1

UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD -novoprimljeni radnici- RUDNIK I FLOTACIJA „RUDNIK“ doo RUDNIK

RUDNIK I FLOTACIJA ,, RUDNIK,, DOO RUDNIK

Služba za bezbednost i zdravlje na radu

2

UPUSTVA ZA BEZBEDAN RAD (za novoprimljene radnike) Rudnik avgust 2017. godine

Priredio: Zoran Nedeljković

Literatura: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.gl.RS br. 101/2005 i 91/2015) Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima (Sl.gl.RS br. 101/2015) Pravilnik o tehničkim normativima za podzemnu eksploataciju (Sl.list SFRJ br. 24/91) Zakon o zaštiti od požara (Sl. Gl. RS", br. 111/2009 i 20/2015) Procena rizika radnih mesta sa opasnostima i štetnostima Priručnik Upustva Mladom rudaru - Tuzla 1964. (prof.dr.Stane Verbić,Ljuba Ćuk,Zvonko Ožanić i Jovan Moravek)

3

ZAPAMTI ! NE SPROVOĐENJE I ZANEMARIVANJE MERA ZAŠTITA SU

NAJĆEŠĆI UZROK POVREĐIVANJA

Telefon Službe za B i ZNR i dežurni telefon Lok 64

PRЕDGОVОR

Priručnik ''Zаštitа i sigurnоst nа rаdu u rudniku, Rudnik i flоtаciја ,,Rudnik'' doo Rudnik nа pristupаčаn i ilustrаtivаn nаčin оbrаđuје pоtrеbnе mеrе Zаštitе i sigurnоsti nа rаdu, kоје su zа pоdzеmnu еksplоаtаciјu minеrаlnih sirоvinа vеоmа vаžnе. U rudnicimа sа pоdzеmnоm еksplоаtаciјоm minеrаlnih sirоvinа vlаdајu pоsеbnо tеški uslоvi rаdа, zbоg kојih sе mоrајu sprоvоditi mеrе sigurnоsti i disciplinа kао i primеnа prоpisаnih zаkоnskih mеrа i uputstаvа zа rаd. Nеprаvilаn nаčin rаdа i nеprimеrеn rаdnim uslоvimа i nеpоštоvаnjе prоpisа izаzivа nајvеči brој pоvrеdа u

4

pоdzеmnој еksplоаtаciјi minеrаlnih sirоvinа. Pоvrеdе kоје nаstајu uslеd ''višе silе'' su rеtkе. Аnаlizе pоvrеdа nа rаdu u rudnicimа sа pоdzеmnоm еksplоаtаciјоm minеrаlnih sirоvinа ukаzuјu dа оnе nаstајu uslеd:

- nе kоriščеnjа prоpisаnih srеdstаvа ličnе zаštitе, - pоprаvkе mаšinа i еlеktrо pоstrојеnjа dоk su u

rаdu ili еlеktričnim nаpоnоm, - nеprаvilnоg utоvаrа, trаnspоrtа i istоvаrа

mаtеriјаlа, - nеprаvilnе kоntrоlе rаdnоg mеstа, - pаdа mаtеriјаlа zbоg nеоkucаnih strоpоvа i

bоkоvа, - nеpаžlјivоg rukоvаnjа аpаrаtimа zа zаvаrivаnjе, - nеdоstаtkа zаštitnih nаprаvа nа mаšinаmа i

urеđајimа, - nеpridržаvаnjе uputstаvа zа izvоđеnjе

tеhnоlоških оpеrаciја u еksplоаtаciјi minеrаlnih sirоvinа itd.

U priručniku su оpisаni prоizvоdni prоcеsi pо оblаstimа, nаčin sigurnоg izvоđеnjа svih rаdоvа, pоtrеbnе mеrе zаštitе, izvоrе i uzrоkе pоvrеđivаnjа sа nаmеrоm dа sе ukаžе nа prаvilnоst rаdа i nа primеrе kаkо nе trеbа dа sе rаdi. Pоsеbnа pаžnjа u priručniku је pоklоnjеnа prоcеsimа rаdа u јаmi i u flоtаciјi. То su оtkоpаvаnjа i trаnspоrt iskоpinе, bušаčkо minеrski rаdоvi i istrаžnа bušеnjа kао i rаd nа flоtirаnju i оstаlim rаdоvimа nа flоtаciјi. Priručnik sаdrži i pоtrеbnа uputstvа zа rаd sа еlеktričnоm еnеrgiјоm, zа prаvilnо kоrišćеnjе srеdstаvа ličnе zаštitе kао i pоstupаk u slučајu pоvrеđivаnjа rаdnikа i prvе pоmоći.

5

Priručnik је nаmеnjеn prvenstveno novoprimljenim rаdnicimа kојi rаdе u Rudniku i flоtаciјi ,,Rudnik,, doo Rudnik kао svimа оstаlim radnicima i onima kојi pоsеćuјu оvај rudnik, јеr mоrајu dа sе pridržаvајu svih nаvеdеnih mеrа zаštitе i sigurnоsti. Smаtrаm dа оvај priručnik оbоgаčuје znаnjе zаpоslеnih u rudаrstvu i zаštiti i sigurnоsti nа rаdu, tј. prаvilаn nаčin оbаvlјаnjа slоžеnih rudаrskih pоslоvа. Аkо sе оvim priručnikоm smаnji i sprеčе pоvrеdе ili hаvаriје zbоg kојih nаstајu zаstојi u prоizvоdnji а timе i gubici, smаtrаm dа је zаlаgаnjе оnih kојi su urаdili оvај priručnik bilо vrеdnо trudа.

Pomoćnik Minstara rudarstva i energetike

Siniša Tanacković

dipl.ing.rudarstva SREĆNO, je naš rudarski pozdrav. Je si li razmišljao šta on znači? Tim pozdravom ti tvoje kolege rudari žele da se zdrav vratiš svojoj porodici i njima. Rudnik u kome si počeo da radiš očekuje od tebe da vremenom postaneš vredan i spodoban rudar. Kako ćeš to postići? Ako prihvatiš sva upustva i upozorenja, ako stalno učiš i usavršavaš svoja znanja i marljivo i bezbedno obavljaš poslove na radnom mestu.

6

C I LJ Cilj ovog priručnika je da se novoprimljeni radnici i svi ostali zaposleni u Rudnik i flotacija Rudnik“ doo Rudnik upoznaju sa sistemom funkcionisanja bezbednost i zdravlja na radu, da se upoznaju sa opasnostima i štetnostima na svim radnim mestima, sa merama zaštite na radnim mestima kao i sa pravima i obavezama zaposlenih sa aspekta bezbednosti i zdravlju na radu. Sa ovim treba da budu upoznati ne samo novoprimljeni radnici već i svi zaposleni, kako bi se u svakom momentu potsetili na opasnosti i predočenim merama zaštite, a u cilju smanjenja rizika od povređivanja.

7

PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. Zaposleni ima pravo:

1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu

2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti

3) zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac

Zaposleni ima pravo da odbije da radi : 1) ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje

zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu na koje je rasporedjen, sve dok se te mere ne obezbede

2) ako nije upoznat sa svim vrstama opasnosti i štetnosti i merama za njihovo otklanjanje, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac rasporedio

3) na sredstvu za rad na kojem nisu primenenje propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu

4) zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije , da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo

5) rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

8

NE RADI POSLOVE ZA KOJE NISI DOBIO RADNI NALOG!

NISI OBAVEZAN DA RADIŠ SA

NEISPRAVNIM ALATIMA I MAŠINAMA-UKOLIKO TI JE ŽIVOT UGROŽEN ILI PRETI

POVREDJIVANJE NAPUSTI RADILIŠTE –OBAVESTI PREDPOSTAVLJENOG

ORGANIZACIJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLA NA RADU

Poslovi iz bezbednosti i zdravlja na radu su organizovani na osnovu zakona za B i ZNR U ime poslodavca funkcioniše Služba za Bezbednost i Zdravlje kojom rukovodi Lice za bezbednost i zdravlja na radu U ime zaposlenih funkcioniše Odbor za bezbednost i zdravlje na radu koji se sastoji od pet članova koji zastupaju sve radne jedinice NAČINI UPOZNAVANJA ZAPOSLENIH SA SA B i ZNR

1) teoretska obuka za svakog novoprimljenog radnika u službi za B i ZNR

2) preko znakova, tabli, natpisa, parola i dr. 3) Preko Pravilnikaza B i ZNR 4) Za svako radno mesto se izdaje uputstvo za rad sa

merama bezbednosti LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA KOJA SE KORISTE:

9

1. Za zaštitu tela---radna odelai uložak za radna

odela, kožene prsluke, mantile 2. Za zaštitu glave---šlem, potkapa 3. Za zaštitu noge---čizme, cokule, klompe 4. Za zaštitu očiju---zaštitne naočare 5. Za zaštitu od buke---zaštit čepovi,antifoni 6. Za zašzitu od prašine---zaštitne maske 7. Za zaštitu ruke---zaštitne rukavice

LIČNA I ZAŠTITNA SREDSTVA SU

OBAVEZNA IV PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH (Izvod iz Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu Sl.gl.RS.br. 101/2005, 91/2015.)

Član 32 Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. Zaposleni ima pravo: 1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu; 2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim

rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, kojim se

10

utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. Član 33

Zaposleni ima pravo da odbije da radi: 1) ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede; 2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu člana 43. ovog zakona, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom; 3) ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio;

PROVERI SVE DVA PUTA-RADI OPREZNO !

ŽIVOT JE JEDAN I NEPONOVLJIV! SVE MOŽEMO NADOKNADITI SAMO

NE MOŽEMO ŽIVOT I POSLEDICE TEŠKE POVREDE.

R A Z M I S L I !

11

4) duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi, prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje; 5) na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu. U slučajevima iz stava 1. ovog člana, zaposleni može da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada. Kada zaposleni odbije da radi u slučajevima iz stava 1. ovog člana, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je dužan da odmah obavesti inspekciju rada.

Član 34 Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu. U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

Član 35 Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

12

Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice. Pre napuštanja radnog mesta zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

Član 36 Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

UPOZNAJ SE SA ISTAKNUTIM OBAVEŠTENJIMA I UPUSTVIMA

13

14

15

PAŽNJA ! -NE ULAZI U JAMU BEZ ZAŠTITINIH SREDSTAVA -POŠTUJ I SPROVODI PROPISANE MERE ZAŠTITE NA RADU -PRI NAILASKU LOKOMOTIVE ILI UTOVARNO TRANSPORTNE MEHANIZACOIJE OBAVEZNO SE SKLONI U NAJBLIŽE SKLONIŠTE-KAP LAMPOM-MAHANJEM DAJ SIGNAL RUKOVAOCU DA SI ISPRED MAŠINE -PROVERI I OSIGURAJ RADILIŠTE PRE POČETKA RADA -NE UNIŠTAVAJ POSTAVLJENE ZNAKOVE UPOZORENJA -POŠTOUJ PROPISE PRI RUKOVANJU SA EKSPLOZIVNIM SREDSTVIMA -NISI OBAVEZAN DA RADIŠ SA NEISPRAVNIM ALATIMA I MAŠINAMA-PRIJAVI SVAKI NEDOSTATAK KOJI SI UOČIO PRE POČETKA RADA -UKOLIKO TI JE UGROŽEN ŽIVOT ILI PRETI POVREDJIVANJE,NAPUSTI RADILIŠTE I OBAVESTI PREDPOSTAVLJENOG RUKOVODIOCA -ZANEMARIVANJE I NESPROVODJENJE MERA ZAŠTITE SU NAJČEŠĆI UZROK POVREDA I SMRTNIH ISHODA -PRE POČETKA RADA SE UPOZNAJ SA OPASNOSTIMA I ŠTETNOSTIMA NA RADNOM MESTU -UVEK SA SOBOM NOSI PRIRUČNU APOTEKU-MOŽDA TI ZATREBA -NE RADI POSLOVE ZA KOJE NISI DOBIO RADNI NALOG -UKOLIKO SE POVREDIŠ SVOJOM KRIVICOM BIĆEŠ LIČNO ODGOVORAN I KAŽNJEN ZA PROPUSTE I NEPAŽNJU

