NAPOMENA PREVODIOCA

Zbog nedostatka odgovarajucih recnika I zbog nepoznavanja ove usko strucne oblasti,prevodilac nije bio u mogucnosti da profesionalno I precizno prevede 2 poglavlje,koje se odnosi na snajpersko naoruzanje I opremu.kako se raadi o krajnje iscrpnim I usko strucnim terminima,ovo poglavlje se nije moglo prevesti bez konsultacija I pomoci experata za ovu oblast.U drugom poglavlju koje nosi naziv:”OPREMA”govori se o sledecem:

1.-Snajperske puskea) M21 – sistem snajperskog naoruzanjab) M24 – sistem snajperskog naoruzanja

2.- Snajperski nisania) Teleskop sa automatskim podesavanjemb) Teleskop “leupold M3

3.- Municijaa) Specijalno zrnob) Manevarska municija

4.- oprema za opticko osmatranjea) Teleskop za osmatranjeb) Dogledic) Nisan za nocno gadjanjed) Uredjaji za nocno osmatranje (AN,PVS-5)

5.-Oblacenje I dodatna opremaa) Maskiranjeb) Dodatna oprema

N.C.

- 1 -

PREDGOVOR

U ovom cirkularu opisana je doktrina za takticko koriscenje snajperista u pesadiji.Ovde se takodje nalaze I informacije potrebne za obuku I opremanje snajperista,kao I informacije o tome kako se planiraju njihovi zadaci I dejstva.cirkular je namjenjen da ga koriste komandanti,stabovi,instruktori I vojnici koji se nalaze u centrima za obuku,u skolama KoV-a I u jedinicama.

Publikacija se izdaje na predlog komande TRADOC.Predloge za izmene I poboljsanje ove publikacije dostavite na obrascu (predlog izmena za stampanje I prazni obrasci)I to na sledecu adresu:Komandant Skole KoV-a SAD , paznja:ATSH-IN-2B Fort bening,GA 31905-5595.

Ukoliko nije drugacije naznaceno,kad god se govori u muskom rodu,podrazumevaju se I zene I muskarci.

- 2 -

1.POGLAVLJE

UVOD

Svaki snajperista ima specijalne sposobnosti,obuku I opremu.njegov cilj je da iz puske vrlo precizno I tacno pogadja one neprijateljske ciljeve koje zbog udaljenosti,velicine,lokacije,pokretljivosti ili vidljivosti ne moze uspesno da gadja obican strelac iz puske.Za gadjanje iz snajpera potrebno je da osnovne pesadijske vestine budu podignute do visokog stepena savrsenstva.obuka snajperiste obuhvata sirok spektar raznolikih predmeta koji povecavaju njegovu vrednost u jacanju jedinice I istovremeno njemu obezbedjuju opstanak na bojistu.Vestina gadjanja iz snajpera zahteva da se uci I neprekidno uvezbavaju ove vestine sve dok se potpuno ne zavlada njima.Snajperista mora da bude maximalno obucen u vestini gadjanja iz puske na velikim rastojanjima,kao I u vestinama za snalazenje na terenu zato da bi se obezbedila maksimalna verovatnoca da ce njegovo angazovanje biti uspesno,I istovremeno na minimum sveo rizik da on bude otkriven.mora se postici savrsenstvo pre nego snajperista uzme ucesce u borbenim dejstvima.

- 3 -

1-1. ИСТОРИЈАТ

Термин «снајпериста” потекао је у 19 веку од Британских војника у Индији где је шљука била омиљена дивља птица за лов (snipe-шљuka. Шљука је мала и брза, и представља један од најтежих циљева. UspesanУспешан ловац на шљуке био је сјајан стрелац и врло добар у осталим ловачким вечтинама. Тако је реч снајпериста, почеч да се употребљава за све оне који су поседовали особине успешног ловца на шљуке. Током времена су усавршавањем наоружања,опреме и метода , вештина војних снајпериста прерасла је у уметност.

a) Primena odliчnih strelaca (snajperista) u ameriчkoj vojnoj istoriji seжe sve do Revolucionarnog rata. Za vreme ameriчkog graђanskog rata, general Hajram Berdan je zagovarao ovu veшtinu и pomogao je da se usavrшe metode koje koriste snajperisti.

b) U toku 1 svetskog rata britanska armija se suoчila sa vrhunskim nemaчkim strelcima opremљenim sa specijalnim puшkama и teleskopskim niшanima. Poчeo je da se primeњuje и populariшe termin snajperista. Nemaчki snajperisti primorali su britansku armiju da primeni iste metode и organizovan je kurs za snajperiste (prva шkola KoV-a za snajpersko gaђaњe, osmatraњe и izviђaњe) pod rukovodstvom majora Hesket Pricarda. Do kraja rata, britanci su bili u staњu da pobede nemce u њihovoj sopstvenoj igri.

c) Znaчaj и uloga gaђaњa иz snajpera je smaњena posle 1. svetskog rata izuzev u Sovjetskoj Rusiji. Rusija je 1930 god. poчela sa obukom и opremaњem snajperista. Poчetkom 2. svetskog rata oni su imali snajpersku taktiku vrlo pazљivo integrisanu u svoju borbenu doktrinu, tako da su њihovi snajperisti mogli da dejstvuju kao vrlo dobro izveжbani timovi. Svaki чovek je taчno znao kuda ide шta radi.

d) U toku 2. svetskog rata armija SAD je svoje najboљe strelce opremila Springfild puшkama tipa M1, M1C I M1903 kako bi vrшili snajperska dejstva. Рezultati и uspeh bili su razliчiti u zavisnosti od komandanta и od jedinice. primena snajperista imala je za posledicu da je naucena posebna lekcija-a to je da je snajper oruzje velikih mogucnosti—I da se neki tipican,(prosecan)strelac ne moze tek tako poslati na snajperski zadatak.Nije svaki vrstan strelac snajperista,ali je zato svaki snajperista odlican strelac.

e) Borbe u koreji u kojima su ucestvovale jedinice KoV-a I marinci SAD,su jos jednom pokazale da komandovanje nedovoljno ceni metode primene I mogucnosti snajperista.Americke jedinice,opremljene novom snajperskom puskom (MLD sa teleskopskim nisanom M84)su se retko oslanjale na snajperiste iako su se u nekim situacijama primenjivali za borbu protiv neprijeteljskih snajperista I za osmatranje.Preporuke koje su proistekle iz rezultata rata u koreji obuhvatale su sledece:potrebu da postoje centralizovane skole za snajperiste,fleksibilnu snajpersku organizaciju,primenu sposobnog osoblja,kao I potrebu da se obuce komandanti kako da ispravno koriste snajperske mogucnosti.Kao rezultat svega toga,Skola KoV-aSjedinjenih Americkih Drzava dobila je zadatak da organizuje skolu za snajperiste.Ovaj zadatak poceo je da se ostvaruje u saradnji sa jedinicom KoV-a za obuku najboljih strelaca SAD,u toku 1955 I 1956. god. Ovaj program je potvrdio vec nacene lekcije da:

- 4 -

(1) je najbolja aktivna zastita od neprijateljevih snajperista- dobro obucen snajperista

(2) obucen snajperista po svojim sposobnostima mora da prelazi prosecnog strelca

(3) snajperista mora da bude vrlo vest strelac opremljen specijalnim oruzjem

(4) snajperista mora da bude dobro obucen u borbenim vestinama vojnika pojedinca.

(5) Neorganizovana I nepotpuna obuka,kao I nedostatak doktrine,koce primenu snajperista.

(6) Obuka komandira I komandanata od vitalne je vaznosti da bi se obezbedila pravilna primena snajperista.

Ovaj program bio je kratkog veka jer u KoV-u nije postojalo pravilno razumevanje I ocena vrednosti snajperista.kada je u sluzbu kao formacijska bila uvedena puska ML4,nisu bile obavljene nikakve pripreme za uvodjenje snajperske puske ML.snajperista vise nije bio deo streljackog voda.program za obuku snajperista vise nije bio obavezan.

f. Sukob u vijetnamu oziveo je potrebu da se koriste snajperisti.Neprijateljske snage su u tom sukobu pokazale kolko moze da bude uspesna primena snajperskih metoda u razlicitim borbenim uslovima.Armija SAD je drzala kurseve za obuku snajperista na nivou divizije,I obucavala komandni kadar na svim nivoima o tome kako koristiti snajperiste.

g. U toku operacije “urgent fury” 1983.god. rejndzeri KoV-a SAD su koristili snajperiste u Grenadi.Eliminacija neprijatljskih minobacackih polozaja na razdaljini do 800 metara.Eliminacija vatre sa tih polozaja bila je od vitalnog znacaja za uspesno izvrsenje zadatka I ilustruje stalan znacaj angazovanja snajperiст

1-2. ЗАДАЦИ

Osnovni zadatak snajperiste u toku borbi jeste pruzanje podrske borbenim dejstvima na taj nacin sto precizno pogadja odabrane ciljeve na velikoj udaljenosti.na taj nacin snajperista nanosi gubitke (zrtve) neprijateljskim snagama,usporava kretanje neprijatelja,zastrasuje neprijateljske vojnike,smanjuje moral I doprinosi da se u neprijateljske operacije unese konfuzija.drugi zadat snajperiste je da priкупља и доставља обавештајне податке са бојишта.

А. Добро обуцен снајпериста,као и прецизност његовог наоружања и муниције сами по себи, представљају свестрано оружје које стоји на располагању пешадијском командном кадру. Значај снајперисте не мери се само и једноставно бројем жртава које нахноси непријатељу. Свест о постојању снајперисте уноси страх у непријатељске јединице и утиче на њихове одлуке и акције. Снајпериста појачава ватрену моћ јединице и обогаћује различита средства за уништење и узнемиравање непријатеља.без обзира да ли снајпериста припада некој јединици или јој је придружен, он тој јединици

- 5 -

обезбеђује додатну ватрену подршку. Улога снајперисте је јединствена у том смислу да он представља једино средство којим се јединица може супроставити појединачним (индивдуалним) циљевима ван домашаја формацијских пушака. Ова улога постаје још значајнија кад је циљ ушанчен или смештен међу цивилима, као и у току задатака гушења уличних немира (метежа).ватра из аутоматског оружја у оваквим ситуацијама може да се заврши рањавањем или погибијом оних који не учествују у борбама.

Б. Снајперисти се користе на свим нивоима борби. Ово обухвата конвенционална офанзива и дефанзива дејства у којима се тражи прецизна паљба на великим раздаљинама. Овде такође спадају борбене патроле, заседе, дејства против непријатељских снајпериста, истурени осматрачки елементи, војне операције на отвореном терену, као и дејства у одступању када снајперисти остају у склопу снага које одржабају контакт са непријатељем или као заштитница.У 5. поглављу детаљно се говори о методама за ангажовање снајпериста.

1-3. ОРГАНИЗАЦИЈА

Одељење снајпериста на нивоу лаке пешадијске дивизије састоји се од 6 извиђача на нивоу батаљона, а организовани су у три двочлана тима. У зависности од потреба, они могу да извршавају одвојене задатке. У механизованим пешадијским батаљонима, одељење снајпериста састоји се од два стрелца (једна екипа) који су смештени при штабу сваке стрељачке чете. Командант одређује задатке и који су приоритетни циљеви те екипе и може је придружити или ставити под борбену команду чете или вода. У неким специјализованим јединицама снајперисти мигу бити организовани у зависности од потреба борбене ситуације.

А. Контролу тимова снајпериста врши централизовани командни или официр задужен за ангажовање снајпериста (ОЗАС). Официр задужен за ангажовање снајпериста је одговоран за конаковање и руковођење снајперистима који припадају тој јединици. У лаким пешадијским јединицама, официр за ангажовање снајпериста биће командир извиђачког вода или подофицир у воду. У тешким или механизованим јединицама ОЗАС ће бити командир чете или начелник штаба јединице (заменик команданта).ОЗАС има следеће дужности и одговорности:

(1) Да даје савете команданту јединице о ангажовању снајпериста(2) Издаје наређења вођама тимова(3) Даје задатке и одређује начин ангажовања(4) Врши координацију између екипе снајперисте и команданта

јединице(5) Издаје задатке команданту јединице и вођама тимова(6) Узима извештаје од команданата јединица и вођа тимова(7) Спроводи обуку тимова

Б. вођа екипе снајпериста одговоран је за свакодневне активности екипе снајпериста. У његова задужења спада:

- 6 -

(1) преузимање одговорности официра задужехог за ангажовање снајпериста када је овај одсутан, у вези са свим што се односи на екипу.

(2) Обука екипе(3) Издавање неопходних наређења екипи(4) Припреме за извршење задатка(5) Контрола екипе у току изврчења задатка

Ц. Снајперисти раде и обучавају се у двочланим екипама. Основна дужност једног од њих јесте да буде снајпериста, док други служи као осматрач. Снајпериста је наоружан снајперским системом наоружања. Осматрач носи стандардну формацијску пушку чиме се тиму обезбеђује моћнија ватра за неутралисање непријатеља и заштита. Способност за ноћно ангажовање постиже се кад се екипа опреми уређајем за ноћно осматрање.

1-4. ИЗБОР ЉУДСТВА

Потребно је да се помно прате и бирају кандидати за снајперску обуку. Команданти треба пажљиво да прегледају лична документа такве особе како би се утврдило да ли подобно да буде снајпрериста. Због врло ригорозног програма обуке, као и због повећаног личног ризика у току борби, потребна је врло висока мотивација и способност да се науче и савладају многобројне вештине. Они који имају претензије да постану снајперисти, морају да имају одлична персонална документа (оцене).

А. При разматрњу могућих кандидата за снајперисте, потребно је узети у обзир следеће основне смернице:

(1) Вештина гађања:

Онај ко се обучава за снајперисту мора да буде одличан стрелац. Потрбно је да више од годину дана има оцену одличног стрелца. На добар снајперски потенцијал указују и успешно учествовање у стрељачким такмичењима која се одржавају сваке године као и активно учешће у лову.

- 7 -

(2) Физичка кондиција:

Снајпериста, често ангажован у дугим, продуженим дејствима са врло мало сна, воде или хране, мора да буде у изузетној физичкој кондицији. Добро здравље подразумева боље рефлексе, бољу контролу мишића, и већу моралну ћврстину и издржљивост. Сасвим поуздано као добре препоруке за снајперског кандидата се могу сматрати самопоуздање и контрола који настају као резултат спортског живота, особито бављење екипним спортом.

(3) Вид: Вид је основно оруђе снајперисте. Због тога снајпериста мора да има вид 20/20 или вид који може да се коригује на 20/20. Ипак, наочари могу да представљају недостатак ако се изгубе или буду оштећене. Слепило за боје такође се сматра недостатком код снајперисте због неспособности да уочи сакривене циљеве који се стапају са природном средином.

(4) Пушење:Снајпериста треба да је непушач. Дим или непригушени кашаљ пушача

могу да открију позицију снајперисте. Чак и ако снајпериста не пуши на задатку, уздржавање од пушења може да изазове нервозу и нетрпељивост чиме се смањује ефикасност.

(5) Ментално стање:Приликом избора кандидата за снајперисте, команданти треба да траже

оне карактерне особине које ће указати на то да кандидат посједује праве способности да би постао снајпериста. Командант треба да одлучи да ли ће кандидат да повуче обарач на правом мјесту и у правом тренутку. Неке од карактерних црта које треба тражити, су следеће: поузданост, предузимљивост (иницијативност), оданост, дисциплинованост и емотивна стабилност. Психолошка оцена кандидата може да буде од помоћи команданта у процесу одабирања.

(6) Интелигенција:Они који се обучавају морају да посједују висок степен ителигенције.

Дужност снајперисте захтјева широк дијапазон способности. Он мора да научи:- балистику- типове муниције и њихове особине- примену оптичких средстава- рад радио уређаја и поступке који се примјењују- осматрању и примену минобацачке и артиљеријске ватре- вјештину сналажења на терену- прикупљање и извјештавање војно-обавештајних података- препознавање непријатељских униформи и опреме.

У оним дејствима екипа снајпериста у којима је потребно продужено и самостално ангажовање, поред осталог, снајпериста мора да покаже ефикасну одлучност, самопоуздање, добро расуђивање и здрав разум. За то су потребне још две врло важне карактеристике, а то су: (1) Емоционална равнотежа (уравнотеженост)

- 8 -

Снајпериста мора да буде у стању да хладнокрвно и свесно (намерно) убија циљеве који можда не представљају непосртедну опасност по његов живот. Много је лакше убити у самоодбрани или бранећи неког другог, него што је убијање без неког очигледног повода. Снајпериста не сме да подлегне осећањима као што су забринутост жаљење (кајање). Они кандидати чија мотивисаност за обуку за снајперисту лежи у углавном у жељи да постигну престиж, можда неће бити у стуњу покажу хладнокрвну рационалност која је неопходна у послу снајперисте.

(2) Способност сналажења у природиСнајпериста мора добро да познаје и да се пријатно осећа у природи (на

отвореном). Велико искуство у животу у природи као и познавање природних појава помоћиче снајперисти у многим од његових задатака. Особе са оваким искуством врло често имаће велике потенцијале за посао снајперисте.

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ

ВЕШТИНА

ГАЂАЊА ИЗ СНАЈПЕРСКЕ ПУШКЕ

Вјештина гађања из снајпера је виши степен основне стрељачке вештине гађања из пушке и усредсређена је на технике и методе потребне за погађање циљева на повећаним раздаљинама. Да би могао успјешно да погађа циљеве на тим већим удаљеностима, снајпериста мора добро да усвоји основне вештине гађања из снајпера као и мноштво других области. Међу те друге вештине спада и способност да се одреди утицај временских услова на балистику; да прилагоди нишански угао и скретање зрна због ветра; да тгађа покретне циљеве; да мења и прилагођава оптички прибор; да познаје поступке за довођење на нормалну тачност гађања (у нулти положај), као и све остале вештине и способности снајперисте, тако је и вештина гађања из снајпера способност која не траје сама по себи и на њој се мора редовно радити и вежбати.

3.-1. ПРИМЕНА ОСНОВА СТРЕЉАШТВА

Снајпериста у потпуности мора да влада основама стрељаштва. Ту спада: 1. заузимање положаја за гађање2. нишањење3. контрола дисања4. контрола окидања.

На овим основама почивају и развијају се навике за коректно гађање које се онда инстиктивно примјењују. С времена на време сваки снајпериста, без обзира на искуство, мора да се подсети и обнови ове основе.

А. Заузимање положаја за гађање.Снајпериста треба да гађа из лежећег положаја. (Слика бр. 3-1). Само

онда кад није могуће да заузме лежећи став, снајпшериста ће гађати из неког другог, алтернативног положаја. У сваком положају снајпериста увек мора да

- 9 -

користи неку вештачку подлогу за своје оружје. То могу да буду џакови са песком, ранчеви, балвани или све оно што ће представљати стабилну платформу за пушку. Тиме се смањује померање пушке проузроковано у додиру са телом. За извршење снајперског задатка, први хитац мора (апсолутно мора) мора да буде прецизан. Постоји пет елемената који су битни приликом заузимања доброг положаја за гађање.

(1) Рука којом се не пуца. Руком којом не пуцате, подуприте кундак оружја. Снајпериста приљубљује руку на груди и на њу полаже врх кундака. Шаку ставља и стеже како би подигао кундак оружја или опушта песницу како би спустио кундак оружја. Најбољи метод да се то постигне јесте да се у руци којом се не пуца држи чарапа пуна песка и да се кундак оружја стави (положи) преко те чарапе. Овим се елиминише контакт теле са оружјем. Када жели да подигне кундак, снајпериста стеже чарапу а кад хоће да спусти кундак, попушта стисак на чарапи.

(2) Задњи крај кундака. Задњи крај кундака чврсто приљубите уз удубљење на рамену. На месту где кундак додирује тело, снајпериста испод заштитног одела може да подметне јастуче. Овим се смањује утицај пулса и дисања који се могу преносити на оружје.

(3) Рука којом се пуца. Руком којом пуцате, обухватите ужи део кундака. Користећи три задња прста на руци (од средњег до малог), благим притиском повуците у назад како би крај кундака чврсто легао у удубљење на рамену. Палац пребаците преко врха ужег дела кундака. Кажипрст ставите на окидач, водећи рачуна да недодирујете кундак оружја и да приликом окидања не померите пушку из њеног лежишта.

(4) Лактови. Нађите угодан положај у коме ће те имати најчвршћи ослонац.

(5) Избор вара на кундаку. За сваки погодак, снајпериста мора увек да намести образ на исто место на кундаку. Због промене положаја образа на кундаку, може доћи до раздешавања нишана што ће се одразити промашајима.

Б. Нишањење. Процес нишањења отпочните поравнањем пушке са метом и то након заузимања положаја за нишањење. Пушка би природно требало да буде усмерена у у одређену жељену тачку. Да би нишани остали на мети, не треба да постоји никаква затегнутост мишића нити додатни покрети. Како би проверио да је нишан природно одабран, снајпериста заузима угодан и стабилан положај за гађање. Затим ставља образ на кундак на тачно одређен вар на кундаку, улази у природну паузу дисања, одвраћа поглед са телескопског нишана померајући само очи, опушта се и дозвољава да пушка клизне у природну позицију нишањења, па онда поново гледа кроз телескопски нишан. Ако је кончаница у исправном пшоложају у односу на мету, природна позиција нишањења је исправна. Ако није, снајпериста мора да промени положај тела како би нишане усмерио на мету. Ако се користе мишићи да би се пушка довела у позицију нишањења, након окидања, мишићи ће се аутоматски опустити и пушка ће се сама од себе поставити у природну позицију за нишањење. Како ово кретање почиње непосредно пре пражњења оружја (испаљивања), пушка се креће у тренутку кад метак излази из уста цеви. Ово је узрок промашених

- 10 -

хитаца и то без неког видљивог разлога (трзај приликом окидања маскира ово кретање). Подесивши своје оруђе и тело да чине једну целину, провером и поновним подешавањем онако како је то исправно, снајпериста ће постићи праву природну позицију за нишањење. Пошто је заузета права позиција, снајпериста ће онда нанишанити на тачно одређено место на мети. Нишањење обухвата три области:

1. удаљеност ока2. подешавање нишана3. визирање.

(1) Удаљеност (одстојање) ока. Ово је раздаљина између ока којим се нишани и задњег нишана, или задњег краја нишанске цеви. Када се користе гвоздени нишани, ово одстојанје мора да буде исто приликом сваког хица и у свим положајима за гађање како би се избегло да се промени оно што снајпериста види кроз задњи нишан. Одстојање ће се, међутим, мењати од положаја за гађање до положаја за гађање и од снајперисте до снајперисте у зависности од дужине врата, угла под којим држе главу у односу на кундак, дубине удубљења у рамену, као и положаја за гађање, ког изводе то гађање. Ова раздаљина ( слика 3-2 ) се знатно строже контролише код телескопских нишана него код гвоздених нишана.

Слика 3-2. одстојање ока

Снајпериста не сме да дозволи повреду ока до које може доћи ако нишанска цев удари у обрве приликом трзања код окидања. Без обзира на то који нишанскки систем користи, он мора да држи главу што усправније и то тако да му око којим нишани будед непосредно иза задњег дела нишанског система. Овакав положај главе омогућава да се опусте мишићи који окружују око. Неисправан положај главе, примораће снајперисту да осматра врхом или крајичком ока што ће проузроковати затегнутост мишића. Затегнути мишићи могу да замагле поглед и да проузрокују напетост у оку. Напетост у оку може се избећи на тај начин што се неће дуже време гледати кроз гвоздени или телескопски нишан. Најбоље средство за перманентно одстојање ока јесте да при сваком хицу користите увек исто место вара на кундаку.

(2) Подешавање нишана. Код металних нишана, ово је однос између предњег и задњег нишана, онако како га види снајпериста (слика 3-3). Снајпериста центрира горњу ивицу мушице предњег нишана у хоризонталан, а задњи нишан у вертикалан положај. (Око ће најлакше да лоцира центар отвора,

- 11 -

што омогућава снајперисти да увек бира исти положај мушице). Код телескопских нишана, подешавање нишана је однос између укрштених нишанских нити (кончанице) и пуног видног поља онако како га види снајпериста. Глава снајперисте мора да буде у оном положају у коме ће пуно видно поље да испуни цев, без тамних сенки и полумесеца. Они би могли да буду узрок промашаја. Снајпериста центрира кончаницу у пуно видно поље, тако да вертикална нишанска нит иде од краја до краја (од врха до дна ) и да пушка не буде и искривљеном положају (нагнута). У овом случају снајперисти је најлакше да пронађе центар и тако увек држи кончаницу у истом положају.

