Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet Odsek za medijske studije

RUMUNI U DNEVNOM LISTU POLITIKA

predmet: Izvetavanje o drugommentor: prof. dr Dinko Gruhonjistudent/studentkinja i br. indeksa: Lea Radlovaki

datum: ________________________I Z J A V A

Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao/pokuala, da tui rad, ili delove tueg rada, predstavim kao svoje, ne navodei izvor u skladu sa pravilima koja na to obavezuju, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata snositi zakonom predviene posledice.Potvrujem da ovaj rad, ili delove rada, nisam ve predao/predala kao predispitnu obavezu na nekom drugom predmetu. Potvrujem da ovaj rad nisam ve ponudio/ponudila za tampu, niti je ve tampan u nekoj drugoj publikaciji.

___________________________________ svojeruni potpis studenta/studentkinje

SADRAJ

1. Saetak ............3.

2. Kljune rei 3.

3. Uvod 4.

4. Analiza 6.

4.1. O kome (da) se pie 6.

4.2. Da li se pie o njima (i zato ne)? ..7.

4.2.1. Rezultati (linog) istraivanja ..9.

4.3. Da li Politika pie o njima? ...10.

5. Zakljuak 13.

6. Literatura ...14.

1. SAETAK

Politika kao najugledniji dnevni list u Srbiji, postavlja standarde novinarstva. Pitanje je da li ona zaista zasluuje titulu novina od autoriteta. Odgovor se krije u klasifikaciji ta smatra da je bitno, a ta nije za javnost, kao i u nainu predstavljanja istog. Budui da u Republici Srbiji ivi skoro 17 odsto graana koji su pripadnici neke nacionalne manjine, i budui da u Zakonu o javnom informisanju (pre svega) stoji da svi imaju jednako pravo na informisanje, onda se i od medija koji je od nacionalnog znaaja oekuje da potuje prava te nacije iako ona nije sainjena samo od, u ovom sluaju, Srba. Tu i lei greka Politike koja je dostupna svim graanima republike, ali nije ravnopravna prema svima.

2. KLjUNE REI

Rumuni, Politika, mediji, izvetavanje, Vojvodina, nacionalne manjine, diskriminacija.

3. UVOD

Ostvarivanje prava posebnih kategorija lica lan 5. Radi ostvarivanja prava nacionalnih manjina i etnikih zajednica u informisanju na sopstvenom jeziku i negovanju sopstvene kulture i identiteta, Republika, autonomna pokrajina, odnosno lokalna samouprava obezbeuju deo sredstava ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina i etnikih zajednica.(http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju.html)Slika1 Rumuni kao nacionalna manjina u Republici Srbiji, preciznije u AP Vojvodini, se u popisima stanovnita javljaju jo 1880. godine iako je tek 1919. godine na Mirovnoj konferenciji u Parizu razreeno da se Banat podeli na dva dela srpski i rumunski. Tada je u vojvoanskom delu zapadnog Banata bilo zabeleeno oko 65.000 Rumuna[footnoteRef:1]. Po poslednjem popisu iz 2011. godine, u Srbiji ivi 7 miliona ljudi, od kojih su skoro 30.000 (0,41%) pripadnici rumunske nacionalne manjine[footnoteRef:2] (ak pet hiljada manje nego na prethodnom popisu iz 2002. godine). Pre 20 godina su naseljavali 149 optina u Srbiji, ukljuujui i Kosovo i Metohiju (0,03%)[footnoteRef:3]. [1: Sikimi, B. (2012). Rumuni u Vojvodini: subjektivne granice. 23. maj 2013. ] [2: Republiki zavod za statistiku(2011). Popis stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji. [21.str.] 23. maj 2013. .] [3: Bjeljac, . (2006). Demografsko kretanje rumunske populacije u Vojvodini. [376. str ] 23. maj 2013. ]

