1. НОВГОРОДСКА ОБЛАСНА КЊИЖЕВНОСТ 14. И 15. ВЕКА – СКАЗАНИЕ О БИТВЕ НОВГОРОДЦЕВ С СУЗДАЛЬЦАМИ, ПОВЕСТЬ О ЩИЛЕ, ПОВЕСТ О

ПУТОВАЊУ ЕПИСКОПА ЈОВАНА

НОВГОРОДСКА ОБЛАСНА КЊИЖЕВНОСТ

Новгород, као и Псков, представља једно посебно руско обласно средиште, са уређењем које се може назвати републиканским, које је упорно бранило своју независност од политичке и културне централизације око Москве. Чак и после коначног политичког слома Новгорода у корист Москве, Новгород ће задржати амбицију да има водећу улогу у Русији, макар у њеном духовном животум ако то већ не може да оствари у државном. Књижевност која настаје у Новгороду у 14. и 15. веку прати ту тенденцију, штавише, она је њен главни носилац. Новгород се покушава приказати као једини стварни наследник и настављач традиција хришћанске цркве и светиња. Дела настала на тлу Новгорода, написана у том духу су:

ИКОНА ЗНАМЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

У Софијском сабору у Новгородском Кремљу налази се икона Знамење Пресвете Богородице, насликана у 12. веку. Тачан датум није настанка иконе није познат, али се са сигурношћу може рећи да је постојала пре 1170. године, јер је одиграла важну улогу у сукобу Новгорођана и Суздаљаца, који се десио те године. Ова икона је кроз средњи век сматрана заштитницом града. Икона је живописана и на полеђини (на обороте) и тамо су насликани родитељи Богородице: Јоаким и Ана. Знамење је тип Богородице, начин на који се представља. Не доноси ништа ново византијској традицији. Представљена је цела Богородица са подигнутим рукама (као Оранта у Кијеву) и медаљоном на коме се налази оваплоћени младенац Христос, који такође благо подиже руке, десном благосиља, а у левој држи свитак. Првобитни ликови Богородице и христа су оштећени, па су досликани у 16. веку.

Прво дело: ПОВЕСТ О БИЦИ ИЗМЕЂУ НОВГОРОЂАНА И СУЗДАЉАЦА

Сиже:Битка се одиграла крајем 1169, односно почетком 1170. у фебруару месецу

пред зидинама Новгорода. Новгород је убирао данак са веће територије укључујући и Двинску земљу. Међутим, у јендом тренутку Двинска земља се одмеће од Новгорода, одбија да плаћа данак и приклања се Суздаљу. Суздаљски кнез је у то време био Андреј Богољупски. Дошло је до сукоба између Новгорођана и Суздаљаца око данка, у коме Новгорођани односе победу над бројно надмоћнијом суздаљском војском. Андреј Богољупски шаље војску на Новгород. То је била уједињена војска неколико кнежевина (у повести пише да су се све руске кнежевине удружиле против Новгорода). Опсада је трајала три дана. У току друге ноћи новгородски архиепископ Јован се моли Богу пред Христовом иконом да сачува град. Јован је зачуо глас да иде у Спасову цркву у Илијиној улици (камену верзију ове цркве је осликао Теофан Грк), узме икону и постави је на бедем града (забрало – зупчасти врх бедема). Архиеписком шаље свештенство по икону, али икона неће да се помери, и он трећег дана одлази по икону и ставља је на бедем града. Суздаљци су уверени у своју победу, одапињу стреле, икона се окреће

1

лицем ка грађанима Новгорода и почиње да плаче. Архиепископ Јован својом одеждом (фелоном) скупља сузе.Онда је Бог послао таму на војску, па су сви сузадаљски војници ослепели и почели да убијају једни друге.Средњевековни обичаји ратовања

У средњем веку када би се град нашао под опсадом, народ гради „остроту“ – побијају кочеве (2-3 метра високи, зашиљени при врху) и опасују град њима, копају ровове, а постоје и куле са којих се брани град, али и покретне куле на точковима са којих се пуца.Настанак и судбина дела:

На руском се дело зове: Сказание о битве суздальцев с новгородцами. Повест настаје средином 14. века. Прво постоји умсено предање, које тек касније улази у повест. Повест улази у Житије архиепископа Јована. Повест користи и предање и леопис. Житије Јована архиепископа новгородског обрађује наш сународник Пахомије Србин. После чудесног догађаја уведен је и празник Знамење Пресвете Богородице у Новгороду који се слави 27.11. по старом календару. Икона је стајала на некој врсти барјака, препоставља се да је тако стајала и на бедему града. Постоје иконе са овим догађајем (најстарија је у Третјаковској галерији). Приказују се од прве половине 15. века. Пахомије Србин је написао службу овом празнику и то је једно од његових најстаријих дела.Критичари и проучаваоциЛихачов: каже да је икона била на барјаку и да се окренула од ударца стрела у барјак.Смирнова: не зна се да ли је ношена на барјаку или не.

Друго дело: ПОВЕСТ КАКО ЈЕ АРХИЕПИСКОП ЈОВАН ПУТОВАО НА ДЕМОНУ У ЈЕРУСАЛИМ

Сиже:Демон – бес

Једне ноћи се Јован молио шред спавање у својој келији и у соби је била посуда са водом. Он је чуо глас, жуборење у води и помислио да га неко куша. Пришао је и закрстио, демон се огласио и стао заточен (због крсног знамења) да запомаже. Јован каже да ће га пустити ако га однесе за једну ноћ у Јерусалим и пушта га уз наредбу да сутра дође спреман за пут, оседлан као коњ. Сутра га је пренео, Јован је отишао у цркву Васкресења (улази тако што је клекао и помолио се пред вратима, врата су се отворила и сва кандила су се упалила сама, он је ушао, помолио се и изашао на исти чудесан начин), поклонио се на Христовом гробу и вратио се у манастир пре јутарње службе. Демон му је наредио да не сме да прича никоме о томе, јер ће му у супротном полати искушење, па ће га сви прогласити за блудника и бациће га на сплаву виз реку Волков. Јован је имао обичај да јутру поучава монаштво причајући им разне приче, житије, одломке из књига и слично, па је испричао и овај догађај, али као да се десио неком другом. Демон га је чуо и десило се све оно што је прорекао. Демон је почео да се прерушава у жене и излази из његове келије да сви виде, остављао му је женске ствари, обућу и одећу у келији, тако да то други виде (посетиоци, монаси, па и челници града), с тим да су све те ствари биле видљиве другима, а сам архиепископ ништа није знао. Грађани су се договорили да га протерају из града, зато што је велики блудни. Обичај је био да се

2

казна, односно погубљење извршава тако што се оптужени баци са моста у брзак реке Волков да га вода однесе. Међутим, архиепископа су поштовали и решили су да га само спусте на сплав и да га вода однесе. Том приликом је он изговорио речи: „Боже, не рачунај им ово у грехе, не знају шта раде“ – што јако подсећа на речи првог Христовог мученика.

Уместо низводно, сплав са архиепископом креће узводно ка Јуријевском манастиру (манастир посвећен светом Георгију, који је у 12. веку саградио Јарослав Мудри као дрвени, а сада је камени). Грађани крећу за њим и моле га да стане, 2-3 километра пред манастиром, сплав чудесно прилази обали. Он им опрашта грехе. Лако су осудили праведника. Јован са народом одлази у Јурјев манастиру. Један јуродиви обдарен од Бога прозорљивошћу предвидео је његов долазак и обавестио игумана да ће доћи архиепископ са људима, овај му прво није поверовао, онда је послао неког да провери и испоставило се као тачно. Настанак и судбина дела:

Ова повест је сачувана само у оквиру његовог житија, чак се и само житије често налази у скраћеном облику (само ова повест). Није јасно када је повест настала (постоји претпоставка да је можда настала у другој половини 12. века – у то време постоје сведочанства о честим ходочашћима у Палестину). Појављује се у писмености тек у другој половини 15. века. Срећемо је у овиру житија- Сматра се да јепрво постојала у уменом облику, а да је тек каније записана. Потоји могућнот и да је запиана у првој половини 15. века, јер је 1440. било обретење моштију Јованових (проналажење). Сахрањен је у припрати (придвор) Софијског сабора. Археолог Јањин је проучавао гробнице. Мошти су обретене за време једног ог Јованових наследника Евтимија другог (он нам је битан и због тога што је прихватио Пахомија Србина кад је овај дошао у Русију и није познавао никог). Везе са другим делима:

Овакви сижеи нису страни хришћанским делима. У патерицима се среће тема потчињавање демона свештенику, а то је и мотив који се среће у народној књижевности (из црквене књижевности је прешао у народну). Ово дело има одјек и у уметничкој и у народној књижевности – у жарну легенде.

У уметничкој књижевности овај сиже користи Гогољ у приповеци "Ночь перед Рождеством" и Пушкин у поеми „Монах“, коју је написао са само 14 година. Легенда је прозни жанр, у коме су главни ликови Христос, Богородица, новозаветне и старозавтне личности, али ту су и другачије митске личности (русалки, черти, бесы). Демони се често приказују као наивни.Афансјев се бавио легендама и у својој књизи навео две легенде које говоре о овом догађају:

Поездка в Иерусалим (иста као прича, само што стоји архимандрит, уместо архиепископ, нема имена и краћа је). Ту упућује на сличност са једном млађом легендом, а за обе је као извор послужила повест.

Војник који је иначе родом из Иркутска служи у Петербургу. Једне вечери, исто тако у некој води, он види демона. Демон се одушевио његовим умећем да барата оружјем и замолио га да и њега научи. Војник пристаје, али му говори да је док није научио претрпео много батине и туче га, а затим му за то тражи новац и ово се понавља неколико пута. На крају му каже да њему смета реп и да због тога не може да научи, говори му да се окрене и онда скида крстић, који је носио око

3

врата и баца му на реп. Демо вришти у најгорим мукама и војник му каже да ће га ослободити, ако за два дана однесе у Иркутск и врати назад, јер жели да види родбину, а само два дана одсуства може да добије. Демон је то испунио и више никада није пожелео да научи да барата оружјем.

Треће дело: ПОВЕСТ О НОВГОРОДСКОМ ПОСАДНИКУ ШЧИЛУ

Сиже:Реч посадник може да значи:

кнежев намесник у неком граду управитељ кога је сам народ изабрао

Бавио се лихварењем (зеленашењем, на руском је зеленаш ростовщик, отдает деньги в рост), давао је новац трговцима уз велику камату. Када је скупио велики новац, решио је да саграади Покровски манастир за покој своје душе и затражио је благослов од Јована. Манастир је саграђен близу реке Волхов. Када је завршио манастир, дошао је код Јована да уговори освештање цркве. Јован га је питао одакле му новац и овај му је испричао целу причу. Јован му је рекао да је обманом узео благослов и поучио га да треба крај зида унутар цркве да сагради гроб, обуче погребну одећу (саван), легне у њега и да се опева опело.Онда ће Јован доћи, па ће видети шта даље да се ради. Јован се искрено каје. Гроб пропада у провалију и нестаје после опела. Јована је обузео ужас и рекао је иконописцима да насликају гроб са све Шчилом у Аду. Црква није освештана, закључана. Син ожалошћен тражи савет од архиепископа. Мора да пости, моли се Богу, да да новац да се служе литургије са поменом његовог оца за 40 дана у 40 цркава и да за све то време чини милостињу. Син је све тако урадио и отишао код архиепископа да га обавести. Он шаље неког од свештенства у цркву да види шта се дешава и да закључа цркву.Свештеник је видео да је на фресци само Шчилова глава изашла из Ада. Јован говори сину да понови подвиг. Следећи пут је на фресци Шчил са ковчегом изашао из пакла до половина. После трећег пута на фресци је цео Шчил са све гробом изашао из пакла, а у цркву се вратио гроб, провалије као да никада није ни било. У гробу је лежао Шчил нетакнут као на почетку. На крају је црква освештаба и архиепископ је благодарио Богу, опојан је Шчилов гроб. Од тада постоји и Шчилов манастир. Неки говоре да је архиепископ заповедио сину да три пута годишње плати по сто служби. Настанак и судбина дела:

По сижеу и описима види се да је усменог поррекла. У летопису се говори о томе, постоји податак да је 1310. године на око 3 км од Новгорода саграђен манастир од стране монаха Леонтија Шчила и посвећен празнику Покрова Богородице. Појављује се проблем везе са архиепископом Јованом, у питању је анахронизам (не слагање времена догађаја).

Лихачов: мисли да је манастир саграђен у 12. веку, а да је 1310. саопштено о изградњи каменог манастира на месту некадашњег дрвеног, а да су повест и предање тада већ постојали.

Ова повест је веома популарна, јавља се у низу редакција. Једна од њих је прилагожена текстовима којима се праћене слике - лубочные картины.

4

Једноставне слике, постојале су у Русији и Кини. Луб је посебна даска – дуби се (све оно што на слици рена да буде бело), отискује и онда боји. Ове слике су веома популарне у 16. веку, често су праћене текстом (стихови, народна поезија или приче). Постоји и таква верзија ове приче.

Неки научници покушавају да открију социјални смисао приче. Претпостављају да је аутор човек из црквених кругова, а пише да заштити црквене приходе од прилога за покој душе (који су значајна ставка). Аутор брани такав начин стицања.

Постоји још једна претпоставка о делу: Писао је трговац да покаже како су трговци жртве зеленашења. У новијој литератури настанак се везује за 15. најкасније почетак 16- века. Јањин је покушао да идентификује Шчила.Јереси:У Новгороду и Пскову у 14. и 15. веку настаје прва руска јерес – стригольники .Порекло њиховог назива није сасвим јасно, постоји велики број претпоставки. Оснивач јереси је Карп.Претпоставке о имену:

Карп је био брица или сукнар Постоји посебан обред постризавања Јерес чини група занатлија.

Стричь иначе значи сећи.О њима се мало зна, једини извор је Поука Стевана Пермског, који их

помиње. Јерес је управљена против црквене хијерархије. Чине је људи из цркве. Противе се богаћењу цркве овим прилозима за спасење. А у то време се цркве стварно богате (скромна дрвена црквица Сергија Радоњешког постала је велика лавра). Стригољници су погубљени у Новгороду на реци Волхов 1375. године, шро је вероватно израз народног бунта, јер за руску православну цркву нису својствени обрачуни. Управо 14. век претходи појави једне друге страшне јереси – жидовствующие –која је била блиска и самом московском кнезу, а појавила се на крају 15. века.Заједничке црте:

Свим трима повестима су заједнички постојање у усменој књижевности и веза са народном књижевношћу. Свим делима новгородске књижевности заједничка је жанровска неодређеност (повести са елементима легенди, црквене и народне уметности и историје). У совјетској литератури се тај жанр назива легендарно-историјска повест, али се овај термин одбацује, јер подразумева да је реч о измишљеном догађају.

2. ТВЕРСКА КЊИЖЕВНОСТ – ХОЖДЕНИЕ ЗА ТРИ МОРЯ АФАНАСИЯ НИКИТИНА

ТВЕРЬ

Название:

Об этимологии названия города существует несколько версий. Согласно одной из них его нарекли в честь реки Тверцы, а Тверца в свою очередь является

5

производным от финского слова --- - быстрый. По другой версии имя города произошло от славянского "твердь", что означает "крепость".

История:

Тверь основанa в 1135-ом году.В 1238-ом году город был разрушен почти до основания, но жители города

его быстро востановили. В 1247 году Тверь перешла к Александру Ярославичу Невскому. Он сделал ее столицей удельного Тверского княжества. Через несколько лет в Твери обосвоился брат А. Невского Ярослав Ярославич, с которого начался род тверских князей.

В 13-ом и 14-ом веках Тверь является крупнейшим центром борьбы против Золотой Орды и, соответственно, первым княжеством освободившимся от нее. Тверь долго соперничала с Москвой на равне, но в итоге побеждает Москва после нападения на Тверь московского князя Ивана Калиты. Он разрушил город, который уже не мог восстановить свое прежнее значение в политической жизни страны.

В 1569 году Тверь была разорена войском Ивана Грозного, а в начале 17 века польско-литовскими интервентами. Современную планировку город обрел в 18-ом веке, когда по приказу Екатерины Второй после ужасного пожара, город спланировали и отстраивали по примеру Петербурга. Тогда родилась поговорка: Тверь городок - Петербурга уголок.

В советские времена город назывался Калинин, а область Калининская, но после развала СССР в 1990 году город снова назвали Тверью.

Географические сведения:

Тверь - один из древнейших городов России.Город имеет выгодное географическое положение находится между

торогвыми путями, ведущими на восток и север, а находистя в 173-ех километрах от Москвы. Население города официально составляет 500 000 тысяч жителей, а неофциально около 800 000. Вокруг города находятся чистейшие леса.

Выдающиеся люди:

В 15-ом веке в Твери жил Афанасий Никитин, купец, первый европеец поехавший в Индию. Там тоже жили и Крылов, Достоевский, Блинов, Глинка, Туполев и другие.В городе находястя памятники Пушкину и Никитину.

Церквы и монастыри:

Город известен большим количеством церквей и самобытной школой иконописи.Успенская церковь впервые упоминается в 1206 году, но дата ее основания пока не известна. При царе Иване Грозном здесь находилась тюрьма, в которой сидели митрополит Филипп и Максим Грек. Церковь спроектирована и декорирована в стиле барокко.Церковь Вознесения Христова находится на левом берегу реки Волги. До 1725 года там рапсолагался деревянный храм, но 1278 ц благословения тверского архиепископа Феофилакта, а на средства купца Г. Седова, начали строить

6

каменную церковь. В советскую эпоху церковь была закрытой, в 1993 году ее отреставрировали и открыли для посетителей.

Произведения:

В 14-15 веках были созданы: "Повесть о Михаиле Ярославиче Тверском" игумана Александра, "Слово похвальное тверскому князю Борису Александровичу" инока Фомы и "Хожение за три моря Афанасия Никитина".

Допуне Милене и професорке:

- Борис је послао кнеза на Флорентински сабор, а овај му за узврат пише похвално слово и помиње Исидора

- Петар Први је направио излаз на море, развио трговину и саградио мостове- Како је Твер могао да изгледа можемо да претпоставимо на основу градића

Торжок из истог периода, који се налази на око 70км од Твера и боље је очуван

Твер се први пут помиње у Летопису 1209. године. Први кнез Твера је био Јарослав Јарославич. После напада Ивана Калите, губи битку за превласт са Москвом, али доживљава културни процват (1406. настаје тзв. Арсењевска редакција Кијево-печерског патерика, у 15. веку настаје и Житије тверског великог кнеза Михаила Александровича итд.). 1485. Твер је био припојен Москви

Прво дело: ХОЖДЕНИЈЕ ПРЕКО ТРИ МОРА АТАНАСИЈА НИКИТИНА

Дело с краја 15. века. Руски трговац креће да тргује са намером да стигне до Кавказа. На пут креће са благословом кнеза Михаила Тверског и владике Генадија Тверског. Одмах по изласку из града наилази на препреке: нападају га и пљачкају Татари, остаје му само један коњ и то је све што има. Одлази даље (већ је остао без књига, ствари за трговину), моли се Богу стално. У Индији се молио у почетку на руском, а касније под утицајем муслимана на старопесијском, али с тим да неке речи прилагођава руском. Детаљно описује Индију и људе који тамо живе. Ово хожденије говори каква је Индија заправо, не описује је као свету земљу. Описује султана како изгледа, како излази из двора док се сви клањају, колико слонова има. Индуси су већином будисти (описује и идоле Буде), док је власт претежно исламска (мањина која управља већином). Када је султан кретао у походе, било је више исламских „кнежева“, а само 4 индијска. Описује биљни и животињски свет. Уноси мало фантастике, можда под утицајем фантастичних прича.

Прича о птици Гугук, која бљује ватру и предосећа смрт и мајмунима који имају свог кнеза, и ако се деси некоме од њих нешто, заједно крећу у борбу, руше насеља, само да дођу до нападача.

Почиње да се саживљава у потпуно иноверном окружењу, трпи утицај ислама и персијског језика, постоји опасност да потпуно промени веру. Он нема својих књига и свој календар, пости у време рамазана, јер су православни и исламски пост временски блиски, убацује туђе речи у своје молитве. Султан га наговара да пређе у мухамеданство, један муслимански велможа га условљава да ће

7

му дати доста тога ако промени веру, а ако не – одузеће му и тог коња. Један човек се залаже за њега.

Износи запажања о становништву Индије. Он је био светлије пути, сви иду за њим, гледају га, мужеви шаљу своје жене њему у постељу, и, ако би се родило бело дете – дали би му награду. Индускиње буквално трче за њим. Описује божанства бика и краву и знакове, које Индуси носе на лицу. Говори о великом броју проститутки (гулящие женщины).

Истиче да Индија није тако богата и примамљива земља. Нека места (молитве и деликатнија места) пише на староперсијском. Молитва коју изговара је хришћанска, али је преведена на староперсијски. Посебно је важно место на староперсијском које пише већ на умору, моли се, а та молитва се односи на Русију. Прави је патриота, каже да је Русија много лепа земља, али да неправда влада у руској земљи. Да је ове речи написао на руском имао би непријатности. Говори да су емири руске земље неправедни и моли Бога да донесе правду руској земљи.Пут којим је ипао: упутио се првобитно на Кавказ са групом трговаца. У то исто време креће и изасланик московског кнеза. Године 1475. - Васиљ Мамарев – службеник великог кнеза налази његов рукопис после његове смрти и доноси га у Москву. Укључен је у летопис. Није стигао до Русије, код Смоленска је већ преминуо. Прешао је Средоземље, Индијски океан и Црно море (скоро дошао до обале, па га олуја вратила назад, па пловио поново).

Време путовања: У делу каже да је то било једну годину пре него што је био поход кнеза Јурија, па се сматра да је путовање протицало у периоду 1466-1471/2. године. На основу нових истраживања и помињања ратова у индији и других података за које историја тачно зна када су били, време проведено у Индији се смешта у период 1471-1474.

Атанасије записује своја виђења. Није утврђено да ли је писао у току боравка или је писао и/или мењао у повратку. Умире до 1475. године сигурно, јер је тада дьяк (писар или канцелар) добио рукопис.

О путовању се још говори и да је имало улогу руског трговинског обавештајца са задатком да се пронађе заборављени пут до Индије, али се сада та претпоставка одбацује. Могући разлог зашто се Атанасије није вратио кући или отишао кавкаском кнезу могао је бити неки дуг, јер су задужени људи ишли у затвор, а с обзиром на то да су му узели све што је имао са собом – није могао вратити дуг. Језик дела је народни језик, није имао књиге са собом да се угледа, говори о Сарију, голотињи, томе да жене иду непокривене главе. Он ово очигледно пише некоме, обраћа се сународницима који ће можда доћи, говори да нема такве трговине као што се замишља. Описује Буду, раскош и богатство султана.Жанр:

Хожденија су обично ходочасна дела, описују се свете земље, а овде тога нема. Уобичајен жанр за ходочасничке путописе. Користи се и реч итинерариј. Најстарије хожденије је хожденије игумана Данила који је у 12. веку посетио Јеруалим. Добриња Андрејкович (или неко слично презиме) обилази Цариград 1200. године пре разарања. Био је аматерски истраживач, свба места приказује у виду мапре. Постоји црква и икона Бориса и Глеба, чиме доводи у сумњу

8

наглашавање византијског отпора њиховој канонизацији. Стефан Новгорођанин је у 14. веку био у Светој Софији и о томе постоји хожденије. Атанасијево дело није имало за циљ да велича Твер, већ је општеруско, написано за целу Русију. Види се огромна љубав према Русији, жеља да се врати. Дело је необично за средњовековну књижевност. Лично обраћање без претендовања на књижевно обраћање.Редакције:

Постоје редакције у летописима, летописни свод из 15. века, Софијском летопису и Новгороском летопису.Објашњења: у редакцији се објашњавају мање разумљива места, преводе се они делови на персијском. Неке редакције су нам познате.Басурманин – народни назив за муслимане, настао као последица погрешног записивања. Аутор је дело назвао хожденије јер није имао дело на које се могао угледати.

3. БЕЛЕТРИСТИКА – ПОВЕСТ О ДРАКУЛИ

На руском се каже беллетристика.У белетристику средњег века спадају преводна дела са занимљивим сижеом,

садржајем, као што су Александрида, Повест о Акиру Премудром, Повест о Варлааму и Јоасафу, Девгенијеви подвизи.

Посебан акценат ћемо ставити на најстарије сачувано оригинално руско дело белетристике у 15. веку – Повест о Дракули.

Сматра се да је пре њега постојало још неко дело, али се не зна са сигурношћу. У питању су руска дела невезана за цркву и државу, па се зато називају некорисне повести (неполезные повести) – немају корист, не изражавају ничију идеологију.