Слика 3-3 подешавање нишана

(3) Возирање. Код металних нишана, ово је однбос између задњег отвора нишана, предње мушице и мете онако како то види снајпериста (слика 3-4). Снајпериста центрира горњу ивицу мушице у задњи отвор нишана. Затим ставља горњу ивицу мушице у центар највеће видљиве масе (део) мете (занемарите главу и користите центар торзоа). Код телескопских нишана, визирање је однос између кончанице и пуноиг видног поља и мете онако како то види снајпериста. Снајпериста центрира кончаницу у пуно видно поље. Затим кончаницу поставља у центар највеће видљиве масе мете (као код металних нишана). Снајперисти је најлакше да центрира најмасовнији део мете који окрућује намеравано место поготка, а све то заједно пружа максималну количину мете ако се погреши у процесу нишањења.

- 12 -

Слика 3-4. Визирање

(4) Грешка у процесу нишањења. Свакоме се понекад деси да погреши у поступку нишањења. Када је подешавање нишана и визирање савршено изведено (без обзира на нишански систем) и кад је све остало коректно урађено, метак ће погодити уз центар масе мете. Међутим, ако се погреши приликом подешавања нишана, метак ће погодити погрешно место у правцу те грешке. Таква грешка доводи до угаоног померања између линије нишањења и линије кретања метка. Ово померање је тим веће што је удаљеност већа. Колко ће метак промашити, зависи од величине грешке у подешавању нишана. Код блиских мета, грешка ће бити мала или занемарљива. Код удаљених мета, може доћи до значајних грешака или до потпуног промашаја ако је подешавање нишана било лоше или погрешно. Овакве грешке се дешавају обично неискусним снајперистима. Они нису сигурни како треба да изгледају, подешени нишани (нарочито телескопски нишани). Они мењају положај главе (и одстојање ока) код сваког новог хица, такође им се лако дешава да греше за време окидања.

(6) Грешка приликом визирања . Погрешно одабрана нишанска тачка, представља грешку у визирању. Због овакве грешке неће доћи до размимоилажења између линије нишањења и линије кретања метка. У овом случају, оружје је једноставно усмерено на погрешно место на мети. Пошто грешка не зависи од раздаљине, и блиски и удаљени циљеви (мете) биће погођени или промашени зависно од тога ђе се налазе, предњи нишан или кончаница у тренутку кад пушка окида. Сваки снајпериста суочен је са оваквом врстом грешке сваки пут кад пуца. И то зато што, без обзира на то колко је стабилан положај нза гађање, ће се оружје увек померати. Подупрта пушка ће се мање померати од оне која није подупрта, али ће се обе ипак померати у оквиру оног што се зове колебање. Снајпериста мора да подеси свој положај за гађање тако да на минимум сведе колебање и да центрира у мету. Ако су припреме добро изведене, снајпериста би требало да је у стању да пуца онда када је мушица предњег нишана или кончаница на мети и то на самој жељеној тачки погодка или врло близу ње. Удаљеност између ове тачке и мушице или кончанице у тренутку окидања представља грешку прииком визирања са којом се суочавају сви снајперисти.

(6) Доминантно око. Неке особе ће можда имати проблема у процесу нишањења због утицаја доминантног ока, ако то није око којим се нишани. Због тога ће снајпериста можда морати да пуца са друге стране оружја (десноруки стрелац пуцаће левом руком). Како би одредили које вам је око доминантно,

- 13 -

ставите кажипрст 6 до 8 инча испред очију. Затворите једно, затим друго око док се посматрате кажипрст, код једног ока ће вам се учинити да се прст покреће а код другог неће. Око код којег вам се чини да око мирује, то вам је доминантно око.

Ц. Увежбавање контроле дисања. Контрола дисања је веома битна у процесу нишањења. ако стрелац дише док нишани, зтбог подизања и спуштања грудног коша, пушка ће се померити. Због тога он мора да подеси нишане кад дише, а да заустави дисање како би до краја довео процес нишањења. Да би то могао да уради, најпре ће нормално да удахне и издахне и онда да заустави дисање у моменту кад наступи нормална пауза у дисању.

(1) Респираторни циклус траје 4 до 5 секунди. За удисање и издисање потребно је око 2 секунде. Тако између сваког респираторног циклуса постоји пауза од 2 до 3 секунде, без неких нарочитих напора или непријатних осећања, ова пауза се може продужити и до 10 секунди. Стрелац треба да пуца за време паузе док су му опуштени мишиући за дисање. Тиме ће избећи притисак на дијафрагму.

(3) Стрелац треба да заузме положај за гађање и да дише нормално све док не буде спреман за хитац. Многи стрелци удахну мало дубље, издахну ваздух и зауставе дисање како би опалили хитац. Ако све још увек није довољно спремно за окидање, стрелац ће почети нормално да дише, и онда да понови овај процес.

(4) За време респираторне паузе не би требало никада да се осећате нелагодно. Ако је пауза предуга, тело пати због недостатка кисеоника, и шаље вам сигнале да наставите са дисањем. Ови сигнали производе невољне покрете дијафрагме и утичу на способност снајперисте да се концентрише. Уопштено говорећи, период од 8 до 10 секунди је максимално безбедан период за трајање респираторне паузе. У току вишеструког гађања, брзог гађања, требало би дисати кратко и плитко између појединих хитаца, а не би требало заустављати дисање сво то време.пуцати би требало само за време кратке намерне респираторне паузе.

Д. Увежбавање контроле окидања. Контрола окидања је најважнија од свих основних стрељачих вештина. Она се дефинише као навођење пушке у тренутку када је нишанска слика у најбољем положају (визитање) и то тако да се том приликом пушка не помера. Притискање на окидач са друге стране, се дефинише као независно дејство кажипрста на окидач, равномерним полаганим појачавањем притиска уназад све док пушка не опали. Контрола окидања је последњи задатак који треба обавити пре него што пушка окине. Теже се примењује ако се користи телескопски нишан и ако положај за гађање постане мање стабилан.

(1) Правилна контрола окидања је када снајпериста положи прст којим окида што ниже на окидач и ослободи прво колено чиме постиже максималну

- 14 -

механичку погодност. Окидач окида оним делом прста којим окида и који му омогућава да једним потезом помери окидач право до самог краја. Да се покрет прста не би пренео на окидач, снајпериста би требало да види дневно светло између прста којим окида и кундака и то у тренутку кад повлачи окидач скроз до краја. Оружје се окида онда кад су предњи нишан или кончаница у оном положају који нам обезбеђује нај прецизнији погодак.

(2) Како се смањује стабилност позиције за гађање, тако расте и повећава се «колебање». А што је веће колебање оружја, то је теже окинути оружје а да на то не реагујете. До реаговања долази кад снајпериста:

(А) ПРЕДУХИТРИ трзај који настаје приликом окидања. Раме из кога се пуца, почне да се помера у напред непосредно пре но што метак изађе.

(б) Тргне окидач. Прст на окидачу покрене се у брзом, одсечном и грчевитом настојању да се хитац опали пре него што се мушица предњег нишана или кончаница могу склонити са жељене нишанске тачке.

(ц) Устукне. Читав горњи део тела.(или неки делови) претерано одреагује на очекивану буку или трзај. Ово се обично дешава због ненавикнутости на оружје и његовог недовољног познавања.

(д) Жели да избегне трзај цеви. Снајпериста настоји да избегне трзај или буку тако што се удаљи од оружја, зажмури на око којим се нишани и то непосредно пред окидање. Ово је, такође, последица недовољног знања о томе шта се дешава са оружјем у току пуцања.

(3) Најбоља контрола окидања постиже се заузимањем стабилног положаја, центрирањем мете и започињањем респираторног циклуса. Док издише последњи дах пре природне респираторне паузе, снајпериста проверава прст на окидачу. Код пушке М 21, снајпериста ће повући прво колено окидача док не осети притисак. Када мушица предњег нишана или кончаница буду на жељеној нишанској тачки и када почне природна пауза у дисању, он почиње са повлачењем окидача. У току респираторне паузе све више потеже окидач, све дотле док су мушица предњег нишана или кончаница на оном делу мете којим обезбеђује добаро пласиран погодак. Ако се мушица предњег нишана или кончаница помере са жељене тачке нишањења, а због прекинутог дисања се не осећа ни затегнутост ни притисак, снајпериста ће да прекине да повлачи окидач, сачекаће да се мушица предњег нишана или кончаница врате на жељену тачку и онда ће наставити да повлачи окидач. Ово сев зове контрола окидања. Акјо је померање превелико да се врати на првобитан положај или ако се снајпериста због паузе у дисању осећа непријатно (пауза предуго траје), снајпериста би кад год је то могуће требало полако да попусти притисак на окидачу да поново започне нови респираторни циклус.

- 15 -

3-2. БЕЗ ПРЕКИДА

Применом основних вештина повећавате шансе да вам погодак буде успешан. Међутим, постоје и додатне (споредне) вештине које, ако су добро увежбане, обезбеђују да први метак сасвим сигурно и више него сигурно- буде убитачан. Једна од њих је да непрекидате започете радње.

А. Ово је радња којом настављате да примјењујете све основне стрељачке вештине у тренутку док оружје окида као и непосредно након пуцња. «Без прекида» се састоји у следећем:

1- Да глава остане у у чврстом контакту са кундаком (са одређеним месту вару на кундаку).

2- Да прст све до самог краја остане на окидачу.3- Да се и даље гледа кроз отвор задњег нишана или кроз телескопку

цев.4- Да се потрудите да мишичи и даље буду опуштени.5- Да се избегне реаговање на трзај или на буку.6- Да се окидач ослободи (пусти) тек кад престане повратни трзај.

Б. Добром применом принципа «без прекида» постиже се да оружје окине на природан начин и да се природно изведе повратни трзај, те да спрега између снајперисте и његовог оружја на ова дејства одреагује као једна јединствена целина.

3-3 МОГУЋНОСТ ПРЕДВИЂАЊА ПОГОТКА

Могућност предвиђања поготка је способност да се предвиди место на коме ће метак ударити у мету. Собзиром да се живе мете увек покрену кад буду погођене, снајперисти ће бити тешко, ако не и немогуће, да својим телескопом лоцира мету након што метак буде испаљен. Ако снајпериста користи метални нишан, увидјеће да је ван његових могућности да окрије гдје ће хитац да му заврши. Снајпериста мора да буде у стању да тачно предвиди своје погодке. Правилном применом принципа «без прекида», снајпериста ће сам себи да помогне да боље предвиди погодак. Оделучујући фактор приликом предвиђања погодка јесте место кончанице или позиција у тренутку кад оружје окида. То место зове се коначна тачка центрирања.

А. Код металних нишана, коначна тача центрирања требело би да се налазиле у горњем врху мушице предњег нишана. Мушица је једини део који се помера у току везирања (у оквиру «колебања»). Центрирање на мушици помаже вам приликом предвиђања погодка, као и да откријете евентуалне погрешке у подешавању нишана или у визирању. Наравно, довођење у исту линију нишана и мете захтева од снајперисте да своју пажњу најпре усмери на мушицу иза ње опет на мету све дотле док не буде задовољан и уверен да је мушицу добро поравнао са метом. Ово померање указује на још два фактора која се односе на фокусирање ока. Око има способност да тренутно помери фокус са ближег објекта (мушице) на удаљенији објекат (мета). Межутим, око није у стању да фокусира тако да му се два објекта међусобно веома удаљена (опет се то

- 16 -

односи на мушицу и мету) истовремено нађу у самој жижи. Након дугогодишњег искуства, многи снајперисти открију да њихова коначна тачка центрирања није на мушици. Њихов фокус налази се негде између мушице и нишана. Овај избор зависи од многгих ствари, почев од личних склоности и изборе па све до слабог вида. Без обзира на све ово, савет је неискусним снајперистима да коначну тачку центрирања ипак користе мушицу.

Б. Код телескопских нишана, због њихових оптичких особина, лако је пронаћи коначну тачку центрирања. Ако је добро центриран, овај нишан требало би да вам у најситнијим појединостима прикаже као видно поље, тако и кончаница. Кончана тачка центрирања у том случају требало би да буде на мети. Приликом фокусирања мете, ако се глава нагло нагне са једне на другу страну, може се учинити да се кончаница помера преко лица мете, чак и ако су пушка и кончаница апсолутно непокретне. Ово кретање зове се паралакса. До паралаксе долази кад слика мете није правилно центрирана на фокалној равни кончаницие. Због тога ће се причинити да се слика мете и кончаница налазе на две посебне позиције на нишану што ће произвести ефекат (утисак) да се кончаница креће преко мете. Мала паралакса биће неизбежна код свих нишана из серије АРТ. Нишан М3А који се користи на М24 има такво подешавање жиже којим се може елиминисати паралакса на нишану. Снајпериста треба да подешава регулатор фокуса све дотле док слика мете не буде у истој фокалној равни са кончаницом. Да би утврдио да ли му се слика мете налази на идеалној позицији, снајпериста мора да помера главу мало у лево или у десно како би проверио да ли му се чини да се кончаница покреће. Ако се кончаница не помиче, онда је жижа тачно подешена и неће се појавити паралакса..

3-4. ДОВОЂЕЊЕ ПУШКЕ У НУЛТИ ПОЛОЖАЈ

Када хитац не погоди жељено место на мети, снајпериста мора да помера нишане како би хитац померио на то место. Довођење пушке на нулти положај је она елевација и оно скретање зрна због утицаја ветра који су потребни да се хитац или група хитаца пласира на одређено дато место, на датој раздаљини, по мирном дану без ветра. Искуство показује да је најбољи начин да се пушка доведе у нулти положај да се гађа из жељене позиције за гађање, на жељеном размаку и у жељеном ритму (брзина гађања; режим ветра).

А. У зависности од ситуације, од снајперисте се може тражити да постигне ефикасан хитац на раздаљинама до 900м. Због овога је потребно да снајпериста доведе своју пушку на нулти положај за готово све раздаљине на којима ће морати да гађа. Када користи нишане из серије АРТ, снајпериста ће довести пушу у нулти положај за раздаљину од 300м. и проверити овај нулти положај за мете на већој удаљености. Кад користе нишане типа М3А, довођење на нулти положај извести на 100м., а потом ће проверити нулти положај за мете на већој удаљености. Његов успех почива на на принципу: једно зрно-један убијен циљ. Из врло очигледних разлога, он можда неће имати прилику да опали други хитац. Због тога подешавање његове пушке на нулти положај мора да буде толико прецизно, да буде сасвим сигуран да ће поуздано да убије ако примени основне вештине.

- 17 -

Б. Poшто је једном довео пушку у нулти положај, снајпериста не може очекивати да ћер тај положај остати апсолутно константан. С времена на време, он мора да преконтролише нулти положај, нпр. после расклапања снајперске пушке ради одржавања и чишћења, кад промени партију муниције, због промене висине или зато што је дошло до знатне промене временских прилика. Ове измене нултог положаја, као и узроке због којих је до њих дошло, снајпериста треба да унесе (забележи) у своју радну бележницу (видети додатакц). Она особа која ће да користи пушку, мора и да је доведе у нулти положај. Због индивидуалних карактеристика као што су: коришћење одређеног вара на кундаку, одстојање ока положај за гађање и контрола окидања, сваки ће снајпериста на истој пушци имати различит нулти положај, или ће га сам мењати од једног положаја за гађање до другог. Врло је важно да снајпериста зна нулти положај првог зрна, нарочито на већим дометима. Код неких пушака се може десити да прво зрно не буде груписано са главнином (да прво зрно не буде пласирано са главном групом). Бележећи у писменој форми ове податке у дужем временском периоду, снајпериста ће знати како ће се његова пушка понашати кад је цев хладна и чиста, а како кад је хладна и запрљана.Већа је вероватноћа да ће до измена доћи кад је цев хладна и ћиста, нарочито ако цев није апсолутно сува.

3-5. УТИЦАЈ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА

Утицај временских прилика је први узрок погрешних хитаца код високо обучених снајпериста. Ветар, фатаморгана, светлост, температура и влажност утичу на метак, на снајперисту или на обоје. Неки су утицаји занемарљиви; межутим гађање из снајперске пушке се веома често изводи у екстремним временским условима; због тога треба узети у обзир све те утицаје.

А. Ветар представља највећи проблем за снајперисту. Утицај ветра на метак повећава се са дометом (раздаљином); пре свега због успоравања метка које у овом случају прати и дуже време летења. Зато ветар има већи утицај на зрно са порастом раздаљине. Последица овога је губитак стабилности. Ветар такође у знатној мери утиче и на самог снајперисту. Што је јачи ветар, то је теже држати пушку у стабилном положају. Ово се делимично може ублажити обуком, условљавањем и ако се користе положаји за гађање са ослонцом. (Видети додатак Е, таблицу за конверзију брзине ветра).

Б. Пре подешавања нишана којим ће компезовати утицај ветра, снајпериста треба да одреди правац и брзину кретања ветра. Да би ово постигао, може користити разне индикаторе. То су: заставице за означавање домета, дим, дрвеће, трава, киша и чуло додира. Међутим, најбољи метод за одређивање смера и брзине кретања ветра јесте читање (тумачење) фатаморгана (видети одломак 3-5 е). У већини случајева релетивно је лако одредити правац у ком дува ветар једноставним посматрањем индикатора.

1. У току обуке, као стандардни метод за одређивање брзине ветра користи се заставица за одређивање домета. (Слика 3-5) снајпериста одређује угао између заставице и мотке, изражава угао у степенима и онда тај број дели са константом 4. Добијени број

- 18 -

представља приближну брзину ветра измежену у миљама на сат.

2. Ако на видику нема ни једне заставице, снајпериста ће у висини рамена да држи парче папира, влат траве, конац или неки други лак материјал и онда ће да испусти тај предмет. Руком упире право на место на које је пао тај предмет и дели угао који сад постоји између његовог тела и руке константним бројем 4. На овај начин добиће приближну брзину ветра изражену у умиљама на сат.

3. Ако ни један од ових метода не може да се примени из неког разлога, за одређивање брзине ветра биће коришћене следеће информације. Ветар који дува брзином мањом од 3 миље на сат једва да може да се осети, али утврдићете помоћу струјања (лелујања) дима. Ветар брзине између 3 и 5 миља на сат тек ћете једва осетити на свом лицу. Ветар чија је брзина између 5 и 8 миља на сат ће непрекидно да покреће лишће на дрвећу (лишће ће да трепери), а ветар чија је брзина између 12 и 15 миља на сат ће да разњише мало дрвеће.

Ц. Пошто снајпериста мора да зна у коликој ће мери ветар да утиче на путању зрна, мора да буде у стању да класификује (препозна) ветар. Најбољи начин да то уради јесте да се користи метод сата. (Слика 3-6) На тај начин, снајпериста је у центру сата, мета на 12 сати а ветар се означава са три вредности: пун ветар, пола ветра и без ветра. Пуна снага ветра значи да ће ветар у потпуности утицати на лет зрна. Ови ветрови налазе се на 3 сата и 9 сати. Пола снаге (вредности) ветра значи да ветар дува истом брзином али са 1, 2, 4, 5, 7, 8, 10 и 11 сати, а скренуће метак за само пола вредности пуне снаге ветра. Без ветра значи да ветар стиже са 6 или 12 сати и да ће врло мало и ни мало утицати на лет зрна.

- 19 -

Д. Одредивши смер и брзину ветра, снајпериста треба да коригује утицај ветра на зрно на бази следеће формуле:

((Д : 100) х В) : константомброј минута угла за пуну снагу ветра на снајперској пушци.

У овој формули, Д представља домет изражен у стотинама метара, а В брзина ветра изражена у миљама на сат. За пола снаге ветра, поделите добијену вредност са 2. Константа за бојеви метак М118 специјал јесте 20. Ова константа можда неће бити тачна ако се користи друга муниција. Измене у тежини и брзини метка утичу на тактичко-техничке карактеристике.

Е. Фатаморгана се виђа на врућим данима и представља рефлексију топлоте кроз слојеве ваздуха на различитим температурама и густинама (Слика 3-7). Ако се користи телескопска фатаморгана може да се види све дотле док постоји разлика у температури земље и ваздуха. Тачно читање (тумачење) фатаморгане омогућиће снајперисти да са високим степеном тачности процени ветар и направи корекцију путање зрна због утицаја ветра.

Ф. Ако посматрање кроз телескоп, чиниће вам се да се фатаморгана креће истом брзином којом се креће стварни ветар, изузев у оним случајевима кад ветар дува директно у телескоп или право од њега. Онда се чини да фатаморгана креће право у вис, без бочног померања. Ова појава позната је под називом «врела фатаморгана». У начелу, промене у брзини ветра-све до оптике 12 миља на сат-могу се лако и одмах одредити посматрањем фатаморгане. При већим брзинама ветра од ове, фатаморгана се креће пребрзо да би се могле запазити мање, ситније промене.

- 20 -

Г. Температура утиче на елевацију цеви потребну да би се погодио центар мете. (Слика 3-8) Ово је тако зато што се брзина на устима цеви повећава за отприлике 50 стопа у у секунди ако температура порасте за 20 степени Фаранхајта. Без обзира на домет, снајпериста мора да мења угао елевације и то по један минут за сваких 20 степени разлике у температури. Ако температура пада, повећава угао елевације; ако температура расте, смањује угао елевације.

Х. Светлост може и не мора да утиче на нишањење; она различито дјелује на различите људе. Утицај светлости је већи ако се гађа преко металног нишана. Утицај на телескопске нишане биће занемарљив, ако га уопште и буде. Опште правило за снајперисте јесте да гађају високо кад је дан обичан и тмуран, а ниско кад је дан јасан и светао (сунчан). Снажан утицај светлосних услова са леве или десне стране може по хоризонталној линији да утиче за један хитац или на групу хитаца.

- 21 -

И. Да би се схватио утицај влаге на погопдак, треба знати да је вездух гушћи што је већа влажност. Због тога ваздух пружа већи отпор лету метка. Тај отпор успорава метак и зато снајпериста, да би то надокнадио, треба да повећа елевације цеви. Утицај влаге није тако велики на малим дометима као што је случај на великим раздаљинама. И ако ће искуство снајперисте и резултати пажљивог проучавања појединачних и групних хитаца у различитим условима влажности, бити онај фактор којхи ће одредити утицај влаге на довођење оружја у нулти положај.

Ј. Не узевши све утицаје временских прилика, неки снајперисти прецењују само неке одређене утицаје. Због овога ће повремено доћи до лоших хитаца. Као што је раније поменуто, снајпериста обично једно одређено време гађају у просечним, уобичајеним условима. На основу тога они доводе своје пушке у нулти положај и (ако се изузму повремени слабије пласирани појединачни погоци или групе погодака) при томе немају неких већих проблема изузев са ветром. Међутим, снајпериста може да отпутује на неко друго место са кога ће да гађа и да тад увиди да је потребно да промени нулти положај. Пажљиво проучавање временских прилика указаће на то да су измене потребне. Правилно бележење (документација) и изучавање засновано на искуству су од свеопштег значаја када се ради о утврђивању утицаја различитих временских прилика. Једна од ствари у које је изгледа најтеже убедити снајперисту јесте то да је заиста потребно да измени нулти положај. Ако је измена потребна, она се односи на све домете.

3-6. ИСПАЉИВАЊЕ САМО ЈЕДНОГ ЗРНА

Пошто је снајпериста обучен у основним вештинама, његова основна брига биће, како би му хитац био квалитетан, да се потруди и уме да примени стечено знање у току задатка на који је послан. Веома ефикасан начин да се то постигне јесте да се тим снајпериста да као једна јединствена целина испали само један метак. Испаљивање само једног хица захтева примену опреме, избор позиције за гађање, откривање мете и потребно подешавање нишањења како би се погодила мета.

