“Ka`ete separatisti~ki? A zbog

~ega tu re~ ne upotrebljavate u odnosu na

Kosovo?”, upitao je ruski premijer u

nedavno objavljenom intervjuu “Mondu”.

“Ne odgovarate? To je zato {to

nemate odgovor,” primetio je Putin koji

je nedavno boravio u dvodnevnoj poseti

Francuskoj, gde je razgovarao sa predsed-

nikom i premijerom Nikolom Sarkozijem

i Fransoa Fijonom.

Privremene institucije albanske

samouprave na Kosmetu su jednostrano

proglasile nezavisnost ju`ne srpske

pokrajine {to je do sada priznalo 20 ~lan-

ica Evropske unije, me|u njima i

Francuska.

Ju`nu Osetiju i Abhaziju koje su

se odcepile od Gruzije 1992. prilikom

raspada Sovjetskog saveza, nije priznala

ni jedna dr`ava u svetu.

Na konstataciju novinara da je u

Abhaziji bilo etni~kog ~i{}enja Gruzijaca,

dok su, nasuprot tome, na Kosmetu tome

bili izlo`eni Albanci, Putin je uzvratio:

“Ne, to uop{te nije suprotno.

Hiljade, stotine hiljada Srba ne mogu da

se vrate na Kosovo. To je ista stvar. Gde

ste videli da se vra}aju izbeglice na

Kosovo? Odande proteruju poslednje Srbe.

Nemojte pri~ati pri~e, znam {ta se tamo

stvarno de{ava,” istakao je ruski premijer.

Sa druge strane, 55.000 Gruzina

se vratilo u Galsku oblast Abhazije,

kazao je Putin, a prenela ruska dr`avna

novinska agencija Itar-Tas s.

Ruski premijer je rekao da je

Moskva nagovorila Abhaze da vrati gruz-

ijske izbeglice i obezbedi im normalne

uslove `ivot, a da se on li~no obra}ao sa

molbom abhaskom rukovodstvu.

I taj proces je bilo mogu}e nas-

taviti da nije bilo pritisaka Tbilisija,

rekao je Putin.

Predsednik ruske vlade je ocenio

da je plan gruzijskog predsednika Mihaila

Saka{vilija o {irokoj autonomiji za

Ahbaizju u sastavu Gruzije u celini

dobar, ali da je sa njegovu realizaciju

potrebno da se

saglase vlasti u

S u h u m i j u ,

glavnom gradu

Abhazije.

“ O n

(Saka{vili) treba

da odgovara pre

svega Abhazima”, rekao je Putin, odgo-

varaju}i na pitanje da li plan odgovara

Rusiji.

Putin je podsetio da su posle

raspada [SR, vlasti u Tbilisiju ukinule

autonomni status Ju`noj Osetiji i

Abhaziji, {to je dovelo do etni~kog suko-

ba i rata.

“Sada oni ka`u: Ne, ne, mi smo

spremni da se vratimo tome, da}emo vam

autonomni status koji smo vam uzeli pre

nekoliko godina”, rekao je Putin i dodao da

je mogu}e da Abhazi ne veruju vi{e gruz-

ijskim vlastima i da je potrebno naoru`ati

se strpljenjem i uspostaviti dijalog.

Govore}i o tvrdnjama da je uz

pomo} ruskih sistema oboreno nekoliko

gruzijskih {pijunskih letelica iznad

Abhazije, Putin je rekao da niko ne gov-

ori da su prema postoje}em sporazumu

(Moskovskom sporazumu iz 1994)

zabranjeni letovi nad tom teritorijom.

“To je izvi|anje, koje se sprovo-

di radi osiguranja vojnih dejstava”, rekao

je Putin i dodao da “obnavljanje krvopro-

li}a niko ne `eli”.

Izvor: Tanjug

6 Ogledalo Jun 2008

P O L I T I K A

Sa dvodnevne posete Francuskoj : predsednik Vlade Rusije Vladimir Putin

ZA[TO KOSMET NE NAZIVATE

SEPARATISTI^KIM REGIONOM?

