

KRALJ EDVARD ETVRTIEDVARD, princ od Velsa;

kasnije kralj Edvard Peti,RIARD, vojvoda od Jorka kraljevi sinoviDORD, vojvoda od Klarensa,RIARD, vojvoda od Glostera,kasnije kralj Riard Trei, kraljeva braaEDVARD, Klarensov siniHENRI, grof od Rimonda;kasnije kralj Henri SedmiKARDINAL BAUER,

kanterberijski arhiepiskopTOMAS RODERAM, jorkiarhiepiskopDON MORTON, episkop u IlijiVOJVODA OD BAKINGEMAVOJVODA OD NORFOKAGROF OD SARIJA, njegov sinGROF RIVERS, brat kraljiceElizabeteMARKIZ OD DORSETA iLORD GREJ Elizabetird sinoiGROF OD OKSFORDALORD HASTINGSLORD STENLI, zvan i grofoaDarbijaLORD LAVELSER TOMAS VONSER RIARD RATKLIFSER VILJEM KEJTSBI
http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15001&start=0http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15001&start=0


2/139

SER DEMS TIRELSER DEMS BLANTSER VOLTER HERBERTSER ROBERT BREKENBERI,upravnik Londonske kule

SER VILJEM BRANDONKRISTOFER URSVIK, svetenikDRUGI SVETENIKPREDSEDNIK LONDONSKEOPTINEERIF VILTIRATRESEL i BARKLI plemii u pratnji ledi AneELIZABETA, ena kraljaEdvarda etvrtogMARGARETA, udovica

kralja Henrija estogVOJVOTKINJA OD JORKA,majka kralja Edvarda etvrtog.Klarensa i GlosteraLEDI ANA, udovica Edvarda,princa od Velsa; kasnijeudata za vojvodu od GlosteraLEDI MARGARETAPLANTADENET, mlada kivojvode od KlarensaLORDOVI I DRUGIPRATIOCI; DVA PLEMIA,GLASNIKOV POMONIK,PISAR, GRAANI, UBICE,GLASNICI, DUHOVIONIHKOJE JE POBIO RIARDTREI, VOJNIC ITD.Mesto radnjeENGLESKA


3/139

PRVI IN

SCENA PRVALondon. Ulica.

(Ulazi RIARD, VOJVODA ODGLOSTERA.)

GLOSTER. Prometnu zimu naeg ogorenjaTo sunce, Jork, u leto bleska puno;Oblaci to su grozili nam domuSahranjeni su svi sad u dubokim

Nedrima okeana. Cela naaOptoili su venci pobedniki;Oruje nae, puno brazgotina,O klinu visi, da o slavi pria;Uzbune nae surove u vedraPretvorile se sastajanja; grozniMarevi nai preobratili seU razdragane, burne igrankaRat, gnevno smrknut, izgladio boreNa elu svome, pa - umesto da seNa hata svoga oklopljena bacaI dumanima premrlim u duuUgoni strah - pocupkuje sad iloU odajama kakve gospoearima bludne laute zanesen.Al' ja, to nisam za aljakanjeI doskoice skrojen, niti sazdanDa uspaljenom ogledalcetuUlagujem se nekom; ja, to sklepanIz kovnice sam ispao, pa nemamLjubavne dostojanstvenosti da seepurim ispred kakve nimfe, koja,Vrtei sapi, bestidno koraa;Ja, zakinut ovol'ko u lepotiUdova skladnih, ja, kom licemernaPriroda kad mi lice krojttaUtrapi rog za sveu ko kaiar,Ja isposlan u ovaj lepi svetPre roka, nedonesen, nakazan,Dograen jedva upola, i to


4/139

Sakato tako, tako neprikladno,Da psi na mene zalaju kad, opav,Prohramljem pokraj njih - no, eto, jaNemam u mlako raspevuckanaVremena ova mirna drugu kakvu

Radost, da vreme utucam, sem toDa senku svoju promatram na suncuI da o svojoj unakaenostiRazbijam glavu. Pa kad nisam kadarDa to zavredim kao ljubavnikI ove lepe, obeanja punePrigrlim dane, te ih uivam,Reen sam da zavredim kao hulja,A da zamrzim tata zadovoljstvaSadanjih dana. Skovao sam plan,Opasni ve su potezi u toku

Da brata svoga Klarensa i kraljaNavedem putem dostava i putemPijanih proroanstava i snovaNa smrtnu mrnju uzajamnu: Je liKralj Edvard poten i prostoduanKol'ko sam vispren ja i podmukaoI veroloman, bie danas joLJhapen Klarens, a za osnov tomeSluie slovo prorotva po komeDelat za porod Edvardov e bitiNekakav D; no sad mi valja skritiMisli na dno svog srca; ide Klarens.(Ulaze KLARENS, pod STRAOM, iBREKENBERI.)Dobar ti, brate, dan! ta znai taStraa to bdi nad vaom milou?SLARENS. U brizi za bezbednost moju, kraljNaredi da u Tauer pod pratnjomSproveden budem.GLOSTER. Ali zato?KLARENS. Zatoto Dord se zovem.GLOSTER. Avaj! krivnje tuNema do vas, gospodine. to nijeKumove vae hapsio za ovo?O! Valjda smera velianstvo da vasU Taueru krsti ponovo.Al' ta je tu posredi, Klarense?Mogu l' da znam?KLARENS. to ne bi, kad bih samo


5/139

Znao i sam; al kunem se da ne znam.uo sam tek da panju obraaNa proroanstva i na snove; pa jeIstrgo D iz azbuke, i rekoKako je neki prorok mu proreko

Da e da utre njegov porod nekoKome na D je ime; pa je stekoMiljenje - jer je ime Dord narekoMeni moj kum - da moram ja taj biti.To, ko to uh, i druge takve tricePobudilo je uzvienog kraljaDa me u zatvor stavi.GLOSTER. E, pa takoI biva kad oveku sudi ena:U Tauer vas ne alje to kralj;Na krajnost takvu podbola ga je

Njegova ena, milostiva Grej.Nisu l' zar ona i njen onaj brat,Antoni Vudvil, zasut poastima,Naveli kralja da u TauerOtera lorda Hastingsa, odaklePuten je on ba danas? Nismo miBezbedni, nismo, Klarense.KLARENS. To nije,Tako mi Boga, niko ovde, osimKraljiin rod, i noni glasnicito na nos popadae treiIzmeu one gospe or i kralja.Jeste li uli kako je za svojeOsloboenje ponizno u njeLord Hastings preklinjao?GLOSTER. PoniznoNjenom boanstvu jadajui se,Na se gospodin domoupravnikSlobode dokopao. Da vam kaem:Valja nam, drim, ii putem timAko elimo milost kraljevuDa zadrimo: valja da livrejuNosimo njenu, da joj sluimo.Ta ista i ve izanala onaI ljubomorna udova su moneTorokue u naoj kraljevini,Otkad im brat na plemstvo podarLBREKEN.: Obojicu za oprotaj vas molim,Milosti, ali strogo mi je kraljNaredio da s bratom njegovim


6/139

Niko, ma kakvog poloaja bio,Ne sme da vodi tajne razgovore.GLOSTER. Ba tako! Pa ukol'ko je po voljiGospodstvu vaem, Brekenberi, viUestvovati moete u svemu

Sto govorimo: o izdajstvu nije,Covee, re me nama: govorimoKako je mudar kralj i pun vrlina,A da je zala ve u godineNjegova plemenita gospoa,A lepa je i nije ljubomorna;Kaemo kako lepu nogu imaorova ena, i ko trenja usne,I ljupke oi, i dopadljiv jezik;I da je meu plemstvo uvrtenKraljiin rod. I ta, gospodine,

Velite vi? Zar nije sve to tano?BREKEN.: Nemam ja posla s tim, gospodineGLOS.: Ti nema nita s gospom or? Ma ujKo s njom, sem jednog, nema nita, tomeValja da tajno sam to ini s njome.BREKENBERL Kojeg to jednog, gospodaruGLOSTER. Pa njenog mua, huljo! Lovi meBREKEN.: Za oprotaj vas molim, milosti,A i za to da razgovor sa vrlimVojvodom prekinete.KLARENS. Znamo ta jeNareeno ti, Brekenberi, pa smoI posluati voljni.GLOSTER. KraljiiniOdbaenici mi smo, ne moemoDa ne sluamo. Zbogom ostaj, brate.Ja idem kralju; i ma ta od meneDa zatraite, ma i to da sestromUdovu kralja Edvarda nazovem,Izveu da vam povratim slobodu.Meutim, ovo sramoenje bratstvaDira me dublje no to ete moiI zamisliti.KLARENS. Znam da nam u voljiNijednom nije.GLOSTER. No, va zatvor neeTrajati dugo. Il' u vam sloboduDoneti, il' u pasti ja za vas.Dotle, strpljenja.KLARENS. Druge nema. Zbogom.


7/139

(Izlaze KLARENS, BREKENBERIi STRAA.)GLOSTER. Idi, putanjom kreni kojom necNikada da se vrati. PriprostiI maloumni Klarense! Ja tebe

Toliko volim da u duu tvojuNebu da poljem uskoro, ukoFkoNebo iz naih ruku dar taj primi.Al' ko to ide? Sad ba ispod bravePuteni Hastings.(Ulazi HASTINGS)HASTINGS. Prijatan vam dan,Moj milostivi gospodaru, elim.GLOSTER. I ja to elim svome dragomeGospodin-nastojniku. Dobro doliNa Boju svetlost, Kako preturi

Gospodstvo vae zatvor preko glave?HASTINGS. Strpljenjem, plemeniti gospodaru,Ko to je sunju ve i pisano.Ali u, dae Bog, poivetiDa, gospodaru, uzvratim zahvalnostUzronicima moga tamnovanja,GLOST.: Nesumnjivo, nesumnjivo; i Klarens;Jer koji vama neprijatelj behu,Behu i njemu; prevagu su oniOdneli i nad njime i nad vama.HASTINGS, alosnije je to se orli hapse,A jastrebi i kopci mirno plene.GLOSTER. ta ima u svetu novo?HASTINGS. Nisu u svetu vesti zle ko ovde;Bolan je, slab, i setan kralj; i mnogoBrinu se za nj lekari.GLOSTER. Ta je vest,Tako mi svetog Pavla, zbilja zla.O, on se nije uzdravaoNimalo, i ve poodavno, pa jeKraljevsku svoju linost prekomernoIzvrgo pustoenjiL Zbilja jeDuboko bolno misliti o tome.Pa ta, je l' lei?HASTINGS. Lei.GLOSTER. Poite; ja u doi ve za vama.(Odlazi HASTINGS.)Poiveti on nee, nadam se;AF ne treba da umre dokle DordNe bude brzom potom nebu poslat.


8/139

Ui u k njemu da jo jae darnemNjegovu mrnju prema KlarensuLaima koje ima da ojaaRazloga snanih elik; pa e Klarens,Ne omane li moj duboki cilj,

Okonati pre dana sutranjeg.A tad nek' uzme Bog pod milost svojuEdvarda kralja, a nek' mene pustiDa se po ovom svetu radilitam.Jer najmlaom u erkom VorikovomOeniti se tad. ta mari to samMua i oca njenog ubio!Najbri nain da nadoknadimTom devojetu tetu jeste da jojPostanem mu i otac; to i hou;I ne toliko ba iz ljubavi

KoPko rad ruge strogo tajne svrheKojoj u stii njom se eneLNo ja na vaar ispred konja trim.Klarens je iv jo; Edvard iv i vlada.Kad odu, tad broj ar i plod svog rada. |

SCENA DRUGA

London. Druga ulica.

(Unose le KRALJA HENRIJA VI uotvorenom sanduku; prate ga kaostraza PLEMII sa helebardama; zakovegom oaloena LEDI ANA.)

ANA. Spustite teret asni, spustite,Ako li moe biti da se astU sanduk ko u pokrov uvija,Dok tubalicom ja ne oalimPrerani pad Lankastra vrlogaPo obredima posmrtnim. O, tiStudeno kao kamen oblijeJednoga svetog kralja! O, ti blediPepele doma lankasterskog! O,Zaostavtino krvi kraljevske,Sada bez krvi! Nek' je doputenoDa duh prizovem tvoj, da uje plaSirote Ane, ene sina tvog,


9/139

Edvarda tvoga ubijenog, kogaObori ista ona ruka kojaI ove rane usekla je! O,Ja bespomoni melem oijuSirotih svojih izlivam u te

Prozore koji pustie da pr'neKroz njih tvoj ivot. O, nek' bude rukaProkleta ona koja iskopaTe razjapljene peine! Nek' budeProkleto srce koje imaaeZa in taj srca! Nek' je prokletaKrv koja pusti ovu krv istei!Jo crnja kob od one to je elimZmijama, paucima, abamaIli ma kojem bilo otrovnomI puzavome ivome stvorenju

Nek' stigne onog bednika to nasU bedu tvojom smr6i uvali!Imadne l' dece, ncka pobaajem,Nakazna, a pre roka, ugledajuVidelo Boje, pa da neprirodni,Odvratni njihov oblik uplaiNjihovu majku kad ih, puna nade,Videla bude, i nek' nasledealosnu sudbu oevu! I akoIkada bude enu imao,Nek' je u veu gurne nesreuNiegova smrt no mene tvoja smrtI smrt mog mladog mua. Sada pak,Sa svojim svetim tovarom, sa kojimIz crkve svetog Pavla poosmo,Krefl'te u ertsi da ga poloimoTamo u grob. A stan'te vazda kad vasUmori teret, da naricanjemOalim telo kralja Henrija.(Oni to nose le podignukoveg i krenu.)(Ulazi GLOSTER)GLOSTER. Stanite vi to trup taj nosite,I spustite ga!ANA. Kakav li to crniarobnjak dozva ovu satanuDa posveenom inu odanostiStaje na put?GLOSTER. Na tle s tim lcom, hulje,Ili u onog koji ne slua


10/139

Pretvoriti u le!PRVI VLASTELIN. Odstupite,Moj gospodaru, put otvoriteDa koveg proe.GLOSTER. Neuljudni psu!