16

OPASNOSTI I ŠTETNOSTI I MERE ZAŠTITE

NA OTKOPNIM RADILIŠTIMA Opasnosti i štetnosti

17

MERE ZAŠTITE NA RADU NA OTKOPNIM RADILIŠTIMA 1. Radnici, koji rade na otkopu na izvođenju rudarskih radova na bušenju, miniranju, utovaru i osiguranju otkopa i drugim pratećim poslovima moraju biti osposobljeni za rad na otkopu i rukovanju opremom i uređajima za rad. 2. Odgovorni rudar je obavezan na početku smene izvršiti pregled sigurnosti radilišta za rad, okucati bokove i krov radilišta i oboriti blokove sklone padu, da proveri zaštitu na rudnoj sipki, po potrebi da pregleda zaštitne stubove, prilaze otkopu i obezbedi uslove za bezbedan rad. 3. Pre početka rada rudar – rukovalac mašina dužan je da pregleda mašinu za bušenje, mašinu za utovar, sigurnost linije za dovod komprimiranog vazduha,vode ielektrične energije i svih ventila i spojnica. Utvrđene nedostatke da ukloni ili o tome obavesti odgovornog nadzornika ili stručno lice za održavanje. 4. Pre izvođenja radova na utovaru i bušenju rudar je obavezan da pregleda radilište i utvrdi dali ima neotpaljenih mina. Ukoliko utvrdi da ima obavezan je da ih uništi na propisan način. 5. Bušenje minskih bušotina obavljati sa čvrste i stabilne podloge. Nije dozvoljeno stajanje na kosini oborene rude. 6. Prilikom bušenje minskih bušotina na etaži u blizini rudne sipke, pri bušenju radi proširenja rudne sipke kod spuštanja etaže i kod ručnog zgrtanja odminiranog materijala u rudnu sipku, radnici moraju biti vezani konopcem. 7. Prilikom punenja minskih bušotina na radilištu se mogu nalaziti samo radnici sa radilišta i nadzor koji vrši kontrolu rada. 8. Miniranje se vrši na kraju smene u vreme regulisano naredbom upravnika jame. 9. Miniranje se izvodi tek kada rudar palioc utvrdi da su se svi radnici povukli sa radilišta i osigura prilaze. 10. Prilikom rada sa eksplozivnim sredstvima pridržavati se odredbi o prevozu, transportu, smeštaju i evidenciji eksplozivnih sredstava. 11. Ispred rudne sipke na nivou otkopa obavezno postaviti zaštitni pin odnosno zaštitna brana. 12. Kretanje radnika po napuštenim otkopima i prostorijama je zabranjeno. 13. Ako se u toku rada na radilištu dođe do nepredviđenih opasnosti koje ugrožavaju sigurnost radnika, obaveza radnika je da se povuku sa radilišta. 14. Nadzorno tehničko osoblje je obavezno da redovno obilazi otkope i na licu mesta preduzima konkretne mere u cilju stvaranja uslova za siguran rad.

18

Najveći broj povreda na čelu radilišta-pad

komada stene-rude na noge pomoćnika Povrede prstiju nogu-PROVERI MESTO GDE

STOJIŠ PRE POČETKA BUŠENJA!

19

KOD DUBINSKOG BUŠENJA Opasnosti i štetnosti

20

MERE ZAŠTITE KOD DUBINSKOG BUŠENJA -Disciplina, obuka i dobro održavanje opreme glavni su faktori za bezbedan rad - Rukovanje, servis i opravke treba da obavljaju osobe koje su dobro obućene za taj rad - Mašinama treba da rukuju samo radnici koji su imali teoretsku i praktičnu obuku za rad na mašini na koju je rasporedjen - Uvek je potrebno koristiti uputstvo za rad na određenoj bušilici - Uvek koristite zaštitno odelo i ostala LZS predviđena za taj rad - Ako se u vreme rada bušilice pojave neke stvari koje su neuobičaene kad je rad i bezbednost u pitanju, bušilicu treba odmah zaustaviti i ispitati i otkloniti kvar. - Znaci upozorenja moraju biti čitljivi u svako doba, a oštećene znake treba odmah zameniti. - Treba vršiti dnevne provere bezbednosti date u uputstvu za rad svake bušilice - Stalno sprovoditi mere održavanja date u uputstvu o održavanju bušilice. - Hidraulični i električni sistemi mogu prouzrukovati povrede ukoliko se adekvatno njima ne rukuje. Popravke i servis treba da sprovodi samo osoblje zaduženo za održavanje istih. - Popravke zavarivanjem treba da vrši samo ovlašćeni zavarivač, a posebnu pažnju treba obratiti na komponente koje mogu da izazovu povrede. - Posle svake popravke, bušilicu treba da pregleda i pusti u rad nadležno lice za održavanje - Nikada ne menjajte i modifikujte komponente bušilice, posebno u bezbednosnom sistemu jer to može dovesti do ozbiljnih povreda

21

- Pre nego što prvi put uključite bušilicu, upoznajte se sa njenim karakteristikama, sa načinom upravljanja i funkcijama - Bar jednom u toku smene proveriti sve ugrađene uređaje za bezbednost. Opremu ne treba koristiti ukoliko nije izvršena provera bezbednosti. - Pre početka dobro proverite i osigurajte radnu okolinu. Obezbedite dobru preglednost,a sav pribor za rad ( cevi, alat i jezgra) i razvodne cevi,creva i kablove spakovati kako ne bi došlo do saplitanja od istih. - Za vreme bušenja i transportu ne treba dozvoljavati pristup neovlašćenim licima -Nikad ne blokirajte upravljačke poluge pomoću kanapa , štapa i sl. A bušilicu treba startovati sa kontrolne table. -Kod bušilica na dizel pogon nikad ne sipajte gorivo dok ona radi, ne pušiti na daljinji manjoj od deset metara, a prosuto goriuvo očistite kao što nalažu mere o opštoj bezbednosti. - Nikad ne ostavljajte bušilicu samu dok motor radi - Budite vrlo pažljivi kad tražite gde ima curenja kad je sistem pod pritiskom jer hidraulična ulja, voda i vazduh pod pritiskom mogu izazvati povrede.

22

Kod rada sa dubinskim mašinama moguće povrede od rotirajućih delova, kao i povrede ručnim alatima-rocangle i klešta i drugi alat

KOD RUKOVANJA UTOVARNO

TRANSPORTNIM MAŠINAMA NA DIZEL POGON

Opasnosti i štetnosti

STROGO JE ZABRANJENO

KRETANJE I ZADRŽAVANJE U NEPOSREDNOJ BLIZINI RADA

JAMSKIH UTOVARAČA I JAMSKIH KAMIONA

23

Utvrdjena lista opasnosti Utvrdjena lista štetnosti Rad i kretanje pod zemljom (mogućnost zatrpavanja

Nedovoljna osvetljenost u jami,kretanje po neravnom terenu

Opasnost propadanja u dubinu,presipna mesta rude

Fizička opterećenja

Mogućnost klizanja ili spoticanja

Opasnost od pada Opasnosti od miniranja u jami

Opasnost usled zaostalih eksplozivnih sredstava u jami

Opasnosti usled kretanja transportnih mašina u jami

Opasnosti od obrtnih i rotacionih delova opreme koja se koristi za rad

Opasnost d direktnog dodira pod naponom

Opasnost od pada predmeta, delovi stene ili drugi predmeti

Opasnost od prodora podzemnih voda

ZAPAMTI! Rad u rudniku nije opasan za one koji ga

poznaju i koji se pridržavaju svih upustava i propisa sigurnosti.

24

MERE ZAŠTITE PRI RUKOVANJU UTOVARNO TRANSPORTNIM MAŠINAMA NA DIZEL

POGON

-Primenjivanje dizel-mašina pri podzemnoj eksploataciji dozvoljeno je na osnovu odobrenog rudarskog projekta. -Dizel mašina se ne može koristiti pre nego što se utvrdi da je ispravna za upotrebu pri podzemnim rudarskim radovima u nemetanskim jamama i o tome izda potvrda o ispravnosti od ovlašćene organizacije. -Svaka dizel mašina mora imati ugrađen uređaj kojim se može u svako doba sprečiti puštanje mašine u rad od neovlašćenih lica. -Delovi dizel mašina ne smeju ometati penjanje na sedište vozača i silaženje sa tog sedišta. -Mesto za sedište vozača mora se zaštititi odgovarajučim sigurnosnim krovom. -Svaka dizel-mašina mora imati brojač radnih sati i brojač kilometara. -Dizel-mašina čija maksimalna brzina prelazi 20 km/h mora imati ispred vozača na prerglednom mestu ugrađeni pokazivač brzine ili broja obrtaja sa obeleženim znakom najveće dopuštene brzine. -Svaka dizel mašina mora biti opremljena zvučnom i svetlosnom signalizacijom. -Svetlosnu signalizaciju čine reflektori (farovi) za kratko i dugo svetlo na prednoj strani i dva crvena svetla ili katadioptera na zadnjoj strani. Ako je dizel mašina predviđena za kretanje u dva pravca mora biti ugrađena udvojena svetlosna signalizacija. -Zatvarač rezervoara goriva mora biti takav da sprećava izlivanje goriva i pri nagnutom položaju dizel-mašine. -Otvori za punenje rezervoara gorivom moraju biti tako izvedeni da se spreči prosipanje goriva. -Svaka dizel mašina mora imati na vidljivom mestu tablicu na kojoj su ispisani sledeći podaci i to.: 1.najveća dopuštena brzinau km/h 2. korisni teret u t

25

3. dopušten uspon (pad) u % 4. snaga motora u -Svaki rukovaoc dizel-mašine mora da dobije uputstvo o rukovanju sa dizel-mašinom sa merama zaštite. -U svakom uputstvu pored mera bezbednosti po fazama tehnološkog procesa, mora se odrediti postupak rukovaoca dizel mašinom i drugih radnika u slučaju pojave požara na mašini, u nišama, na mestima punenja mašine gorivom i mazivom i u skladištima goriva i maziva,kao i mesta gde se ostavljaju mašine kad nisu u radu. -Pre početka rada u smeni mora se proveriti ispravnost dizel mašine, a posebno ispravnost sigurnosnih uređaja , kočnica osvetljenja, svetlosnih i zvučnih signala, kao i drugih uređaja koji su od uticaja za nesmetan i siguran rad dizel-mašine. -Neispravne dizel-mašine ne smeju se pustiti u rad. Ako mašina neispravno funkcioniše za vrema rada, mora se isključiti iz rada a neispravnost se mora evidentirati u dnevniku rada mašine. -Za vreme vožnje moraju na dizel mašini biti upaljena svetla u smeru vožnje. Pri utovaru , bušenju i sl.svetla na dizel mašini moraju osvetljavati čelo radilišta. -Pri radu u blizini otvora sipki mora se oprezno i sa smanjenom brzinom dizel-mašine prilaziti otvoru , a sipka u koju se vrši istresanje, mora se osigurati zaštitnim bedemom (pragom) sa strane sa koja mašina prilazi.

RADI DA NE POVREDIŠ NI SEBE NI DRUGE!

SVAKI DAN SE VRATI KUĆI ZDRAV I NEPOVREDJEN !

26

ZABRANJENO PRIKOPČAVANJE

VAGONETA NA OVAKAV NAČIN!

ZABRANJENO!

27

MERE ZAŠTITE PRI LOKOMOTIVSKOM PREVOZU RUDE I MATERIJALA

Pri prevozu rude i materijala u jami pridržavati se sledoćih mera: -Vagoni za prevoz ljudi i materijala moraju biti ispravni, a u kompoziciji međusobno čvrsto povezani da se sami ne mogu razdvojiti - Prikopčavanje i otkopčavanje vagona i lokomotive može se vršiti samo sa strane i to kada je lokomotiva sa vagonima zaustavljena i osigurana od samopokretanja. - Vožnja ljudi sa vagonima za prevoz rude i materijala je zabranjena izuzev u slučaju povređenih radnika - Za transport se mogu koristiti samo ispravne lokomotive, a pred svake upotrebe obavezno se moraju proveriti kočnice , osvetljenje, zvučni i svetlosni signali, elektro instalacije i dr. -Ako se transport obavlja sa jednom lokomotivom, a nema pratioca voza onda zadnji vagon mora biti označen sa signalnim svetlom - Vozač lokomotive je obavezan prilagoditi brzinu vožnje prema uslovima koloseka uz obavezno usporenje na skretnicama, krivinama, kod vetrenih vrata i pri prolazu pored radnika - Ako dođe do ispadanja lokomotive ili vagona sa koloseka isti se podižu dizalicom - U remizi je zabranjeno pušenje, i ulazak sa otvorenim plamenom - Sa lokomotivom može rukovati samo lice koje je osposobljeno za te poslove - Pratilac voza nalazi se na sedištu u poslednjem vagonu ili u zadnjoj lokomotivi. - Za vreme kretanja lokomotive zabranjeno je uskakanje i iskakanje sa vagona ili lokomotive

28

- Vozač lokomotive sme krenuti sa vozom tek kad su svi vagoni prikopčani i kada mu pratilac voza da signal da može da krene - Za prevoz ljudi u jami lokomotivskom vučom mora se uraditi uputstvo sa kojim moraju biti upoznati vozači lokomotive i svi radnici - Pri susretu sa ljudima koji se kreću istom saobraćajnicom mora se zvučnim signalima skrenuti pažnja, usporiti vožnja i oboriti svetlo - Maksimalna brzina voza prilikom prevoza ljudi u jami određuje se obzirom na uslove u jamskim saobraćajnicama u koje se vrši prevoz i ne sme biti veća od 6 m/s - Na svim krivinama i kod prolaza kroz vrata i na skretnicama mora se smanjiti brzina - Prevoz eksplozivnih sredstava u vagonima se može vršiti samo na osnovu izdatog uputstva za te svrhe

ZABRANJENO!

