Selfie kroz

srpsku

umetnost

#SAMOSLIKANJE

Požarevac, 2016.

Izdavač:

Art Distrikt

Roksanda Ignjatović Dimitrijević 10, Požarevac

www.artdistrict.rs

artdistrict.rs@gmail.com

Facebook: @artdistrict.rs

Autor izložbe: Julija Bašić

Predgovor:

Julija Bašić

Ana Samardžić

Multimedijalna izložba na otvorenom “SAMOSLIKANJE — selfie

kroz srpsku umetnost” sufinansirana je kroz program projekata u

kulturi grada Požarevca za 2016. godinu.

Designed by @artdistrict.rs

I po kiši i po suncu, i online i offline, IZLOŽBA NA OTVORENOM.

IZLOŽBU U DIGITALNOJ FORMI MOŽETE NAĆI NA NAŠEM WEB

SAJTU: www.artdistrict.rs (odeljak IZLOŽBA)

Problem identiteta je, čini se, jedan od najvećih izazova

modernog življenja i filozofije. Putevi traganja za identitetom

su mnogobrojni i različiti. Jedna od mogućnosti je put vizuel-

nog očulotvorenja sopstva, kroz pokušaj da se sopstveni identi-

tet shvati i sagleda i kao subjekt i kao objekt – i sa ove i sa one

druge strane slike: kao stvaralac i kao ostvareno delo.

Autoportret, kao čedo renesanse je tokom vekova pred-

stavljao jedan od ključnih ego – dokumenata, dokumenata o svakom slikaru ponaosob. On se pre-

poznaje kao izraz buđenja svesti i kao momenat osvešćenja identiteta. Autoportret je izraz sveu-

kupne duhovnosti renesanse koja nije ni u srpskom akademskom slikarstvu i svim njenim istorij-

skim stilovima zaobišla ovu praksu. Preko ideje o autoportretu kao slikanoj autobiografiji, zajedno

sa ukorenjenom nacionalnom istorijom umetnosti i pričom o njenim slikarima i njihovim autopor-

tretima, bićemo u prilici da mladim naraštajima približimo umetnost i kulturu, ali i da ih usmeri-

mo na promišljanje o njima samima.

Izložba „Samoslikanje – selfie kroz srpsku umetnost“ ne pokušava da trend selfija interpre-

tira na način na koji su se vekovima kroz teoriju umetnosti analizirale ličnosti umetnika, niti da ih

postavi u istu ravan, već će ponuditi mogućnosti proučavanja današnjeg sopstva kroz dva mediju-

ma: jednog nastalog u renesansi a drugog nastalog na početku XXI veka.

Izložba se sastoji od 25 brižljivo odabranih dela srpske umetnosti koji spajaju četiri veka

kontinuiranog trajanja portretskog slikarstva na našim prostorima, od XVIII veka pa sve do da-

našnjih dana. Uz pomoć svesrdnog zalaganja institucija kulture, muzeja, legata, galerija i privatnih

kolekcionara, izložba je uspela da uspostavi kontinuitet u predstavljanju umetnikovog sopstva kroz

četiri veka, nekoliko država, kulturoloških miljea i pripadnosti. Kroz galeriju na otvorenom u prili-

ci ste da pogledate autoportrete koji su tokom vremena postajali nosioci značenja određenog stila,

pokreta, epohe ili duha vremena. U pitanju su dela sledećih umetnika:

Milena Pavlović Barilli, Stefan Tenecki, Stevan Aleksić, Milan Konjović,

Milenko Šerban, Zora Petrović, Miloš Bajić, Živorad Nastasijević,

Božidar Prodanović, Marij Pregelj, Mića Popović, Ivan Radović, Jelena Ćirković,

Uroš Predić, Milić od Mačve, Kosta Josipović, Aleksandra Beba Božić, Daniel Glid, Živko

Stojsavljević, Stevan Markuš i Olja Ivanjicki. kustos izložbe

Julija Bašić

SOPSTVO

PROŠLOSTI I

SOPSTVO

DANAŠNJICE

Da li se za autoportret može reći da je on preteča feno-mena današnjice – selfija? Predstaviti sebe vizuelno na određen način, ideja je koja potiče od davnina, ali autoportret kao često zastupljen, samostalni žanr nastaje u umetnosti italijanske renesanse u 15. veku i prvenstveno se odnosi na crtež, sliku ili skulpturu. Tek od početka 19. veka, ovaj žanr pronalazi svoje mesto i u fotografiji. Bez obzira o kom mediju je reč, autoportret je kroz istoriju napredovao uz pomoć do-datnih sredstava i razvojem tehnologije. U početku je to bilo ogledalo, čijim je tehničkim unapređenjem, došlo do toga da ono bude osnovno pomoćno sredstvo umetnicima u stvaranju njihovih autoportreta. Sa otkrićem prvih vrsta fotoaparata dolazi i do prvih fo-tografskih autoportreta. Danas, kada se razvoj tehno-logije, ne samo nastavlja, već i ubrzava, nastao je novi oblik fotografije – selfi, kreiran uz pomoć digitalnih fotoaparata ili mobilnih telefonskih uređaja, koji, kao jedan vid autoportreta, donosi svoja značenja i karak-teristike.