Nalaem: stani! S prsa mi odbaciTu helebardu svoju uvis! Il' uPod noge da te bacim, tako miSvetoga Pavla, pa te, beskunie,Za ovu drskost svega izgazim.(Nosioci spuste sanduk.)ANA. ta! Drhtite? Zar svi se prepadoste?Avaj! Ne zameram vam; jer ste smrtni,A satanu ne mogu da podnesuOi u smrtnih. Uklanjaj se, grozniPosluioe pakla! Ti nad smrtnim

Njegovim telom ima vlast, al' nisiVlastan nad duom njegovom; pa zatoOdlazi!GLOSTER. Nemoj, slatka svetice,Milosra ti, da me grdi tako!ANA. Satano gadni, idi, Boga radi,Ne ometaj nas! Srenu ovu zemljuU pakao si svoj pretvorio,I vriskom punim kletve, i dubokimVapajima si ispunio nju.Mili l' se tebi da se svojim sramnimDelima sladi, pogledaj na ovajUzorni primer svoga krvolotva.O, Pogledajte, gle'te, gospodo!Henrija mrtvog rane svoja usta,Potkoruena ve, razjapljujuI lope krvlju opet. Pocrveni,O, pocrveni, guvo prljavaI bezoblina, jer iz ovih hladnihI praznih ila, gde ve krvi nema,Prisustvo tvoje cedi ovu krv:Tvoj neoveni, neprirodni inIzmamio je ovu poplavuToliko neprirodnu. O, ti, Boe,Koji si ovu krv satvorio,Njegovu smrt osveti! O, ti, zemljo,Koja si ovu krv upijala,Njegovu smrt osveti! Il' ubicuTi, nebo, munjom zgromi, il' se tiProvali, zemljo, i progutaj ga,


11/139

Onako kao to si progutalaI krv tog dragog kralja, kojeg zaklaNjegova ruka paklom voena.GLOSTER. Milosra su vama propisi,Gospoo plemenita, nepoznati,

Po kojima se dobrim vraa zlo,A blagoslovom uzvraaju kletve.ANA. Ti, huljo, ne zna zakone ni Boje,A niti ljudske; ne postoji zverU tol'koj meri svirepa da ne znaZa malo saaljenja.GLOSTER. Ali ja gaNe znam ni malo; dakle, nisam zver.ANA. O, uda! Da se otme istinaI satani sa usne!GLOSTER. udnije je

Da se ovako srde anelLO, nezemaljsko ensko savrenstvo,Budite dobri da mi dozvoliteDa operem sa sebe iscrpnoPretpostavljena ova nedela.ANA. O, muka kuna zarazo i rednjo,Izvoli biti dobar i dozvoliDa iscrpno za ova nedelaSamoga tebe prokletoga kunem,GLOSTER. Divnija no to moe re da kaeDaruj mi malo roka i strpljenjaZa izvinjenje,ANA. Tebi, gadnijiNego to srce zamisliti moe,Drugoga izvinjenja zasad nemaDo tog da stavi omu oko vrata.GLOSTER. Osudio bih sebe sama timOajnim inom.ANA. Oajanjem ti bi,Ako li dostojno se odmazdiSamome sebi, bio izvinjenZa obavljena ona nedostojnaUbistva drugih.GLOSTER. Redmo da njihPobio nisam.ANA. Redmo da ondaOni i nisu pobijeni, no suSamo tek mrtvi, ali, vraja huljo,Zaslugom tvojom.GLOSTER. Ubio ja nisam


12/139

Vaega mua.ANA. Tad je iv on, znai.GLOSTER. Ne, on je mrtav; ali EdvardovaUbila ga je ruka.ANA. Sramno lae.

Tvoj ubilaki no je MargaretaVidela gde se dimio od vreleNjegove krvi, pa si ga najednomUperio u grudi njezine,Al' su mu tvoja braa u stranuSkrenula vrak.GLOSTER. Izazvan sam bioJezikom njenim klevetnikim, kojimSvaljivala je njihovu krivicuNa moja lea nevina,ANA. Sopstvenom

Krvnikom udi izazvan si bio,Koja o drugom niem ne snevaDo li o kasapljenju. Nisi l ti zarUbio kralja?GLOSTEK Svakako.ANA. Priznaje, jee? Priznaj tad i BoguDa e za ovo zlodelo na sebeProkletstvo da navue. O, ta on jeDobar i blag i estit bio.GLOSTER. Tad jeZa nebeskoga kralja, gde je sad,Utol'ko bolje priugotovljen.ANA. On je u raju, kuda nikad tiDospeti nee.GLOSTER. Nek' mi kae hvalato sam mu tamo stii pomogao;Jer on je onde vie pristajaoNego za zemlju.ANA. Ti pak ni za gdePristao nisi do za pakao.GLOSTER. I jo za negde, ako bi vam biloPo volji da to imenujein.ANA. Zatvor.GLOSTER. Spavaonica vaa.ANA. Ravo seU sobi gde ti spava poiva,GLOSTER. Nee ni biti drukije, madam.Dokle sa vama leim.ANA. Nadam se.GLOSTER. Znam da je tako. Ali, preljupka.


13/139

Gospoo Ana, manimo se ovihSmeonih doskoica meusobnih,Pa se na malo uzdranijeVoenje razgovora vratimo:Zar nije onaj to je uzrok bio

Preranoj smrti tih Plantadeneta,I Henrija i Edvarda, za ukorKol'ko je to i sam izvrilac?ANA. Ti si i uzrok a i posledica,Nadasve anatemisana, bio.GLOSTER. Posledice je ove uzrok bilaVaa lepota, ta lepota vaato me za sna progonila da celiPobijem svet, da asak jedan samoNa vaim slatkim grudima proivim.ANA. Kada bih tako to, ljudoderu,

I pomislila, noktima bih ovim,Velim ti, tu lepotu izgrebalaS obraza svojih.GLOSTER. Ove oi ne biPodneti mogle propast te lepote;Ako bih bio ja kraj vas, vi njojNe biste vreda naneli; i ko toDragou sunce svekolikom svetuNapaja srca, tako je i sa mnomKad sam kraj nje; moj dan je, ivot moj.ANA. No crna senkom pokrila tvoj dan,A smrt tvoj ivot!GLOSTER. Nemoj samu sebeKleti, lepoto: oboje si ti.ANA. to nisam! Da se tebi osvetim.GLOSTER. Onome ko te voli svetiti seRazlog je sasvim neprirodan.ANA. OnomKoji mi ubi mua svetiti seRazlog je sasvim razuman i prav.GLOSTER. Koji te mua lii, gospoo,Pomoi ti je hteo taj da naeBoljega mua.ANA. Ne die na zemljiBolji no on.GLOSTER. O, ko te vema voliNo to je oiufl mogao, taj ivi.ANA. Zove se?GLOSTER. PlantadenetANA. On je to


14/139

GLOSTER. Isto ime nosi, al jeSutinom bolji.ANA. Gde se nalazi?GLOSTER. Ovde.(Ona ga pljune.)

Zato me pljunu?ANA. O, kamo da je, tebe radi, toSamrtni otrov!GLOSTER. S tako slatkog mestaNikada otrov nije dolazio.ANA. Nikad se otrov nije pripioUz abu vema gadnu. OdlaziS oiju mojih, jer okuie ih!GLOSTER. Moje si oi ti okuila,Gospoo divna, svojim oima.ANA. O, kamo da su one bazilisk,

Pa da ti smrt zadadu!GLOSTER. Kamo da su,Pa da odjednom umrem; jer me ivomSmru sad more; tvoje oi suIzmamile iz mojih suze slaneI obiljem su detinjskih tih kapiPosramile svoj izgled oi moje,Te oi koje suzu saaljenjaProlile nikad nisu; nisu toUinile ni kada Jork, moj otac,I Edvard zaplakae, zauvialosne Ratlendove jaukeKad mrki Kliford s hukom zavitlaSvoj ma na njega; niti kad je hrabriTvoj otac smrt mog oca opisivo,Pa grcajui, suznih oiju,Dvadeset puta zastajkivao,Te se u sviju slualaca biliObrazi mokri, ko kad drveeZalije pljusak; u ta alosnaVremena moje oi muevnePrezirale su suze mekune;Al' to to ovi jadi ne mogahuIz njih da izazovu onda, toLepota tvoja izmami iz njihI zaslepi ih plaem. Nikad nisamMolio ja ni neprijateljaNi prijatelja; nikada se nijePriuio moj jezik ljubaznojI slatkoj rei; sad pak kad je izgled


15/139

Preda mnom vaskrsao da lepotuDobijem tvoju kao nagradu,Gordo mi srce moli, a moj jezikOdvezao se, srcem obodren.(Ona ga gleda prezrivo.)

Takvom prezrenju ne pouavajUsnicu svoju, gospoo, jer onaZa ljubljenje je stvorena, a neZa takvo podrugivanje. I akoOsvetoljublje srca tvoga nijeKadro da prata, no, tad evo tiZailjen ovaj ma, pa, svia l ti se,U moje grudi odane ga zarij,Te pusti na slobodu duu kojaOboava te; ja ih otkrivamZa smrtni udar taj i ponizno,

Na kolenima, molim te za smrt.(Otkrije grudi; ona upre unjih njegov ma.)Ne zastaj, ne; jer kralja HenrijaUbio ja sam; al je izazvalaLepota tvoja mene, No, ta eka?Ja zarih ma u mladog Edvarda;(Ona ponovo uperi ma u njegove grudiAl' nebeski me lik tvoj podstakao.(Ona ispusti ma.)Il' digni ma, il' mene podigni!ANA. Ustani, dvolinie. Ma kolikoDa elim tvoju smrt, ja nisam voljnaDa te u nju ja sama otpravim.GLOSTER. Naloi tad da ubijem se sam,I ja u to izvesti.ANA. Ve naloih.GLOSTER. U gnevu to je bilo: reci opet,I, im ti padne re, ta ista rukaKoja ti jednu ljubav ubilaIz ljubavi spram tebe, ista taUbie ruka, s ljubavi spram tebe,I drugu tvoju, kudikamo vieOdanu ljubav: bie sukrivacTi i za jednu i za drugu smrt.ANA, Kad bih ti znala srce!GLOSTER. Odslikava ga jezik.ANA. Oboje lano je moda.GLOSTEK Tad nije poten niko.ANA. Lepo, uvucite ma.


16/139

GLOSTER. Kaite: sklopljen je mir?ANA. Saznae potom to.GLOSTER. Smem li tad da se nadam?ANA. Sve ivo tako ini.GLOSTER. Stav'te na prst taj prsten.

ANA. Primiti ne znai dati.(Stavi prsten na prst)GLOSTER. Ko to moj prsten obvija tvoj prstTako i tvoje sputale su grudiSiroto moje srce; obojePonesi: oboje ti pripada;I ako jadni odani tvoj slugaBar jednu ljubav isprosi iz tvojeMilosne ruke, njegovu e sreuZa sva vremena da zapeati.ANA. A ta to?

GLOSTER. Ovaj pothvat alosniDa prepustite onom koji imaZa ucveljenost veih razloga,A vi da ovog asa kreneteU Krozbi, gde u videti se s vamaSa dunom panjom, poto sveanoU manastiru ertsi sahranimTog plemenitog kralja, kropeiSuzama pokajnikim njegov grob.Iz raznih tajnih razloga vas molimDa mi to uinite.ANA. Od svega srca; a i vrlo volimto vidim da se kajete toliko.Poite sa mnom, Tresele i Barkli.GLOSTER Poelite mi zbogom.ANA. To je vieNo to zasluiste; al poto ste miPouku dali kako da vam laskam,Pretpostavite da vam rekoh zbogom.(Odlaze LEDIANA,TRESEL i BARKLI.)GLOSTER. Ponesite sad koveg, gospodo.VLASTELIN. U ertsi, plemenitigospodaru?GLOSTER. Ne, ve u karmelitski manastir,I ekajte dok tamo ne doem.(Odu svi sem GLOSTERA)Je l ikad ko s ovakvim nastrojenjemProsio enu? Da li ikad enuOsvoji ko u takvom nastrojenju?Hou da imam nju, aF nee dugo


17/139

U mene da se skrasL ta, da ja,Koji joj ubih mua, ubih oca,Nje se dokopam, kad je vihor mrnjeU njenom srcu besneo, i kletveS usana njenih sletale, a oi

Pune joj suza bile, dok uz njuKrvavi svedok njene mrnje bee;Kad su i ove prepreke, i Bog,I njena savest protiv mene bili,A nieg osim sutog avolaI licemernih mojih pogleda;, Da mi podri prosidbu - pa ipak,Na kartu: ili ceo svet il' nita,Da zadobijem nju i osvojim!Ha!Da li je ve tog hrabrog kneevia,

Edvarda, mua svog, zaboravila,Koga probodoh pre tri meseca,Ponesen gnevom, u Tjuksberiju?Prostrani svet e muno ikad datiLjubaznijcg gospodina i draeg,oveka koga sazda prirodaKada je bila najizdanija,Mladoga, hrabrog, umnog i, bez spora,Sa neim zbilja kraljevskim u sebi.Pa da se ona snishodi i spustiDo mene pogled svoj, do mene kojiTom kneeviu divnome podrubihPupoljak zlatni te uinih njuUdovicom u tunoj postelji?Do mene koji nisam dorastaoEdvardu ni do pojasa? Do meneOvako hromog i unakaenog?Al dajem svoje vojvodstvo za jedanProsjaki gro da pogreno o sebiSve vreme sudim: ona, due mi,Nalazi, mada ja to nisam kadar,Da zaudo sam zgodan. MorauU troak da se dam i ogledalceNabavim neko; a i dvadesetak,Ili i dvaput toliko krojaaDa smiljaju za moje telo krojKoji e da ga krasi najbolje:Poto polako ulazim u voljuSamome sebi, hou da podrim,Uz neto troka, takvo nastrojenja


18/139

Ali da tutnem ponajpre u grobDrugara onog, pa se onda dragojJadikujui vratim. Ti pak, sunce,Prosijaj, te da, dok ogledaloNe kupim, gledam sen svoju jo malch

(Ode.)


19/139

SCENA TREA

London. Odaja u dvoru.

(Ulaze KRALJICA ELIZABETA, LOR0RIVERS i LORD OREJ.)

RIVERS. Gospoo, strpite se: nema sumnjeDa e se zdravlje preanje da vratiNjegovom velianstvu ubrzo.GREJ. Zato to vama teko pada to,Njemu je gore: svladajte svoj bol,Tako vam Boga, pa obodravajteNjegovu milost ivom, vedrom reju.ELIZABETA. Umre li, ta me eka?GREJ. Nita zlo,Osim gubitak takvog gospodara.ELIZABETA. Gubitak takvog gospodara nosiSva zla u sebi.GREJ. Boji blagoslovU dobrom svome sinu imate,Koji e biti vaa utehaKad ode on.ELIZABETA. O, mlad je jo moj sin,Nepunoletan, a za starateljaDoi e njemu Riard Gloster, kojiNit' mene nit' ijednog od vas voli.GREJ. Je l' imenovan on za staratelja?ELIZABETA. Odreen jeste, ne i imenovan:Al tako mora biti, strada 1' kralj.(Ulaze BAKINGEM i STENLI)GREJ. Evo gospodin Stenli dolaziSa Bakingenrom.BAKINGEM. Svako dobro elimKraljevkoj vaoj milosti.STENLI. Nek' GospodPodari vaem velianstvu opetVedrinu staru.ELIZABETA. Teko da e reiGrofica Rimond amin, dragi mojGospodin-Stenli, ovoj duevnojMolitvi vaoj. Ali ipak, Stenli,Ma kol'ko da je ona ena vaa,I ne mari me, ja vas, dragi lorde,To uvereni budite, ne mrzimZbog bezonosti njene ohole.