Клице (зародыши) ове повести срећемо у летопису (епским стилом писано народно предање). Није у оквиру зборника, већ одвојено.

Прво дело: ПОВЕСТ О ДРАКУЛИ

Припада оригиналној књижевности. Дракула је јако популаран крајем 15. века, среће се и у другим књижевностима (брошуре у Немачкој, приче у рукопису, код италијанских хуманиста крајем 15. века). Овде се мисли на румунског грофа (описан у једном енглеском роману).

Почиње речима „у планинској земљи“ (в мунтянской земле) – Влад Цепеш се звао – био је историјска личност. Отац му се исто звао. Наслеђује од њега надимак Дракула. Отац је припадао витешком реду Дракон, а доводи се у везу и са румунским Драк – ђаво. У Румунији постоје фреске наших владара, јер су Лазаревићи и још неки имали поседе у Влашкој (Валахије).

Дело је низ епизода из живота дракуле. Био је изразито суров човек (изверг, монстр, зверь), али у питању је посебна, софистицирана суровост, која се смишља, планира. Дракулина личност представља спој чудовишне суровости, немилосрдности и правде. Не може да поднесе зло, лоповлук, искорењује их на суров начин, даје загонетке – од исхода дијалога зависи судбина човека.

9

Спој са усменим предањем, народни начин излагања (својствен народној књижевност: загонетке и питалице, провере и искушења карактеристичне за бајке, елементи народних предања). Руском човеку вероватно није била позната историјска страна приче.

Дело је вишезначно, излаже низ епизода, али не даје аутор своју оцену. Антиципира макијавелизам („Циљ оправдава средство“) , неопходност суровости владара. То у 16. веку износи Иван Пересветов – владар мора бити строг. Крајем 15. века долази до зачетка публицистике.

Дракули долазе турски изасланици – нису скинули капу (на староруском се исто каже капа) и он је наредио да им ексером прикују капе за главе и прекорио их због непоштовања обичаја (Со своим уставом в чужой монастырь не ходи – Ако си у Риму, понашај се као Римљанин). Аутор је био у Молдавији и Мађарској као дипломата.

Дракула је ратовао против Турака, оне војнике који су били рањени спреда је награђивао, а оне који су били рањени на леђима набијао на колац, јер су бежали, уз речи "не мужчина ты, а женщина".

У делу има алегорија.Турски изасланик тражи данак, Дракула одговара да ће дати данак и радо

служити султану, изасланик обавештава султана о овоме, султан је рекао да га дарују, па су тако и урадили. Међутим, Дракула се одједном окренуо натраг и све поробио, поручивши султану следеће: „Идите и реците му да сам га послужио, могу још, ако му се допало“.

Није волео зло и говорио је да ниједан злочин неће избести казну/смрт. У једном тренутку је објавио да дођу сви сироти, инвалиди, стари и немоћни, кренуо је да их дарује, саградио је зграду за њих, увео их и наредио да им донесу свега. Пировали су неко време тако и он их је питао шта желе, хоће ли да их он учини срећним тако да им ништа више не треба, они одговорише да хоће. Онда их је запалио, јер није хтео да буде просјака и сличних, „ослободио их мука овог света“.

Колосование – разрађен начин мучења до 17. века, који се примењивао код нпр. светогрђа или убиства – човека стављају на точак који се окреће, али тако да му се глава и пете додирују, онда му пребију ноге и кичму на по два места и пусте га да се точак окреће док не умре. (пс. Ако неко зна где данас може да се набави овакав точак – нек јави )

Јeдном је тако Дракула набио неке људе на колац, а онда позвао двојицу монаха да пита да ли је учинио исправну ствар, први монах му је згрожено одговорио не и завршио на коцу, а други је рекао да је он постављен да злочинце кажњава, а добро награђује и њега није набио на колац.

Једном му је дошао неки трговац у посету и оставио је кесу са новцем на колима, Дракула је послао људе да тај новац украду, касније је наводни лопов нађен, а Дракула је оставио један новчић више у кесу, трговац је вратио вишак и био награђен, да је прећутао –био би набијен на колац.

Уколико жена превари мужа или девица изгуби невиност деру јој кожу са гениталија или секу груси, па је набијају уз стуб. Једној жени су одсечене руке и набијена је на колац, јер је била лења.

Када неки од изасланика не би умео да одговори на питања Дракуле – он би се наљутио и набио га на колац.

10

Допао је у једном тренутку тамнице угарског владара и у њој провео 12 година, тамо је ловио мишеве и птице и мучио их. Угарски краљ му је понудио руку своје кћери и уценио га да мора да прими католичку веру, уколико жели да се врати на власт, што је овај и учинио (вверг себя во тьму). До краја живота је био католик и умро је у лажној вери. Историја каже да му је жена стварно била из Угарске.

Дракулу су убили његови ратници у сукобу са Турцима када се попео на узвишење да посматра, грешком га нису препознали и неко од војника га је пробо копљем, а он је умирући убио петорицу.

Угарски владар жену и децу Дракулине доводи у Угарску. Аутор каже да су најстаријег сина видели у Будиму, а да му је други син умро. На крају се говори ко је касније владао Влашком.

На препису из једног манастира писар је оставио датум да је први пут преписивао дело фебруара 1486. – што значи да је дело до тада већ морало да постоји, а други пут 1480.

Ефросин саставља зборнике световних повести (Александрида, Задоншчина, као и друге средњовековне повести сачуване су у неким од његових рукописа. У то време су манастирске збирке пуне апокрифа.

Повест о Дракули је некорисна повест, која нема поруку, јер се аутор не изјашњава, већ само прича причу.

Дело се понекад приписује дипломати Ивана Трећег – Фјодору Курицыну – за њега се зна да је био изасланик у Угарској 1482. да води преговоре са владарима тих земаља о савезу против Посполите (пољско – литванска држава). Син Ивана трећег се жени кжерком молдавског владара, која рађа сина Дмитрија Царевича, који није ступио на престо, него је уместо њега на власт доша син Зоје Палеолог.

Курицын је био у Туској, па се вратио у Москви, зна се да је био у мисији и да је могао да чује за предање.

Некорисне повести су нове повести, чије клице налазимо у летопису, постоје и друге оригиналне руске повести, које представљају спој историјског и фантастичног (фолклорног).

Такво је нпр. Сказаније о Басаргу и његовом сину брзосмислу, Дело се гради на загонеткама. Они одлазе у Антиохију где је један владар рекао да ће их убити ако не одговоре на питања и Брзосмисл је решио загонетке.

У другој половини 15. века појављује се и Сказаније о Вавилону – легендарно, сижејно занимљиво, недовољно истражено. Говори се о венцу Набукодоносора са кога је требало да се прочита натпис, без кога не може да се уђе у Вавилон. Постоји неколико могућности тумачења.

4. ПОЛЕМИКА ЈОСИФЉАНА И ПРЕКОВОЛСКИХ КАЛУЂЕРА

ЈЕРЕСИУ публицистици и науци: апологија или осуда суровости због општег добра.

Фјодор Курицын је био истакнути јеретик – утицајни сарадник Ивана Трећег. Прва оригинална руска јерес били су стригол ьники – који су били

линчовани (линч – самосуд). Код нових јеретика било је и ликвидација. Јерес

11

жидовствујућих настала је првобитно у Новгороду, па је касније прешла у Москву. Не зна се много података о њима, углавном се сазнају из дела противника јереси, а не из дела које су сами јеретици писали.

Јерес је настала отприлике у доба када је Генадије радио на састављању целе Библије. Генадије је био борац против јеретика, због њих је и саставио Библију. Јеретици су сматрали да се прорицања из Старог завета нису остварила и да се тамо не говори о доласку Свете Тројице.

Јозеф Волотски их назива жидовствујућима, због одрицања Старог завета их пореди са Јеврејима. Шири се доласком Схарије Жидовида у Новгород. Баве се астрологијом, а Максим Грк се бави оповргавањем веровања у фортуну и њен точак. Генадије (онај исти који је 1499. објавио Библију) је у то време био архиепископ. Осуђени су на црквеном сабору одржаном 1490. године, али није било физичких обрачуна.

Генадије је окупио око себе и католике за рад на Библији, чак и латине, једног Доминиканца, чак помиње и инквизицију шпанског краља. Једини познати случај да се црква не буни против одмазде. Ова повест готово нестаје после ликвидације.

Година 1503. и 1504. одржани су црквени сабори у Москви и 1504. су ликвидирани најистакнутији представници ове јереси, чак и ако су се покајали. Волотски је био толико радикалан, оправдавао је такве мере ако је у питању заштита земље. Иван трећи је поставио јеретика за свештеника сабора у Кремљу. Чак је и митрополит Зосима био близак јереси, поклоник јеретика.

СПОР ЈОСИФЉАНА И ПРЕКОВОЛШКИХ МОНАХА

У време Ивана трећег се манастири богате, па долази до појаве јереси, али и до одузимања црквених поседа. Не знамо како је завршио Курицын. Јеретици читају и преводе мистичну јеврејску литературу, теологе, исламске богослове, кабалу (јеврејска слова, бројеве, симболе). Њихова идеологија није довољно проучена, али се зна за шифровани документ Курицына, противљење иконама, осуђивање цркве због поседа. Појава јеретика изазива немира у народу, на улицама се воде расправе. У вези са 1492. годином и вери у крај света је Генадије и организовао превођење антијеретичких дела, води велику битку са њима.У то време два различито оријентисана монаха ступају на сцену. Не слажу се око тога да ли црква треба да има поседе. Иван трећи одузима цркви поседе и даје их својим људима који код њега ступају у службу. Волотски

Волотски ступа у конфликт са њим, јер је одузео земљу његовом манастиру. У Волотској области (некадашњи Новгород, сад Москва), постао је монах Боровског манастира.

Оптина Пустиња у Калушкој области је велика светиња у том крају. Постаје боровски игуман, пише полемичке расправе још као искушеник, видимо против чега устаје. Говори о иконопису и догмату Свете Тројице. Одлази код волотског кнеза, брата Ивана трећег – Бориса Волотског. Пише најважније дело против јеретика „Просветитељ“ (назив добија тек касније у науци). Њиме се често користи Иван Грозни. То је најпознатије и најутемељеније његово дело, а састоји се из већег броја беседа. Има две редакције, од којих је друга настала пред крај живота и

12

допуњена је беседама против присталица прековолшких стараца. Основао је Волоколамски манастир на реци Истри 90 км северозападно од Москве.

Јосиф је био изузетно леп, надарен беседник, мари о лепоти храма, обреда, обраћа пажњу и на духовно и на спољашње. Уводи јако строг типик (није дозвољавао никакву лочну имовину у келији), монаси нису смели да имају чак ни своје иконе. Имања користи за помоћ сиромашнима, гради прихватилишта, болнице. Постоји жеља да се изађе у народ (харитативно – социјална делатност цркве). Сматра да уколико цар не дела по Богу човек има право да му се супротстави, што је он и чинио док није приволео Ивана трећег.Сорски

Сорка – река недалеко од Белозера и Кирило-Белозерског манастира где је Сорски био монах. Радио је као писар у суду, државни канцелар, био је образован, али о њему имамо мало података. Тај манастир је основао један од посредника (?) Сергијевих манастира (један од првих који одлази даље од града – подвиг пустожитељства). На северу је у исто време на исти начин саграђен Соловецки манастир, у коме је био Зосима. Скоро све манастире тог времена оснива Сергиј и његови ученици. Зна се да је Нил Сорски посетио Блакан, Свету Гору и Цариград.

Врсте подвига у монаштву (по начину живота):1) Киновија – живот у општежитељном манастиру – све раде заједно, такав је

на крају био Сергијев манастир2) Идиолатрија – особножитељство – живе у манастиру, али свако за себе,

такав је на почетку био Сергијев манастир3) Анахорета – отшелништво – монах живи сам у пустом месту4) Скит - скитски начин живота представља средњи пут за који се одлучује

Нил Сроски. Манастир има мало ученика, неколико братије, свако је сам у келији на удаљености да се не може чути шта се дешава у другој келији (могу и да се осаме, али и да буду заједно на молитви)

На Светој Гори је упознао скитски начин живота у манастиру и одлучио се за њега. Тај начин живота имао је и посебан типик. Најстарији преписи тог типика су хиландарски. Сам саставља типик за свој манастир. Био је противник стицања.Због тога се прековолшки монасти још називају и нестяжатели, док су јосифовци називани стяжатели. Не примају прилоге, јер сматрају да је најважнији духовни дар. Нерадо примају госте и посете, јер то квари уобичајени ритам живота.Живе од рада својих руку, два пута недељно се окупљају на бдењу. Нил Сорски покреже питање стицања 1503. године. Јосифљани су били контемплативна струја (созерцавање, удубљеност у молитви). Нил наставља византијску светоотачку традицију. У време његове смрти било је 14 монаха у том манастиру. Није примао неписмене у манастир.

Јосифљани су били за обрачун, спаљивање предводника јеретика. Волотски нема милости ни према јеретицима који су се покајали, већ је за њихово оживотно одлучивање од ркве.

13

Пајсије Јарославов је био духовник Нила Сорског док је он био у Кирило – Белозерском манастиру. Њих двојица су учествовали на сабору 1490. и утицали на одлуку сабора да јеретике осуди, али без спровођења репресалија. Године 1504. Волотски је издејствовао репресалије после чега замире јерес.

Ова тема се у последње време доста истражује. У старијој литератури се говори да је митрополија у то време тежила самосталности и да је митрополит Зосима био тајни јеретик. Док новија истраживања његових списа то поричу.

Једна од разлика јосифљана и прековолшких монаха је однос према стицању, односно богаћењу цркве. Црква често добија поседе од оних који хоће да се на служби помиње његово име за покој душе. Јавља се полемика (пратимо је кроз рукописе, дела...) да ли уопште молитва за покојника (нарочито ако је чинио зло) може да помогне при спасењу. Јосифљани мисле да може, а Сроски каже да ако је чпцек био зао, молитве после смрти не могу то да промене и поткрепљује то светоотачком литературом. То се иначе зове пракса помињања (поминальная практика), а они који дају прилоге се зову вкладчики. Данас постоји фраза у руском језику: внести свой вклад/свою ленту са значењем дати допринос, а потиче из Јеванђеља из приче о удовици која је последњи новац дала сиромаху. О овоме је говорио и Шчил – мотив молитве за спасење после смрти.

У другој редакцији „Просветитеља“ Волотског дата су још неколика слова против нестјажатеља, јер се полемика посебно развија после сабора 1503 године на коме побеђују јосифљани. Иван трећи који је покушао да одузима црквена имања је поклекао и признао одлуку сабора. Полемика се наставља и 1508. године умиле Нил Сорски. Настављају га ученици, где посебна улога припада Васијану Патрикејеву. Сматра се да су Сорски и Волотски морали бити истомишљеници у погледу јеретика, да су обојица осуђивала јерес, али да је приступ био другачији. Најстарији препис „Просветитеља“ (дело је добило назив у 17. веку) је преписао Нил Сорски. Та књига је дата Јосифовом маанстиру.

Сачинио је Болотски и јако строг типик. Мало је оних који су могли да га испоштују. Забранио је личну имовину, а посебну пажњу је поклањао спољашњој лепоти цркве и богослужења. Манастирска имања је користио за прехрањивање младих, бригу о сиромашнима, немоћнима. Написао је и низ полемичких последица. Још као монах у Боровском манастиру пише полемичко дело и „с легкой руки Волотского“ јеретици добијају назив, који је касније прихваћен у науци.

Нил Сорски је присталица скитског подвизавања. Са тме се упознао приликом поседе Светој гори 1490. године. Нешто слично је било и у Русији. Ново је што код Сорског скит није прерастао у општежитељни манастир као што се обично дешавало. Постоји и предање да је Иван грозни полсе мсрти Нила Сорског хтео да сагради камену цркву ту, али му се Нил јавио у сну и рекао да сагради дрвену 20 км од Кирило-Белозерског манастира. Његово право презиме било је Маиков, био је судски писар, није примао неписмене у свој манастир (стално инсистира на томе да се све у духовном животу проверава Светим писмом и светоотачким списима).Дела:

14

Типик није написао он, иако се раније тако мислило, већ је узет или постојећи словенски или је преведен. Најстарији препис тог типика је хиландарски из 14. века.

1) Предање о скитском животуОво дело обилује цитатима из светоотачких списа, што сведочи о његовој начитаности. Даје низ савета о животу, одржавању заповести, важности држања светоотачких списа, исхрани од свог рада, живети умерено, без украса и драгоцености.

2) Устав (типик)Прво руско дело такве врсте. У питању је духовни приручник за живот монаха. Његово је најобимније дело и састоји се од 11 беседа. Извори за ово дело била су дела Исака Сирина, Симеона Богослова, Јована Лествичника... Садржај: - борба са страстима - из аскетске литературе - како делује зла помисао – прво се појави, па се појави више пута, човек се навикава на њу, прихвата је, она овладава човеком (који је на прагу греха), то је читав механизам - начини борбе - наводи врсте страсних помисли: прождрљивост, блуд, гнев, сујета, гордост, среброљубље.. треба се бранити унутрашњом молитвом, тиховањем- дело није оригинално, али су по први пут сви савети сабрани у једно дело

3) Посланица Васијану Патрикејеву, свом следбенику остваља му своје завештање (сликовита представа у којој саопштава сабраћи да баце његово тело ван скита, да га не сахране или да ископају ров и сахране га без почасти) и своју молитву. Постојало је и његово житије али оно није сачувано, што одговара скромности и смирености Сорског, који није желео никакву славу и почасти, јер је веран принципима Сергија Радоњешког.Григорије Флоровски у „Путевима руског богословља“ говори о томе да постоје две оријентације као две истине хришћанства (можемо се позвати на Јована Златоустог који је говорио о два пута: један који чини добрим оног ко њиме иде, а други чини добро и њему и ближњем),1515, умире Јосиф Волотски.Епископи су из његове струје, Митрополит Данило је из Јосифљана.

Судбина Васијана Патрикејева, ватреног следбеника Нила Сорског, била је доста необична. Он је испрва био војсковођа, заступао је да гледиште да син Ивана Трећег из првог брака, Димитрије, треба да наследи Ивана. Међутим, Ивана Трећег наследио је његов син из другог брака, Василије Трећи, отац Ивана Грозног. Зато је пао у немилост и силом је замонашен. Касније се враћа у службу кнеза, али тада долази у сукоб са јосифљанима (врло им се оштро супротставља, као представник публицистичког стила), чијим је залагањем проглашен за јеретика и послат у Волоколамски манастир, у којем је и умро. Следбеник нестјажатеља био је и Максим Грк, а следбеник Волоцког – митрополит Данил. Такође је и неправедно оптужен за богословске промашаје.Још један покрет уперен против званичне цркве, изникао седамдесетих година 15. века у Новогорду на политичкој и социјалној основи, била је јерес жидовствујућих,

15

којој је то име дао њихов огорчени противник, Волоцки. Волоцки их је, наиме, повезивао са јеврејским учењем. У свом делу написаном против њих, Просветитељу, Волоцки тврди да је оснивач јереси био Јевреј Захарија који је дошао из Кијева у Новгород. Међутим, ова тврдња нигде другде не налази потврду и врло је вероватно да је измишљена. Жидовствујући су порицали Христову божанску природу и тврдили да је он исто тако човек, као и Мојсије, негирали су постојање светаца, поштовање храмова и икона, нису признавали црквену хијерархију. Веровали су да нема свете Тројице у Библији и да све оно што се у њој описује није прошлост, већ нешто што ће се тек догодити.

У прво време жидовствујући су наишли на подршку великог кнеза и других утицајних људи тиме што су били против црквеног богаћења – они су у томе видели прилику да црквене поседе и богатсва узму за себе. Али, касније су изгубили ту подршку јер држави ипак није ишло у корист разилажење са званичном црквом, која се увек могла склонити да потпомогне њену политику. Зато је и сама помогла у ликвидацији јеретика. 1490. године архиепископ новгородски, Генадије, сазвао је сабор на коме је бачена анатема на жидовствујуће, али залагањем Пајсија Јарославова они нису кажњени. Међутим, Јосиф Волоцки борио се и 1504. изборио за смртну казну за јеретике, и многи су тада били спаљени, заточени или прогнани.

Последица борбе званичне цркве са јереси било је и појављивање интегралне Библије, која дотад није постојала у Русији. Потребно је било имати тачне и целе библијске текстове, јер су се жидовствујући често позивали на њих у својој пропаганди. Иницијатор појављивања интегралне Библије био је архиепископ Генадије, по коме је ова Библија носила назив Генадијева Библија.

5. ПОВЕСТ О НОВГОРОДСКОЈ БЕЛОЈ КАМИЛАВЦИ И ИДЕЈА РУСКОГ МЕСИЈАНСТВА

ПОВЕСТ О НОВГОРОДСКОЈ БЕЛОЈ КАМИЛАВЦИ

На руском: Повесть о новгородском белом хлобуке

Врсте црквених капа:

Камилавка није најбољи превод, јер је код нас то капа коју носе свештеници. Хлобук је капа коју носе монаси и епископи.Скуфья је мека капа навучена до обрва, чији набори дају крст.Покров и камилавка чине хлобук. Прави превод код нас би био панакамилавка- У руској цркви се везује за кнежевску традицију (носили су је Борис и Глеб). Руски патријарх увек има белу.У једном периоду су монаси бријали главу (тонзура), а у Русији се то звало гуменце. Везује се са западну традицију, али је вероватно у питању хришћански обичај из доба пре раскола.

16

Сиже:Када је цар Константин дошао на власт, престао је да прогони хришћане,

али се није крстио. Римски папа Силвестар је крстио неког царевог човека и пагански жрец је нахушкао цара на њега. Силвестар се скривао од немилости цара. Цар је оболео од губе (проказа) и сазвао жреце да га исцеле. Саветовали су га да се окупа у крви 3 000 новорођенчади, али он се сажалио на вапај мајки и није хтео. На крају му се у сну јављају Свети Петар и Свети Павле и саветују га да нађе Силвестара.

Папа Силвестар крштава цара, чим га је потпио у крстионицу (крстионице су биле велике, људи су у њих улазили), цар је оздравио. Одушевљен, цар жели да му се одужи, нуди му црквену круну. Папа наравно одбија. Цар тада даје да му се уради бела капа, као симбол чистоте православља. Папа одлучује да ту капу носи само на велике празнике, брижљиво је чува и оставља наследницима у аманет. Цар Константин је одлучио да из разлога што овај папа влада у Риму, напусти Рим. Одлази и оснива Константинопољ. Један од каснијих папа, Фармос, је запао у јерес – никако није волео ту капу, наредио је да се закључа у олтар и написао је на латинском да је ту панакамилавка.

Још један папа, чије име не знамо, пада у јерес непоштовања икона (иконоборство је у 8. и 9. веку било актуелно у Византији). Сметала му је камилавка, желео је да се отараси капе. Бојао се реакције Римљана, па је зато хтео да је оскрнави негде другде, у прекоокеанској земљи. Шаље изасланике, зле и покварене људе, који су камилавку ставили у врећу. Један од њих, који је био посебно зао, хтео је да седне на њу, али је био одбачен и завршио на палуби. Његов леш су бацили у море. Међу њима је један тајно поштовао камилавку. Чуо је глас да треба да води рачуна о њој и да ће се тако спасти. Звао се Јеремија и једини је остао жив. Призива Силвестра и Константуна, спасава се и одлази у Рим. Папа се разјарио када је видео камилавку. Вратио ју је на златни тањир, на коме је и раније чувана. После је доживео јављање анђела Божјег са мачем у руци (прети да ће му спалити дом и послати га да гори у вечном огњу) који наређује да се камилавка пошаље у Цариград. Пренеражен и у страху, папа је окупио свештенство и учинио шта му је анђео рекао. Када је хтео да узме камилавку она се подигла и спустила.

Име цариградског патријарха је Филотеј или Јувеналиј (у једној редакцији се појављује једно име, у другој друго). Њему се анђео јавио и рекао му да ће му изасланици донети камилавку. Поучен је да треба да је пошаље у Новгород да је носи на глави архиепископ новгородски Василије, као почаст за цркву Свете Софије (катедрална црква). Патријарх се посаветовао са свештенством и царем Иваном Кантакузином. Изасланици су дошли и донели му капу. Патријарха је неко време већ болела глава и очли и ставио је камилавку, па еј бол престала, излечио се. Одложио ју је на посебно место, допала му се камилавка, па је желео да је задржи за себе. Међутим, анђео му се опет јавља да га подсети.

Папа се покајао што је послао камилавку и тражи је назад. Сазнао је да треба да се пошаље у Новгород. Разболео се од беса, из њега је излазио смрад, по телу су му били црви, двоструко се погрбио, говорио је глупости, завијао као вук, јео сопствене фекалије. Умро је и променили су му име да би сакрили срамоту.