Zato mi je ba ova tema privukla panju, tj. zato sam se opredelila za problematiku izvetavanja o Rumunima i to u Politici, jeste injenica da ivim u okolini gde su preteno Maari i Rumuni (optina itite) kao i to to imam mnogo drugara koji su rumunske nacionalnosti, tako da imam dosta dodira sa njihovom kulturom, jezikom, i uopte njihovim ivotom. esto imam priliku da se u lokalnoj emisiji Panorama optine itite[footnoteRef:4] informiem o njima kao pripadnicima nae optine (najvie ih ima u selu Torak[footnoteRef:5]), s toga me i interesuje kako se mediji generalno ophode prema njima, naroito na nivou cele pokrajine i republike. [4: Emisija se emituje dva puta nedeljno (subotom i nedeljom, ukljuujui i reprizu) na zrenjaninskoj televiziji Santos.] [5: Wikipedia. Torak. 23. maj 2013. http://sr.wikipedia.org/sr/> (Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, u selu Torak je bilo 62,45% Rumuna, a 19,96% Srba. U popisu iz 2011. nema ovakvog podatka, ali se pretpostavlja da se situacija nije mnogo promenila.)]

Naalost, razoarenje nije izostalo. Analizirajui dnevni list Politiku, uvidela sam da se pripadnicima rumunske nacionalne zajednice (pa ni ostalih koje su manje zastupljene u dravi) uopte ne poklanja panja! Ali, o tome vie u delu analize.

4. ANALIZA

Pre svega, smatram da je vano napomenuti da je danas sve tee i tee razaznati ko je koje nacionalne pripadnosti; to zbog meovitih brakova i laganog gubljenja/zanemarivanja etnikog identiteta, pa i zbog straha lanova manjina da kau ko su. ak je u anonimnom upitniku, koji sam pripremila povodom ovog rada, bilo naglaeno da je osoba pola Rumun, pola Srbin[footnoteRef:6]. Ukoliko je re o medijima koji treba da izvetavaju o istim, takoe ne moemo iz prve zakljuiti o kome je kao nacionalnoj manjini re, to je, svakako, ogroman plus jer znai da se analizirani medij bavi na isti nain svim ljudima bez razlike. [6: Od 50 ispitanika, bilo je 35 (76%) pripadnika srpske nacionalnosti, iako za neke provereno znam da nisu Srbi, bar ne istokrvni. Upitnik je bio ponuen i pripadnicima rumunske nacionalnosti, ali budui da su imali predstavu o emu se radi, velika veina je odbila da ga popuni.]

4.1. O kome (da) se pie?

U Uvodu ovog rada je navedeno da u Republici Srbiji ivi 0,41% pripadnika rumunske nacionalnosti, a taj procenat konstantno opada.Kako v.d. predsednika Udruenja turizmologa Srbije (UTS) eljko Bjeljac navodi u zakljuku svog rada (Demografsko kretanje rumunske populacije u Vojvodini; link je u treoj fusnoti), osnovni razlozi pada broja i udela Rumuna u ukupnom stanovnitvu su smanjenje fertiliteta i nataliteta, emigracioni tokovi, starenje stanovnitva.

Da li je to razlog da rumunska nacionalna manjina prestaje da ima svoja dosadanja prava, meu kojima su i pravo na javno informisanje (i to) na maternjem jeziku? Nije!Da li ima materijala da se pie o njima ili da oni piu o sebi? Naravno! Izmeu ostalog, kulturno-umetniki amaterizam rumunske narodnosti u Vojvodini neguje oko 30 kulturno-umetnikih drutava i desetak amaterskih pozorita. Svake godine, od kraja aprila zakljuno sa prvim danima maja, se odrava pozorina manifestacija rumunske narodnosti u Vojvodini pod nazivom Pozorini dani Rumuna i svaki put u drugom mestu Vojvodine sa veinskim rumunskim stanovnitvom. Takoe, odravaju i muzike manifestacije rumunske narodnosti u Vojvodini, kao to je Festival rumunske muzike i folklora iz Vojvodine na kojem uestvuje 30 folklornih ansambala i koji se odrava svake godine nekoliko dana[footnoteRef:7]. [7: Kultura nacionalne zajednice Rumuna u Vojvodini. 24. maj 2013. ]

4.2. Da li se pie o njima (i zato ne)?

Do skoro je list Vraka kula imao stranicu na rumunskom (i maarskom) jeziku ali je ukinuta, dok zrenjaninske novine prate sve dogaaje u rumunskim naseljima, ali nemaju stranicu na rumunskom jeziku(http://www.banaterra.eu/srpski/ZZ/ziveti%20zajedno/)Na prostoru AP Vojvodine postoje mnogi mediji koji se bave pripadnicima rumunske nacionalnosti sa srpskim dravljanstvom.