20/139

STENLI. Molim vas il' da zlobnim potvoramaOnih to lano nju optuujuNe verujete, ili, ako jeOptuivana s pravom, da imatePrizrenja prema njenoj slabosti,

Koja, ja drim, potie od njeneBolesne udljivosti, ne od zlobe.ELIZABETA. Jeste ii danas kralja videli,Gospodin-Stenli?STENLI. Sad ba s poseteNjegovom velianstvu dolazimoVojvoda Bakingem i ja.ELIZABETA. A kakoSa izgledima stoji, gospodo,Za ozdravljenje njegovo?BAKINGEM. Pa ima,

Gospoo, nade puno; vrlo vedroNjegova milost govori.ELIZABETA. Nek' GospodZdravlje mu da! Govorili ste s njim?BAKINGEM. Da, gospoo: izrazio je eljuDa vojvodu od Glostera sa vaomPomiri braom, a da ove, opet,S vrhovnim nastojnikom izmiri;I poslao je nalog da pred njegaIziu svi.ELIZABETA. O, kamo da se sveUredi dobro! Samo nikad neeDo toga doi. Naa srea je,Bojim se, dola do vrhunca svog.(Ulaze GLOSTER, HASTINGSi DORSET.)GLOSTER. Nepravdu meni ine; ja to neuDalje da trpim: ko su ti to kraljuPodnose albe da sam, zaboga,Surov i da ih mrzim? Kralja tiPremalo vole, svetoga mi Pavla,Koji mu pune ui tim i takvimPronoenjima smutljivakim. Stogato uljudno da govorim ne umem,Nit' znam da laskam, da podvaljujem,Da se na ljude smekam, da ih gladim,Da puzim, da se presamiujemPo uljudnosti majmunskoj, ko Francuz,Valja da budem smatran pakosnimNeprijateljem. Pa zar ne moe


21/139

Da ivi ovek iskren, koji nemaNikakvo zlo na umu, nego moraDa klevetama bude kaljanoNa ovaj nain to prostodunoIstinoljublje njegovo od strane

Svilenih ulizica podmuklih?GREJ. Kome se to od sviju to su ovdeObraa vaa milost?GLOSTER. Tebi, kojiNema ni asti niti milosti.Kad te uvredih? kada ti nanesohNekakvo zlo? Il' tebi? Ili tebi?Ili ma kom iz vaeg tabora?Kuga vas sve pomorila od reda!Njegovo velianstvo - koga Bogtitio bolje no to vi elite -

Jedva da moe jedan cigli trenDa odahne na miru a da njegaalbama niskim ne uznemirite.ELIZABETA. Vi ste tu stvar, moj dragi devereGlostere, krivo shvatili. Jer kralj jePo vladarskome nahoenju svom,A ne na kakav tui podsticaj,Slutei, valjda, da u dui svojojGajite mrnju, koju ve i vaiPostupci protiv mene, moje deceI brae moje ispoljavaju,Poruio po vas, da ispitaUzroke vae zlovolje, te oveUkloni onda.GLOSTER. Ne znam ta da kaem.Iskvario se ovaj svet tolikoDa cari grabi tamo plen gde ne smeOrao ni da sleti. Budui jeDobio plemstvo svaki gejak, to jeI mnogi plemi gejak postao.ELIZABETA. De, de, ve znamo ta vi mislite,Glostere, dragi devere; vi zavistGajite to smo uspeli se jaI moji prijatelji; nek' bi daoBog da nam nikad vi ne ustrebateU nevolji.GLOSTER. Meutim, Bog je daoDa smo mi sad u nevolji zbog vas;Jer to je vae maslo to je brat naU zatvor pao, to u nemilost


22/139

Dospeo ja sam, to se s preziromPostupa prema plemstvu, jer se dajuUnapreenja krupna svakog danaDa bi se plemstvom krunisali oniKoji do jue nisu vredeli

Ni prebijene krune.ELIZABETA. Tako miOnoga to do ovog, punog briga,Vrha me die iz dotadanjeSree u kojoj sam uivala,Ja protiv vojvode od KlarensaNikada nisam podstrekavalaNjegovo velianstvo, ve sam uvekOzbiljan njegov bila branilacI molila za njega. Sramotno me,Gospodine, vi time vreate

to me u ova podozrenja gadnaNeistinito uvlaite.GLOSTER. VamaPorei nije teko da su biliPrilikom nedavnoga hapenjaMog brata, vojvode od Klarensa,I vai prsti u to umeani.RIVERS. Nije, gospodine, jer -GLOSTER. Pa nije! Ko, gospodin-Riverse,Ne bi to znao? A jo manje bi jojNo da porie to, gospodine,Tealo da vam isposluje kakvoUnapreenje lepo, pa da poslePorie da je umeana tuNjezina ruka, te da asti ovePripie vaim zaslugama krupnim.ta je njoj teko? Bogme, mogla je -RIVERS. ta je to, bogme, mogla?GLOSTER. Eto, bogme,Mogla je da se uda - no! - za kralja,Za momka i za lepoga mladia.Vaa se baba gore udala.ELIZAB.: Odve sam dugo, lorde Glostere,Trpela vae grube prekoreI vaa jetka ruganja, i ja u,Tako mi Boga, da upoznam kraljaSa ovim prostakim ismevanjimaKoja sam esto morala da snosim.I radije bih kakva seoskaSluavka bila nego li da budem


23/139

Kraljica mona, a da me ovakoPreziru, mrze, nasru na mene.Malo mi prua radosti to nosimEnglesku krunu kao kraljica.(Ulazi KRALJICA MARGARETA,

ostajui u pozadini.)MARGARETA (za sebe). I, Boe, daj da -usrdno te molim -Sve manje bude i to malo. MeniPripada ast i rang i presto tvoj.GLOSTER. ta! Pretite da kralju kaete?Kaite i ne skomraite: jer uto rekoh, ujte, priznati i kralju:Ne marim da u Tauer me polju.Vreme je da se govori: jer ve seZaboravile moje zasluge.

MARGARETA (za sebe). Satano, bei!Seam ih se dobro:Henrija, mua mog, si ubioU Taueru, a u TjuksberijuSmako mog jadnog sina Edvarda.GLOSTER. Pre nego to se vi zakraljiisteI zakralji va mu, ja beh u krupnomNjegovom poslu Mjuse koje tegli,I ohole mu trebih dumane,I nagradama beh iroke rukeZa prijatelje njegove, i lihSopstvenu krv da krunu podarimNjegovoj krvi.MARGARETA. Jeste, a i krvBeskrajno bolju nego to je krvNjegova ili tvoja.GLOSTER. Dok ste viI mu va Grej za sve to vreme biliU lankasterskog doma taboru;Vi isto tako, Riverse. Zar nijeVa mu u vojsci MargaretinojKod Sent-Olbensa pogubljen? Dozvol'te,Za sluaj da ste to zaboravili,Da vam dozovem u pamet ta beste,A ta ste sad; a s tim i ta sam jaI bio a i ta sam.MARGARETA. ZlikovakaHulja si bio, a i ostao.GLOSTER. Jadni je Klarens tasta, Vorika,Napustio i prekrio re -


24/139

to njemu neka Hristos oprosti -MARGARETA. Osvetio to Bog!GLOSTER. Da boj u Edvardovom taboruBije za krunu, a za nagraduPada u zatvor. Kamo da mi Bog

Kameno srce Edvardovo dade,A njemu meko, samilosno moje!Za ovaj svet sam ja i suvieBudalast kao dete. -MARGARETA (za sebe). S ovog svetaU pakao se tornjaj, stid te bilo,Onde je tvoje carstvo, due zllRIVERS. Mi smo u one uzburkane dane,Koje vi spominjete da bisteObeleili nas ko protivnike,Bili, gospodin-Glostere, uz svoga

Zakonskog kralja, svoga gospodara,A tako bismo bili i uz vasKad biste kralj na biliGLOSTER. Kad bih bio!Torbar bih bio pre. Daleko bilaOd srca mog i pomisao takva!ELIZABETA. Isto toliko malo radosti,Gospodine, koliko zamiljateDa bi vam, da ste ove zemlje kralj,U deo pala, isto tol'ko maloRadosti i u meni zamisliteto sam u ovoj zemlji kraljica.MARGARETA. Isto toliko malo radostiKraljica ove zemlje osea,Jer ja sam ta, a radost ne znam ta je.Ne mogu vie da se strpim.(Stupi napred.)ujte,Vi zavaeni gusari, to plenOd mene oerupan deliteI guate se oko njega! KoMe vama ne zacepti kad me spazi?Ako pred mnome kao podaniciNe priklanjate glave zato to samKraljica vaa, bar da preda mnom,Koju ste svrgli s prestola, drhtiteKo buntovnici! Ne okrei glavu,Visokorodna huljo ti!GLOSTER. ta traiNa moje oi ovde, zbaburana


25/139

Vetice gadna?MARGARETA. Da ti izreamSve ono to si satro; dokle toNe isposlujem, nee mi otii.GLOSTER. Zar nisi, a po cenu ive glave,

Poslata u progonstvo?MARGARETA. Jesam; al' jeProgonstvo vie zadalo mi mukaNo to bi muka smrt mi zadalaU zaviaju. Duguje mi tiMua i sina; ti, pak, kraljevinu;A svi vi potinjenost podaniku.Po pravu teka tuga srca mogPripada vama, dok su zadovoljstva,Koja na silu preoteste mi,Batina moja.

GLOSTER. Prokleo je tebeMoj plemeniti otac kada siJunako elo okrunila njemuKartonskom krunom, a iz oiju muIzmamila zajedanjima svojimPotoke suza, pa, da brie njih,Vojvodi dala krpu natopljenuNevinom krvlju divnog Ratlanda;I te su kletve, baene na tebeIz ogorene due njegove,Pale na tebe sve, te nismo miKaznili tvoje delo krvavoVe Gospod Bog.ELIZABETA. Toliko prav je BogDa nevinima pravdu udeli.HASTINGS. O, nije bilo nieg gadnijegaNo ubiti to dete, a i nitaBezdunije se nije zapamtilo.RIVERS. Na tu su vest i sami tiraniProlili suze.DORSET. Nema toga kojiOsvetu ovog dela ne proree.BAKING.: Nortamberland je, tome prisutan,Prolio suze gledajui to.MARG.: ta je? Dok nisam dola reali steSpremni da jedan guate se s drugim,A sad ste svi na mene mrnjom svojomOkomili se? Pretee li tol'koNa nebu strano kletva JorkovaDa su i smrt mog dragog Edvarda,


26/139

I Henrijeva smrt, i otimanjeNjihove krune kraljevske, i mojeProgonstvo puno jada - da je sve toOdmazda tek za namor-derle to?Mogu li kletve oblak da proseku

Pa da na nebo dospu? E, pa onda,Oblaci tupi, put otvoriteKletvama mojim odmah izreenim.Neka, ukol'ko ne smakne ga rat,Umre va kralj od neuzdrljivosti,Ko to je, da se on doepa krune,Ubijen na kralj. Neka sin tvoj Edvard,Sadanji princ od Velsa, isto kaoI moj sin Edvard, bivi princ od Velsa,Umre u cvetu svoje mladosti,I isto tako nasiljem pre roka.

A ti i sama, kraljice, nadiviDane svog slavlja, kao to ih bednaNadiveh ja, to bejah kraljica.I nek' poivi dugo, da bi moglaZa izgubljenim porodom da cvili.I gledaj drugu, ko i ja sad tebe,Kako se kiti tvojim pravima,Ko to si ti u moja zasela.Nek' umiranje srenih tvojih danaPotraje dugo pre tvog umiranja,I umri posle mnogih, nedoglednihasova jada niti kao matiNiti ko ena neija, nit' kaoKraljica zemlje engleske! A viPrisutni beste, Riverse, i vi,Dorsete, beste, a i ti si, lordeHastingse bio kad su noevimaKrvavim sina mog probadali,Pa molim Boga da od vas nijedanPrirodnu starost ne doivi, negoDa ga odnese neka nenadnaZlosrena kob.GLOSTER. Ne bacaj vradbine!Preseci, mrska, tura vetice!MARG.: A ti na red da ne doe? O, staniI uj me, pseto. Ako takva umaU zalihama nebeskim postojiKoja je crnja jo od onih kojeJa mogu da poelim da se srueNa tvoje teme - o, nek' prieka


27/139

Dokle ti gresi budu sazreli,Pa tada gnev nek' tresne svoj po tebiKoji sirotom svetu muti mir!Savesti crv ti vazda duu grizo!Sumnjii za izdajstvo prijatelje

Dogod si iv, a izdajice suteZa prijatelje smatraj najdrae.Nek' oko smrtno ne sklopi ti sanSem kad, za snova stranih, pakaoDavola groznih raspinje te strahom!Ti to si kao pakla sin i kaoPrirode rob roenjem igosan!Ti to si mrlja sramna bremenitojUtrobi svoje majke! Gnusni tiIzdane iz rebara oca svog!Paavro asti! Grozna -

GLOSTER. Margareta!MARGARETA. Riarde!GLOSTER. Ha?MARGARETA. Pozivala te nisam.GLOSTER. Onda ti hvala, jer sam mislioDa si mi dobacivala sve teNazive une.MARGARETA. Pa i jesam; samoOdgovor nisam oekivala.No pusti me da kletve dokrajim.GLOST.: Dokrajih ja njih; rekoh: Margareta.ELIZABETA. Tako je kletva s vaih usanaPala na vas.MARGARETA. O, namolovanaKraljice bedna, jalovi i prazniPrivide mpje sree! eeraSipa na kuljavog tog pauka,ija se kobna mrea oko tebeObvila ve. O, ludo, ludo! BrusiOtricu noa da se njim posee.Al' dan e doi kad e da zaeliDa ti priteem u pomo da kuneTog otrovnoga apca grbavog.HASTINGS. Okonaj svoje kletve sumanuteI laljiva proricanja o zlu,Dok ne iscrpe, a na svoju tetu,Strpljenje nae.MARGARETA. Vi ste, stid vas budi,Iscrpli moje.RIVERS. Dobro bi vam bilo


28/139

Da nauite ta je dunost vaa.MARG.: Da bi mi dpbro bilo, valjalo biDa svi vi svoju dunost prema meniIspunjavate. Kraljica da budemNauite me, i nauite