29

30

POŠTUJ PROPISE PRI RUKOVANJU SA EKSPLOZIVNIM

SREDSTVIMA!

1.KRETANJE KROZ JAMU DO RADILIŠTA JE KLIZAVO I NERAVNO-KREĆI SE PAŽLJIVO. 2.UKOLIKO TI U SUSRET NAIDJE LOKOMOTIVA ILI DRUGO JAMSKO VOZILO OBAVEZNO SE SKLONI U NAJBLIŽE SKLONIŠTE I DAJ SIGNAL LAMPOM DA IDEŠ U SUSRET. 3.PRE POČETKA RADA PREGLEDAJ RADILIŠTE, PAŽLJIVO VRŠI OKUCAVANJE-KAVANJE. 4.SKRENI PAŽNJU POMOĆNIKU PRE ZAPOŠINJANJA BUŠENJA DA MOŽE DOĆI DO PADA KRUPICA MATERIJALA KOJI GA MOGU POVREDITI. 5.NOSI RUKAVICE, ZAŠTITNE NAOŠARE NA RADILIŠTU. 6.NE KREĆI SE PO NAPUŠTENIM RADILIŠTIMA I OTKOPIMA. 7.UKOLIKO PRIMETIŠ OPASNOST NA RADILIŠTU PRESTANI SA RADOM I OBAVESTI NADZORNIKA. 8.OBRATI PAŽNJU NA OBRTNE I ROTACIONE DELOVE MAŠINE KOJU KORISTIŠ-MOGU TE POVREDITI. 9.UREDI RADILIŠTE DA SE NE BI SAPLETAO I POVREDIO. 10.RUČNI ALAT –ROCANGLE I KLEŠTA-DRŽI ČVRSTO I RADI OPREZNO. 11.HIDRAULIČNA ULJA POD PRITISKOM MOGU USLED PUCANJA IZAZVATI TEŠKE POVREDE. 12.PRE POĆETKA RADA PROVERI ISPRAVNOST MAŠINE I POPUNI LISTU ISPRAVNOSTI.

PRAVILNO ! OBAVEZNO !

31

13.PRE KRETANJA OBAVEZNO PROVERI MEHANIZAM ZA UPRAVLJANJE I KOČENJE DIZEL UTOVARAČA I JAMSKOG KAMIONA. 14.PROVERI SIGNALIZACIJU-PROŠITAJ UPUSTVO ZA RAD. 15.PROVERI DA LI SE NEKO KREĆE U ZONI RADA I UPOZORI GA DA JE TO STROGO ZABRANJENO. 16.PROVERI ISPRAVNOST LOKOMOTIVE PRE POČETKA RADA. 17.PRIKOPČAVANJE VAGONA SE MOŽE VRŠITI SAMO SA STRANE KADA JE KOMPOZICIJA ZAUSTAVLJENA. 18.AKO KOMPOZICIJA NEMA PRATIOCA I AKO SE TRANSPORT OBAVLJA JEDNOM LOKOMOTIVOM OBAVEZNO OZNAČI ZADNJI VAGON SIGNALNIM SVETLOM. 19.OBAVEZNO DETALJNO PROUČI MERE ZAŠTITE PRI RUKOVANJU EKSPLOZIVNIM SREDSTVIMA. 20.MINER JEDNOM GREŠI-ZAPAMTI. 21.PRE SVAKOG ISKLJUŠENJA ILI POPRAVKE ELKTRO INSTALACIJE I UREDJAJA POSTAVI OBAVEŠTENJE O ZABRANI UKLJUČENJA I RADA. 22.PRIMENJUJ MERE ZAŠTITE NA VISOKO NAPONSKIM I NISKO NAPONSKIM MREŽAMA. 23.PROVERI ISPRAVNOST VOZILA PRE POČETKA RADA, SIGNALIZACIJU, KOČIONI SISTEM I UPRAVLJAČ. 24.NE IZLAZI IZ KAMIONA ZA PREVOZ RUDE BEZ ZAŠTITNOG ŠLEMA. 25.POŠTUJ SAOBRAĆAJNU SIGNALIZACIJU. 26.U SVIM RADNIM PROSTORIJAMA RJ FLOTACIJA OBAVEZNO JE NOŠENJE ZAŠTITNOG ŠLEMA. 27.ČUVAJ SE ROTIRAJUĆIH DELOVA MAŠINA U FLOTACIJI. 28.U MAŠINSKOJ RADIONICI JAMA I FLOTACIJA OBAVEZNO JE NOŠENJE ZAŠTITNIH NAOČARA PRI

32

LIKOM RADA NA MAŠINAMA ZA OBRADU METALA. 29. GARNITURE ZA GASNO ZAVARIVANJE NA KRAJU RADA OSTAVI NA ZATO ODREDJENO MESTO U RADIONICI.

MERE ZAŠTITE PRI RUKOVANJU SA EKSPLOZIVNIM SREDSTVIMA I MINIRANJU

Eksplozivna sredstva ne smeju se prevoziti oknom

istovremeno sa prevoženjem ljudi i materijala Pri prevozu oknom eksplozivi se ne smeju spuštati u jamu u

istom košu sa električnim detonatorima Eksplozivi se spuštaju u jamu u vagonetima koji se ne smeju

gurati u izvozni koš mehaničkim uređajima Eksplozivi se smeju spuštati u jamu brzinom odobrenom za

spuštanje ljudi ali ne većom od 4 m/s Na navozištu i odvozištu eksplozivna sredstva ne smeju biti

nagomilana, niti smeju biti zajedno eksplozivna sredstva i električni detonatori

Eksploziv se sme prevoziti samo u ispravnim vagonetima i ne sme viriti iznad gornje ivice sanduka

Ako se eksploziv i inicijalna sredstva prevoze istim vozom istovremeno, između vagona sa eksplozivom i vagona sa inicijalnim sredstvima mora biti bar jedan prazan bagon

Pri prevozu eksplozivnih sredstava moraju se postaviti sigurnosne akumulatorske svetiljke

Pri prevozu lokomotivskom vučom prva dva vagona posle lokomotive moraju biti prazne

Pri prevozu eksplozivnih sredstava lokomotivskom vučom brzina prevoza ne sme biti veća od 2 m/s

Električni detonatori ne smeju se prevoziti sa električnim lokomotivama sa trolom

Pri prevozu eksplozivnih sredstava ne smeju se istovremeno prevoziti drugi predmeti, uređaji i alati

33

Eksplozivna sredstva se ne smeju prevoziti za vreme redovnog ulaska i izlaska radnika u jamu

Miniranje u jami se sme vršiti samo uz prethodno izdato uputstvo sa kojem su upoznati radnici koji vrše miniranje

Miniranje mogu vršiti samo radnici koji su obučeni sa položenim ispitom za palioci mina

Minske bušotine pune se eksplozivom neposredno , pred izvođenja miniranja

Svako paljenje mina, kao i početak i kraj izvođenja minerskih radova moraju se pravovremeno objaviti predviđenim postupkom i signalnim sredstvima utvrđenim u uputstvu o miniranju

Eksploziv i sredstva za iniciranje eksploziva dopremaju se na radilištu neposredno pred punenju minskih bušotina

Udarne patrone se smeju pripremiti samo neposredno pred upotrebu

Dozvoljeno je pripremiti samo onoliko udarnih patrona koliko je potrebno za jedno miniranje

Udubljenje u patroni eksploziva za smeštaj detonatora dozvoljeno je izrađivati samo šiljkom izrađenim od materijala koji ne varniči

Prilikom vršenja miniranja ne smeju se upotreblavati svetiljke sa otvorenim plamenom niti se sme pušiti

Udarne patrone moraju se pažljivo umetati u minske bušotine pri čemu se mora voditi računa o tome da se električni detonatori ne izvuku iz patrone

Pri ručnom punenju minskih bušotina patronama eksploziva smeju se upotrebljavati samo drveni štapovi (laštuci)

Za paljenje više mina smeju se upotrebljavati samo detonatori istog tipa

Ako neka mina nije eksplodirala ili ako postoji sumnja da nije eksplodirala, mora se sačekati najmanje 20 min pre provera radilišta

Ako se utvrdi da pojedine mine nisu eksplodirale,one se moraju obeležiti i odmah preduzeti potrebne mere da se unište.

34

Dok se ne unište neeksplodirane mine ne smeju se obavljati

nikakvi radovi na radilištu Zatajene, neeksplodirane mine smeju se uklanjati novom

minom, paralelno izbušenom na rastojanju najmanje osmostruke vrednosti prečnika minske bušotine čije punenje nije eksplodiralo

Radi utvrđivanja smera minske bušotine sa zatajenim minskim punenjem, iz nje se mora izvaditi čep do dubine od 10 cm, mereno od ušća bušotine

Udarne patrone i eksploziv ne smeju se izvlačiti iz bušotine sa zatajenim eksplozivnim punenjem.

STROGO

ZABRANJENO PRAVILNO!

ZA SVOJ ŽIVOT I SIGURNOST NA RADU TREBA NAJVIŠE DA BRINEŠ SAM.UPOZORAVAJ DRUGE

KOJI KRŠE PRAVILA BEZBEDNOG RADA JER NEPRIDRŽAVANJE PROPISA MOŽE IZAZVATI

TEŠKE POVRDE I NESREĆE

35

KOD ELEKTRO ODRŽAVANJA

Opasnosti i štetnosti

LOŠE ODRŽAVANJE –IZVOR POVREDA I STRUJNIH UDARA

PRAVILNA PRIMENA ZAŠTITNE OIPREME

36

MERE ZAŠTITE KOD ELEKTRO ODRŽAVANJA Radi izvođenja radova na bezbedan način u elektro održavanju potrebno je pridržavati se sledećih mera : Sve visokonaponske iniskonaponske mreže moraju imati zaštitne uređaje od

atmosverskog pražnenja Radovi na visokonaponskim i niskonaponskim mrežama mogu se izvoditi samo

kad vodovi nisu pod naponom, svaki rad pod naponom je zabranjen Pri izvođenju radova na mreži isključuje se napon, a na mestu uključivanja

napona ostavlja se tabla sa natpisom „NE UKLJUČUJ RADI SE NA LINIJI „ Uključivanje električnog voda može izvršiti samo lice koje ga je uključilo, a

drugo lice samo po ugovorenom signalu Radna grupa koja izvodi radove na elektro vodu mora biti snabdevena uređajima

za održavanje veze Radnik prilikom izvođenja radova mora imati ispravan pribor i alat Prostorije u kojima su smešteni transvormatori, elektro i razvodna postrojenja

moraju u svemu odgovarati, važećim tehničkim propisima, moraju biti zaključane, aklučevi se mogu nalaziti samo kod osoblja koje zaduženo za održavanje navedenih postrojenja.