Najznaajniji je nedeljni informativno-politiki list Libertatea[footnoteRef:8] (sloboda) sa seditem u Panevu, koji izlazi u potpunosti na rumunskom jeziku i tampa se od 1945. godine. Na zvaninom sajtu njihove redakcije, ak, ni ne postoji opcija da se tekstovi itaju na bilo kom drugom jeziku, ali se bave i svim ostalim deavanjima u Srbiji, preteno u Vojvodini. [8: - zvanini sajt Libertatea]

Niku obanu, direktor Libertatea je u razgovoru povodom ovog rada naveo finansije kao razlog nemogustva prevoenja tekstova sa rumunskog na srpski jezik (ili na neki drugi), takoe i injenicu da se list 90% bavi problematikom Rumuna u Vojvodini, to nije zanimljivo onima koji nisu pripadnici te manjine. Ipak, imaju i stranice na kojima se bave problematikom integrisanja Srbije u Evropsku Uniju, Vladom Vojvodine i sl, ali se jo uvek ne bave centralnim delom Srbije jer tamo ne mogu da alju svoje novinare; u sutini, bave se aktuelnim temama, onim to je u ii interesovanja. Kada su, pak, u pitanju javni servisi u Srbiji/Vojvodini, stvar je neto drugaija. Tanije, na RTS-u (Radio-televizija Srbije) ne postoji program koji se emituje ni na jednom jeziku nacionalnih manjina; ak se u njihovoj programskoj orijentaciji navodi da se zalau za uvanje vrednosti srpskog jezika i pisma[footnoteRef:9] ime automatski odbacuju i mogunost postojanja multijezinosti na ovoj nacionalnoj frekvenciji. RTV (Radio-televizija Vojvodine), s druge strane, osvaja prednost time to svoj program emituje na jezicima vie nacionalnih manjina (maarskom, rumunskom, rusinskom, slovakom, ukrajinskom, makedonskom i hrvatskom). Na sajtu postoji opcija da sve to je u ponudi pratite na jednom od navedenih jezika. [9: RTS. Upoznajte RTS. 27. maj 2013. ]

Neki od medija koji izvetavaju/piu (i) na rumunskom jeziku su:1) tampani mediji: Optinske novosti, mesenik (Alibunar); Zrenjanin, nedeljnik; Kovinske novine, nedeljnik; Libertatea, nedeljnik (Panevo); Tineretea, mesenik (Vrac);2) radio: Far (Alibunar); Bela Crkva; Zrenjanin; Kovaica; Kovin; Radio 021 (Novi Sad); Radio Novi Sad, drugi program (Novi Sad); Seanj;3) TV: Kovaica; Novi Sad, drugi program.Ipak, da li razlog tome treba i sme da bude izgovor to to pomenute manjine ive preteno u Vojvodini, a nisu rasprostranjeni ravnomerno po celoj Srbiji? Smatram da ne sme, jer ipak priamo o javnim servisima koji treba da budu na usluzi svim graanima Republike Srbije bez obzira na to gde se oni nalazili u njoj.Prema miljenju Biljane Sikimi[footnoteRef:10], u razgovoru povodom pisanja ovog rada, razlozi zbog kojih su Rumuni kao nacionalna manjina manje zastupljeni u srpskim medijima lee u rumunskoj eliti koja, naalost, u Srbiji nije ujedinjena. Ja sam optimista da e se vremenom takvo stanje prevazii jer ve postoje mladi, sposbni ljudi koji mogu mnogo da urade, rekla je Sikimi. [10: Vie nauna saradnica Balkanolokog instituta SANU u Beogradu.]