Da podanid budete; tek toMeni bi dobro bilo; elem, toj seDunosti sami vi priuite.DORSET. Sa njom ne raspravljajte: enula je.MARGARETA. Neuljueni vi ste, markie,Te pisnuli da niste! Jedva da jeU teaju va in, tek iskovan.0, kad bi vae tek steeno plemstvoMoglo da zna i ceni ta to znaiIzgubiti ga, pa u bedi biti!Koji visoko stoje, ti su mnogom

Vihoru izloeni da ih vitla,A padnu l', crep ne ostane na crepu.GLOSTER. Bogami, valjan savet: markie,Utuvite, utuvite ga!DORSET. On seKol'ko na mene tol'ko i na vasOdnosi, gospodaru.GLOSTER. I jo vie;Samo sam ja roenjem tol'ko visokDa soj na gnezdo navrh kedra svija,Pa se sa vetrom igra, a na sunceS prezirom gleda.MARGARETA. I zasenuje ga,Avaj i avaj! Svedok je moj sin,Kojega sada smrt zasenuje,I ije zrake, koji su dalekoBletali sjajem, oblak mrnje tvojeObavi venom tminom: va je sojU gnezdu naeg soja gnezdo svio:0, Boe, koji gleda ovo, nemojDa trpi to! I kao to je biloU krvi dobijeno, neka takoI izgubljeno budelBAKINGEM. O, uutiOd stida, ako ne od samilosti!MARGARETA. Ne itite odmene niti stidaNit' samilosti: vi ste prema meniBezduni bili, sve ste moje nadeIskasapili bestidno, i stogaMilosre je moje osveta,


29/139

A stid moj ivot, i u tome stiduNek' vazda ivi moje tuge bes.BAKINGEM. Dosta ve, dosta.MARG.: O, Bakingeme, duo kneevska,Poljubiu ti ruku kao znak

Za savez i za prijateljstvo s tobom:Cvalo ti sve, i tebi i tvom domu!Pokapan skut tvoj krvlju naom nijeNiti si meta mojih kletvi ti.BAKINGEM. Niti je iko ovde, poto kletveNikada usnu i ne prelazeOnoga koji alje ih u vazduh.MARG.: A ja ba mislim da do neba stiuPa tamo bude Gospoda iz mirnogI slatkog sna. O, Bakingeme, uj,Od onog psa se dobro pripazi:

Jer, gle! kad mae repom, ujeda;A ujede li, otrovni mu zubPodljuti ranu smrtno: kloni ga se,S njim posla nemaj; jer su pakaoI greh i smrt obeleili njegaI svi ga njini prislunici dvore.GLOST.: ta vam to ree, lorde Bakingeme?BAKINGEM. Nita, moj milostivi gospodaru,Na ta bih glave osvrtao.MARGARETA. ta!Podsmeva mi se za moj dobri savet,I satani od kojeg ti se, rekoh,uvati valja, ide niz dlaku?O, priseti se toga onog danaKada ti samo srce bude bolParao tugom, i tad reci: pravoProrekla mi je jadna Margareta.Svaki od vas nek' ivi progonjenNjegovom mrnjom; on, meutim, vaom;A svi vi skupa mrnjom Boijom.(Odlazi.)HASTINGS. Dizala mi se kosa, sluajuiNjezine kletve.RIVERS. Meni isto tako.Ne shvatam prosto to je na slobodLGLOSTER. Ne zameram joj: na ao je mnogo,Majke mi Boje, uinjeno njoj.Za ono to na deo pada moj,A to joj ja nanesoh, kajem se.ELIZABETA. Natrunila joj nita nisam ja,


30/139

Kol'ko se seam.GLOSTER. Al' je korist svaOd nanesenih njojzi uvredaPripala vama. Odve vatren behDa inim dobro nekom to je sad

I odve hladan da se toga sea.A, Boe, to se tie Klarensa,Njemu je dug valjano uzvraen;Besplatan tov je njemu dodeljenZa trud i muke. Bog nek' oprostiOnima koji to sakrivie.RIVERS. Hrianski to je moliti za oneKoji nam ine zlo: vrlina to je.GLOSTER. Tako ja vazda inim.(Za sebe.)Znam ta radim;

Jer da sam kleo, sam bih sebe kleo.(Ulozi KEJTSBI.)KEJTSBI. Njegovo velianstvo, gospoo,Zove vas sebi; a i vau milost,A, plemenita gospodo, i vas.ELIZABETA. Dolazim, KejtsbL Hoete l' i vi,Gospodo, sa mnom?RIVERS. Vau milost emoDa ispratimo.(Odlaze svi sem Glostera.)GLOSTER. Ja inim zlo, a prvi nadam viku.Ja sam navedem da se izlijuPodmukla nepoinstva, pa na druge,Teko ih teretei, ova svalim.Klarensa ja u tminu, zapravo,Otposlao sam, a oplakujem gaPred ovicama tupim tim, naime:Stenlijem, Bakingemom, Hastingsom;I kaem im da kraljica sa svojimSaveznicima kralja podbadaProtivu moga brata, vojvode,A oni ovo veruju; i pri tomBruse me da se Greju, RiversuI Vonu svetim; no ja uzdahnem,Pa, prema jednoj rei biblijskoj,Odvraam kako Bog nareujeDa dobrim valja da se vraa zlo:I tako ja u prnje koje krademIz Svetog pisma svoj nitkovluk goliZaodenem, pa svetac izgledam


31/139

Onda kad igram sutog satanu.(Ulaze DVE UBICE.)No mir! Delata mojih evo. No,Kako ste, moji smeli, odluni,Hrabri drugari? Jeste l' naumni

Da obavite ono?PRVI UBICA. Naumni smo,Moj gospodaru; pa sad dolazimoPo ovlaenje, kako bi nas tamoPustili gde je on.GLOSTER. Ba dobro ste seSetili toga; tu mi je.(Daje im ovlaenje.)Kad budeStvar obavljena, vi navratiteU Krozbi. Ali svrite na preac,

Sa surovou, i na njegove seNe osvrite molbe, jer je KlarensGovornik vet, pa moe, sluate l' ga,Da vaa srca gane saaljenjem.PRVI UBICA. Ih, gospodaru! Ne idemo tamoDa toroemo; koji trtlja, tajPosluje slabo; ne sumnjajte da eU nas da rade ruke, jezik ne.GLOSTER. Kremen iz vaeg oka vatru kreeGde u budala suze vrcaju;Sviate mi se, momci. Smesta poslaPrihvatajte se! Haj'te, svravajte!PRVI UBICA. A da ta, plemeniti gospodaru.(Izlaze.)

SCENA ETVRTA

London. Tauer.

(Ulaze KLARENS i BREKENBERI.)

BREKENBERI. to su u vae milosti ovakoSmraene oi danas?KLARENS. Kukavnu samProveo no, no punu stranih snovaI nakaradnih vienja, te takvuJo jednu no ja, tako ne bioHrianin dobar, ne bih proveo,


32/139

Pa da bih znao njome kupitiBlaenih dana itav jedan svet,Toliko strani behu ti trenuci.BREKENBERI. A ta ste sntti to, gospodine?Molim vas, recite mi.

KLARENS. Usnih da samIz Tauera utekao, pa seNa neki ukrcao brod, da njimZaplovim put Burgundije, a sa mnomI brat moj, Gloster, kao, putuje,Koji me iz kabine izmamia proetamo palubom; i s njePosmatrali smo kao EngleskuI hiljadama tekih trenutakaNabrajali iz prolih ratovaIzmeu Jorka i Lankastera,

A koji se odnosili na nas.I kako smo koraali po poduPalube to se ljuljala estoko,Gloster se, kao, okliznu, i tadaMene, kad htedoh da mu pomognem,Gurnu pri padu preko ogradeU mora uzvitlane klobuke.O, Boe! kakva muka, kao, beeUdaviti se! Kako je u mojimUima strano voda rikala!Vienja kakva smrti odvratneU oima se mojim vitlahu!inilo mi se ko da hiljadamaOd brodoloma olupiira vidim,Hiljade ljudi koje ribe deru;Velike kotve, klinove od zlata,Bisera hrpe, basnoslovno skupoKamenje drago, nakit neocenjiv,Pa razbacano sve na morskom dnu.U lobanjama mrtvakim se totaOd toga nalazilo, a u duplje,Gde nekad oi behu, sad se biloUvuklo, ko da oima se ruga,Kamenje drago puno odblesakaDa blatnjavome dnu u ponoruUlagige se, a da s podsmehomGleda na mrtve kosti koje leeOkolo razbacane.BREKENBERL Zar ste naliU smrtnom asu tol'ko dokolice


33/139

Da uoite svekolike ovePonora tajne?KLARENS. Jesam, ini mi se,I esto sam se strano upinjaoDa duu svoju ispustim; al' nju je

Zavidljiv talas vazda ustavljaoI putao je nije da poletiTe da u prazni, stalno pokretniProstrani vazduh dospe; ve je njuGuio u mom telu zadihanom.Koje se upinjalo da u moreIzbljige i\ju, pa htede prsnuti.BREKENBERI. Al zar se ne probudiste u timMukama smrtnim?KLARENS. Ne, ne, san se mojProduio i posle mog ivota;

0, tad tek poe due moje bura!Ja, kao, predoh onu setnu rekuS amdijom onim mrgodnim o kojemPesnici piu, pa u carstvo dospehVeite noi. Tuinku mi duuPozdravi onde prvo slavni Vorik,Veliki tast moj; on mi glasno viknu:"Kakvu e kaznu mrano ovo carstvoKlarensu verolomnom da izreeZa pogaenu re?" Pa nestade.Tad minu pokraj mene senka jednaAnelu slina, ija kosa plavaBejae krvlju pokropljena; glasnoKriknu i ona: "Stigao je Klarens,Laljiv, prevrtljiv verolomac Klarens,Koji me maem probode u bojuKod Tjuksberija; - uhvatite gaI stavite na muke, furije!"Na to se, kao, stvori oko meneLegija cela gadnih avola,Pa mi u ui zaurla s tolikoUasne dreke da sam, ceptei,Probudio se od tog urlanja,I dugo potom nisam bio kadarNe verovati da u paklu ne beh,Toliko straan utisak na meneOstavi san moj.BREKENBERL Nije, gospodaru,Nikakvo udo to vas zastraio;I mene, kanda, hvata strah dok to


34/139

to kazujete sluam.KLARENS. Sve sam to,O Brekenberi, to sad svedoiProtivu moje due inioZa Edvardovu ljubav; i sad, gle

Kako mi za to uzvraa. O, Boe,Ako te moje molitve dubokeOdljutiti ne mogu, no si voljanDa mi se sveti za zloinstva moja,Izlij svoj gnev na meni samome:Potedi moju enu nevinuI moju jadnu decu. - OstaniJo malo pokraj mene, molim te,uvaru dobri; oteala jeU mene dua, sna mi srce elLBREKENB.: Dakako, gospodaru. Bog nek' da

Milosti vaoj dobar poinak.(KLARENS zaspi.)Ne haje briga kad je emu vreme,Ne tie je se kad je as za odmor;Pretvara ona no u svitanje,Podne u no. Svu slavu kneeviU titulama svojim imaju,To im je ast za teret duevni.Umesto onog to se zamilja,A to im nije dato osetiti,esto je njima osetiti datoSvet briga bez i asa poinka:Pa tako izme onih s titulamaI onih sitnih razlika je svaU tome kol'ko svet o njima zna.(Ulaze DVE UBICE.)PRVI UBICA. Hej, ko je tu?BREKEN.: ta hoe, bratac? Kako doe amo?P. UBICA.Hteo bih da govorim s Kiarensom,a doao sam amo na svoje dve noge.BREKENBERI. ta? Tol'ko svega?DRUGI UBICA. Bolje je tako nego gnjavitL-Pokai ovlaenje, pa zaveL(Pruaju BREKENBERIJU svitaki on ita.)BREKEN.: Ovde se meni nalae da predamVojvodu plemenitog KlarensaU vae ruke: neu da eprkamNa ta se time cilja, jer ne elimDa u tom to se cilja budem sukriv.


35/139

Vojvoda, evo, spava tu, a evoI kljueva. Ja kralju odlazim,Pa u ga obavestiti da vamaUstupio sam ovim slubu svoju.PRVI UBICA. Moete, gospodine; to vam je

pametno: zbogom poli.(BREKENBERI odlazi.)DRUGI UBICA. Pa hoemo li da ga probura-zimo dok spava?PRVI UBICA. Ne; rei e, kad se probudi, daje to bio kukaviluk.DRUGI UBICA. Kad se probudi! Pa, budalo,on ti se nee probuditi do stranoga suda.PRVI UBICA. Pa rei e tada da smo ga pro-burazili u snu.DR. UBICA. Potezanje te rei "strani sud"

porodilo je u meni neku vrstu grie savesti.PRVI UBICA. ta je! Uplaio si se?DRUGI UBICA. Nisam se uplaio da ga ubi-jem, poto mi je za to avo dao ovlaenje;nego se bojim da ne budem proklet to samga ubio, jer od toga me ovlaenje ne moeda odbranLPRVI UBICA. Mislio sam da si se odluio.D. UBICA. I jesam; da ga ostavim u ivotu.PRVI UBICA. Vratiu se vojvodi od Glostera,pa u mu to rei.DRUGI UBICA. Nemoj, molim te, priekajmalo: uzdam se da e se ovo moje pobonoraspoloenje promeniti; obino me je dralosamo koliko bi neko izbrojao do dvadespt.PRVI UBICA. Kako se sad osea?DRUGI UBICA. Jo na dnu mene ima netonataloene savesti.PRVI UBICA. Seti se nagrade koja nas ekakad obavimo posao.DRUGI UBICA. Boga mu! ima da umre: za-boravio sam nagradu.PRVI UBICA. Gde ti je sad savest?DRUGI UBICA. U kesi vojvode od Glostera.PRVI UBICA. Te, dakle, kad on odrei kesuda nam da nagradu, tvoja savest e da otperja.DRUGI UBICA. Vrlo vano! Nek' se gubi:ma-lo ko e je, moda i niko, pustiti pod krov.PRVI UBICA. A ako ti se opet vrati?DRUGI UBICA. Neu da imam nita pomea-


36/139

no s njom; ona oveka ini kukavicom; nemoe da ukrade a da te ona ne optui; nemoe da opsuje a da te ona ne drmne da setrgne; ne moe da spava sa susedovomenom a da te ona ne oda: ona ti je neki

srameljiv duh koji sav pocrveni od stida, idie bunu u oveijim grudima; ona te do grlanakljuka preprekama; jednom me je navelada vratim kesu zlata koju sam naao; komese ona useli u duu, uini ga prosjakom; njusu izbacili iz svih gradova i varoi kao netoopasno; i svak ko je nameran da dobro ivinastoji to bolje moe da se oslanja na sebe ida ivi bez savestLPRVI UBICA. Boga mu! Ba sad mi se nad-nela nad vrat, pa me nagovara da ne ubijem

vojvodu.DRUGI UBICA. Zak\juaj dobro toga avola,i ne veruj mu: on bi da se uunja u tebe da bite samo natentao da uzdie.PRVI UBICA. Ih, pojak sam ja: nadbiti meon nije kadar.D. UBICA. Govori kao momina koja pazi nasvoj ugled. No, hoemo li da zasuemo rukave?PRVI UBICA. Klepni ga po tintari balakomsvog maa, pa da ga odvuemo u susednuodaju i strpamo u bavu sa malvas\jom.DRUGI UBICA. O, izvrsno si se dosetio! Dase napravi moa od njega.PRVI UBICA. ut'! Budi se.DRUGI UBICA. Tresni ga!PRVI UBICA. Ne, da popriamo s njim.KLARENS. uvaru, gde si? Daj mi pehar vina.PRVI UBICA. Ovaj as ete imati na pretekvina, gospodaru.KLARENS. Za ime Boje, ko si ti?PRVI UBICA. ovek kao i vi.KLARENS. Ali, ko ja, rod kralju nisi ti.PRVI UBICA. A ni vi kralju odani ko mi.KLARENS. Grmi ti glas, a pogled tvoj je blag.P. UBICA. Pogled je moj, a grmi kraljev glas.KLARENS. Mrano li, kobno zvui pogled tvoj;Oi mi vae prete. to ste bledi?I ko vas posla? to ste doli amo?OBE UBICE. Da, da, da -KLARENS. Da ub|jete mene?


