Sadr`aj

PREDGOVOR 15

PRAVOSLAVQE I SRPSKI DUHOVNI IDENTITET 17

SVETA GORA ATONSKA 23

Va`ni datumi u istoriji Svete Gore Atonske 24

Sveta Gora Atonska 27

MANASTIR HILANDAR NA SVETOJ GORI ATONSKOJ 51

Manastir Hilandar 54

Hilandarsko blago 148

Hilandarska ~uda 150

Hilandarski svetiteqi 153

UMESTO ZAKQU^KA. Orijent 155

PRAVOSLAVQE I SRPSKI DUHOVNIIDENTITET

Najdubqi su i najtrajniji duhovni tragovi, i najvredniji. Me-reno ~ak i ovozemaqskim merilima, to je tako. Duhovne vrednos-ti su trajne, nad`ivqavaju vreme i prolaznost. Jedno od osnovnihiskonskih pitawa jeste kako ve~no i beskona~no biti `iv. To jete`wa ili neutoqiva `e| za ve~no{}u, besmrtno{}u i nepro-padqivo{}u i glavno je pitawe kojim je zaokupqeno qudsko bi}ekao takvo. Najboqi, najsveobuhvatniji odgovor na ta pitawa daoje Gospod i Spas na{ Isus Hristos, a potvrdili su Wegovi u~e-nici i sledbenici kroz svu istoriju do danas. Poistove}ivawe,identifikacija sa Gospodom Hristom najboqi je put i na~in dazadobijemo ve~nost i besmrtnost. Hri{}ani nose to ime upravopo Hristu, jer su u Wega poverovali, Wime `ive i spasavaju se, zawih nema drugog imena pod Suncem kojim bi se mogli spasiti (Sv.apostol Pavle). Postoji gradacija ili stepenovawe i me|uhri{}anima, nisu svi isti. Najboqi hri{}ani su oni koji za sebe,poput apostola Pavla, mogu da ka`u, i ne samo da ka`u, 'ne `ivimvi{e ja, nego u meni (umesto mene) `ivi Hristos'. Svekoliko is-kustvo Crkve do sada pokazuje da je upravo mona{tvo izraz naj-ve}eg mogu}eg stepena duhovne elite i duhovnog plemstva bezrezerve i ostatka.

Novija bogoslovska istra`ivawa duhovnosti pokazuju da mo-`emo govoriti o nekoj vrsti mona{ke civilizacije unutar sameCrkve. Mona{tvo ima utemeqenost u samoj su{tini Hri{}an-stva i Hri{}anstvo se bez wega, kao svog integralnog dela, nemo`e ni zamisliti. Onaj ko ostavi sve, dobija sve i dobija mnogovi{e, po re~ima Gospoda Hrista. Monasi dobrovoqno odlu~uju daumru za svet daleko pre onoga ~asa u kome }e smrt jednim odlu~nimi bespo{tednim udarcem prese}i sve niti koje nas vezuju za svet.Otuda su oni i neka vrsta proroka ve~ne budu}nosti i besmrt-nosti, jer jo{ ovde i sada, ne samo najavquju, nego i svojim prisus-tvom i na~inom `ivota oprisutwuju o~ekivawe vaskrsewamrtvih i `ivot budu}eg veka. Oni ulivaju nadu i, iako siro-ma{ni, sve oboga}uju svojim siroma{tvom.

17

Srpski duhovni identitet najdubqe i najrealnije pokazujesrpsko pravoslavno mona{tvo. Kod Srba, od po~etka primawahri{}anstva (7, 8, 9. vek), mona{tvo je uvek bilo duhovni barome-tar koji je najvernije pokazivao koliko smo hri{}anski i duhovnoprosve}eni, koliko smo u sebi i oko sebe pobedili ovaj svet iwegova isku{ewa, koliko smo stvarno iskreno po{li za Hristom.Ima podatak koji govori da je kod Srba u sredwem veku na pedesetdoma}instava bio jedan monah. Za to doba ka`emo da je bilo dobaduhovnog i dr`avnog napretka. Vremena krize su istovremeno ivremena krize mona{tva i obrnuto. Kada su nam prazni, ilipoluprazni manastiri, ispra`wena je i narodna du{a.