17

Анђео се јавља патријарху, говори му да ни не помишља да задржи камилавку, говори му да ће у Цариграду завладати Агарјани (Турци, Агарино племе) због њихових грехова. Светиње ће бити уништене, страдаће вера.На трећем Риму (руској земљи) засјаће благодат Светог Духа. Знај Филотеју да ће се сви хришћани окупити у царству руском ради православља. Камилавка треба да буде у Новгороду.Први Рим – РимДруги Рим – ЦариградТрећи Рим – руска земља (Москва)

Анђео се јавља Василију и објашњава му све. Патријарх шаље свог епископа са камилавком на златном тањиру и даровима. Анђео у сну показује Василију како изгледа камилавка. Камилавка симболизује светло тридневног васкрсења и чистоту православне вере.

Василије излази у свечаној поворци да дочека камилавку. Запахнуло га миро. Одушевљен је израдом камилавке (као и сви пре њега уосталом). Ставио ју је на главу и из Софијског сабора се зачуо глас „ из поли ети деспота“ (на многаја љета господине). Код нас када владика служи ово каже хор.Тако је камилавка стигла у Русију. Ово је пропраћено и чудима. У цркви еј засјало светло, испунила се миомирисом.

Унија:Долази до колебања поверења у Византију, јер је 1453. године пао Цариград.

Истамбул је настао тако што су Турци погрешно чули кад византинци кажу „и стим ломи“, што значи у онај град. Турци су нападали и пре тога и Византинци су урадили један врло сраман потез да би добили подршку запада.

Године 1439. цар (последња мајка царица била је Српкиња из рода Дејановића и њени синови су последњи византијски владари). Потписали су унију са католичком црквом. Из Русије је послата делегација на чијем је челу био Грк Исидор (митрополит). Он је потписао тај уговор у име Русије, али остатк делегације се не слаже и беже. Овоме су посвећена многа дела. Преговори са католичком црквом су трајали 2 године. Сви Грци су потписали осим Светог Марка Ефеског. Њега су касније прогласили светим и доделили му празник. На његов празник је устоличен данашњи руски патријарх. Један човек из руске делегације испричао за ово. Марко Ефески је био за уједињење са католичком црквом, али по православним правилима, не по католичком догмату. Руси не прихватају унију, иако је Исидор потписао.

Овај догађај се назива још и „Лажни осми сабор“ и изаива сумњу у способност Византије да очува православље. Пад Цариграда се тумачи као казна за грехове, неочување вере и овај чин.

Долази до појаве идеје да Русија треба да замени Византију, јер је недовољно добра. Идеја о странствујућем царству већ је била позната у средњем веку (Москва је трећи Рим.). Постоји до данас. Руси врло радо прихватају у развијају ову идеју.Ова тема је важна, у идејном погледу једна од најважнијих тема до данашњег дана.

Околности настанка, редакције и судбина дела:

18

Дело је могло да настане у Русији. У литератури се везује за Генадија, али по најновијим истраживањима није његово.

Године 1478. Новгород пада под власт московске кнежевине. У причи Новгород добија камилавку. То показуеј тежњу да кад се већ изгубила самосталност, бар задржи духовни ауторитет. Претпоставља се да је аутор Новгорођанин и да је дело покушај остваривања духовних претензија. Каже се да ће Русија добити патријарха, а била је митрополија потчињена Цариграду.

Године 1589. извесни Јов постаје први руски патријарх. Дело није могло настати пре друге половине 16. века, пре 1564. године (зато што се те године на руском црквеном сабору поставља питање зашто Новгородски епископ носи белу камилавку и наводи се да не постоје списи, који би дали одговор на то питање).

Једна руска научница је нашла најранији препис из прве половине 16. века (са њом се слаже и Лурје). Пронађени препис је краћа верзија, основа на којој настаје пространа редакција.

У овој повести је испољена идеја која ће се формулисати као идеја Москве као тртећег Рима. Још од предања о Андреју Првозваном Руси доказују своју равноправност и мисао о својој посебној богоизабраности.

Цитат из летописа: „Кога је Бог тако заволео, коме је такву почаст указао? Никоме. И баш зато велики гнев на нас подиже будући да нам ја највећа част указана – учинили смо највеће грехе“.

Повест је у широј варијанти претпрела утицај Филотејевих беседа. Веома је популарна, али на једном великом сабору 1666. и 1667. годинр дело је проглашено за истинито и лажљиво, а аутор је писао празноглаво и све измислио.

Среће се у рукописима друге половине 16. века. Сачувано је у краћем и дужем облику (редакцији).

Идеја руског месијанстваДело је настало крајем 15. или почетком 16. века у краћем, а касније и у

дужем облику. Постојало је веровање да ће по истеку 7 000 година од стварања света (1492. године), доћи до његовог краја (јер је било 7 дана стварања света, и на сваки тај један стварања долази 1 000 година трајања).Пад Цариграда појачава утисак. Касније предвиђају да ће смак света наступити после 8 000 година. У таквој атмосфери настаје ово дело.

Идеја руског месијанства јасно је формулисана у посланицама Старца Филотеја, монаха псковског Јелизаровог манастира. Пише беседе током прве половине 15. века, а ова 20-их година 15. века, уперена је против астрологије и конкретне личности Николаја Булева (лекар Ивана Трећег), који је изјавио да католичанство има предност у хришћанском свету, а бавио се и астрологијом. Већ у 15. веку Русија хоће да замени Византију и ступа у тесне везе са папом.

Супруга Ивана Трећег је Софија (Зоја) Палеолог (унука оне царице Српкиње). Називају је чаробницом (чародейка). Женидба њом је веза са западом. Она је одрасла у идеји уније, у њеној свити је био папин легат. Иван Трећи доводи западне архитекте. Аристотел Фиораванти гради Успенски сабор, а италијанске архитекте граде и Спаску Башњу и Гранитну палату у московском Кремљу.Појављује се и жидовствующая јерес. Старац Филотеј пише свом писару беседу против астролога (звездочет) и полемише са Николајем. Формулише идеју Трећег

19

Рима – Москве, као последњег бедема заштите православља. „Два су Рима пала, трећи је Москва, а четвртог неће ни бити“.Он је обузет мишљу о крају света, негативан је. Саветује кнеза да чува православље. Развија се ова мисао. Алексеј Михајлович мисли да ће бити цар свих православаца.

Г. Флоровски „Пути русского православия“:Теофан Грк је иконописац у 14. веку с прекидима теку преговори Москве са

Цариградом. Прес у се прекинули него што су се завршили. Говори о 8. сабору унијата као разлогу да се посумња у грчку веру и о паду Цариграда као апокалиптичком знаку, есхатолошким очекивањима.

Јосиф Болотски је био за сукоб и обрачун са јеретицима. Идеја о три Рима је на почетку била есхатолошка, подразумева схеме смене царстава:

Идеје: минор апокалиса и мажор хилијазам (да ће 1 000 година пре краја света тријумфовати православље). Филотеј каже Ивану Трећем да је наступила последња епоха и да његово хришћанско царство никоме неће остати. Упозорава, али није хилијастичко, будност и страх од краја света. Касније је панаегирично тумачена, постаје полузванична (официозна) идеја хилијазма. Упућује на Солвојова. Примећује да се на овај начин прекида веза са изворном Византијом, сужава се православни видим. Примећује се утицај запада ( у уметности) – сусрет већ у 15. веку, иако је 16. век се сматра за сусрет са западом.

Додатак. Последњи византијски цар је био Константин Други Палеолог, син Јелене Драгаш. У склапању уније је учествовао Јован 8, његов старији брат који је владао делом Мореје. Један од браће био је и тома, чија кћерка Софија (Зоја) Палеолог се удала у Русији. Посредне везе са руским двором.

6. ПУБЛИЦИСТИКА У 16. ВЕКУ. СПИСИ ИВАНА ПЕРЕСВЕТОВА И КЊ. РАД МАКСИМА ГРКА

Максим Грк је био грчки монах (световно име било му је Михаил Триволис) који је 1518. године на позив Василија III дошао у Русију да преведе с грчког Псалтир са тумачењима светих отаца за кнежеву библиотеку. До тога, он је боравио у Западној Европи, у Италији, где је био одушевљен радом Савонароле и чак је ступио у монашки ред доминиканаца. Касније се замонашио у манастиру Ватопеду на Светој гори. Међутим, ренесанса је утицала на његова схватања и он је био посредник у упознавању Руса са тековинама ренесансе. Тзв. псалтир са тумачењима он је преводио са грчког на латински (у то време још увек није знао руски), а онда су преводиоци преводили са латинског на руски, а преписивачи све то записивали. По завршетку овог обимног посла (Псалтир је имао око 1500 страна) нису му дозволили да се врати на Свету гору. Наставио је да се бави превођењем и преправљањем књига, убрзо је савладао руски па му нису више били потребни посредници. Једно време боравио је у Чудовом манастиру. Упознао се са Васијаном Патрикејевим и зближио са Ниловим следбеницима. Он је увек био велики и бескомпромисни критичар свега оног што је сматрао лошим у руском друштву,

20

чиме је навукао бес многих. 1525. оптужен је за јерес и тајне контакте са турском владом и заточен је у Волоколамски манастир. Ту му нису давали хартију да не би могао да пише. 1531. позван је на црквени сабор на даље ислеђивање, ту га оптужују за кварење богослужбених књига и шаљу у прогонство у неки тверски манастир. Крајем четрдесетих година 16. века пребачен је у Тројице-Сергијеву лавру, где је и умро 1555. и где се и данас налазе његове мошти. Дела: - Канон Јовану Крститељу- епитафи (4) и епиграми- Повест о Савонароли- Слово о покајању- Слово о јелинској прелести- Слово о нередима после Василијеве смрти, у облику алегорије- Слово о немецкој прелести (брани слободу људске воље која се укида веровањима у звезде итд. – иступа против астролога)- Слово против Латина (критикује неправославне ауторе, Николаја Буљајева, царевог лекара који је давао предност католичанству)- бројне посланице (митрополиту Макарију, Василију Трећем итд.)- 1 ономастичко дело, низ списа о питањима граматике, публицистичка дела о стицању (дијалог Филоктимона и Актимона)

Ипак, највише се бавио превођењем Библије, дела светих отаца, житија, византијске енциклопедије 11. века и исправљањем књига. Има два списа у којима говори о својој методи исправљања књига, тиме се брани од оптужби. Написао је и 16 стихова на грчком, у хексаметру и пентаметру да тестира оне који желе да се баве превођењем књига.За стил Максима Грка карактеристични су критички дух, строга логика у аргуметацији мисли и према томе, добра повезаност и композиција његових списа. Био је веома омиљен касније међу староверцима.Енергични противник Максима Грка био је Данило, митрополит од 1522. до 1539. године, следбеник Јосифа Волоцког. Сачувано је 16 његових слова и посланица које је он сам објединио у један зборник. Његов стил се, за разлику од стила М.Г., не одликује логичком повезаношћу ни унутрашњим јединством. Занимљива су његова дела посвећена темама свакодневног живота, са питким, живописним језиком, цртама натурализма...

Везују га за западне токове хуманизма. Почетком 40-их година 20. века установљено је ко је Максим Грк. Знало се да се овај грчки монах обрео у Русији у време Василија III. Али се истовремено знало за још једног Грка Михаила Триволиса (његово световно име). Он је у младости отишао у западну Европу, боравио је у Фиренци, у Падови и имао прилике да се сусреће са хуманистима тог доба; често је долазио код чувеног штампара у Фиренци – Алдама Нуција; одушевљен подвигом италијанског монаха Савонароле (био је Доминиканац, члан монашког реда католицизма, оштро је критиковао папу, пороке тог доба, у време Медичије, бива обешен, па спаљен због јереси). Сам је ступио у монашки ред Доминиканаца и неко време боравио у Италији да би се касније замонашио на Светој Гори и постао Максим (био је порво православац, па је прешао у

21

католичанство, а онда се вратио пу православље у манастиру Ватопед – у коме је боравио СВети Сава са својим оцем док Хиландар није био изграђен).

Кроз неко време, 1516. године на захтев Василија III он долази у Русију: Као монах доминиканац био је само две године у манастиру (1502-1504) да

би после тога заувек напустио Италију и отишао на Свету Гору и посветио се проучавању богословља. Међутим, одлике ренесансе можемо да пратимо кроз читаво његово старааштво. Кнез Василије је тражио да пошаљу неког да преведе Псалтир са тумачењем (стихови су протумачени у хришћанском духу); дешавало се да неко зна грчки и латински, ан еко латински и рски – дела су тако најпре превођена на латински, па на руски.Он није знао руски и када је тај посао заврпио тражио је да га врате на Свету Гору. Међузтим, његова молба је била одбијена.

Руске власти су сматрале да треба да остане у Русији и буде ангажован на превођењу и исшрављању богослужбених књига. Руска власт је, наравно, имала друге мотиве када је одлучила да га задржи, што је и открио један његов познаник – мислили су да ће причати о ономе шта је радио у Москви.

Он је око себе окупио кружок образованих људи (боравио је у манастиру Чудов, који је саградио митрполит Алексије), тада се упознао са Васијаном Патрикијевим. По некима је то још један разлог за осуду Максима Грка; сачувани су списи са суђења Максиму Грку у којима се износи први помен водке, којом је он писао волшебне речи на својим длановима и тако благосиљао тј. зачаравао великог кнеза московског (вотка се тада користила само као лек... важи јуче...)1525. – почело је ислеђивање, нашао се пред црквеним сабором, био оптужен за јерес и тајне контакте са турским властима (недавно је нађен један препис овог судског процеса који приказује да је његова осуда неоснована) и он је заточен у Јосиф-Волохоламски манастир.1531. – поново бива позван на један сабор где поново бива оптуживан, али за лоше исправљање богослужбених књига и допуштање јереси. Бива прогнан у један тверски манастир под надзор тамошњег епископа. Постоје подаци да му тамо нису допуштали да се баи писањем, нису му давали перо и папир, па је написао један канон светом духу угљеном на зиду у Волохоламском манастиру. Прогонство у тверски манастир му је било лакше, јер је имао могућност да чита и пише да би крајем 40-их година 16. века био пребачен у Тројице-Сергијев манастир 1547/1548. где је 1551. и умро. Тамо се и данас налазе његове мошти. Врло брзо после смрти он ппочиње да се прославља као светац. Иза њега је остало 6 писама из италијанског периода, једно поетско дело Канон Јовану крститељу; бавио се и црквеном поезијом. Највећи број његових дела настао је у руском периоду стваралаштва. Његово стваралаштво је разноврсно, био је преводилац (Толковая псалтырь), а један од сарадника у превођењу му је био и Дмитриј Герасимов, који је преводио са латинског на руски. Максим је у преводима грецизмима одавао своје грчко порекло. Дух ренесансе је преносио кроз читаво своје стваралаштво. Преводио је и друге књиге Светог Писма свете оце (Јована Златоустог, Василија Великог).

Преводе Светог Писма је поредио са грчким Изборником и преправљао их. Његова оптужба је била политичке природе, а скривала се иза тога да је кварио свете књиге. (кварење књига – порча книг)

22

У науци и литератури се посебно истиче његова публицистичка књижевна делатност што га приближава Пересветову, иако су се бавили различитим темама, мада има и сличности. Да би одбио оптужбеза кварење књига и образложио технику превођења пише два слова у којима објашњава свој рад:книжная справа – исправљање богослужбених књига, справщик – коректор, редактор. Указао је на захтеве које треба да испуни онај који претендује на звање познаваоца грчког језика. У свом делу је приложио и једну песму на грчком која говори о томе како треба да се улази у свете божје храмове; ту песму треба да преведе онај ко ће друге подучавати грчком језику и да одреди метар песме – бавио се граматиком, ономастиком (објаснио је значења неких руских имена и дао их поа азбучном реду). Важни су његови публицистички списи везани за спор нестјажатеља и јосфиљана. Као пример за угледање нестјажатељству указује на неке западне, католичке монашке редове, између осталог и на Савонаролу.

Написао је Повест о Савонароли (сама повест се другачије зове, али говори о Савонароли), једно од два дела посвећена питању нестицања. Написао је дела у којима износи погледе на царску власт; у тим делима износи свој идеал политичке власти, а то је хармонија световне и духовне власти. Цар треба да ослушкује мипљење својих сарадника, за њега је прави идеал владара Александар Македонски. Написао је и беседу која је настала после смрти Василија III када је држава у расулу и владају борбе бојара око власти: он даје слику Русије тог времена кроз алегорију; Русију представља као удовицу, жену у црном која седи крај пута окружена дивљим зверима аутор каже да се зове Василија (симболизује царство) плаче, јер њоме управљају властољупци који се не старају о добру поданика. Максим се бавио и астрологијом која се сада промовише као нешто што управља људским животима. Пише против немачке фортуне и њеног точка (точак среће се окреће) против астрологије и наглашава да човек има слободну вољу ( не могу звезде да утичу на његов живот). Осврће се и на апокрифе и сујеверице: објашњава како треба да изгледа истинито дело (неапокрифно) – каже да дело треба да буде у складу са Светим писмом. Оба дела су одговори о исправљању књига руских. Максим критикује Николаја Буљева који посебно истиче улогу католичанства и залаже се за уједињење католика и православаца; Максим износи грешке католичанства, догмате католичке цркве, посебно филиокве. дарственная надпись – посвета; порза – порза, прва страна укоричене књиге на којој се пише посвета – на једној порзи је сачуван његов портрет.

У русији је недавно изашао први том његових сабраних дела; нађена су и нека списа на грчком. Вјерују је прва реч символа вере који се током времена појмовно кристалисао; по православљу од оца исходи свети дух; по католичанству он исходи од оца и сина. По веровању јермена Христ није имао две природе, али су сада скоро као православи. Када се појавила та јерес они нису могли да дођу на сабор на којем је та јерес осуђена. Јермени су монофизисти. То су они који верују да је Исус Христ био само божанско. Максим је писао и дела против других вера, муслимана, Јермена. Важне су његове посланице Ивану III, Василију III, Ивану Грозном, митрополиту Макарију. Често се залагао за неког и молио за помоћ, да се заврши време опричнине, за оне који су пали у немилост, моли тадашњег руског митрополита. Док је био у заточеништву митрополит Макарије долази код њега и каже му: Ја целивам твоје окове, али не могу да ти помогнем. Иван Грозни је после

23

победе у једној бици свратио до њега у Троице-Сергијеву лавру; обећао је да ће ако побди да оде да се поклони моштима Св. Кирила Белозерског на северу Русије;

Максим му је рекао да не иде, јер му завет није по разуму, међутим Иван је отишао и син му је умро на путу. Сматра се да је Максим имао дар прозорљивости, био је прави књижевник, енциклопедиста. Међу његовим поштоваоцима био је и Андреј Курбски (после једне битке је побегао из Русије да не би пао у ропство: сачувана је његова преписка са Иваном Грозним, отишао је у Литву и бавио се превођењем књига са латинског). Покровски сабор – црква Василија Блаженог. Био је популаран и код старовераца због своја два дела која су поткрепила њихова веровања. Формирани су зборници који су садржавали његове радове, неке исправке је сам учинио. Иван ГрозниИван III мења свој поглед, прво је био за одузимање поседа и давање људима у служби, а касније Ј. Волоцки сарађује са њим, утиче на развој идеје о владару као помазанику божјем на земљи. Читав чин крунисања је црквени обред.1480. се догодило ослобађање од Татара (стојание на утре), постоји и таква повест. Кнез за време кога се десило осбођење је кнез Иван III московски. Отац Ивана IV Грозног је био Василије III. Василије је заправо био син Ивана III из другог брака. Оженио се Соломонијом Субуров, али пошто с њом није могао да има деце, отерао ју је у манастир и оженио се Јеленом Глинском, која му је родила сина Ивана. Василије умире 1533. године, када је Ивану било 3 године. Уместо њега владало је намесништво – његова мајка, њен стриц и представници угледнијих бојара. Јелена умире 5 година касније, највероватније је отрована. Од тада па све до 1546. земљом су у име Ивана IV владали многобројни кнежеви и бојари. а сваки је покушавао да одстрани утицај својих супарника или да их потпуно уништи, притом се ослањајући на неког од митрополита. Били су то кнежеви Шујски, кнез Иван Бељски, кнежеви Глински, Иванови ујаци итд. Међутим, крајем 1546. Иван, под утицајем митрополита Макарија који је био велики заговорник самовлашћа, одлучује да почне и фактички да влада и 1547. се крунише. Први кораци младог владара били су окренути томе да државу уреди доношењем закона. 1547. и 1549. Макарије је сазвао два црквена сабора, на којима је направљен црквени календар руских светаца и уређено је богослужење у локалним црквама. 1550. Ива издаје „Судебник“, посебан свод закона од 100 одредби. Овај законик ограничавао је самовољу намесника, строго кажњавао корупцију, смртну казну ограничио на неколико најозбиљнијих злочина итд. Потврђен је на сабору 1551. када је донет и Стоглав. На овом сабору који је сазвао Иван, црква је одбранила своју аутономију.

1563. умире митрополит Макарије. 1564. кнез Курбски бежи у Литванију (дотада је био Иванов

најприснији пријатељ, али се сада уплашио његовог гнева због изгубљене битке). Иван почиње да сумња у оданост племства, смета му што му се се мешају у царевање и крајем 1564. изводи преврат – узима државну благајну и одлази у своју резиденцију Александрово, прети да ће абдицирати. Сви га моле да се врати и да влада како хоће. Иван се враћа, уређује земљу, дели је на земшчине (државне територије) и опричнине (цареве личне територије које је он давао опричницима, који су постали инструмент његовог самовлашћа, посебна полиција са великим овлашћењима), што је била његова идеја одраније. Ивану је признато право да

24

кажњава непослушност чак и смрћу. Постојала је завера да се он склони а кнез Владимир постави на престо, али је откривена, а Владимир је отрован. 1570. Иван је опустошио Новгород јер је наслутио да гаји наклоност према Литванији, са којом је Русија ратовала. 1571. распуштени су опричници јер су направили пропуст допустивши кримским Татарима да стигну чак до зидина Москве.

Иванова страховлада трајала је 8 година. Убијао је све које је сматрао опасним по своју власт, највише Рјуриковиће. Митрополита Филипа је свргао и грогнао, а онда чак послао свог џелата, Маљута Скуратова да га убије. Својим рукама убио је игумана Псково-печерског манастира, Корнелија. Наиме, Корнелије је тражио да сагради утврђење цркве, а Иван му је то дозволио, али да утврђење не буде веће површине од једне воловске коже. Корнелије га је надмудрио исекавши воловску кожу на траке и направивши утврђење колико му треба, али га је то коштало главе. Зна се и да је заклао једног бојара и бацио његово тело на ђубриште, да је тукао штаповима монахе и друге духовнике, да је епископа Леонида зашио у медвеђу кожу и напујдао псе на њега. Умро је 1582. године и сахрањен је у Успенском сабору. Иако су добре стране почетка његове владавине биле укаљане његовим потоњим мерама, за Ивана је речено да је био човек „чудесно великог разумевања“ (зна се да је писао под псеудонимом Парфемије Јуродиви, чувена је његова преписка са кнезом Курбским, писао је црквену поезију), изузетно даровит, мада невероватно плаховит. Свог сина миљеника, Ивана, смртно је ранио у једној узаврелој расправи о будућности рата с Ливонијом. Наследио га је син Фјодор, човек благе нарави и доста лошег здравља.За време Ивана Грозног постојала су два слоја становништва:служилое дворянство – племићи који немају личне поседе, већ добијају поседе на управу за животабояре – највиша аристократија, земљопоседници, остављају поседе у наследство.

Најистакнутији публициста владавине Ивана Грозног био је Иван Семјонович Пересветов. Он је био пореклом из Литваније, из које је дошао у Русију крајем 1538. године. Пре тога, он је, као племић који је имао и своју чету војника, ратовао за пољског, мађарског и на крају чешког владара. У Москву одлучује да дође чувши причу о њој од једног Руса ког је срео у Молдавији. У својим публицистичким делима обраћа се цару и саветује га како да влада: сматра да је „гроза царская“ неопходна да би правда владала, он оправдава у то име Иванову страховладу. Иначе, његови „савети“ толико се поклапају са оним што је Иван заиста учинио (издавање Судебника, освајање Казања и почетак освајања Сибира, рат са Ливонијом) да се сматрало да Пересветов и не постоји, већ да је то само псеудоним самог Ивана Грозног. Међутим, касније је утврђено да је у питању историјска личност.

