101

O. ALEKSANDAR [ARGUNOV O NEDEQI PRA[TAWA

Koliko je puta bivalo da smo zapo~iwali post i obe}avali da }emo se is-praviti, ali su prolazili sveti dani, a mi smo se, osvr}u}i se na same sebe, uveravali da ni{ta nije postignuto? To je zato {to u na{em postu nije bilo ~vrste osnove - pokajawa, pomirewa sa Bogom, pomirewa sa bli`wim i uza-jamnog pra{tawa. Posle re~i Gospode, druga re~ je oprosti. Bog ho}e da nas nau~i tajni ove re~i, koja, kao Adamov pla~, otvara vrata raja. ... Crkva nam govori da je uzajamno pra{tawe - dubina i visina, da ne bi kod nas bilo la-komislenog odnosa prema tome... Da ne bismo, sa svetim, uzalud izre~enim re~ima, pristupali svima odreda, qudima koji ne znaju za Boga, nego da u srcu bude izmoqen mir od Boga, i tada }e nam Gospod dati potrebne re~i. Ako ~ak i nemamo mogu}nosti da se susretnemo sa kime je potrebno, kao {to se ka`e: srce }e srcu preneti vest. U toku ~itavog Velikog posta, mi }emo moliti opro{taj od Boga i beskrajno ponavqati: Gospode, pomiluj! Gospode, oprosti! I, Gospod }e nam re}i: “[to Me zovete: Gospode, Gospode! - i ne ~inite ono {to vam za-povedam?” A, Gospod savr{eno jasno govori da, ako mi pra{tamo drugima, to }e i Bog nama oprostiti. Zna~i, ako se mi molimo ovom molitvom, a nalazi-mo se u neprijateqstvu, u sva|i sa bilo kojim ~ovekom, mi molimo Boga da nam NE oprosti. I, ako govorimo: “Nikada i ni za {ta ne}u oprostiti ono {to mi je u~inio” - i molimo se molitvom Gospodwom: I oprosti nam grehe na{e kao {to i mi opra{tamo du`nicima svojim, shvataju}i zna~ewe re~i koje proiznosimo, mi se svesno molimo Bogu da nam On nikada i ni za {ta ne oprosti. ... Nije nam u}i u Veliki post bez pra{tawa jednih drugima jer nam bez wega nema ni ispovesti, ni pri~e{}a, a iz hrama Sam Gospod izgoni one koji se nisu pomirili jedni sa drugima. Ako se seti{ na molitvi, ka`e On, da brat tvoj ima ne{to protiv tebe, iza|i iz hrama i pomiri se prvo sa bratom svojim, pa tek onda prinesi tvoju `rtvu - molitvu. Mo`da, u stvari, i ne bi trebalo ulaziti u hram u takvom stawu? ... Da bi se proniklo u tajnu pra{tawa, neophodno je obresti duboko ose}awe greha. U toku ~itavog posta, mi }emo se moliti onom glavnom velikoposnom molitvom: Gospode, daj mi da vidim svoja sagre{ewa! Potrebno je da se na svom iskustvu uverimo da vera ne odstrawuje poraze. Samo onda kada mi poznamo svoju grehovnost i samo onda

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,13. MART 2016, GODINA 17, BR.26

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

102

kada nam postane mrzak greh, mo`emo i mi opros-titi ~oveku koji je rawen grehom. Kad Bog ne bi rekao: Pra{tam! - ja ne bih postojao. Bog ne pra{ta zato {to je snishodqiv prema grehu, nego zato {to se prema grehu odnosi krajwe ozbiqno i vidi da greh ozna~ava smrt ~oveka, i qubavqu Svojom uzima