Kod nas je najboqa duhovna opitna {kola upravo manastirHilandar na Svetoj Gori. Sla`emo se da srpsko Hri{}anstvo nepo~iwe od vremena Svetog Save, ali je sigurno da ono od wega ide~vr{}im korakom. Hilandarska duhovna radionica od smrtnih~inila je besmrtne, ogrehovqene je duhovno o`ivqavala i ozdrav-qala i stvarala od wih slobodne `iteqe Carstva Bo`ijeg. Ute-meqiva~i manastira Hilandara, Sveti Sava i otac mu SvetiSimeon, najpre su sebe same utemeqili u Gospodu Hristu, kao~vrstom i nepokolebqivom kamenu. Sve {to se potom najboqedoga|alo u Hilandaru, bilo je samo sledovawe wihovom dobrom inepatvorenom primeru i uzoru. Mo`emo samo zamisliti kakva bina{a pro{lost, sada{wost i budu}nost izgledali bez Hilanda-ra i wegovih monaha, kao najzrelijih duhovnih plodova tamo odga-janih i nama svima darovanih. Oni su `iva hode}a Jevan|eqa,prakti~na filozofija Hri{}anstva (Bla`eni Avgustin), naj-boqa propoved bez re~i i ube|ivawa, najupe~atqiviji primeri,najre~itiji svedoci, najprimerenija pedagogija. Ni u~ewe, ninauka, ni pismenost sama po sebi, ve} rad na sebi samom i pobedanad samom sobom - najve}a je mogu}a pobeda koju mo`emo zadobiti,ne ugro`avaju}i druge. Nikave zapovesti, zakoni, nikakvi saveti,ve} pobeda verom, nadom, qubavqu. Pobeda ne drugog i ne pobedanad drugim, ve} uvek pobeda verom koja pobe|uje svet, greh, smrt,prolaznost.

Hilandar je veliki zato {to vekovima odgaja i ~uva on {to jenajskupqe, ne samo na ovom svetu - oblikuje duhovno qudske du{e:'[ta vredi ~oveku da celi svet zadobije, ako naudi du{i svojoj' i'Kakav }e otkup ~ovek dati za du{u svoju?' Hilandar sjaji skrom-

18

VA@NI DATUMI U ISTORIJISVETE GORE ATONSKE

godina 820: prvi put se pomiwu eremiti (monasi-pustiwaci)koji `ive na Atonskom poluostrvu

godina 843: odr`an Sabor na kome je uspostavqen kult ikona ina kome su posebno bili zastupqeni atonskieremiti

godina 859-863: prvi boravak Etimija Novog (Solunskog) naAtonskom poluostrvu

godina 883: vizantijski car Vasilije I (867-886) carskompoveqom proklamuje celovitost zajedniceatonskih monaha i stavqa ih pod svoju za{titu

godina 908: prvi put se pomiwe monah Andreja kao protzajednice atonskih monaha

godina 942-943: razgrani~ewe teritorije na Atonskompoluostrvu izme|u vizantijskog carstva imona{ke zajednice

godina 957: Sveti Atanasije dolazi na Atonsko poluostrvo

godina 964: Sveti Atanasije osniva prvi manastir naAtonskom poluostrvu, Veliku Lavru, koji dobijapotpunu samostalnost i stavqa se pod carskuza{titu

godina 972: dono{ewe prvog, sveop{teg tipika o ure|ewumona{kog `ivota na Atonskom poluostrvu,poznatog kao 'Tragos' ( jarac), nazvan po jare}ojko`i na kojoj je pisan. Ovaj najstariji svetogorskiustav potpisao je vizantijski car Jovan Cimiskije(969-976). Tragos se ~uva u arhivi Protata u Kareji

godina 980: osnivawe manastira Iviron, ne{tokasnije Vatopeda (985), Esfigmena i Zografa