У 16. веку публицистика ће доживети свој пун развој тао да се појављују и неки нови жанрови: молбе (челобытная) – усрдна молба, од израза челом бьют – челом додирују земљу, клањају се. Молба као посебан публицистички жанр јавља се из пера једног од најистакнутијих публициста тог доба Пересветова. О њему

25

сазнајемо из његових дела, зна се да је био из пољског племства, пореклом из Литве (заоадноруских крајева). Био је на служби код пољског краља, затим код мађарског краља, код чешког краља, службовао је код разних владара у Источној Европи и учествовао у биткама и ратовима, припадао је племићком сталежу (служилое дворянство) који су били у посебном вазалном положају, јер су били дужни да дају одређени број војника и опреме за походе. Крајем тридесетих година, у време малолетства Ивана Грозног долази у Русију. У Молдавији је слушао о Москви, па крећ у Русију где га видимо у служби код једног бојарина.

Бојари су били земљопоседници који су своје поседе могли да остављају у наследство за разлику од ових других, који су били потчињени кнезу и добијали поседе само за живота, тај посед им је могао бити одузет, даван је само на управу. Уколико племић, по мишљењу владара није водио рачуна о поседу, исти му је могао бити одузет (поместье - посед, помещик – поседник). У Москви га видимо као бојарина који организује производњу штитова; предлаже да се у Русији праве огромни штитови који су били погодни за непосрдну борбу, посебно за стрелце – они носе ватрено оружја, а предложени штитови су рађени по угледу на македонске. Производња ће бити обустављена на неко време. Ми о томе сазнајемо из његових публицистичких дела која ће бити позната тек почетком 17. века; из докумената царског архива по елементима који представљају судске записнике: није искључено да је био подвргнут репресалијама и да је пао у немилост. Списи о њему се појављују почетком 19. века, али се већ тада јављају сумње о постојању овог човека – неки сматрају да он уопште није постојао, већ да је реч о Ивану Грозном, који се крије иза псеудонима. Пересветов у својим делима саветује цара како да влада (попут Ермолаја Еразма који нуди цару пројекте државне реформе) сматра да цар треба да спроводи правду у својој земљи, да би се искоренило зло, он оправдава погубљења, мора се завести ред у земљи, а то не може другачије, него централизовањем, политиком какву ће заиста водити Иван Грозни.

По подацима које излаже може се одредити време када су дела настала: пре реформи које почињу да се спроводе почетком 50-их година 16. века. Позива цара да осовји Казањ, што је учињено 1552. Касније је у науци потврђено да су дела заиста могла настати пре реформи и да је аутор историјска личност. Пересветов је написао две молбе: малу и велику. Прво је настала мала. Из ових молби сазнајемо највише података о њему. Саопштава како не може да дође до цара да му их уручи, излаже ставове о томе како треба да влада. Написао је и обраде неких дела. Међу њима је и „Повест о Цариграду“ коју је написао Нестор Искандер (то је дело преводне књижевности). Овом делу претходи кратка повест о настанку Цариграда, о томе како је Константин Велики сазидао град на 7 брда; присутна су пророштва (најпознатије је о паду Цариграда); пророштво о томе како је град саграђен, како су равнали брда, како је много људи ангажовано и како је Константин царевао у

26

Цариграду; како је из неке јаруге испузала змија, орао је ухватио змију, али га је она задавила и орао је пао на земљу. То је било страшно предсказање о пропасти царства. Змиај је угнула што је требало да прикаже обнављање царства које се и десило. Тема је преношење улоге и благодети хришћанства са византијског цара на руског владара. Говорећи о паду Цариграда аутор нам кроз алегорију заправо представља стање у Русији и излаже кроз алегоријску причу о Мухамеду Освајачу који је завладао Цариградом даје препоруке како треба да управљати ; представља Мехмедову земљу као праведну земљу и тиме жели да укаже руском цару како треба да се угледа на Мухамеда, погубљење ако се не ослуша цар, цар поставља своје људе у свим деловима царевине који су њему апсолутно потчињени, одговарају само њему, неправедан судија бива погубљен – очигледно је да жели да поручи цару да и он тако треба поступити, нарочито после нереда и трвења бојара; каже да је сав новац потрошио судећи се са бојарима од којих је претрпео велике увреде, велможе нису по правди поступале, па је све то разгневило Бога и дошло је до пада Цариграда У опису последњег византијског цара Константина Ивановича, његовог живота и владавине препознајемо Ивана Грозног; каже да је са три године ступио на престо, да су неке његове велможе приграбиле власт. Иако је цар Константин био моћан и велики ратник ипак су велможе успеле да га обману и он је допустио да оадне Византијско царство, а све то због велике неправде. Прича о томе како је Мехмед сам желео да прими хришћанску веру, али су га саветници спречили рекавши да је та вера велика, не би тебе Бог пустио да владаш њима, тражио је да хришћанске књиге буду исписане на турском и учио по њима и желео да спроведе правду у својој земљи, јер је правда изнад вере.

Када је Иван Грозни почео да спроводи реформе то је стварно била велика промена, он тражи да се свака жалба на намете преконтролише и сипита (на рад намесника); корениту промену у судском систему (у његово време, али и пре њега су постојали: приказ- уред, разбойная изба – министарство унутрашњих послова бавило се разбојништвима у држави, као неки полицијски уред, постојале су формације имања чиновника, уколико је у некој таквој формацији неко сакрио податке о неком разбојнику или лопову, могао је да пострада). Оно што је ново јесте мишљење Пересветова да су сви људи једнаки пред Богом и да зато по Божјим законима (љуби ближњега свога као самог себе) не може бити потчињавања. Поред сељака кметова у ово време још увек постоје робови, холопье – потпуно поробљени, неслободни људи. Вот тебе, бабушка, и Юрьев день (ето ти га сад) – у једном периоду у средњем веку постојала је могућност да се око Ђурђевдана мења спахија, а потом је тај боичај укинут. Кабала – књига јеврејске мистике; ропство, потпуно потчињавање, закабалить – потпуно потчинити неког.

Пересветов: човек треба да буде награђиван према својим заслугама и способностима (у време Петра првог ово је озваничено)м независно од свог

27

порекла може бити удостојен виших чинова

У друштвеној мисли и литератури Пересветов се обично доводи у везу са хуманизмом; он је имао прилике да се на дворовима владара код којих је службовао среће са истакнутим интелектуалцима источне Европе и да је са запада донео неке хуманистичке токове у Русију.

Савети цару: Цар приликом спровођења правде не сме никог да поштеди, чак ни најближег, царство без страха је као коњ без узде (препознаје се утицај народне књижевности кроз пословице), Константин је велможама дао слободу и они су почели да стичу богатство, Бог се разгневио и царство је пало. Кроз Мехмеда он даје савете цару акко и уф инансијском смислу држава треба да буде централизована и да се сав новац слива у државну касу, а цар исплаћује своје велможе који управљају у његово име (у разним деловима Русије). Савети за ратовање: цар треба да буде предводник своје војске, да се сви угледају на њега; достојни су смрти и погубљења они који беже са бојишта за разлику од оних који се храбро боре и гледају смрти у очи и њих треба награђивати (слично повести о Дракули). Пересветов говори о томе да нема правде у Русији (Као Атанасије Никитин у 16. веку), а нека размишљања су позната из „Слова Данила Заточника“ који сматра да човек мора да буде награђен према личним заслугама без обзира на социјални статус и порекло. После сказања о Мехмеду он износи и нека предсказања филозофа и доктора (учени људи) са запада; помиње и неко знамење везано за рођење Ивана IV Васиљевича. Неки су његова дела доводили у везу са деловањем јеретика посебно за једног који је ослободио све своје робове. Не знамо када је тачно умро Пересветов, јер је можда био подвргнут репресалијама или пао у немилост. То је вероватно разлог што су његова дела остала непозната у 16. веку и сачувана у преписима из првих деценија 17. века. Могуће је да су његови ставови били напредни за то доба. У царском архиву срећу се документа цезана за процес вођен против јеретика Матеја Башкина. Касније ће у 17. веку настати нека дела по угледу на Пересветова.

Дела:

- Повест о настанку Цариграда – аутор је Нестор Искандер, али ју је Пересветов превео и обрадио - Повест о цару Константину – наставља да излаже своја макијавелистичка схватања, прави паралелу између грчких великаша који су се показали као лоши цареви саветници и били посредни кривци за пад под Турке и руских бојара, пропагира снажну централну, царску власт да Русију не би задесила судбина Византије .Још један публициста овог времена био је испрва велики пријатељ Ивана Грозног, али се окренуо против њега после изгубљене битке у Ливонији, и страхујући за свој живот, пребегао у Литванију. У питању је кнез

28

Андреј Михајлович Курбски, аутор три посланице Ивану Грозном и Историје о великом кнезу московском. Преписка која се развила између Курбског и Грозног један је од најупечатљивијих и најпознатијих споменика руске књижевности овог периода. Све скупа, сачуване су три посланице Курбског Грозном и две посланице Ивана Грозног кнезу Курбском. У првој својој посланици, коју је написао 1564. и послао Грозном преко свог слуге Василија Шибанова, Курбски оптужује цара за сурово обрачунавање са бојарима (то је време распуштања „избранной рады“ и великих репресалија), за све муке које је сам он морао да претрпи од Грозног, користећи понајвише реторска питања и узвике. Наравно, примивши гневно писмо бојара који га је издао, Иван није могао да се суздржи да му не одговори. Стил Курбског и Грозног веома се разликују. Иако су посланице Курбског логички боље повезане, већи таленат Грозног је одмах приметан. Он је непосредан, иако тежи китњастости и свечаним црквенословенизмима, он потпуно влада свим тим језичким средствима, не ограничава себе некаквим канонима писања и често прелази из веома компликованих синтаксичких конструкција у грубе, просте речи, чак псовке, горку иронију и сарказам. 1577. Грозни је заузео град Волмар, у коме се сакривао Курбски и тада му је написао другу посланицу у којој ликује над кнезом-бегунцем.

7. ПРЕПИСИ АНДРЕЈА КУРБСКОГ И ИВАНА ГРОЗНОГ

(Захваљујемо колегиници Јелени Мишчевић)

Полемика, између двојице историјских личности, Андреја Михаиловича Курбског и цара Ивана Грозног, заузима значајно место у публицистичкој литератури друге половине 16. века; била је писменог карактера (у форми писма) и одвијала се, са прекидима, у дужем временском периоду,тачније од 1564. до 1579. године.

Писама није било много, Курбски је цару послао 3 писма, а Иван Грозни је саставио 2 писма као одговор Курбском. Ипак, та њихова полемика у виду преписке, оставила је трајан траг у културно-књижевној историји Русије. Изразито и потпуно, одразила је сукоб двеју идеологија: кнежевско-бољарске (опозиционе, у лицу Курбског) и монархистичке (званичне,општедржавне, у лицу Грозног).Значај ове преписке, што се књижевности тиче, огледа се у надарености како Курбског,тако и Грозног. Више него добро, успели су писмено да уобличе своје мисли и политичке погледе и покажу се као надарени писци.

Кнез Андреј Михаилович Курбски,угледног порекла,припадник старе бољарске породице, још као млад показао је изузетну вештину у војној служби, те је убрзо постао царев човек од поверења. Учествовао је у коначном ослобађању Русије од Татара, у походу на Казан (1552.), као и у свим каснијим походима; заузео је водеће место међу војним старешинама.

29

Због војних неуспеха у Ливонском рату,ситуација се мења,Курбски више није царев миљеник, чак се сматра и највећим кривцем због пораза, јер је био врховни војсковођа. У страху од цара и казне коју му је Грозни наменио, Курбски издаје своју домовину тако што бежи у Литву (1564.) .

Убрзо после тог догађаја, Курбски шаље цару своју прву посланицу, једно прекорно писмо у коме га оптужује да тежи ка свирепом деспотизму и да више не слуша добре савете искусних бољара; после похвала, Курбски безобразно и оштро пребацује окрутност према бољарима. У жељи да оправда своју издају,наводи све неправде и прогоне, сва зла и недаће које је и он сам,невин и прав у свему,верно служећи цару, доживео.

Тон овог писма је страствен, често гневан, а стил је узвишен, са много црквенословенских речи и сликовитих епитета, питања и узвика, који појачавају ритам реченице. Што се композиције тиче писмо је складно,сређено и логично, за разлику од царевог одговора,веома опширног, набацаног, претрпаног дугим цитатима и Светог писма.

Иван IV, у том дугачком и жучном писму, одговара и подсећа Курбског на тешке увреде које су му у младости нанели „кнежевићи” и бојари, па развија „јосифистичку” теорију о божанској природи своје неограничене власти и своје одговорности једино пред Богом.

Што се стила царевог одговора тиче, неуједначен је, час озбиљан и тужан, час ироничан и раздражљив,а језик је такође разнолик, од свечаног и високог пуног црквенословенских наноса до свакодневног разговорног, често грубог и простог, све у зависности од царевог расположења.

Поред разлике у ставовима и идејама, видна је и разлика у књижевном стилу којим су се користили Курбски и Грозни. Курбски се угледао на своје учитеље ( „прековолшке старце“ ) и на Максима Грка.

Са гледишта Курбског, одговори Ивана Грозног невето написани, са бројним недостацима. Те недостатке Курбски користи као разлог за исмевање царевог писања у свом другом,краћем писму.Сматра да такве речи не доликују једном цару и чуди се како се уопште и одлучио да пошаље нешто тако у туђу земљу. Осуђује „варварски“ стил, прост и груб језик,смета му шаренило и неуједначеност,нагла смена тонова, темпераментност...

Међутим, читав тај спор око форме и стила, несумњиво је условљен политичким неслагањем Курбског и Ивана Грозног.Расплинутост и гомилање речи и цитата у писмима Грозног за узрок има његово васпитање (васпитан на традицијама утицајних „јосифљана“ ). Готово сва дела Ивана Грозног карактеристична су по снажном ироничном тону који прелази у раздражљивост.

У овој полемици Грозми је свим средствима настојао да докаже исправност своје политике и из тог разлога прибегава различитим начинима изражавања,а одатле и неуједначеност стила, као и језик неприкладан једном цару.

Из писама Ивана Грозног извире дубока вера и сигурност у исправност погледа које је бранио пред Курбским, и управо на тај начин постиже то, да његова писма остављају снажан утисак.

30

Ова чувена преписка расветљује тајне политичке узроке тероризма Ивана IV, који се не могу објаснити само личним побудама и умном неуравнотеженошћу цара. Стварно, то је почетак једнога жестоког сукоба између двеју идеологија, од којих се једна напаја московским апсолутизмом у току стварања, а друга је још прожета успоменом на слободе које су бојари уживали у времену апанажа. У тренутку када је године 1565 Иван започео своју политику погубљавања, појавили су се многи политички памфлети у којима са расправљало о истим предметима као у преписци између Курбскога и цара.

8. ДРУГИ МОНУМЕНТАЛИЗАМ – НАЈЗНАЧАЈНИЈИ КЊИЖЕВНИ СПОМЕНИЦИ 16. ВЕКА (ДОМОСТРОЈ,ВЕЛИКИ МИНЕЈИ ЗА ЧИТАЊЕ, СТОГЛАВ, КЊИГА

СТЕПЕНА,ЛЕТОПИСАЊЕ)

Ово је време када је Иван Грозни ступио на власт и почео да спроводи реформе (судство: тражида се свака жалба детаљно испита, 1550. године издаје Судебник). Вештице су имале своје место у закону, за увреду упућену к њима морала је да се плати казна, док су лопови били ван закона. (истец – тужилац, отечик – оптужени). Поле је био посебан начин решаваља спорова, двобој је Божји суд, ко победи – он је у праву.

Летописни сводови.

Како поједине области потпадају под централну власт Москве, тако се јављају и књижевна дела са јасно израженом московском централизатроском тенденцијом. У првом реду то се односи на летописе, које Москва доста касно добија, будући да се и на историјској позорници релативно касно појављује. Најзначајнији је Никонов летописни свод, назван по патријарху Никону који је и покренуо израду овог дела. Тај летопис је грандиозно остварење са преко 20 хиљада страницаи 16 хиљада илустрација. Почиње стварањем света, а завршава се негде на средини владавине Ивана Грозног. Руски велики кнежеви и сам Иван представљени су као достојни потомци римских и византијских царева, Иван се доводи у везу чак са Августом. Овакве измишљене геанологије нису реткост тога времена, типичне су, нпр., за старе српске летописе и могуће је да представљају утицај са јужнословенског тла. Сам Иван био је свестан своје повезаности са српским великашким породицама. Део летописа који се односи на 16. век искоришћен је за Царску књигу која, као ни летописни свод, није била завршена до краја. Илустровани летопис има 10 томова, прва три су посвећена светској историји, а наредних седам историји Русије до времена Ивана Грозног. Скоро да је свака страница имала минијатуру. Последња је Царственнаја књига, јер обрађује

31

време Ивана Грозног и време опричнине. Ово је Иван наручио.

Велики минеји за читање (Великие Четьи Минеи).

Израду је покренуо митрополит Макарије и завршена је средином 16. века. Ова књига у 12 томова (по један за сваки месец) заправо је зборник најразличитијих црквено-религиозних списа (руских и преведених, из Пролога, Кијево-печерског и других патерика, некада су били у питању и апокрифи, који су у књигу доспели ако су били под другачијим заглављем од оног које је наведено у индексу забрањених књига) чији су преписи били распрострањени по целој Русији. Сви текстови који су ушли у састав Минеја били су претходно прерађени, махом стилски и у духу времена. И у овом делу разрађује се идеја да је нова руска држава дедовина управо московских кнежева и да су, према томе, они једини законити владари руске земље.

Степена књига (Степенная книга царскаго родословия).

Израђена такође на иницијативу митрополита Макарија. Аутор је свештеник Андреј (монашко име – Атанасије), човек који је наследио Макарија на месту митрополита. То је родослов руских кнежева од Владимира Свјатославича до Ивана Грозног. Иима 17 лествица, последњу заузима Грозни. Уз биографију владара (која има карактеристике хагиографије) дата је и биографија одговарајућег епископа односно митрополита, чиме се жели истаћи јединство црквене и световне власти. Има мишљења да је настала по угледу на српске цароставнике (Студенички, Пећки итд.). Стил се одликује китњастошћу, свечаношћу и реторичношћу. Читава историја коју покрећу руски владари представљена је кроз 17 степеника који воде Русију на небо. Први степеник је кнез Владимир и њему посвећено житије, а последњи 17. степеник је време Ивана Грозног. Сви степеници се рачунају од Рјурика као првог владара, али се дају дела – житија свих владара и епископа, иако неки од њих нису канонизовани, биографије су набијене плетенијем словес, тако да оно губи сваку драж и звучи вештачки. Једно од првих је житије кнегиње Олге чији је аутор Силвестар. Аутор целог пројекта је митрополит руки Атанасије (био после Макарије који се повукао), он је прикупио ова житија и мало их обрадио

Стоглав.

Представља књигу наредби и одлука Стоглавог сабора из 1551. године, писан по угледу на стоглави Судебник, заснован на питањима из руског друштвеног и црквеног живота која су била претресана на поменутом сабору (царска питања и одговоре сабора). Стоглави сабор је био црквено-земљаски сабор, учесници су били епископи који су одговарали на питања које је постзавио цар.

32

Излаже реалије руског живота тог времена: затуцано и разврату и пијанчењу склоно свештенство, неук и неписмен народ, сујеверан, склон враћању паганству, виши кругови друштва који површно прихватају западне утицаје. Треба да се унесе ред и реше питања везана за црквени живот и богослужење. Цар је послао посланицу која се чита и епископи му одговарају. Поставља питања да ли се двапут или трипут говори алилуја (у цркви се говорило трипут). Међутим све је засновано на сумњивом делу по коме се Богородица јавила неком свецу и рекла да треба двапут да се говори, па су епископи донели такву одлуку која ће касније бити осуђена. Говори како треба да се служи једном свецу. Донете су и неке одлуке везане за свакодневни живот: да се не једе кобасица (по неким канонима је било забрањено да се једе месо животиње која није заклана, јер није истекла крв те животиње), забрана ношења капе малог облика која је била припијена уз теме јер је повезивана са Муслиманима; била је јако популарна и међу владарима.Донета је забрана бријања браде, забрана паганских обичаја у киојима су учествовали народни уметници, које је Иван Грозни волео.Стоглав је рађен по угледу на Судебник који је такође имао сто глава. Он заправо има 101 главу, 101. глава садржи одговор бившег, умировљеног (на покое) митрополита, који је писао своју рракцију на тп.

Највећа књижевна вредност ове књиге је управо у тим реалистички изнесеним сликама, цртицама и детаљима из свакодневног живота, изнетим критички, али и са пуно духа, сатирично.

Домострој.

Ово је енциклопедија домаћинства која даје низ препорука о начину живота једне хришћанске православне породица, пре свега градске. Домострој је први пут састављен у Новгороду у првој половини 16. века, али се у први мах није називао тим именом. Средином 16. века га је у Москви обрадио и допунио свештеник Благовештенског сабора, Силвестар (монашко име – Спиридон). Он је имао великог утицаја на Ивана Грозног, али је касније пао у немилост. Живео је у Новгороду, зна се и да се бавио калиграфијом. Написао је и житије кнегиње Олге. Постоје две редакције Домостроја: друга садржи посланицу Силвестра сину Антиму, које нема у првој. Ово дело састоји се од 64 главе у којима се Силвестар бави најразличитијим питањима свакодневног личног и породичног живота (верским питањима, васпитањем деце, хијерархијом у породици, улогом сваког члана у њој, животом праведника итд.). Даје слику живота и језика Русије тог доба (дело је, да би било приступачно што већем броју људи, било писано једноставним, сликовитим и изражајним језиком, готово без црквенословенизама и са пуно пословица). Извори за ово дело су, пре свега, Библија, Смарагд, Златоуст, Златни ланац, чак Поука Владимира Мономаха. Осим тога, аутор се позива на своје богато животно искуство. Међутим, задирући у невероватној мери у приватни живот

33

појединца, притом прописујући крута и строга правила у како у битним, тако и у тривијалним стварима, Домострој је постао синоним за нешто конзервативно, заостало и скамењено, што треба одбацити и искоренити. Жанровски, ово дело није јединствено. Оно је потпуно у складу са одлукама Стоглавог сабора и, као што се Стоглав бави (првенствено) питањима друштвеног и црквеног живота, тако се Домострој бави личним и породичним животом. Дело се приписује човеку који је у време малолетства Ивана Грозног био у његовом најближем окружењу, а то је протопоп Благовештенске цркве Силвестар (на српском Спиридон). Иван Шмељов је инспирисан љиме објавио роман «Спиридон».

«Избранная Рада» — термин, введённый князем А. М. Курбским для обозначения круга лиц, составлявших неформальное правительство при Иване Грозном в 1549—1560. Сам термин встречается лишь в сочинении Курбского, тогда как русские источники того времени не дают этому кругу лиц никакого официального названия.

Курбски је написао и биографију Ивана Грозног „Повесть о Великом князе Московском“.

Алексеј Адашев је такође био човек из царевог окружења који је утицао на њега. Мисли се да је Силвестар био један од царевих духовник. Касније ће заједно са Адашевим пасти у немилост, биће оптужен за смрт прве жене Ивана Грозног, царице Анастасије. Силвестар је пао у немилост и замонашио се, према Ивану Грозном, добровољно (а, јеееесте...). Сматра се да се замонашио у Кирило-Белозерском манастиру, где су сачуване неке његове књиге и посланице. Претпоставља се да је он аутор Домостроја, јер су сачуване две редакције: у другој редакцији је 64. глава посланица, поука Силвестра његовом сину Антиму. Мисли се да је он сам преписао дело и додао још једну главу или да је Силвестар обрадио. Првих 15 глава је посвећено поукама у вери и духовним питањима, 16 – 29. главе поучава о породичним односима, а 30-63. о вођењу домаћинства. 64. глава је његово обраћање сину, позива га да живи на овај начин, да поштује сва начела која он износи и ако се буде тога придржавао живеће тихо, мирно и у бчагостању и бити уважен у друштву.

Теме: говори о томе како треба да се верује у свето тројство, да се поштују свештеници (попут дела Владимира Мономаха), како треба да се моли у цркви, а како код куће, како треба да се односи према духовнику, о односу деце и родитеља у духу православне вере, поучавање деце разним врлинама: трудољубљу, поштовању родитеља, човек треба да воли своју децу, ако неко погреши – заслужује Божју казну. Лик домаћина, главе породице, однос према жени, деци – као што је владар господар над поданицима, тако је и муж господар породице: он пре свега благосиља синове, а мајка кћери; поучава и своју жену која је потпуно

34

потчињена њему; тачно је прописано како жена треба да се понаша у гостима у кући, колико да говори, шта да говори; ако је жена немарна – муж треба да је поучава речима, а уколико то не помаже он има право да је бије у складу са њеном кривицом. Постоји и једна кратка похвала жени (као у Старом завету); сваку жену треба похвалити као и њеног мужа (што има такву жену). Говори о праведном и неправедном животу, односо животу по Божјим заповестима и њиховом кршењу. О свакодневном животу: како одржати чистоћу у просторијама за становање, односи према другима, част, милосрђе, нема раскоши и претераног богаћења; осуђује се опијање. Ово дело сликовито приказује тадашњи живот и кутуру, важно је и за проучавање језика тог доба, у сагласности је са поукама Стоглавог сабора. Силвестар, нити његов син, нису били погубљени. Био је пореклом из Новгорода, познат као човек који је обучавао иконопису, фрескопису, проучавао књиге и преписивао; био је учитељ калиграфије, имао је и радионицу када је био у Москви; прешао је у Новогород и већ 60-их година 16. века видимо га код митрополита Макарија.