Za razliku od nje, Niku obanu smatra da nije problem do te elite, ve da moda nema razloga za to; moda neki listovi nemaju koncepciju da se u svojim rubrikama bave nacionalnim manjinama, tanije, jednostavno ne razmiljaju o njima. Svoj stav je najbolje opisao na osnovu linog iskustva: Ako Libertatea ne pie o problematici Bugara, to nije njihov problem, nego na. Ako smo mi pokuali da neto naemo zanimljivo o njima, a ispostavi se da nema nita o njima da se pie, to je onda ve njihov problem, a ne na. U zborniku Etnicitet i mediji, Zvonimir Perui (nekadanji direktora Hrvatske rijei) u svom tekstu Poloaj etnikih manjina u medijskom prostoru Vojvodine navodi da su uglavnom svi mediji privatni, odnosno privatizovani, i da gotovo ne postoje mehanizmi kojim bi se vlasnici i urednici privoljeli posvetiti vie prostora nacionalnim manjinama. On, takoe, smatra da ivot i poloaj pripadnika manjinskih zajednica nije tema koja bi poveala nakladu (tira) novina, niti sluanost i ujnost radija i TV, pa je tako u jednosti stvorena slika o manjinama, kao zajednicama prilino nezanimljivim i dosadnim, gotovo bezvrjednim, jako teko izmijeniti. [footnoteRef:11] [11: Perui, Zvonimir (2006). Etnicitet i mediji: Poloaj etnikih manjina u medijskom prostoru Vojvodine. Zbornik. Novi Sad: Spens, Medija centar, str. 73-74.]

4.2.1. Rezultati (linog) istraivanja

itajui bibliografiju Sloboda izraavanja i ljudska prava novinara u Vojvodini[footnoteRef:12], susrela sam se sa istraivanjem koje je sproveo Pokrajinski ombudsman u saradnji sa Odsekom za medijske studije u Novom Sadu 2007. godine, dola sam na ideju da napravim upitnik sa slinim pitanjima i vidim koliko su se stvari promenile za ovih pet godina. Dola sam do zakljuka da su ispitanici, a i mediji tolerantniji prema pripadnicima nacionalnih manjina danas nego to su bili 2007. godine. [12: Serene, uana (2009). Sloboda izraavanja i ljudskih prava novinara u Vojvodini: Privatizacija medija u Vojvodini i informisanje na jezicima nacionalnih manjina. Rezultati istraivanja. Novi Sad: Pokrajinski ombudsman, str. 46-47.]

Od ukupno 50 ispitanika (koliko ih je popunilo upitnik[footnoteRef:13]), 41 procenat smatra da u Vojvodini/Srbiji ima dovoljno medija koji izvetavaju o nacionalnim manjinama (35% kae da nema dovoljno), a slian je rezultata i kada je u pitanju izvetavanju na jezicima manjina. to se tie vremenskog prostora koji im je omoguen u medijima, 39% misli da imaju dovoljno prostora, a 36% misli suprotno. Ostatak nema miljenje. [13: Ispitanici su imali od 18 do 51 godine.]

Na pitanje Na kojim jezicima treba da se emituju programi (tampaju tekstovi u novinama) lokalnih medija u sredinama u kojima veinsko stanovnitvo ine pripadnici neke nacionalne manjine?, odgovori su bili sledei:1) na srpskom 29% (ovaj ogovor su zaokruili i oni koji su naveli da su npr. maarske nacionalnosti);2) na jeziku te nacionalne manjine 13%;3) na svim jezicima podjednako 58%.obanu je dao sledei odgovor: Pre svega treba sve da bude na srpskom, zbog komunikacije, a ne zbog toga da dokazujemo koja prava imamo. Normalno je, i civilizacijski, da priamo na srpskom, a ne na, na primer, rumunskom.Ono od ega je najvea bojazan jeste da li se u medijima, u sluaju izvetavanja o pripadnicima nacionalnih manjina, osea stereotipizacija i diskriminacija, veina ispitanika (34%) smatra da se osea pomalo, zatim da se ne oseti (28%). Dve osobe su zaokruile odgovor da/uvek (etiri odsto). Biljana Sikimi smatra da se stereotipizovanje, odnosno diskriminacija pomalo oseaju, dok Niku obanu kae da nije primetio, tj. da nema takvih sluajeva.Budui da ivimo u vremenu do kojeg smo se probili prolazei kroz razne reime, dobre i loe, i budui da smo doli do zakona koji svima obezbeuju pravo na, izmeu ostalog, javno informisanje, ne znai da je danas bolje nego to je bilo ranije. Ispitanici smatraju da je danas stvar samo lepe predstavljena nego za vreme Miloevievog reima, ali da je stanje realno loe. Naroito ako se poredi sa periodom kada je J.B.Tito bio na vlasti za vreme komunizma su emisije na jezicima nacionalnih manjina bile znaajno uestalije nego danas, to je ocenjeno kao pozitivna stvar.Zato stvari danas loe stoje, i zato uopte postoje problemi kada su u pitanju manjine i izvetavanje o njima, obanu kae da je problem u tome to je cela stvar ostavljena da se rei na nivou Republike, a ne pokrajine. Republika nema senzibilitet. Beograd nema senzibilitet; on nema nacionalne manjine, nema kulturu suivota Srbija nema kulturu suivota, rekao je obanu dodajui da je jedino Vojvodina kompetentna da odluuje o takvim stvarima.

