1

KAKO DA VOLIMO RODITEQE KAD OSNUJEMO PORODICU?

Blagi Bog je ustrojio tako da se mu` i `ena me|usobno ve`u takvom qubavqu da ostavqaju ~ak i svoje roditeqe. Da te qubavi nema, qudi ne bi mogli da sazdaju sopstvenu porodicu. Zadatak roditeqa zavr{ava se ~im wihova deca osnuju svoju porodicu ili postanu monasi. Posle toga, deca su du`na rodite-qima samo dve stvari: ogromno po{tovawe i onoliko qubavi koliko je potrebno da ose}aju prema svojim roditeqima. Ja ne `elim da ka`em da mu` i `ena ne treba da vole svoje roditeqe, ne. Ali, oni prvo treba da imaju mnogo qubavi me|u sobom, pa tek onda da vole svoje roditeqe. Supru`nici treba da vole jedan drugoga tako silno da se wihova qubav preliva preko. I, iz tog pre-izobiqa qubavi, oni treba da ukazuju svojim roditeqima sve po{tovawe i svu blagodarnost. Qubav supru`nika treba da bude blagorodna, tako da se svaki od supru`nika, {to je mogu}e vi{e, brine o roditeqima drugog supru`nika. Evo {ta veoma poma`e da bi u porodici bili mir i sklad: mu` treba da voli svoju `enu vi{e od svoje majke i vi{e od bilo koga od bli`wih i ro|aka. Qubav mu`a prema roditeqima treba da se izliva kroz wegovu `enu. Naravno, i `ena treba da se pona{a isto tako. Poznajem porodice u kojima su, na po~etku supru`anskog `ivota, mu` i `ena imali probleme jer je je-dan od supru`nika voleo svoju majku preteranom qubavqu. Ta qubav po~iwe od ~astoqubqa koje imaju sin ili }erka, koji ose}aju prema svojoj majci ve-liku blagodarnost. Ali, polako, kako se supru`nici vezuju jedan za drugog, taj problem nestaje. Jer, ako bi, odmah posle svadbe, jedan od supru`nika po-dario drugome takvu qubav koja bi ispuwavala materinsku qubav, to bi bilo neprirodno. Ako suprug po{tuje ta{tu i tasta, to mu slu`i na ~ast, kao {to i nevesti slu`i na ~ast po{tovawe i qubav prema svekrvi, `eni koja je ro-dila wenog mu`a, podigla ga, i sada je on - wen mu` i wena radost. Ako i mu` i `ena imaju sli~na ose}awa i sli~ne misli, sve ovo tiho u~i du{e wihove dece... Majka je, do `enidbe sina, nalazila u wegovoj qubavi veliku utehu. Ali, starci ponovo postaju deca. @ene}i sina, majka se ose}a onako kako se ose}a starije dete, vide}i u porodici svoje majke drugoga - tek ro|enog mla-denca. Pogledaj kako to ide: ako ~ovek ne odse~e svoje strasti u mladosti, sa godinama snaga wegove voqe slabi i strasti postaju ja~e. Ali, ipak, nevestu

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 18. SEPTEMBAR 2016, GODINA 18, BR.1

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2

to ne bi trebalo da quti. A, ako ona jo{ i brine za svoju prestarelu svekrvu, neka jo{ malo potr-pi da ne izgubi platu koja joj se pru`a za tu negu koju joj ukazuje. Ako ona sada sa trpqewem neguje svekrvu, kasnije, kada pro|u problemi - radova}e se tom dobru koje je u~inila. Naravno, i svekrva treba da voli svoje snahe kao sopstvene }erke. Moja baba po ocu je volela moju majku vi{e nego

mog oca. Kada su se `enila moja bra}a, susedi su klimali glavama i pla{ili moju majku: “Sada }e do}i nevestice...” A, mama im je odgovarala: “Za{to tako govorite? Mene je moja svekrva volela vi{e nego svoju }erku. I, za{to da ja ne volim svoje snahe?” I, zaista, ona je wih i volela kao svoje }erke. Prepodobni starac Pajsije Svetogorac