Predsednik Vlade Rusije Vladimir Putin kritikovao je novinare francuskog lista “Mond” {to Ju`nu Osetiju i Abhaziju, otcepljene od Gruzije,

nazivaju separatisti~kim regionima, a Kosovo i Metohiju ~ine.

7OgledaloJun 2008

F I L M

Dokumentarni film srpskog red-

itelja Emira Kusturice o slavnom argentin-

skom fudbaleru Dijegu Maradoni, premijer-

no je prikazan na ovogodi{njem, 61. film-

skom festivalu u Kanu. “Maradona” sniml-

jen je u punoj saradnji sa fudbalskom

ikonom i prvi je film koji se bavi svim

aspektima njegovog `ivota.

Smatraju}i da su ga biografi i

filmski autori do sada predstavljali

pogre{no, Maradona je rekao da

Kusturi~in film najzad daje pravu sliku o

njemu i njegovom burnom `ivotu. On je

istakao da su ljudi govorili mnogo lo{ih

stvari o njemu i dodao da je Emir bio taj

koji mu je u{ao u srce i progovorio o

tome {ta je pre`iveo, i to ne samo u

dobrim, ve} i u te{kim trenucima `ivota.

Ina~e, sada 47-godi{nji Maradona, doneo

je Argentini pobedni~ku titulu na

Svetskom prvenstvu 1986. godine i doveo

je do finala 1990. godine. Kusturi~in film,

prikazan van konkurencije, govori o tome,

ali prikazuje i sledbenike

„Maradonijanske crkve“, koju su osnovali

vatreni navija~i Maradone, pevaju}i nje-

govo ime prema melodiji „Ave Marija“,

podi`u}i verske hramove i proslavljaju}i u

njima svoja ven~anja u njegovu ~ast.

Tako|e, Kusturica u filmu istra`uje i

Maradoninu pro{lost kao zavisnika od

kokaina, njegov odnos sa dve k}erke i

njegove politi~ke stavove.

Da podsetimo, Maradona se

po{to je prestao aktivno da igra fudbal

1997. godine prepustio alkoholu i

drogama, vi{e puta je bio na reha-

bilitaciji i uspeo prili~no da

se oporavi posle operacije

i ugradnje bajpasa u

Kolumbiji 2005. i

ponovnog boravka u bol-

nici u Argentini 2007. godine.

Fudbalska legenda isti~e da

sada `ivi druga~ije i da u`iva u

`ivotu.

Sve to mo`e se videti u

Kusturi~inom dokumentarcu, ~ije je

snimanje po~elo jo{ 2005. u Buenos

Airesu, u vrijeme kada je fudbalski as pro-

lazio kroz najve}u `ivotnu krizu.

Zanimljivo je i to da se u filmu ~esto

pojavljuje i Kusturica, gotovo podjednako

kao i glavni junak. To su mu zamerili

mnogi Maradonini fanovi, ali reditelj je u

{aljivom maniru rekao kako za to postoji

dobar razlog, jer nije uvek mogao da na|e

Dijega u Buenos Ajresu.

Za Kusturicu su Maradonini

golovi u finalu Svetskog prvenstva 1986.

godine, kada je Argentina pobedila

Englesku rezultatom 2:1, bili pobeda

„tre}eg sveta“ nad Zapadom. Snimak

pobedni~kog Maradoninog gola sa

Svetskog prvenstva 1986. godine, koji je

progla{en je „golom veka“, Kusturica

vi{e puta ponavlja u filmu, pretvaraju}i

ga u animaciju u kojoj Maradona

pobe|uje Margaret Ta~er, Tonija Blera i

D`ord`a Bu{a. Sve to pra}eno je pank

himnom „Seks Pistolsa“ „God Save The

Queen“.