А. Пре него што напусти рејон у коме се обављају припреме, снајпериста треба да провери да ли су му опрема и систем оружја које ће да користи спремни за употребу. Оружје треба да је прописно маскирано, доведено на нулти положај сходно муницији коју ће да користи за задатак, те да је цев оружја чиста и сува. Осматрач ће да прегледа двогледе и телескопски нишан како би се уверио да су оптички делови и да се неће замаглити у току извођења задатка.

Б. Снајперски тим пажљиво бира позицију за гађање водећи при том рачуна да буде деовољно простора како би снајпериста и осматрач заузели добре позиције за гађање и осматрање, те да им буде чист (слободан) сектор

- 22 -

гађања. Снајпериста треба да заиузме позицију са добрим ослонцем што ће му омогућити да у рејону у коме се налази мета пуца у било ком правцу. Пошто заузме позицију, снајперски тим ће претражити рејон док се припрема да ради брзог одређивања домета употреби таблицу домета.

Ц. Кад открије мету, тим одређује колика је раздаљина до мете и снајпериста подешава елевацију према потреби. Осматрач одређује правац ветзра и његову брзину и указује снајперисти на потребну корекцију сходно ветру који дува. Примењујући основне принципе стрељачке вештине, снајпериста испаљује један метак. За то време осматрач осматра мету и траг зрна и одређује прецизно где је зрно пласирано, истовремено се спремајући да снајперисти да информације о евентуалној корекцији, јер му је то потребно.

3-7. ПРЕНОШЕЊЕ НИШАНСКЕ ТАЧКЕ ЗБОГ ЕЛЕВАЦИЈЕ ИЛИ ВЕТРА

Овај метод примењује се само онда кад снајпериста нема довољно времена да изврши измене за подешавања нишана. Кад се преноси нишанска тачка, снајпериста ће ретко кад успети да буде апсолутно прецизан јер због мање грешке у одређивању домета или недовољно прецизно одређене нишанске тачке, може да се деси да метак не погоди у тачно и прецизно жељену тачку. Ако има снајперски телескоп, снајпериста ће да пренесе нишанску тачку само онда ако се на различитим удаљеностима појави неколико различитих мета, а време му не дозвољава да подешава телескоп за сваку мету појединачно.

А. Нiшанска тачка се преноси када се мета налази на раздаљинама које се разликују од домета који је у том тренутку подешена пушка. Када се нишани директно у циљ који се налази на великој раздаљини од подешеног домета, зрно ће да удари испод нишанске тачке. Ако је снајпериста свестан овога и зна све о путањи и паду зрна, он ће бити у стању да погоди мету које се налазе на раздаљинама које се разликују од домета на које је пушка била подешена. На пример, пушка је подешена за мету удаљену до 500 метара (500 метара и мање), а појави се друга мета на раздаљини од 600 метара. Нишанску тачку треба пренети (померити) за 25 инча, односно, снајпериста треба да пренесе нишанску тачку 25 инча изнад вертикалног дела видљиве масе мете да би погодио у најмасовнији део те мете.Када би се на раздаљини од 400 метара појавила друга мета, снајпериста би требало да нишани 15 инча испод централног дела масе те мете да би погодио у центар масе.Ако се користи нишан типа М3А, вертикални подеоци који означавају хиљадите делове на кончаници телескопа,могу се користити као нишанске тачке када се због елевације преноси нишанска тачка. На пример, снајпериста треба да погоди мету на 500 метара, а нишан му је подешен на 400 метара. Он ће тада први подеок (тачку) којом се обележавају хиљадити делови да постави 5 инча испод вертикалне линије на централној маси мете.Овим снајпериста постиже преношење нишанске тачке за 15 инча на домету од 500 метара .

- 23 -

Б. Снајпериста може на следеће начине да примени преношење нишанске тачке како би извршио потребне корекције због утицаја ветра;

(1) Када користи хоризонталне ознаке удаљености на телескопском нишану типа АРТ и његову кончаницу да би одредио колика је раздаљина за преношење мете, снајпериста мора да има на уму да најпре треба да одреди удаљеност мете. Затим хоризонталну линију кончанице дели најмање делове према ознакама удаљености (60 инча) како би одредио прецизну удаљеност за преношење нишанске тачке.Ову референтну тачку такође може да користи као нишанску тачку или тачку за нишањење.Када користи нишан типа М3А за преношење нишанске тачке , снајпериста користи хоризонталне подеоке на кончаници. На пример, ако снајпериста има мету на 500 метара за коју је потребно преношење нишанске тачке од 10 инча, онда ће снајпериста централни део масе мете да стави негде на пола пута између првог подеока за означавање хиљадитих делова и крста кончића. (1-2 мил.)

(2) Приликом преношења нишанске тачке снајпериста нишани у ветар. Ако му дува ветар са десне стране,тачка нишањења јњ на десној страни.Ако је ватар са леве стране, онда му је у лево.

(3) Стална пракса у процени ветра може да омогући снајперисти да тачно подешава нишан и нишанску тачку. Ако снајпериста промаши мету, а уочи тачно где је зрно ударило, снајпериста ће да упамти колика је бочна (латерална удаљеност погрешног хица и поново ће да окине тако што ће на тој истој удаљености пренети нишанску тачку, али у супротном правцу.

3-8 ГАЂАЊЕ ПОКРЕТНИХ ЦИЉЕВА

Када гађа у мету у покрету, снајпериста мора – поред тог што ће да одреди удаљеност мете и како ће ветар утицати на метак-да узме у обзир и бочну брзину мете, време летења зрна, и да тачно одреди вредност претицања како би надокнадио и једно и друго. Ове додатне промењиве отежавају му посао и повећавају шансе да промаши. Због свега тога, снајпериста ће пуцати у мете у покрету само онда када му је то једина могућност (када нема избора).

А. Претицање. Ако гађа у мету у покрету, снајпериста мора да намести крст кончића у односу на кретање мете, односно испред ње, зове се претицање. За одређивање претицања важна су 4 фактора;

(1) Брзина мете, што се мета креће брже, то ће да пређе већу раздаљину док траје лет зрна. Према томе, како расте брзина којом се креће мета, тако ће да расте и претицање

. (2) Угао кретања. Мета која се креће под правим углом у односу на путању зрна, за време док траје лет зрна прећи ће већу бочну раздаљину од мете која се креће под углом у правцу или од путање зрна. Према томе, бочно кретање мете која се креће под углом од 45 степени биће мање од мете која се

- 24 -

креће под углом од 90 степени. Претицање се мора повећавати са повећавањем бочног кретања мете.

(3) Удањеност мете. Што је мета удаљенија то ће метак дуже да путује до ње. Сходно томе, претицање се повећава како расте удаљеност мете од снајперисте.

(4) Утицај ветра. Снајпериста мора да одреди на који начин ће ветар да утиче на путању метка. Ако ветар дува у супротном правцу од кретања мете, биће потребно веће претицање него ако ветар дува у истом правцу у ком се креће и мета.

Б. Праћење мете (циља). Да би био у стању да прати мету, снајпериста мора да постави нишанску тачку, испред кретања мете, и да је сачува у тренутку док окида оружје. За то је потребно да се мења положај и тела и мете док се прати мета и кад се окида.

Ц. Постављање замке. Постављање замке или клопке је омљена техника снајпериста кад гађају мету у покрету. У том случају снајпериста поставља нишанску тачку испред мете, а окида истог трена кад се мета појави у тој тачки. Применом ове технике тело и оружје снајперисте остају непомични у заузетом положају. Кроз праксу снајперисти могу да стекну вештину да тачно одреде претицање и нишанску тачку користећи ознаке удаљености по хоризонталној линији на телескопима типа АРТ и подеоке за означавање хиљадитих делова на нишанима типа М3А.

Д. Како избећи грешке. Често се греши када се гађају мете у покрету јер је снајперисата под већим притиском него када гађа непокретну мету. Он мора да има на уму више ствари, као нпр.да остане миран и непокретан, да тачно одабере нишанску тачку, да води рачуна о брзини кретања мете, као и о томе колко је мета удаљена. Снајпериста ће бити то бољи што има више вежбе (искуства) у гађању мете у покрету. Неке опште, заједничке грешке су:

(1) Код снајперисте се јавља тенденција да уместо нишанске тачке, посматра мету. Он се мора натерати да прати тачку претицања.

(2) У тренутку окидања снајпериста може да се тргне или да трепне зато што мисли да баш тог трена мора да окине. Ово се може избећи вежбањем на полигону са покретним метама.

(3) Снајпериста може да жури и при том заборави да изврши корекцију према ветру. За мете у покрету мора се, исто као за непокретне мете, узети у обзир и израчунати корекција због ветра. Уколко пропусти да то учини, снајпериста ће промашити мету кад је потребно претицање.

Е. Како одредити претицање. Пошто је одредио колко ће претицање бити потребно, снајпериста би требало да се послужи скалом на којој су означени хиљадити делови на нишану како би успешно пренео нишанску тачку. Када се ради о претицању, скала на којој су означени хиљадити делови може у миослима да се подели на подеоке од ¼ мил. Одабрана тачка на скали са хињадитим деловима тад за снајперисту постаје тачка на коју се усредсређује,

- 25 -

на исти начин на који му служи крст кончица код циља у непокретну мету. Снајпериста се усредсређује на тачки претицања и окида оруђе кад му се мета нађе у тој тачки. За одређивање претицања код мета у покрету користе се следеће формуле:

ВРЕМЕ ЛЕТА ЗРНА х БРЗИНА МЕТЕ = ПРЕТИЦАЊЕ

Време лета зрна = време лета зрна изражено у секундама.

Брзина мете = брзина којом се креће мета изражена у стопама у секунди.

Претицање = Удаљеност испред одређеног кретања на коју мора да се подеси нишанска тачка, изражена у стопама.

Просечна брзина човека кад:Полако патролира = 1 стопа у секунди; 0,8 миља на сат

Брзо патролира = 2 стопе у секунди; 1,3 миље на сат

Полако хода = 4 стопе у секунди; 2,5 миља на сат

Брзо хода = 6 стопа у секунди; 3,7 миља на сат

За претварање претицање из стопа у метре:

ПРЕТИЦАЊЕ ИЗРАЖЕНО У СТОПАМА х 0,3048 = МЕТРИ

За претварање претицања из метара у хиљадите делове:

(Претицање у метрима х 1000) : Раздаљином до мете = Претиц. У хиљад.

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ

ТАКТИЧКЕ РАДЊЕ

Основни задатак снајперисте је да смањи број одабраних непријатељских циљева применом прецизне паљбе на великим удаљеностима. Колико успјешно он изводи своје задатке зависи од његовог знања, разумевања, као и примене

- 26 -

различитих борбених радњи које му омогућавају да се креће, крије, осматра и открива своје циљеве. У овом поглављу говори се о тактичким радњама и вештинама које снајпериста мора да савлада пре но што буде ангажован као део подршке борбеним дејствима. Од примене ових вештина зависиће опстанак снајперисте на борбеном пољу.

4-1. МАСКИРАЊЕ

Маскирање је једно од основних оруђа ратовања. Оно може да представља разлику између успешно и неуспешно обављеног задатка. За снајперисту, оно може да значи живот или смрт. Мере маскирања су веома значајне јер снајпериста не сме да дозволи да буде откривен у било ком тренутку док се креће сам, као део неке друге јединице или док дејствује са своје борбене позиције. Обука о стрељачкој вештини учи га како да погоди циљ, а знање из маскирања га учи како да он сам не постане мета. Стиктно вођење рачуна о основама маскирања је знак по коме ће те препознати добро обученог снајперисту. (Видети приручник ФМ 5-20 за даље информације).

А. Да би био успјешан у маскирању, снајпериста мора најприје да зна који су индикатори мете (по којим знацима се може уочити мета, прим. прев). Индикатори циља (мете) јесу ствари све оно што особа да уради или не уради, а што као последица има откривање исте особе. Снајпериста мора да познајке и значај индикатора циља не само зато да би се непримећено кретао, већ и зато да би био у стању да открије покрете непријатеља. Индикатори циља могу да буду: звук, покрет, неодговарајуће маскирање, нарушавање уобичајеног живота у природи и мириси.

(1) Звук: - Најупадљивији у часовима таме (мрака).- Проузрокује га покрет, звецкање опреме или причање.- Ситни звукови могу се одбацити као природни, али говор не.

(2) Покрет :- Најуочљивији у часовима дневне светлости.- Покрет привлачи људско око.- Брзи и нагли пшокрети (трзаји) биће брже откривени од лаганих

покрета.

(3) Неодговарајуће маскирање:

- Одсјај.- Обрис (контура).- Контраст са позадином (амбијентом).

(4) Нарушавање уобичајеног живота у природи: - Птице које изненада одлећу.- Изненадни престанак звукова које производе животиње.- Узнемиреност животиња.

(5) Мириси:

- 27 -

- Кување.- Пушење.- Сапун, лосион- Инсктициди.

Б. Постоје три основна метода маскирања која сњнајпериста може да примени како би маскирао себе и свој положај. Снајпериста може само да примени само један од тих метода или да комбинује сва три како би извршио поверени задатак. Та три метода су:

(1) Коришћење средстава из природе. За природно маскирање користе се вегетација и материјали који се нормално налазе у датом амбијенту (средини). Снајпериста би увек требало да прикрије своју појаву користећи се природним маскирањем.

(2) Коришћење вештачких средстава. Вештачко маскирање је коришћење свих аоних материјала и супстанци које се производе у сврху бојења или покривања нечега што треба да се прикрије.

На пример:

(а) Стикови за маскирање и боја за лице. Стикови за маскирање или боја за лице користе се да би се покрили сви изложени делови коже, као што је лице, руке и стражњи део врата. Оне делове лица који су у сенци треба осветлити, а средње (светле) делове треба затамнити. Снајпериста може да користи три типа шаре за маскирање. То су:

- Линије- користе се у густо шумовитим пределима где је слаба (ретка) вегетација са лишћем.

- Мрље- користе се кад у датом пределу има много вегетације богате лишћем.

- Комбиновано- користи се приликом кретања кроз променљив предео и терен. То је обично најбоља шара за све амбијенте.

(б) Маскирна униформа прилагођена амбијенту («Гили сјут»). Термин «Гили сјут» настао је у Шкоцкој почетком 19 века. Шкоцки ловочувари правили су специјална маскирна одела како би хватали ловокрадице. Данас је «Гили сјут» специјално направљена маскирна униформа покривена неправилно распоређеним додацима или мрежом. (Слика 4-1). «Гили сјут» могу се правити или од униформи које носе јединице за дезактивизацију неексплодираних бомби или од униформи сличних једноделним авиатичарским униформама. Извртањем униформе постиже се да џепови буду на унутрашњој страни униформе. На овај начин се предмети смештени у џеповима штите од оштећења за време док се пузи по терену. Лице оваквог маскирног одела треба да је покривено церадом (грубим платном) или неким другим чврстим материјалом да би се ојачала униформа. Колена и лактови треба да буду покривени са неколико слојева платна јер су ови делови најчешће изложени и највише се троше. Додаци за маскирање или мреже треба да покривају рамена и стежу до лактова на рукавима. Додаци окачени на леђима униформе треба да су довољно дугачки да покрију бокове снајперисте кад је у уздигнутом подупртом положају. Маскирна капа је такође покривена додацима или мрежом. Окачени

- 28 -

додаци треба да су довољно дуги да прекрију контуре снајперског врата, али истовремено не треба да буду предугачки на лицу како не би ометали вид и сметали при покрету. Може се направити и већа мрежица или ставити парче материјала покривено додацимас или мрежом. Ово се користи за покривање оружја или снајперистине главе када се налази у позицији за гађање. Овај део може да се ушије на одело или да се одвојено носи. Запамтите да нисте невидљиви само зато што носите «Гили сјут», већ вам то служи само као основа маскирања. Користе вегетацију тог амбијента као помочно средство да се стопите са околином.

(ц) Маскирање приручним средствима на терену. Можда ће се десити да снајпериста неће имати на располагању раније поменуте методе, па ће морати да се маскира приручним средствима која постоје на терену. Уместо маскирних стикова или боје за лице може да употреби ћумур, орах, муљ или све остало што може да му помогне. Због јаких мириса неће користити уља ни масти. Природна вегетација може се за тело причврстити кожним тракама са чизама, гуменим тракама или тако што ће да избуши рупе на униформи.

(д) Маскирање опреме. Снајпериста такође мора да маскира сву опрему коју ће да користи. Међутим, он мора да води рачуна да му маскирање не спречава и не угрожава рад те опреме.

- Пушке. Систем снајперског наоружања као и М 16 мора да се маскира тако да му се прикрију обриси. Нишан на М 21 не сме да буде блокиран за нормално правилно подешавање, а додаци који се причвршћују не смеју да се олабаве и заглаве у прорезима на пушци. Систем снајперског наоружања може да се носи у «потезној торби» (торби која може да се вуче). (Слика 4-2). То је у ствари навлака за пушку, направљена од цераде (платна) и покривена додацима слично као и «Гили сјут». Наравно, пушка неће бити спремна за употребу док се налази у потезној торби.

- 29 -

- Оптички уређаји. Оптички уређаји које користи снајпериста такође морају да буду маскирани да им се не разазнају обриси, као и да се смањи могућност да се светлост рефлектује са сочива. Објектив може да се покрије платненом окастом мрежицом или материјалом од кога се праве најлон чарапе.

- Лака преносна опрема опште намене («АЛИЦЕ пак»). Ако се комплет лако преносне опреме опште намене користи док снајпериста на себи маскирну униформу прилагођену амбијенту, онда тај комплет мора да буде маскиран на исти начин на који је маскирано и одело.

(е) Маскирање у складу са географијом. Снајпериста мора да мења и прилагођава маскирање према томе како се мења вегетација и терен у различитим географским регијама, са циљем да се што више стопи са околином. Ево неколико примера за то прилагођавање:

- Снежни предели. У снежним пределима је стапање и прилагођавање боја далеко ефикасније од маскирања уз помоћ ткања (врста материјала који се користи). У рејонима где има доста снега или у пошумљеним рејонима где је дрвеће покривено снегом, треба да се носи сасвим бело одело. У рејопнима где има снега на земљи, али не и на дрвећу, треба да се носи одело са белим панталонама и зеленим или браон горњим делом.

- Пустињски предели. У песковитим пустињама где има мало растиња важно је да кожа лица буде препланула и да се стапа са околином и важне су нијансе браон боје. Да би остао непримећен у оваквим рејонима, снајпериста мора у пуној мери да користи предност које му пружа терен и растиње на њему.

- Прашумски предели. У пшрашумским пределима треба примењивати одговарајућу текстуру материјала за маскирање као и контрастне боје. Такође треба користити природну вегетацију.

- Урбана средина. У урбаној средини снајкпериста за маскирање треба да користи стапање боја (обично највише успевају разне

- 30 -

нијансе сиве боје). У овим срединама није толико битна врста материјала за маскирање.

Снајпериста мора да буде свестан значаја маскирања од тренутка кад крене на задатак па све до повратка са задатка. Све време он мора да користи предности које му пружа терен, вегетација и сенке како би остао непримећен. У току повратка са обављеног задатка у пријатељски рејон постоји највећа тенденција за време читавог задатка да снајпериста постане неопрезан. Замор и непотребна ужурбаност да се што пре врати могу да преовладају опрез и планирање. Због тога је потребно да снајпериста обрати посебну пажњуна дисциплину у маскирању у тренутку кад се враћа са задфатка.

4-2. ЗАКЛОН И ПРИКРИВАЊЕ

Исправно схваћена примена принципа заклањања и прикривања уз адекватну примену маскирања заштити ће снајперисту од непријатеља и помоћи да остане неоткривен.

А. Заклон је природна или вештачки заштита од ватре из непријатељског оружја. Природни заклон (јаруга, удубљења, супротне падине) и вештачки заклон (борбени положај, ровови, зидови) заштитиће снајпењристу од положене ватре и делимично од ватре са вертикалним углом, као и од ефеката нуклеарних експлозија. Чак и најмање удубљење или неравнина на земљишту могу да пруже некакав заклон онда кад је снајперисти најпотребнији. Удубљење од 6 инча- ако се правилно искористи- може обезбедиоти довољан заклон да снајпериста спасе живот кад је изложен паљби. Снајпериста увек мора да потражи и најмањи заклон и искористи све предности које му пружа терен. Комбиновањем ове навике и правилних метода кретања снајпериста ће се заштитити од непријатељске ватре. Да би се заштитио од непријатељске ватре кад је у покрету, снајпериста ће користити оне путеве који му омогућавају да се прикрије и где постоји заклон између снајперисте и оних места на којима се зна или предпоставља да се налази непријатељ. Да би онемогућио непријатељу да га спази и пуца наљ њега, снајпериста ће да користи природне и вештачке заклоне.

Б. Прикривањем се, користећи природну или вештачку заштиту, обезбеђујете да вас непријатељ не би открио. Амбијент може да вам пружи природне могућности да се сакријете и без неких предходних измена (жбуње, сенке, трава). На вештачки начин снајпериста се прикрива тако што користи материјале као што су шаторско платно и маскирне мреже или тако што премешта приропдне материјале (жбуње, лишће, и траву) са места на коме су се иначе налазили. Било да користи природне или вештачке материјале за прикривање, снајпериста мора да узме у обзир да ће се његов начин прикривања мењати према годишњем добима. Уз принципе које треба следити приликом прикривања, спада следеће:

(1) Избегавајте непотребне покрете. Останите мирни- покрети привлаче пажњу. Положај снајперисте може да остане не примећен када је он миран, али исто тако може лако да буде примећен ако се

- 31 -

помера. Ако се помера наспрам непокретне, мирне позадине, његов лик ће се јасно оцртати. Када мора да промени позицију, кретаће се пажљиво и то сакривеном путањом до нове позиције, ако је могуће опнда кад је видљивост ограничена. Креће се сантиметар по сантиметар, полако и опрезно, увек у напред скенирајући своју следећу позицију.

(2) Прикривајте се на све могуће начине.

(а) Позадина. Позадина је веопма важна, да не би био откривен, снајпериста мора да се слије са њом. Дрвеће, жбуње, трава, земља и објекти које је саградио човек разликују се по боји и изгледу. Ово снајперисти омогућује да се стопи са њим. Он ће да бира оно дрвеће или жбуње које се поистовећују са његовом униформом и које ће абсорбовати контуре његове фигуре. Он мора увек на уму да има предпоставку да је његов рејон под осматрањем.

(3) Сенке. Снајпериста који на отвореном јасно се истиче (оцртава), али га је зато тешко открити ако стоји у сенци. У готово свим условима, дању или ноћу, постоји бар по нека сенка. Снајпериста не би никада смео да пуца са ивице шуме (са линије шуме); треба да гађа са позиције које се налази са унутрашње стране ивице шуме (у сенци или сенкама које му пружају крошње дрвећа).

(4) Сакријте све што сија.(бљешти). Одбљесак светлости са сјајне површине тренутно ће привући пажњу и може да се уочи са велике удаљености. Снајпериста открива своје нишанске справе само кад нишани и ликвидира циљ. По јаком сунцу опрезно користи нишанске справе због рефлексије коју узрокују.

(5) Немојте да стојите наспрам линије неба. Ликови који стоје наспрам линије неба могу се лако уочити са велике удаљености, чак и у мраку зато што се контура оцртава и истиче на светлијој позадини неба. Обриси тела представљају веома погодну мету.

(6) Промените изглед познатих обриса. Војна опрема и људско тело представљају за непријатеља познате обрисе. Снајпериста мења или прикрива ове издајничке облике тако што користи «Глин суит» или горње радно одело које је прекривено неправилним шарама или додацима. Снајпериста мора да измени своје обрисе све од главе па до ђонова на чизмама.

(7) Будите тихи. Непријатељске патроле или прислушни центри могу да открију звукове као што је говор. Пре одласка на задатак, снајпериста пригушује своју опрему како не би правила буку док он хода или трчи.

4-3. КРЕТАЊЕ И ОРЈЕНТАЦИЈА НА ЗЕМЉИШТУ

Задаци и методе ангажовања тима снајпериста у много чему се разликују од задатака и метода које користи пешадијско оделење. Једну од најочигледнијих разлика представља техника кретања коју примењују снајперисти. Због природе задатка који врше, непријатељ не сме да открије

- 32 -

нити пак да посумња да се снајпшеристи крећу. Због тога снајперисти морају да савладају технике појединачног кретања.