BRAK I PORODICA: Re~ Bo`ija i re~ roditeqska

Voqu roditeqa treba ispuwavati sve dotle dok se u woj ne na|e ne{to pro-tivno voqi Bo`ijoj. Sv. Filaret Moskovski

Sveti Apostol u~i: Deco, slu{ajte roditeqe svoje u svemu (Kol.3,20). Ta poslu{nost je nu`na onda kada roditeqi pou~avaju decu onome {to je ugod-no re~i Bo`ijoj, {to joj ne protivre~i. Zbog toga, Sveti Apostol nala`e deci da slu{aju roditeqe svoje u Gospodu, tj. da ih slu{aju u onome {to je Gospodu ugodno: Deco, slu{ajte roditeqe svoje u Gospodu (Ef.6,1). Ali, ako se (roditeqi) pona{aju protivno re~i Bo`ijoj, tada se ni u kom slu~aju ne moraju slu{ati jer je daleko va`nije slu{ati zapovesti Bo`ije nego rodite-qske. O tome Hristos, Sin Bo`iji, u~i u Svetom Jevan|equ: Koji qubi oca svojega ili mater svoju ve}ma nego Mene, nije Mene dostojan (Mt.10,37).

Sveti Tihon Zadonski

^ak i kada su roditeqi lo{e vaspitavali svoju decu ili se uop{te nisu bavi-li wihovim vaspitavawem, treba da ih po{tujemo. Za{to su nam dati ba{ takvi roditeqi, a ne neki drugi - voqa je Bo`ija i tajna Wegovog Promisla. Jedno je jasno: Gospod ne ~ini ni{ta slu~ajno i, ako mi ne mo`emo da biramo

svoje roditeqe, niti na bilo koji na~in da uti~emo na wihovo pona{awe, zna~i da smo dobili ba{ takve roditeqe kakvi su nam potrebni. I, kad nam ne pri~iwavaju nikakvu radost, du`ni smo da ih volimo i po{tujemo. Nijedno isku{ewe nam se ne daje slu~ajno, nego da bismo ispoqili najboqe hri{}anske osobine: trpeqivost, smirewe, qubav, snishodqivost, pra{tawe. O. Pavle Gumerov

Ko psuje oca svoga ili mater svoju, wegov }e se `i`ak

ugasiti u crnome mraku. ...Slu{aj oca svoga koji te je rodio, i ne prezri matere

svoje kad ostari.Pri~e Solomonove

3

Ako su oni uspeli pravilno da vaspitaju ~oveka, on, u svom daqem `ivotu, vi{e ne}e imati potrebu za wihovim uplitawem. Roditeqi pose}uju decu, dru`e se sa wima, poma`u im, ali je wihova vaspitna funk-cija zavr{ena. Gotovo! Deca su odrasla i `ive po svojoj zamisli. Kako su vaspitana - vaspitana su. Zato roditeqi odrasle dece ne mogu od wih da o~ekuju slepu poslu{nost kao u detiwstvu. Naravno, oni mogu da ih savetuju (ako deca `ele da ~uju wihovo mi{qewe), da se za wih mole, ali nemaju prava da se me{aju u wihov `ivot. Bog je svakog ~oveka stvorio kao apsolutno slobodno bi}e. ̂ ak ni Otac nebe-ski nikoga ne primorava da Mu se povinuje - sve je stvar dobre voqe. Eto, i

roditeqi su du`ni da se prema odrasloj deci odnose sa uva`avawem i poverewem. O. Pavle Gumerov

Kad dobrotvori{ svojim roditeqima ... i oni to ne razumeju i nanose ti bol, ti nas-tavi da im dobrotvori{. Jer, ne poma`e{ wima, ve} Gospodu.

Starac Amvrosije (Lazaris)

PITAWA I ODGOVORI: Da li odrasli qudi treba da budu poslu{ni roditeqima?