Увођење штампаних књигаМеђу културне подухвате који су замишљени и остварени у време

Ивана Грозног и на његову иницијативу и захтев, спада и увођење штампаних књига, отварање прве руске штампарије. Ово је опет било мотивисано политичким централизмом коме је Москва тежила, а који је захтевао изградњу јединствене, заједничке норме која би важила за целу Московску Русију.

Прва датирана штампана књига била је Апостол из 1564. године, а прва позната штампарија Печатный двор у Москви. Први штампари били су Иван Фјодоров и Петар Тимофејев Мстиславец. Прве књиге које су штампане биле су искључиво црквене, богослужбене и сл., у 17. веку почели су се штампати буквари и други приручници за описмењавање, државни документи, правни списи, али се друга дела световног карактера нису штампала све до првих деценија 18. века, и чак су се и у Петрово доба понајвише и даље – преписивала.

9. ЖИТИЈЕ ПЕТРА И ФЕВРОНИЈЕ – КЊИЖЕВНА ДЕЛАТНОСТ ЈЕРМОЛАЈА ЕРАЗМА

Још један истакнути писац и публициста периода Ивана Грозног био је Јермолај – Јеразм. Четрдесетих година 16. века он је био свештеник у Пскову (пореклом је био из Мурома). Привукао је пажњу својом књижевном делатношћу код људи из царевог окружења (Софронија). Сачувана је његова посланица Софронију у којој препоручује себе као књижевника. Он долази у Москву, где постаје протопоп сабора Спаса на Бору. Шездесетих година замонашио се и добио име Јеразм.

Дела:

35

- Благохотящим царем правительница и землемерие , публицистичко дело које предлаже социјалне реформе и обелодањује тежак положај сељака, изразита хуманост, што је одлика и његових других дела- О рјазанском епископу Василију- Књига о Тројици, о догмату свете Тројице, узима учешћа у спору о јеретичким учењима- Повест о Петру и Февронији [...], о муромском кнезу Давиду и његовој жени Јевросими који су живели у 13. веку. Канонизовани су на московском сабору 1547. као „нови чудотворци“. Митрополит Макарије предложио је Јермолају да напише њихово житије које би ушло у Четје Минеје. Међутим, Јермолајево житије није имало одлике житија: оно говори о двоје мирјана, који до замонашења пред смрт нису имали неке велике везе са црквом, нису описана њихова чуда нити њихове заслуге које су довеле до тога да их прогласе свецима. Тема овог дела у ствари је супружанска љубав између кнеза и сеоске девојке. Притом је најјаркије обојен управо лик Февроније, која доминира повешћу – она је мудра, често говори у загонеткама и параболама, проницљива, довитљива, смирена и непоколебљива.

Одлике Јермолајевог стила:

- јасност у извођењу главне мисли- конкретност детаља, јасни и недвосмислени дијалози- композициона заокруженост (прича је завршена, постигнуто је јединство радње)- АКАТИСТ на крају повести- фантастични и бајковити елементи, фолклорни мотиви (змија, чудотворни мач, мудра дева која говори у загонеткама, чудесна преображења) напоредо са историјским

Повест је била веома популарна, сачувана је у великом броју преписа, има 4 основне редакције. У 15. веку је Пахомије Србин саставио службу Петру и Февронији. Сиже повести у великој мери искористио је Римски-Корсаков у својој опери „Сказање о граду Китежу“.

Житије Петра и Февроније:

Аутор је био Јермолај, о њему је сачувано мало података, живео је у Пскову и привлачио пажњу својим књижевним даром, Једном приликом 1546. године Иван Грозни је посетио Псков, сачуван је податак о контакту Кир Софонија и Јермолаја. Сачувана је посланица Софронију, саопштава му да када оде у Москву – препоручује своје перо – да може да му се обрати ако треба нешто да се пише- Захваљујући књижевном дару доспева у Москву, постаје протопоп Спаске цркве. Долази у Москву крајем четрдесетих., почетком педесетих. Касније ће се замонашити. Монашко име му је Еразмо. У литератури се наводе оба имена. Био је у кружоку надарених људи од књиге које је окупио митрополит Макарије да би саставио велике минеје. Читав тај стил је Лихачов назвао другим монументализмом. Он је написао неколико дела . Сачувана су два зборника оригиналних дела писаних његовом руком. Касније пада у заборав, па су неки каснији преписи анонимни,

36

Повест о Рјазанском епископу Василију је исто житије Петра и Февроније. Написано је 1547. године, јер је тада био канонизациони сабор, на коме су они канонизовани. 1549. године је одржан још један канонизациони сабор. На једном од њих је канонизован српски светац Арсеније, чије се мошти сада налазе у једном манастиру у Црној гори. Био је веома поштован у Русији, преводио је нешто са грчког на руски. Житија су писана пре сабора, зато су мислили да је састављено пре 1547. Није ушло у минеје Чак је и повест о Рјазанском епископу унета у измењеном облику. Јермолај је разочаран захладнео односе са Макаријем.

„Руководитељка добронамерног цара“ Саветује цара како да изврши социјалне реформе. Аутор се и до тада жали на притиске које трпи од велможа, жали се цару. О њему самом немамо неке потпуније податке, не зна се ком је сталежу припадао. Језик ове књижевности је староруски. После монашења је усредсредио пажњу на догматске теме, нпр. Догмат Свете Тројице. Књига о Тројици има важну улогу у спору са јеретичким учењима, Касније се преписује заједно са „Просветитељем“ Јосифа Волоцког. Био је публициста, црквени писац, аутор житија. Инсистира на теми милосрђа и хришћанске љубави према сељацима уопште и лош однос према велможама. „Поучение к своеј душе“У његово време нема јеретичких струјања, не учествује у њима.Житије је кратко, а повет о епископу Василију је још краћа. Не улази у минеје, јер се хришћански елементи (нпр. ђаво) преплићу са елементима бајки (нпр. змај) или некорисних повести. Девојка је мудра, разговарају са царевим слугама у загонеткама. Загонетке се такође појављују и у Повести о Дракули и Повести о Акиру Премудром. У повести девојчини отац и брат скупљају мед у шуми, па иду да плачу на зајам (сахрана). Подсећа на нашу бајку Девојка цара надмудрила. Присутни су фолклорни мотиви, прибегава народним предањима. У 12. и 13. веку су живели кнезови у Мурому и данас постоје њихове мошти (као и мошти Јулијане Лазаревске) Нису задовољни њеним понашањем, дају јој загонетке да од свежња лана направи одело, а од цепанице разбој. Аутор доста смело задржава народно предање. Социјална разлика кнеза и кнегиње (однос према оваквим браковима), уводи се обичан човек, подсећа на новелистичке приче из народне уметности. Подсећа на Бедну Лизу. У последње делу је низ анафора „радуј се, радуј се“ – подсећа на акатист – врста црквене песме, читају се речитативи: акатидо на грчком значи не седети, јер се изговарају стојећи. Најпознатији је посвећен Богородици: 12 дужих и 12 краћих строфа и ту има низ „радуј се“. Обраћање светима. Петар је успео да превазиђе болест, уби змаја, Февронија га је исцелила због своје мудрости. Песма на крају говори о њима. Акатисте срећемо у 16. веку; нпр. молитва самог писца на крају дела. Они су се замонашили и оставили завет да их сахране у један гроб. „Воздух“ (аер) на коме везе је тканина која се користи на служби, а она пред смрт везе на њој. Он се три пута опрашта, више пажње се обраћа на Февронију. Чуда која се описују су: читање исли, дрвеће и гробови. У Уводу се даје садржинска веза, љубав коју ништа не може да осујети.

10. ОДЛИКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 17. ВЕКА. ПОЈАВА НОВИХ ЖАНРОВА, ПРИПОВЕДАКА, САТИРА. ПРОМЕНЕ У ХАГИОГРАФИЈИ

37

Одлике руске књижевности у 17. веку:- секуларизација књижевности (обмирщение), нарочито у другој половини 17. века, када преовладавају световни жанрови као што су историјска и „бытовая“ повест и сатира („смеховая повесть“), када се развија „виршевое творчество“, појављује театар, а самим тим и руска драматургија; у Русију продиру западни витешки роман, новеле, „шуточные рассказы“ итд. Мада напоредо са тим променама опстаје стил „плетение словес“- схвата се значај народне књижевности, она утиче на описе историјских догађаја- стварање нових књижевних врстаПосадник – кнежев намесник / градски становникПосад – предграђеДети боярские – деца бојара која нису успела да се домогну поседа који би наследила њихова деца у време Ивана ГрозногДьяк – дијак, монах, ђакон који пише документаПосольский приказ – Министарство иностраних пословаОполчение – народна војскаОбмирщение секуларизација књижевности – прелазак на световне теме и ликовеУ ово време се јављају нове врсте:

Бытовая повесть – повест у којој велики удео има реалистичност Сатира – антицрквена сатира усмерена против судства, поткупљивих судија. Смеховая повесть – комична повест

Шемякин суд – неправедан судИпатијевски манастир (у граду Костроми одакле је Михаил Романов први пут ступио на престо: дошли су представници Земаљског сабора и молили га да ступи на престо, био је тамо са својом мајком монахињом Ксенијом)Стил плетеније словес и даље постоји (пример Житије протопопа Авакума). Приликом описивања историјских збивања примећује се старији стил, опште места (из ратничких приповедака или преводних дела). У описивању историјских збивања велику улогу има народна књижевност. Азов се налази на ушћу Дона.Азов ће на кратко запосести донски козаци, којих је било око 7 500. Азов је тада припадао Турцима и имао изузетан стратешки значај због изласка на море. 1637. године донски козаци су заузели Азов. Љих ће опколити далеко бројнија и надмоћнија турска војска. Било је око 300 000 турских војника, међу којима је било чак и Немаца. Неколико година су се донски козаци трудили да одбране тај град тј. задрже га и успели су. Међутим, када су понудили цару град, он је сазвао сабор и одлучено је да се град врати Турцима.

ЖИТИЈЕ ЈУЛИЈАНЕ ЛАЗАРЕВСКЕ

Ово житије је неуобичајено по томе што Јулијана није ни кинегиња, ни монахиња, већ племкиња. Умрла је 1604. године, живела је у Мурому (њени потомци су живи), а ту се налазе и мошти Петра и Февроније. Ено житије пише њен син Дружина Калистрат Осорјин, Житије је настало крајем 20-их или 30-их година 17. века. Ово дело више личи на биографску повест него на житије. Показује да се светост може задобити и живљењем у свету (није потребно живети у манастиру да би човек постао спаситељ). Јулијана живи подвижнички,

38

хришћански. Удата је и има тринаесторо деце-. Она удељује сирмашнима; у време велике глади прехрањује гладне. Аутор повести не скрива неке податке из њеног живота – када је била млада није често ишла у цркву, била је далеко од ње, због јаке зиме, све до једног чудесног догађаја када јој се свештеник обратио и рекао да саборна молитва не може да се пореди са кућном молитвом. Јулијана је била у великим подвизима; стављала је вериге око тела, у обућу је стављала кору од ораха. Пожелела је да пред крај живота оде у манастир, али јој муж није дозволио. Имала је обичај да сваке суботе и недеље сазива свештенство, слуге, сиромашне, пријатеље и да их послужује у својој кући.

Ова житија личе на повести Достојевског „О пониженима и увређенима“. Постоје житија у којима живот светитеља буди у нама састрадање и сажаљење.

Време смутње (ово не знам у које питање бих ставила, вероватно овде, по хронологији, али сигурно ће да пита)

После смрти Ивана Грозног на престо је ступио његов син Фјодор. Фјодор није имао деце и његов наследник је био његов млађи брат Дмитриј, који је са мајком живео у Угличу. Међутим, Дмитриј је умро 1591. под неразјашњеним околностима и када је 7 година касније умро и Фјодор, није се знало ко ће наследити трон. Бојари су се нашли у дотад непознатој ситуацији – требало је да изаберу цара. Још за време Фјодорове владавине, фактички је владао брат његове жене – Борис Годунов. Стога су бојари изабрали управо њега за оснивача нове династије. Борис се у почетку опирао томе, али су они дошли са Владимирском Богородицом да га умоле. Међутим, иако је имао подршку дела племства и богатих трговаца, он је био далеко од омиљеног у народу. Рођаци цара, Романови, били су незадовољни његовим избором, а почеле су се ширити и гласине да је управо он крив за смрт Димитрија, а можда чак и Фјодора. Још један од разлога који су пооштрили кризу биле су неплодне године 1601, 1602. и 1603. када је завладала велика глад. За средњевековног човека, то је био знак да Бог кажњава земљу за грехе њеног владара, што се уклапало у гласине о његовој умешаности у убиства Димитрија и Фјодора.

Управо у то време, летом 1603. појављује се у Речи Посполитој самозванац који се представљао као чудом спасени царевић Дмитриј. Овај претендент на престо обратио се за помоћ пољском краљу и римском папи, једном обећавајући да му преда спорне територије (Смоленску и Северску земљу), а другом прелазак Русије у католичанство. Пољски краљ се плашио отвореног рата са Русијом, али је ипак наложио једном свом војводи, Јурију Мнишеку, да подржи самозванца. Мнишек је намеравао да уда своју кћер за њега. Окупио је око 2000 људи и са тим одредом је Лжедмитриј кренуо на Северску земљу. Тамо је наишао на велику подршку становништва, између осталог, и донских Козака. За свог владара признали су га Чернигов, Путивљ и друге тврђаве. Борис Годунов морао је да пошаље војску на њега. Успео је да га порази у јануару 1605. али се Лжедмитриј сакрио у Путивљу. Устанак се ширио, а у самом јеку борбе умире цар Борис. Лжедмитриј шаље људе у Москву да подигну устанак тамо и убију удовицу Бориса Годунова и њиховог сина Фјодора.

39

По доласку на власт, Лжедмитриј је схватио да главну подршку има у Русима, а не Пољацима и зато се хтео извући од обећања која им је раније дао. У исто време, хтео је да остане са њима у добрим односима, потврдио је да жели да се ожени кћерком Јурија Мнишека, позвао је многе Пољаке у Русију и дао им знатна места. Присталице цара Бориса Годунова биле су протеране, а противници враћени из прогона (нпр. Филарет Романов се вратио и добио место ростовског митрополита). Настојао је да прошири територије и тим победама осигура своју власт и популарност. Планирао је поход на Азов у лето 1606.

Међутим, убрзо се појавила опозиција, која ју је припрема похода само подстакла на брже деловање. Племство северних крајева није видело никакву корист од рата за Азов, а осим тога, нови цар постао је омражен због понашања Пољака на његовој свадби са Марином Мнишек, њихова бахатост и непоштовање руских обичаја навели су људе да посумњају да Лжедмитриј хоће да их преведе у католичку веру и да намерава да управља Русијом уз ослањање на Пољску. Вођа побуне био је кнез Василије Шујски. Устанак је почео када су се гомиле народа скупиле на Црвеном тргу и ушле у Кремљ у мају 1606. године. Лжедмитриј је покушао да се спасе скоком са прозора, али је сломио ногу, био ухваћен и убијен. Неколико дана после тога, Василије Шујски био је проглашен за цара на сабору на Саборном тргу Кремља. Организовао је канонизацију царевића Дмитрија као жртве Бориса Годунова, да се не би појавили нови самозванци.

Овакав развој ситуације лоше је примљен на југу земље, где су се бојали губитка оних привилегија које су добили помажући Лжедмитрију у борби за власт. Рашириле су се гласине да он није умро, већ да се спасио и да је у бекству. Почео је устанак који се све више ширио, вођа је био Иван Болотњиков. Устаници крећу ка Москви и опседају је месец и по дана. Међутим, неки од њих прилазе цару и опсада пропада. Болотњиков се крије у Калуги. Појављује се још један самозванац, Илејка Муромец, који је тврдио да је он Петар, син цара Фјодора. Центар устанка постаје град Тула, она капитулира у септембру 1607. и бивају ухваћени и Иван Болотњиков и „царевић Петар“. Цар Василије сматрао је рат завршеним. Међутим, показало се да није тако.

Становништво Северске земље и даље није хтело да се потчини Василију. Појавио се нови самозванац, Лжедмитриј II, који је добио велику подршку Пољака и Литванаца. Од њих је добио читаву армију на командовање и у борби са царевом војском. Та армија је победила и дошла до Москве, где се улогорила у селу Тушину (отуда назив „тушински лопов“). Лжедмитриј II имао је подршку великог дела земље. Основне силе његовог логора били су Козаци, племство са граничних крајева земље и пољско-литвански плаћеници. Цар Василије шаље свог нећака у Шведску да тражи помоћ од шведског краља. Скопин-Шујски добија војску са којом креће ка Москви, потискујући тушинце. Чинило се да се ситуација поправља, али онда Пољаци решавају да се умешају. Сигизмунд III креће на Русију, рачунајући да ће му руски градови на западу сами отворити своје капије. То се и дешавало, али је Смоленск, нпр., пружио јак отпор и војска се ту дуго задржала. Сигизмунд је послао изасланике да преговарају са пољским плаћеницима у Тушину да пређу на њихову страну. Лжедмитриј II бежи у Калугу. Цар Василије организује своју армију, доводи стране плаћенике. Армија креће ка Смоленску да разбије

40

опсаду, али Скопин-Шујски изненада умире. Сада су остали без доброг војног заповедника, а будући да плаћеницима нису платили на време, ови су прешли на страну Пољака. Ка Москви креће и Лжедмитриј Други. Цар бива насилно замонашен, а московско племство, бирајући између Лжедмитрија и Сигизмунда, бира потоњег и пристаје на крунисање Владислава, Сигизмундовог сина, за цара.

Следи догађај познат као „первое ополчение“, окупљање војних одреда око Москве који је требало да отерају Пољаке, међутим, завршио се неуспехом. Москва страда у пожару. Следи „второе ополчение“ које предводе Мињин и кнез Пожарски из Нижњег Новгорода. Њихови циљеви били су: истеривање Пољака, избор новог цара и ограничавање самовоље Козака. Ослобађају Москву и оснивају савет на челу са Мињином, Пожарским и Трубецким. Савет предлаже сазивање земског сабора. На том сабору у фебруару 1613. за новог цара је проглашен Михаил Фјодорович Романов, рођак цара Фјодора, први владар династије Романов. Савет се распушта и завршава се „време смутње“.

Дела посвећена „времену смутње“

Сказање Аврамија Палицина. Ово дело имало је 77 глава. Сачувано је у великом броју преписа. Завршава се догађајима из 1619. године, доласком Владислава у Москву. Палицин је највероватније завршио Сказање у току 1620. године. У овом делу присутан је утицај западне књижевности, тачније утицај ратничке приповетке преводне књижевности. У 18. веку настаје нови Хронограф у који улазе делови Сказања. Карактеристична је спорадична употреба стиха (заснива се на рими), што је типично и за друга нека дела посвећена овом периоду.

Друга дела посвећена „времену смутње“: Плач о освајању и разарању Московске државе, Повест 1606. године, Повести о кнезу Михаилу Скопину-Шујском и др. У овим делима фигурирају Мињин и Пожарски, Гришка Отрепјев, Марина Мнишек, пољски краљ Сигизмунд, Скопин-Шујски и други.

11. ИСТОРИИЈСКА ПОВЕСТ 17. ВЕКА ПОВЕСТЬ О ПОСАДНОМ СИДЕНИИ ДОНСКИХ КАЗОКОВ

Повест о опсади АзоваАзов је враћен Турцима. Руски цар се бојао конфликта са Турцима који би отежао положај Русије у то време. Азов ће бити под влашћу Турака све до Петра I. Опсада Азова је трајала до 1641, а сабор је 1642. одржан. Ова повест говори о догађајима из прве половине 17. века, када су Козаци освојили значајну турску тврђаву на ушћу Дона у Црно море, Азовом, без знања цара Михаила Фјодоровича, који је био заузет у то време борбом са западним суседима (Пољском и Шведском) и који се тада трудио да одржи добре односе са турском султаном Муратом IV. Мурат је одмах после заузећа Азова планирао да га поврати, али је изненада умро. Његов наследник, султан Ибрахим I, послао је 1641. огромну армију и флоту које су опседале град четири месеца, али нису успели да га освоје. Козаци су онда послали изасланике у Москву са молбом цару да прими Азов „себе в вотчину“ и пошаље у Азов нов гарнизон војске. На Земском сабору 1642. расправљало се о

41

овом питању, да би на крају цар попустио захтевима турског султана и наредио Козацима да добровољно врате Азов Турцима, што су ови и учинили. Од тада, па све до времена Петра Великог, Азов се налазио у турској власти.

Постоји низ књижевних дела посвећених овим догађајима. Једно од њих, које се назива и „поетичном“ повешћу (насупрот „документарној“, према Орлову) сачувано је у 4 редакције и има отприлике овакав сиже: [...]. Сматра се да је била написана уочи Земског сабора у Москви као пропагандно дело. Њену основу чине историјске чињенице, које потврђују како руски, тако и турски извори, мада обилује и фолклорним елементима (стални епитети, опроштај Козака од Дона). Поред ове две, постоји и трећа повест о Азову, то је тзв. Сказочная повесть.

Повест је написана у духу извештаја. Отписка – осговор, писмени извештај који се слао са бојишта. Повест започиње причама како су козаци који су учествовали у опсади, долазе са својим атаманом јесаулом (официрски чин код козака).28.10. 1641. – долазе у Москву код цара; наведена су њихова имена; они предају цару извештај где саопштавају о свим околностима ове опсаде и детаљно је описују. Овом делу својствен је велики удео народне књижевности и општа места из билина; препознаје се стил повести о Куликовој бици и Задоншчине; традиција ратничке повести; има и елемената својствених хагиографској литератури: виђења Богородице, анђела који помажу козацима; ваде их сами козаци, али и њихови непријатељи, моле се Светом Николи и Светом Јовану Претечи (од његових суза, у једном моменту битке када једва успевају да се одбране од Турака, сакупили су их у кандило, сама икона је плакала); поред црквенословенизама срећемо живи народни језики, па чак и елементе канцеларијског стила. Поред ове повести било је и других повести посвећених историјским збивањима нпр. периоду смутње – има дела која су посвећенба Шујском, његовој мистериозној смрти (сматра се да је отрован) повести о самом времену смутње. Аврамије Политин је посвети сказаније овом добу. Срећемо и ратничке приповетке преводне књижевности, али се не користе стари преводи (нпр. о Тројанском рату) већ преводи западних обрада. Западна књижевност продире у 17. век – тако настаје хронограф који хронографу из 16. века додаје материјал из западних превода; биће превођене латинске хронике. У Аврамијевом сказаније користе се преводи западних обрада. Оно што је својствено свим овим делима је употреба стиха – спорадични стихови код којих се ритам заснива на рими. Сретали смо ритмичку прозу у делима. Тек у 17. веку развиће се поезија, под утицајем пољског стиха. Турски цар шаље у неколико наврата своје изасланике како би наговорио козаке да напусте Азов. Они не попуштају, Цар им нуди да ступе у његову трупу, они му кажу да могу да помогну, али својим сабљама. Кажу да су га заузели како би се осветили за пад Цариграда и да, ако је воља московске власти, они лако могу да заузму Јерусалим. Басурмане – руски назив за муслимане, али и иноверне уопште.Турци им нуде богатство. Поред ових дела који се баве периодом и личностима времена смутње (чак и Ксенија Годунова – кћерка Бориса Годунова) постоје и житија у којима се јављају промене. У житијима 17. века све је више елемената реалистичног, па она све више личе на повести и биографије.

12. БЫТОВАЯ ПОВЕСТЬ 17. В. – НОВЕ ТЕМЕ И ЈУНАЦИ – ГОРЕ ЗЛОЧАСТИЕ, САВВА ГРУДЦЫН, ФРОЛ СКОБЕЕВ

42

Повест о Jадузлосрећи. [...] Приметан је утицај народне књижевности (општа места, карактеристична понављања, таутологије, стални епитети). Повест критикује порок опијања, као и низ других повести из тог периода (Слово Кирила – филозофа словенског, Повесть о высокоумном хмелю и высокоумных пьяницах, Слово о ленивых и сонливых и упиянчивых и др.). У овој повести се прогон Адама и Еве из раја објашњава тиме што су се опили појевши грозд грожђа, а не плод дрвета познања.