24

SVETA GORA ATONSKA

Istorija Svete Gore prepli}e se sa istorijom Balkanskog polu-

ostrva. Od kasnih vekova starog milenijuma, pa sve do dana{wih

dana, Balkan je bio popri{te civilizacijskog sukoba mo}nih

imperija: od Egipatskog carstva, preko stare Gr~ke, Rimske im-

perije i ponovnog prebacivawa politi~kog te`i{ta na teren

nekada{we Helade, u grad Bizantion na Bosforu, oko koga se, naj-

vi{e pod uticajem gr~kih dinasti~kih borbi, formira u nekoliko

mahova mo}no Vizantijsko (Romejsko) carstvo u rasponu od oko

jedanaest vekova i koje presudno uti~e na tokove politi~kih i

civilizacijskih doga|aja koji su usledili. Osvit dvadesetog veka

ozna~io je kraj jo{ dveju mo}nih imperija: Turske carevine, a po-

tom i Habsbur{ke monarhije. ^itav region posle toga ulazi u novi

civilizacijski i politi~ki aran`man, ~iji smo u~esnici i mi

danas...

Balkansko poluostrvo i Sveta Gora, kao wegovo duhovno pred-

vorje, delili su istu sudbinu. Sredwi period uspona vizantijskog

carstva, koje je, sa mawim dinasti~kim sukobima po~etkom 9. veka,

bilo u punom zamahu, razre{io je unutarwu krizu oko organizacije

i funkcionisawa dr`ave, formirav{i efikasnu upravu, sigurnu

vojnu organizaciju, mo}nu privredu i ekonomsko funkcionisawe,

bazirano na izvanrednom geografskom i strate{kom polo`aju iz-

me|u istoka i probu|ene Evrope, kroz trgovinu, kao osnovnom

privrednom snagom imperije. Ovaj ponovni uzlet carstva, koji je

ujedno ozna~io i skori kraj velike ikonobora~ke krize izme|u

rimske i carigradske crkve oko me|usobne prevlasti i kada su

interesi podeqeni na isto~nu i zapadnu sferu uticaja svake po-

sebno, stvorio je politi~ki okvir budu}ih vekova: svaki deo

podeqenog nekada{weg rimskog carstva nastojao je da zauzme pre-

|a{we imperijalne pozicije. Tako je jedno vreme Vizantija dr`a-

la deo severne Afrike i znatni deo Apeninskog poluostrva

(Kartaginski i Ravenski egzarhati), a sa suprotne strane, rimska

Sveta stolica je, preko saveznika u krsta{kim pohodima, jedno

vreme na prostoru Vizantijskog carstva, sa osvojenim Carigradom,

formirala Latinsko carstvo, kada su i vizantijski car i vaseqen-

27

...Skup{tina svetogorskih igumana donosi 1924. godine Kon-stitucionalnu povequ, zasnovanu na hrisovuqama vizantijskihcareva, fermanima turskih sultana i sigilijuma vaseqenskih (ca-rigradskih) patrijaraha, koja je za 've~ita vremena' potvrdila re-dosled dvadeset svetogorskih manastira.

^lan 1: redosled manastira:

1. Velika Lavra 11. Karakal2. Vatoped 12. Filotej3. Iviron 13. Simonopetra4. Hilandar 14. Sveti Pavle5. Dionisijat 15. Stavronikita6. Kutlumu{ 16. Ksenofont7. Pantokrator 17. Grigorijat8. Ksiropotam 18. Esfigmen9. Zograf 19. Rusik (Pantelejmon)10. Dohijar 20. Konstamonit

^lan 2: samo navedeni manastiri mogu posedovati imovinuna Svetoj Gori.

^lan 3: broj manastira na Svetoj Gori se ne mo`e mewati.

(Izvod iz Konstitucionalne poveqe,'Kroz Svetu Goru i Hilandar',

izdawe manastira Hilandara, 1996.)