BRAK I PORODICA: Briga o roditeqima Kada su Mu stradawa na Krstu razdirala du{u i telo, kada je, prikovanih ruku i nogu, tako te{ko visio o klinovima, izme|u ̀ ivota i smrti, a sa Wim je, nad propa{}u, u i{~ekivawu spasewa, visio i ~itav svet, dakle, ~ak i u tom neopisivom trenutku, ni muke, ni patwe celog sveta, svih vremena, ve~nosti, nisu uti{ale u Wemu ose}awe obaveze prema Majci. Tu obavezu, ~ije se ispuwewe zavr{avalo zajedno sa Wegovim zemaqskim `ivotom, pre-dao je sa Krsta najdra`em u~eniku - Jovanu, koji se, zahvaquju}i svojoj qubavi i devstveni~kom `ivotu na{ao dostojnim da bude slu`iteq Majke Djeve. Da-kle, Gospod Isus je, i u tom delu, kao i u svim drugim, pokazao potpuno po{tovawe zakona - savr{enstvo koje se ogledalo i u tome da se po{tovawe prema roditeq-ima i briga za wih prostire na sve `ivotne okolnosti, do groba, pa i daqe.

Sv. Filaret Moskovski

Tek onda kada deca i sama postanu roditeqima, ona su u

stawu da u|u u jedan zdrav odnos sa roditeqima jer ih vi{e ne

do`ivqavaju kao deca, nego kao roditeqi neke druge dece.

Sv. vladika Nikolaj

Na Svetoj tajni braka, u jednoj od molitava, ~ujemo i re~i: molitve roditeqa u~vr{}uju dom. Nema vrednijeg poklona koji }e mladen-

ci da dobiju na dar, o danu svoga ven~awa, nego {to su to one nevidqive roditeqske suze, uzdasi i molitve, tokom godina... Eto, i zbog toga bi deca trebalo da slu{aju svoje

roditeqe, jer na molitvama roditeqa se, zapravo, zasniva ~vrstina i stabilnost

budu}eg doma tog bra~nog para.O. Milo{ Vesin

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

4

U NEDEQI 13. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 18.(05) Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta19.(06) ^udo Svetog arhangela Mihaila; Sveti mu~enik Evdoksije20.(07) Sveti mu~enik Sozont (Pretprazn. Ro`destva Presv. Bogorodice)21.(08) Ro|ewe Presvete Bogorodice - Mala Gospojina22.(09) Sveti pravedni Joakim i Ana23.(10) Svete mu~enice Minodora, Mitrodora i Nimfodora24.(11) Prepodobna Teodora; Prepodobni Sergije i German

Draga bra}o i sestre, ovim brojem zapo~iwemo novi, 18. godi{wi ciklus izdavawa Sabornika. U pripremi je i godi{wak svih brojeva iz 17. godine.

DANAS, u nastavku ve~erwe slu`be, koja po~iwe u 17:00, u Sabornoj crkvi }e se slu`iti

SVETA TAJNA JELEOSVE]EWA.

Sutra, 19. septembra, na praznik ^UDA SVETOG ARHANGELA MIHAILA u Honi,

Sveta Liturgija }e se slu`iti sa po~etkom u 8:00.

U sredu, na Malu Gospojinu, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.

Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, hor Saborne crkve i najstariji hor u Srbiji, nacionalna institucija koja ve} 163 godine ~uva i razvija

srpsku muzi~ku tradiciju i duhovnost, objavquje

AUDICIJU ZA NOVE ^LANOVE HORA

utorkom i petkom u 19:00,u prostorijama Hora, na Kosan~i}evom vencu 32.

Informacije na tel: 065/ 333-1853.

Izdawe Sabornika posve}eno Prvom beogradskom peva~komdru{tvu (broj 18) mo`ete pro~itati u godi{waku Sabornika za 14. godinu

izdavawa (u prodavnici Saborne crkve) ili na na{em sajtu,u rubrici Sabornik.