А. Када се креће, снајпериста мора да има увек на уму следећа правила:

(1) Увек се држите преспоставке да је ваш рејон под непријатељском присмотром.

(2) Крећите се полако. Снајпериста своје напредовање у кретању мери у стопама и инчима.

(3) Трудите се да приликом кретања не додирујете дрвеће,жбуње и високу траву која вам је изнад главе како се они не би померали.

(4) Планирајте сваки покрет и крећите се постепено део по део пута који треба да пређете.

(5) Често застаните, осврните се и ослушните.(6) Крећите се за време неких немира као што су топовска паљба,

експлозија, бука коју производе авиони, ветар и све остало что ће одвратити пажњу непријатеља или прикрити кретање снајперисте.

Б. Техника појединачног кретања за снајперисте је смишљена тако да му омогући да се креће уз најмањи ризик да би могао да буде откривен. Те технике кретања су следеће:

(1) Ниско пузеће кретање снајперисте . Ова техника (слика 4-3 )се примењује када су могућности за прикривање изузетно ограничене, када сте у непосредној близини непријатеља или док заузимате положај за гађање. Снајпериста пузи у ниском ставу на следећи начин;

(а) Лезите на стомак на земљу тако да вам глава буде окренута на једну страну, руке у правој линији испружене испред главе док су вам ноге спојене, у правој линији са леђима, а петама додирујете земљу.

(б) Оружје држите за каиш и држите у правој линији паралелно са телом.

(ц) Померајте се полагано са равномерним одгуривањем прстију на ногама док се истовремено повлачите прстима руке и то 2 до 4 инча у једном покрету.

- 33 -

(2) Померајте се тако што једну руку повлачите напред и истовремено једну ногу повлачите напред 12 до 26 инча у једном покрету (Слика 4-4).

Слика 4-4. снајпериста у средње пузећем ставу

(3) Високо пузање . Ова техника се примењује ( слика 4-5 ) када су услови прикривања ограничени, али довољно високи да дозволе снајперисти да тело уздигне од земље. Високо пузање снајперисте личи на високо пузање пешадинаца и примењује се на следећи начин:

(а) тело ослоните на лактове и колена.

(б) обгрлите оружје рукама тако да вам се нишан налази између браде и грудног коша.

(ц) Крећите се наизменично померајући колена и лактове.

Слика 4-5. високо пузање

(4) Пузање на рукама и коленима. Ова техника (слика 4-6 ) се креће када постоје могућности за прикривање, а снајпериста мора да се креће брже него што му то дозвољава средње пузање. Пузање на рукама и коленима обавља се овако:

А. Ослоните тело на колена и једну руку док другом руком обгрлите оружје тако да вам се нишан налази испод пазуха.

Б. Крећите се тако што најпре померите једно колено, потом друго колено а онда руку напред.

- 34 -

Слика 4-6.Пузање на рукама и коленима

(5) Ходање. Ова техника ( слика 4-7 ) се примењује када постоје добри услови за прикривање, када није вероватно да вам је непријатељ у близини, а потребна је брзина. Ходање се примењује на следећи начин:

(а) Погните се тако да вам је горњи део тела погнут унапред, а колена благо повијена.

(б) Оружје дрћите у линији са телом тако што ћете га ухватити за предњи део пређице .Отвор цеви усмерите ка земљи.

(ц) Крећите се корак по корак.планирајте где ћете да ставите ногу за појединачни корак на унапред одабрано место на које ћете преместити стопало са претходног места.

Слика 4-7.ходање.

Ц. Снајперисти се ангажују у двочланим екипама које чини један осматрач и један снајпериста. Уопштено је да осматрач носи један М16 или М203, а снајпериста да носи систем снајперског наоружања и при том да

- 35 -

обојица на боку носе лично наоружање. Због оваквог недостатка људства и слабе ватрене моћи, снајперски тим не може да се доведе у ситуацију да га непријатељ открије, а није ни у могућности да одговори на дуготрајну и упорну непријатељеву паљбу.

Д. Кад год је то могуће, тим снајпериста би требало да буде укључен у састав неког елемента за обезбеђење (оделење или вод ). Заштитна јединица омогућава да тим стигне у свој рејон дејстава брже и сигурније него што је то очекивати ако тим дјелује сам за себе. Сем тога, јединица за обезбеђење пружа тиму снагу која ће да реагује по непријатељу ако се деси да тим буде откривен. Када тим има неку јединицу за обезбеђење, снајпериста ће се држати следећих упутстава:

(1) За све време за које је снајперски тим укључен у састав јединице за обезбеђење, командир јединице руководи тимом.

(2) Снајперисте ће се увек појављивати као интегрални део тога елемента (јединице).

(3) Снајперисте ће да носе исту униформу као и припадници те јединице.(4) Снајперисти ће да одржавају правилне размаке и одговарајуће позиције

у свакој формацији.(5) Систем снајперског наоружања треба да се носи усправно, приљубљен

уз тело, прикреивајући обрисе оружја и дужину цеви.(6) Сви делови опреме који су карактеристични за снајперисту морају да

буду сакривени од погледа (оптички уређаји- маскирне униформе)итд.

Е. Пошто стигну у рејон борбених дејстава, снајперски тим ће се одвојити од јединице за обезбеђење и започети свој самостални рад. Наводимо 2 примера како снајперски тим може да се одвоји од јединице за обезбеђење:

(1) Јединица за обезбеђење ће да пружи подршку и обезбеђење док се екипа снајпериста припрема за своје дејство.

- Снајперисте облаче своја маскирна одела, маскирају себе и своју опрему, ( ако то захтева задатак).

- Снајпериста проверава да ли му је сва роба осигурана и све небитне (непотребне) делове опреме одлаже на сигурно место (ако то захтева задатак).

- Пошто је екипа обавила потребне припреме, заузима заклоњен положај у том рејону и након тога јединица за обезбеђење напушта тај рејон.

- Кад јединица за обезбеђење напусти рејон, екипа снајпериста ће остати на истој позицији све док се не увери да ни екипа ни једеница за обезбеђење нису угрожени и онда се пребацује на другу позицију.

(2) На месту раздвајања, јединица за обезбеђење ће на кратко да застане ради кратке безбедоносне провере. Екипа снајпериста ће се зауставити, уверити да има добре могућности да се заклони и сакрије и упознаће се

- 36 -

са местима на којима ће да буду. Тада јединица за обезбеђење наставља даље, остављајући екипу снајпериста на том месту. Снајперски тим остаје на том месту све докне увери да је јединица за обезбеђење сасвим поуздано напустила тај рејон. Екипа ће се тад организовати сходно задатку који треба да обави и пребациће се даље на планирану позицију. Ова врста раздвајања показала се као успешна у ситуацијама типа «МОУТ» ( скраћеница коју преводилац није успео да нађе ни у каквом речнику, прим.прев.).

Ф. Приликом селекције путева којим ће да се креће, екипа снајпериста мора да има на уму своју осетљивост, рањивост и ограничења. Користите са следећим упуствима приликом избора маршуте:

- Избегавајте познате непријатаљске позиције и препреке.- Бирајте терен који вам пружа најбољи заклон и могућност

прикривања.- Искористи предности које вам пружа тешко приступачан терен

(мочваре, густе шуме, итд.).- Избегавајте природне границе токова.- Не користите уске стазе, путеве и пешачке путиће.- Избегавајте изграђене и насељене области.- Избегавајте области где се воде многе делатности непријатељске

гериле.- Избегавајте рејоне у којима се сукобљене стране налазе у

директном контакту.

Г. Екипа снајпериста у покрету мора увек на уму да има могућности да је непријатељ осматра. Због овога, због мале бројчане снаге као и због слабе ватрене моћи којом располаже, екипа може да користи само једну врсту формације у покрету, а то је формација снајпериста у покрету. Обељежја ове формације су:

- Осматрач ће да буде истакнут (чеони) човек, снајпериста га следи.- Осматрачев сектор пружа се од 9 сати до 3 сата, а снајперисти од

3 сата до 9 сати.- Одржавајте визуелни контакт, чак и док лежите на земљи.- Одржавајте размак који није већи од 20 метара.- Снајпериста реагује на акције чеоног човека.- Командир (вођа) тима одређује технику кретања као и путеве који

ће да се користе.- Опасне зоне се прелазе тако што се мењају технике кретања.

Х. Екипа снајпериста никад не учествује у одлучујућим (пресудним) борбама са непријатељем. Код тима се мора развити читав низ борбених и осталих вештина које ће му омогућити да природно (инстиктивно) и тренутно реагује уколико дође до неочекиваног непосредног контакта са непријатељем. Примери за таква дејства су следећи:

- 37 -

(1) Визуелни контакт. Уколико екипа снајпериста види непријатеља, непријатељ при том њих не примети, екипа ће одмах да прекине кретање и дејство. Уколико има довољно времена, тим ће да предузме следеће:

- Заузеће најбоље заклоњену и прикривену позицију.- Остати у том положају све док непријатељ не прође.- Неће иницирати физички контакт.

(2). Заседа. Циљ је екипа снајпериста да, уколико се нађе у заседи, одмах отпочне контакт (ватру). Дајемо један такав пример:

(а) Осматрач почиње брзу паљбу по непријатељу.(б) Снајпериста баца димне бомбе између осматрача и непријатеча.(ц) Снајпериста тада прецизно нишани погађа најопасније циљеве док

дим покрива ту област.(д) У том моменту осматрач баца распрскавајуће ручне бомбе и повлачи

се према снајперисти водећи рачуна да при том не представља препреку за снајперистине хице.

(е) Екипа се пребацује на место на коме непријатељ не може да је осматра нити да усмери директну паљбу на њих.

(ф) Уколико није могуће прекинути директан контакт, снајпериста позива у помоћ посредну ватру (гађање са заклоњених положаја) или јединицу за обезбеђење (уколико су јој прикључени).

(г) Деси ли се да се чланови екипе раздвоје, треба да се врате на предпоследњу за то одређену (планирану) зборну тачку (место прикупљања након борбе).

(3). Посредна ватра. Кад одговара на посредну ватру (из заклоњених положаја), екипа мора да оде из тог рејона што је то пре могуће. Због овог наглог и изненадног кретања постоји опасност да тачна локација и смер кретања екипе буде јасно откривен. Због тога екипа не само да мора да одговори на посредну ватру, већ такође мора да предузме кораке да прикрије своје кретање пошто се нађе ван зоне удара.

(а) Командир тима ће извући свој тим из зоне удара (судара) најкраћим и најбржим путем, одређујући смер и удаљеност (методом сата).

(б) Оба члана екипе ће изаћи из зоне удара у предвиђеном правцу и на одређеној удаљености.

(ц) Командир тима ће затим да одведе још даље од зоне удара користећи при томе најбоље прикривену директну маршуту. Задатак ће даље наставити и користећи алтернативну руту.

(д) Уколико се чланови екипе раздвоје, вратиће се на раније одређено предпоследње зборно место.

(4). Напад из ваздуха.

- Чланови екипе заузимају најбољи расположиви заклоњен и прикривен положај.

- 38 -

- У интервалима, између прелета авиона, чланови екипе ће се пребацити на оне позиције које им пружају бољи заклон и прикривање.

- Тим се неће упустити у борбу са авионом.- Чланови екипе ће остати на својим позицијама све док авион који

напада не оде.- Уколико се чланови екипе раздвоје, вратиће се на предпоследње

раније договорено зборно место.

И. Да би се лакше оријентисали на терену, чланови екипе снајпериста треба да добро запамте своју маршуту тако што ће изучити мапе, фотографије ваздушног извиђања, скице. Треба да упамте истакнуте одлике терена (брежуљке, водене токове, путеве) као и њихов положај у односу на маршуту. Треба да планирају резервну маршуту у случају да она основна (главна) не може да се користи: Треба да планирају на копји ће начин да заобиђу познате препреке на њиховом путу. У току самог задатка, тим сњнајпериста ће у мислима да броји сваку истакнути предњи део терена и на тај начин ће бити сигурни да се придржавају оне пре маршуте.

Ј. Тим снајпериста мора да се оријентише у сваком тренутку. Док се крећу, пажљиво осматрају терен и у мислима проверавају истакнуте делове терена које су означили у фази планирања и кад су проучавали маршуту. Постоје многе ствари које могу да помогну у оријентацији:

- Локација и смер тока главних водених путева (токова).- Брежуљци, долине, путеви и остале карактеристичне одлике

терена.- Железничке пруге, далеководи и остали објекти које је изградио

човек.

4-4. СЕЛЕКЦИЈА И ЗАУЗИМАЊЕ СНАЈПЕРСКЕ ПОЗИЦИЈЕ

Селекција места на коме ће се налазити позиција јесте један од најважнијих задатака које снајпериста мора да обави у фази планирања за извршење задатка. Пошто одабере место, снајпериста такође треба да одреди како ће стићи до те зоне, те како ће да лоцира и заузме коначну позицију.

А. Селекција позиције. Добивши задатак, снајпериста ће да лоцира зону (рејон) циља и онда ће да одреди најповољније место за намеравану (планирану) позицију, при том ће користити један или више од следећих извора информација: топографске карте, снимке аеро- фото извиђања, визуелно извиђање и осматрање пре одласка на извршење задатка, као и информације које су сакупиле јединице које дејствују у том рејону.

(1) Пошто стигне на терен, снајпериста мора да се увери да му дата позиција пружа најбољу могућу равнотежу у задовољавању следећих услова:

- Максималан сектор гађања и опсервирања зоне циља.

- 39 -

- Заклон од непријатељског осматрања.- Скривене путеве прилаза и одласка из тог положаја.- Не сме да буде у близини циља (мете); највише 300 метара.- Какве су природне или вештачке препреке између позиције и зоне

циља.

(2) Снајпериста не сме да сметне са ума да она позиција која се њему као најидеалнија локација, може исто тако изгледати и непријатељу. Због тога ће снајпериста избегавати да одабере оне локације које су:

- На врху или на гребену неког истакнутог дела терена.- У близини изолованих објеката.- На окукама или на крају путева, трачница или водених токова.- У насељеним подручјима, сем ако то није потребно.

(3) Приликом избора добре локације за одређени задатак, снајпериста мора да користи своју маштовитост и домишљатост. Он мора да одабере такву локацију која ће му омогућити не само да буде ефикасан, већ ће непријатељу истовремено изгледати као најмање погодно и вероватно за снајперски положај. Наводимо неколико примера за такве позиције:

- Испод балвана стабала у «мртвом простору».- Тунели избушени са једне стране брежуљка до друге стране.- Дубоке сенке.- Испод гомиле туцаника.

Б. Заузимање позиција. У току фазе планирања задатка, снајпериста ће такође да одабере рејон прикупљања (зборно место) у близини рејона циља са кога ће моћи да осматра привремени положај како би могао да одреди тачну позицију коначног положаја. Локација зборног места у близини рејона циља мора да пружа добар заклон и могућности за прикривање од непријатељске ватре и осматрања, мора да буде што је ближе могуће у односу на одабран рејон и мора да има добре прилазе и излазе у односу на одабрани рејон.

(1) Са рејона прикупљања у близини циља, тим креће напред према оној локацији која му омогућава да посматра подручје у коме се налази привремени положај (Слика 4-8). Један члан екипе остаје на овој локацији и покрива другог члана док овај извиђа рејон како би лоцирао коначну позицију. Пошто буде пронађена одговарајућа локација, члан екипе задужен за заштиту (покривања) ће се такође пребацити на ту позицију. У току извиђања и за време пребацивања, тим ће:

- Кретати се полако и обазриво, примењујући ниски пузећи став снајперисте.

- Избегавати да без потребе помера дрвеће, жбуње и траву.- Настојати да не производи ни најситније звукове.- Остати у сенкама ако их уопште има.- После сваких неколико стопа застати, осврнути се и ослушнути.

- 40 -

(2) Кад тим снајпериста стигне на позицију за гађање, треба да:

- Хитно (брзо) и детаљно претражи рејон циља.- Почне изградњу позиције за гађање, ако је то потребно.- Организује опрему тако да му буде лако доступна.- Успостави систем осматрања, јела, одмарања и пољски клозет.

Слика 4-8. Рејон привремене позиције

.4-5. КОНСТРУКЦИЈА СНАЈПЕРСКИХ ПОЛОЖАЈА

Због природе задатка, снајпериста ће увек морати да заузме неки положај. Ови положаји могу да буду од привременог положаја заузетог на брзину који ће снајпериста да користи свга неколико сати, па до сталног положаја у коме ће тим да остане неколико дана. Кад бира и конструише положај, тим снајпериста мора да користи машту и оштроумност како би смањио време и збегао неприлике у току изградње положаја. Тим мора да планира изградњу положаја увек кад су ограничени услови видљивости.

А. Критеријуми за избор положаја. Без обзира да ли ће на положају остати некилико минута или неколико дана, основни критеријуми за избор положаја биће увек исти.

- 41 -

(1) Локација:

(а) Врста терена и земљишта. Копање и бушење тунела може да буде изузетно тешко на тврдој, чврстој подлози (земљишту) у фином, растреситом песку. Снајпериста мора да искористи предности које му пружа терен (вододерине, рупе, прзна дебла стабала, итд.).

(б) Место на ком се налази непријатељ и његове могућности. Непријатељске патроле могле би да се нађу довољно близу положаја и да чују и најмање звукове који могу случајно да настану у току изградње. Снајпериста такође мора да има на уму какве су непријатељеве могућности за ноћно осматрање и откривање.

(2) Време: (а) Временски период у току кога ће положај бити заузет. Задатак који

треба да обави екипа снајпериста захтева да се на положају остане дуго времена, онда тим мора да размишља о изградњи такве позиције која ће им пружити најбоље шансе за опстанак. На овај начин тим ће бити у могућности да у дужем временском периоду делује ефикасније.

(б) Време потребно за изградњу. Треба узети у обзир време потребно за изградњу положаја, нарочито у фази планирања извођења задатка.

(3) Људство и опрема:

(а) Опрема за изградњу. Тим мора да планира употребу додатне опреме потребне за изградњу (закривљене тестере, пијуци, секире, итд.).

(б) Особље потребно за изградњу. Ако је потребно више људи да би се изградио положај или ако је потребно ангажовање јединице за заштиту у току изградње положаја, треба повести рачуна о неопходној координацији.

Б. Привремени положај заузет на брзину. Привремени положај се користи када се екипа снајпериста захтева на том положају кратко време, када је због положаја непријатеља немогуће да се изгради положај или ако тим мора одмах да заузме положај. Следеће су карактеристике привременог положаја:

(1) Предности:

(а) Није потребна никаква изградња. За заклон и прикривање екипа снајпериста користи оно што се налази на лицу места.

(б) Може се заузети за кратко време. Истог тренутка кад пронађе одговарајући положај, тим само треба да припреми прорез за гађање и осматрање, испремешта количину околног растиња или да се једноставно одмакне неколико корака од вегетације која је већ на лицу места – са циљем да се прикрије пламен на устима цеви оружја.

(2) Мане (слабости):

- 42 -

(а) Ограничена слобода кретања. Овакав положај не дозвољава екипи снајпериста ни најмању слободу кретања. Сваки покрет који није спор и обазрив може да компромитује присуство тима.

(б) Често ограничење могућности да се осматра шири рејон. Овакав тип положаја се обично користи за осматрање неке конкретне тачке циља (раскрсница, пролаз или прелаз), а не за осматрање широких отворених подручја за које је потребно да се најпре изврши извиђање те области какоп би се одредила локација најбољег положаја за посматрање тог широког рејона.

(ц) Нема заштите од посредне и непосредне ватре. Екипа нема никакву заштиту од посредне ватре, а само јој заклон стоји на располагању као заштита од непосредне ватре.

(д) Тим у великој мери зависи само од личног маскирања. Једена заштита снајперисте да не буде откривен јесте његово лично маскирање и његова способност да искористи предност које му пружа дотични терен.

(3) Време заузимања положаја. Екипа неби смела да остане на оваквом типу положаја дуже од 8 сати. Дужи остатак на оваквој позицији имаће само за последицу губитак ефикасности због затегнутости и згрчености мишића која често прати и замор очију који настају као последица тога што у оваквом положају готово да и нема слободе кретања.

Ц. Погодан положај. Када је потребно да екипа снајпериста остане на положају дуже него што је то обезбеђује привремени положај заузет на брзину, треба да се конструише погодан положај (Слика 4-9). У погодном положају силиета снајперисте налази се у највећој могућој близини земље, али му је ипак омогућено да ефикасно гађа и осматра. Погодан положај има следеће карактеристике:

(1) Предности:

(а) Није потребна нека велика изградња. Овај положај конституише се ископавањем рупе у земљи која је тек толико велика да у њу могу да стану чланови екипе и њихова опрема. Темља ископана са овог положаја може да се стави у џакове за песак и користи за прављење платформе за гађање.

(б) Сакривен је највећи део тела и опреме. Једине ствари које се у оваком положају налазе изнад површине земље су: оптички уређаји, пушке и главе снајпериста.

(ц) Пружа одређену заштиту од непосредне ватре. Због силуете која је ниско прирубљена уз земљу, овакав положај пружа извесну заштиту од непосредне ватре.

(2) Мане:

- 43 -

(а) Мала слобода кретања. У овом положају екипа има вечу слободу кретања него у привременом положају. Међутим, снајперисти не смију да забораве да ће ако протегну ногу или испруже руку да би дохватили чауру изложити и открити главу уколико строго не контролишу своје покрете. Снајпериста може да сагне главу испод нивоа земље, али то мора да ради веома полако јер ће у супротном направити издајнички покрет који ће на њега указати као на мету.

(б) Слаба заштита од посредне ватре. Овакав положај неће тим да заштити тим од шрапнела и отпадака који падају на положај.

(ц) Изложени су глава, оружје и оптички уређаји. Тим мора у великој мери да се ослони на добро маскирање ових иозложених целина.

Слика 4.9 погодан положај

(3) Време изградње: 1 до 3 сата у зависности од ситуације.(4) Време заузимања (остатак) 6 до 12 сати.

Д. Средњи заклон. Средњи заклон (Слика 4-10) личи на погодан положај, али има покров изнад главе који не само да штити снајперисту од последица посредне ватре, већ и омогућава већу слободу кретања. Овај положај може да се ископа испод неког дрвета, стене или било ког расположивог објекта који пружа заштиту изнад главе и има сакривен улаз и излаз. Средњи заклон има следеће карактеристике:

- 44 -

Слика 4-10. средњи заклон

(1) Предности:

(а) Омогућава извесну слободу кретања. Замраченост простора унутар самог положаја омогућава снајперисти да се слобидно креће. Снајперисти не смеју да забораве да рупшу на улаз и излаз прекрију пончом или комадом платна тако да спољашња светлост не осветљава тим који се налази у унутрашњости положаја.

(б) Откривена је само цев пушке. Комплетна опрема, изузев цеви пушака, налазе се са унутрашње стране положаја, али и цеви могу да се сместе у унутрашњост положаја што зависи од расположивог простора за изградњу оваквог положаја.

(ц) Пружа заштиту од посредне и непосредне ватре. Тим треба да настоји и да изабере такав положај на коме се налази неки објекат који ће да пружи добар заклон изнад главе (стена, возило са гусеницама, гомила туцаника, итд.) или да заклон изнад главе припреми на исти начин на који се он спрема за друге пешадијске положаје.

(2) Мане:

(а) Захтева додатно време за изградњу. Ако тим мора сам да конструише заклон изнад главе, биће потребно више времена.

(б) Захтева додатне материјале и оруђе. За израду заклона изнад главе биће потребне тестере или секире, материјали отпорни на воду, итд.

(ц) Скучен простор. Због ограниченог простора и облика положаја, екипа снајпериста у средњем заклону мора да лежи на стомаку и нема много могућности да мења положај тела.

(3) Време изградње: 4 до 6 сати.

(4) Време заузимања (ослањања): 12 до 48 сати.

Е. Полу стални заклон (склоништа). Полу стални заклон (Слика 4-11) се углавном користи у одбрамбеним ситуацијама и на истуреним местима. За изградњу оваког положаја потребна је додатна опрема и људство, али ће зато екипа снајпериста на оваквом положају моћи да остане дуже време или да ту екипу на положај смени друга екипа снајпериста. Као и средњи заклон и овај положај се може изградити прокопавањем тунела кроз обронак неког брда или

- 45 -

испод неког природног објекта који већ постоји на лицу места. Полустални заклон има следеће карактеристике:

(1) Предности:

(а) Потпуна слобода кретања унутар самог положаја. Чланови екипе могу слободно да се крећу. Могу да стоје, седе, чак и да леже.