4.3. Da li Politika pie o njima?

Treba rei da je Politika dostupna u svim delovima republike, samim tim i u Vojvodini. I, iako vai za novine od autoriteta i ugleda, ima jednu ogromnu manu! Nacionalnim manjinama se uopte ne bavi. Kako je tema rada kako list Politika izvetava o pripadnicima rumunske nacionalne manjine, tako je korpus analize obuhvatio brojeve sledeih datuma: trei, sedmi, deveti, 13, 17, 22. i 24. maj. Skoro da nijedan tekst ne postoji o Rumunima, ak i kada pripadnici ove manjine proslavljaju matini dravni praznik, organizuju seoske festivale, ukradu neto ili budu pokradeni, bilo ta to ini i njihov manje-vie svakodnevni ivot.Tanije, u analiziranim brojevima, bila su dva teksta u kojima se spominju Rumuni, ali ne kao nacionalna manjina u Srbiji/Vojvodini, ve kao predstavnici Republike Rumunije (lid: Rumuni zbunjeni i polaskani glasinama oko izbora novog generalnog sekretara NATO-a i naslov: Jelena Jankovi izgubila od Rumunke Simone Halep).Moda, ak, i ima tekstova u kojima se spominju (obini) graani koji su pripadnici rumunske zajednice, ali to nisam zapazila jer ih novinari nisu okarakterisali kao takve, a oni nemaju tipino rumunsko ime ili prezime na osnovu ega bih uspela da ih markiram. Ako je ovaj sluaj istinit (a ne mogu pouzdano da tvrdim jer niko iz redakcije u Politici nije bio u mogunosti da razgovara sa mnom), onda je to plus za ove novine i njihov nain izvetavanja o pripadnicima neke marginalizovane grupe.Niku obanu je na konto ovoga rekao da i sam izbegava da bilo koga karakterie nekom pripadnou, osim kad je bitno za kontekst i javnost uopte.Meutim, prema njegovim reima, stvar je u tome da Politika generalno nikako ne izvetava o Rumunima, a ak i ako izvetava, problematika je turo obraena i jo loije predstavljena. Takoe, obanu smatra da se kvalitet ovog lista znatno pogorao otkako je krajem 80. Slobodan Miloevi doao na vlast i da od tada ni ne ita ove novine (osim kada mu poalju neko obavetenje na mejl).

Slika2LEGENDA:ljubiasta linija personalizacija Jelene Jankovi (u daljem tekstu J.J.)zelena linija personalizacija Simone Halep (u daljem tekstu S.H.)plava linija karakterizacija prema nacionalnosti J.J.crvena linija karakterizacija prema nacionalnosti S.H.dupla crvena linija karakterizacija S.H. prema poziciji u odnosu na J.J.Ako se bar osvrnem na tekst pod naslovom Jelena Jankovi izgubila od Rumunke Simone Halep (iako to nije oekivan primer, ali jeste jedini koji na neki nain moe da poslui jer se ipak tie Rumuna), onda se da primetiti stil pisanja novinara Politike to donekle daje za pravo da sami zakljuimo kako bi pisali da su okolnosti onakve kakve nama, u ovom sluaju, treba.Pokuau da predstavim problem kroz primer na Slici2.Poimo sa stanovita statistike koliko puta je koja re, odnosno koji naziv, upotrebljen za opisivanje teniserki.Puna personalizacija (da li ime i prezime ili samo prezime) J.J. je koriena est puta, a S.H. etiri puta. To, bar po mom miljenju, ostavlja utisak superiornosti J.J, naroito i usled eeg korienja nacionalne karakterizacije S.H. (tri puta; jedanput vie nego za J.J). Iz priloenog se da videti da je za S.H. dva puta reeno da je protivnica, to automatski predstavlja negativnu konotaciju ove teniserke, dok za J.J. nijednom nije upotrebljena karakterizacija prema poziciji u odnosu na protivnicu.Dakle, J.J. se u tekstu daje na veem znaaju to je, nekako, i logino. Ipak srpski medij pie o srpskoj teniserki koja ima zavidne rezultate u tenisu, pa bi se moglo rei da ni ne zasluuje manju panju i manje forsiranje iste. Meutim, kako se u istom tekstu spominje osoba rumunske nacionalnosti, a Politiku itaju pripadnici te nacionalne manjina, smatram da nije u redu da na ovakav nain predstavljaju predstavnicu njihove matine drave i potenciraju injenicu da je ona protivnica sa glagolom iskoristila to takoe ima negativnu konotaciju.Kada je u pitanju drugi tekst (naslov: Basesku u NATO kartama) nisam primetila nikakav nikakve neloginosti ili bilo kakav oseaj stereotipizacije ili diskriminacije. U lanku se, ak, nijednom ne spominje rumunski predsednik ve se iskljuivo personalizuje prezimenom. Tako da smatram da je tekst korektno napisan.