Emir Kusturica i Diego Maradona

VIVA PRODUCT INC,

NEW YORK - FIRMA ZA

PREDSTAVLJANJE I

ZASTUPANJE

VIVA - Za vra}anje otete

imovine u Hrvatskoj, BiH i

na Kosovu i Metohiji

VIVA - Isplata zaslu`enih pen-

zija - u Americi u dolarima

VIVA - Predaja zahteva za

isplatu ratne od{tete i

nadoknadu za oduzeta sta-

narska prava u Hrvatskoj -

prijavite se me|u prvima

VIVA - Izrada testamenata

na srpskom i engleskom

jeziku i njihova primena u

biv{oj Jugoslaviji i u Americi

- radimo sa vrhunskim

stru~njacima za me|unarod-

no pravo i sara|ujemo sa bro-

jnim me|unarodnim organi-

zacijama

VIVA - 24 sata smo vam na

usluzi - prve konsultacije su

besplatne

VIVA - telefon 212-426-1020

fax- 212-426-1023

VIVA - uz nas je `ivot bolji

Milan Lu~i}, savetnik -

VIVA PRODUCT INC,

New York

KUSTURICIN FILM

O MARADONI

8 Ogledalo Jun 2008

D R U [ T V O

Z

a hotel “Moskva” se mo`e re}i da je uto~i{te

srpskih iseljenika, jer trenutno u njemu borave

Nikola Jani}, lider Saveza Srba iz [vedske i

Miroslav Majkl \or|evi}, osniva~ Kongresa

srpskog ujedinjenja iz San Franciska. Mira

Markovi}, supruga na{eg Grade Markovi}a je u ba{ti hotela

na Terazijama pila ce|enu orand`adu i }askala o provodou

na svadbi u Kru{evcu, na kojoj je bila najdra`i svat.

Hotel “Moskva” koji se nalazi u centru Beograda

ve} sto godina privla~i pa`nju gostiju iz sveta. Sagra|en je u

okviru palate “Rosiju”, koju su podigli moskovski biznismeni

i trgovac Svetozar Vukadinovi} davne 1906. godine. Novo

vreme u Srbiji, dovelo je u hotel i nove, ali i vratilo stare

goste. Me|u novima bili su asovi svetske atletike Karl Luis,

Majkl Pauel, Bob Bimon, ali i ruski kosmonauti, osvaja~i

svemira Valentina Tere{kova i Aleksej Leonov, kao i srpski

iseljenici Robert Jovi~i} iz Australije i Bogdan Magli} iz SAD.

@ena veka, kako su je nazvali Britanci, general-

major avijacije Valentina Vladimirovna Tere{kova gosto-

vala je u Beogradu 2003. na poziv Ruskog doma, koji je

proslavljao 70 godina postojanja, ali i ~etiri decenije od

njenog leta sa borodom Vostok u kosmos. Bila je iskreno

iznena|ena lepotom hotela i posedno ruskim detaljima na

vitra`ima i fasadi:

- Nisam znala da imate hotel koji je lep{i od

mnogih sa sli~nim imenom koje mi imamo u Rusiji. Drago

mi je da se ovde u “Moskvi” ose}am kao kod ku}e – priz-

nala je Valentina Tere{kova {efu recepcije.

KRALJICA KOSMOSA

Proslavljanje dve godi{njice, prvog leta u kosmos

i ro|endana Ruskog doma, obele`eno je u Beogradu i

hotelu “Moskva” brojnim koktelima i susretima sa

zvani~nicima, ali i projekcijom filma “^itav `ivot u letu”.

To je bio dugometra`ni dokumentarni film, u kojem se

Tere{kova prise}a tog istorijskog dogadjaja, kao i li~nih

trenutaka u njenoj svemirskoj misiji, `ivotu, detinjstvu,

roditeljima i porodici.

Njen let se odvijao 7 dana pre odr`avanja

moskovske me|unaro-

dne konferencije `ena

na kojoj su joj svoje

priznanje odali izme-

|u ostalih i engleska

kraljica Elizabeta II. i

sovjetski premijer

Nikita Hru{~ov. Pro-

gla{ena je herojem

Sovjetskog Saveza i

nosilac najvi{ih dr`a-

vnih po~asti i nagra-

da.