У њој се истичу две важне теме: тема блудног сина из Јеванђеља (притча – парабола, алегорична прича, он се не враћа кући, јер је осиромашио) и осуда пијанства. Сачувана је у једном препису из 18. века, а написана је у 17. Почиње у духу средњовековне литературе; описују се Адам и Ева у рају и како су одатле прогнани. По овој апокрифној повести Бог је забранио да једу грожђе, али су они јели и опили се.Аутор показује да грех пијанства потиче још из раја и да су због тога Адам и Ева прогнани. Авакум се усвом жтију позива на ово дело – помиње заједничке изворе апокрифни текст, критика пијанства због кога су Адам и Ева прогнани из раја. Аутор даље прича о младом јунаку кога родитељи саветују како да живи да не гледа лепе жене, да не иде у крчму (кабак); ако их послуша неће живети у сиромаштву и неће имати невоља (Домострој такође говори да се не пије, да се не боји паметног, већ глупог, да га не обману, да не стиче неправедно богатство, да не сведочи лажно, да би га Бог сачувао од зла). Младић је отишао у крму, претходно је наишао на неког човека који му се представио као полубрат. Нмаговорио га је да оду у крчму, напио и после опијања нашао се у потпуној беди, покраден, без ичега. Његов полубрат је ишчезао. Он је наставио да се потуца по свету, али наилази на добре људе који ће га посаветовати како да живи. На једном пиру је чак пожелео да се ожени, али му се у сну јавља јавља ђаво у виду Архангела Гаврила и одговара га од брака и добијања потомства. На јендом пиру ће се похвалити колико је богатства стекао, лим се похвалио појавило се биће Јад-Злосрећа – демон у људском телу представљен у духу народне књижевности. Појавило се због његове гордости. Почиње да га прати, не да му мира и доводи га до просјачког штапа: не може га се отарасити где год да пође, ићи ће за њим.

Пијанство: Држава у 17. веку подстиче пијанство, јер је само држава имала право да отвара крчме и кафане. Људи су се полунаги ваљали по улицама јер су последњу одећу остављали у кафанама. Некада је недеља пред пост била пагански празник у коме је сваки дан био посвећен неком догађају, када се много јело и пило, да би се магијски изазвало благостање и пролеће што пре дошло. Са примањем хришћанства ова недеља је померена пред почетак великог поста. Посничење је било обичај (кулак – песница). И жене су се опијале, залагале последње ствари за алкохол, па и губиле невиност на улици (а после кажу да је данашња омладина развратна, срам их било ) долазило је до разбојништава и убистава после пијанчења, свађе и неслога у браковима. Пијанство је захватило чак и свештенство. Држава је ово подржавала, јер је то био велики извор прихода за њу (свака сличност са Србијом је случајна ). Она повремено даје право бојарима да код куће праве и држе алкохолна пића- Постојао је тачно одређен део прихода који је морао да иде у државну касу. Крчмар (целоваљник) је био дужан да одређени део новца да држави, па му је ишло у прилог да опија људе. Због тога је могао бити подвргнут и јавном батинању.

43

Јад-Злосрећа тражи од њега да му се потчини и поклони и младић му се клања. Присутни су стални епитети (чистое поле), повест је писана у стиху који је својствен билинама – први и последњи акценат су фиксирани, на почетку је анапест, а на крају дактил; тонска версификација, сваки стих има 2 или 3 акцента на којима се заснива ритам. Сачувана је у лубочној уметности. Младић одлази у манастир и тако се спашава, Аутор је непознат, али је поборник дотадашњих основа хришћанског морала. Завршава се речју АМИН. Јад-Злосрећа је хтео да га доведе до смрти. Као нова тема у руској књижевности када је ово дело у питању помиње се двојништво – по некима се Јад-Злосрећа тумачи као унутрашње стање тог јунака, антропологизовано, оживљено, као двојник самог јунака. Промене у 17. веку утицале су на дотадашње основе (устои), од 16. века се мења однос према цркви, а почетком 17. века се помиње патријарх Гермоген који је позвао народ на отпор Пољацима који су му се изругивали и шутирали га, доживео је влеико понижење; критиковао је бојарску думу. Па су га шутирали и вређали, владала су антицрквена расположења.

Повест о Сави Грудцину. [...] Повест захвата догађаје из прве трећине 17. века, догађаји из живота појединца приказани су на позадини стварних историјских догађаја и личности (рат Пољака и Руса за Смоленск 1632-34.), мада са неким грешкама. Сама породица Грудцин је заиста постојала, то је била угледна трговачка породица из Москве. Идеја повести је могућност спасења грешника молитвом и покајањем. Лична иницијатива главног лика, међутим, скоро да не постоји, он је жртва спољашњих сила, стихија којима не може да се одупре; жена се јавља као оруђе ђавола... Основни мотив који срећемо овде, продају душе ђаволу за срећу у љубави и касније избављање од власти зле силе помоћу небесне добре силе, веома је распрострањен, нпр. у немачком фолклору то је основа предања о доктору Фаусту. Језик повести је „прошаран“ новом лексиком страног порекла, мада је наравно могуће да су такве речи додате касније, у неком од преписа, и да их није било (толико) у самом оригиналу који највероватније потиче из друге пол. 17. века.Слична је повести о Јаду-Злосрећи. Сава је био млади трговац , чији је отац живео у Казању, он је отишао у Персију, а сина Саву послао у град Орјол. Одсео је у гостионици; испоставио се да је у Орјолу живео пријатељ његовог оца Бажен II, који је сазнао да је Сава ту и позвао га у своју кућу. . Бажен је имао лепу, младу жену која се допала Саву и преплануо од страсти он почиње да блудничи са њом кришом од Бажена, међутим на Васкрсење Саву обузме страх Божји и он не хтеде да пристане да се с њом преда блуду и он оде са Баженом у цркву са намером да се окане тога. Када су се вратили из цркве он одолева њеном завођењу, али она, гнецна, прети му, оклевета га исприча мужу и он истера Саву. Она му сипа неки напитак и њега опет обузме страст, али она није ту и не може са њом да сагреши; изгара од жеље за њом и говори да би све учинио да дође до ње, па и потчинио се самом ђаволу. Појављује се демон који се представља као његов рођак и обећава да ће му пмоћи ако потпише обвезницу (рукописание) што овај и чини и тако продаје душу ђаволу. Демон је приказан као у Јаду-Злосрећи , чини све да Сава дође у Баженову кућу ( мотив чаробних помоћника). Он се толико предао блуду да је то

44

стигло до његове породице, мајка му шаље писма у којима га прекорева и зове да се врати кући , отац се враћа из трговине и намерава да дође по њега,а демон га за једну ноћ одводи на потпуно други крај Русије да би избегао оца. Сава ће, захваљујући помоћи тог демона постати веома поштован због својих ратничких способности (доводи се у везу са бајком); приказује се Смоленски рат између Пољске и Русије (1632 – 1634) – битка за Смоленск, невидљиви одлазе у табор ПОљака, сазнају какво је стање у пољским редовима; чак и цар сазнаје за њега – помињу се историјске личности )један заповедник у чијој ће кући Сава боравити). Радња дела се одвија од 1606. до 1632-34. године, дело је вероватно написано убрзо након тога 60-их година 17. века. Сава се разболео и биће у кући војног заповедника Јакоба Шилова, његова супруга ће звати свештеника, јер мисли да ће овај умрети, пошто је на страшним мукама. У току исповести демони почињу да га нападајум јавља му се демон коме је потписао обвезницу (води га до самог ђавола уз причу да га упознаје са оцем). На крају му се јавља Богородица у сну, он не схвата ко је то; обећава кпк да ће се испунити све што тражи ако га исцели – она му каже да треба да оде до кионе Казањске Богородице која се налази у Казањском сабору у Петрограду. На њен празник одлази у цркву и излечиће се ако постане монах. Он одлази у цркву на носилима, пред црквом чује глас и одједном пада обвезница, али чиста, празна и он ће се касније замонашити. У овом делу се први пут среће лик јунака на широкој историјској позорници; обухваћен је период од 30 година, историјски догађаји и личност. Ово је оглед романа, роман у зачетку. Чуда и виђења представљају одјек народне уметности.

Повест о Фролу Скобејеву. [...] Неки је сматрају првом лупешком новелом у руској књижевности (упор. пикарски роман). Оно што је издваја је реалистичност и психологизам. Поступци ликова мотивисани су самим њиховим карактерима, а не дејством спољашњих сила. Постоји могућност да говори о стварним догађајима, будући да се разна имена и места поклапају са историјским чињеницама. Не зна се кад је настала – у једном од преписа пише да је настала 1680. а у другом се та година везује за саме догађаје који се описују. Што се језика тиче, потпуно се одбацује китњастост, али не и синтаксичка сложеност, будући да је јак уплив административног стила који се користи ради постизања комичног ефекта.Плут – лупеж, преварантМошенник – преварантМошна – кеса у којој се држи новацФрол Скобејев је био осиромашени младић из области Новгорода. У том крају има посед један високи државни чиновник (стољник – високи чиновник, у 15. веку то је био чиновник који је послуживао кнеза за трпезом, касније је назив пренет на високог чиновника, који је рангом био одмах из бојара). Чиновник се звао Нардин Нашчокин. Фрол Скобејев решава да се обогати на своју руку. Нардинова кћерка Анушка је хтела да окупи девојке на забаву. Фрол се прерушава у девојку и потплаћује њену дадиљу, игра се међу девојкама, у тренутку остаје насамо са Анушком, она губи невиност, али се не буни много (), она то саопштава дадиљи која се прави луда (нормално, па примила је паре за то ) и даје му новац. Њени родитељи, не слутећи ништа (кажем ја да родитељи увек последњи сазнају за срања своје деце ), зову је да пођу у Москву да јој нађу мужа. У москву креће и Фрол

45

Скоејев, који не пропушта могућност да се обогати, будући промућуран и довитљив. Анушка треба да оде кочијом до своје тетке монахиње неког московског манастира . Међутим он уз помоћ свог покровитеља племића организује кочије и отима Анушку, доводи је у стан и венчавају се. Родитељи неће да чују за њих, разочарани у своју кћерку. По договору она се претвара да је смртно болесна, што ће родитеље натерати на самилост према њима и они шаљу икону као родитељски благослов (мислим, баш лепо од њих, али могли су и неки кеш да пошаљу ). Отац не скрива гађење према Фролу и његовим поступцима. Оно што је својствено овом делу је језик који личи на канцеларијски, очигледно је да је то писао човек из чиновничке средине. Има и речи из западних језика (персона, квартира), присутна је разноликост стилова. Аутор се одваја од ктињастог стила; има елемената и народног и црквенословенског језика. Потпуна је секуларизација. Дело је настало крајем 17. или почетком 18. века. Први пут се говор ликова одваја од ауторског говора; интриге, перипетије.

13. ПРЕВОДНЕ ВИТЕШКЕ ПОВЕСТИ О БОВИ КОРОЛЕВИЧУ

Повест о Бови краљевићу. Историјска повест, обрада западноевропске витешке новеле, оригинал настаје у Француској у 12. веку, прво стиже до Јужних Словена посредством Италије. Толико је русификована да се сматра фактом руске књижевности. Бова постаје Рус раме уз раме са 3 богатира, ликови добијају патрониме, преводиоци често погрешно тумаче делове повести (Бовина мајка названа је блудницом, што је протумачено као лично име; реч „замак“ постала је назив за град – Костело итд). Сачувана је у шездесетак преписа, у неколико редакција које варирају у садржају. Бова улази и у лубочное искусство. Дело је било популарно, динамично је и пуно перипетија. Утиче и на Пушкина и Радишчева. Основа сижеа је следећа: [...]Друге преводне витешке повести су: Повест о Петру златним кључевима, Повест о римском цару Отону, Повест о кнегињи Алтдорфској, Повест о Мелузини, Повест о Брунцвику, Повест о Аполону Тирском итдБово од Антона – француска повест која је првобитно преведена на италијански, па затим на у Дубровнику на српски. О томе нам говори најстарији препис на белоруском који потиче са краја 16. века, а настао је по угледу на српски. Има љубавних перипетија, двобоја. У белоруском препису има и србизама, од тог превода ће потићи сви руски преписи. Бова је приказан као раскошни витез, а прво редација ове повести потпуно личи на руску бајку. Неки јунаци добијају имена по оцу, присутна су општа места, стални епитети из руских биљина и бајки. Дело је познато и у уметности лубока. Бова је рођен из нежељеног брака.

14. САТИРА И КОМИЧНА ПРИЧА 17. В. ПАРАДИРАЊЕ ЖАНРОВА. МИР НАИЗНАНКУ

Повест о Гргечу Гргечовићу (Ерше Ершовиче) Сачувана је у 4 међусобно доста различите редакције. У првој, најстаријој и најпотпунијој сиже повести је отприлике овакав: [...] Свим редакцијама је заједничка представа Гргеча као

46

лупежа, лукавог преваранта који захваљујући својој сналажљивости успева да се извуче из неке незгодне ситуације. (упор. Декамерон Бокача). Ниједна од редакција, међутим, не одражава довољно верно текст оригинала. Не зна се ни кад је тај оригинал настао. Обично се покушава датирати на основу правне терминологије која се појављује у тексту, тј. покушава се установити када је она била актуелна. Највероватније је у питању прва половина 17. века. То је животњиски еп, кроз свет животиња се исмева и криткује друштво, суђење, вођење парнице. Јерш је дошао у Ростовско језеро, туже га две рибе: деверика и нека врста гргеча. Туже га што је са породицом дошао у то језеро, они су му пружили уточиште, а он временом почиње да протерује све рибе, куне се да је то његов посед и да су они били кметови и слуге његовом оцу, да је он ради спасења очеве душе (за покој душе) дао њима слободу. Долази до свађе, долазе друге рибе које могу да посведоче да он није у праву. На челу суда је сом. На крају Јерш губи спор и кажу му да ће га појести од репа (риба риби гризе реп? ).

Повест о Шемјакином суду. [...] Занимљиво је да је ова повест заправо пародија на многе сижее како руске, тако и западне литературе у којима судија редовно иступа као праведник раван Соломону, а сиромашни брат је добар човек кога богати брат експлоатише.Спада у сатире, исмева и критикује поткупљив суд, припада комичним повестима. Израз Шемјакин суд се и данас користи као израз за покварен поткупљив суд.

Повест о Фоми и Јерјоми сврстава се у тзв. „небылицы“ (што је жанр народне књижевности).Поетика бесмисленог. Звучи као потпуно немогућа, бесмислена, алогична. Реч је о злосрећној браћи које тера малер и ништа не могу да ураде како треба. Постојала је и у усменој традицији, вероватно и пре него у писаној. Лихачов (а ко би други? ) наглашава комични паралелизам - посебан поступак карактеристичан за комичну повест старе Русије. Један брат је био ћелав, а други шугав, свако је имао своје имање, Фома је имао село и Јерјома је имао село, обојица су били трговци, један је продавао репу, други купус. Коришћене су речи које су до тада биле незамисливе у књижевности. Присутан је стих.раёшный стих – ритам се заснива на римовању стихова различите дужине, најстарији руски народни стихраек – кутија са увеличавајкућим стаклима где су се могле видети слике које се налазе на покретној траци; у почетку су то биле слике из раја, из живота Адама и Еве, а касније и друге.Овај стих је врста забаве, човек који је позивао људе у позориште је говорио у овом стиху. Балаган – народно позориштеВертеп – пећина у којој је рођен Христос (код нас у Срему постоје овакве народне игре – представе које се изводе за Божић) ; коцка која је затворена са свих страна, осим са једне, позорница је подељена на два дела: у горњем су приказиване небеске прилике, светитељи и Богородица, а у доњем обичан свет (лутке), често су то духовите представе луткарског позориштаБаксузна браћа су неуспешни у свему, упадају у реку и не утапају се, претрпели су бројне незгоде.

47

Кощунство – светогрђе (то је оно кад је напољу 36 степени, сви су на Ади, увече излазе, а ти мораш да спремаш испите )кумулятивная сказка – посебна композиција народне руске приче Повесть о бражнике. [...] Представља пародију на стара грчка тзв. „хожденија у рај“. Сиже повести искористио је, између осталог, и Лав Толстој у својој приповеци „Грешник који се каје“. Сличан сиже среће се и на Западу, код Немаца и Француза. Припада комичној литератури, а у неким својим редакцијама је сакрална пародија (пародија на сакралну литературу). Обрађено је у духу народне књижевности, има црквенословенизама. Комилна повест о пијаници који је пио сваку чашу у славу Божју. Када је умро отишао је код Светог Петра који је стајао испред врата рајаи није му дао да уђе – а он му је рекао да се он, Свети Петгар, три пута одрекао Христа, а опет је у рају. Онда долази Павле, који је прогонио Хришћане, а ипак је у рају, Давид је сагрешио са женом једног великаша, а потом је наредио да га убију, а његову жену је узео за себе. Свети Никола је на једном сабору ошамарио јеретика Арија. На крају долази Јован Богослов «ти проповедаш љубав, а са мном тако разговараш» и овај га је пустио у рај. Пијаница је добио најбоље место у рају.

Сказание о роскошном житию и веселии. Антиутопија, потиче од пољског оригинала (о чему сведоче бројни полонизми у руском тексту). Пародија на гласине које су колале у Русији о обећаним земљама. Постоји нека далека земља у којој свега има у изобиљу, језера вина и пива (ко о чему Руси о алкохолу ), изобиље дрвећа које само нудис воје плодове; животиње саме долазе у кућу људи, хране има у изобиљу. На крају аутор дела говори читаоцу како да стигне до те земље.Испиставља се да је ово дело пародија на утопије, односно да је антиутопија (прва оригинална руска антиутопија) – пародирање о далеким земљама са златним и богатим острвима. Овом пародијом се руши вера у легендеОпис се доводи до апсурда – небылица – постоји и врста народне књижевности која се тако зове – то су кратке приче које говоре о немогућим стварима. У овом делу срећемо римоване стихове. Аутор изврће стварност и представља реалну беду и сиромаштво. У некој држави је добар и честит племић добио мало имање; помиње се драго камење, јавља се тема раја на земљи (као и у делима О индијском царству. Слово о Рахманима); на обалама река, нема зиме, снега и кише, људима нису потребне бунде, итобиље животиња, разноврсно воће, читава језера напитака, има паприке на све стране. Путеви морају да се чисте због разноврсног воћа (пиииих, знала сам да није савршено, ипак мораш нешто да радиш ), жене не ткају, не шију и не перу одећу зато што има довољно готове одеће. Нико не може да поверује док сам не види и не чује. Ко тамо крене, мораће да се припреми за одбрану од мува које се окупљају на ту храну. Објашњава се веома компликован пут до ове земље; пот креће од Кракова као прави лавиринт. Аутор на тај начин представља извртање света на наличје. Лихачов у својој студији„Смех као поглед на свет“ каже да аутор помиње Каренија и неке чудне називе што указује на то да зеља не постоји

Кљазинска челобитна молитва [...] Пародија на челобитну молитву написана крајем 17. века (око 1677.). Велики број римованих стихова, римоване пословице

48

итд. Архиепископ Симеон и архимандрит Гаврило су историјске личности.Манастир у тверу, антиклерикална сатира. Монаси пишу жалбу против свог архимандрита архиепископу. Том жалбом разобличавају сами себе, недоличан живот, пијанство. Све оно за шта критикују архимандрита је заправо исправно – архимадрит је натерао црквењаке да ударају у звона, а та звоњава им не да мира. Дела оваквог карактера су раније била незамислива – пораст снтицрквености, светогрђе се скупљало током времена, долази до пада морала. Ово је копија жалбе која је 1677. послата против архимандрита који је „због свог неисправног живота заборавио монашки завет“, је рлупа људима на врата и тера их да чешће долазе у цркву; не чува манастирски новац, већ купује тамјан и свеће и њих због тога боле очи и грло. Има духовитих израза и елемената народне књижевности.

Азбука о голом и небогатом человеке. [...] Пародија на популаран жанр тзв. „толковых азбук“ – дела која су служила за учење азбуке, уз свако слово ишао је кратак текст, обично црквено-догматског или црквеноисторијског садржаја. Некада је текст поучавао о штетности пијанства. Иако је ово дело пародија на такве текстове, оно се заиста користило за памћење азбуке. Настаје средином 17. века. Одјек у књиж. 20. века – В.В. Мајаковски, „Совјетска азбука“.Представља пародију на један жанр у руској књижевности 17. века који се зове толковая азбука – азбука у виду обучавања писања и читања разних текстова, одређени текст чија реченица почиње словом по реду у азбуци (тако се памте слова); мнемотехнички начин памћења, текстови су поучног карактера. Аутор се глупира - валяет дурака – изврће све наопачке. По једном запису се сматра да је ипак коришћена за учење писма. Аутор се користи својим невољама и покушава да на таја начин подучи писму. Има риме карактеристичне за народни стих. За ову причу карактеристилно је представљање себе као глупака, исмевање самог себе, шегачење (пологурство). Овакве азбуке у стиху губе се у 18. веку, али се срећу код Мајаковског у 20. веку. Говори о богатству виших слојева.

Повест о попу Сави. Антиклерикална, „демократска“ сатира. Критикује градско свештенство које је узимало на обуку за попове слабообразоване мирјане и узимало мито од њих. Ова пракса била је готово званична, део онога што су будући попови давали својим „учитељима“ ишло је у патријаршку благајну, поготово откад је патријарх Никон утврдио да се рукоположење морало обављати у Москви, па ма где будући поп живео у односу на Москву. Настаје средином 17. века, у римованим стиховима, пародира пророштва, жанр писма, народне песме о девојкама које су имале „виђења“ у сну, црквене песме („икос“) итд.Исмева се свептеник који се богати тако што прима мито за постављање свештеника. У ово време није било школа за свештенство, него би будући свештеник одлазио на подучавање код некога ко је већ свештеник – они су моги да се тако обогате, јер их нису само обучавали, већ су им проналазили и службу, такође за мито. У овој повести има неких старијих црквених жанрова: пародија беседе (тако почиње и повест), пародија на жанр виђења (нпр. светитеља, сан свештеника који види да ће због злоупотребе завршитит у затвору, пародирање пророштва). Дело се завршава пародирањем црквене песме икос (из житија Петра и Февроније). Има риме, дело је

49

анонимног аутора, вероватно је и сам аутор био један од оних који су пострадали због оваквих злоупотреба. За Саву се каже да је био свештеник цркве Кузме и Дамјана у Москви. Дело је вероватно написано у изгнанству.

Повест о петлу и лисици. [...] Постоји прозна, стихована и мешана верзија ове повести која исмева формалну побожност. Најстарија је прозна, док су преостале две настале тек почетком 18. века. Појављује се и у жанру „лубочне“ књижевности и народним бајкама. Овде се најјасније види у употреби цитата из Светог писма у изврнутом контексту колико је заправо црква изгубила свој престиж.Лисица зове петла да сиђе са дрвета да она исповеди свој грех. Он слути шта му се спрема. На крају се спушта са дрвета, а она се спрема да га шчепа. Комичност се овде постиже тиме што петао и лисица представљају јунаке из Светог писма, али се мало мењају. Лисица му каже да је његов највећи грех што има много жена, а он јој одговара како је Бог створио прве људе да се размножавају. Лисица га прекорева што је кукурикнуо када се спремала да отме кокошке у једном сеоском дому. На крају га је она заробила, а он је моли да га пусти, јер га је митрополит замолио да му пева. Већина ових повести постоји и у лубочној уметности.

Служба кафани (кабаку).Настаје у другој пол. 17. века на северу Русије као пародија на све делове црквене службе. Изражава негодовање због отварања у Русији тзв. „државних кафана“. Ово дело је дуго имало велику популарност, о њему је писао и Горки. Добро познавање свих детаља службе указује на то да је аутор вероватно и сам био црквено лице. Садржи пролошко житије пијанице на крају. У језику се ради постизања комичног ефекта мешају народне и архаичне речи, има крилатица и риме. Анонимни аутор парадира дуовни жанр службе, који има своје законитости,к мења неке речи. На крају пише пролошко житије пијанице, износи читав канон. На почетку службе светом се помиње место и дан, тачан датум помена. У оваквим делима идеално се изокреће парадира, светост у светогрђе, свет богатства и раскоши се изокреће и приказује се сиромаштво, снтисвет, бесмисленост. Оштра сатира, антиклерикално дело, али Лихачов сматра да не мора да се доживи као светогрђе, већ као критика друштва и државе која подстиче пијанчење.

Повест о Карпу Сутулову. [...] Сачувана само у једном препису. Могуће да је у питању књижевна обрада приче која у Русију стиже усменим путем. Типолошка сличност са Декамероном. Не изриче се суд над оним о чему се приповеда. Извртање света, исмеввање сеоских жена. Оштра сатира. Млада жена Татјана подучава епископа и свештеника како треба да се понашају. Ове антиклерикалне повести немају везе са расколом цркве, то је демократска народна сатира. Има хумора и елемената фолклора, понављања неких ситуација по три пута, нека имена имају симболику.