37/139

OBE UBICE. Jeste, jeste.KLARENS. Jedva ste srca imali da meniKaete to; pa stoga neeteImati srca da to uinite.ime vas to uvredih, prijatelji?

PRVI UBICA. Uvredili vi niste nas ve kralja.KLARENS. Ja u se opet s njpn da pomirim.D. UBICA. Nikada; no se spremite za smrt.KLARENS. Zar su me svima l,udima na svetuIzbrali vas da poljete u smrtNevinu duu? Sta sam skrivio?Dokazi gde su za krivicu moju?Koja to zakonita porotaPotvrujui sud svoj podneseNamrgoenom sudiji? Il' koIzree gorku presudu na smrt

Za ubogoga Klarensa? NimaloZakonski nije pretiti mi smruPre nego to je zakonitim putemKrivica moja utvrena. Ja vamNa duu stavljam da se udaljiteI da na mene ruku ne dieteAko vas nada dri da vam spasHristova krv donese, prolivenaZbog naih sagreenja pretekih:Prokletstvo nosi ovo ega ste sePoduhvatili.PRVI UBICA. Mi po nareenjuinimo to smo pregli initLD. UBICA. A naredbu je nama kralj na dao.KLARENS. O, podanie zavedeni! NalogKraljeva sviju kralj je urezaoNa tablicama svojih zakona,I pie tu: "Ne ubij!" Pa zar njegovDa oturite nalog, a da nalogLjudskoga bia nekog ispunite?Pripazite se; on u ruci svojojOsvetu dri da je onom kojiZakon mu kri tresne o glavu.DRUGI UBICA. A osvetu e istu tu i tebiO glavu on da tresne to si svojuRe prekrio, i ubijao.Na prieu si zakleo se tiDa bije boj za Lankasterov dom.PRVI UBICA. A zakletvu si ovu prekrio,Ko izdajica Bojeg imena,


38/139

Pa maem izdajnikim utrobuSinu vladara svog rasporio.DRUGI UBICA. Kojem na ljubav i na zatituZakleo si se.PRVI UBICA. Kako moe strani

Boiji zakon protiv nas da ite,Kad si u tako velikoj ga meriSam prekrio?KLARENS. Avaj! a rad kogaZlodelo to izvrih? Radi brata,Za ljubav svoga brata Edvarda:I poslao vas nije on da meneZbog toga ubijete, jer i sam jeUvaljen isto tol'ko u taj grehKol'ko i ja. Kad takvo delo Bogeli da sveti, on to ini javno,

To upamtite: raspru ovu viIz svemoguih niku njegovihNe uzimajte; njemu nuno nijeDa okolino i nezakonitoOdstrani onog ko ga uvredi.PRVI UBICA. Pa ko tad tebe ovlasti da budeKrvavi sluga kada ono ubiPlantadeneta vrlog, onaj lastarTek nabujali, onaj kneevskiTek posveeni izdanak?KLARENS. Moj gnevI satana i ljubav prema bratu.P. UBICA. A nas su naa dunost i tvoj grehI ljubav prema bratu tvom doveliDa tebe sada ubijemo.KLARENS. AkoVolite moga brata, nemojteGajiti onda mrnju prema meni;Ja sam mu brat, i vrlo njega volim.A ako li ste najmljeni za novac,Poite natrag, ja u bratu svom,Glosteru, da vas poljem, pa e onNagraditi vas bolje za moj ivotNo to bi Edvard to uinioKad uje da sam mrtav.DRUGI UBICA. Varate se,Vas Gloster, brat va, mrzi.KLARENS. Ne, o, ne!Voli me on, i dao bi za meneVe ne znam ta: odavde poite


39/139

Do njega.OBE UBICE. To i hoemo.KLARENS. Vi njemuRecite kako otac na, knez Jork,Kada je svojom pobednikom rukom

Tri svoja sina blagosiljao,Pa nam amanet ostavljao da seVolimo meusobno - kako tadNi pomisliti nije mogaoDa e u naoj ljubavi do ovogRascepa doi. Glostera vi samoZamorte da se ovog priseti,I on e zaplakati.PRVI UBICA. Pa dabome;Ko mlinski kamen suze e da lije,Ba kao to je tako plakati

Uio nas.KLARENS. O, blag je on, boleiv;Nemojte da ga bedite ovako.PRVI UBICA. O, jeste,Ko sneg za berbe; samog sebe vara:Ba on nas alje da vas unitimo.KLAR.: Ne moe biti; pa nad sudbom mojomLio je suze; pa me zagrlioI, jecajui, kleo mi se da eNastojati na mom osloboenju.PRVI UBICA. Pa to i ini, kada vas suanjstvaZemaljskog ovog spasava i rajskeRadosti vama obezbeuje.D. UBICA. Pomirite se s Bogom, gospodaru,Poto vam valja mretiKLARENS. Zar ti duaTo sveto oseanje posedvgeDa savet da mi da se s Bogom mirim,A ipak si toliko prema svojojSopstvenoj dui slep da hoe ratDa vodi s Bogom smrt mi zadajui?O, ljudi, pomislite da e onajKoji vam in taj stavi u zadatak,Da e vas on zbog ina tog da mrzi.DRUGI UBICA. ta da inimo?KLARENS. Srce smekajteI duu svoju spasite.PRVI UBICA. Da srceSmekamo svoje! Tako kukaviceI ene rade.


40/139

KLARENS. Zveri, sotone,Divljaci srce ne smekavaju.Koji od vas to ne bi, kad bi bioKneevski sin, a bio ko ja sadOdvojen od slobode, pa mu dole

Ovakve dve ubice kao vi-Koji to ne bi molio za ivot?Ja, prijatelju, neto samilostiU pogledu ti nazirem; o, akoNe laska tvoje oko, onda staniMeni uz bok, i moli se za mene,Onako ko to biste moliliZa sebe same, da vas jad moj titi.Koji se prosjak nee smilovatiKad vidi kako prosi kneevi?DRUGI UBICA. Osvrnite se, gospodaru.

PRVI UBICA (probode ga). Evo, i evo: budel' sve to malo,Umoiu vas onamo u bavuSa malvasijom.(Izlazi, nosei le.)DRUGI UBICA. Krvavog li dela,Oajno izvrenog! Od sveg srcaSad bih, ko Pilat, ruke opraoOd ovog krajnje groznoga ubistva.(Vraa se PRVI UBICA)P. UBICA. Hej, ta ti misli kad ne priskaeU pomo meni? Bo'me e o tvomeOljarenju ve uti vojvoda.D. UBICA. Kamo te sree da je glas doMogao stii da mu brata spasoh!Nagradu uzmi ti i reci muOvo to rekoh; jer se sada kajemto je ubijen vojvoda. (Ode.)PRVI UBICA. To neu;Gubi se, kukavice. Ja ipak idemDa skrijem le u kakvu rupaguDok vojvoda ne izda nareenjeDa se pokopa. A kad se doepamNagrade svoje, kidam; ko i smeOstati ovde kad se sazna sve?DRUGI CIN

SCENA PRVA


41/139


(Ulaze KRALJ EDVARD, bolestan,KRALJICA ELIZABETA, DORSET,

RIVERS, HASTINGS, BAKINGEM,GREJ i drugi.)

K. EDV.: Pa, danas plodno svoj odradih dan.A vi, prvaci, gajite i daljeTaj savez sloge: svakodnevno jaOd spasitelja svoga ekam pozdravDa budem spasen odavde; a mojaDua e nebu poi mirnijaPoto izmirih prijatelje svojeOvde na zemlji. Riverse, i vi,

Hastingse, ruku jedan drugom dajte,I mrnju, prikrivenu koprenom,Ne gajite, ve ljubav zakletvomZapeatite.RIVERS. Mrnje zlovoljneMoja se dua oslobodila,Tako mi neba, i zapeatiuIskrenu svoju ljubav ovom rukom.HASTINGS. Tol'ko mi sree dao Bog, kolikoIskreno isto to se zaklinjem.K EDVARD. Al' u pamet se! Ne terajte aluPred svojim kraljem, kako ne bi onajKoji je vinji kralj nad kraljevimaSkrivena vam postideo pritvorstvaNamenjujui svakome od vasDa bude krvnik onom drugome.HASTINGS. Tol'ko me srea sluila kolikoNa ljubav nenatrunjenu se kleoIz iste due.RIVERS. A i mene, kol'koKleo se iste due da od srcaHastingsa volim.KRALJ EDVARD. Izuzeti nisteNi vi iz ovog, gospoo, ni vi,Dorsete sine, ni vi, Bakingeme;Svi ste se uzajamno mrzeli.eno, da voli lorda Hastingsa,Podaj mu ruku nek' je poljubi,I neka bude bez pritvorstva toCinjeno to inite.


42/139

KRALJICA ELIZABETA. Hastingse,Evo vam ruke; nikad negdanjeOmraze nae setiti se neu,Sree mi i probitka mog i mojih!K EDVARD. Dorsete, zagrli ga; Hastingse,

Da volite gospodina markiza!DORSET. Tu ljubav ja u, kunem se na to,Neokrnjenu uzvraati.HASTINGS. Ja seI sam na ovo kunem. (Zagrle se.)K EDVARD. Kraljevska lozo, Bakingeme, tiZagrli moje ene pristaliceI ovaj savez tim zapeati,Pa slogom svojom usreite mene.BAKINGEM (KRALJICI). Okomi li semrnjom Bakingem

Ma kad na vau milost, ne bude liBdio nad vama i nad vaimaSvom obaveznom ljubavlju, nek' mrnjuPo Bojoj kazni nae tamo gde seNadao nai ljubav najveu!Nek' onda kad mi pomo prijateljskaNajvema bude potrebna, i kad seU prijateljstvo svoga prijateljaNajvema uzdam, nek' ba tada budeOn prema meni tle bez osloncaI izdajica podmukla, i laa.To nek' me snae, molim ti se, Boe,Ako li moja ljubav prema vamaI prema vaim ikada ohladni.(Grle se.)K EDVARD. Melem je ova tvoja zakletva,Moj Bakingeme, soju kraljevski,Za moje srce bolesno. Sad samoGloster, moj brat, jo tu nedostajePa ovaj mir da bude krunisanBlagoslovenim krajem.BAKINGEM. Evo baU dobri as i vrlog vojvode.(Ulazi GLOSTER.)GLOST.: Dobar ti dan, moj gospodaru, kralju,I varna, svetla kraljice, i vama,Kraljevi doglavnicL Srean bioDananji dan i as.KRALJ EDVARD. O, doista,Sreno smo ovaj dan utroili.


43/139

Obavili smo dela duevna.Obratili smo, Glostere, u mirNeprijateljstva, i pretoiliU ljubav lepu omraze to njihMe velmoama ovim uvrede

Raspalile su, pa ih razbuktale.GLOST.: in blagosloven, kralju gospodaru.Ako l' u skupu kraljevskome ovomMene ma ko, il' lano izveten,Il' s podozrenja pogrenoga smatraNeprijateljem;Ako l' sam to s neznanja, il' u gnevuUinio ma kom od prisutnihto mu je teko palo, s njime jaelim da sklopim prijateljski mir:Smrt mi je da sam s kim u zavadi;

Mrsko je meni to i elim ljubavSvih dobrih ljudi. Najpre, gospoo,Molim za iskren mir u vas; a ja uPokornom slubom da ga otkupim.I vas za mir ja molim, plemenitiRoae Bakingeme, ako ikadSrdba me nama bee; a i vasMolim za mir, gospodin-Riverse,I vas, gospodin-Greje, to ste na meNezaslueno elo tutili;I vas, gospodin-Vudvile, i vas,Gospodin-Skejlse; sve za mir ja molim:Markize, vitezove, vojvode,Velmoe sve i, zbilja, svu vlastelu-Engleza jednog ivoga ja ne znamS kojim u kavzi dua bi mi bilaNi kol'ko neko novoroeneKoje je noas ugledalo svet,I zahvalan sam Bogu za ovakvuSkruenost svoju.KRALJICA ELIZABETA. Ovaj dan e seOd sada kao praznik svetkovati:Dao bi Bog da legnu raspre sve.Usrdno molim vau uzvienost,Moj gospodaru kraljevski, da milostPodari naem bratu Klarensu.GLOSTER. Kako! Zar svoju ljubav, gospoo,Ponudih zato da pred samim kraljemOvako budem ruglu izvrgnut?Pa plemeniti vojvoda je mrtav;


44/139

Ko ne zna to? I vi mu uvreduNezasluenu nanosite kad seRugate leu njegovom.KRALJ EDVARD. Ko ne znaDa je on mrtav? A ko zna da jeste?