U prostorijama elektro postrojenja moraju se nalaziti na vidnom mestu , tehnička uputstva, šema postrojenja i i uputstvo o prvoj pomoći od električnog udara

U svim delovima jame gde su instalisana postrojenja ili elektro vodovi sa naponom iznad 220V moraju se postaviti table sa natpisom: „VISOKI NAPON OPASNO PO ŽIVOT „

Sva oruđa i uređaji za rad moraju biti uzemljeni i zaštićeni od slučajnog napona dodira i periodično ispitani

Posle svake izvršene opravke na električnim urešajima i napravama mora obavezno da se izvrši pregled uzenljenja u pogledu njegove ispravnosti

Najstrože se zabranjuje krpljenje električnih osigurača Ako se radovi obavljaju u neposrednoj blizini električnih uređaja ili vodova pod

naponom , te postoji mogućnost dodirivanja, uređaje ili vodove isključiti iz napona

Na visokonaponskim postrojenjima mogu raditi samo kvalifikovani i osposobljeni radnici-električari

Svaki radnik koji radi na mašini ili uređaju, dužan je u slučaju nestanka električne struje da isključi mašinu ili uređaj,

Svaki radnik angažovan u radu na elektroinstalacijama i uređajima u svemu se ima pridržavati tehničkih propisa i uputstava za rad i nositi odgovarajuća zaštitna sredstva

37

KOD JAMSKOG ODRŽAVANJA

38

Opasnosti i štetnosti

39

MERE ZAŠTITE KOD ODRŽAVANJA MAŠINA I OPREME Rad na mašinskom održavanju mora se obavljati na siguran i

bezbedan način uz primenu sledećih mera Sve mašine i naprave na mašinama moraju biti tako urađene i

održavane tako da radnici koji sa njima rukuju to obavljaju na bezbedan način

Mašine koje nisu zaštićene i od kojih pri radu postoji rizik od povreda moraju se isključiti iz rada

Mašinama mogu rukovati samo kvalifikovani i stručno osposobljeni radnici

Radnik koji rukuje mašinom, za vreme rada iste ne sme se udaljavati od mašine niti sktetati pažnju na drugu stranu

Predmeti koji se na mašini obrađuju moraju biti dobro učvršćeni, a noževi i alati moraju biti učvršćeni u svojim ležajevima

Popravka i podmazivanje mašina dozvoljena je samo kad mašina nije u radu

Bezopasni delovi mašina mogu se podmazivati i kada je mašina u radu ali samo uz upotrebu uređaja za podmativanje

Sa popravkom mašine , postrojenja ili uređaja može se početi tek kada se preduzmu sve mere da ne dođe do slučajnog puštanja u rad ili puštanja u rad nečijom nepažnjom

Posle izvršenih popravki na mašini obavezno vratiti zaštitne naprave na istu

Prilikom popravki kod svih mašina potrebno je pridržavati se uputstvima za održavanje za svaku mašinu

Prilikom održavanja na održavanju potrebno je koristiti adekvatan alati ne vršiti improvizacije

Obavezno je korišćenje ličnih zaštitnih sredstava

40

PRE SVAKE POPRAVKE ZAUSTAVI MAŠINU

41

Kod transporta

Opasnosti i štetnosti

42

MERE ZAŠTITE KOD TRANSPORTA Radi obavljanja poslova na bezbedan i zdrav način radnici ma transportu su obavezni pridržavati se sledećih mera: Poslove vozača motornog vozila može obavljati lice koje je zdravstveno sposobno

za te poslove i ima položen vozački ispit odgovarajuće kategorije Pre upotrebe vozač mora pregledati vozilo i može upotrebljavati samo ispravno

vozilo Pre početka utovara tereta u vozilo i istovara tereta iz vozila vozač je dužan

preduzeti mere kojima se sprečava da vozilo samo krene Posle završenog utovara tereta u vozilo vozač je dužan proveriti dali je teret

pravilno smešten, a kod vozila sa stranama proverava dali su strane dobro zatvorene

Pri utovaru i istovaru eksplozivnih i lako zapaljivih sredstava u vozilo zabranjeno je pušenje

Za vreme utovara i istovara tereta u vozilo motor mora biti stavljen van pogona Utovar tereta i istovar tereta ne smeju vršiti radnici koji boluju od nesvestice,

vrtoglavice, epilepsije, grčeva mišića i sl. Velike i srednje opravke vozila, kao i snabdevanje vozila gorivom i mazivom vrši

se na određenom mestu koje mora biti opremljeno svim potrebnim uređajima i napravama, alatima i drugim sredstvima za izvođenje radova

Za vreme opravke i snabdevanja gorivom i mazivom, motor vozila mora biti van pogona

Za vreme snabdevanja vozila gorivom zabranjeno je pušenje U radionicama gde se vrše opravke vozila moraju biti obezbeđeni aparati za

zaštitu od požara U krugu preduzeća moraju se poštovati pravila vožnje prema važećim propisima

za saobraćaj na javnim putevima Brzina kretanja vozila u krugu ne sme biti veća od 10 km/h Vozač sme da vozi samo ispravno vozilo sa ispravnim svim svetlosno-signalnim i

sigurnosnim uređajima

43

DOZVOLJENO !-PRAVILNO!

ZABRANJENO!

44

F L O T A C I J A

45

MERE ZA BEZBEDAN RAD KOD ČELJUSNE DROBILICE 1. Za vreme rada drobilice, hranilice i transportne trake nesme se vršiti opravka i intervencije dok se ne isključi struja 2. Zabranjeno je puštanje u rad neispravnog postrojenja drobilice. 3. Zabranjeno je silaženje u bunker rovne rude, a u slučaju potrebe drobiličar je dužan da obavesti nadzornika smene i da koristi zaštitni pojas sa užetom. 4. Drobiličar je dužan da čisti i odstranjuje otpadni materijal a posebno zapaljivi materijal. 5. U slučaju potrebe za vađenjem blokova kod zaglave čeljusne drobilice mora se drobiljica isključiti iz rada. 6. Obratiti posebnu pažnju da se pri kačenju bloka rude za sajlu električne dizalice, pregleda blok rude da slučajno nije napukao i da se ne odkači od sajle. 7. Voditi računa da sajla bude ispravna i da se pravilno pričvrsti za kuku dizalice. 8. Zabranjeno je metalnom štanglom odglavljivati zaglavljeni blok rude u drobilici kada je ista u radu. 9. Drobiličar je dužan da koristi lična zaštitna sredstvapo odredbama Pravilnika o zaštiti na radu.

46

MERE ZA BEZBEDAN RAD KOD PROSEJAVANJA

STROGO ZABRANJENO !

47

MERE ZA BEZBEDAN RAD RADU KOD DROBLJENJA I PROSEJAVANJA RUDE

Mašinista drobljenja iprosejavanja rude mora se pridržavati sledećim merama zaštite na radu. 1. U slučaju kvara na postrojenju ili uređajima koji se koriste u tehnološkom procesu rada obustavlja rad u slučajevima ako je ugrožena bezbednost radnika ili da zbog kvara može doći do većih posledica i tom prilikom obaveštava nadzornika smeneodnosno poslovođu flotacije. 2. Mašinista postrojenja dužan je da sprovodi mere zaštite na radu koje se odnose na puštanje, zaustavljanje i rad postrojenja. 3. U toku rada postrojenja a naročito rotirajućih delova mašina i elektro uređaja pod naponom nesme se

48

vršiti popravka odnosno optklanjanje kvarova dok se prethodno ne zaustavi postrojenje i isključi struja. 4. U toku rada nije dozvoljeno. - puštanje u rad neispravnog postrojenja i uređaja -Puštanje u rad postrojenjha bez prethodnog sporaztumevanja sa drobiličarima i sitarom, -Puštanje u rad postrojenja dok se prethodno ne uveri da su radnoci koji su vršili opravke na mašinama odstranjeni od mašina. -Da vrši opravke na mašinama i uređajima dok se ne isključi struja. 5. Mašinista je dužan da koristi lična zaštitna sredstva i sredstava tehničke zaštite po odredbama Pravilnika o ličnim zaštitnim sredstvima.

RAD PRI UTOVARU I ISTOVARU RUDE

49

MERE ZA BEZBEDAN RAD PRI UTOVARU I

ISTOVARU RUDE 1. Prostor na platou ispred bunkera na K-572 i bunkera na flotaciji mora biti slobodan i propisno osvetljen. 2. Na platformi bunkera K-572 mora postojati propisna zaštita na rotirajućim delovima na pločastom dodavaču. 3. Na bunkeru na flotaciji po završenom radu mora se zatvoriti prilaz bunkeru. 4. Za vreme popravke vozila ipunjenja gorivom i mazivom motor mora biti ugašen 5. „ Prekopavanje“ sloja zalepljene rude u utovarnom sanduku može se vršiti kada je vozilo u stanju mirovanja i kada je sanduk spušten. 6. Pri utovaru i istovaru rude iz vozila, vozač mora odstraniti ostala lica iz neposrednje blizine vozila. 7. Zabranjeno je da se radnici nalaze u sanduku za vreme utovara rude iz bunkera. 8. Zabranjena je vožnja ljudi u karoseriji kamiona 9. Opravke šutnih i pločastih dodavača mogu se vršiti kada je postrojenje isključeno iz rada i kada je ruda obrušena. 10. Zabranjeno je podmazivanje dodavača kada je isti u radu. 11. radnici na utovaru i istovaru rude moraju koristiti lična zaštitna sredstva propisana Pravilnikom o ličnim zaštitnim sredstvima.

50

KOD FLOTIRANJA

ZABRANJENO! DOZVOLJENO

51

MERE ZAŠTITE KOD MAŠINAMA ZA FLOTIRANJE RUDE

U toku rada mašinama za flotiranje rude zabranjeno je. -Skidanje zaštitnike sa mašina i uređaja. -Namestati klinaste kaiševe. Vršiti popravke na rotirajućim delovima u neposrednoj okolini istih. -Vršiti podmazivanje mašina, -Vršiti promene u sistemu flotiranja (izmena doziranja reagenasa, vrsta reagenasa i mesto dodavanja reaganasa), -Menjati šemu flotiranja -Udaljavati se sa radnog mesta -Vršiti opravke na mašinama i elektromašinama -Prilazi mašinama i uređajima moraju biti slobodni a stube i pod slobodni -Prilazi kondicionerima moraju biti ispravni i obezbeđeni da radnik ne upadne u mašine ili otvore. -Prilikom pranja odeljenja za flotiranje mora se strogo voditi računa da ne dođe voda u dodir sa strujom. -U slučaju havarija floter je dužan da isključi dotičnu mašinu i da obavesti odgovorno lice Radnici na flotiranju rude dužni su da se detaljno upoznaju: -Sa uputstvom o merama zaštite na radu sa reagensima -Samerama zaštite od požara i upotrebom protivpožarnih aparata -Sa uputstvom o radu i rukovanju sa dizalicama, koje se nalaze iznad flotaciskih mašina. -Za vreme opravka elektromašinskih uređaja mora se isključiti struja. -Prenosne svetiljke koje se upotrebljavaju za vreme opravki mogu se upotrebljavati samo za napon od 24 V.

52

-Radnici na flotiranju rude obavezni su da upotrebljavaju zaštitna sredstva prema Pravilniku o ličnim zaštitnim sredstvima

KOD RUKOVANJA SA REAGENSIMA

OPASNO PO ŽIVOT-ZABRANJENO!

53

MERE ZAŠTITE PRI RADU SA REAGENSIMA

1. Radnik koji radi u odeljenju reagenasa-reagentičar, koristi lična zaštitna sredstva i to:

-zaštitne naočare -radno odelo -gumene čizme -gumenu kecelju -gumene rukavice -zaštitnu masku

2.Na mestima deponovanja, utovara i istovara reagenasatreba da se nalaze u dovoljnim količinama potrebnih sredstava za neutralizaciju prosutih ili prolivenih reagenasa. 3.Zabranjeno je jesti , piti i pušiti u prostorijama gde se deponuju reagensi ili radi sa njima kao i uzimanje hrane sa neopranim rukama posle r4ada sa reagentima. 4.Uslučaju kvara ventilacije ili nestanka struje, odnosno prekida u provetravanju i povečanju koncentracije gasova otvoriti prozore i vrata radi prirodnog provetravanja. 5.Zabranjen je ulaz neovlašćenim licima u odelenje gde se vrši deponovanje i priprema reagenasa. 6.Pri spuštanju u rezervoare radi njihovog čiščenja od ostataka reagenasa ili opravki, radnici su dužni da koriste sigurnosne pojaseve. 7.Zabranjeno je vršiti remont cevovoda s reagensima i remont ventila pod pritiskom. 8.Pregled, čiščenje i remont rezervoara i komunikacija sa reagensima može se vršiti samo posle potpunog odstranjivanja reagenasa. 9.Pri pregledu,čiščenje taloga reagenasa i remontu rezervoara moraju se preduzeti neophodne mere sigurnosti.