5. ZAKLjUAK

Naalost, u korpusu odabranih brojeva Politike nema odgovaruih tekstova za ovu analizu, to nam, svakako, neto govori o ovom listu. Da li je u pitanju samo vladajui reim ili i politika redakcije ostaemo uskraeni za ovaj odgovor zbog nesaradnje lanova ovog medija.Bilo kako bilo, smatram da nije dobra praksa ne izvetavati i ne baviti se svim graanima republike podjednako, naroito kad je u pitanju list sa ozbiljnom reputacijom koji stie do svakog mesta u dravi.Moda zato sve manje ljudi ita Politiku (ak 67% ispitanika)! A moda je i samo problem do veliine i nepraktinosti novina. Mada, ima i onih (ak i mlaih od 25 godina) koji kau da je Politika jedini srpski medij koji prate i kome verujuU svakom sluaju, smatram da bi trebala da se povea aktivnost novinara koji su zaposleni u ovom mediju. Tako bi poseivali i manja mesta u kojima preteno ive pripadnici drugih manjinskih zajednica. Ili, u najmanju ruku, da se uspostavi saradnja sa medijima manjina i da im se obezbedi posebna rubrika, makar na jednoj strani, koja bi se bavila iskljuivo njima. Mislim da bi u ovom sluaju bio prevelik zalogaj jo i prevesti tekstove na jezik onih o kojima se pieJer, izgovor da nisu zainteresovani za nekoga/neto je mizeran. Kada bi bar malo istraivali, verovatno bi se iznenadili ta bi sve zanimljivo pronali o drugima i o emu bi sve mogli da piu. Naravno, bez uvredljivih rei i diskriminacije!

6. LITERATURA

ureti, Nenad (2006). Etnicitet i mediji: Poloaj etnikih manjina u medijskom prostoru Vojvodine. Zbornik. Novi Sad: Spens, Medija centar, str. 9-16. Perui, Zvonimir (2006). Etnicitet i mediji: Poloaj etnikih manjina u medijskom prostoru Vojvodine. Zbornik. Novi Sad: Spens, Medija centar, str. 73-76. Serene, uana (2009). Sloboda izraavanja i ljudskih prava novinara u Vojvodini: Privatizacija medija u Vojvodini i informisanje na jezicima nacionalnih manjina. Rezultati istraivanja. Novi Sad: Pokrajinski ombudsman, str. 44-47. Radosavljevi, Duko (2006). Etnicitet i mediji: Dijagnoza meuetnikih odnosa u Vojvodini. Zbornik. Zbornik. Novi Sad: Spens, Medija centar, str. 17-48. Banaterra mogua enciklopedija Banata (21. septembar 2006). iveti zajedno manjinske nacionalne zajednice u Vojvodini: Rumuni. 23. maj 2013. Bjeljac, . (2006). Demografsko kretanje rumunske populacije u Vojvodini. 23. maj 2013. Kultura nacionalne zajednice Rumuna u Vojvodini. 24. maj 2013. Libertatea.

2