K ELIZAB.: O, nebo svevidee, kakav svet!BAKINGEM. Da li sam, lorde Dorsete, i ja,Kao i drugi svi, ovako bled?DORSET. Da, dragi lorde, nema nikogaMe prisutnima da mu s lica nijeUtekla rumen.KRALJ EDVARD. Zar je Klarens mrtav?Pa naredba je bila opozvana.GLOST.: Al on je, jadnik, pogubljen po vaojNaredbi prvoj, koju odneseKrilati jedan Merkur; dok je neki

Bangavko tromi opozivanjeNosio vae pa je, gegajui,Tek sahranjenog stigo da ga vidi.Dao bi Bog da neki, manje verniI manje plemeniti, a po svojimKrvavim namislima srodnijiNo li po krvnom srodstvu, neto goreNe skrive i ne zaslue no naSiroti Klarens, a da podozrenjemNeokrznuti etkaju me nama.(Ulazi STENLI.)STENLI. Podarite mi milost, kralju moj,Za obavljenu slubu odanu.K EDVARD. Molim te, uti; sva mi dua plae.STENLI. Ustati neu dogod velianstvoNe saslua me vae.KRALJ EDVARD. Onda redU jednu re ta trai.STENLI. Da se ivotOprosti, gospodaru, sluzi mom,Koji je danas posekao jednogPlemia besnog to do nedavnoU pratnji vojvode od NorfokaNa slubi bee.KRALJ EDVARD. Zar da isti jezikKoji mog brata osudi na smrt -Jednome sluzi da pomilovanje?Ne ubi brat moj nekoga oveka,Misli i smer su greh mog brata bili,Pa ipak ljutom smru on je kanjen.


45/139

Ko je za njega molio? Ko klee,Za gneva mog, pred moja stopalaI zamoli da bolje promislim?Ko proslovi o bratstvu? Ko mi reeO ljubavi i slova? Ko mi kaza

Kako se, jadnik, odrekao monogVorika, pa se tukao za mene?Ko kaza kako on na polju bojnomKod Tjuksberija spase me i viknuKad ono Oksford mene obori:"Ustani, brate dragi, i poiviI budi kralj!"? I ko mi kaza kako -Dokle smo leali obojicaNa polju bojnom, promrzli bezmaloDo umiranja - kako me on tadUprav u svoje ruho uvio,

A sam se noi skoanjeno hladnoj,Sav mrav i sav go, izloio?Sve to je greno iupao bioMoj zverski gnev iz moga seanja,A nije ni u jednoga od vasToliko bilo samilosti da meNa ovo podsetite. A kad kakavKoija va il' prislunik u pratnjiUbistvo u pijanstvu izvriI lik dragoceni obezliiNaega milog Spasioca, vi seVapei: "Milost! Milost!" bacateNa kolena tog asa; a ja moramDa vam je dam, takoe nepravedno;A niko nije hteo rei reZa moga brata, pa je, bezdunik,Ni ja za njega jadnika ne rekohSamome sebi. NajponosnijiMe vama svima dizali su k njemuSvoj pogled za ivota njegova,Ali od vas nijedan nijedaredZa ivot njegov ne htede da moli.O, Boe! Strepim da e pravda tvojaSve nas zbog toga za vrat da doepa:Mene i vas i moje a i vae.Hastingse, prii i pomozi miPoi do moje sobe. Jadni Klarens!(Odlaze KRALJ EDVARD, KRALJICA,HASTINGS, RIVERS, DORSET i GREJ.)GLOSTER. Prekosti plod je to. Da l' videste


46/139

Kako je grena kraljiina svojtaSva bleda bila kad za KlarensovuSaznade smrt? A za nju neprestanoOni na kralja navaljivahu.Svetie Gospod to. Pa hoemo li,

Gospodo, poi da se naemoKraj Edvarda, te njega teimo?BAKINGEM. Na slubi vaoj milosti.(Izlaze.)

SCENA DRUGA


(Ulazi VOJVOTKINJA OD JORKA saKLARENSOVIM SINOM i ERKOM.)

DEAK Reci nam, bako, je 1' na otac umro?VOJVOTKINJA. Ne, edo.KI. to onda ruke svoje krite,to se u prsa bijete, uz krik:"O, nesreni moj sine Klarense!"?DEAK I zato glavom, u nas gledajui,Odmahujete, pa nas nazivateSiroiima jadnim, odbaenim,Ako je iv na plemeniti otac?VOJV.: Vi mene, ljupka moja unuadi,Shvatate vrlo pogreno; ja alimNe vaeg oca smrt ve alim to jeBolestan kralj, i ne bih nipotoelela da ga izgubim; jer tugaIzgubljena bi bila tuitiZa onim to je izgubljen.DEAK Pa ondaZakljuujete, bako, da je mrtav.Za ovo kriv je kralj, moj stric, i Bog eOsvetiti to delo; ja u na njSvim molitvama svojim najdubljimNavaliti da ovo uini.KI. I ja u.VOJVOTK: utite, deco, utite! Vas kraljVeoma voli; vi i ne slutite,Bezazleni s neznanja, nedorasli,Ko vaeg oca otpravi u smrt.


47/139

DEAK Slutimo, bako; stric moj dobri GlosteRekao mi je da je kraljicaPodbola kralja da mu okrivljenjeNekakvo smisli, pa ga uhapsLI plakao je, govorei ovo,

I alio me stric moj, i u obrazLjubio neno, pa mi rekaoDa se na njega smem oslonitiKao na oca svog, a on e meneKo sina svoga voleti od srca.VOJVOTK: Ah, kako kraom plemenito licUzima na se obmana da skrijeDuboki porok pod vrline vizir.Jest da je sin moj, te i bruka moja,Al' to pritvorstvo ne posisa onIz moje dojke.

DEAK. Zar se stric moj, bako,Po vaem sudu pretvara i lae?VOJVOTKINJA. Da, edo.DEAK U glavu meni to ne ide. Gle,Kakva se to sad buka podigla?(Ulazi KRALJICA ELIZABETA, vansebe; za njom RIVERS i DORSET.jK ELIZAB.: O, ko me moe spreiti da kukamI suze lijem, da sudbinu kunemI muim sebe? Hou s oajanjemProtivu svoje due da se zdruimI samoj sebi dumanin da budem.VOJVOTK: Otkuda ovaj prizor? emu toSurovo nestrpljenje?KRALJICA ELIZABETA. Da se rodiTraginog besa in. Gospodar moj,Edvard, tvoj sin, na kralj je mrtav. emuDa rastu grane kad je koren zdrobljen?to lie da ne uvene kad nemaZa njega soka? Ako vam se ivi,Vi zakukajte; ako l' vam je mreti,Ne oklevajte; da bi nae dueNa svojim brzim krilima do dueKraljeve stigle, ili da za njomPoteku kao podanici verniNjegovom novom kraljevstvu, u kojemCaruje pokoj.VOJVOTKINJA. Tugu tvoju jaDelim toliko isto kol'ko delimI pravo na tvog mua plemenitog.


48/139

Oplakala sam smrt svog vrlog muaI ivela sam upirui pogledU one koji prilika i slikaNjegova behu; al' je zlobna smrtRazbila sada dva ogledala

Kraljevskog lika njegovog, i meniZa utehu tek jedno, i to lano,Preostalo je, a od jada mi seSva dua stegne kad u njemu spazimSramotu svoju. Ti si udova;Ali si mati, pa e utehuU sauvanoj deci svojoj naiA smrt je meni mua otrglaIz zagrljaja, a i take dveIstrgla mojim udovima slabim:Klarensa mog, i moga Edvarda.

O, kol'ko ja tek imam razloga -Jer jad je tvoj tek polovina mog -Da vapajem tvoj vapaj nadviemI zapevku ti svojom zagluim!DEAK. Vi, strina, niste oplakivaliSmrt oca naeg; kako moemoSrodnikom suzom mi da priteknemoU pomo vama?KCl. Ridanje se ne uNad jadom nas, siroia bez oca,;Pa nek' i bol va, bol udoviki,Neoplakan takoe ostane.K ELIZABETA. Zapevke moje ne podravajte,Za tubalice nerotkinja nisam:U moje oi slivaju se sviIzvori njinih pritoka, te ja,Meseca vlanog kletvenica, moguDa prospem suza more, pa da njimPotopim svet! O, avaj, muu mojtMoj Edvarde, moj dragi gospodaru!DECA. Vaj, Klarense, na oe! Avaj, dragiNa gospodaru!VOJVOTKINJA. Avaj i za jednimKo i za drugim! Jedan ko i drugi,I Edvard ko i Klarens, behu moji.K ELIZ.: Edvard mi bee stub; a sad ga nema.VOJVOTK: Oni mi behu stub; a sad ih nema.K ELIZABETA. Udovicu nijednu nikadaNe snae skupoceniji gubitak.DECA. Siroie ne snae nikada


49/139

I nigde skupoceniji gubitak.VOJVOTK: Nijednu majku nikada i nigdeNe snae skupoceniji gubitak.Vaj! Ja sam majka ovih alosti:Podvojen bol je njin; a moj je opti.

Za Edvardom ja plaem ko i ona;Za Klarensom ja plaem; ona ne;Za Klarensom ta deca sa mnom plau;Za Edvardom ja plaem; ona ne.Avaj, vas troje izlijte na mene,Trostruko ojaenu, suze sve;alosti vae dojkinja sam ja:Nadojiu je jadom obilno.DORSET. Priberite se, mila majko; Bog seVeoma srdi to ste nezahvalniNa njegovome daru. Uzima se

U svakodnevnom zbivanju na svetuZa nezahvalnost kad se mlitavoI preko volje vraa dug dobijenIz dobre, blage mke. A jo vieNezahvalno je usprotiviti seOvako nebu jer vam natrag traiKraljevski dug u zajam vama dat.RIVERS. Svog sina, mladog princa setite seKo brina mati, gospoo: po njegaPoljite odmah, pa ga kruniite;U njemu ivi vaa uteha.Oajnu tugu svalite u grobEdvarda mrtvog, pa usaditeU presto svoga ivog EdvardaRadosti svoje.(Ulaze GLOSTER, BAKINGEM,STENLI, HASTINGS,RATKLIF i drugi.)GLOSTER. Smirite se, snaho:Svi mi imamo razlog alitito nau sjajnu zvezdu obvi mrak,No niko svoje ne izlei jadeNad njima jecajul Molim vas,Gospoo, majko, da mi oprostite:Ja vau milost nisam video;Na kolenima skrueno vas molim,Svoj blagoslov mi dajte.VOJVOTK: Bog mi te blagoslovio! I nek' tiPrione srcu blagost, odanost,Poslunost, ljubav i milosre.


50/139

GLOSTER. Amin! (Za sebe.) I neka kaovaljan staracZaklopim oi! Time svaka majkaBlagoslov svoj na kraju zaini.udim se da je to izostavila

Njezina milost.BAKINGEM. Sada jedni drugeLjubavlju uzajamnom bodrite,Naoblaeni kneevi, i viVelmoe srca ojaenoga,Ko to ste uzajamno breme tekoJadikovanja nosili. Mi etvuOvoga kralja dokrajismo, alinjeemo etvu njegovoga sina.Cir provaljeni nadmene vam mrnje,Nedavno stegnut, sljubljen i priiven,

Valja da bude neno negovan,Melemom blaen, nadgledan: ja smatramDa ne bi bilo ravo da odmahU London bude s neto malo pratnjeDoveden iz Ladloa mladi princI tu za naeg kralja krunisan.RIVERS. Zato sa neto malo pratnje samo,Gospodar-Bakingeme?BAKINGEM. Gospodaru,Da ne bi velika do prskanjaDovela ranu pakosti i zlobeTek zaleenu, to bi opasnoUtol'ko vie bilo to je joOdve zeleno i bez upravljaaStanje u nas, u kom je svaki konjUzeo em na zub, pa kud mu dragoMoe da jurne, te, po mome sudu,Treba da budu predupreeniI strah od zla, i zlo nesumnjivo.GLOSTER. Kralj je sa svima nama,bar se nadam,Sklopio mir, i ja se ugovoraPoteno, vrsto drim.RIVERS. Aija;I svi, po mome sudu, ostali;No kako je zeleno stanje jo,Ne treba da se usmeri put kakvogNaoko verovatnog ispada,Koji bi mogla vea gomilaDa izazove sluajno: te stoga


51/139

Sa plemenitim Bakingemom smatramZa uputno da samo malo njihOde po princa i dovede ga.HASTINGS. I ja to velim.GLOSTER. Pa tako nek' i bude; poimo

Da odluimo koji smesta valjaU Ladlo da se polju. Hoete liI vi sa nama poi, gospoo,A i vi, majko, da o poslu ovomI vae napomene ujemo?(Izloze svi sem BAKINGEMAi GLOSTERA.)BAKINGEM. Ma ko da poe princu, nemojteDa doma ostanemo ja i vi,Tako vam Boga, gospodaru: jer uPriliku usput nai, kao uvod

Onom o emu nedavno me namaBila je re, da princa odvojimOd kraljiine svojte nadmene.GLOSTER. O, moje drugo ja, o venicoSaveta mog, o proroite mojeI proroe! Moj dragi roae,Po uputu u tvom, ko dete, ilU Ladlo, dakle! Bez izostajanja!(Odu.)

SCENA TREA

London Ulica.

(Ulaze DVA GRAANINA i sretnu se.)

P. GRA.: Susede, dobar dan. Kud uri takoD. GRA.: Jedva i sam to znam, uveravam vaiuste li novost?PRVI GRADANIN. Jesam; kralj je mrtav.D. GRAANIN. Rava navost, Bogorodice mi;Boljitak retko doe: strah me, strah meDa e na svetu da se uskovitla.(Ulazi TREI GRAANIN.)TREI GRADANIN. Susedi, pomoz' Bog!PRVI GRADANIN. Gospodine,Dobar vam dan.TREI GRADANIN. Je 1' potvrena vest


52/139

O smrti dobrog kralja Edvarda?D. GRAD.: Da, istina je suta. Neka bi namPomogo Bog, gospodine.TREI GRADANIN. E, ondaIma da doe, cenjeni, do guve

Na ovom svetu, videete ve.P. GRADANIN. Ne, ne, uzee vladu njegov sinMilou Bojom velikom.TREI GRADANIN. Gde deteUpravlja zemljom, teko zemlji toj!D. GRADANIN. Pa ima nade da e namesnici,Podruni njemu, vladati valjano,Do punoletstva njegovog, a kadaDospe do zrelih svojih godina,On e i tada i u potonjeI sam valjano vladati, bez sumnje.