Повести 17. века: по неким променама које су се јавиле у књижевности друге половине 17. века можемо рећи да је она ближа књижевности новог доба. Руски научник Тихонравов сматрао је да нова књижевност треба почињати баш од друге половине седамнаестог века. Појављује се двојништво, долази до демократизације

50

књижевности – књижевност настаје у демократској средини; средини занатлија, градског становништва. Повест о Шемјакином суду Повест о Гргечу Гргечевићу.Комичне повести су Повест6 о бражнике (потиче из западних књижевности, сачувана је в лубоцхном искусстве), у неким својим редакцијама она је и сакрална пародија.

15. РАСКОЛ У РУСКОЈ ЦРКВИ

Руска држава, која је тек изашла из времена смутње и опорављала се од економске и социјалне кризе суочила се са великим падом морала у друштву. О томе сведоче жалбе патријарха које описују застрашујуће стање у цркви, нереди, уместо једноглсног певања у цркви је вишегласно, моаштво се користи познанством са богаташима како би дошло со разних прихода. Желећи да уреде сферу религиозно-црквеног живота сабрала се група људи који су себе називали „кружок ревнителей благочестия“ (постојала су два кружока: провинцијски и московски). У почетку су сви ови људи имали исти циљ, а то је био препород руске цркве, али када се поставило питање како остварити тај циљ, дошло је до великих разилажења, посебно између тадашњег новоспаског архимандрита Никона и протопопа Авакума. Наиме, Никон је сматрао да се реформе требају спроводити тако што ће се руска црква угледати на грчку, а Авакум је био потпуно супротног мишљења. Улогу у овоме имао је и цар Алексеј Михајлович, као и његов духовник Стефан Вонифацијев.

Током времена она два кружока почињу да се разликују по неким ставовима у погледима на црквене реформе. Алексеј Михајлович одрастао је у средини наклоњеној Грцима, иако је опште расположење према њима било негативно. Његов деда је био патријарх Филарет (због њега долази до оваквог препорода).Он је веровао да ће испунити историјску улогу Русије тиме што ће ослободити Грке од неверника (сматрао је да су Турци искварили њихову веру). Видео је себе као цара свих православних, што је подржавао и грчки патријарх. Међутим, томе је морало да претходи уједначавање руског и грчког обреда. У основи реформе била је идеја Москве као трећег Рима. После смрти патријарха Јосифа, који није благонаклоно гледао на новотарије, Алексеј Михајлович и Стефан Вонифације (припадају московском кружоку, Вонифације је свештеник Благовештенског сабора Кремља, чини цара побожним) изабрали су Никона за патријарха (он је раније био ожењен и имао децу, али су му деца умрла, после чега су се он и жена замонашили). Они сами осмишљавају ову реформуи. Присталице провинцијског кружока су сматрале да Грци треба од њих да уче и исправе своје обреде, јер су Руси чували чисту веру, док је московски кружок мислио да се треба угледати на Грке, јер они чувају чистоту оне прве вере и обреда. Тако доалзи до разилажења у ставовима..

1649. – Никон постаје новгородски митрополи, био је неуморни проповедник, проповедао је у народу, ишао у тамнице, био јако образован и начитан, па је оставио утисак на цара и његовог духовника. Он није био неки гркофил, али му цар, чији је духовник, као и велики број грчких епископа у Русији тога доба објашњавају да је грчка вера узорна вера, као и обред и он почиње да прихвата ставове московског кружока.

51

1652. – умире патријарх Јосиф који се противио реформи. Чак су чекали да он умре да би реформа почела. Никон по именовању за патријарха спроводи реформе: 1653. издаје указ о крштењу са три прста, уместо дотадашњих два, да се алилуја чита два пута (ко то не чини, нек буде проклет), смањује број наклона до земље у великопостној молитви Јефрема Сирина, организује исправљање црквених књига („книжную справку“) уз помоћ Грка (Арсеније Грк, касније прогнан због јереси на Соловетска острва, често је дотад мењао вере и тиме изазивао подозрење) и Кијевљана (митрополит Петар Могила). Иначе, црква у Украјини била је под директном јурисдикцијом Цариграда, али је 1654. Украјина припојена Русији и признаје руског цара.

Увођење реформи није било добро припремљено и објашњено народу, уношене су измене, а да никоме није било јасно зашто. Осим тога, у народу је владало веровање, толико пута пропагирано, да је сама Грчка „кажњена од бога“ за своје одступање од праве вере и да ју је зато Бог и дао неверницима у руке. Веровали су да је грчки обред искварен „латинском јереси“, а да је руски чист и неискварен. Зато је велико противљење изазвала мера исправљања руског обреда према грчком. Осим тога, обред је био попут неке магичне формуле, чије је дејство потврђено руским светитељима, и најмање одступање од те формуле значило је губљење тог дејства. Један од главних аргумената је управо било то – ако су сви они који се крсте са два прста јеретици, то би онда значило да су сви дотадашњи руски свеци били јеретици.

1654. сазвао је црквени сабор који је требало да подржи његове мере, али он ту уопште није помињао крштење са 3 прста и још неке новине које је увео, већ је било речи о исправљање богослужбених књига. Изнео је разлоге за то. Сабору је присуствовао и цар Алексеј МИхајлович. Изложио је да у руским богослужбеним књигама и пракси постоје неке новине које нису у складу са дотадашњим богослужењем у грчкој цркви. Донета је одлука коју су потписали сви осим једног епископа, који се сније сложио са Никоном и цар: богослужбене књиге ће исправљати према старим словенским и грчким рукописима. Постојало је неповерење руских свештеника према тадашњим грчким књигама – после пада Цариграда грчке књиге су спаљене и штампане нове у којима је могла бити унета јерес са запада (прва руска штампана књига је Апостол 1564. Иван Фјодоров).Ова одлука није била потпуно остварена, па су богослужбене књиге биле исправљане према грчким венецијанским издањима. Прва исправљана књига била је „Служебник“- садржала је текстове литургије Јована Златоустог и Василија Великог. Приликом исправљања су се користила и јужноруска издања. Главни коректор књига био је грчки јеромонах Арсеније Грк. Дошао је у Русију приликом посете са јерусалимским патријархом, али је убрзо био прогнан због јереси у Соловецки манастир. У исправљању су оред Грка учествовали и монаси из Кијева био је митрополит Петар Могила који је заслужан за измене у богослужењу у православној цркви на југу и западу Русије. Од кијевских монаха истакнут је био и Епифаније Солоцки.

1655. Служебник излази из штампе. Било је и грешака прилико исправљања: у символу вере избачена је реч истинито. Народ за ову реформу није био припремљен. Руси су веровали да је њихова вера чиста, а да су Грци касније унели јерес. Патријарх Никон није добро спровео ову реформу, јер је све одрађено на

52

брзину. Био је ауторитарна личност и тражио је од народа и цара да клекну и да га моле да ступи на престо и да се сци закуну да ће га у свему слушати. Није подносио противуречење својих непријатеља. Анатема (проклетство) је са старовераца скинуто тек у 20. веку.

1655. сазван је још један сабор, Никон је позвао антиохијског патријарха да „одобри“ реформе. Пајсије, цариградски патријарх, видевши фанатизам с којим Никон изводи реформе, напоменуо је у својој посланици да нису толико битне формалне, колико догматске разлике између грчке и руске цркве. На овом сабору је одобрен Служебник и исправљени текст символа вере.

1656. наставља се борба против доста масовног покрета старовераца. На недељу православља (недеља прве седмице Великог поста) у московском Успенском сабору српски патријарх Гаврило, никијски и антиохијски митрополит бацају анатему на староверце. Наставља се штампање исправљених књига (Частослов, Требник). Долази до заоштравања односа између Никона и цара Алексија због Никонове претензије на превласт. 1658. Никон одлази у Новојерусалимски манастир на реци Истри, очекујући да ће га молити да се врати. То се није догодило, али он сам долази у Москву, међутим, отерају га у Белоозерски манастир и враћају н ачин простог монаха.

На Великом сабору 1667. лишавају га патријарашког чина. Двојица источних патријарха, александријски и амфиохијски бацили су проклетство на стари обред, који су користили староверци и оптужили овај сабор и све свеце који су служили по старом обреду. То је био један од главних њихових аргумената против званичне цркве. Цар Алексеј умире 1676. године. Никон умире 1681. Од овог времена више није било исправљања књига (све неисправљене књиге су објављене и до данас нема промена у руским књигама, међу). Међу коректорима био је и Силвестер Медведев, један од ученика Симеона Полоцког, онах, који је учествовао у државној штампарији. Пред револуцију била припремана нова реформа, али ју је 1917. година претекла. Раскол између никоноваца и старовераца ни до данас није сасвим разрешен.

16. ЖИВОТ И КЊИЖЕВНО ДЕЛО ПРОТОПОПА АВАКУМА

Протопоп Авакум

Биографски подаци: [...] Авакум је написао више од 80 дела различитог обима, то су беседе, тумачења библијских текстова, поуке, полемике о догматским питањима, забелешке о људима и догађајима, челобитна послања и писма. Његово главно дело је наравно Житије протопопа Авакума, преведено на француски, немачки, енглески, пољски... Иноваторство Авакума огледа се у томе што је он традиционални жанр житија са свим његовим стилским и тематским шаблонима изокренуо у аутобиографију обојену његовим ставовима о догматским питањима, у излагању не о неком на овај или онај начин удаљеном свецу, већ о самом себи.

Стилске и композиционе одлике Житија:

53

- „стил патетичног поједностављивања човека“ по Лихачову- раскида са идеализацијом човека- у језику не прави јасну границу између црквенословенског и разговорног језик- језик је експресиван, динамичан, на махове вулгаран, употребљава речник тзв. супстандарда, некада намерно огрубљава своје речи, али је понекад и необично деликатан- Авакум је директан, субјективан, верује у оно што говори свим срцем, комуницира са читаоцем, непосредан - честе дигресије и епизоде- цитати- дијалози који живо осликавају стварну ситуацију, а не сувопарне беседе- иронија и сарказам- пословице и изреке, често се римују- конкретизација апстрактних појмова религије

Препричавање Авакума на савременом руском (наравно да смо читали, само да се, овај, подсетимо ):

ЖИТИЕ ПРОТОПОПА АВВАКУМА(1672—1675)------------------------------------Мир книги

Протопоп Аввакум написал житие по благословению инока Епифания, своего духовного отца.

Солнечное затмение — знак Божьего гнева. В России солнечное затмение было в 1654 г., потому что тогда патриарх Никон искажал веру. Через четырнадцать лет произошло новое затмение. В это время Аввакума и его сторонников остригли и бросили в темницу.

Родился Аввакум в Нижегородской земле. Его отец был священником, его звали Петром, а мать — Марией, в иночестве - Марфой. Отец любил выпить, а мать была постница и молитвенница. Один раз Аввакум увидел у соседа мертвую скотину и потом ночью плакал о душе своей, думая о смерти. С той поры он привык молиться каждую ночь. Отец Аввакума умер. Мать женила сына на осиротевшей дочери кузнеца Марка, Анастасии. Девица жила в бедности, часто ходила в церковь и молилась о том, чтобы выйти замуж за Аввакума. Потом мать умерла в иночестве.

В двадцать один год Аввакум был рукоположен в дьяконы, через два года в попы, а еще через восемь лет стал протопопом. Всего у Аввакума было около пятисот или шестисот духовных детей, потому что везде, где он показывался, он учил людей слову Божьему.

Однажды к молодому священнику пришла на исповедь девица и начала каяться в блудных грехах. Слушая ее, Аввакум сам ощутил «огонь блудный», зажег три

54

свечи и, принимая исповедь, положил руку на пламя. Придя домой, он молился и плакал перед иконой. И тут ему было видение: два золотых корабля, плывущих по Волге. Кормщики сказали, что это корабли Луки и Лаврентия, духовных детей Аввакума. Третий же корабль был разноцветный — это был корабль самого Аввакума.

Некий начальник отнял дочь у вдовы. Аввакум вступился за сироту и был избит. Потом начальник все-таки отдал девицу матери, но после еще раз избил протопопа в церкви.

И другой начальник рассвирепел на Аввакума. Пытался убить его, но ружье не выстрелило. Тогда этот начальник выгнал протопопа с семьей из дому.

Аввакум с женой и новорожденным младенцем пошел в Москву. Младенца крестили по дороге. В Москве протопопу дали грамоту — возвращаться на старое место. Он так и сделал, вернулся в разоренный дом, а вскоре случились новые неурядицы: Аввакум изгнал из того места скоморохов и двух медведей у них отнял. А воевода Василий Петрович Шереметев, который плыл в Казань, взял Аввакума на корабль. Но протопоп не-благословил его сына Матфея, который брил бороду. Боярин чуть не бросил протопопа в воду.

Евфимей Стефанович, другой начальник, тоже возненавидел Аввакума и даже пытался взять его дом приступом. А ночью Евфимею стало худо, он звал Аввакума к себе и просил у него прощения. Протопоп простил его, исповедал, маслом священным помазал, и Евфимей выздоровел. Потом он с женой стали духовными детьми Аввакума.

Все же протопопа изгнали с этого места, он пошел в Москву снова, и государь велел поставить его в Юрьевец-Поволский. А там новые беды. Попы, мужики и бабы напали на Аввакума и били его. Эта толпа пыталась взять дом протопопа приступом, воевода же велел охранять его. Аввакум опять отправился в Москву, но царь уже был недоволен тем, что протопоп оставил свое место. Аввакум жил в Москве при Казанской церкви, у протопопа Ивана Неронова.

Новым патриархом стал Никон. Он повелел креститься тремя перстами и уменьшить число земных поклонов. Узнав об этом, Иван Неронов сказал, что пришло время страдать. Аввакум и костромской протопоп Даниил написали царю письмо о вере, где обличили ересь Никона. После этого Никон приказал схватить Даниила, его расстригли и сослали в Астрахань. Сослали и Ивана Неронова, а протопопа Аввакума посадили в темницу на цепь. Его не кормили три дня, но потом пришел некто — то ли человек, то ли ангел — и принес протопопу тарелку щей. Аввакума собирались расстричь, но по просьбе царя все же не сделали этого.

Протопопа с семьей сослали в Сибирь. В Тобольске архиепископ устроил его служить в церкви. За полтора года на Аввакума было пять доносов. Чинил ему обиды дьяк Иван Струна, занимавшийся делами епархии. В церкви он схватил за

55

бороду дьяка Антона, которого преследовал. Аввакум, затворив церковные двери, постегал Струну ремнем. И за это было ему много бед: родные Ивана Струны хотели убить его. Тот же дьяк Струна за мзду согласился покрыть грех кровосмешения. За это Аввакум в церкви проклял дьяка. Иван Струна в то время был под началом у Петра Бекетова. Когда проклинали Струну, Бекетов бранил Аввакума, а идя из церкви, взбесился и умер.

Пришел указ везти Аввакума на реку Лену, в острог. По дороге его нагнал новый указ — ехать в Даурию. Протопопа отдали под начало енисейскому воеводе Афанасью Пашкову, который во главе отряда плыл осваивать земли. Пашков был очень жестоким человеком.

На реке Тунгуске корабль протопопа чуть не утонул. Протопопица вытащила детей из воды.

Навстречу плыл корабль, на котором были две пожилые вдовы, собиравшиеся в монастырь. Пашков велел вдовам возвращаться и идти замуж. Аввакум стал противоречить. Тогда воевода хотел высадить протопопа с корабля, чтобы он пешком шел по горам. Аввакум написал Пашкову обличительное письмо, а воевода избил его кнутом.

Аввакума бросили в Братский острог. Сидел он в холодной тюрьме, потом его перевели в теплую избу. Жена и дети протопопа жили за двадцать верст от него, у злой бабы Ксеньи. На Рождество сын Иван пришел повидать отца, но Пашков не позволил ему этого.

Весной поехали дальше. Пашков заставил Аввакума идти по берегу и тянуть лямку. Зимой волочили нарты, летом «в водах бродили». На реке Хилке барку Аввакума оторвало водою, и он чуть не утонул. Одежда погнила, добро водой размыло.

Зимою сам протопоп с малыми детьми тянул свою нарту. А потом начался голод. Пашков никого не отпускал промышлять, и многие умирали. Летом ели траву и корни, зимой — сосновую кашу. Ели даже мясо замерзших волков и лисиц — «всякую скверну». Правда, Аввакуму и его семье помогали жена и сноха Пашкова.

Воевода прислал к Аввакуму двух бесноватых женщин — своих сенных, вдов Марью и Софью. Протопоп молился о вдовах, причастил их, они выздоровели и стали жить у него. Пашков их отнял, и вдовы опять стали беситься. Потом они тайком прибежали к Аввакуму, он опять исцелил их, и они стали по ночам приходить молиться. После того они сделались монахинями.

Отряд возвращался с Нерчи-реки к Русе. Голодные и усталые люди брели за санями, падая на льду. Протопопица изнемогала, но духом была тверда. На нарте ненароком удавили чудесную курочку, которая несла по два яичка в день.

56

Жена Пашкова каждый день присылала своего маленького сына к Аввакуму на благословение. Но когда ребенок заболел, она послала за помощью к мужику-шептуну. Младенец разболелся еще больше. Аввакум разгневался на боярыню. Она просила у него прощения. Когда принесли больного ребенка, Аввакум помолился, помазал его маслом священным, и младенец выздоровел.

Пашков послал своего сына Еремея с отрядом казаков воевать с Мунгальское царство. Пашков заставил местного шамана колдовать и спрашивал, будет ли поход удачным. Шаман предвещал успех. Но Аввакум молился о неудаче, чтобы не сбылось дьявольское предсказание шамана. Потом он, правда, пожалел Еремея, который был человеком добрым, благочестивым, защищал протопопа от своего отца. Аввакум стал молиться, чтобы Бог пощадил Еремея. Пашков узнал, что Аввакум желал неудачного похода, и хотел пытать протопопа. Но в это время вернулся Еремей. Он рассказал, что войско погибло, а сам он спасся: во сне Еремею явился Аввакум и указал дорогу.

Пашкову пришла грамота, в которой велено было ехать на Русь. Воевода не взял Аввакума с собой. Тогда протопоп поехал отдельно. Он посадил к себе в лодку всех больных и старых, которые были непригодны к суровой жизни. Взял Аввакум с собой, спасая от смерти, и двух негодяев, которых хотели убить казаки. Дорога была трудна. К счастью, туземные племена не тронули Аввакума и его спутников. А еще им встретились русские люди, ехавшие на рыбный промысел, которые дали протопопу и его товарищам пищи.

Добравшись до русских городов, Аввакум увидел господство никониан и в печали думал: проповедовать слово Божие или скрыться? Но жена ободряла его. И протопоп по дороге в Москву всюду обличал Никона и его последователей.

В Москве и государь, и бояре хорошо приняли Аввакума. Его поставили на монастырском соборе в Кремле и предлагали любое место, если он соединится в вере с Никоном. Но протопоп не согласился. Ведь еще в Тобольске Аввакуму во сне было предостережение от Бога, а в Даурии через дочь протопопа, Огрофену, Господь возвестил, что если тот не будет держаться правой веры и творить молитвенного правила, то умрет.

Видя, что Аввакум не хочет соединиться с никонианами, царь попросил протопопа, чтобы тот по крайней мере молчал об этом. Аввакум послушался. Жил он в то время у боярыни Фе-досьи Морозовой, своей духовной дочери. Многие приходили к нему и приносили подарки. Прожив так полгода, Аввакум снова послал царю письмо, чтобы он защитил Церковь от ереси Никона. И после этого Аввакума с семьей было приказано сослать на Мезень. Через полтора года его со старшими сыновьями, Иваном и Прокопием, вернули в Москву, а протопопица и младшие дети остались на Мезени.

57

Аввакума десять недель держали на цепи в Пафнутьевом монастыре. Потом привезли в церковь, расстригли и прокляли. Аввакум же в свою очередь проклял никониан.

Потом его снова отвезли в Пафнутьев монастырь. Келарь Никодим сначала был добр к узнику. Но когда протопоп попросил открыть дверь темницы в день Пасхи, келарь отказал. Никодим вскоре разболелся, и некто в образе Аввакума явился и исцелил его. Тогда келарь покаялся перед Аввакумом.

Протопопа посещали его дети с юродивым Феодором. Феодор же был великий подвижник: о молитве радел, по тысяче поклонов бил, на морозе в одной рубашке ходил. Этот юродивый чудным образом убежал из Рязани, где его держали в узах. Но потом Феодора удавили на Мезени.

После того привезли Аввакума в Москву, в Чудов монастырь, и поставили перед собором вселенских патриархов. Протопоп спорил с ними о вере и обличал их. Патриархи хотели его избить, но Аввакум устыдил их словом Божиим.

Царь отправил к протопопу своих посланников. Он просил его хоть в чем-то согласиться с вселенскими патриархами, но Аввакум отказался.

Протопопа сослали в Пустозерск. Оттуда он писал и царю, и всем православным. На Мезени же казнили двух его духовных детей, Феодора юродивого и Луку Лаврентьевича. Хотели повесить и сыновей протопопа, Прокопия и Ивана, да отроки с испугу покаялись. Тогда их с матерью закопали в земляную тюрьму.

Пришел приказ и в Пустозерск о том, чтобы посадить Аввакума в земляную тюрьму. Он хотел уморить себя голодом, да собратья не велели.

Потом власти схватили священника Лазаря, отсекли ему язык и правую руку. Отсеченная рука сложила персты для крестного знамения. А язык через два года у Лазаря вырос. Соловецкому иноку Епифанию тоже отсекли язык, и тоже чудесным образом он вырос. Это же произошло и с дьяконом Феодором. А в Москве многих противников Никона сожгли.

В те времена когда Аввакум был еще не протопопом, а попом, царский духовник Стефан подарил ему книгу Ефрема Сирина. Аввакум обменял ее на лошадь. Родной брат Аввакума, Евфимий, заботился об этой лошади больше, чем о молитве. Бог наказал Аввакума с братом: в Евфимия вселился бес. Аввакум изгнал беса, но Евфимий не исцелился, пока Аввакум не забрал обратно книгу и не отдал за нее деньги.

В темнице протопоп жил вместе с бесноватым Кирилушком, московским стрельцом. Он терпел все выходки бесноватого. Кирилушко умер в темнице, Аввакум исповедал и причастил его перед смертью. А в Москве протопоп изгонял беса из Филиппа, который уж долгое время был к стене прикован, потому что

58

сладу с ним не было. Один раз Аввакум, придя домой, рассердился на жену и домочадицу Фетинью, которые рассорились между собою. Протопоп побил обеих женщин. И после того он не мог совладать с бесом, пока не попросил прощения у жены, Фетиньи и всех домашних.

Бесноватого Феодора Аввакум два месяца держал у себя дома в Тобольске, молился о нем. Феодор исцелился, но потом в церкви снова досадил Аввакуму, и тот велел приковать его к стене. Взбесившись пуще прежнего, Феодор убежал и стал всюду творить разные безобразия.

Протопоп молился о его исцелении, а перед самой ссылкой Аввакума в Даурию на корабль к нему пришел здоровый Феодор и благодарил его: бесноватому явился некто в образе Аввакума и отогнал бесов. Нападал бес и на домочадицу протопопа Офимью, Аввакум исцелил и ее.

В Тобольске у протопопа Аввакума была духовная дочь Анна. Она хотела, вопреки воле духовного отца, выйти замуж за первого хозяина, Елизара. Анна стала не слушаться Аввакума, и на нее начал нападать бее. Однажды девица заснула на молитве, спала три дня и три ночи. Проснувшись, поведала свой сон: ангелы велели ей во всем слушаться протопопа. Но когда его сослали из Тобольска, Анна все-таки вышла замуж за Елизара. Через восемь лет Аввакум ехал обратно. В это время Анна постриглась в монахини. Она во всем покаялась перед духовным отцом. Аввакум сначала сердился на Анну, но потом простил и благословил. Она потом тоже страдала за веру.

Еще Аввакум исцелял младенцев, страдавших грыжей. А в первые годы его слудаения Аввакума часто пугал бес, но священник преодолевал страх и отгонял беса.

Интерпретације Авакума(из овог руски студенти, који су такође, наравно, као и ми, прочитали дело и били

на предавању, уче ову лекцију )

Аввакум, протопоп — автобиографический герой и главный участник событий, изображенных в «Житии», судьба которого становится предметом повествования.

Одно из самых значительных произведений отечественной словесности, литературный памятник мирового значения, «Житие протопопа Аввакума, им самим написанное» имеет сложную творческую историю. Работе над жизнеописанием предшествовал долгий подготовительный этап. В 1664—1671 гг. А. создавались автобиографические записки, частично использованные в «Житии», содержавшие свидетельства о борьбе старообрядцев за свои убеждения в годы церковных реформ.