- Danas je to

`ena u najboljim god-

inma, gracioznog

dr`anja i dostojanstvene pojave. Cenjena je kao intelektu-

alac, jer je doktorka Valentina Tere{kova rukovodilac

Ruskog centra za me|unarodnu nau~nu i kulturnu saradnju,

po kojoj je nazvan krater na Mesecu i mala planeta

“Galeb”. Kako mi je rekla u Moskvi `ivi mirnim `ivotom

sa svojom }erkom Jelenom, koja je, tako|e, doktor, ali

medicine – diskrento nam je saop{tio \or|e Lakobrija, koji

je u holu recepcije hotela “Moskva” uspeo da dobije auto-

gram od ove “`ene 20. veka”.

Kosmonaut Aleksej Leonov je prvi ~ovek koji je

u svemiru iza{ao iz vasionskog broda i lebdeo oko njega.

Bilo je to 18. marta 1965. Tu prvu ljudsku {etnju

svemirom, nau~nici i mediji su po njemu nazvali „leono-

vanje“. Leonov je leteo drugi put u svemir brodom Sojuz

19, deset godina kasnije, u zajedni~koj sovjetsko-

ameri~koj misiji 17. jula, 1975. Dva broda su se spojila

u vasioni i Aleksej Leonov se tom prilikom rukovao sa

Tomom Stafordom. U Beogradu je boravio 2004. kao

gost srpskih nau~nika.

SRPSKA KANCELARIJA

Od nekada{njih gostiju “Moskvi” su se kao staroj

ljubavi vratili italijanski re`iser Robeto ^uli, ameri~ki i bri-

tanski novinari Dejvid Bajdner i Tim D`uda, austrijski

pisac Peter Handke, ali i norve{ka glumica Liv Ulman i

francuska diva Milen Demon`o.

^uveni novinar „Njujork tajmsa“ i dugogodi{nji

dopisnik ovog lista iz nekada{nje Jugoslavije, Dejvid

Bajnder bio je proletos gost NUNS-a. Ovaj Amerikanac

imao je predavanje u Nezavisnom udru`enju novinara

Srbije o ta~nosti i verodostojnosti u izve{tavanju i o

va`nosti objavljivanja ispravke u {tampanim medijima

bez posebnih zahteva ~italaca. Bila je to i prilika da

mladim novinarima Bajdner opi{e kako se i kada on prvi

put sreo sa Srbima.

- Pripadam generaciji koja je verovala da se

novinarstvo ne mo`e nau~iti studiranjem, nego radom.

Radio sam u desetak listova, u Masa~usetsu, Kentakiju,

Ilinoisu, Minesoti. Moj otac je bio dopisnik jednog od

tada najboljih ameri~kih listova, „^ikago dejli njuza“.

Moja majka je radila za jedan list u ^ikagu, levi~arski.

Jednom mi je rekla da sam za~et u Budimpe{ti i no{en

u stomaku do Beograda, Tirane i Raguze (Dubrovnika).

Tako da je kontakt sa Balkanom bio jo{ u mojoj prena-

talnoj fazi – pri~ao je Dejvid Bajnder, koj ije otkrio da

je posle studija na Harvardu u Beograd kao dopisnik

do{ao jo{ davne 1963.

- Bila je to ljubav na prvi pogled. Odmah sam

spoznao da su Srbi komi~an, duhovit i bistar svet. Smestili

smo biro u sobu hotela “Moskva“. U Beogradu je Bajdner

prvi od svih ameri~kih i svetskih novinara 1968. saznao i

objavio da }e trupe Var{avskog pakta izvr{iti invaziju na

^ehoslova~ku. A potom je i prvi objavio procenu CIA iz

novembra 1990. godine da }e se SFRJ raspasti. U hotel-

skim sobama „Moskve“ ovaj novinar je napisao seriju tek-

stova o Srbima, koji se mogu smatrati i pravom studijom

o politi~kim de{avanjima na Balkanu. Jedan o tih tekstova

pod naslovom “Umotana u oblandu zvanu Jugoslavija”,

govori o novijoj istoriji Srbije, a naro~ito o poslednjoj

deceniji XX veka.