Postoji li toliko sličnosti između autoportreta i selfija, da bi se oni mogli izjednačiti? Vizuelni odraz osobe koja samu sebe predstavlja je ono što je, po sadržaju, zajedničko svakom autoportretu, bez obzira u kom mediju je isti nastao. Kada je reč o formi, jasno je da

slika, crtež ili skulptura, ne mogu biti isto što i fotografija, ali sličnost koja se najpre može uočiti između fotografskog auto-portreta i selfija je ta da su oba fotografije istog površinskog sadržaja i da se mogu razviti/uraditi i tako dobiti opipljivu, ned-igitalnu formu. U engleskom jeziku (iz kog je uglavnom nova kovanica selfi preuzeta u drugim svetskim jezicima) postoji sličnost i u samim nazivima pojmova (autoportret engl. self-portrait,

pa otuda i selfie). Međutim, self odnosno sopstvo, kao zajednički sadržitelj i selfija i bilo kog drugog auto-portreta, ne ukazuje samo na površinski sadržaj, već i na slojeve njegovog, često složenog, tumačenja, koji su istovremeno ono po čemu se razlikuju ove dve vrste fotografija, kao i selfi i neki nefotografski autoportret.

Naime, autoportreti prošlosti bili su samoprezentacija umetnika, predstavljali su njegovu samosvest, ego; neretko su bili i statusni simbol, a katkad i jedini vizu-elni dokument o portretisanom. Pored konstantne težnje da umetnik dođe do savršenstva tehničke iz-rade prilikom kreiranja svog odraza, za njega je takođe bilo važno da prezentuje i psihologiju svog li-ka. To je, za razliku od današnjeg ”klika”, bio izuzetno složen i dug proces, bez obzira na to da li se radilo o slici ili prvobitnoj fotografiji. Od pomenutih slojeva, današnji selfi zadržao je, svakako, samoprezentaciju i vizuelizaciju ega kao svoju suštinu, ali razlika je u tome što je ona svakodnevna, često spontana i uglavnom javna i masovno prezentovana, dok su auto-portreti u prošlosti najčešće podrazumevali re-prezentativnost, ozbiljnost, intimnost i zadovoljenje estetskih kriterijuma. Pored toga, tehnički aspekt, nije omogućavao toliku dostupnost i hiperprodukciju kakva danas postoji, najpre zbog vremena u kome je

nastajao autoportret, ograničenosti usled tehnoloških mogućnosti, pa samim tim i uloženog vremena i truda za njegovo kreiranje. To, naravno, ne znači da auto-portreti prošlosti ponekad nisu bili i puke samo-prezentacije taštine portretisanog, mada je očigledno da je i u tom slučaju bilo potrebno uložiti više vremena i promišljanja u njihov nastanak; kao ni to da je selfi uvek neozbiljna samoprezentacija i da, ukoliko poseduje određenu estetsku vrednost i/ili poruku, ne može da bude reprezentativan fotografski autoport-ret.

Dakle, ono što razdvaja ova dva fenomena jesu kontekst i funkcija. U zavisnosti od toga u koje svrhe i sa kakvim značenjem nastaje selfi – da li je kreiran da traje i da ima određenu propagandnu ulogu ili da bude prolazna samopredstava bez ikakve poruke, svakodnevno plasirana javnosti putem društvenih mreža – menjaju se i njegov značaj i definicija. Njegova efemernost najčešće uslovljena lakoćom kreiranja ne mora nužno da znači i njegovu obesmišljenost. Smisao selfija zavisi od autora. Ukoliko pod njegovom funkci-jom podrazumevamo samoprezentaciju kao takvu, bez dodatnih pomenutih nijansi u vidu slojeva i značenja, onda selfi nije sasvim novi fenomen, ali za-hvaljujući tehnici i dostupnosti iste i konteksta koji oni nose sa sobom, on je tekovina savremenosti. Da li će u budućnosti prosečan selfi, kao svedočanstvo vremena u kome je nastao, biti sastavni deo vizuelne kulture tog vremena – svakako, a da li će selfi sa od-ređenom estetskom vrednošću i značenjem moći da se posmatra kao umetnost – vreme će pokazati.

istoričar umetnosti

Ana Samardžić

SELFI KAO

SAVREMEN

FENOMEN

ILI POTOMAK

AUTOPORTRETA?

Ovaj projekat podrazumevao je višestruku saradnju pojedinaca, institucija kulture, stručnjaka i kreativnih inicijativa, a realizuje se pod pokroviteljstvom grada Požarevca.

Sve replike koje se izlažu u sklopu ove izložbe pribavljene su uz saglasnost, stručnu podršku i saradnju sledećih institucija i pojedinaca:

Fondacija Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barilli, Požarevac

Galerija Matice srpske, Novi Sad Galerija Milan Konjović, Sombor

Kuća Legata, Beograd Muzej istorije Jugoslavije, Beograd

Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac Muzej savremene umetnosti Beograd

Narodni muzej Požarevac Narodni muzej Zrenjanin

Spomen – Zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad Privatna kolekcija Đura Popovića, Novi Sad

Fond Olge Olje Ivanjicki, Beograd Narodni muzej u Beogradu

Zora Petrović, Autoportret, 1946, ulje na

platnu, inv.br. SZPB 110,

53.8×38.5cm, Spomen – Zbirka Pavla

Beljanskog, Novi Sad

Mića

Pop

ović, A

uto

portr

et s m

ask

om

, 19

47

, Mu

zej

savrem

en

e u

metn

osti B

eog

ra

d

Milić od Mačve, Ludi čovek, 1981,

tempera na platnu kaširana na šperu,

122,2×81cm, Privatna kolekcija Đura

Popovića, Novi Sad.

Stevan Aleksić, Autoporteret u kafani, oko 1904,

ulje na platnu, 77.6×79.7cm, GMS/U

2407, Galerija Matice Srpske, Novi Sad

Uroš P

red

ić, Au

top

ortr

et, 1

94

9, in

v.b

r.1

25

, ulje

na

pla

tnu

,

44×

38 c

m, sig

n: D

/d: У

.П.1

94

9, v

l.Na

rod

ni m

uze

j Zren

jan

in