(б) Заштита од посредне и непосредне ватре. Екипа снајпериста да се побрине за исте ствари као код средњег заклона.

(ц) Потпуно је сакривен. Отвори за гађање и осматрање једини део положаја који може да буде откривен. Отвори ипак представљају најмању могућу дозу откривености. Са друге стране, ипак пружају могућност снајперисти и осматрачу да надгледају рејон циља. Ови отвори морају да имају велики промер са унутрашње стране положаја (10 до 14 инча) и да се сужавају према спољашњој страни где је пречник мањи (4 до 8 инча). Ако је потребно да се осматрањем покрију већа подручја, да се осматра и позадина положаја, онда на положају може да буде и више од два отвора за гађање и осматрање. Улаз, односно излаз, у положај треба да буду покривени како светлост не би улазила и сда унутрашње стране пресветлила отворе. Оне отворе који се не користе, треба са унутрашње стране прекрити комадом платна или неког другог погодног материјала.

(д) Може се држати у дужем временском периоду. Овакав положај омогућава тиму да ефикасно делује у у дужем временском периоду.

(2) Мане:

- 46 -

(а) За изградњу је потребно додатно људство и оруђе. За изградњу оваког положаја потребна је интензиван рад и више оруђа. Ретко кад је овај положај могуће изградити у непосредној близини непријатеља, али га ипак треба конструисати у току ноћи и завршити пре сванућа.

(б) Сама чињеница да се положај користи у току неколико дана или да се екипе смењују на њему, повећава ризик да овакав положај буде откривен. Снајперисти никад не треба да наставе да гађају са истог положаја.

(3) Време изградње: 4 до 6 сати (4 човека).

(4) Време заузимања (останка): више од 48 сати (смењује га други тим).

Ф. Поступци снајпериста кад су на положају. Иако постоје разлике приликом изградње положаја, поступци који се примењују на самом положају су увек исти. Снајпериста и осматрач треба да имају добру платформу за гађање. На тај начин снајпериста има добру платформу (ослонац) за своје снајперско оружје, а осматрач има платформу за своје оптичке уређаје. Кад се њих двоица смењују на осматрачкој дужности, снајперско оруже остаје на свом месту, а оптички уређаји иду из руку једног члана у руку другог. Књиге у које се уносе подаци, дневници осматрања, картице домета и радио уређаји, треба да стоје на средини између чинова екипе тако да су лако доступни и једном и другом. Чланови тима међусобно одређују систем одмарања, јела и одласка клозет. Ако је икако могуће, на клозет треба излазити кад је мрак. Треба икопати рупу која ће прикрити све трагове излазака на клозет.

Г. Положај на насељеном (урбаном) терену. Положај у урбаној средини у великој се мери разликују од положаја на терену (на пољани). Екипа снајпериста, че наравно, морати да одабере између неколико могућности. Есто на коме ће бити положај може се наћи све од неког поткровља па до подрума који се налазе у висини улице. Ова врста терена је просто идеална за снајперисте и екипа снајпериста у буквалном смислу те речи може да заустави напредовање непријатеља кроз његову зону одговорности. Међутим, на оваквој врсти терена постопји једна веома важна чињеница коју снајпериста увек мора да има на уму, а то да ће непријатељ искористити сва могућа средства са којима располаже како би открио и елиминисао снајперисту. Кад конструише положај у урбаној средини, снајпериста мора да:

(1) Увек води рачуна о вањском изгледу грађевине (структура) у којој се налази. Предност се даје гађању кроз отворе забаракадираним прозорима; међутим, Уверите се да су и сви остали прозори забаракадирани. Постављање отвора за гаљање и осматрање и на тим другим прозорима даје вам могућност да

- 47 -

бирате са ког ће положаја да гађате. Када правите отворе, нека буду различитих облика (да не буду правилни, савршени правоугаоници ни кругови). Лажни отвори ће такође да збуне непријатеља. Врло су ефикасни и положаји у поткровљима (на таванима). Померите црепове и исеците отворе у крову; побрините се, међутим, да и неки други црепови недостају на крову како отвори које ће те користити као пушкарнице не падају у очи.

(2) Водите рачуна да се ваш положај не налази на месту нкоје је у супротности (контрасту) са својом позадином, каои да се не налази у некој истакнутој грађевини која че аутоматски да привлачи пажњу. Када се креће, осматра и гађа у циљ, снајпериста мора да остане у сенци.

(3) Никада не гађајте са самог отвора за гађање. Увек се што је даље могуће одмакните од отвора за гађање како бисте прикрили бљесак на устима цеви распршили звук оружја кад оно окида. Неки положаји могу се сместити у другој просторији, а не оној у којој се налази отвор за гађање и то тако да сер у зиду који повезује те две просторије направи отвор, а гађа се из удаљеније просторије. Не гађајте непрекидно са једног те истог положаја. (Због тога је потребно, ако то време и ситуација дозвољавају, да се конструише више од једног положаја). Кад конструишете друге положаје, погледајте да ли се са њих може да се оматра рејон циља. Нико други сем снајперисте не сме да користи снајперске положаје.

4-6, ОСМАТРАЊЕ И ИЗБОР ЦИЉА

Снајперисти морају да буду у стању да открију, идентификују, опишу и на карту унесу податке о месту где се налази непријатељ и његова опрема на бојном пољу. Да би ово урадио, снајпериста мора добро да савлада технику осматрања. Осматрање (осервација) је плански и систематски процес осматрања неког рејона како би се у њему открили индикатори присуства непријатеља и непријатељских активности. То је трајан (сталан) задатак који мора да се проводи сваког тренутка док се екипа снајпериста налази на свом положају јер баш оно време када рејон није под опсервацијом може да буде онај један једини тренутак кад ће се показати непријатељ или неки од индикатора циља. Док осматра рејон циља, снајпериста ће наизменично да примењује два типа претраживања: летимично (брзо) претраживање и систематско (детаљно) претраживање.

А. Летимично претраживање је прва фаза осматрања рејона циља и обавља га оматрач непосредно пошто тим заузме положај за гађање. У току летимичног претраживања бацају се брзи погледи кроз двоглед на извесне специфичне тачке, истакнуте одлике терена које би могле да сакрију непријатеља. Најпре треба осматрати рејон који је најближи снајперском положају јер то може да представља најнепосреднију опасност. Осматрач ће потом да претражује даље и даље све док не претажи читав реон циља. Тад кад осматрач угледа циљ или посумља да га је видео, узеће телескоп М 49 који му

- 48 -

пружа детаљан поглед на рејон циља. Телескоп не треба користити за претраживање рејона јер због његовог уског видног поља осматрачу треба знатно више времена да претражи читав рејон; сем тога снажно увећање на телескопу могу брже да проузрокује замор очију него двоглед.

Б. Пошто заврши летимично претраживање, осматрач ће да почне системацко претраживање рејона. Систематско (детаљно) претраживање је ближе. Исцрпније (потпуније) претраживање рејона циља при чему се користе сектори или опсези (радијуси) од 180 степени, 50 метара по дубини и сваки следећи сектор осматрања преклапа се са предходним за најмање 10 метара како би било сигурно да је опсервиран читав рејон (Слика 4-12). Као и код летимичног претраживања осматрач ће и овде почети са претраживањем рејона који је најближи снајперској позицији.

Ц. Овај циклус у коме се смењују летимично и системско претраживање требало би не самом почетку да се понови три до четри пута. На тај начин се снајпериста привиокава на рејон и упознаје га; сем тога сваки следећи пут кад прелази преко рејона, он ће настојати да пажљивије погледа различите тачке. Након почетних претраживања, осматрач треба да опсервира рејон комбинући летимично и системацко (детаљно) претраживање. Док осматрач обавља прва претраживања рејона, снајпериста треба да убиљежи истакнуте карактеристике терена, референтне тачке и раздаљине картица домета. На отприлике сваких 30 минута чланови тима би требало да се смењује на задатку осматрања тог рејона.

- 49 -

Д. Екипа ће унети у документацију (забележити) све циљеве које примети у том рејону ради ради евентуалног будућег коришћења тих података. Унесите белешке које се односе на тип и локације циљева примећених у том рејону, помоћи ће екипи да одреди оне циљеве по којима ће да дејствује. Снајпериста мора да је у стању да одабере оне кључне циљеве чији нће губитак нанети непријатељу највише штете у датој ситуацији. Снајперисти треба да узму у обзир и могућност посредног гађања циљева. Собзиром на њихову величину или локацију, постоје циљеви који је боље посредно гађати. Снајпериста може да примени посредну ватру како би прикрио ватру са свог положаја или како би олакшао прикривање свог повлачења пошто буде гађао циљ. Приликом избора кључних циљева, снајпериста мора да узме у обзир следеће факторе:

(1) Које опасности прете снајперисти. Снајпериста мора да размотри колику опасност по њега представља сам циљ. То може да буде непосредна опасност као што је нпр. непријатељска група која прелази преко снајперског положаја: или нека даља опасност као што су непријатељски снајперисти или тимови трагања који имају псе.

(2) Вероватноћа да ће први метак да погоди циљ. Снајпериста мора да одреди колике су му ђансе да циљ погоди из првог хица за то је потребно да узме узме следеће ствари:

- Удаљеност од циља (мете).- Смер у брзини кретања ветра.- Колика је видљивост у рејону циља- Колики део циља је изложен (погледу).- Колико је дуго циљ изложен (погледу).- Брзину и правац кретања циља.

(3) Сигурност и идентитет циља. Снајпериста мора да је разуман и оправдано сигуран да је циљ о коме размишља баш онај прави кључни циљ који жели.

(4) Колико је циљ значајан за непријатеља. Снајпериста мора да размотри у којој ће мери елиминисати неког циља да ослаби борбену способност непријатеља. Снајпериста мора да одлучи да ли је тај циљ баш једини њему доступан циљ који ће највише нанијети штете непријатељу.

(5) Како ће непријатељ да реагује на снајперску паљбу. Снајпериста треба да предвиди шта ће непријатељ да предузме пошто хитац буде испаљен. Снајпериста мора да буде припреман за такве акције као што је тренутан одговор посредном ватром и непријатељско чишћење терена.

(6) Како ће његов пуцањ утицати на успех читавог задатка. Снајпериста мора вда предвиди како ће пуцањ да утиче на успех целокупног задатка. Његов задатак може да буде прикупљање обавештајних података у одређеном временском периоду и пуцањ не само да ће да

- 50 -

упозори непријатеља на присуство снајперисте, већ може и да оконча читав задатак ако због тога пуцањ снајперисте буде принуђен да напусти свој положај.

Е. Људи, као кључни циљ, могу се идентификовати кроз њихове акције, навике и обичаје, позиције на којима се налазе у оквиру неке формације, чинове и ознаке чинова као и преко опреме која је на њима или коју носе са собом. У кључне циљеве могу се убројати и системи наоружања и опреме. Наводимо вам примере за кљуљне циљеве:

(1) Снајперисти. Снајперисти су први и најважнији циљ за екипу снајпериста. Непријатељски снајпериста не представља само по ваше пријатељске снаге, већ је он «ваш», снајперистин природни непријатељ који вас може закочити по вашим сопственим правилима. Немиран (ишчезавајући) карактер снајперисте је сасвим довољан разлог да пуцате у њега јер га можда никад више нећете видети.

(2) Екипа за трагање са дресираним псима. Екипа за трагање са дресираним псима представљају велику опасност за тимове снајпериста који евентуално оперишу у неком рејону. Веома је тешко заварати њух дресираног пса; због тога екипа трагача мора бити заустављена. Када се упушта у борбу против екипе трагача, снајпериста најпре мора да гађа водича дресираног пса. Ово ће збунити пса и можда га ни један други члан тог тима не може и не уме да контролише.

(3) Извиђачи. Извиђачи су одлични осматрачикоји одају драгоцене податке о пријатељским снагама. То, као и њихова способност да контролишу посредну ватру даје им особину да су веома опасни на бојном пољу. Они морају да буду елиминисани.

(4) Официри (војни и политички). Официри представљају још један кључни циљ снајпериста. Губитак кључних официра у неким снагама представља такав ударац њиховој оперативној моћи да се може десити да сатима нису у стању координирано да делују.

(5) Подофицири. Губитак подофицира не само да лоше утиче на дејство неке јединице, већ погубно делује на морал нижег особља (на нижим дужностима).

(6) Командири возила и возачи. Многа возила постају бескорисна (неупотребљива) без командира или возача.

(7) Људство задужено за одржавање везе. У неким снагама само високо обучено људство уме да рукује различитим типовима радио уређаја. Уништење (елиминација) таквог људства, може да представља жесток удар за непријатељев систем везе.

(8) Послуга орођа. Елиминишући полугу на оруђима, смањујете (количину) ватре по пријатељским снагама.

(9) Оптички уређаји на возилима. Особље које се налази у затвореним возилима ограничено је само на посматрање путем оптичких уређаја. Снајпериста може да заслепи (онеспособи) возило ако оштети те оптичке системе.

(10) Опрема за одржавање везе и радарска опрема. Прави погодак на право место може потпуно да онеспособи радар или систем везе од

- 51 -

тактичког значаја. Сем тога, само високо обучено људство може да покуша да поправи те системе на лицу места. Елиминација тог људства може да представља веома озбиљан ударац непријатељевим способностима да врши оправке на терену.

(11) Систем оружја. Многа оружја високе технологије, нарочито систем чијим навођењем управљају компијутери, могу се онеспособити једним јединим добро пласираним метком који ће да погоди контролни део за навођење система.

4-6. ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПОДАТАКА

Други задатак снајперисте је да прикупља податке и извештава о њима. Да би то испунио, снајпериста поред тога што мора да буде оштар посматрач- мора да зна како тачно и прецизно пренесе информације до кијх је дошао опсервирањем. За евидентира ових инфгормација снајпериста користи: картице домета, војне скице, дневник осматрања.

А. Картице домета. Картице домета представљају рејон циља. Нацртан као да је гледан одозго са белешкама које указују на раздаљине на читавом рејону циља (Слика 4-13). У додатку Г налази се празан, неиспуњен примерак картице домета који може да се фотокопира. Картица домета омогућава снајперисти да брзо дође до података о домету и истовремено представља средство да евидентира локације циља пошто у напред на картици одштампа полукружнице на којима се обележава домет. Ове картице могу се испрекиданим линијама поделити на секторе (Слика 4-14). Ово екипи снајпериста омогућава брзе референце кад лоцира циљеве. На пример: «Раскрсница у оквиру сектора А». Привремена картица домета непријатеља на терену може се припремити на било ком парчету папира доступном члановима тима. На картици ће бити унета позиција снајперисте и раздаљине до свих значајних објеката и истакнутих облика терена. Ни на једној картици домета није одређен максималан домет јер снајпериста на своју картицу домета може да унесе и све циљеве посредне ватре. Информације које се налазе на обе врсте картице домета обухвата следеће:

- 52 -

Слика 4-13 припремљена картица домета

- име и начин на који је одређен домет.- Леву и десну границу рејона у коме ће се дејствовати.- Основне карактеристике терена, путева и објеката.- Домети, угао елевације и корекција због ветра на различитим

удаљеностима.- Раздаљине на читавом рејону.- Температура и ветар. (прецртајте све предходне податке кад год

се промени температура, смер или брзина ветра).- Референтне тачке циља (азимут, удаљеност и опис).

Слиак 4-14 испрекидане линије на картици домета

Б. Војна акција. Вијна акција служи за евидентирање општих података о рејону, карактеристикама терена или објектима које је изградио човек, а не приказује на мапама. Војне скице омогућавају да обавештајна одељена дођу до исцрпних података са терена о одређеном рејону или објекту, а до којих је иначе тешко или немогуће доћи. (Слика 4-15). Ове скице не омогућавају посматрачу не само да виде одређен рејон из различитих перспектива, већ пажњу и веома исцрпне податке као што су нпр.: врста ограде, број телефонских жица, тренутна дубина потока, итд. Као што је наведено у борбеном правилу 21-26 (ФМ 21-26), постоје два типа војних скица: скице путева и рејона и тактичка скица.

(1) Скица путева и рејона. Скица путева и/или рејона (Слика 4 –16) представља панорамски приказ неког рејона или неког објекта, нацртан у перспективи онако како се види са снајперског положаја. На њој се налазе детаљне информације о одређеном рејону или неком објекту који су изградили људи. Скица обухвата:

- 53 -

Слика 4-15 војна скица

- Координате снајперског положаја по кординатној мрежи карте.- Магнетни азимут кроз центар скице.- Назив и број скице.- Размера на скици.- Одељак за примедбе (напомене).- Име и чин.- Датум и време.- Временске прилике.

- 54 -

(2) Тактичка скица. Тактичка скица (Слика 4-17) је топографско представљање неког рејона у размери, онако како се види одозго (из птичије перспективе). Оваква скица за снајперисту представља метод да опише велика пространства при том показујући поуздане раздаљине и азимуте између главних објеката. Овај тип скица користан је за описивање мреже путева, токова река и потока, или за лоцирање природних и вештачких препрека. Тактичка скица се може користити и као олеата на картици домета. Тактичка скица обухвата следеће информације:

- координате снајперског положаја на координатној мрежи карте.- Леву и десну границу са азимутима.- Податке о позадини са азимутом и раздаљином.- Референтне тачке циља.- Назив и број скице.- Име и чин.- Датум и време.- Временске услчове и видљивост.

(3) Цртање скица. Као и код сваког другог цртања, уметничке склоности су чист дар, али свако ко има довољно праксе може да направи задовољавајуће скице. Приликом цртања акција, држите се следећих упустава:

(а) Идите до целине (општег) ка појединачном. Снајпериста најпре мора да одреди границе на скици. Потом треба да скицира веће објекте, као што су брежуљци, планине, обриси великих грађевина. Тек након уношења крупних објеката на скицу, почни те са цртањем ситнијих појединости.

- 55 -

(б) Користите опште облике да би сте приказали исте објекте. Нема потребе да снајпериста скицира свако појединачно дрво, живу ограду или ивицу шуме баш онако како они изгледају. Он треба да користи опште (исте, заједничке) облике да би приказао овај тип објеката. Немојте се концентрисати на финесама (ситним детаљима) уколико они нису од тактичког значаја.

(е) Цртајте у перспективи; користите при том тачке ишчезавања. Све скице треба да су нацртане у перспективи. Да би то било у сат снајпериста мора да зна где су му тачке ишчезавања у рејону који скицира. Паралелне линије на земљи које иду хоризонтално, ишчезавају у једној тачки на хоризонту (Слика 4-18). Паралелне линије на земљишту које се спуштају (нагињу на доле) како се удаљавају од снајперисте, ишчезавају у једној тачки која се налази испод хоризонта. Паралелне линије на земљишту које се пењу на горе како се удаљавају од снајперисте, ишчезавају у једној тачки која се налази изнад линије хоризонта. Паралелне линије које се удаљавају у десно, ишчезавају на десној страни, а оне које се удаљавају у лево, ишчезавају на левој страни. На (слици 4-19) дат је пример разних фаза (корака) које је потребно обавити кад се припремате да направите скицу путева или рејона.

- 56 -

- 57 -

Ц. Дневник осматрања. Дневник осматрања (Слика 4-20) је писано, хронолошким редом забележено сведочанство о свим активностима и догађајима који се одвијају у рејону екипе снајпериста. Користи се уз војне скице и картице домета; оваква комбинација не само да командантима и обавештајцима пружа потребне податке о изгледу одређеног рејона, већ тачно и прецизно бележи све активности у том рејону. Подаци који се уносе у дневник осматрања обухватају:

- кординате снајперскењ позиције на координатној мрежи карте.- Име осматрача.- Датум и време осматрања као и видљивост.- Број страница и укупан број страница.- Редни број, време и координате на мрежи за сваки појединачни

догађај.- Догађај који се десио.- Предузете акције.

4-7. ПРОЦЕНА ДОМЕТА

Снајпериста мора прецизно да одреди удаљеност како би тачно могао да одреди угао елевације на свом систему снајперског оружја и како би могао да припреми топографске скице и картице домета. Због тога снајпериста мора веома добро да познаје различите технике за процену домета.

А. Метода помоћу парчета папира. Метода помоћу парчета папира (Слика 4-21) је користан када се одређују велике удаљености. Кад примењује овај метода, снајпериста ће ставити ивицу парчета папира на карту, водећи рачуна да је папир довољно дуг да би саставио неке две тачке и оловком ће на папиру да обележи положај снајперисте и то удаљено место. Потом парче папира ставља на дијаграмску скалу на карти- која се налази у доњем централном делу карте и поравнаће леву ознаку на папиру са 0 на скали. Затим чита у десно где му се налази друга ознака на папирићу и тако одређује одговарајућу удаљеност између те две ознаке.

- 58 -

- 59 -

Б. Метод у коме се раздаљина од 100 метара користи као јединица мере. Да би могао да користи овај метод (Слика 4-22), снајпериста мора да буде у стању да да визуелно осмотри раздаљину од 100 метара на земљишту. За домете до 500 метара, он ће раздаљину коју жели да одреди између нека два објекта да подели на подеоке од по 100 метара. За раздаљине веће од 500 метара, снајпериста мора да одреди јену тачку која се налази на пола пута од објекта и да одреди колико је стотина метара до те тачке на пола пута, а после да удвостручи ту вредност како би одредио домет до објекта.

Ц. Метод у коме се користи изглед објекта. Овај метод је начин да се помоћу величине и осталих карактеристичних детаља на објекту одреди домет. Да би се овај метод у коме се користи изглед објекта примењивао макар са малим степеном тачности, снајпериста мора у потпуности и сигурно да зна како на различитим дометима изгледају карактеристични детаљи на објекту.

- 60 -

Д. Метод стављања у зграду (ракље). Кад користи овај метод, снајпериста полази одс предпоставке да му циљ није даљи од Х метара, нити ближи од У метара. Просек (средина) између Х и У биће приближна удаљеност до циља.

Е. Телескопи (оптички нишани) са аутоматским подешавањем (мерењем) даљине 1 и 2. Оптички нишани на снајперском систему оружја М 21 могу се користити и за грубо процењивање домета. Пошто се навикне на свој М 21, као и на мерење одстојања до циља, снајпериста ће у мислима да запамти на којим местима је био0 подешен на различите удаљености.

Ф. Метод помоћу картице домета. За брзо одређивање домета у читавом рејону циља снајпериуста може да користи и картицу домета. Пошто једном уочи циљ, снајпериста одређује његову локацију на картици и потом очитава тачну удаљеност до циља.

Г. Формула зависности између угловне и дужинске величине циља и домета. Ова формула представља најбољи метод за процену домета. За овај метод користи се кончаница са лаком израженом у хиљадититим деловима- која се налази на двогледу М 19 (Слика 4-23)- или на снајперском оптичком нишану М3А (Слика 4-24). Да би могао да примени овај метод, снајпериста мора да зна колика је величина циља (мете) изражена у инчима или у метрима. Пошто је позната величина циља, снајпериста пореди величину циља са кончаницом на којој је скала са хиљадитим и користи следећу формулу:

(велич. Циља у метрима х 1000): велич. Објекта у хиљадит.= дом. До циља у метрима.

Х. Комбинован метод. У борбеним условима ретко када постоје савршени услови и зато можда неће бити довољан само један метод за процену домета у

- 61 -

задатку који баш ви треба да обавите. Терен у коме има много мртвог простора ограничава прецизност метода у коме се 100 метара користи као јединица мерења. Слаба видљивост ограничава могућност да користите метод помоћу изгледа објекта. Комбинујући два или више метода за одређивање непознатог домета, искусни снајпериста требало би да нађе домет који је веома близу правог (тачног) домета.

И. Фактори који утичу на одређивање домета. Постоје три основна фактора који утичу на одређивање домета.

(а) Објект правилног облика, као што је на пример кућа, изгледа да је ближа него објект неправилног облика, нпр. група дрвећа.

(б) Објекат који је у супротности (одудара) од своје околине и позадине изгледа да је ближе него што је јесте стварно.

(ц) Објекат који је дјелимично изложен (откривен) изгледаће да је удаљенији него што стварно јесте.