30

Poluostrvo Halkidiki sa Svetom Gorom

MANASTIR HILANDAR

Kako pri}i na{em Hilandaru, kako je najboqe wega upoznati i

kojim redom?

Odgovor na ovo pitawe nije lak. Mo`da bi trebalo, kako re~e

na{ veliki kwi`evnik, kada je obja{wavao kako se wegova kwiga

najlak{e mo`e pro~itati i shvatiti, na jedan od navedenih na~ina:

po~eti se mo`e od po~etka, ali i od kraja, mo`e od sredine napred,

ili unatrag. Mo`e se ~itati prvo leva, pa desna strana, ili ob-

ratno. Treba po}i putem koji svakom najvi{e odgovara.

Tako je i sa Hilandarom. Ma odakle krenuli, ma koji podatak o

wemu saznali, uvek }emo morati da se vratimo malo unatrag, ili da

krenemo jo{ malo napred, da u|emo u ovu crkvicu, ili onaj podrum.

Da potra`imo natpis kraj vrata, dignemo pogled ka freskama pod

kupolom, ili stanemo pred svetu ikonu. Da pro~itamo zapis hroni-

~ara, ili ~ujemo re~ monaha - samo tako }emo velove presvetog

Hilandara, koji prete da postanu velovi na{eg zaborava, mo}i

postepeno da razgr}emo i otkrivamo kao rodoslov svog duhovnog

porekla... Onaj ko ne razume pro{lost - u budu}nosti nema {ta da

tra`i, rekao je jednom davno mudrac...Hilandar je na{a sudbina,

na{a istorija i na{e pam}ewe. Znamo da pam}ewe ve}ine od nas ne

dose`e daleko, pogotovu ne tako duboko.

I ova kwiga se mo`e ~itati od po~etka, ali i sa kraja. Mo`da i

od ovog mesta, ili kako je svakome lak{e.

Zahvaquju}i dr`avni~koj mudrosti velikog `upana Stefana Ne-

mawe, jakim rodbinskim vezama sa vizantijskim carskim dvorom we-

govog sredweg sina i naslednika na prestolu dr`ave, kraqa Stefana

Prvoven~anog i velikoj diplomatskoj ume{nosti najmla|eg Nema-

winog sina, monaha Save (Nemawi}a), Hilandar je ve} na po~etku 13.

veka stekao ugled i rang koji su ga uvrstili me|u vode}e svetogorske

manastire i obezbedili mu dug i stabilan period prosperiteta. Nag-

li uspon nemawi}ke Srbije i wen relativno dug zenit, iako okru`e-

na mo}nim, politi~ki ambicioznim susedima, Ugarskom, Bugarskom

i, posebno, Vizantijom, koju su me|udinasti~ke borbe dugo ~inile

najmo}nijom dr`avom regiona, sa stalnim aspiracijama Rima prema

nekada{woj balkanskoj provinciji i Venecijom, za kratko vreme

izraslom u najmo}niju trgova~ku silu tada{we Evrope, omogu}ili su

dr`avni~ka ambicioznost, diplomatska ve{tina i, kada je to bilo

potrebno, vojni~ka odlu~nost Nemawe i wegovih potomaka.

54

Osnova manastirskog kompleksa sa rasporedom objekata, crkava iparaklisa u manastiru i oko manastirskog kompleksa