na sebe posledice na{eg greha. Oprostiti je te`e od svega: to zna~i uzeti na sebe posledice greha drugog ~oveka. Ako neko olako, ne razmi{qaju}i, pra{ta npr. u ime nevino ubijenih, wihovim nepokajanim ubicama, a pri tom ne ̀ eli da oprosti svom bli`wem jednu uvredqivu re~, mo`e li se to nazvati hri{}anskim pra{tawem, i ne privodi li ono jo{ ve}em zlu? ... Sveti Oci govore da je pra{tawe qudima - ve}e ~udo od stvarawa neba i zemqe. Hristos se molio na Krstu za pra{tawe svim qudima, pa i onima koji su Ga razapiwali: O~e, oprosti im, ne znaju {ta ~ine! Na{e pra{tawe drugim qudima je u~estvovawe u Bo`ijem pra{tawu. ... Drugi ~ovek nam se otkriva kao li~nost kada ga vidimo odvojenog od greha. U~estvovawe u delu Hristovom je u~estvovawe u Bo`ijem odvajawu ~oveka od greha. \avo-qe delo je da se postavi zanavek pe~at greha na ~oveka. Ako mi prihvatamo drugog ~oveka, prihvataju}i zlo koje je u wemu, to i sami bivamo zara`eni tim zlom i pokazujemo se nemo}nim da mu pomognemo. Krsna molitva Spa-siteqa je molitva za odvajawe zla od ~oveka, a mi dejstvujemo u saglasju sa wom odbacivawem svakog zla, a to zna~i: pra{tawem ~oveku. ... Uo~i Velikog posta, u svim pravoslavnim hramovima se savr{ava ~in pra{tawa. Na ovu slu`bu treba da do|emo unapred pomireni sa svi-ma. Prilazi}emo sve{teniku i celivati krst, i to treba da bude istinski po~etak pra{tawa jednih drugima, {to je su{tina Velikog posta i ~itavog na{eg `ivota. Tako je lako re}i: “Pra{tam!” - ali ne oprostiti od srca. Gos-pode Isuse Hriste, Sine Bo`iji, pomiluj me gre{nog! Majko Bo`ija, opros-ti i pomozi da oprostim! U svetu je greh, tj. odsustvo qubavi, i svi su krivi jedni pred drugima. Mi smo izgnani iz raja, mi smo izvan raja, izvan `ivota, izvan qubavi. I, mi }emo prilaziti jedni drugima: “Oprosti!” “A, za {ta? Pa, ti meni nisi ni{ta u~inio, nismo se ni sva|ali...” Oprosti za nequbav! Oprosti {to te ne volim. Ta~nije, volim te, ali ne onako kako treba voleti. Ne onako kako je Hristos govorio. Iako me|u nama odnosi nisu lo{i ili ima samo malih nerazumevawa, oprosti i za ovo. Veliko je delo da se bli`wi ne posva|aju ni jednom, kako svedo~i prepodobni Makarije Egipatski. Me|utim, glavno je - oprosti za nequbav. Oprostiti do kraja - to zna~i: zavoleti ~oveka, makar i jednog ~ove-ka do kraja, kao Hristos, a to zna~i - nikoga ne iskqu~iti iz svoje qubavi. Ovako mo`emo pra{tati samo Pashom, Hristom Bogom Raspetim, i Hristom Vaskrslim, Koji u srca na{a izliva qubav Duhom Svetim. Izme|u mene i tebe je Krst, na kome su gresi na{i, moj i tvoj. Zato i recimo: “Bog je oprostio, i ti meni oprosti”. ... I, bi}e lako i svetlo u hramu, kao posle ispovesti, kao pred Pri~e{}e - predose}awe pashalne svetlosti, ka kojoj }emo i}i sedam nedeqa, ~itav na{ `ivot.

103

MITROPOLIT ANTONIJE (BLUM) O SMISLU PRA[TAWA

U izlagawu Molitve Gospodwe, kao puta ka Bogu, do{li smo do mesta na ~iju va`nost sam ve} ukazivao: oprosti kao {to mi opra{tamo... Ovo je izuzetno va`an trenutak. Me|utim, {ta zna~i re~ “oprostiti”? Mi uvek mislimo da oprostiti zna~i zaboraviti. Oprostiti ne zna~i za-boraviti, zato {to mo`e da zaboravi svako ko nije mno-go uvre|en - ~ovek se naqutio, a zatim je uvreda minula. Me|utim, ima uvreda koje tako ne prolaze, a od nas samih se, ipak, tra`i opro{taj. To su vrata kroz koja treba da u|emo: ako ne pro|emo, ne}emo krenuti daqe... Dakle, mislim da opro{taj po~iwe od trenutka kada pogledamo na ~oveka koji nas je uvredio, ponizio, povredio ili unesre}io, i odjednom shvatimo, kad osetimo ~itavim bi}em, a ne samo glavom, da je on slab, rawiv i povodqiv ~ovek, da bi on, mo`da, i `eleo da bude druga~iji, ali ne mo`e - slab je, i da uvreda koju nam je on naneo uop{te nije proistekla iz krajwe zlobe, ve} zato {to je on kukavica, malodu{an, pohlepan ili sitna du{a. Tada }emo mo}i na wega da pogledamo potpuno novim o~ima, ne kao na nekog giganta koji se trudi ili se trudio da nas uni{ti, nego kao ~oveka u kome nije bilo dovoqno velikodu{nosti i unutra{we lepote da bude dosto-jan svog imena qudskog. Opro{taj po~iwe od trenutka kada odjednom uvidimo da je on slab, rawiv i dostojan sa`aqewa. I, u trenutku kada to uvidimo, mo}i }emo da ga, da tako ka`em, uzmemo u naru~je, da preuzmemo na sebe uvredu koju nam je naneo, da podnesemo posledice wegove zlobe i da ka`emo, kao {to je Hristos govorio kada su Ga prikivali na Krst: Oprosti im, O~e, jer ne znaju {ta ~ine, i da ka`emo: “Oprosti mu, Gospode, on jednostavno ne zna {ta ~ini ili ne zna {ta je u~inio. On, mo`da, nije ~ak ni razmi{qao o stra{nim po-sledicama svojih re~i ili postupaka: nije imao dovoqno pameti, nije mogao ni da zamisli, i od sitne zlobe izrastao je stra{an postupak, koji nas je tako ranio, koji nam je, mo`da, uni{tio ~itav `ivot...” Upravo u trenutku kada mo`emo da izgovorimo: “Da, shvatam koliko je on slab, dobro, podne}u posledice wegove slabosti, podne}u posledice we-govog kukavi~luka, wegovog slepila, wegove gluposti, wegove brbqivosti ili wegove neodgovornosti” - ovde ve} po~iwe proces opra{tawa. Ovaj pro-ces mo`e da dovede do toga da nam toliko postane `ao tog ~oveka da zloba nestaje, ali ostaje svest o odgovornosti za ovog ~oveka. I, tada mo`emo da se molimo Bogu da ga Gospod spase od wega samog i od posledica koje se ogledaju u postupcima i re~ima. Naravno, ovo nam ne polazi lako za rukom, to je jedan od najte`ih podviga, ali treba da shvatimo da, pred Bogom, mi nismo ni{ta boqi od ~oveka koji nas je tako uvredio. Jer, svako od nas, na svakom koraku, ispoqava odsustvo odanosti, prezir i ravnodu{nost prema Bogu - ili direkt-no ili tako {to se pona{amo prema qudima onako kako se pona{amo. A, na{e prizvawe je da se pona{amo onako kako bi se prema wima pona{ao Hristos. Ukoliko to ne ~inimo, nismo Mu verni, nismo verni na{em bli`wem i nismo verni samima sebi...