54

10.Zabranjeno je razbacivati ili ostavljati u rezervoarima otpadne materijale. Posle rastvaranja reagenasa sve otpadne materije treba skupljati u limenu burad s poklopcima i po potrebi neutralisati i uništiti. 11.U prostorijama sa reagensima je zabranjeno ostavljanje lične garderobe, drugih predmeta i hrane radnika. 12.Zabranjenonje izbacivanje i odvođenje smeća i otpadnih voda iz odeljenja za skladiranje i pripremu reagenasa bez prethodne neutralizacije. 13.Pri radu sa ksantatima moraju se preduzeti mere protivpožarne zaštite. 14.Zabranjeno je mešati natrium cijanid sa ostalim flotaciskim reagensima. 15.Zabranjeno je prosipanje rastvora, ksantata, ksantata u suvom stanju i jarmola, pri radu sa ovim reagensima. Pri radu sa ovim reagensima nesme se koristiti alat koji varniči. MERE ZAŠTITE PRI RUKOVANJU SA PUMPAMA

ZA DOZIRANJE 1. U slučaju da dođe do začepljenje usisnog i potisnog ventila na dozirnoj pumpi ne preporučuje se demontaža več se zapušenje pokušava otkloniti ispuštanjem određenim 10% rastvorom određene kiseline po uputstvu proizvođača uz primenu mere zaštite na radu. 2. Pri radu sa pumpama i održavanju pumpi koristiti zaštitna sredstva koja su propisana za rad sa reagensima i to: zaštitne maske za rad sa cijanidom, zaštitne naočare, zaštitne rukavice, zaštitne maske za rad sa štetnim reagensima, zaštitno odelo, kecelju i zaštitnu obuću. 3. Zabranjuje se remont pumpi i uređaja dok se prethodno ne isključi struja. Bravar ili električar koji radi na otklanjanju kvarova na pumpama mora zahtevati od flotera da se prethodno na odgovarajućim tasterima koji se nalazi u

55

kabini nadzornika flotacije odnosno u posebnom odeljenju u zgradi reagenasa isključi struja ida se postavi tabla sa upzorenjem „ne uključuj pumpu vrši se remont“. 4. Pri radu uređaja za doziranje reagenasa voditi računa da se reagensi ne prosipaju. Reagense koji se prospu nekontrolisano moraju se očistiti , neutralisati i oprati vodom. 5. Zabranjeno je uzimati hranu u blizini rada sa reagensima i pušiti na mestima gde su reagensi zapaljivi. 6.Radnici koji rade i održavaju doz pumpe moraju biti upoznati sa protivpožarnom zaštitom, sa načinom upotrebe vatrogasnih aparata sa sredstvima za ukazivanje prve pomoći. 7. Zabranjen je rad sa doz pumpama ukoliko su u kvaru ventilatori za provetravanje, dok se prethodno ne ukloni kvar odnosno prostorija ne peovetri. 8. Zabranjen je pristup i zadržavanje neovlaščenih lica oko uređaja za doziranje reagenasa. 9. Zabranjeno je vršiti remont cevovoda sa reagensima i ventila pod pritiskom. 10. Izuzetno je opasno i najstrožije zabranjeno mešati kiseline (sumpurnu kiselinu) sa cijanidima pri čemu se oslobađa cijano vodonik koji je veoma otrovan.

STROGO ZABRANJENO-OPASNO PO ŽIVOT!

56

NEPOKRIVENI ZGUŠNJIVAČI PREDSTAVLJAJU OPASNOST OD UPADANJA I TEŠKIH POSLEDICA

RAZLIVENE HEMIKALIJE PREDSTAVLJAJU

PREDSTAVLJAJU POVEĆAN RIZIK

57

OPASNOST OD PROPADANJA

RAD NA KUPELACIONOJ PEĆI Opasnosti i štetnosti

58

MERE ZAŠTITE NA RADU SA KUPELACIONOM PEĆI

1. Potrebno je da prostorija uvek bude provetrena. 2. Kod pripreme šarže za topljenje i pri mešsnju uzoraka koji se određuju obavezna je upotreba respiratora za prašinu 3. Treba strogo voditi računa da ukoliko dođe do pucanja šamotnih čaša pri vađenju iz peći usijanom masom ne izgore delove tela. Zbog toga pokretna kolica sa metalnim kalupima treba da stoje što bliže peći kako bi put prenosa iz peći bio kraći. 4. Posle završenog topljenja ikupeliranja obe peći treba isključiti 5. U odeljenju kupelacije od ličnih zaštitnih sredstava treba koristiti: zaštitnu masku, naočare, azbestne rukavice, cokule ili čizme, radni mantil i radne pantalone. 6. Pregled i održavanje elektromašinske opreme i uređaja u odeljenju kupelacije vrše radnici elektromašinske službe.

59

PRAVILNO NEPRAVILNO

MERE ZAŠTITE NA RADU PRI RUKOVANJU GLODALICOM

1. Kod zamene glave ili postavljanja težih predmeta obavezno koristiti određenu dizalicu i naprave za dizanje. 2. Zabranjeno je dizati predmete koji se obrađuju kao i zamenu glave neispravnim uređajima za dizanje. 3. Zabranjeno je podilaziti ili stavljati ruke ispod podignutog predmeta. 4. Pre ukopčavanja poprečnog ili visinskog automatskog kretanja ručicu treba skinuti. 5. Tekuće opravke i periodične preglede mašinskih i elektro uređaja vršiće stručnalica određena za to. 6. Ne dozvoliti neovlašćenim licima pristup mašini. 7. Postavljanje, skidanje i kontrola merenja predmeta na obradu vršiti samo kada je mašina odnosno rezni alatisključen. 8. Obavezno koristiti zaštitne naočare, radno odelo koje mora da je uz telo i cokule sa gumenim đonom.

60

ZABRANJENO ! PRAVILNO!

Radnici mašinskog održavanja flotacije se moraju

pridržavati svih mera zaštite na radu i OBAVEZNI su da u prostorijama flotacije nose zaštitni šlem!

MERE ZAŠTITE PRI RUKOVANJU STUBNOM

BUŠILICOM

1. Za vreme rada bušilice zabranjena je zamena kaiša na kaišnom prenosu.

2. Prilikom bušenja koristiti mašinsku spregu koja je pričvrščena na radni sto ili drugi pomočni alat za stezanje predmeta.

3. Rezni alat (spiralna burgija ) mora biti propisano naoštrena, a usadni konus ispravan. 4. Izbijanje burgije iz radnog vretena vršiti samo uz upotrebu odgovarajućeg pomoćnog alata konusnog izbijača 5. Radno vreteno se ne sme pustiti u rad ako se u njemu nalazi konusni izbijač ili ključ stezanja glave. 6. Strugotinu (opiljke) treba uklanjati odgovarajućim pomoćnim sredstvima (četka, parče lima, itd,), zabranjuje se uklanjanje strugotine sa radnog stola izduvavanjem komprimiranim vazduhom ili rukama.

61

7. Kod bušenja krtih materijala, kada dolazi do velikog „razletanja“ strugotine obavezno koristiti zaštitne naočare ili masku za lice i oči. 8. Radno odelo radnika koji radi sa bušilicom mora da bude dobro pritegnuto uz telo i bez slobodnih krajeva. 9. Stručno lice elektro struke dužno je da redovno proverava ispravnost električne instalacije i uzemljenja. 10. Zabranjeno je zadržavanje drugih lica u blizini mašine kada se izvode radovi. 11. Prostor oko bušilice mora biti slobodan, odnosno očišćen. 12. Rukovaoc bušilice mora koristiti lična zaštitna sredstva.

MERE BEZBEDNOSTI PRI RUKOVANJU STRUGOM

1. Ne čisti i ne podmazuj mašinu kada je u radu. 2. Ne zaustavljaj steznu glavu rukom dok sama ne stane. 3. Prostor oko mašine mora biti pristupačan i očišćen. 4. Nositi zaštitne rukavice kod skidanja iotklanjanja strugotine. 5. Koristiti zaštitne naočare i zaštitno radno odelo, koje mota biti uz telo i cokule sa gumenim đonom ili gumene čizme. 6. Ne prati ruke emulzijom za hlađenje. 7. Ne uzimati veliki posmak kod obrade dugih i tankih predmeta več kod takve obrade koristiti linetu. 8. Za dizanje predmeta težih od 25 kg angažovati za pomoć obučenog radnika a u slučaju potrebe za podizanjem većih predmeta koristiti dizalicu prema datom uputstvu o rukovanju. 9. U podu prostorije pored struga postaviti drvenu rešetku ili drugi izolacioni materijal za zaštitu radnika.

62

10. Prilikom rada na strugu,mašinu isključiti i obavestiti poslovođu odnosno neposrednog rukovodioca radi preduzimanju mera za opravku. 11. Kontrolisati elektroinstalaciju i uzemljenje i ne dirati električne uređaje na strugu koje nisu zaštićene, več za slučaj neispravnosti obavestiti stručno lice elektrostruke. 12. Održavanje i opravke struga i elektro uređaje i priključaka vrše radnici mašinske i elektro struke.

OŠTRILICE 1. Pri radu voditi računa da se niko od drugih zaposlenih ne nalazi u blizini mašine, dok traje oštrenje. 2. Uvek nositi tokom oštrenja zaštitne naočare,zaštitnu odeču, rukavice i zaštitnike od buke. 3. Nositi odgovarajuću zaštitnu masku jer se oštrenje obavlja u zatvorenom prostoru. 4. Oštrilica se mora koristiti samo za namenu, za koju je propisana. Svako nepropisno koriščenje oštrilice može dovesti do ozbiljnih povreda. 5. Oštriljica se nesme prepravljati bez saglasnosti proizvođača. Svako neovlašćeno menjanje konstrukcije mašine može dovesti do ozbiljnih povreda. 6. Pri radu u električnom sistemu oštrilice, mora se obavezno preseči napajanje električnom energijom.

63

ZABRANJENO! DOZVOLJENO!

MERE ZAŠTITE NA RADU KOD MAŠINA ZA MLEVENJE I KLASIRANJE

1. Za vreme rada mašina i uređaja zabranjeno je. - Prilaziti rotirajućim delovima -Vršiti bilo kakve opravke na mašinama i uređajima za vreme rada. -Skidati zaštitu sa rotirajučih delova. -Udaljavati se sa radnog mesta. -Rukovanje sa dizalicom, koja se nalazi iznad mlina može vršiti lice koje je obučeno sa načinom rada i merama zaštite na radu. -Ne dozvoljavati pristup neovlaščenim licima, postrojenju za breme rada. .Primopredaja dužnosti mlinara vrši se na radnom mestu. -Mlinar je dužan da upotrebljava lična zaštitna sredstva predviđena Pravilnikom o ličnim zaštitnim sredstvima. -Mlinar mora biti upoznat sa protivpožarnom aparatom za početno gašenje požara. -U toku rada sarađuje sa dežurnim električarom i radnicima koji rade na trakama za punenje bunkera

64

RAD SA SITOM I TRANSPORTNIM TRAKAMA

Opasnosti i štetnosti

MERE ZAŠTITE NA RADU SA SITOM I TRANSPORTNIM TRAKAMA

1. Za vreme rada sita i transportnih traka, odnosno kada su uređaji pod naponom nssme se vršiti opravka i intervencije dok se mašine ne islljuče iz rada odnosno ne isključi dovod struje. 2. U slučaju neophodne potrebe kada dođe do zaglave valjka na transprtnim trakama ili do zagrevanja trake na valjcima ili drugim nepredviđenim situacijama, sitar povlačenjem potezne sajle pored traka isklčjučuje traku iz rada i obaveštava nadzornika smene.