P. GRAANIN. Pa stajalo je tako s dravomI kad je Henri esti u ParizuS devet meseci krunisan.TREI GRADANIN. Ba tako?O, nije, nije, dobri pijatelji.To Gospod zna; jer ova zemlja ondaGlasovita je bila sa bogatstvaPolitikoga svoga savetaPunoga dostojanstva; tad je kraljImao uza sebe estiteRoake svoje, da zatiujuNjegovu milost.PRVI GRADANIN. Pa i ovaj ima,S oeve strane i sa majine.T. GRADANIN. Bolje bi bilo kad bi oni sviS oeve strane bili, il' kad ne biS oeve strane bio tu nijedan;Jer nadmetanje ko da bude bliiNas e se sviju teko kosnuti,Ne sprei 1' ovo Bog. O, vojvodaOd Glostera je vrlo opasan!A sinovi i braa kraljiinaOholi, naduveni; kada ne biVladali oni, nego neko drugiVladao njima, tad bi blagovalaBolesna ova zemlja ko i pre.P. GRADANIN. De, de, od najgorega zebemo;No sve e biti dobro.TREI GRADANIN. ovek mudarNavlai kaput kada oblak spazi;


53/139

Zima je tu kad krupno lie pada;Kad sunce seda, ko no ne eka?Kada u zao as oluja doe,Oskudici se ljudi nadaju.Sve dobro moe biti; ali ako

Dosudi Gospod tako, to je prekoNadanja mog i nae zasluge.D. GRAD.: Zbilja je svakom srce puno straha;Prosloviti se ni s kim ne moeA da mu pogled uas ne odajeI potitenost.TREI GRAANIN. Kad se smena spremaVazda je tako: po boanskomeNagonu ljudski duh podozrevaOpasnost koja preti; tako mi,Za dokaz ovog, vidimo da voda

Uzme da raste pre no e naiiestoka bura. Ali ostavimoSve ovo Bogu. Kud ste krenuli?D. GRA.: Pa poziv su nam poslali za sud.T. GRAD.: I meni: hajde, praviu vam drutvo.(Odlaze.)

SCENA ETVRTA


(Ulaze ARHIEPISKOP OD JORKA,MLADI VOJVODA OD JORKA,KRALJICA ELIZABETA iVOJVOTKINJA OD JORKA.)

ARHIEP.: ProSle su noi, kako ujem, biliU Notemptonu; noas e na konakU Stoni-Stratford stii, te e ovdeBiti il' sutra ili prekosutra.VOJV.: Da vidim princa udim srcem svim.Porastao je, nadam se, veomaOd onda kad ga poslednji put videh.K EIIZABETA. Ja ujem, pak, da nije; govoreDa ga je sin moj, vojvoda od Jorka,Stigao skoro.JORK Jeste, majko, al' bihVoleo ja da tako stvar ne stoji.


54/139

VOJVOTK: A to, moj mladi roae? Pa nijeRavo rastiJORK. Jedne noi, bako,Za veere je meni rekaoMoj ujak Rivers da sam nadrastao

Svojega brata. Tada stric moj GlosterOdvrati: "Jeste, korov buja ivo,Al' je u sitnih travki neno tkivo."I otad, rekao bih, nemam voljeDa brzo rastem: korov uvis juri,A mirisnome cveu se ne uri.VOJVOT.: Ta izreka se, bogme, ne potvrdiNa onom to je primeni na tebi:Jadno je gebe bio u detinjstvu,A rastao je tako polaganoI tako dugo da bi bio sad

edan i ljubak, kad bi njegovoPravilo ovo bilo ispravno.ARHIEP.: Pa on vam, milostiva gospoo,I jeste takav, to je izvan sumnje.VOJVOTK: Nadam se da i jest; al' pustiteDa majke malo sumnjaju u to.JORK Due mi, da mi ovo pade na um,Mogo sam svoga plemenitog stricaZbog njegovoga uzrasta da peckamVie no mene on zbog rasta mog.VOJV.: No, mladi Jore? Hajd da ujem, molim.JORK Pa kau da je stric moj tako brzoRastao da je ve u drugom satuSvoga ivota koru glodao;A godine sam dve ja napunioKad mi je prvi iznikao zub.Iz ovoga se, bako, mogla alaZajedljiva da pravi.VOJVOTKINJA. Ko je, reci,Kazao tebi to, moj ljupki Jore?JORK. Njegova, bako, dojkinja.VOJVOTKINJA. Dojkinja! Ama umrla je onaPre tvog roenja.JORK Ako nije ona,Ko mi je onda rekao, ja ne znam.KRALJICA ELIZABETA. Prevgan deran;hajd, hajd, promuurko!ARHIEP.: Ne srdite se, gospoo, na dete.KRALJICA ELIZABETA. Zidovi ui imaju.(Ulazi GLASNIK.)


55/139

ARHIEPISKOP. Glasnika evo. ta je novo?GLASN.: Neto, moj gospodaru, to mi tekoPada da kaem.KRALJICA ELIZABETA. Kako je na princ?GLASNIK. Gospoo, on je zdrav i dobro je.

KRALJICA ELIZABETA. A ta je novo?GLASNIK U Pomfret su ko sunji otposlatiGospodin Rivers i gospodin Grej,A s njima i gospodin Toma Von.VOJVOTKINJA. A ko ih posla?GLASNIK Mone vojvodeGloster i Bakingem.ARHIEPISKOP. S krivice kakve?GLASNIK Sve to sam kadar rekao sam ve:Zato su il' zbog ega zatvoreniPlemii ovi, sve to ne znam ja,

Moj milostivi gospodaru.KRALJICA ELIZABETA. Avaj!Svog doma propast vidim. Sad je tigarKoutu nenu epao me kande;Otpoelo je da zapljuskujeNasilje sramno presto nevini,Koji ve nikom strah ne zadaje.Dobro nam dola, smrti, pokoljuI unitenje! Vidim svemu kraj,Ko kad bi bilo sve to nacrtano.VOJV.: Prokleti dani kavgi nemirnih,Koliko li vas oko moje vide!Moj mu, da stee krunu, ivot dade;A sinovi mi ne jedanput behuSad uzdizani, sad pak obarani,Da se za dobit njinu radujemIl' zbog gubitka njihovog da plaem:A kada zasedoe, i kad svenuDomaa kavga, onda zaratieTi pobednici sami izme sebe:Brat protiv brata, protiv krvi krv,I svaki lino protiv samog sebe.O, gnev okonaj svoj, ti mahnito,Izbezumljeno nasilje, il' dajDa umrem, te da smrt ve ne gledam.KRALJICA ELIZABETA. Hajd, edo, hajdu utoite sa mnom.Gospoo, zbogom.VOJVOTKINJA. Stojte, idem s vama.KRALJICA ELJZABETA. Nemate rata.


56/139

ARHIEPISKOP (KRALJICI). Poite, i tamcSve blago, milostiva gospoo,I dobra svoja sva ponesite.A ja, sa svoje strane, predajemMilosti vaoj peat koji uvam:

I nek' mi tol'ko dobra usud daKol'ko ga elim vaima i vama!Hajd'mo! Do svetog utoita ja uOtpratiti vas.(Odlaze.)


57/139

TREI IN

SCENA PRVALondon. Ulica.

(Trube. Ulaze PRINC OD VELSA,GLOSTER, BAKINGEM, KEJTSBI,KARDINAL BAUER i DRUGI..)

BAKINGEM. U London, svoje obitavalite,Dobro nam doli, prine voljenlGLOST.: Dobro nam doli, bratuede dragi,Vladaru mojih misli; sumorni steZbog napornoga ovog putovanja.PRINC. Ne, strie; no je bilo dosadno,Zamorno, teko to su uz put nasPratile neugodnosti: no ovdeNe susreu me s dobrodolicomI drugi strievi i ujaci.GLOSTER. istota devianska vaih letaJo nije, mili prine, prozrelaPodmuklost ovog sveta: na ovekuVi niste kadri da razabereteNita sem ono to se spolja vidi;A to se, Bog to zna, il' retko slaeS onim u dui, il' se nikakoNe slae s tim. Ti strievi, te igke -Odsutni sada ovde - opasni su.Vaa je milost poklanjala panjuNjihovim slatkim reima, a nijeNjihovih srca otrov zapazila:Od njih, od takvih lanih prijatelja,Bog nek' vas uva!PRINC. Nek' me uva BogOd lanih prijatelja! Ali oniNipoto nisu to.GLOSTER. Na podvorenjeGospodstvu vaem ide predsednikLondonske gradske optine.(Ulazi PREDSEDNIK LONDONSKEOPTINE sapratnjom.)PREDSEDNIK. Nek' BogZdravlje i srene dane podari


58/139

Milosti vaoj!PRINC. Zahvalan sam vrloVaem gospodstvu, a i svima drugim.Zamiljao sam da e moja matiSa mojim bratom Jorkom mnogo pre,

A ne tek ovde, sresti me na putu.Pfuj! ba je pu taj Hastings, kad ga nemaDa javi idu 1' oni ili ne.(Ulazi HASTINGS.)BAKINGEM. U dobri as i vrlog lorda evo,Sveg oznojenog.PRINC. Dobro doli, lorde.Hoe 1' il' nee doi mati naa?HAST.: Kraljica vaa mati - bogzna zato,Ja ne znam to - u utoite svetoUputila se s vaim bratom Jorkom.

Neni je princ sav goreo od eljeDa poe sa mnom i u sretanjePotee vaoj milosti, al' matiSilom je njega za sobom odvukla.BAKINGEM. Da naopaka, mrska postupkaSa njene strane! Bi li vaa milost,Preasni kardinale, kraljicuUbedila da vojvodu od JorkaOvamo odmah polje njegovomKneevskom bratu? Ako odbije,Poite, lorde Hastingse, sa njimPa joj ga silom otmite iz njenogNaruja Ijubomornog.KARDINAL. Ako mojaReitost slaba vojvodu od JorkaOd matere mu uspe dobiti,Oekujte ga ovde ovog asa,Gospodin-Bakingeme; ako l', pak,Za blage molbe ona gluva bude,Sauvao nas Bog da prekrimoSklonita Bojeg svetu povlasticu!Ne bih za celu ovu zemlju jaTaj krupni greh na sebe navukao.BAKING.: Tvrdoglavi ste odve besmisleno;Odve se drite, gospodine,Propisanoga ili od starinaUvreenoga: stvar proceniteU vezi s dobom tim jo sirovim,Pa to to njega otimate neePovreda biti svetog utoita.


59/139

Njegove blagodeti svakom onomZajemene su ko je postupcimaZasluio to mesto, svakom kojiRazbora ima mesto to da trai,A ovaj princ nit' zatrai to mesto,

Niti ga ime zaslui, pa njegaNe moe ni da ima, po mom sudu:Te ako bi se otud uzeoGde on i nije, time ne bisteNi povlastice niti poveljeOnoga mesta krili. Za ljudeNe jednom uh da povlasticu traeSvetoga utoita, al' ni jednomNe uh do sada da ih trae deca.KARDINAL. Potiniste mi duh, gospodine,Ovoga puta. Hajd'mo, hoete li

Da krenemo, gospodin-Hastingse?HASTINGS. Poi u, gospodaru.PRINC. Neka gospodstva vaa poure.to vie mogu.(Odlaze KARDINAL BAUERi HASTINGS.)Strie Glostere,Recite, doe l' brat moj, gde nam valjaDo krunisanja naeg boraviti?GLOSTER. Onde gde bude najvie po voljiKraljevskoj vaoj linosti. No smem liSavet da dam, nek' vaa uzvienostU Taueru poine dan-dva;A potom tamo gde je vama dragoPremestite se, tamo gde se budeinilo vama najpogodnijimZa dobro zdravlje i uitak va.PRINC. Nijedno mesto mrskije mi nijeOd Tauera: je l', gospodine,Julije Cezar njega podigao?BAKINGEM. On je tek gradnju, vaa milosti,Na tome mestu poeo, a nju suStolea potom dograivala.PRINC. Je 1' zapisano, il' se samo priaSa kolena na koleno da CezarPodie ovo zdanje?BAKINGEM. Zapisano,Moj milostivi gospodaru.PRINC. AliUzmimo da je i nezapisano,


60/139

I tad bi, drim bar, gospodine,Istina svaka uvek ivela,Ko razdeljena na potomstvo sveDo sudnjeg dana.GLOSTER (za sebe). Kae se da premlad

A odve uman ne poivi dugo.PRINC. ta ste to rekli, strie?GLOSTER. Velim da slava, i nezapisana,Poivi dugo. (Za sebe.) Tako smisla dvaIz jedne rei izvlaim ko nauk,Ko onaj porok nazvan Nepravdato vazda se u prikazanjimaPobonim javlja.PRINC. Slavan bee tajJulije Cezar; ono im je hrabrostObogatila njegov um, on umom

Zapisa to da hrabrost njegovaU seanju poivi: ne pobediOvoga pobednika smrt, te sadU slavi ivi, mada nije iv.I evo ta u, evo ta u ja.Roae Bakingeme - da vam kaem -BAKINGEM. ta, gospodaru milostivi?PRINC. Poivim li da ovek postanem,U Francuskoj u izvojevatiPonovo nae staro pravo, il' uUmreti kao vojnik, kao to samiveo kao kralj.GLOSTER (za sebe). Pred kratko letoLako se javi rano prolee.(Ulaze JORK, HASTINGSi KARDINAL BAUER.;BAKINGEM. Evo u dobri as nam dolaziI vojvoda od Jorka.PRINC. Kako jeRiard od Jorka? Kako brat moj dragi?JORK Dobro, moj strani gospodaru: sadaOvako moram da vas zovem.PRINC. Da,Na alost nau, brate, a i tvoju:, Jer tek to umre onaj koji jeMogao ovu titulu da nosi,A njegovom je smru odve mnogoTa titula izgubila u blesku.GLOSTER. Kako je vrli vojvoda od Jorka,Sinovac dragi na?


61/139

JORK. Zahvaljujem,Moj plemeniti strie. O, pa vi miRekoste kako nepotreban korovPrebrzo raste, a, gospodine,Evo je princ, moj brat, daleko vii

Nego li ja.GLOSTER. Zacelo, vojvodo.JORK Pa je li on tad nepotreban?GLOSTER. ToNe mogu rei, lepi sinove.JORK On vam je onda vie obavezanNego li ja.GLOSTER. On meni, kao kralj moj,Vlastan je da zapoveda, a viOsloniti se moete na meneKao moj roak.