(3) Природа терена.

(а) Како посматрачево око аутоматски прати обрисе (контуре) терена, оно је склоно да процени циљеве на већој удаљености.

(б)Када посматра раван (гладак) терен, као што је песак, вода или снег, постоји опасност да подцените циљеве на великој удаљености.

(ц) Кад посматра низ брдо (на доле), чиниће вам се да је циљ даље него што јесте.

(д) Када гледате на горе (уз брдо), чиниће вам се да је циљ ближе негхо што јесте.

(4) Светлосни услови.

(а) Што се јасније види циљ, то вам се чини да је ближи.

(б) Када се сунце налази иза посматрача, изгледа да је циљ ближе него што јесте.

(ц) Када се сунце налази иза циља, теже се види циљ и чини се да је удаљенији него што јесте.

- 62 -

5. ПОГЛАВЉЕ

АНГАЖОВАЊЕ

Снајпериста на великом домету прецизно гађа кључне циљеве те прикупља обавештајне податке на бојишту и извештава о њима. Екипа снајпериста ангажована на прави начин може да омета кретање непријатеља, непријатељско извиђање и инфилтрацију; сем тога може да утиче на непријатељске одлуке и акције. Може да изазове страх и унесе забуну и на тај начин смањи ниво моралног стања код непријатеља. Приликом ангажовања снајпериста, официри задужени за ангажовање и командири снајперских тимова треба да се руководе здравим разумом и да користе маштовитост. Они морају да имају на уму да се снајперски задатак не може срого везати за одређени временски план и програм, као и то да екипа снајпериста не може да буде ефикасна на оним положајима који су под непријатељском паљбом. Екипа мора да се налази на таквом положају који је довољно удаљен да би се избегла оваква паљба, али је истовремено довољно близу да би тим могао успешно и прецизно да гађа најопасније циљеве (мете).

5-1. Екипе снајпериста.

Снајпшеристи се обучавају као екипе и увек их треба ангажовати као тим. Чланови екипе помажу један другоме у дугим периодима осматрања и процене домета, у нишањењу и обезбеђењу.

А. Снајперски тимови ангажују се под непосредном командом командира или официра задуженог за ангажовање. Снајперисти морају бити упознати са командировим намерама, шемом маневрисања и планмом за ватрену подршку. Кад се једном нађу на терену, екипама се мора омогућити да саме бирају своје позиције како би могле да се побрину да им баш тај положај пружа јасно (чисто) поље ватре и осматрање. Снајпери се не могу успјешно ангажовати у рејонима у којим немају максимално поље ватре и осматрања. Број снајперских тимова који ће учествовати у једној операцији зависи од тога колико их је на располагању, од очекиваног трајања извршења задатка и од јачине непријатеља.

Б. Снајперисти се не сме десити да буде откривен и зато се они крећу полаганије него друге јединице. Стога је неопходно да се снајперисти ангажују пре било каквог другог планираног кретања. Екипе снајпериста треба да иду са јединицом за обезбеђење (одељење, група или вод). На овај начин биће омогућено да екипа снајпериста стигне на позиције за краће време, поред тога, јединица за обезбеђење представља снаге за одговор (реаговање) ако се деси да екипа буде компромитована.

Ц. На снајперисту и њихов рад утичу следећи МЕТТ-т услови (задатак, непријатељ, терен, земљиште, расположиве стране и време).

- Задатак: тип задатка који екипа треба да изврши.

- 63 -

- Непријатељ: карактеристике, могућност и способности непријатељских снага.

- Терен: тип и услови земљишта, трачнице, путеви и водени прелази.

- Расположиве снаге: друге екипе и јединице за обезбеђење.- Време: дозвољено, односно потребно време за извшење задатка.

5-2. ОФАНЗИВНО АНГАЖОВАЊЕ

Намена офанзивног дејства је да се непријатељу наметне борба са циљем да се уништи његова борбена способност и воља да се бори. Снајпериста може да има кључну улогу у офанзивним дејствима на тај начин што ће да елиминише оне непријатељске циљеве који прете да угрозе успех задатка.

А. У току офанзивних дејстава снајперисте:- гађају непријатељске снајперисте.- Надзиру кретање и пуцају на оне циљеве који угрожавају

кретање.- Прецизном паљбом гађају по непријатељском оруђу са послугом.- Прецизно гађају непријатељске вође.- Прецизно гађају на изложене отворе на бункерима.- Гађају снаге поред којих се прошло.- Гађају снаге које прете контранападом или оне снаге које пуцају

по људству у повлачењу.- Обезбеђују заштитну ватру по боковима (крилима) циљајући у

оне циљеве који угрожавају истакнуто крило.- Доминирају на кључном (најважнијем) терену.

Б. Ако се снајперисти ангажују док јединица иде у борбу (у покрету да би се остварио контакт), они могу да иду са истуреним (водећим) елементом или да се ангажују 24 до 48 сати пре кретања те јединице. Тада су снајперисти задужени за следеће:

- селекцију положаја.- Прикупљање информација о непријатељу.- Заузимање кључног земљишта како би се непријатељ онемогућио

да изврши напад изненада.

Ц. Брзо кретање моторизованих јединица у нападу ограничава улогу снајпериста. Међутим, кад се јединица искрца, снајпериста се може ангажовати као подршка нападу.

Д. У току препада (упада) екипа снајпериста се може ангажовати или са јединицом за обезбеђење за обезбеђење или са јединицом за подршку, да би:

- покрили (заштитили) правце доласка на циљ и правце одласка.- Да би покрили маршуте којима се пријатељске снаге повлаче на

зборно место (место прикупљања).- Да би са великог домета гађали циљ.

- 64 -

5-3 ДЕФАНЗИВНО АНГАЖОВАЊЕ

У одбрани, задатак је снајпериста да систематски гађају одређене циљеве и то оне који ће да угрозе непријатељево напредовање.

А. У току одбрамбених дејстава, снајперисти:

- прикривају препреке, минска поља и минирања.- Убијају непријатељске јединице за извиђање и осматрање- Гађају по непријатељским командирима оклопних возила који су

изложени у куполама, по групама за противтенковску борбу и по осматрачким положајима.

- Пуцају на оптичке уређаје на возилима како би успорили кретање.- Прецизном ватром гађају по непријатељском оруђу са послугом.- Гледају по непријатељским јединицама из другог ешалона.- Б. Приликом одбране на супротном (задњем) нагибу,

снајперисти могу успјешно да гађају са великог домета, на положајима који се налазе испред топографског гребена.

5-3. АНГАЖОВАЊЕ У ОДСТУПАЊУ (ПОВЛАЧЕЊУ)

У току задржавајућих дејстава и одступања, снајперисти могу да натерају непријатеља да се пре времена развије у борбени поредак тако што ће му наносити губитке прецизном ватром са великих домета.

5-4. АНГАЖОВАЊЕ НА УРБАНОМ ТЕРЕНУ

Приликом ангажовања на урбаном терену, снајперисти се сусрећу са многим потешкоћама каквих иначе нема на конвенцијалном бојном пољу: терен је углавном вештачки; улице и аутопутеви сасвим јасно одређују зоне осматрања и поље ватре. Способност за осматрање и откривање циља, заједно са прецизним гађањем су оне карактеристике због којих снајпериста има најважнију улогу у урбаним дејствима.

А. Унутрашњост грађевина и подземни пролази су најбољи правац кретања јер је веома лако уочити и открити кретање улицама.

Б. Најбоље је да се снајперисти сместе и заузму положаје у грађевинама и грађевинским објектима. Овде имају најбољу заштиту, велики домет ватре и осматрање у свим правцима. Ватрено поље је овде очигледно за непријатеља и зато га треба прикрити тако што ће снајпериста пригушити звук и сакрити бљесак из отвора цеви оружја.

- нишаните кроз отворе на суседним зградама које се наслањају на ону у којој сте.

- 65 -

- Пуцајте кроз отворе на зиду који имају облик левка и то тако да се шири крај левка налази са унутрашње стране просторије.

Ц. Борбе од куће до куће и од улице до улице скраћују очекивани домет ангажовања снајпериста.

Д. Снајперисти ангажовани у офанзивним и дефанзивним дејствима на урбаном тертену гађаће циљеве сличне онима о којима се говорило.

5-6. ДЕЈСТВА ПРОТИВ НЕПРИЈАТЕЉСКИХ СНАЈПЕРИСТА

Циљ дејства против непријатељских снајпериста јесте да се елиминишу непријатељски снајперисти. Ова дејства морају да буду добро пажљиво и исцрпно планирана, а то раде екипе снајпериста које учествују у операцији. Ово је борба између веома добро обучених елемената од којих сваки зна могућности и ограничења онога другога.

А. Одређивање да ли постоји опасност од снајперисте. Први задатак који снајпериста треба мора да обави у борби против непријатељских снајпериста јесте да се одреди да ли заиста постоји опасност од неког снајперисте. Чинећи то, снајпериста мора да узме у обзир следеће информације које је прикупила јединица која оперише у том рејону.

(1) Припадници јединице су приметили непријатељске војнике који носе специјална маскирна одела.

(2) Припадници јединице су приметили непријатељске војнике који носе оружје са дугим цевима, са монтираним телескопима, са клизајућим лежиштем затварача или носе то оружје у посебним навлакама или вучним навлакама.

(3) Смањен је кључни број особља у јединици јер су били погођени појединачним хицима (ту спадају: командири, командири вода, виши подофицири и чланови послуге на оруђу).

(4) У време појединачних неутралисања (погодака) примећено је значајно смањење дејства патрола (било је знатно мање патрола).

(5) Припадници јединице су приметили и открили обљесак светлости са оптичког нишана.

(6) Обавештајне или извиђачке патроле су известиле да су преко оптичких уређаја или праћења приметиле мање групице непријатеља (1 до 3 човека).

(7) Ако се пронађу појединачне чауре као што је 7,62 мм х 54 Р (исти метак користи се и код неких пушкомитраљеза).

Б. Планирање дејства против непријатељских снајпериста. Пошто је закључио да се у зони дејства налази непријатељски снајпериста који ту оперише, снајпериста мора да одабере најбољи метод за елиминацију непријатељског снајперисте. Да би то учинио, он ће:

(1) Прикупити податке. Он мора да сазна у које време у току дана су се десила та неутралисања (убиства). Затим треба да открије на којим

- 66 -

локацијама, на којим местима се то десило као и то на којим су локацијама евентуално примећени непријатељски снајперсти. Он прикупља све материјалне доказе о непријатељским снајперистима (чауре, опрему, итд.).

(2) Одредити шаблоне (обрасце), ако их има. Снајпериста ће да процени прикупљене податке како би открио евентуалне шаблоне или рутинске навике које је створио непријатељски снајпериста. Снајпериста треба да проучи земљиште по карти, да изучи снимке аерофото извиђања или да изврши извиђање и осматрање на земљишту како би установио да ли се непријатељ креће по одређеном обрасцу (правилу). Снајпериста мора да се уживи у улогу непријатеља и да сам себе пита: «Како бих ја извршио задатак да сам на његовом месту?».

(3) Планирање акција. Пошто открије шаблоне и рутинске навике непријатеља, снајпериста треба да одлучи које је најбоље место и време да пуца у непријатељског снајперисту. Снајпериста би такође требало да захтева следеће акције:

(а) Координацију маршута и усаглашавање ватре са јединицом која се налази у том рејону.

(б)Додатни циљеви предходно унапред унети на карти (ватрена подршка).

(ц) Подршка пешадије како би се каналисало кретање снајперисте или му се поставила заседа.

(д) Додатне (резервне) екипе снајпериста ради узајамне ватрене подршке.

(е) Некога ко ће изигравати мамац у могућим рејонима ангажовања (напада, пуцања) како би се обмануо непријатељски снајпериста и навео да почне да пуца. Пример за ово јесте употреба «Гили сјут» маскирног одела како би се направила «лутка» снајпериста. Стави те га на отворен простор да наведете и намамите непријатеља да пуца; ово ће снајперисти пружити прилику да открије непријатељеву локацију.

(ф) Сви елементи треба да су на свом месту најмање 12 сати пре очекиваног времена ангажовања. У току дејства против непријатељског снајперисте, снајпериста мора да игнорише ( не обраћа пажњу) веће борбе које се воде око њега. Он м,ора да се усредсреди на свој једини циљ- на непријатељског снајперисту.

Ц. Пасивне акције против непријатељских снајпериста. Ако напријатељски снајпериста оперише у рејону јединице, та јединица мора да примени пасивне мере за одбрану од снајперске ватре. Следећи примери тих мера:

- 67 -

(1) Не придржавајте се стриктно уобичајених навика и рутина као што су: време оброка, време за попуну муниције, поступци у рејону прикупљања и све остале свакодневне активности.

(2) Све сатанке, рапортирања и извршавања као и сва друга окупљања људства обављајте у заклону или кад је ограничена видљивост.

(3) Заклоните или сакријте сву опрему.(4) Одстраните ознаке чинова са шлемова и крагни. Не поздрављајте

официре. Руководство не треба да показује и манифестује свој ауторитет и његово испољавање.

(5) Појачајте осатрачке способности јединице, нпр. осматрачке пунктове.

(6) Инструишите патроле да траже појединачне испаљене метке, различите материјале за маскирање итд.

(7) Док извршавате све ове акције, не показујте да сте свесни присуства тог снајперисте.

(8) Не подцењујте жене. Процењује се да око 50% снајперисте у земљама трећег света чине жене. Патрола и осматрачки пунктови нека се не заваравају кад виде жену са пушком на којој је оптички прибор. Та жена је смртни непријатељ.

- 68 -

АПЕНДИКС А

ВЕЖБЕ БОРБЕНЕ ОБУКЕ

Вежбе за обуку снајпериста пружа му практично искуство на плану откривања и гађања стварних мета под борбеним условима и то на дометима који се могу поредити са дометима на бојном пољу. Кроз ову обуку снајпериста такође има могућност да увежба различите вештине са основне обуке за снајперисту коју је раније прошао, врло често колективно (групна обука). Ова обука може, али и не мора да буде по нивоима; међутим, показало се да је такмичење доказан метод да се постигну жељени резултати. На крају вежби, инструктор ће снајперисти упутити критику за постигнуте резултате и посаветовати га да не заборави осматрање, процену домета, сакривање и прикривено кретање као и пуцање из пушке. Те вежбе обухватају:

- Довођење оружја на нулти положај и вежбу гађања.- Гађање у борбеним условима.- Осматрање.- Процену домета.- Сакривање и прикривено кретање. Оријентацију на терену.- Вежбе у вођењу евиденције.- Игре памћења.

А-1. ОСОБИНЕ ОБУКЕ

У току свих вежби на борбеној обуци, сваки појединачни снајпериста треба да је опремљен као што је то описано у Поглављу 2. Групна опрема треба да је доступна по потреби.

А. За вежбе подешавања и довођења на нулти положај, потребан је полигон са означеним раздаљинама подељен на појасеве од по 100 метара, почевши од 100 до 1000 метара. Могућности и поступци за откривање мете треба да су такви да омогуће осматрање и одређивање домета удаљености до 800 метара.

Б. Идеалан полигон за борбену обуку треба да је смештен на терену који је остављен у свом примарном природном стању. Полигон треба да иде најмање 800 метара у дубину и да дуж линије гађања, у сваком појединачном појасу, постоје могућности за неколико снајперских нположаја чиме се обезбеђује донекле различита перспектива гађања на рејон циља. Тамо где време не дозвољава изградњу посебног полигона, биће можда неопходно да се у те сврхе користи постојећи полигон за бојна гађања. У идеалним условима полигон за бојева гађања требало би да има мете распоређене на следећи начин:

Метара: Тип мете:

200 Усправна силуета са механизмом «погоди- убиј».

300 Гвоздена силуета («гвоздене девица»);

- 69 -

усправна силуета мета са механизмом «погоди- убиј»; механизам са покретном метом.

325 Усправна силуета мета са механизмом «погоди- убиј».

375 Усправна мета са механизмом «погоди- убиј» смештена са унутрашње стране прозора.

400 Усправна силуета мета са механизмом «погоди- убиј» смештена у унутрашњости бункера.

500 Гвоздена силуета мета; механизам са покретном метом возило на гусеницама са механизмом «погоди- убиј» смештеног у командној куполи.

600-1000 Гвоздене силуете.

(1) Гвоздена силуета («гвоздена девица») може да буде направљена од челичне плоче дебљине ¾ инча са потпорним рамом. Треба да је изрезана у облику силуете 20 инча широке и 40 инча високе. Ако се ове мете обоје у бело, снајпериста ће лако моћи да открије место на коме је метак погодио у мету.

(2) Смештањем мете са унутрашње стране отвора за прорезе омогућава се снајперисти да стекне искуство за гађање циљева који се налазе у урбаним срединама. Ово се може урадити тако што ће се зиду од шперплоче димензија 8 х 16 стопа исећи отвор величине 36 х 48 инча (у центру табле) и на удаљености од 2 до 4 метра иза зида сместити мете типа усправне силуете са механизмом «погоди- убиј».

(3) Смештање мета у унутрашњост положаја типа бункера, омогућава снајперисти да стекне искуство у нишањењу у затамљене отворе. Овакав положај може се изградити од балвана и џакова са песком тако да се у унутрашњост смести усправна силуета мета са механизмом «погоди- убиј».

(4) Да би снајпериста стекао практично искуство и развио вештину гађања покретних мета, на раздаљинама од 300 до 500 метара могу се користити покретне мете. Две мете, од којих се једна покреће хоризонтално, а друга вертикално, представљаће изазов за сваког снајперисту.

(5) Мете треба да буду смештене тако да представе различите степене прикривености непријатељског људства, односно да буду што верније распоређени стварној ситуацији на правим локацијама. Добро је да се групишу две или више мета како би се симулирала ситуација у којој се налази оруђе са послугом или нека мања јединица. У оваквим околностима, под условом да мете могу да буду обележене, захтеваће од снајперисте селективно дејствобање (ангажовање). Мете са аутоматским уређајима пружају ефикасан рад на полигону и тачно мерење резултата. На слици А-1 шематски је приказан распоред мета у једном сектору.

- 70 -

Ц. Просторије за прикривање и притајено кретање треба да се налазе на природном терену, тамо где је могуће да се опсервира читав рејон све до удаљености од 1000 метара.

Д. Вежбе осматрања могу се обављати на разчишћеном терену 100 х 100 метара који је са једне стране ограничен низом дрвећа, или неким брежуљком који ће послужити као предња граница за осматрање.

Е. Вежбе за процену домета треба да се обављају у рејону који омогућава добро опсервирање на даљини до 1000 метара.

А-2. ПОДЕШАВАЊЕ ПУШКЕ НА НУЛТИ ПОЛОЖАЈ И ВЕЖБА ГАЂАЊА

Да би успешно погађао циљеве у току обуке и вежби, као и у борби, снајпериста мора тачно и прецизно да доведе своју пушку у нулти положај. Због овог разлога, вежбе довођења на нулти положај се обично изводе на стрелишту са познатим, измереним дометом и на тај начин се обезбеђује прецизно подешавање, евидентирање као и вежбање под идеалним услобима, а истовремено се елиминишу разни промењиви фактори који иначе могу да одвуку пажњу и ефикасно подешавање на нулти положај. За довођење снајперске пушке на нулти положај користе се и оптички и механички нишани.

- 71 -

За довођење на нулти положај треба користити мете међународног типа. За пушку М 21 важно је да се нулти положај, сравнивање нишанске тачке и тачке поготка, подеси на 300 метарта, а за пушку М 24 на 100 метара. Са повећањем раздаљине, снајпериста мора да подешава нишан тако да при том води рачуна о углу елевације, као и о ветру јер ће само на тај начин бити сигуран да ће меци остати у средишњем кругу.

А-3. БОЈЕВО ГАЂАЊЕ

Циљ практичних вежби гађања је да се код снајперисте развије способност за прецизно и тачно гађање различитих борбених циљева, као и да се омогући практично увежбавање осталих борбених техника и метода. Екипев снајпериста треба поставити на позиције дуж линије гађања у оним рејонима полигона за бојево гађање у којима могу да осматрају и воде картице домета за тај рејон.

А. Пошто су завршене картице домета, од екипе снајпериста се тражи да изврши једну серију гађања и то тако што ће један члан екипе пратити ветар и према њему подешавати гађање другог члана екипе. Праћење ветра и подешавање према њему је исто тако важно као и успешно нишањење у циљ. Пошто један члан екипе заврши са серијом гаљања, замењују се места и понавља се серија.

Б. Док изводе једну серију гађања, снајперисти би требало да нишане одређеним редоследом: почиње са метом на 200 метара, затим гађају све мете до 800 метара, а потом иду уназад до мете на 200 метара. Серија се састоји од 30 метака муниције при чему се нишани у 20 мета (у исту мету може се гађати само два пута), а резултат се одређује на следећи начин:

- 10 поена за поготке из првог хица.- 5 поена за поготке из другог хица.- Максимум је 200 поена.- За пролазни резултат потребно је 160 поена.

Ц. Ради што боље обуке, бојево гађање на полигону треба такође спроводити у условима ограничене видљивости са осветљењем које долази одозго, као што су например светлеће ракете са падобраном. На овај начин снајпериста је приморан да у кратком временском периоду одреди домет и нанишани у циљ.

Д. Како би ситуација на полигону била што реалнија, приликом обуке снајперисти не издају се на полигону команде за почетак и прекид гађања. Једини изузетак у овоме су несигурни услови. У том случају, треба тренутно издати команду: ПРЕКИДАЈ ПАЉБУ. Снајперистима се морају дати исцрпни подаци и оријентација за сваку вежбу (укључујући и безбедоносне захтеве) и то пре него што им сае одобри излазак на позиције. Чим заузме позицију за гађање на одређеном месту, снајперисти мора биоти одобрено гађа без даљих команди. Због тога је потребно да полигон буде испражњен за гажање пре него што вежба отпочне. Уз сваког снајперисту мора да је један подофицир (помоћни инструктор) како би бележио резултат и водио рачун о сигурности за време

- 72 -

вежбе. Када снајпериста заврши са гађањем, подофицир проверава да ли је пушка празна и сигнализира официру на полигону да је пушка испажњена.

А-4. САКРИВАЊЕ

Вежбе сакривања су намењене за развијање и тестирање способности да се снајперисте сакрије у импровизованом положају за гађање, да уочи осматрача и да гађа у њега.

А. На рашчишћеном терену, са линијом шуме удаљеном од прилике 100 метара, дајтењ снајперистима 10 минута да се сакрију на линији шуме. Кад прође припрема период од 10 минута, нека осматрач користи двоглед или телескоп М 49, осматра 20 минута линију шуме са удаљености од 100 метара. Ако у вежби учествује више од 10 снајпериста, биће вам потребна два осматрача и два пешака. Након периода од 20 минута, пошаљите једног пешака са радио- уређајем да се примакне на 10 стопа снајперисти који је спреман да гађа у осматрача.

Б. Снајпериста би морао да буде у стању да препозна бели број величинењ 5 инча који је окачен преко виталног дела осматрачевог тела на међународној таблици наранџасте боје величине 8 х 8 инча и да испали два метка маневарске муниције у осматрача, а да при том не буде откривен. Ако осматрач открије снајперисту, радио везом ће да обавести пешака и усмери га на снајперисту. Резултати вежбе бележе се по бодовном систему од 1 до 10 при чему је 7 пролазни резултат.

АКО ЈЕ СНАЈПЕРИСТА: ВРЕДНОСТ БОДА 10:

Откривен у прва два минутавежбе- 2Откривен уз помоћ оптичког уређаја- 3

Није откривен када је пешак на 10 стопа- 4

Тачно пепознао број за 30 секунди- 5

Није успео да тачно одреди број- 2

Опалио први хитац, а није откривен- 6

Опалио други хитац, а није откривен- 8

Стабилан положај за гађање са подршком- 9

Нишан на оружју правилно подешен премаДомету и корекцији због ветра- 10.

Опаска 1: Ако снајпериста буде ухваћен док покуша да идентификује број, даће му се 4 поена.

- 73 -

Опаска 2: Ако буде откривен бљесак из отвора цеви оружја, од укупног броја поена одузима се један поен.

Опаска 3: Немогућност да се прилагоди стандардима и циљевима обуке (непотребно кретање, прерана ватра, ван прописаних граница) ретултат у пртекиду вежбе, а крајњи биће нула.