65

3. Ne sme silaziti u bunker izdrobljene rude bez prijave mašinisti i nadzorniku smene a u tom slučaju preduzimaju se posebne mere zaštite na radu o silaženju i intervencijama u bunkeru. 4. Zabranjeno je uključivanje u rad neispravnog postrojenjai puštanje u rad bez prethodnog sporazuma sa mašinistom i nadzornikom smene. 5. Za vreme puštanja postrojenja moraju se odstraniti ostali radnici koji su radili na remontu ili su se zatekli kod mašina a zvučni signal koji se daje pre puštanja postrojenja u rad znak je da se svi radnici moraju udaljiti od mašina. 6. Sitar je dužan da prijavi sva zapažanja i ispravnosti mašinisti u komandnom pultu koji će prijavu sitara pismeno evidentirati u knjizi smenskih izveštaja o radu drobiličnog postrojenja. 7. Primopredaja dužnosti sitara vrši se na licu mesta usmeno i pismenim putem preko knjige o radu drobiličnog postrojenja. 8. Sitar mora biti upoznat sa protivpožarnom zaštitom u flotaciji i sa načinom upotrebe vatrogasnih aparata i drugih sredstava za gašenje požara. 9. Dužan je da koristi sredstva lične i tehničke zaštite po odredbama Pravilnika o ličnim zaštitnim sredstvima. MERE ZAŠTITE PRI RADU KOD TRAFOSTANICE

10/0,4 KV 1. U prostoriji trafostanice moraju se nalaziti lična zaštitna sredstva za vršenje manipulacije: zaštitne rukavice, zaštitne čizme i zaštitna izolovana motka za isključenje. 2. U prostorijama se moraju nalaziti uputstva za rad, naredba o zaduženim licima, uputstvo za pružanje prve

66

pomoći pri udaru električne struje i jednopolna šema postrojenja. 3. Radnivi koji vrše manipulaciju moraju biti upoznati sa merama zaštite pri radu na električnim postrojenjima iznad 1000 V. 4. Pri vršenju manipulacije radnici su dužni da koriste lična zaštitna sredstva. 5. Pristup u postrojenje, vršenje popravki i manipulacije dozvoljeno je samo, za to određenim stručnim licima. 6. Pri izvršenom isključenju na isključeni izvod staviti tablu upozorenja da se radi na isključenoj deonici.

MERE ZAŠTITE KOD RADA U REMIZI NA (H-50) 1. Rukovanje dizalicom dozvoljeno je samo obučenim električarima, vozačima lokomotive i bravarima. 2. Manipulacija i komandovanje dizalicom vrši se isključivo preko komandnog tastera . 3. Kvarove na kontrolerima, motorima i rasveti lokomotiva opravljaju se pre uključivanja lokomotive u rad. 4. Selenske ispravljače i punenja ostvaruje se iisključivo preko odgovarajućih prekidača. 5. Prilikom promene baterija i manipulacije sa dizalicom, neovlašćenim licima je zabranjenoda se nalaze u remizi. 6. U remizi je zabranjeno pušenje i rad sa otvorenim plamenom. 7. Svaki dežurni električar u remizi mora se pridržavati merama zaštite pri radu sa kiselinama kao ida nosi zaštitnon odeće, gumena kecelja i naočare.

67

MERE ZAŠTITE PRI RADU SA DIZALICOM

Rukovaocu dizalice je zabranenjo: 1.Opteretiti dizalicu teretom većim od dozvoljene nosivosti dizalice 2.Upotreba neispravnih pomoćnih nosećih sredstava (čelična užad, kuke, lanci) i nosećeg lanca. 3.Ostaviti teret da bez potrebe visi o kuki. 4.Podizati teret koji nije slobodan ili čupati predmete. 5.Pri opravci dizalice mora se isključiti struja 6.Kod intervencija na nosećoj konstrukciji,odnosno dizalici radnik se mora vezati sigurnosnim pojasom. 7.Rukovaocu dizalice je zabranenjo prenositi teret iznad glava radnika 8.Zabranjen je prilaz i zadržavanja ispod visečeg tereta. 9.Pri radu sa dizalicom rukovaoc je dužan pridržavati se ovog uputstva i instrukcija o radu dobijenih od nadležnih lica. 10.Održavanje dizalice vršiće zadužena lica elektromašinske službe zadužena naredbom tehničkog direktora. 11.Lica zadužena za rad sa dizalicom moraju obavezno nositi predviđena lična zaštitna sredstva.

UPUTSTVO ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD PRI PODIZANJU I PRENOSU TERETA

OSNOVNE NAPOMENE Malo je poznato ali je veoma važno znati da osobe koje se ne bave fizičkom aktivnošću mogu da ponesu najviše pet do šest kilograma i to tako što će teret raspodeliti u obe ruke.

68

Srednje izdržljivi mogu da nose bez posledica najviše 10 kilograma, a samo osobe u izuzetnoj fizičkoj kondiciji i više. Osim toga, i kada se nosi teret koji odgovara izdržljivosti našeg koštanog-mišićnog sklopa, trebalo bi napraviti pauzu svakih 50 metara da bi se mišići i ligamenti odmorili. U suprotnom, može da dođe do blage upale izazvane povećanom količinom mlečne kiseline, kao i do istegnuća ligamenta, prskanja mišićnih vlakana, oštećenja tetiva i pripoja, pomeranja kičmenih pršljenova i izvrnuća zglobova stopala. To su česte povrede, jer se pažnja usmerava na teret i ne oseća se napor koji trpe zglobovi ruku, kičme i stopala. Posebna opasnost od povređivanja mekih tkiva i zglobova su jednostrana opterećenja. Bočno opterećenje kao što je nošenje tereta ispod pazuha ili u jednoj ruci, isteže mišiće ramenog pojasa s jedne strane, i izaziva grčenje mišića s druge. Posledica je preopterećenje nerava, što se oseća kao trnjenje ruke u kojoj se nosi teret, ali i obostrano krivljenje kičme, naročito u vratnom delu, čak i povrede pršljenskih zglobova i diskusa (međupršljenskih jastučića). Nepravilnim nošenjem tereta opterećuje se i slabinski deo, budući da težišna linija više ne prolazi kroz centralni deo kičme, već bočno. Oštećenje kičmenih pršljenova ili zglobova može da nastane i zbog naglih pokreta koji se izvode u nepravilnom položaju. Teret tada ne mora da bude previše težak, ali nagli zaokret trenutno izaziva uklještenje diskusa (diskus hernija), ukočenost i jak bol. Ukoliko su diskusi naprsli i pritiskaju koren živca, povredu najavljuje jak bol u donjem delu leđa koji se kasnije širi dužinom cele noge. Ipak, najveći rizik za kičmu i zglobove je nepravilno podizanje i spuštanje tereta. Opterećenje treba da prihvate najjači mišići i zato se teret podiže s obe ruke u poluklečećem položaju, s oslanjanjem na jedno koleno. Teret se relativno brzo podiže, približava telu koliko je moguće, a zatim se trbušni mišići zatežu. Posle nošenja, treba ga lagano spustiti. Nošenje tereta u rukama zaklanja vidik i onemogućava da se blagovremeno

69

opaze neravnine na putu. Kada je obuća neprilagođena, naprezanja i prepreke mogu da izazovu izvrtanje zglobova, istegnuća ligamenata i pripoja mišića, pa i odvajanje delova kosti za koje je pričvršćena tetiva. To se najčešće događa kada se teret nosi u ravnim papučama (apostolkama ili klompama) ili u cipelama s visokim potpeticama, zapravo u obući koja ne drži svodove stopala, gležnjeve i skočni zglob. Nošenje propisane zaštitne obuće tokom svih fizičkih naprezanja smanjuje rizik od uganuća i za 50 odsto.

Pravilno Nepravilno

Osnovna pravila o uslovima prenosa tereta Pri povremenom dizanju tereta, bez uvežbavanja posebne tehnike, težina tereta koju podižu muškarci ne bi smela biti veća od 25 kg, a za žene 12 kg. Za ručno podizanje težeg tereta potrebno je da se izaberu radnici posebnih sposobnosti, koji moraju biti obučeni za primenu pravilnih tehnika podizanja i prenošenja tereta.

70

Izabrani i uvežbani radnici mogu prenositi teret težine do 50 kg na udaljenost maksimalno do 60 m. Ako je put po kojem se nosi teret pod nagibom, nagib ne sme biti veći od 25 stepeni, a put ne sme biti duži od 50 metara. Teret u valjkastoj ambalaži ne sme biti teži od 30 kg. Vozači motornih vozila, koji ujedno i razvoze pakete, ne smeju podizati i prenositi terete teže od 20 kg. Ako je vozač žena, teret ne sme biti teži od 10 kg.

71

Uputstvo za bezbedan rad pri podizanju i prenosu tereta Pri podizanju pločastih predmeta, teret treba prvo podignuti na bok, zatim nasloniti na grudi i čvrsto obuhvatiti. Ako se podiže šipkasti materijal, jednom rukom teret treba obuhvatiti tako da dlan bude okrenut prema telu, a drugom rukom teret treba obuhvatiti s obrnute strane. Teret (posebno duge predmete, kao što su grede, daske i si.) treba odlagati na podmetače. Kod podizanja takvog tereta nožne prste treba podvući pod teret, a teret zahvatiti tako da jedna ruka bude sa spoljne, a druga sa unutrašnje strane. Pri pomicanju, guranju tereta treba se koristiti i težinom sopstvenog tela. Teret treba gurati tako da se težina tela preko ruku maksimalno prenese na teret. Noge treba ispraviti u kolenu. Za prenošenje tereta uvek kada je to primenljivo trebaju se se koristiti i pomoćni pribor i alat, kao što su kuke za podizanje tereta, valjci za kotrljanje tereta, hvatači za prenošenje čeličnih boca i cevi, zatim kuke za prenošenje limova i staklenih ploča, zatim podmetači, poluge i sl. Ako se za prenošenje tereta koriste hvatači - klješta, takav alat trebaju upotrebljavati najmanje dva radnika. Za utovar i pretovar cevi većih profila, bačvi i sličnih predmeta treba upotrijebiti dizalice. Zbog zaštite od prignječenja prstiju pri podizanju i povlačenju kutija i sanduka mogu preporuka je da se koriste hvatači s kukama koje štite ruke. Ako se teret podiže grupno, radnici se moraju poređati po visini, a samo jedan radnik treba da izdaje komande za dogovorene operacije. Pri podizanju vreća prvo treba osigurati mesto za zahvatanje. Rukom treba zahvatiti ugao vreće. Otvorenim dlanom druge ruke treba čvrsto stegnuti vez vreće. Vreću treba zabaciti na rame što bliže vratu, istovremeno se ispravljajući.

72

OBAVEZNO ZAPAMTITI Kada je god to moguće za podizanje i prenošenje tereta upotrebite pomoćni pribor i alat, odnosno ručna kolica, paletni ručni viljuškar i sl. 1. Ne podižite ručno terete teže od 50 kg. 2. Pri podizanju koristite se uvežbanom tehnikom. 3. Kada god je to moguće teret podižite u paru ili grupno. U zavisnosti od vrste tereta upotrebite odgovarajuća lična zaštitna sredstva, kao što su kožne zaštitne rukavice za zaštitu od uboda i posekotina, zaštitne cipele s čeličnom kapicom za zaštitu prstiju i stopala od pada teških predmeta, štitnik za rame i vrat za zaštitu od oštrih ivica tereta koji se prenose na ramenu, zaštitnu kapuljaču za zaštitu od nagrizajućeg materijala koji se prenosi u vrećama na ramenu te prema potrebi druga lična zaštitna sredstva u skladu sa mogućim opasnostima.

73

UZROCI POVREDE

Analizom povreda na radu za desetgodišnji period ukazuje da one nastaju usled:

- nepridržavanja uputstava za izvođenje tehnoloških operacija u procesu eksploatacije

- nedostatka zaštitnih naprava na mašinama I uređajima - nepažljivog I nepravilnog rukovanja alatima I uređajima - ispadanja krupica materijala sa visine usled nedovoljnog

osiguranja ( kavanja ) radikišta - nedovoljne kontrole radnog mesta - nepovoljna radna sredina (klizava I neravna površina) - nesprovođenja I nepoštovanja mera zaštite - nepravilnog točenja rude iz rudnih sipki - rada bez upotrebe propisanih sredstava lične zaštite

U P U T S T V O

O postupku u slučaju povrede na radu u Rudnik i flotacija „ Rudnik“ doo Rudnik

Opšti postupak pri povredi na radu:

- U slučaju povrede, prvu pomoć ukazuje lice koje se nalazi najbliže povređenom

- U koliko je povreda lakše prirode najbliži radnik pomaže povređenom da isti napusti radilište pomogne mu da izađe na najbliže pristupno mesto za vozilo.Istovremeno je dužan da obavesti nadzornika koji preuzima dalje mere.

- U slučaju teže povrede najbliži radnik posle pružanja prve pomoći po potrebi poziva druge radnike na pomoć i odmah obaveštava nadzornika.Povređeni radnik se iznosi na najbliže pristupno mesto za vozilo a nadzornik

74

preduzima dalje aktivnosti oko zbrinjavanja povređenog. - U prvoj smeni nadzornik obavezno obaveštava službu za

Bezbednost i zdravlj na radu i nekog od predpostavljenih kako bi se organizovalo dalje zbrinjavanje povređenog.

- U drugoj smeni nadzornik najpre obaveštava dežurnog pogona koji preuzima dalje aktivnosti

- U trećoj smeni nadzornik sam organizuje zbrinjavanje povređenog pri što obaveštava vozača dežurnog vozila, a u slučaju teške povrade obaveštava službu za B i ZNR i predpostavljeni rukovodilac.