Автобиография, известная по нескольким редакциям (две из них представлены автографами), сложилась как завершенное повествование только в 70-е гг. XVII

59

столетия. Работа над «Житием» совпала с долгим заточением А. в земляной тюрьме Пустозерска.

«Житие» было задумано как важное общественное деяние, своеобразный манифест старой веры. Устные беседы А., обращенные к ближайшим «соузникам», приобрели форму развернутого монолога, страстной проповеди.

Однако этим значение «Жития» не ограничивается. Речь идет о памятнике высокого художественного уровня, произведении новаторском, опередившем свое время.

«Механическое» разграничение автора и героя «Жития» едва ли возможно. Специфика автобиографической прозы А. — в отказе от жестких требований житийного канона. В первую очередь это касается самого предмета повествования и системы образов. У А. происходит предельное сближение автора и героя.

Авторское отношение к происходящему заявляет о себе на всех этапах повествования, соотносится с изображением тех или иных персонажей, охватывает весь событийный ряд, отражается на выборе речевых средств, использовании художественных деталей. Оценочность проявляется даже в зарисовках природы.

На первый взгляд образ главного героя автобиографического повествования противоречив, лишен целостности. А. с помощью описания многочисленных чудес открыто свидетельствует о собственной святости. В некоторых случаях он проводит прямые аналогии с лицами священной истории: сравнивает себя с Авраамом у Мамврийского дуба, а в кульминационной сцене церковного собора недвусмысленно намекает на свое сходство с поруганным и распинаемым Спасителем. Однако нередко в «Житии» появляются покаянные формулы, беспощадные саморазоблачения, в духе завещания Ивана Грозного или царского послания в Кирилло-Белозерский монастырь: «...простите, Господа ради! Кто есмь аз? умерый пес!»; «Рекох и паки реку: аз есмь человек гредщик» блудник и хищник, тать и убийца, друг мытарем и грешникам и всякому человеку лицемерец окаянной».

«Житие» представляет собой сложное художественное целое. «Традиционное идеализированное изображение героя», в соответствии с агиографическим каноном, «сталкивается с традиционным же изображением автора в уничижительных тонах, — обе эти противоположные тенденции соединяются и переплетаются так же, как в Аввакуме соединились одновременно герой и автор жития» (М. В. Меркулова).

Авторское начало заметно влияет и на композиционные приемы «Жития». Выдерживая в этом смысле основные требования агиографического канона: вступление, основная часть, содержащая эпизоды подвижнической биографии, и обязательные посмертные чудеса (у А. они заменены повестями о бесноватых), писатель строит автобиографию в соответствии с той логикой изображения

60

событий, которую выбирает сам, не ориентируясь полностью на известные образцы. Вставные новеллы или лирические отступления, нарушающие последовательность повествования, забегание вперед или назад становятся устойчивым композиционным принципом.

Все отмеченные художественные особенности «Жития» служат формой выражения авторской идеи, соотнесены с раскрытием духовной эволюции автобиографического героя. В центре внимания — его судьба, его жизненный путь. Основной конфликт произведения — борьба Божеского и антихристова начал — сосредоточен в главной части «Жития», содержащей «летопись» странствий А.

Рассказ о странствиях героя предваряет экспозиция, краткая история детства А. Здесь символически намечается и общая тема повествования. В «сонном» видении «о трех кораблях» предсказывается сложный жизненный путь будущего поборника старой веры.

После описания тех несчастий, которые преследовали А. по вине бояр и «начальных» людей, следует стремительный переход к повествованию о противоборстве Никона и московских протопопов принадлежавших к кружку «ревнителей благочестия». Конфликт с Никоном, олицетворяющий, с точки зрения автора «Жития», силы зла, станет основным лейтмотивом произведения.

Центральная часть автобиографии посвящена «темничным» скитаниям и ссылке опального священника. Заключение А. в «палатке» Андроньева монастыря — первое испытание героя — эпизод необычайно важный в идейном отношении. Именно здесь определяется смысл духовного подвига А.: страдания для него — необходимое следствие борьбы, а небесная помощь убеждает в правильности сделанного выбора. Рассказ о столкновениях с Афанасием Пашковым становится главным эпизодом автобиографии....

17. БАРОК У РУСИЈИ , СИЛАБИЧКА ПОЕЗИЈА И ШКОЛСКА ДРАМА. СТВАРАЛАШТВО СИМЕОНА ПОЛОЦКОГ

Барок је стил (не епоха, попут ренесансе, барок нема идеолошких програма, већ стилских теорија) који влада у западној књижевности у 17. веку, особито у Шпанији и Италији. Назив је добио по шпанској или португалској речи barueco тј. barocco, што значи перла неправилног облика. Друга верзија је да добија назив који је у суштини погрдан према стилским паралелизмима. У сваком случају, термин је први пут применио на књижевност Хајнрих Велфлин у 19. веку, у литератури се указује на то да је пре Велфлина Ниче употребљавао овај термин говорећи о античкој уметности. Барок се повезује са контрареформацијом, радом језуита, то је време Тридентског сабора (16. века, настојање католичке цркве да унесе правила у друштвени и приватни живот), спаљивања Ђордана Бруна, првог папског индекса забрањених књига. Човек у бароку је обузет страхом од смрти, грешношћу,

61

пролазношћу, одбацује моћ разума, фасциниран је мистичним, тајанственим, песимистичан. То се у књижевности одражава мрачним темама, темама човекове пролазности, тежњом да се читалац зачуди, стилским паралелизмима, китњастим стилом, играма речима итд.

Одлике барока су сликовитост, живописност, дубина, превладавање мноштва (нпр. на барокним сликама има мноштво нејасних фигура), непостојаност (у свакој земљи има посебне одлике, у Русији је потпуно својеврстан), у неким земљама постоји напоредо са просветитељством; не можемо га назвати стилом читаве епохе.

Постоје и различити називи за барок у различитим земљама; маринизам (Италија), гонгоризам (Шпанија) – то су доминантне земље барока, у којима долази до реакције после реформације – контрареформације.

У литератури се указује на везу са језуитима који су били његови покровитељи (потчињени су папи). Крајем 15. и почетком 16. века у Италији се јавља инквизиција као вид обрачуна са јеретицима. Папе и кардинали су покровитељи барока. Барок се бори са ренесансним достигнућима. То је време језуитске цензуре када спаљују Ђордана Бруна и прогоне Галилеја.

У западном бароку до изражаја долази идеја о пропадљивости света, привиду земаљског живота; одбацује се животни оптимизам, вера у моћ разума; влада тајанственост, мистичност, ирационалност, мистицизам и аскетизам спојени са натурализмом и песимизмом, страх од смрти, ништавност свега, губи се вредност људске личности. Композиције су пуне фигура (и у скулптури и у сликарству), маса (гомила је у првом плану, а личност је њој потчињена. Срећемо необичне углове приказивања, сцене мучења су натуралистички дате, фигуре су често леђима окренуте према посматрачу, погнуте, висе наглавачке; поставке у којима људи рањавају и секу мачевима једни друге.

Нема никаквих идеолошких реакција, постоје само стилске теорије, тежња да се изазове чуђење и запрепашћење, форма се ослобађа од садржине. Веза барока са контрареформацијом не смета његовом продору у протестантску Холандију. (знамо да су Холанђани либерални )

Први теоретичари руског барока су Л.В.Пумпјански (први, налази одлике барока у руској књижевности краја 17. и почетка 18. века) и Игор Петрович Јерјомин (најпотпуније истраживао руски барок). У Русији је барок представљао само једну од књижевних појава с краја 17. века, никако стил целе епохе и њиме се баве само одређени аутори, пре свега духовни.. Стигао је преко Украјине и Белорусији. Био је првенствено везан за дворске песнике. Значајна разлика у односу на барок на Западу, било је то што у Русији није могло да дође до сукобљавања барока са ренесансом, јер ренесансе у Русији није било. Међутим, утиче на став према средњевековној уметности, надовезује се на њу прихватајући стил плетенија словес, њену поучност, а у исто време преузима неке функције ренесансе. Убрзава настанак нове руске књижевности: нове теме, жанрови, чак нови родови – поезија и драматургија, утиче на процес секуларизације књижевности. У Русији нема песимизма типичног за барок. Осим тога, он није јасно одељен од класицизма. Чешка научница Светла Матхаузерова сматра да постоје два руска барока: први, домаћи, руски барок, који настаје под друштвеним

62

притиском, деструктиван је, проблематизује старе средњовековне теме, и други, који је дошао под утицајем Пољака и Украјинаца, рационалистички, доноси школске поетике. Насупрот њој, Лихачов и Јерјомин виде само један барок, чије су одлике индивидуалност и демократизација књижевности (читалац и писац су из разних социјалних слојева), акоји није могао спонтано настати, јер није било ренесансе. Представници барока су Симеон Полоцки (први дворски песник, заслужан за поаву барока у руској књижевности) и Силвестар Медведев.То је дворска литература, а можемо рећи и школска, јер је постојала школска драма као жанр барокне књижевности. У Русији није било ренесансе. Њени замеци виде се једино у стилским променама у иконопису или плетенију словес. Лихачов за ренесансу везује чак и оне јеретичке побуне и појаве у руској књижевности и историји, па чак и исихазам (али тешко). За ренесансу се обично везује учење Варлама Калобријског која је Григорије Палама победио у богословском спору У русији је специфичан однос барока према читавој средњовековној традицији: барок који се јавља у Русији прихвата средњовековне традиције, прихвата плетеније словес, красноречивост, поучност средњовековне литературе. То је наставак ранијих тредиција. Оно што је специфично за барок у Русији јеесте да он преузима неке функције ренесансе које је она имала у западноевропским књижевностима. По Јерјомину барок је убрзао настанак нове књижевности у Русији и обогатио књижевност новим темама, сижеима и жанровима, увео је поезију и драматургију; то је помпезан стил, али истовремено званични, негује се на царском двору у највишим круговима; поезија се зближава са науком. Полоцки моралише у својој литератури (Рус, а да моралише... Иди... ), дидактичак је. Његови зборници, као на пример „Врт многоцветни“ су прави енциклопедијски приручници: теме су поређане азбучним редом, он жели да упозна читаоца са новим значењима и подацима, али ту нема дубине приказивања, осим ако је изражено кроз спољашње.У руском бароку реалност је доста реалније, него у средњовековној књижевности, човек се слика у свакодневици (као у повестима 17. века, мада је демократска литература дубља и значајнијс од барока: нарок служи секуларизацији књижевности). Постоје жанрови средњег века, као што су азбучне молитве, али су потпуно световни. Барок је у Русији веза између старе књижевности и класицизма. За разлику од западноевропског, у руском бароку постоји оптимизам, просветитељски карактер (наглашено код Полоцког, Истомина, Медведев). Тешко је јасно разграничити руски барок и класицизам, зато што је барок у Русији имао дворски карактер , што је одлика класицизма. Оно што је својствено руском бароку јесте и ослобађање руске личности, индивидуалност, секуларизација књижевности и посебно наглашено просветитељство, ширење тема, писац и читалац припадају различитим социјалним срединама.

СИМЕОН ПОЛОЦКИСилабички стих. У поезији се устаљује стих од 11 или 13 слогова, са цезуром у средини и парном женском римом. Ове одлике раног силабичког стиха настају у Пољској, где су биле условљене самим начином акцентуације који је био типичан

63

за пољски – да акценат иде на претпоследњи слог. Затим је силабички стих заживео у Украјини и онда у Русији. У Русију га је „пресадио“ Симеон Полоцки, кијевски монах, пореклом Белорус. Он је био ученик Кијево-Могиљанске академије, где се велика пажња посвећивала теорији стиха. Сам Полоцки (право презиме Петровски-Ситнијанович) писао је на украјинском, белоруском, пољском и латинском силабичке стихове од 13-14 слогова, са женском римом, али је 1664. дошао у Русију и почео да пише на руском. Предавао је у Заиконоспаској школи, будућој Славјано-грко-латинској академији и у то време се бавио писањем стихова, написао је по заповести и Жезло управљања, дело уперено против старовераца. С њим је, иначе, Авакум водио расправу. Био је и дворски песник и учитељ царске деце. Још док је био у Полоцку он је написао са другим монасима „Метре“ поводом доласка цара Алексеја Михајловича у Псков. А обревши се, дакле, у Москви, Симеон Полоцки је често писао стихове поводом различитих догађаја на двору, некада и сасвим тривијалних. Ти његови панегирици се одликују високопарним стилом, патетиком, коришћењем мотива античке митологије. Они су сви, заједно са две школске драме и великим бројем „декламација“ били обједињени нешто пред смрт Полоцког у један зборник који се звао Рифмологион. Осим тога, он је саставио још један зборник, Вертоград многоцветни, који је имао 1246 песама (укупно више од 30 хиљада стихова) на најразличитије теме, подељених на рубрике по темам и по азбучном реду. Зборник Рифмологион је пун ланегирика написаних у силабичкој версификацији. Ту се налази песма Орел Россијскиј. У њој на почетку постоје криптограми (обраћање шифрама), затим следи похвално слово у прози, па друго похвално слово у једанаестерцу, пону је питања, анафора, барокних хипербола, опкорачења (перенос), употреба назива митских бића. Обраћа се и аполону и његовим музама, пропраћа текст илустрацијама (после ових стихова нацртан је орао на сунцу), он их моли да му у стиху одговоре ко је так орао, музе одговарају у осмерцу, десетерцу, једанаестерцу, дванаестерцу, тринаестерцу, даје се слика знакова зодијака и објашњење сваког од њих (сваки знак је врлина коју царевић треба да стекне). После свега овога следе стихови у облику срца где аутор изражава своје жеље царској породици . У посебној строфи објашњава зашто ти стихови имају облик срца. У њој је разговор између Феба и Еха о врлинама Алексеја. Одговори су дати у форми еха. На крају даје акростих и 5 анаграма посвећених цару Алексеју, па се опет појављују музе које хвале цара. На крају је криптограм где је Симеон Полоцки шифровао своје име. (Полоцки је Сека Алексић руске поезије ) У овој збирци има најразличитијих жанрова дела. Он неке песме назива подобија, образи (са јери) и повести. То су обраде разних повести из преводнијх зборника повести. У оквиру ових чланака обрађује и неке псеудоисторијске сижее: о убиству краља, смрти еписопа кога су појели мишеви, даје стиховну обраду разних анегдота и изрека Александра Македонског. Цезара. Препевао је разне повести световног садржаја. Дидактичке повести, има и песама из светске историје, географије, зоологије и ембриологије. Објашњава филозофске и правне појмове. Доживљава себе као просветитеља и учитеља (Не, сетила сам се, Полоцки је Весна Вукелић Венди – кичерај, нарцизам и паметовање на једном месту ). Има и шаљивих песама са каламбурима, социјалне сатире. Жели да популаризује науку. Излагање је пуно алегорија и сложених поређења.

64

1680. године препевао је Псалтир („Рифмотворная Псалтирь“) видећи да је и у Русији и у Украјини била веома популарна пољска верзија стихованог Псалтира, коју нису разумели. У овом свом подухвату се ослањао на препев пољског писца Јана Кохановског. Ови препеви су певани и имају посебан жанр, који се зове канти (са јери) или псалти (са јери).Његовим утицајем се објашњава варирање у дужини слогова – углавном су тринаестерци, али има и четрнаестераца, дванаестераца и једанаестераца. Ова верзија Псалтира била је веома популарна, Ломоносов је, између осталог, помиње уз Аритметику Магницког и Граматику Смотрицког.

Написао је и две драме у стиховима : 1) Драма о Набуходоносору – прича о златном телету и 3 младића која нису сагорела у пећини (старозаветна прича), 2) „Комад о блудном сину“ – у стиху се излаже прича о блудном сину; блудни син се враћа оцу. Говори се о томе како је отац поделио имање на 2 дела: један син је остао са оцем, а други је отишао да би стекао себи славу, одлази из своје земље у туђину да научи нешто ново. То је био одраз стварности тог времена. Син ће убрзо да пропије то што је имао. Своју жељу да оде он објашњава да свако има вољу слободну. Неки мисле да је то одјек јавних догађаја, јер у литератури оише да је 60-их година 17. века син једног царевог љубимца, високог чиновника који се звао Нордин-Нашчокин побегао из Русије и на крају радио као свињар. У овом делу, које је у духу школске драме, он на крају даје поуку о томе како се треба понашати и слушати родитеље који морају бити милостиви и поучавати децу.

Школска драма. Школска драма настаје у немачким школама крајем 15. века и везана је за појачаним интересовањем тог времена за изучавање грчких и поготово римских класика. Ученици су, да би вежбали латински, учили и декламовали комаде римских комедиографа, поготову Теренција, ређе Плаута. По узору на ове драме немачки писци почињу да пишу на немачком језику (Рајхлин, Меланхтон, Фришлин итд.). И садржај се мења, школске драме постају оруђе педагогије и религиозне пропаганде у духу протестантизма у време барока. Школска драма била је посебно омиљена међу језуитима у 16. и 17. веку. У том каснијем периоду свог развоја имала и своје поетике, сиже је по правилу био библијски, касније историјски, била је пуна алегорије, митских ликова (Аполон, Дафне, Купидон, Венера), апстрактних појмова (небо, земља, пакао, мржња). У језуитским училиштима Беча и Париза биле су извођене овакве школске драме. Доживљава процват у 16. 17. па чак и 18. веку. Рано настају специјалне поетике које су приручници за писање школских драма. Састојала се од пролога, фабуле и епилога. Фабула је редовно била на латинском, а пролог и епилог и хорске песме на народном језику (као и интермедије – забавне сцене између чинова). Фабула се делила на највише 5 чинова који су се делили на сцене, којих није смело бити више од 9 у једном чину. Школску драму одликује и богата декорација, помпезност, раскош, митолошки детаљи, све са циљем да се привуче гледалац. Гледаоци су добијали кратке програме представе. Између чинова су се изводиле интермедије забавног карактера и на народном језику да би се гледаоци „одморили“ од тешког садржаја саме драме. Школску драму је у Русију увео Симеон Полоцки, он сам је написао две школске драме (Драма о Набукодоносору, златном телету и три младића која нису сагорела у пећи и О блудном сину).

65

Симеон Полоцки у ову драму уноси и неке новине. Он поздравља младићеву жељу и вољу да оде у туђину да би се прославио (мисли се на „комад о блудном сину“), И сам младић каже да многи одлазе и да се не кају. ПОлоцки упозорава на овакве случајеве – млади би одлазили у Европу, али не би стицали знања, већ би проћердавали сав новац.

18. КЊИЖЕВНИ РАД КАРИОНА ИСТОМИНА И СИЛВЕСТРА МЕДВЕДЕВА

Следбеници Симеона Полоцког били су његови ученици Силвестар Медведев и Карион Истомин.Силвестар Медведев је био присталица Софијине политике и после њеног пада је био погубљен по наредби Петра Великог. Радио је као писар у царевој канцеларији, а онда је отишао Симеону Полоцком да учи латински и грчки. Постао је монах у Курску, онда се вратио у Москву и добио место исправљача у царској штампарији. Погубљен је 1691. Он је доста заостајао за својим учитељем по снази свог талента, највише се заправо бавио преправљањем песама свог учитеља, одстрањивањем украјинизама и украјинских синтаксичких конструкција их њих. По поруџбини је написао Епитафион поводом смрти Симеона Полоцког, прва верзија му је била одбијена, а тек друга прихваћена. Био је ученик Симеона Полоцког тек када је дошао у Москву. Потицао је из Курска. Када је дошао у МОскву постао ј ечиновник у једном од уреда, државној установи Приказ тајних дел – то је канцеларија која је за своја рад одговарала лично цару Алексеју Михајловичу. Уред је имао Различите области деловања: вођење неких ислеђења, оснивање мануфактура. Био је послат на обучавање латинском језику и граматици у Спаски манастир у које је Силвестар живео. Тај манастир ће се касније звати Заиконоспаски, јер су се у њему продавале иконе. У том манастиру је била школа Симеона Полоцког, који је био латинске оријентације. Силвестар ће касније бити послат у дипломатску мисију у Западној Европи и после повратка из те мисије он ће, вероватно под утицајем Симеона Полоцког, постати монах у свом завичају. Опет долази у Москву код Симеона Полоцког и почиње да ради у државној штампарији „Печатниј двор“као редактор. Силвестар је много наде полагао у Софију Алексејевну (кћи Алексеја Михајловича из првог брака са женом из породиве Мирославски, а друга жена је била из породице Маришкин)Бадао се да ће она отворити високу школу и да ће он у њој предавати. Таква школа ће бити отворена у Заиконоспаском манастиру 1687. и зваће се Славјано-грко-латинскаја академија. То је прва световна висока школа у Русији. Силвестар је такође био латинске оријентације. У то време је вођен богословски спор између гркофила и латинофила око тога у ком се моменту на литургиији хлеб и вино претварају у крв и тело Исусово. Католички поглед је заступао Силвестар, а насупрот њему су били браћа Лихуди, Грци, који су имали своју школу.Силвестар се надао до крраја

66

живота да ће предавати у школи (Грци су победили) и изгубио је живот као присталица Софије 1691. године када му је одсечена глава. Оптуживан је за заверу као присталица Софије, јер је она покушала 1689 (када је Петар фактички почео да влада) да преузме поново власт. Као песник он не заостаке за Полоцким. Писао је панегирике – песме у којима се слави царска породица. Његови стихови су мало оригинални, а углавном компилације Полоцког.

Карион Истомин је био плоднији писац од Медведева. И он је радио у Државној штампарији, био је њен управник једно време. Писао је најразличитија дела: панегирике (читава књига поздравних песама Софији), молитве, акатисте, натписе на иконама, житија светаца, епитафе, богословске трактате, поуке о васпитању деце, уџбенике (Мали и Велики буквар за царевића Алексеја Петровича), књигу Полис која је нешто налик енциклопедији која се бави сваком од 12 тада признатих наука, написао је Домострој у стиху... Користио је стихове у педагошке и методичке сврхе (буквари које је написао били су у стиховима), и у томе ће имати следбенике (Фјодор Поликарпов, Леонтије Магницки).

Био је неутралан у спору (ни за Грке, ни за Латине). Кажу да је из Курска. Образовао се код Грка и преводио на грчким код Лихуда. Код Полоцког је проучавао писање поема. Претрпео је утицаје и школског барока, али и грчке утицаје. Пише панегирике силабичким стихом. Софији Алексејевној пише поезију у којој излаже молбу да отвори у Москви школу у којој ће се слободно предавати. Истиче значај просвећености. Поред молитава, епитафа, панегирика, преводних песама, писао је и читаве зборнике стихова. Један такав зборник био је и упућен 11-годишњем Петру. То је „Книга Разумленија“ где он саветује Петру какав владар треба да буде, као да сам Бог кроз његова уста говори и обећава да ће му дати мудрост коју треба да искористи у управљању земљом; треба да поштује свог брата савладара Ивана, како да суди, да управља своје поданике на прави пут – просветитељске идеје.

Сналазио се у версификацијским изазовима (техничка решења) Писао је леонинске стихове, који су се састојали од два полустиха који се римују у средини и на крају. За њега је карактеристична употреба стиха у уџбеницима. Написао је Мали и Велики буквар у стиху, где је користио стих у педагошке сврхе – на сваком слову биле су илустрације, а потом песма где се помињу илустрације.

У свом делу „Полис“ – град царства небеског – износи разна знања. То је протодеиктичко дело – увод у науку, у сва људска знања, као енциклопедија која описује 12 наука: граматику, синтаку, поетику, реторику; затим описује 4 годишња доба, 4 континента, црквене свете тајне и благдари Богу.

Написао је педагошко дело Домострој у стиху, где износи правила понашања: говори како млади треба да се понашају према старијима.

Симеон Полоцки је због своје учености после доласка у Русији био ангажован на писању полемичког дела против старовераца. Имао је велику библиотеку, обучавао је децу Алексеја Мохајловича, био је дворски учитељ и радио на школовању Петра, умро је 1680. Царска деца су од 5. године добијала учитеља и почињала да читају и пишу. Његов велики сарадник је био Теофан Прокопович. Био је први дворски песник, професионални писац. Био је потпуно веран силабичком стиху и доприносио да исти буде популаран у Русији. Иако је био

67

монах имао је своје коње. Био је благог карактера и није ступао конфликте. Управо у том манастиру где је он био, отвориће се прва висока школа у којој су се училе и друге науке осим богословља. Сваког дана је писао по пола свешчице које су сачуване у његовом рукопису.

Песме које смо радили: Монах (13-ерац, цезура после 7 слога, обавезна женска рима) и Пианство (поучна, има црквенословенизама).

Првих деценија 18. века силабички стих развијаће Петар Буслајев, Теофан Прокопович и посебно Антиох Кантемир.

68