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

104

U NEDEQI SIROPUSNOJ PROSLAVQAMO: 13.(29) Prepodobni Jovan Kasijan (Bele poklade)14.(01) Prepodobnomu~enica Evdokija (Po~etak posta)15.(02) Sveti sve{tenomu~enik Teodot Kirinejski16.(03) Sveti mu~enici Evtropije, Kleonik i Vasilisk17.(04) Prepodobni Gerasim Jordanski18.(05) Sveti mu~enik Konon; Prepodobni Marko Podvi`nik19.(06) Sv. 42 mu~. Amorejska; Sv. Teodor Komogovinski - Teodorova subota

RASPORED BOGOSLU@EWA VELIKOG POSTA:- Jutrewe (pon, uto, ~et): 07:30- Jutrewe (sre, pet): 07:00- Ve~erwe: 17:00- Bdenije uo~i nedeqe i praznika: 17:00- Sv. Liturgija nedeqom i kada praznik pada u radni dan: 09:00- Liturgija pre|eosve}enih Darova (sre, pet): 07:30- Zaupokojena Liturgija (sub): 07:30- Moleban srpskim svetiteqima (uto): 17:00

DANAS je dan pra{tawa. Sa po~etkom u 17:00, u Sabornoj crkvi se slu`i PRA[^ALNO VE^ERWE, kroz koje, kao kroz svojevrsne dveri, ulazimo

u Veliki post. Bez istinskog izmirewa, pra{tawa i u~e{}a u ovom divnom bogoslu`ewu, na{e velikoposno putovawe ne}e imati smisao

i puno}u zajednice sa Raspetim i Vaskrslim Hristom. Veliki (Vaskr{wi, ^asni) post po~iwe sutra i traje do Vaskrsa, 1. maja.Od sutra, u naredna ~etiri dana (PONEDEQAK-^ETVRTAK), na ve~er-

woj slu`bi }e se slu`iti VELIKI KANON SV. ANDREJA KRITSKOG, sa po~etkom u 17:00. Na Teodorovu subotu, Liturgija po~iwe u 7:30.

Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle gore navedenih bogoslu`ewa. Neka nam Gospod blagoslovi svima ovo velikoposno puto-

vawe u sredi{te du{e, na umno`ewe blagodati, qubavi i na `ivot ve~ni!

To je jedan proces, kao kod bolesti, kao kod zarastawa rana. Prvo je stra{no bolno i boli svaki pokret... Ima{ lekove koji su veoma dobri, ali su gorki. Najboqi lekovi su najgor~i. To nekad ume da bude toliko jezivo te{ko da ne mo`e{ da poveruje{, mora{ da se privikne{ na to. Na kraju dolazi{ do takvog stawa da mo`e{ i da se moli{ za te qude. Taj bol pro|e, samim tim {to bude{ ja~i, pa ka`e{: pa, {ta }e{, pa to je qudsko... Ni{ta u ovom svetu nije pretpla}eno na sigurno, pa ni to. Seti{ se onih dobrih stvari kod tog ~oveka. Sve to i Bog uredi... Va`no je da se ne ogre{i{ jer, kad bi se ogre{io, bio bi isti kao oni... Jednostavno, Bog te sa~uva... O.Vojislav Bilbija

QUDI GOVORE O... O RANAMA I PRA[TAWU