- U drugoj i trećoj smeni kod teške povrede.dežurni pogona obaveštava službu za B i ZNR i po potrebi i sopstvenoj oceni i ostale rukovodioce.

PROCEDURA postupanja u slučaju nastanka

povrede na radu, utvrđivanja profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom

1. Nakon ukazane prve pomoći zaposlenom i po potrebi i stručne

lekarske pomoći OBAVEŠTAVA SE INSPEKCIJA RADA I NADLEŽNA POLICIJSKA NAJKASNIJE 24 ČASA OD NASTUPANJA POVREDE.

2. Popunjava se Obrazac o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu u pet primeraka (u daljem tekstu: Obrazac). Obrasci se mogu kupiti u Savremenoj administraciji i drugim knjižarama.

Svih pet primeraka popunjenih i potpisanih povrednih lista se odnose kod lekara koji je prvi primio povređenog (urgentni centar, služba hitne medicinske pomoći, ambulanta i dr.). Lekar koji je prvi pregledao zaposlenog popunjava deo koji je namenjen medicinskom izveštaju. Obrasci se nose najkasnije 24 časa od vremena nastupanja povrede.

75

Svih pet primeraka obrazaca koje je potpisao i lekar i overila zdravstvena ustanova se predaju u Socijalno (filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni, oboleli od profesionalnog oboljenja ili oboleli ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju), koje ih overava. ROK ZA PREDAJU OBRAZACA U SOCIJALNO JE 48 SATI OD VREMENA KADA IH JE OVERILA MEDICINA RADA.

Socijalno zadržava 2 (dva) overena Obrasca, preostala 3 (tri) se raspoređuju na sledeći način:

1. Jedan primerak overenog izveštaja preko Inspekcije rada dostavlja se Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike - Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. (Obrazac povrede na radu se predaje u pisarnici Inspekcije rada gde pisarnica pečatom overava sva tri obrasca).

2. Poslodavac jedan primerak overenog Obrasca (overen i u socijalnom i u inspekciji rada) zadržava za svoje potrebe i čuva u arhivi i

3. Jedan primerak overenog Obrasca dostavlja se zaposlenom.

PROLAZNI PUTEVI U JAMI SU KLI ZAVI,VLAŽNI I NERAVNI.

HODAJ PAŽLJIVO

NE RADI POSLOVE ZA KOJE NISI DOBIO RADNI NALOG

76

U SVIM PROSTORIJAMA RUDNIKA I FLOTACIJE

,,RUDNIK,, DOO RUDNIK ZABRANJENO JE PUŠENJE I KORIŠĆE I UPOTREBA GREJNIH TELA –REŠOA I GREJALICA I UNOŠENJE I UPOTREBA

OTVORENOG PLAMENA Јоš оd nаstаnkа lјudskоg rоdа, pа svе dо dаnаs vаtrа је čоvеku bilа vеrаn i dоbаr slugа, аli оpаk i zао gоspоdаr. Slugа – оndа kаdа је uspеvао dа је ukrоti i njеnu snаgu iskоristi zа stvаrаnjе nоvih dоbаrа. Gоspоdаr – kаdа је оnа dоkаzivаlа, nеkоntrоlisаnо,svојu silinu. U prvо vrеmе vаtrа је prеdstаvlјаlа divlјеnjе аkо sе pоsmаtrаlа sа vеlikе i bеzbеdnе udаlјеnоsti, а pаniku i strаh, čеstо sа fаtаlnim pоslеdicаmа, аkо sе јаvlјаlа u nеpоsrеdnој blizini čоvеkа. Zаtim је čоvеk prоnаšао nаčin dа је prоizvеdе i kоristi, аli nе i dа је u pоtpunоsti kоntrоliše.

77

Zаštitа оd pоžаrа i еksplоziја prеdstаvlја skup mеrа i аktivnоsti prеvеntivnоg i rеprеsivnоg kаrаktеrа u cilјu: sprеčаvаnjа izbiјаnjа, širеnjа pоžаrа, smаnjеnjа pоslеdicа nа nајmаnju mоguću mеru, еfikаsnоg gаšеnjа pоžаrа, utvrđivаnjа nаčinа nаstаnkа i uzrоkа pоžаrа i еksplоziја, еvеntuаlnе оdgоvоrnоsti zbоg nеprеduzimаnjа prоpisаnih ili nаlоžеnih mеrа zаštitе оd pоžаrа i еksplоziје kао i оtkrivаnjе mоgućih еlеmеnаtа krivičnih dеlа, а svе u cilјu zаštitе živоtа lјudi i mаtеriјаlnih dоbаrа. Оsnоvnа оbukа iz оblаsti zаštitе оd pоžаrа оrgаnizuје sе zа svе zаpоslеnе, nајkаsniје u rоku оd јеdnе gоdinе оd dаnа stupаnjа nа rаd. Prоvеrа znаnjа zаpоslеnih vrši sе јеdnоm u tri gоdinе. pе prеduzimаnju mеrа nа gаšеnju pоžаrа.

ОDGОVОRNОSТ ZАPОSLЕNОG ZBОG NЕPRIDRŽАVАNјА МЕRА ZАŠТIТЕ ОD

PОŽАRА

Zаpоslеni su dužni dа sе pridržаvајu prоpisа iz оblаsti zаštitе оd pоžаrа. Pоvrеdа prоpisа о zаštiti оd pоžаrа kао prеdstаvlја tеžu pоvrеdu rаdnе оbаvеzе. Аkо zаpоslеni primеti dа sе drugi zаpоslеni nе pridržаvајu prоpisа i mеrа zаštitе оd pоžаrа dužаn је dа оdmаh pоdnеsе priјаvu nаdlеžnоm rukоvоdiоcu zа pоkrеtаnjе pоstupkа prоtiv tоg zаpоslеnоg zbоg pоvrеdе rаdnе оbаvеzе. Zаpоslеni kојi nаmеrnо ili iz krајnjе nеpаžnjе prоuzrоkuје pоžаr dužаn је dа nаdоknаdi štеtu nаnеtu pоžаrоm, u sklаdu sа prаvilimа о mаtеriјаlnој оdgоvоrnоsti zаpоslеnih.

78

DUŽNОSТI ZАPОSLЕNIH U SLUČАЈU IZBIЈАNјА

PОŽАRА I PОSТUPАK GАŠЕNјА U slučајu izbiјаnjа pоžаrа zаpоslеni је dužаn dа оdmаh pristupi njеgоvоm gаšеnju, ukоlikо nа tај nаčin niје ugrоžеnа njеgоvа ličnа bеzbеdnоst, i dа štо prе slučај priјаvi vаtrоgаsnој јеdinici.U gаšеnju pоžаrа učеstvuјu svi zаpоslеni čiјi је pristup mеstu izbiјаnjа pоžаrа mоguć u vrеmеnu izbiјаnjа pоžаrа, оdnоsnо u vrеmеnu njеgоvоg trајаnjа. О pоžаru kојi је izbiо vаn rаdnоg vrеmеnа оbаvеštаvајu sе, оdmаh pо upućеnоm pоzivu vаtrоgаsnој јеdinici i оdgоvоrni rаdnici u prеduzеću. Оrgаnizаciјu gаšеnjа pоžаrа prеuzimа nеpоsrеdni, оdnоsnо drugi rukоvоdilаc u prеduzеću, а u kоlikо u gаšеnju pоžаrа učеstvuје vаtrоgаsnа јеdinicа, rukоvоdilаc vаtrоgаsnе јеdinicе. Nаrеdbе i uputstvа licа kоје rukоvоdi gаšеnju pоžаrа оbаvеzni su zа svе učеsnikе u gаšеnju pоžаrа. Zаbrаnjеnо је svаkо оkuplјаnjе оkо mеstа pоžаrа, оsim

zаpоslеnih kојi su оdrеđеni zа gаšеnjе pоžаrа. Pоslе dаvаnjа znаkа zа uzbunu оbustаvlја sе svаkа upоtrеbа tеlеfоnа, kаkо dirеktnih liniја

tаkо i lоkаlа, sеm nајhitniјih rаzgоvоrа kојi su u vеzi sа pоžаrоm i situаciјоm nаstаlоm u vеzi sа pоžаrоm. Svе tеlеfоnskе vеzе stаvlјајu sе nа rаspоlаgаnjе еkipi zа оdbrаnu оd pоžаrа rаdi prеnоšеnjа nаrеđеnjа.

79

U cilјu оbеzbеđеnjа imоvinе prеduzеćа ugrоžеnе pоžаrоm, оdnоsnо drugе imоvinе u krugu kојi је ugrоžеn pоžаrоm, оd drugih rizikа, оdgоvоrni rаdnik prеduzеćаоdnоsnо zаpоslеni kојi rukоvоdi оrgаnizаciјоm gаšеnjа pоžаrа, pо pоtrеbi ćе pоstаviti оdrеđеnоg zаpоslеnоg kао strаžаrа, sа zаdаtkоm dа sprеčаvа ulаzаk nеpоznаtih licа, i dа sе stаrа о sigurnоsti imоvinе. Pri gаšеnju pоžаrа mоrајu sе uklоniti iz zоnе pоžаrа pоsudе sа zаpаlјivim tеčnоstimа i drugi zаpаlјivi mаtеriјаli, kао i dа sе isklјučе svе еlеktričnе instаlаciје. Zа gаšеnjе pоžаrа mоrајu sе upоtrеbiti оdgоvаrајućа srеdstvа kао štо su: vоdа, pеsаk, uglјеnа kisеlinа i drugi nеsаgоrivi mаtеriјаli i tеčnоsti. Zа gаšеnjе pоžаrа nаstаlоg pаlјеnjеm еlеktričnе instаlаciје nе smе sе upоtrеblјаvаti vоdа (dоk је pоd nаpоnоm еlеktrо instаlаciја), vеć srеdstvа nа bаzi prаhа i uglјеn-diоksidа. Zа spаšаvаnjе lјudi оd pоžаrа mоrајu sе upоtrеblјаvаti оmоtаči оd tkаninе, vоdа i drugа srеdstvа kоја nеćе pоvеćаti tеmpеrаturu i stvаrаti rаnе nа tеlu. Оsоbi zаhvаćеnој pоžаrоm mоrа sе ukаzаti prvа pоmоć.

ZАVАRIVАNјЕ, RЕZАNјЕ, LЕМLjЕNјЕ

ZABRANJENO!

80

Rаdоvi zаvаrivаnjа, rеzаnjа i lеmlјеnjа prеdstаvlјајu stаlnu оpаsnоst zа izbiјаnjе pоžаrа. Ukоlikо sе rаdоvi оbаvlјајu bеz prеduzimаnjа mеrа zаštitе vеrоvаtnоćа nаstаnkа pоžаrа i еksplоziја sе pоvеćаvа u znаtnој mеri. U prаksi sе zаvаrivаnjе, rеzаnjе i lеmlјеnjе јаvlјајu kао čеsti uzrоčnici pоžаrа. Оpаsnоst pоtičе оd stаlnоg prisustvа izvоrа pаlјеnjа (plаmеnа i vаrnicе) i gоrivе mаtеriје (zаpаlјivоg i еksplоzivnоg gаsа аcеtilе Меrе zаštitе Zbоg vеlikе оpаsnоsti dа dоđе dо pоžаrа u prоstоriјаmа gdе sе vrši zаvаrivаnjе, sеčеnjе i mеtаlizаciја, zаkоnоdаvаc је dоnео Urеdbu о mеrаmа zаštitе оd pоžаrа pri izvоđеnju rаdоvа zаvаrivаnjа, rеzаnjа i lеmlјеnjа (”Sl. glаsnik SRS”, br.50/79) kојоm su prоpisаnе slеdеćе mеrе zаštitе, kојih sе mоrаmо pridržаvаti prilikоm izvоđеnjа tih rаdоvа: - Nа mеstimа gdе sе stаlnо vršе rаdоvi zаvаrivаnjа, еlеktričnа instаlаciја mоrа dа budе prоpisnо izvеdеnа, оbеzbеđеnа tаkvа vеntilаciја prоstоriја kоја sprеčаvа stvаrаnjе еksplоzivnih kоncеntrаciја i dа оbјеkаt budе zаštićеn grоmоbrаnskоm instаlаciјоm. - Nа оvim mеstimа, gdе sе vrši stаlnо zаvаrivаnjе, nе smејu sе držаti i upоtrеblјаvаti lаkоzаpаlјivе tеčnоsti i zаpаlјivi mаtеriјаli - Prilikоm zаvаrivаnjа nа privrеmеnim mеstimа,

ZABRANJENO!