А-5. ПРИКРИВЕНО КРЕТАЊЕ

Сврха и циљ вежби за неприметно кретање је да се развије и тестира способност снајперисте да се креће и заузима положај за гађање, а да при том не буде откривен.

А. За овај тип вежби потребан је исти број инструктора и иста количина опреме као за вежбе сакривања. Терен који се користи за ове вежбе треба да омогући осматрање на 1000 метара, као и да има јасно уочљиву леву и десну границу. Идеално би било да се за сваку овакву вежбу снајперисти увежбавају на другачијем типу терена.

Б. Снајперисти треба да се крећу 600 до 800 метара у правцу двоице посматрача, да на удаљености од 100 до 200 метара заузму положај за гађање, да на исти насчин као у вежбама сакривања идентификују бројеве и да у осматрачи испале два маневарска метка а да при тром не буду иткривени, као и да у току читаве вежбе не буду откривени. Ако неки од осматрача открије снајперисту, он ће радио везом да обавести пешака о томе и усмери га на снајперисте. Резултати вежбе бележе се по бодовном систему од 1 до 10 при чему је 7 пролазни резултат.

АКО ЈЕ СНАЈПЕРИСТА: ВРЕДНОСТ БОДА 10:

Откривен док се кретао ка крајњем Положају за гађање- 2

Откривен на крајњем положају за гађање- 3

Опалио први хитац, није био откривен- 4

Није откривен када се пешак налазиоНа 10 стопа од онога ко гађа- 5

Правилно препознао број за 30 секунди- 6

Није успео тачно да одреди број- 3

Није откривен када се пешак налазиоНа 5 стопа од онога ко гађа- 7

Опалио други хитац, а није откривен- 8

- 74 -

Стабилан положај за гађање са подршком- 9

Нишан на оружју правилно подешен премаДомету и корекцији због ветра- 10.

Опаска 1: Ако буде откривен бљесак из отвора цеви оружја, од укупног броја поена одузима се један поен.

Опаска 2: Немогућност да се прилагоди стандардима и циљевима обуке резултираће у прекиду вежбе, а крајњи резултат биће нула.

А-6. ОТКРИВАЊЕ ЦИЉА

Вежбе за откривање циља изоштравају око снајперисте јерв се од њега захтева да опткрије циљеве, опише их и унесе податке о њима на мапу и то такве објекте који се не мугу ни лако видети ни лако описати без веште употребе оптичких уређаја.

А. Терен који се користи за откривање циља требало би да је делимично рашћишћен бар 200 метара у дубину и 100 метара у ширину и да има јасно уочљиву леву и десну границу. На терену треба да постоје бар три референтне тачке циља који су лако препознатљиве и уочљиве и смештене на различитим местима на читавом терену. На терен се ставља 10 вијних објеката. То могу да буду: радио антене, макете малих возила, акумулатори, угломери за цртање карата или оружја. Ови објекти треба да буду смештени тако да се сами не могу открити голим оком, да се вмогу открити двогледем али се не могу описати, а да се могу описати једино ако се користи телескоп М 49.

Б. Снајперистима се на располагање даје 40 минута да открију, опишу и на карту да унесу сваки објекат на тењрену. Током читаве вежбе снајперисте су у усправном положају. После првих 13 минута, они прелазе на нову позицију, лево или десно од централне линије осматрања и ту остају у току следећих 15 минута. У последњих 10 минута они могу да изаберу било који положај дуж линије све до краја вежбе. Када открије неки објекат, снајпериста мора да га унесе (његову позицију) на припремљену стрељачку књижицу и да учита кординате према скали на хиљадитим, као и правац (метод сата) у односу на референтну тачку циља, као и положај снајперисте у односу на линију осматрања (леву или десну). Затим снајпериста мора да опише објекат користећи следеће категорије: величина, облик, боја, стање и чини се да. За свако тачно уношење података оциљу на мапи, снајпериста ће добити ½ поена и још ½ поена за тачан опис објекта. Да би добили прецизну оцену у овој области, потребно је да имају укупно 7 поена.

А-7. ПРОЦЕНА ДОМЕТА

Снајпериста мора да је у стању тачно да одреди домет како би ефикасно употребио свије оружје, водио тачне таблице гађања и давао поуздане обавештајне извештаје. Вежба за процену домета треба да се обавља на терену на коме нема препрека за осматрање циља величине једног човека и то на

- 75 -

даљини до 1000 метара. Циљеве као што су возила и људство треба поставити на различите домете и у разним степенима прикривености како би се постигло да снајперисти имају што тежу и што реалнију вежбу. Снајперисти треба да буду градирани по својој способности да одреде домет голим оком, уз помоћ двогледа М 49 или уз помоћ нишана на пушци. Снајпериста мора тачно да процени даљину 7 до 10 објеката користећи голо око (12%); да тачно процени удаљеност 7 од укупно 10 објеката користећи оптичке уређаје; код двогледа (10%) и код оптичког нишана М3А (5%).

А-8. ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ЗЕМЉИШТУ

Циљ и сврха ове вежбе је да се код екипе снајпериста развије висока способност у обављању конкретних тактичких метода и техника као што су;кретање,орјентација на терену и поступци радиотелефонирања.Од екипе ће се очекивати да се са почетне тачке стигне до конкретног места и да се онда о томе поднесе извештај.У току ове вежбе екипа снајпериста треба да је опремљена онако како је то описано у поглављу 2.како би се обезбедило увежбавање под различитим условима,ову групну вежбу требало би извести најмање 2 пута.Једном на дневној светлости и једном у мраку.

А.Ова вежба се може одржавати у исто време кад и групне вежбе гађања.Половина класе која је на обуци или половина групе могла би да обавља вежбу орјентисања на земљишту,док друга има вежбу из гађања.Пошто заврше,замениће се.

Б.Екипе снајпериста се сакупљају код почетне тачке,дају им се инструкције и упознају се са циљем задатка,као и са осматрачким положајима и радио позивним знацима.Такође се проверава њихова опрема и држи брифинг о самој вежби.У тој вежби се тражи да екипа снајпериста стигне од почетне тачке до одређеног места за мање од 2 сата.Дају им се инструкције да избегавају осматрачке положаје који представљају непријатеља.Од њих се тражи да свакох 15 мин. Извештавају о томе где се налазе и о доласку на место одредишта.На старту екипа добија 100 поена и за сваку грешку одузима се одређен број поена.

- скида се по 10 поена сваки пут када неко са осматрачнице примети неког из снајперског тима.

- Окида се по 5 поена за сваки погрешан радио-поступакили за погрешно извештавање ( које није по пропису )

- За сваки минут прекорачења преко 2 сата одузима се по 1 поен.- За сваких 5 метара које екипа промаши одредиште,одузима се по

3 поена.- Одузима се 100 поена ако екипа залута или не успе да заврши

вежбу.

Д.По завршртку ове вежбе,инструктор ће дати критичку оцену о томе како су екипе снајпериста обавиле свој задатак.

А-9.-ИГРЕ МЕМОРИСАЊА

- 76 -

Снајпериста мора да има добро памћење како би могао да извести тачно о чисеницама чак и онда када нема ни времена ни начина да у време кад примети те чињенице направи евиденцију о њима.

А.У играма меморисања увежбава се способност снајперисте за меморисање и то тако што се од њега тражи да упамти предмете које је видео и да их се касније присети.Ово се изводи тако што се на сто стави 10 предмета (или се ставе на под ),покрију се пешкиром,пончом или било чим другим што је прикладно.

Б. Снајперисти се дају 2 мин. Да разгледа те ствари,али при том не сме да их додирује,нити да их помера.Затим му се дају 2 мин. Да забележи оно што је видео,користећи при том 5 категорија:величину,облик,боју,стање,и чини се да изгледа.Могу постојати различите варијанте како би она представљала што већи изазов за снајперисту.Наводимо неколко примера за то:може се скратити време разгледања или обиљежења,може му се на овај или онај нацин одвраћати пажња док посматра или док пише,да се продужи временски размак између посматрања и записивања;као и да снајперисти да задатак да обави неку врсту делатности између посматрања и записивања.Увежбавање стројеве обуке и церемонијала може успешно да се примени јер то од снајперисте захтева да се концентрише на покрет марширања,а не на оно што је видео.

А-10. ВЕЖБЕ РАДИ ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ

Прави тест снајперисте или екипе снајпериста јесте успешно изведен поверени им задатак.Схвативши колко су широке и разноврсне могућности за ангажовање снајперисте,биће нам јасно,колко је тешко да се тестирају све способности потребне за једног снајперисту.Њихова најважнија способност је да једним хицем убију један циљ.вежбе које смо истакли у претходним одломцима могу се изводити једном ради саме вежбе и праксе,а други пут ради вођења евиденције о томе колко је квалификован који снајпериста и утврђивања његових резултата.Ове вежбе су групно,најбољи практични начин да се у миру оцени способност сваког снајперисте да успешно функционише.

- 77 -

Слика а -10.

- 78 -

АПЕНДИКС Б ПРОГРАМ ЗА КОНДИЦИРАЊЕ СНАЈПЕРИСТА

Вештине и способности потребне једном снајперисти се лако губе и зато су потребни чести трнинзи.Програм за кондицирање снајпериста омогућиће да сваки појединачни снајпериста или екипе снајпериста редовно одржавају како своје стрељачке ,тако и борбене вештине.Јединице би требало да имају такве програме кондицирања,по којима ће екипе снајпериста обнављати своју стрељачку вештину свака 3 мјесеца.Истовремено,док увежбавају стрељачке вештине,снајперисти би бар недељу дана требало да увежбавају и тактичке способности.Обука треба да траје најмање недељу дана.Уз вежбе кондицирања,јединице би требало да планирају и вежбе за борбену готовост снајпериста за учествовање у хитним ситуацијама.те вежбе требало би да трају 24 часа.У најмањој мери те вежбе борбене готовости снајпериста уа ангажовање у хитним случајевима требало би да се од снајпериста захтевају следеће:гађање у мете из снајперског наоружања,по полигону за бојево гађање;учешће у вежбама за прикривено кретање,као и дневна/ноћна вежба за орјентисање на земљишту.

Б-1. ОБУКА

Дајемо пример за један петодневни програм кондицирања за снајперисте;

1ДАН

ЗАДАТАК;Изабрати маршруте којима ће се кретати снајперисти и њихове положаје.

УСЛОВИ;дати преглед одабраних путева и положаја,ситуација за извођење задатка са локацијом рејона циља и то тако да минимално потребно кретање у износу 3000 метара,војна мапа,угломер за мерење земљишта,оловку са филцаним врхом,чисту,некориштену,пластичну олеату димензија 8 пута 8 инча и један лист папира,величине папира за писање писама.

НОРМЕ; Одабрати и на карту уцртати примарне и алтернативне маршруте,намеравано зборно место,планиран положај снајперисте за гађање и то онај који пружа најбољи заклон и омогућава најбоље сакривање.

1. припремити олеату са две референтне ознаке на мрежи;примарне и секундарне маршруте са стрелицама које означавају правац кретања:минимално 3 контролна пункта,означена редним бројевима;одређено зборно место;одредити евентуални положај за гађање.

2. припремити писмено дневник кретања и за то користити форму наређења за снајперску патролу.Дневник ће да садржи;од – до координате на мрежи,магнетне

- 79 -

азимуте,удаљеност,број контролног пункта,одређено зборно место,као и планирани ватрени положај.

3. у року од 30 минута припшремити олеату и дневник кретања у писаној форми.

ЗАДАТАК ; кретати се и при том користити технику појединачног кретања снајперисте.

УСЛОВИ ; Дат је преглед техника кретања за снајперисте,снајперско наоружање,маскирно одело ,као и раван отворен простор који омогућава инструкторима да опсервирају технике кретања.

НОРМЕ ; кретати се правилно и при том користити одређене технике кретања.

1. ниско-пузећи став снајперисте2. средњи-пузећи став3. високо пузање4. пузање на рукама и коленима5. ход

НАПОМЕНА; инструктори ће да одреде технике кретања, и дати оцену о томе како ће се снајперисти кретати.

ЗАДАТАК ; реаговати на контакт непријатеља у току кретања као део екипе снајпериста.

УСЛОВИ : Дат је преглед техника кретања елипе снајпериста као и начин реаговања,(одговор) на контакт са непријатељем;основна опрема и наоружање за екипу снајпериста као и рејон са разноликим тереном у ком се налази бар једна зона опасности.

НОРМЕ : правилно одреаговати на дате ситуације или у оквиру зона опасности.

1.визуелни контакт. 2.заседа 3. посредна ватра 4.напад из ваздуха. 5.зона опасности (раван и отворен терен)

НАПОМЕНА ; инструктори ће одредити ситуавије и дати оцјену о томе како се кретала екипа снајпериста.

ЗАДАТАК : описати методе откривања циља,селекције и посматрање циља.

УСЛОВИ ; дат је преглед метода за откривање,селекцију и осматрање циља.

НОРМЕ ; усмено или писмено описати методе које су коришћене за осматрање,откривање и селекцију циљева

- 80 -

ЗАДАТАК : идентрификовати униформе,опрему и возила која представљају евентуалну опасност.

УСЛОВИ ; дат је преглед фотографија или слајдова униформи,опремљена возила која представљају евентуалну опасност.

НОРМЕ ; идентификовати 7 од 10 униформи или ознака чина које представљају потенцијалну опасност:идентификовати 7 до 10 делова опреме,као и 7 од 10 возила која представљају потенцијалну опасност.

ЗАДАТАК ; описати методе за одређивање домета.

УСЛОВИ : дат је преглед метода за одређивање домета које користе снајперисти.

НОРМЕ ; усмено или писмено описати методе које користе снајперисти за одсређивање домета.

1. методе одређивања голим оком2. употребом двогледа3. употребом оптичких уређаја на снајперу

ЗАДАТАК ; припремити картицу домета ( таблицу гађања ) коју води снајпериста.

УСЛОВИ ; дат је преглед картица домета, ( таблица гађања ) које води снајпериста,одговарајући рејон циља,основна снајперска опрема и картица дсомета.

НОРМЕ : припремити комплетну картицу домета,заједно са :1. координатама тог положаја на мрежи2. референтним таћкама циља( азимут,удаљеност и опис )3. левом и десном границом са азимутима.4. дометима на читавом том рејону5. најважнијим карактеристикама терена6. методом кориштеним за одређивање домета / назив 7. подацима о времену.

ЗАДАТАК : припремити војну скицу.

УСЛОВИ: дат је преглед прављења војних скица које користе снајперисти,затим погодан рејон или објекат за скицирање,као и празан формулар за војне скице.

НОРМЕ ; припремити скицу заједно са:

1. кординатаматог положаја на мрежи2. магнетским азимутом који пролази кроз центар скице.

- 81 -

3. називом и бројем скице.4. размером у којој је нацртана скица5. рубриком за примедбе6. именом и чином7. датумом и тачним временом8. подацима о временским приликама

ЗАДАТАК :вођење дневника снајперисте

УСЛОВИ ; дат је преглед дневника какве воде снајперисти,заједно са 20 празних листова папира који су спајалицом повезани у књижицу.

НОРМЕ ; водити дневник снајперисте уписујући догађаје по хронолошком редоследу у току 3 предстојећа дана,укључујући и следеће;

1. координате тог положаја на мрежи2. име осматрача3. датум /време/видљивост4. редни број листа/ укупан број листова5. редни број сваког појединачног догађаја,време и координате на

мрежи6. догађај7. предузете мере ( акција )

УСЛОВИ ; дат је преглед метода које се користе за гађање покретних циљева.

НОРМЕ ; писмено или усмено описати методе које се користе за гађање покретних циљева.

ЗАДАТАК ; описати методе који се користе за гађање циљева на различитим дометима,а да се при том не подешава угао елевације на нишану.

УСЛОВИ ; дат је преглед метода које се користе за гађање циљева на различитим удаљеностима без подешавања угла елевације на нишану.

НОРМЕ : писмено или усмено описати методе које се користе за гађање циљева на различитим дометима без подешавања угла елевације на нишану.

ЗАДАТАК : довођење на нулти положај уз коришћење механичких,металних нишана.

УСЛОВИ ; дато је снајперско наоружање,одговарајући полигон за гађање и 12 метака бојеве муниције опште намене са обичним зрнима калибра 7,62 мм

НОРМЕ ; у кругу од 12 метака довести на нулти положај снајперско наоружање користећи механички нишан.

ЗАДАТАК : учествовати у вежби бојног гађања користећи при том механичке нишане

УСЛОВИ : дато је снајперско наоружање,телескоп м49,одговарајућа даљина гађања и 20 метака специјалне бојеве муниције оп0ште намене са обичним зрнима калибра 7,62 мм.

НАПОМЕНА : кроз 3 дана инструктори ће да покупе дневнике.

- 82 -

2 ДАН

ЗАДАТАК : описати основне стрељачке вештине снајперисте

УСЛОВИ : дат је преглед основа стрељачке вештине снајперисте

НОРМЕ : писмено или усмено описати основе стрељачке вештине снајперисте.

1. положај2. контрола дисања3. нишањење4. контрола окидања

ЗАДАТАК : описати како ветар утиче на балистикуУСЛОВИ : дат је преглед ефеката које ветар има на балистику.НОРМЕ ; усмено или писмено описати како ветар утиче на балистикуЗАДАТАК : описати метод који екипа снајпериста користи за гађање циљева.УСЛОВИ : дат је преглед метода које екипе снајпериста користе за гађање циљева.НОРМЕ ; усмено или писмено описати метод који екипа снајпериста користи за гађање циљева.ЗАДАТАК : описати методе које се користе за гађање покретних циљева.НОРМЕ : гађати циљеве са удаљености од 200 до 700 метара постигавши минимум од 16 погодака; користити механичке нишане.

------ 3 ------

ЗАДАТАК : довођење на нулу нишана на пушци.УСЛОВИ : дато је снајперско наоружање,телескоп м49,одговарајуће стрелиште,и 12 метака специјалне бојеве муниције,опште намене, ( са обишним зрнима ) калибра 7,62 мм.

НОРМЕ ; у кругу од 12 метака довести нишан на нулти положај

ЗАДАТАК ; гађање покретних циљева.

УСЛОВИ : дато је снајперско наоружање,телескоп м49,одговарајуће стрелиште,и 10 метака специјалне бојеве муниције,опште намене, ( са обишним зрнима ) калибра 7,62 мм.

НОРМЕ ; са удаљености од 300 до 500 метара гађати покретне циљеве постигавши минимум 8 погодака.

ЗАДАТАК ; одређивање домета

- 83 -

УСЛОВИ ; дато је снајперско наоружање (м24) двогледи м19 и 10 мета на удаљености до 800 метара.

НОРМЕ; тачно проценити домет за 7 до 10 мета вршећи процену голим оком ( толеранција + / - 12 посто. ) уз помоћ двогледа ( + / - 10 посто ) или уз помоћ снајперског наоружања М24 ( +/- 5 посто)

ЗАДАТАК ; откривање циљева.У8СЛОВИ ; дат је одговарајући рејон са 10 војних објеката,двогледи,телескоп М49 и таблица за уписивање резултата.

НОРМЕ : открити,унети на карту и описати 7 од 10 војних објеката у року од 40 мин.

ЗАДАТАК ; учествовати у вежби сакривања.

УСЛОВИ ; дато је снајперско наоружање,маскирно одело,2 метка маневарске муниције калибра 7,62 мм,рејон у коме треба сакрити снајперски положај и 10 минута за припрему.

НОРМЕ ; без да буду откривени,треба да заузму положај,да препознају посматрача,и на њега испале 2 метка маневарске муниције (посматрач се налази на удаљености од 100 до 200 метара.и опремљен је двогледима и телескопом М49) минималан резултат је 7 од 10 поена.

Ако снајпериста ;

- буде откривен без помоћи оптичких уређаја у прва 2 минута,добија ........................................................

- буде откривен уз помоћ оптићких уређаја ( 18 минута ),резултат.........................................

- не буде откривен када је шетач на 10 стопа од оног који пуца,резултат......................................

- успе да идентификује број за 30 секунди................................- не успе тачно да препозна број................................................- опалио први хитац,није био откривен...................................- опалио други хитац,није био откривен..................................- има стабилан положај за гађање,(подлошку ).....................

НАПОМЕНА; ако снајпериста буде ухваћен,док покушава да идентификује број,добија 4 поена.

НАПОМЕНА 2 : ако буде примећен бљесак из отвора цеви оружја,од укупног збира одузима се 1 поен.

НАПОМЕНА 3 : немогућност да се прилагоди стандардима обуке и њеним циљевима,( као што су непотребни покрети,преурањена паљба,излазак ван

- 84 -

ограђених граница ) имаће за последицу прекид вежбе и укупан резултат износиће нула.

-----3 ноћ -----

ЗАДАТАК : гађање циљева по мраку

УСЛОВИ : дато је снајперско наоружање,одговарајуће стрелиште,4 ваздушне сигналне ракете,12 метака специјалне муниције опште намене, ( са обићним зрнима ) калибра 7,62 мм

НОРМЕ ; са удаљености од 200 до 500 метара гађати 3 мете у временском интервалу у коме је осветљен рејон циља. (мете)

НАПОМЕНА 1 ; инструктори ће испаљивљти ваздушне светлеће ракете,једну по једну.

НАПОМЕНА 2 ; снајперисти ће гађати у 4 посебна наврата ( 4 пута)

--------- 4 дан -----------

ЗАДАТАК ; учествовати у вежби бојног гађања.

УСЛОВИ ; дато је снајперско наоружање,телескоп М49,одговарајуће стелиште и 20 метака специјалне муниције опште намене,калибра 7,62 мм,минималан број погодака је 16.

ЗАДАТАК ; учествовати у вежби прикривеног кретања.

УСЛОВИ ,; дато је снајпшерско наоружање,маскирно одело,два метка маневарске муниције калибра 7,62 мм и погодан рејон дугачак 1000 метара на коме је могуће осматрање.

НОРМЕ ; Кретати се 600 до 800 метара,без да буду откривени,треба да заузму положај,идентификују осматрача и испале у њега 2 метка маневарске муниције у року од 4 сата. Осматраћ је опремљен двогледима и телескопом М49.Треба да имају 7 од 10 поена.Поени се одређују на следећи начин.;

Ако снајпериста; - Буде откривен док се креће према коначном положају за

гађање.....................- Буде откривен док се креће на коначном положају за

гађање ...................................- Опали први хитац и не буде откривен ...................................

- 85 -

- Не буде откривен кад је шетач на 10 стопа од оно који пуца.........................................

- Тачно идентификује број ( за 30 секунди )...................................- Не успе тачно да препозна број.......................................- Не буде откривен кад шетач буде откривен на 5 стопа од онога ко

пуца.................................- Опали 2 хитац а не буде откривен.................................- Има стабилан положај за гађање.....................................- Правилно подеси нишан на оружју према домету и корекцији због

ветра..........................................

НАПОМЕНА; ако буде откривен бљесак из отвора цеви оружја од укупног збира одузима се 1 поен.

НАПОМЕНА 2 ; немогућност да се прилагоди стандардима обуке ( нормама ) и њеним циљевима ( као што су непотебни покрети,преурањена паљба,излазак ван одређених граница.) имаће за последицу прекид вежбе и укупан резултат биће нула.

----------- 5 дан --------------

ЗАДАТАК ; тражити ватру ( ватрену подршку )

УСЛОВИ ; дат је преглед поступака који се користе за тражење ватре,2 радио уређаја АН/ПРЦ-77 и ватрени задатак.

НОРМЕ; пренети путем радио везе ватрени задатак користећи се правилним поступцима за одржавање радио везе,као и елементе задатка за тражење ватрене подршке и то следећим редом:1. Идентификација осматрача.2. Припремно наређење.3. Локација циља.4. Опис циља.5. Метод ангажовања .6. Начин гађања и контроле.

ЗАДАТАК: Лоцирај циљ према координатама на мрежи.

УСЛОВИ: Дат је преглед места циљева при чему се користи метод координата на мрежи, мапа на којој је рејон циља, двогледи, компас и циљ.

НОРМЕ: Одредити и саопштити координате циља са шест цифара у року од 30 секунди.

ЗАДАТАК: Одређивање места циља преко поларних координата.