1. Paraklis Sv. Nikole

2. Paraklis ^etrdeset sevastijskih mu~enika

3. Crkva Sv. Arhangela

4. Paraklis Sv. Jovana Prete~e

5. Paraklis Sv. Jovana Rilskog

6. Paraklis Pokrova Presvete Bogorodice

7. Paraklis Ro|ewa Presvete Bogorodice

8. Paraklis Sv. Apostola

9. Paraklis Sv. Georgija

10. Paraklis Sv. Save Srpskog

11. Paraklis Sv. Dimitrija

12. Bogojavqenska krstionica

13. Saborna crkva Vavedewa Presvete Bogorodice

14. Paraklis Sv. Trifuna (ba{tenska crkva)

15. Crkva Blagove{tewa (grobqanska crkva)

58

slika 9. prilazni put do ulaza u manastirski kompleks

Prolaze}i kroz mir Savinog poqa ka manastiru, u zelenilu

bujne vegetacije kojim je okru`en ~itav manastirski kompleks ve}

skoro hiqadu godina, sa povremenom pti~jom muzikom i sve~anom

ti{inom na koju se putnik-namernik, dolaze}i iz spoqa{weg,

bu~nog sveta, te{ko privikava, kamen kojim stupa noga i zid sa le-

ve strane koji pogled usmerava ka {arenoj fasadi manastira, pri-

moravaju nas da posledwih nekoliko koraka do ulaska u najsvetiju

tajnu srpske du{e usporimo i posledwi put se zapitamo da li znamo

gde smo do{li i kuda stupamo?

Posle prolaska kroz dveri na{eg trajawa, shvati}e svako zbog

~ega je ~ovek tako si}u{an, a Hilandar tako veliki i ve~an, kao

nebo iznad nas.

Posle samo nekoliko koraka zasta}emo, prekrstiti se, pomo-

liti u sebi i zapitati se gde smo to do sada bili...

74

slika 18. pirg Sv. Save Srpskog sa paraklisom

Sv. Jovana Prete~e

isto~na strana manastirskog bedemaod 1198. do 1682. godine

Ova kula je najstariji objekat u okviru manastirskog kompleksa.

Pirg, sa paraklisom na vrhu, visok je vi{e od trideset metara, os-

nove dvanaest sa osam metara i dominira panoramom manastira.

Danas je to masivna ~etvorospratna gra|evina, sa paraklisom na

posledwem spratu, posve}en Sv. Jovanu Prete~i.

Dowi deo pirga, za koji se pretpostavqa da poti~e jo{ iz vre-

mena osnivawa manastira 1198. godine, gra|en je od masivnog kame-

na, a noviji, gorwi delovi sa paraklisom na vrhu, od kamena

kombinovanog sa opekom, po vizantijskom obi~aju, pogotovu oko

prozorskih venaca i poti~u iz perioda prve velike obnove manas-

tira 1303. godine i vremena obnove paraklisa 1682. godine.

Hronike ka`u da se manastirsko bratstvo, predvo|eno tada{wim

igumanom manastira, potowim srpskim arhiepiskopom Danilom I,sa vrha pirga odbranilo od napada katalonskih gusara, koji su u tom

delu vizantijskog carstva, za ~iji ra~un su se ~esto borili, bili

stalna opasnost za Svetu Goru.

92

slika 41. loza Sv. Simeona Miroto~ivog

ju`na fasada naosa saborne crkvemanastirska portakraj 12. veka

Uz ju`ni zid saborne hilandarske crkve, u naosu, na mermernom

podu i sa kamenom pod glavom umesto jastuka, usrdno predan mo-

litvi, ovozemaqski `ivot zavr{io je rodona~elnik najmo}nije

srpske dr`ave u wenoj istoriji i rodona~elnik svetorodne di-

nastije Nemawi}a, skromni monah Simeon. Posle ~etrdeset dana

iz zida pored koga je le`ao, poteklo je sveto miro, zbog ~ega je, pos-

le kanonizacije, nazvan Sv. Simeon Miroto~ivi.

Nedugo posle toga, iz zida je samonikla vinova loza, koja pred-

stavqa jedno od hilandarskih ~uda i koja ima isceliteqsku mo}.

Svetogorci ka`u da }e `ena koja nije mogla da rodi, ubrzo

zatrudneti, kada pojede gro`|e sa svete loze. Danas se loza pewe uz

nose}u platformu, sme{tenu izme|u ju`nog zida crkve i severnog

zida cisterne za vodu, koja se nalazi neposredno uz crkvu.

136