PRIJATELJ D@ORD@A BU[A

Timoti Tim D`uda, dopisnik se u Beogradu

pojavio punih trideset godina posle Dejvida Bajdnera. Ono

{to ovaj Britanac

ima sa ovim

Am e r i k a n c o m

jeste, nada sve,

razumevanje za

srpsko vi|enje

sopstvene tragedi-

je i me|unarodnih

zbivanja. To je i

jednom i drugom

otvorilo mnoga

srpska vrata i privuklo da se nanovo vra}aju Beogradu i

hotelu “Moskva”.

Kada se britanski novinar Tim D`uda pre dese-

tak godina pojavio u Beogradu imao je status dopisnika

londonskog “Tajmsa” i nedeljnika “Ekonomist” iz vi{e

balkanskih zemalja. U me|uvremenu je bio izve{ta~ iz

Afghanistana, Kurdistana, Iraa i Sudana. Danas je D`uda

nezavisni publicista i ekspert za Balkan, koji svoje infor-

macije prodaje svetskim medijskim agencijama. Autor je

knjiga: “Srbi: Istorija, mit i destrukcija Jugoslavije” i

“Kosovo: Rat i osveta”, koje je objavila izdava~ka ku}a

Jejl univerzitet.

nastavi}e se

POVRATAK VELIKANA NA TERAZIJE

Hotel “Moskva” koji se nalazi u centru Beograda ve} sto godina privla~i pa`nju gostiju iz sveta. Nedavno su tu boravili ljudi Mika D`egera,

a sada dolaze saradnici Madone. Gost u svom gradu je i Majkl \or|evi}

Istorija srpskog hotela Moskva

Hotel Moskva se nalazi u strogom centru

Beograda i predstavlja vredan arhitektonski

spomenik pod za{titom dr`ave. Izgra|en je

1906. godine u stilu secesije, izuzetno smelim za

ono vreme, hotel “Moskva” je doprineo formi-

ranju modernog lika Beograda.

Ispred hotela je Terazijska ~esma, koja je

sagra|ena 1860. godine za vreme vladavine

kneza Milo{a. Na ovom mestu je centar Balkana,

a sve razdaljine na{eg glavnog grada se mere od

te ta~ke. Ve}ina zna~ajnih dr`avnih i poslovnih

zgrada se nalaze u neposrednoj blizini.

Hotel ima ~etiri zvezdice, a raspola`e sa 132

komforne sobe i {est apartmana. Gostima su na

raspolaganju jo{ aperitiv barovi, restorani, salon

za bankete i poslovne skupove, kafana, kafe

poslasti~arnica i velika letnja ba{ta.

U knjizi utisaka nalaze se imena najpoznatijih

politi~ara, pisaca, glumaca i drugih javnih li~nosti.

Beogradskoj “Moskvi” gosti se stalno vra}aju.

I nema zabune, izvan Rusije to je jedini hotel na

svetu koji nosi to ime. Uz vrhunsku uslugu, pro-

brana jela i pi}a srda~no poru~uju: DOBRO DO[LI!

Valentina Tere{kova

D`ord` Bu{ i Bogdan Magli}

Kraljevski par Karadjodrjdejvic

proslavio je “Mother’s Day” u Cikagu, na

svecanosti u sali crkve “Sveto Vaskresnenje

Hristovo” na Redvud

Drajv. Bio je to i dan

Slave crkvenog hora

“Branko Radicevic”, a

u isto vreme i izborni

dan u Srbiji, o cemu

su i princ Aleksandar

i princeza Katarina

imali mnogo sta da

kazu.