УСЛОВИ: Дат је преглед места на којима се налазе циљеви при чему се користи метод поларних координата, затим мапа на којој је рејон циља, двоглед, компас и циљ.

- 86 -

НОРМЕ: Лоцирати циљ у кругу од 250 метара од места на коме се циљ стварно налази. По идентификацији, саопштити место циља у року од 30 секунди. Саопштити правац у односу на најближих хиљадитих подеока, у оквиру од 100 хиљадитих од стварног правца. Саопштити удаљеност у односу на најближих 100 метара.

ЗАДАТАК: Лоцирати циљ одступањем од неке познате тачке.

УСЛОВИ: Дат је предлог начина за одређивање места циља коришћењем методе одступања од неке познате тачке, мапа на којој је рејон циља, двогледи, компас, нека позната тачка и циљ.

НОРМЕ: Одредити место циља у кругу од 250 метара од стварног места циља и 30 секунди по идентификацији, саопштити локацију циља. Изразити правац у односу на најближих 10 хиљадитих и у оквиру од 100 хиљадитих у односу на стварни правац. Изрази леву и десну корекцију у односу на најближих 10 метара, као и корекције домета у односу на најближих 100 метара.

ЗАДАТАК: По дневној светлости учествовати у вежби оријентисања на земљишту.

УСЛОВИ: Дат је навигациони курс са најмање 4 ноге међу којима је минималан размак од 800 метара.

НОРМЕ: Кретати се по курсу, а да не буду откривени. Припремити скице, картице домета, или дневнике који се такође могу укључити у овакву вежбу.

--- 5. НОЋ ---

ЗАДАТАК: Учешће у ноћној вежби оријентисања на земљишту.

УСЛОВИ: Дат је навигациони курс са најмање три ноге међу којиа је најмањи размак од 500 метара. На курсу се могу распоредити осматрачи како би открили да ли је неко нарушио правила о тишини и светлости и због таквих прекршаја одузели одређен број поена од укупног резултата који постигну снајперисти.

НОРМЕ: Кретати се по курсу, а да при том не буду откривени.

НАПОМЕНА: Ради даљих упустава о припреми навигационог курса за кретање по земљишту и формулара са захтевима потребним за овакву вежбу, погледати Приручник ФМ 21-26.

Б-2. ВЕЖБА БОРБЕНЕ ГОТОВОСТИ ЗА ХИТНО (ИЗНЕНАДНО) АНГАЖОВАЊЕ

Дајемо један пример овакве вежбе на нивоу батаљона:

- 87 -

ВРЕМЕ АКЦИЈА

04.0 Батаљон даје знак за узбуну екипама снајпериста по четама.

1. Дежурни у касарни предаје униформе списак ствари.

2. Екипе снајпериста имају два сата да се јаве у чету.

3. Командир екипе снајпериста јавља се официру задуженом за ангажовање снајпериста кад је све у екипи спремно и сређено.

4. Официр задужен за ангажовање снајпериста издаје екипи снајпериста делимично наређење.

05.0 Ваздушним путем, камионом или марширајући путем снајперисти напуштају рејон чете.

08.0 Екипе снајпериста стижу на стрелиште.

1. Екипе снајпериста се укратко информишу о стрелишту и безбедности.

2. Снајперистима се издаје планирана муниција.

3. Снајперисти доводе на нулти положај своје оружје.

4. Екипе снајпериста излазе на терен и бележе домет циљева који су распоређени на удаљености од 200 до 900 метара.

11.0 Екипе снајпериста напуштају стрелиште; одлазе на место прикривеног кретања користећи камионе или пешадијским марширањем, или у оквиру тактичког кретања по екипама.

12.0 Екипе снајпериста стижу на место прикривеног кретања.

1. Екипама снајпериста дају се инструкције.2. Место треба да иде од 800 до 1000 метара

у дужину. На једном крају треба поставити обученог осматрача који ће имати пољски сто, двоглед М 19, телескоп

- 88 -

М 49, међународну таблицу наранџасте боје димензија 8 х 8 инча на којој се налази број димензија 5 инча, радиоПРЦ- 77 који ће да користи он и пешак.

3. Снајпериста има 4 сата да стигне до свог коначног положаја за гађање који је 50 до 200 метара удаљен од осматрача и да опали свој први хитац.

4. Снајпериста има 30 секунди времена за идентификацију броја.

5. Снајпериста опаљује други хитац.6. Читава вежба биће изведена тако да

осматрач не открије снајперисту.

16.0 Екипе снајпериста одлазе на дневну, односно ноћну вежбу оријентисања на земљишту.

1. Екипе снајпериста започињу вежбу на месту за прикривање.

2. Од екипе снајпериста тражиће да се крећу до три различите тачке. Код сваке тачке они ће да изведу једну од следећих радњи: - Да нацртају војну скицу.

- Да направе картицу домета. - Да изведу вежбу откривање циља.

- - Да прикупе информације и обавештајне податке.

НАПОМЕНА: Све информације треба да буду унете у дневник снајперисте.

3. Сва кретања ће бити изведена тако да не буду откривена.

20.0 Ноћна вежба оријентисања на земљишту.

1. Екипе снајпериста крећу на вежбу са командних места.

2. Непримећени и неоткривени крећу се према три различите тачке.

3. Користећи уређаје (оптичке) за ноћно осматрање, извршиће вежбу откривања циља.

4. Све информације ће унети у дневник снајперисте.

5. Пошто прикупе све потребне податке, екипа ће се пребацити на тачку извлачења где ће конструисати склониште. Извршиће припрему за елиминацију циља.

- 89 -

05.0-06.0 Ликвидација циља.

1. Пошто ликвидира циљ, екипа ће се припремити за извлачење.

2. У време извлачења, вратиће се у рејон чете.

3. Екипа ће о свему известити официра за ангажовање снајпериста.

4. Официр задужен за ангажовање снајпериста ће по обављеној вежби дати оцену.

НАПОМЕНА: У току извођења ове вежбе и као њен саставни део може се дати и писмени текст.

АПЕНДИКС Ц

ТАБЛИЦА ПОДАТАКА КОЈУ ВОДИ СНАЈПЕРИСТА

Таблицу података коју води снајпериста припрема сам снајпериста како би у њу унео резултате и све оне елементе који су утицали на пуцање из његовог оружја. У то могу бити укључене најразличитије информације од оних о временским приликама па све до става и расположења онога ко је гађао тог одређеног дана. Снајпериста се може подсетити и прегледати те податке како би у будућности разумео своје оружје, утицај времена и своју вештину и способност гађања тог конкретног дана. Једна од најважнијих информација које ће да забележи јесу подаци о довођењу на нулти положај његовог оружја кад му је хладна цев. Постоје три фазе приликом уношења информација у таблицу података. То су: фазе пре гађања, у току гађања и после гађања.

Ц-1. ФАЗА ПРЕ ГАЂАЊА

Пре гађања уносе се следеће информације:

- Домет. Раздаљина до циља.- Број пушке и нишана. Серијски број на пушци и нишану.- Датум. Датум гађања.- Муниција. Тип (врста) и број партије муниције.- Светлост. Количина светлости (облачно, ведро, итд.).- Фатаморгана. Да ли се види фатаморгана (добро, слабо, прилично, итд.)?- Температура. Температура на стрелишту.- Час. Време гађања.- Светлост (дијаграм). Нацртати стрелицу у ком смеру сија сунце (се

простире светлост).- Ветар. Нацртати стрелицу у правцу у ком дува ветар и забележи

просечну брзину и главни правац кретања ветра (југ, југозапад, север, североисток, итд.).

- 90 -

Ц-2. ФАЗА У ТОКУ ГАЂАЊА

У току гађања уносе се следећи подаци:

А. Елевација. Подешени угао елевације и евентуалне корекције ако су потребне. Пример: Удаљеност до циља износи 600 метара; снајпериста подешава прстен за угао елевације на 6. Снајпериста окида и метак је погодио мету 6 инча испод центра. Тада ради елевације додаје 1 минут и уписује (плус1).

Б. Корекције због ветра. Која је корекција извршена према ветру и додатне корекције ако су потребне. Пример: Снајпериста гађа мету на удаљености од 600 метара и ветар му је подешен на 0; метак погађа мету 15

- 91 -

инча десно од центра. Снајпериста ће тада окренути прстен за корекцију према ветру за 2 и ½ минута у лево (Л- 2 ½). Ако гађа из пушке М 21, снајпериста ће на силуети у «Холд» кутији да упише претицање због ветра.

Ц. Погодак. Ово је колона у којој се уписују информације о сваком конкретном поготку. Пример: Колона 1 је за први метак, колона 10 за десети метак.

Д. Елевација. Коришћени угао елевације. Пример (6+1), (6), (6-1).

Е. Ветар. Коришћење корекција због ветра. Пример: (Л 2 ½), (0), ( Д-1/2).

Ф. Хитац. Где се налазила нмишанска тачка у тренутку окидања.

Г. Велика силуета. Велика силуета користи се да би се на њој забележило тачно место на коме је метак погодио мету. Ово се бележи тако што се на оном месту на ком је метак ударио о мету упише број погодака.

Ц-3. ФАЗА ПОСЛЕ ГАЂАЊА

У колону за примедбе снајпериста ће након гађања да унесе све коментаре које жели да запамти. Ово могу да буду коментари о оружју, угловима гађања или о његовом психо –физичком стању (нервоза, лоше се осећа, добро се осећа, итд.).

Слика С-1. припремљена таблица података коју води снајпериста

АПЕНДИКС Д

МЕРЕЊА

Снајпериста мора да поседује солидно знање о угловним мерама које су потребне у стрељаштву. Ове мере помажу снајперисти да процени раздаљине и изврши подешавања путање метка. Два најчешћа типа мерења и мере које користи снајпериста су хиљадити и угловне минуте.

- 92 -

Д-1. ХИЉАДИТИ

Један хиљадити је угловна мера која одговара 1/1000 делу удаљености до објекта. На пример, привидна величина објекта величине 1 метра удаљеног 1000 метара износи 1 хиљадити. Објекат величине 1 метра на 500 метара удаљености изгледа као 2 хиљадита. Хиљадити се у главном користе за процену домета, али се такође могу користити за претицање због угла елевације и корекције према ветру, као и за претицање кад се гађају покретни циљеви ако се при том користи нишан М3А (видјети 3. поглавље).

Д-2. УГЛОВНИ МИНУТ

Угловни минут је 1/60 део степена. Он одговара приближно једном инчу (1,145 инча) за сваких 100 метара. Примери 1 угловни минут = 2 ича на 200 метара; 1 угловни минут = 5 инча на 500 метара. Угловни минут се користе за одређивање и подешавање угла елевације и код корекције због ветра које је потребно подесити на нишану оружја.

АПЕНДИКС Е

РЕФЕРЕНТНЕ ТАБЛИЦЕ

У овом додатку налазе се готове референце које се могу користити за одређивање утицаја који ће ветар имати на балистику, балистичке путање и одређивање домета.

Слика Е-2.

- 93 -

- 94 -

Слика Е-1 таблица конверзије за корекцију због ветра НАПШОМЕНА: За бојеву муницију опште намене (са обичним зрном), повећајте вредност претицања за 13%.

- 95 -

Овај дијаграм приказује:- Највишу тачку на дометима од 300 до 1000 метара, у сегментима од

по 100 метара.- За колико опада висина лета на сваких следећих 100 метара.

Размера: Због дужине нишанске линије у односу на висину трајекторије (путање зрна), на овом дијаграму коришћене су две размене:

ЗА ВИСИНУ ТРАЈЕКТОРИЈЕ: 1/8 инча = 3 инча.

ЗА ДУЖИНУ НИШАНСКЕ ЛИНИЈЕ: 1,5 инча = 100 метара.

- 96 -

- 97 -

АПЕНДИКС Ф

1. СИТУАЦИЈА: ( У њој се описује стање непријатељских и пријатељских снага онако како се то рефлектује на вашу патролу).

А. Непријатељске снаге:

(1) Временске прилике: Оне се описују користећи следећу форму:

(а) Раније: Време у протеклих 48 сати.

(б) Сада: Време у овом тренутку.

(ц) Прогноза: Временска прогноза у следећих 48 сати или у току извршења задатка.

(д) Утицаји: Како ће временски утицаји на ваше, као и на непријатељске могућности.Користећи доле наведени формат, уносе все следећи подаци:

ЗНАЧЕЊЕ:

ДАТЕ = датум

ДМНТ = а почетком јутарњег навигационог праскозорја

СУН = сунце

РИСЕ = излазак СЕТ = залазак

ЕЕНТ = крај, вечерњи наутички сумрак

МООН = Месец

РИСЕ = излазак

СЕТ = залазак

ПХАСЕ = МЕНЕ (ФАЗЕ) ТЕМП = ТЕМПЕРАТУРА ( ХИ / ЛО ) = (ВИСОКА / НИСКА ) ВИНД = ветар : ДИР / ВЕЛ = ПРАВАЦ / БРЗИНА

- 98 -

ХУМ = ВЛАГА

(2) Земљиште : објасните како терен утиче на ваше могућности као и на непријатељеве и нека вам при томе водећа реч буде ОЦОКА ( прим. прев. – почетна слова енглеских речи : обсерватион,цовер,обстацлес,кеѕ терраин,авенуес,)

(а) осматрање и сектор гађања ( б) прикривање и сакривање ( ц) препреке

(д) основни терен

(е) путеви прилаза

(3) идентификација непријатеља : подаци о непријатељским униформама,опреми,наоружању,врста јединице,(нпр. непријатељ је 14. моторизовани батаљон;наоружани су са АК14 ,РПК,СДВ,носе стандардне маскирне униформе,за транспорт користе БРТ-60РВ)

(4) локација непријатеља ; где је непријатељ смештен у том трену и да ли патролира у другим рејонима

(5) непријатељске активности : шта непријатељ ради у овом тренутку.

(6) Јачина непријатеља : јачина изражена бројчано или у процентима,као и величина јединхица на конкретним локацијама.

(7) Очекивани ток непријатељских дејстава; шта се очекује да ће непријатељ да предузме у току слрдрћих 24 односно 48 сати.

Б.-Пријатељске снаге:

(1) задатак следеће п рангу више јединице; какав је задатак следеће по рангу више јединице којој је придата екипа снајпериста.

(2) Локација и планирање акције јединица на левом и десном боку,испред и у позадини:прибавите било какве податке о јединицама које се налазе у близини или које би могле да дејствују у близини одговорности за извођење задатка.

(3) Јединице које дају ватрену подршку: све јединице које дају ватрену подршку,укључујући артиљерију,минобацач,ватру бродске артиљерије,авионе,наоружане хеликоптере.

Ц. Прикомандовање и одкомандовање: користи се кад се у току извршења задатка екипи снајпериста прикомандује додатно особље или кад у извршењу истог задатка учествује више екипа снајпериста.

- 99 -

2. ЗАДАТАК: ( кратка и прецизна,јасно срочена белешка о томе шта треба да постигнете.она садржи 5 речи са почетним словом

3 .ИЗВРШЕЊЕ.

а. Замисао борбе ( концепција операције ) :

(1) план маневра; кратак одломак у коме планирате како ће те да извршите задатак од трена поласка до повратка и подношења извештаја.

(2) Ватрена подршка: направите списак свих циљева по којима се дејствује на позив као и списак додатних циљева.

Б.задаци подређених елемената (јединица):

(1) Екипе;користи се ако у једном задатку учествује више од једне екипе.објасните конкретне задатке своје екипе.

(2) Специјалне екипе и кључни људи; специјални задаци додељени одређеним члановима екипе у току извршења задатка.

Ц. Упутсва за дејство:

(1) време поласка/време повратка/време подношења извештаја.Забележите ова времена.

(2) Полазак са предњих линија пријхатељских снага и повратак на њих:

(а) Полазак: са ким, ћете садејствовати, са којом јединицом,време и место проласка поред коначног положаја за гађање,локације пријатељских положаја,фреквенције ,позивни знаци,лозинке,пиротехнмички сигнали,ватерна подршка и упутства.Од јединице која се налази на првој линији прикупите нове све могуће информације о непријатељу.Такође направите план акције ако дођете у контакт са непријатељем док пролазите поред коначног положаја за гађање или након проласка.

(б) Повратак: са ким ћете да садејствујете,са којом јединицом,време и место на ком ћете поново да уђете на предњу линију пријатељских снага ,ближи и даљи сигнали за препознавање,зборно место приликом поновног уласка,план за акције у случају да се нађете под непријатељским притиском.

(3) маршруте: примарне и алтернативне( главне и споредне) ради објашњења користите следећу форму.

- 100 -

(4) Зборна места и акције које ће се преузети на зборним местима;објасните где ћете да чдредите сваки конкретан тип зборног места и ваше акције на сваком зборном месту.

(а) почетно зборно место ( унутар пријатељских линија)

(б) Успутна зборна места,(колико ћете на њима чекати а колко одабирати.)

(ц) Зборно место у близини циља.

(д) Зборна тачка за повезивање ( спајање) ако се користи спајхање.

(е) зборна тачка поновног уласка у непријатељскљ линије( у непосреној близини коначног полоћаја за гађање).

(5) технике кретања: који ћете тип технике кретања да користите;( ко ће бити чеони човек,и које су његове одговорности и задужења,ко ће бити на зачељу и која су његова задућења.

(6) Акције које се предузимају у близини рејона циља.

(а) кад дејствујете са патролом борбеног осигурања.Објасните где и када ће се екипа спојити са пастролом борбено осигурања,из које је јединице патрола,позивни сигнал и фреквенције.објасните на који начин ћже патрола за борбено обезбеђење да пружи подршку екипи снајпериста,(за изградњу заклоина,као снаге за реаговање и спашавање,) и када ће се екипа снајпериста раздвијити од патроле за борбено осигурање(командир патроле је одговоран за екипу снајпериста све до трена кад се екипа одвоји.)

(б)акције које се предузимају на зборном месту у рејону циља.дато локацију зборног места,акције које екипа предузима на зборном месту,азимут и удаљеност од зборног меѕста до планираног полоћаја за гађање,односно до коначног полоћаја за гађање,технике кретањаи акције које ћете предузети ако дођете у контакт са непријатељем.

(ц) акције на планираљном положају за гађање.објасните локацију акције које предузима екипа док нје на положају, како ћете да вршите извиђање,и како ћете да га обезбедите,акције које ћете да предузхмете ако се нађете у контакту са непријатељем и шта ћете да радите ако не постоји конашни положај за гађање.

(д) одлазак на коначни положај за гађање.објасните како намјуеравате да заузмете положај и како да га обезбедите,Објасните како ћете да изведете прво брзо претаживање,коју шифру ћете користити да бистге вишу комаснду обавестили о томе да се налазите на положају.Такође објасните да ћете акције предузети ако се нађете у контакту са непријатељем.

(е) Конструкција сакривеног положаја.објасните који ћете тип положаја да користите,како ћете гас конструисати и шта вам је за то потребно,ко копа ко је задужен за обезбеђење,колко ће да трају смене,где ћете да ставите ископану

- 101 -

земљу и на који начин ћете да користите патролу за борбено осигурање,ако они треба да вам помогну при изградњи положаја.

(ф) акције на положају.пошто завршите са изградњом полоћжаја,објасните како ћете да сместите и спремите опрему.Објасните како ћете да расподелите дужнопсти,Морате да напрабите план рада,осматрања,одмарања и дежурстава које ћете обављати на самом полољају( ко осматра ,ко се одмара ,колко дуго)

(г) акције после контакта са непријатељем на сакривеном положају.Објасните своје акције у случају да вас открије непријатељ.Наведите ко први одлази,а ко остаје да штити.

(х) одлазак са коначног положаја за гађање. Објасните како ћете да изађете ( ко иде први,а ко остаје да штити,) Дајте општи начелни азимут,удаљеност и реме кад планирате да иузађете.

(и)специјалне3 инструкције,објасните ако имате неке додатне информације које се односе на патролу,а које нису поменуте у претходним одломцим,а.

(7) акције које ћете предузети након контакта са непријатељем,објасните које ћете вештине да примените из обуке снајперисте ако се суочите са;

(а) нападом из ваздуха. (б) случајним контактом. (ц) заседом (д) посредном ватром ( е) снајперском ватром (д) минским пољем или минама изненађења

(8) акције на одмориштима :када ћете се одмарати и застајати из бе3збедоносних разлога,како ће екипа бити смештена и које су ваше акције.

(9) Акције у зонаа опасности.набројте евентуалне зоне опацности,користећи за то следећу форму.

ЛОКАЦИЈА ( по редоследу кретања) ВРСТЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ

Објасните технике кретања које ћете користити за перелазак преко путева,отворених рејона и потока,и које акције ћете предузети ако дође до контакта са непријатељем у току прелажења.

- 102 -

(10) ватен< подршка(11) пробе где и када ће се одржавати ,у којој униформи и са којом опремом.(12) Извештавање,где,кад и коме подносите извештај,предајте све

днавнике ,борбене скице и и белешке.(13) Анекси; кад се користи подршка теретних возила,и авиона и кад се

користе поступци спајања.

3. МАТЕРЈАЛНО-ТЕХБИЧКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ

А. Следовање хране: датум и време подизања класе 1,које количине ћете да носите,као и време у које ће се јести док сте на извршењу задатка.

Б. Оружје и муниција: објаснните ко ше шта одакле да подигне,као и коју количину,где ће се то носити у току извршења задатка,и На крају место на ком ће се обавити пробно гађање и довођење оружја на нулти положај.

Ц. Специјална опрема: одредите која опрема специјалне намене је потребна ко ће је подићи,одакле.и ко ће је носити.

Д. Униформе и опрема исти за све: наведите униформе и опрему који ће бити исти за све чланове екипе.како ће се носити и када.( уколко их будете мењали након припремног наређења.)

Е. Погинули и рањени припадници пријатељских снага: поступци које треба применити за погинуле и рањене припаднике пријатељских снага.

5.КОМАНДОВАЊЕ И ВЕЗА

а. Командовање;ко командује екипом и где се он налази у току кретања.

Б. веза:

(1) фреквенције и позивни сигнали,користите следећу форму.(2) Пиротехнички сигнали.објасните како ћете све те технићке сигнале да

користите.(3) Знакови руком:објасните 7 сигнала руком које користе снајперисти.(4) Лозинка и одзив; користите следећу форму.

АПЕНДИКС Г

У овом апендиксу се налазе фотокопије 4 примерка формулара Управе КоВ- а САД; формула ДА 5785- р ( снајперистина картица података), формула ДА 5786- р (Дневник осматрања снајпериста), формула ДА 5787- р (Картица домета- Таблица гађања- снајперисте) и формула 5788- р (Војна скица). Ови формулари не могу се набавити преко нормалчних канала снадбевања. Ове формуларе можете сами репродуковати на папиру величине 5 х 7 инча.

- 103 -

- 104 -

- 105 -

РЕЧНИКALICE лака преносна опрема општенаменеART телескоп са аутоматским подешавањемATTN пажња, на имеAZ азимутBMNT с почетком јутарњег навигационог праскозорјаCKPT контролни пунктCLP средство за чишћење подмазивање и заштитуCP командно местоCQ управљање војним становима-касарнамаDА министарство КОВа САДDIR правацADRE вежба борбене готовости за хитно и изненадно ангажовањеEENT крај, вечерњи наутички сумракFFL предње линије пријатељских снагаFFP коначни положај за гађањеFM борбено правило, упутство, фрекфентна модулацијаFRAGO делимична заповестFREQ фреквенцијаFSK фрекфентна модулацијаHQ штаб, командаTAW у складу саKIM запамтити, памћењеLSA полутечно уље за подмазивање оружјаMAG магнетниMm милиметарMOA угловни минутN северNCO подофицирNE североистокNO бројNOD средство за ноћно осматрањеOP осматрачницаOPFOR противничке снагеORP зборно место у рејону циљаRBC средство за чишћење унутрашњости пушчане цевиS југSEO официр задужен за ангажовање снајперистеSPT подршкаSW југозападT-FFP планирани коначни положај за гађањеTGT циљ метаTM техничко упутствоTRADOC команда за обуку и војну доктринуTRP референтна тацка циљаTSFO осматрање поч. Гађања на обуциUS САДVEL брзинаVHF врло висока фреквенција

- 106 -

- 107 -