JORK Dajte mi taj no,Molim vas, strie.GLOSTER. Ovaj noi moj?Od srca rado, mali roae.PRINC. Prosjai, brate?JORK Od strica svoga ljubaznog, a znamDa e ga dati; jer sitnica to jeKoju je lako prealiti.GLOSTER. Tad uI vei poklon dati svom sinovcu.JORK Jo vei poklon! O, pa to e bitiUz no i ma.GLOSTER. Zacelo; samo da jeDovoljno lak, moj ljupki roae.JORK No, vidim onda ta je: vi se samoSa darovima lakim rastajete;A kad je tea stvar u pitanjuOdvratiete prosjaku sa: ne.GLOSTER. Odve je teak da bi njega moglaDa nosi vaa miloskJORK. Da je baI tei, ja bih potego ga lako.GLOSTER. ta, hteli biste moje oruje,Maleni lorde?JORK Hteo bih da moguZahvalnost da vam iskaem onakvuKako me vi sad nazivate.GLOSTER. Kakvu?JORK Malenu.PRINC. U govoru je svom uoljiv vazda


62/139

Moj brat, gospodin Jork, te, strie,Milosti vaoj druge nema negoDa njega kako znate snosite.JORK Hteli ste rei, valjda, da me nosi,Ne da me snosL Brat moj tera egu

S vama i sa mnom, strie: on to misli,Poto sam malen ko majmune neko,Da treba da me nosite na vratu.BAKING.: Kol'ko je njegov govor duha pun,I otrog i pronidjivog: da podsmehUpuen stricu svome ublai,Ruga se ljupko on i prikladnoI samom sebi: biti tako mladA tako vispren, to je zbilja udno.GLOSTER. Bi l' vam po volji bilo, gospodaru,Da produite put, a ja sa svojim

Roakom Bakingemom vaoj majciUputiu se, da je namamimKako bi pola da se sretne s vamaI izrui vam dobrodolicuU Taueru.JORK ta, u TauerIdete, gospodaru?PRINC. IzriitjeTo zahtev moga lorda namesnika.JORK U Taueru nee mirna snaBiti za mene.GLOSTER. to, od ega bisteImali da se plaite?JORK Od gnevneSablasti svoga strica Klarensa,On je ubijen onde, kae baka.PRINC. Strieva mrtvih strah me nije.GLOSTER. A, nadam se, ni ivih.PRINC. Ako su ivi, nadam se da njihNije mi nuno bojati se. Ali,Hajdemo, gospodaru; teka srca,S milju na njih, u Tauer ja idem.(Truba. Odlaze svi sem GLOSTERA,BAKINGEMA i KEJTSBIJA.)BAKINGEM. Ne mislite li, gospodaru, da jeTog brbljivoga maliana JorkaNjegova mati lukava podbolaDa vas ovako sramno ismevaI da vas pecka?GLOSTER. Svakako, zacelo:


63/139

Opasan deran: drzak, iv, dosetljiv,Umean, isprednjaio daleko:Od glave pa do pete sav na majku.BAKIN.: No, pustimo ih s milim Bogom. HodiOvamo, Kejtsbi; zakletvu si dao

Da a i ono to smo naumiliBez pogovora da izvrujeI da e isto tako kao nemDa krije nae naloge. Ti znaRazloge nae usput podvlaene:Pa ta ti misli? Hoe l' teko bitiViljema lorda Hastingsa navestiDa se sa nama sloi i podriDa ovog plemenitog vojvoduNa presto naeg slavnog ostrvaUstoliimo?

KEJTSBL Princa on tolikoZa ljubav oca njegovoga voliDa nee moi da se pridobijeNi za ta protiv princa upereno.BAKIN.: A Stenli? ta bi on, po tvome, hteo?KEJTSBI. On e doslovce hteti to i Hastings.BAKINGEM. Pa dobro, onda evo ta: otidiPa okolino, plemeniti Kejtsbi,Ispitaj lorda Hastingsa da vidiJe li i kol'ko srcem naklonjenNameri naoj, i pozovi gaU Tauer za sutra, da sa namaO krunisanju vea. Umotri liDa moe da se navije, a tiOhrabri njega, sve mu razlogeIzloi nae: bude li, pak, leden,Olovno nepokretljiv, protivan,I ti tad budi kakav je i onI razgovor preseci, pa nam javiNa koju stranu naginje; jer miSavetovanja podvojena sutraOdraemo, a u njima tebeKoristiemo uveliko.GLOSTER. Da miPozdravi lorda Viljema, a ondaPorui njemu, Kejtsbi, da e sutraU zamku Pomfret da se pusti krvKlupetu starom ljutih njegovihNeprijatelja, pa nek, reci mu,Od radosti za ovu dobru vest


64/139

Gospoi or udeli jedan viePoljubac nean.BAKINGEM. Poi, dobri Kejtsbi,I svri ovaj posao valjano.KEJTSBL Briljivo kol'ko samo budem kadar

Izvriu ga, vrla gospodo.GLOSTER. Hoemo l' vesti imati od vas,Kejtsbi, pre nego poemo na poin?KEJTSBI. Hoete, vrla gospodo.GLOSTER. U dvorcu Krozbi nai ete nas.(KEJTSBI odlazi.)BAKINGEM. A ta da otponemo, gospodaru,Primetimo li da lord Hastings neeZaveri naoj da se prikloni?GLOSTER, Pa glavu emo da mu srubimo;No neto da se utvrdi: te, vidi,

Kad budem kralj, od mene herefordskuGrofoviju zatrai ti i s njomSve pokretnosti to ih brat moj, kralj,Posedovae.BAKINGEM. Obeanje to iiIz ruke vae milosti da traim.GLOSTER. I bie dato rado, videe.No dotle hajd'mo da poveeramo,i)a bismo potom mogli doteratiU neki oblik nau zaveruu(Odlaze.)

SCENA DRUGA

London. Pred domom lorda Hastingsa.

(Ulazi GLASNIK.)

GLAS. (kuca u vrata): Gospodaru! Gospodaru!HASTINGS (spolja). Ko lupa?GLASNIK ovek od strane lorda StenlijaHASTINGS (spolja). Kol'ko je sati?GLASNIK etir tek to izbi.(Ulazi HASTINGS..)HAST.: Zar nema sna lord Stenli ni za oviDosadnih noi?GLASNIK Tako izgledaPo onom to vam donosim. Pre svega


65/139

Gospodstvu vaem preporuuje se.HASTINGS. A potom?GLASNIK Dostavlja vaoj uzvienostiKako je noas snio da mu veparSkotrlja lem sa glave: osim toga,

Dva vea danas, veli, drae se,Pa se na jednom moe donetiOdluka, takva da ete zbog njeI vi i on na drugom veanjualiti vrlo. Pa bi hteo znatita je gospodstvu vaemu po volji:Biste l' da odmah pojaete konjePa se to bre sklonite na sever,I vi i on, te tako izbegneteOpasnost koju on predosea.HAST.: Vrati se, bratac, svome gospodaru

Neka se, reci, vea podvojenihNe plai on: na jednom emo bitiJa i gospodar vrli tvoj; na drugomKejtsbi e biti, prijatelj moj dobri;Te tamo nita to se tie nasNe moe da se dogodi to neeDostavljeno mi bitL Reci mua se on boji naprazno, da nijeOsnovan njegov strah, a to se tieNjegovih snova, udim se da tol'koZaslepljen bude pa da varkamaDremea nemirnoga veruje.Beati ispred vepra pre no ovajJurne ka nama, znai draiti gaDa se za nama uputi, pa kreneU lov kad nije mislio na lov.Poi, pa reci svome gospodaruDa k meni doe, da u TauerObojica se uputimo, gde eVideti da e vepar prema namaLjubazan biti.GLASNIK. Idem, gospodaru,I to ste rekli isporuiu.(Ulazi KEJTSBI.)KEJTSBI. Svako vam dobro dao jutros Bog,Moj vrli lorde.HASTINGS. Dobro jutro, Kejtsbi;Neto ste rano krenuli u etnju.Ima li, ima l' novo to u ovojDravi naoj zaljuljanoj?


66/139

KEJTSBI. ZbiljaVrtoglavicu ima svet, moj lorde,I mislim da se nee uspravitiDok Riardovu glavu ne ovenaKraljevski venac

HASTINGS. Kako da ovena?Misli li dok je krunom ne ovena?KEJTSBI. Da, dragi lorde.HASTINGS. Bolje nek' meni krunu ovu skinuS ramena moga pre no vidim krunuStavljenu runo gde joj mesto nije.Tek valjda ne procenjuje da onOvome tei?KEJTSBI. Tei, due mi;I uzda se da vidi vas na elu,Me prvima od svojih pobornika

Koji na tome rade: stoga vestRadosnu alje vama da e ivotDa izgube u Pomfretu ba danasDumani vai, svojta kraljiina.HASTINGS. Zacelo suzu neu prolitiNa ovu vest, jer protivnici mojiVazda su oni bili; ali da uSvoj glas da dam za Riarda, da spreimPotomke gospodara svog u njinomNasledstvu zakonitom - to ja neu,Bog mi je svedok, ni po cenu glave.KEJTSBI. Neka gospodstvo vae Bog podriU ovom plemenitom nastrojenju!HASTINGS. Al' u se celu godinu da smejemto mogoh iv da vidim tragedijuOnih to mrnju gospodara mogNa mene navukoe. Pa, moj Kejtsbi,I pre no budem dodao ivotuSedmice dve jo, otpraviu nekudSaicu jednu to to ne sluti.KEJTSBI. Gadno je to kad ovek nenadno,Nepripremljeno umre, vrli lorde.HASTINGS. O, udovino, udovino! TakoS Riversom, Vonom, Grejom, biva, eto;A tako e se zbiti i sa drugim,Koji se nadom zavaravajuDa nisu nita manje bezbedniNo to smo ti i ja, a ti su,Kao to zna, i knezu RiarduI Bakingcmu dragi.


67/139

KEJTSBI. Vas visokoVelmoe ove cene. (Za sebe.) Cene da eNa mostu da mu glavu izloe.HAST.: Znam da me cene; ja to i zasluih.(Ulazi STENLI.)

Gle, gle! A koplje, ovee, za vepra?Goloruki ste, a ovamo vasProganja strah od vepra.STENLI. Gospodaru,Dobro vam jutro; dobro jutro, Kejtsbi.Mocte alu vi da zbijate;Al', svetog mi raspea, meni seTa odvojena vea ne svide.HAST.: Meni je drag moj ivot, gospodaru,Kao i vama va; i nikad miZa sveg ivota moga, kunem se,

Ne bee skupoceniji no danas.Pa mislite li da bih ozarenOvako bio kada ne bih znaoDa je bezbednost naeg poloajaPotpuno pouzdana?STENLI. Kad su onoZa Pomfret iz Londona polazili,Lordovi oni veseli su biliI drali su da je bezbedanPoloaj njihov, a i nisu zbiljaImali rata podozrevati;No videli ste kako se za trenSmrkao dan. Tog prekog bia srdbeBojim se ja. I velim: Bog bi daoDa ispadnem bez nude kukavica.No, hoemo li ve u Tauer?Izmie dan.HASTINGS. Pa hajd'mo; idem s vama.Al' da vam kaem: pae glave danasOnima koje sad spomenuste,Moj gospodaru.STENLI. Pravo govorei,Prilinije bi njima stajaleNjihove glave nego to po nekomOd onih to su njih optuiliPrilii eir to im je na glavi.Al' hajd'mo, krenimo, gospodine.(Ulazi GLASNIKOV POMONIK.)HAST.: Kren'te vi samo napred; ja u maloS prijakom tim da porazgovaram.


68/139

(Odlaze STENLJ i KEJTSBI.)Pa, bratac, kako si mi?POMONIK Nikad bolje,im je po volji vaem gospodstvuDa me o tome pita.

HASTINGS. Moram reiDa mi je, mome, mnogo bolje sadNo kad te ovde poslednji put sretoh:Onda sam kao suanj iaoU Tauer na podstrek kraljiinihPrivrenika; danas pak - no toto u ti rei nikom ne govori -Danas se mojim dumanima ovimUzima ivot, te se nalazimU poloaju boljem nego ikad.POMONIK Neka bi Bog i podrao to

Na zadovoljstvo vae milosti.HASTINGS. Mnogo ti hvala, bratac; evo ti,Ovo u moje zdravlje popij.(Dobaci mu kesu.)POMONIK. NekaPoivi Bog gospodstvo vae!(Ulazijedan SVETENIK.;SVETENIK U dobri as; veoma mi je dragoto vau milost vidim.HASTINGS. Srdano ti,Dragi gospodin-Done, hvala. Ja samZa obavljenu slubu poslednjuObvezan vama; pa navratiteNaredne svete nedelje do mene:Oduiu se vama pristojno.(Ulazi BAKINGEM.)BAKIN.: Gle, gle! Gospodin dvorski nastojnikSa svetenikom vodi razgovor?U Pomfretu za prijatelje vaeOd potrebe je svetenik, a vamaOd nude nije ispovedati se,Vrli gospodine.HASTINGS. Zacelo nije;Al' susrevi se s tim ovekom svetimSetih se ljudi koje pominjete.No, hoete 1' u Tauer i vi?BAKINGEM. Hou, no dugo neu ostati;Otud u poi pre gospodstva vaeg.HASTINGS. Pa verovatno; jer u ja na rukuOstati tamo.


69/139

BAKINGEM (za sebe). I na veeri,Iako ti to ne zna.Pa, hoete li poi?3ASTINGS. Pratiujospodstvo vae.

(Izlaze.)

SCENA TREA

Pomfret Pred zamkom.

(Ulazi RATKLIF sa STRAOM kojasprovodi RIVERSA, GREJA i VONAna gubilite.)

RIVERS. Dozvoli da ti samo ovo kaem,Rlarde plemeniti Ratklife:Videe danas kako glavom svojomPodanik plaa strogo izvrenjeDunosti svojih, vernost i potenje.GrREJ. titio princa Bog od vaeg krda!Paklcno klupe pijavica vi ste.VON. ivite samo da u potonjeZbog ovog zakukate.RATKLIF. Kreite;ivota vaeg nit je dokrajena.RIVERS. O, Pomfrete! O, krvava hapsanoKobna za soj vlastele plemenite!U klopci tvojih grenih zidinaIskomadan je bio Riard Drugi;A da bi sram jo vei pokrioNesreno tvoje gnezdo, mi ti svojuNevinu krv sad dajemo da pije.GREJ. Sad se na nae glave sruileMargaretine kletve koje s vriskomProsu na vas, na Hastingsa, na meneZbog toga to smo mirno gledaliKad Riard sina njenog probode.RIVERS. Pa prokle ona tad i Riarda,I Hastingsa i Bakingema proklaO, Boe, ne zaboravi da njenuMolitvu i za sve njih uslii,Ko to je sada uslii za nas;A to se sestre moje i sinova


70/139

Kraljevskih njenih tie, neka teOdana naa krv zadovolji,Gospode dragi, koja nepravednoProsuta bie, ko to zna.RATKLIF, Pour'te,

Navrio se as za pogubljenje,RIVERS. Hajdemo, Greje, hajde, Vone; dDa zagrlimo jedan drugogaI da se ovde oprostimo, dok seNa nebu opet ne budemo sreli.(Odlaze.)

SCENA ETVRTA

London. Tauer.(BAKINGEM, STENLI, HASTINGS,EPISKOP ILIJSKI, RATKLIF, LAVELi drugi sede za stolom. SLUBENICISAVETA dvore.)

HAST.: Da odmah kaem, veledostojnici:Sastali smo se da o krunisanjuOdluku d

Documents

Rucar treci