“Ja silno verujem u oporavak nase

Srbije i siguran sam da cemo slediti evrop-

ski put, put razvoja i prosperiteta. Jesam, i

ja sam pomalo razocaran razvojem situacije

od demokratskih promena 2000. godine, ali

takodje sam siguran da mi jesmo

mudar narod i da cemo naci snage

za resenje problema. Ja ne glasam

na izborima i nemam pravo da se

stavim ni na jednu politicku

stranu, ali verujem u demokratsku

opciju u nasoj zemlji.

Vrlo se radujem svakom

dolasku u Cikago i susretu sa

nasim ljudima u Americi, ovde se

osecam kao kod kuce. Nasi sunar-

odnici su nam ovde uvek poma-

gali i sa puno volje podrzavaju sve nase

humanitarne aktivnosti, cemu smo im

neizmerno zahvalni.”- kaze princ

Aleksandar.

Prihod sa ove svecanosti namenjen

je fondaciji “Lifeline” i deci na Kosovu bez

roditelja, to je samo deo aktivnosti kojima se

ova uspesna humanitarna organziacija bavi.

“Neizmerno

smo zahvalni Keti

Fenslou, direktorki

nase cikaske kancelar-

ije, i svim clanovima

Upravnog odbora, koji

neumorno rade na

realizaciji vaznih pro-

jekata. Zahvaljujuci

njima “Prentis” bolni-

ca je mnogo svoje opreme donirala Srbiji i

mi smo vec deo toga distribuirali po

mnogim bolnicama. Ali, nasem narodu i

nasoj zemlji pomoc je i dalje potrebna, i

zato hvala ovim dobrim ljudima koji nas

cuju i pomazu. Praznik majki je odlicna pri-

lika da ove divne zene i svojoj deci objasne

koliko je vazno dati, poklanjati i sta se time

zauzvrat vraca i dobija.”- dodaje princeza

Katarina Karadjordjevic.

9OgledaloJun 2008

Nedavno je i kongresmenka srp-

skog porekla, Melisa Luburic Bin, imala

vazan susret sa predstavnicima srpske

zajednice u sali manastira Nova Gracanica.

Organizator skupa bio je “Srpsko-americki

komitet”, a prikupljena sredstva namenjena

su njenom izbornom fondu u ovoj veoma

vaznoj izbornoj godini.

“Naravno da ce Republikanci i

ovoga puta pokusati da preuzmu moje

mesto u Distriktu 8, ali ja sam sigurna da

ce biraci umeti da cene ovo sto sam u pro-

teklim godinama u Kongresu uradila i za

sta sam se zalagala. Ovo je izuzetno vazna

godina na americkoj politickoj sceni,

predsednicki izbori u

novembru bice prilika da i

nasi sunarodnici pokazu

svoje opredeljenje i pravi

izbor. Ja sam podrsku dala

senatoru Baraku Obami, jer

verujem da ce biti u

mogucnosti da realizuje

neophodne promene u ovoj

zemlji”- kaze kongresmen-

ka Luburic Bin.

Otvoreno govori o

razocarenju zbog prizna-

vanja nezavisnosti Kosova

i veruje da ce stabilizacija

srpske politicke scene nasu zemlju ipak

voditi u buducnost i prosperitet.

“Pratim rezultate izbora u Srbiji i

ubedjena sam da ce i politicari i narod

imati razuma i mudrosti i napraviti najbol-

je moguce od datih okolnosti. Srbija je

zemlja koja zasluzuje napredak, srpski

narod zasluzuje bolji zivot , mir i pros-

peritet.”

VA@NA

IZBORNA

GODINA

Melisa Luburic Bin,

kongresmenka srpskog porekla,

u susretu sa predstavnicima

srpske zajednice

U ^IKAGU KAO KOD KU]E

Kraljevski par u poseti Americi

P R O T E K L I D O G A \ A J I

POTREBNA VAM JE GARANCIJA ZA

DOVODJENJE VA[IH U POSETU

Pozovite 773.588.2700

il i dodj i te u kancelari ju OGLEDALA

4107 N. Kedzie Ave. Chicago IL 60618

10 Ogledalo Jun 2008

B I Z N I S