81

prоstоr, mоrа biti оčišćеn оd zаpаlјivоg mаtеriјаlа u pоluprеčniku оd 10 m. Аkо tо niје izvоdlјivо,zаpаlјivi mаtеriјаl trеbа zаštititi imprеgnirаnim prеkrivаčimа, s mеtаlnim ili аzbеstnim pаrаvаnimа ili zаvеsаmа. Zаpаlјivi pоdоvi sе mоrајu kvаsiti vоdоm i pоkrivаti vlаžnim pеskоm ili zаštititi vаtrооtpоrnim mаtеriјаlоm. Аkо sе pоdоvi kvаsе rаdnici kојi vršе еlеktrоzаvаrivаnjе mоrајu biti zаštićеni оd еvеntuаlnоg struјnоg udаrа. Rubоvi prеkrivаčа, kао i prеklоpi, trеbа dа su nеprоpusni zа vаrnicе, u slučајеvimа kаdа sе vrši prеkrivаnjе pоdа оdnоsnо zаpаlјivоg mаtеriјаlа. - Svе оtvоrе ili pukоtinе u zоni zаvаrivаnjа, unutаr 10 m оd mеstа rаdа, trеbа prеkriti dа bi sе sprеčiо prеlаz vаrnicа u drugе prоstоriје Rаzlеtаnjе vаrnicа mоžе dа sе sprеči i pоstаvlјаnjеm zаvеsа ili еkrаnа оkо mеstа rаdа, visinе 1,8 dо 2m Sistеmi cеvnih vоdоvа, trаnspоrtnih trаkа i sl. kојi mоgu prеnоsiti vаrnicе dо udаlјеnih zаpаlјivih mаtеriјаlа, mоrајu biti zаštićеni ili vаn pоgоnа. - Zаvаrivаnjе u blizini zidоvа, prеgrаdа, tаvаnicа ili krоvоvа grаđеnih оd zаpаlјivih mаtеriјаlа, mоžе sе vršiti sаmо аkо su pоstаvlјеni vаtrоstаlni štitnici ili pаrаvаni. Zаvаrivаnjе ili sеčеnjе nе smе sе оbаvlјаti nа mеtаlnim prеgrаdаmа, zidоvimа, tаvаnici ili krоvu kаd imајu gоrivu оblоgu, niti nа zidоvimа ili prеgrаdаmа оd zаpаlјivоg mаtеriјаlа. - Prilikоm zаvаrivаnjа mеtаlnih zidоvа, tаvаnicа, krоvоvа, cеvоvоdа i dr. zаplјivi mаtеriјаl nа drugој strаni trеbа uklоniti. Моrа sе, nа suprоtnој strаni оd mеstа rаdа, pоstаviti vаtrоgаsnа strаžа.

82

- Zаvаrivаnjе mеtаlnih cеvi i drugih mеtаlnih pоvršinа (kоnstrukciја, nоsаčа itd.), kојi su u dоdiru sа zidоvimа, prеgrаdаmа, tаvаnicаmа ili krоvоvimа оd zаpаlјivоg mаtеriјаlа, niје dоzvоlјenо u slučајеvimа, аkо sе mоžе izаzvаti pоžаr uslеd tоplоtnе prоvоdlјivоsti. - Nа mеstimа zаvаrivаnjа mоrајu biti priprаvni оdgоvаrајući ručni prоtivpоžаrni аpаrаti. Opаsnоsti 1. Prisutnоst znаtnе kоličinе zаpаlјivоg mаtеriјаlа u kоnstrukciјi zgrаdе ili smеštеnоg u zgrаdi bližе оd 10 m оd mеstа zаvаrivаnjа; 2. Prisustvо lаkо zаpаlјivоg mаtеriјаlа (vеćе kоličinе) аkо је udаlјеn višе оd 10 m, а kојi sе mоžе zаpаliti vаrnicаmа: 3. Аkо sе zаpаlјivi mаtеriјаli nаlаzе nа suprоtnој strаni zidоvа, prеgrаdа, tаvаnicа ili krоvоvа kојi sе lаkо mоgu zаpаliti uslеd tоplоtnе prоvоdlјivоsti ili zrаčеnjа; 4. Аkо pоstоје оtvоri u zidu, tаvаnici i pоdu, u pоluprеčniku оd 10 m, kојi ugrоžаvајu mаtеriјаl u susеdnim prоstоriјаmа, uklјučuјući i skrоvitе prоstоrе u zidоvimа, tаvаnicаmа ili pоdоvimа. Prisustvо vаtrоgаsаcа sа оdgоvаrајućоm оprеmоm i srеdstvimа zа gаšеnjе pоžаrа, trеbа оdržаvаti јоš nајmаnjе 30 minutа pоslе zаvršеtkа rаdоvа, dа bi sе оtkrili i ugаsili еvеntuаlni tinjајući-žаrеći pоžаri.0 Dа bi sе izbеglе еksplоziје bоcа prilikоm njihоvе upоtrеbе, rаdnici kојi vršе zаvаrivаnjе, mоrајu sе pridržаvаti slеdеćih prаvilа

83

PRAVILNO !-OBAVEZNO!

1. Pri kоrišćеnju аcеtilеnа iz bоcе, оtvаrаnjе vеntilа mоrа dа sе vrši lаgаnо i dо krаја; 2. Pri pоstаvlјаnju rеduktоrа pritiskа nа bоcu sа kisеоnikоm, zаptivаč i nаvој, kао i аlаt i rukе rаdnikа, nе smејu dа budu zаprlјаnе mаsnim mаtеriјаmа; 3. Bоcе mоrајu biti zаštićеnе оd dејstvа sunčеvih zrаkа; 4. Nе dоzvоlјаvа sе zаgrеvаnjе bоcа prеkо 35ºS; 5. Niје dоzvоlјеnо kоtrlјаnjе bоcа kао ni sklаdištеnjе u hоrizоntаlnоm pоlоžајu; 6. Bоcе mоrајu biti u vеrtikаlnоm (ili kоsоm) pоlоžајu i оbеzbеđеnе оd pаdа.

ЕLЕKТRIČNЕ INSТАLАCIЈЕ I URЕĐАЈI KАО UZRОČNICI

PОŽАRА I ЕKSPLОZIЈА

Оsnоvnе nеprаvilnоsti kоје prеdstаvlјајu pоtеnciјаlnu оpаsnоst оd аkcidеnаtа su: - mеhаničkо оštеćеnjе kаblа, - vеliki prеlаzni оtpоri, - prеоptеrеćеnjе, - nеаdеkvаtnа zаštitа оd prоdоrа vоdе, prаšinе, еksplоzivnih smеšа, prеmа mеstu ugrаdnjе, - stаrоst instаlаciје, i dr.

84

Меhаničkо оštеćеnjе kаblа ili urеđаја mоžе trеnutnо dа dоvеdе dо izbiјаnjа аkcidеntа, аli prоcеs prоbоја instаlаciје mоžе dа trаје i znаtnо dužе, dоk sе nе stеknu uslоvi dа zbоg vlаgе i prisutnе аgrеsivnе аtmоsfеrе dоđе dо pаdа оtpоrа оštеćеnе izоlаciје nа tаkо nisku vrеdnоst dа nаstаnе еlеktrični prоbој, pојаvа vаrničеnjа i аkcidеnаtа: Vеliki prеlаzni оtpоri sе pојаvlјuјu nа mеstimа spајаnjа prоvоdnikа, kаblоvа, instаlаciја i njеnih еlеmеnаtа, kао pоslеdicа nеdоvоlјnо pritеgnutih vеzа (''lаbаvih vеzа''), оksidаciје mеstа spоја, uticаја vibrаciја nа slаblјеnjе spојеvа – vеzа i sl, štо zа pоslеdicu imа prеgrеvаnjе tаkvоg spојnоg mеstа, tоplјеnjе instаlаciје kаblоvа i nа krајu pаlјеnjе оkоlnih zаpаlјivih mаtеriјаlа. Prеоptеrеćеnjе prоvоdnikа i kаblоvа prеkоmеrnоm struјоm dоvоdi dо prеvеlikоg nеdоzvоlјеnоg zаgrеvаnjа izоlаciје i slаblјеnjа – smаnjеnjа оtpоrnоsti izоlаciје čimе sе stvаrајu uslоvi zа nаstаnаk prоbоја, оdnоsnо kvаrа i аkcidеnаtа. Prеоptеrеćеnjе је rеtkо pоslеdicа nеprаvilnо dimеnziоnisаnih prоvоdnikа, vеć skоrо rеdоvnо, nеrеgulаrnо priklјučеnih pоtrоšаčа. Nеаdеkvаtnа zаštitа оd prоdоrа vоdе, prаšinе i еksplоzivnih smеšа prеmа mеstu ugrаdnjе, sаmа zа sеbе gоvоri dа је pоtеnciјаlni uzrоčnik аkcidеntа, uz pоsеbnо sаglеdаvаnjе prојеktоvаnоg stаnjа, prоmеnе tеhnоlоgiје i mаtеriјаlа u prоcеsu prоizvоdnjе, kао i stеpеnа оdržаvаnjа. Stаrоst instаlаciје, s оbzirоm dа sе prоvоdnici u rаdu grејu, pа vаn rаdа hlаdе, dа sе

85

prоstоri u kојimа su izvеdеnе instаlаciје tаkоđе grејu i hlаdе, tоkоm nizа gоdinа, u zаvisnоsti оd аgrеsivnоsti rаdnе аtmоsfеrе, prеdstаvlја tаkоđе pоtеnciјаlnu mоgućnоst zа pојаvu prоbоја i аkcidеntа. Тrеbа imаti u vidu dа u оdrеđеnim prоizvоdnim prоcеsimа instаlаciје zа izјеdnаčаvаnjе pоtеnciјаlа, оdvоđеnjе stаtitičkоg i аtmоsfеrskоg prаžnjеnjа mоgu biti uzrоčnik аkcidеntа аkо sе nеprаvilnо izvеdu ili nе оdržаvајu u isprаvnоm stаnju.

GAŠENJE POŽARA Rukovawe ručnim aparatima za gašenje prahom je jednostavno, ali, kako je to pokazalo iskustvo u gašenju ovim aparatom, često se ne postiže željeni

uspeh zbog nepravilnog rukovanja. Radi toga se treba pridržavati uputstva za rukovanje proizvođača.Ta uputstva su odštampana na samom aparatu. Radi bolje vidljivosti i preglednosti, table sa uputstvima za rukovanje aparatima za gašenje početnih požara, mogu se postaviti pored aparata ili na ugroženim mestima od požara. Gašenje izvesnih vrsta požara zahteva i znanje u gašenju. U slobodnom prostoru požar se gasi, ukoliko ima vetra, u pravcu vetra, sa strane odakle vetar dolazi.Plamen se gasi oblakom, a plamen

86

tečnosti odsecanjem plamena pri dnu (na samojpovršini tečnosti). Kod početnih požara većih obima, efikasnija je upotreba više vatrogasnih aparata istovremeno, nego jedan po jedan. Nakon ugušenja požara, obustaviti isticanje praha. Treba pažljivo pratiti razvoj situacije i ukoliko postoji mogućnost ponovne pojave plamena, preostalim delom to treba onemogućiti. Vatrogasni aparati za gašenje ugljendioksidom, oznake "CO2" (prema JUS Z.C2.040 i JUS Z.C2.140).

Rukovanje aparatima za gašenje početnih

požara ugljendioksidom je veoma lako i jednostavno. Uputstvo za rukovanje aparatom je odštampano od strane proizvođača na samom aparatu. U blizini postavljanja

aparata ili u blizini ugroženog mesta preporučuje se postavljanje table sa uputstvom za rukovanje ovim aparatima. Aparati za gašenje ugljendioksidom su daleko efikasniji ako se upotreblajvaju u zatvorenom prostoru. Pri upotrebi mlaznica, treba ih usmeriti u požar ispred plamena.

87

NEMOJTE DOZVOLITI DA NEMARNIM I NESAVESNIM RADOM NE PRIDRŽAVAJUĆI SE PREDVIDJENIH MERA ZAŠTITE OD POŽARA IZAZOVETE POŽAR I UGROZITE IMOVINU I

LJUDKSE ŽIVOTE!

BEZBEDNOST JE I TVOJA ODGOVORNOST!

88