lan 1
Ovim pravilnikom utvruje se plan nastave i uenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i program
nastave i uenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i ine
njegov sastavni deo.
lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku RS - Prosvetnom
glasniku", a primenjivae se na uenike koji upisuju prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja poev
od školske 2018/2019. godine.
Samostalni lan Pravilnika o dopunama
Pravilnika o planu nastave i uenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave
i uenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/2018)
lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku RS - Prosvetnom
glasniku", a primenjuje se poev od školske 2018/2019. godine.
Samostalni lan Pravilnika o dopunama
Pravilnika o planu nastave i uenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave
i uenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 15/2018)
lan 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije
- Prosvetnom glasniku", a primenjivae se poev od školske 2018/2019. godine.
Samostalni lan Pravilnika o izmeni
Pravilnika o planu nastave i uenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu
nastave i uenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 18/2018)
lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije
- Prosvetnom glasniku".
Samostalni lan Pravilnika o dopuni
Pravilnika o planu nastave i uenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu
nastave i uenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2019)
lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije -
Prosvetnom glasniku", a primenjivae se poev od školske 2019/2020. godine.
SADRAJ PRAVILNIKA
PLAN NASTAVE I UENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni nastavni predmeti, izborni programi i aktivnosti
PROGRAM NASTAVE I UENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
1. CILJEVI OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA SU:
2. PROGRAMI NASTAVE I UENJA ORIJENTISANI NA ISHODE
Preporuke za planiranje obrazovno-vaspitne prakse
Preporuke za praenje i vrednovanje obrazovno-vaspitne prakse
3. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
ALBANSKI JEZIK
BOSANSKI JEZIK
BUGARSKI JEZIK
MAARSKI JEZIK
RUMUNSKI JEZIK
RUSINSKI JEZIK
SLOVAKI JEZIK
HRVATSKI JEZIK
MAKEDONSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNEKULTURE
UKRAJINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNEKULTURE
SLOVENAKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNEKULTURE
BUNJEVAKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNEKULTURE
ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
EŠKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
VLAŠKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
NEMAKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA ZAUENIKE KOJIMA JE
POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA PODRŠKA
5.1. Individualni obrazovni plan za socijalno uskraeneuenike i uenike sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom
6. NAIN PRILAGOAVANJA PROGRAMA
7. UPUTSTVO ZA REALIZACIJU PROJEKTNE NASTAVE
8. UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE VANNASTAVNIH AKTIVNOSTI
Red.
ned. god. ned. god. ned. god. ned. god.
1. Srpski jezik ____________ jezik1 5 180 5 180 5 180 5 180
2. Srpski kao nematernji jezik2 2 72 2 72 3 108 3 108
3. Strani jezik 2 72 2 72 2 72 2 72
4. Matematika 5 180 5 180 5 180 5 180
5. Svet oko nas 2 72 2 72 - - - -
6. Priroda i društvo - - - - 2 72 2 72
7. Likovna kultura 1 36 2 72 2 72 2 72
8. Muzika kultura 1 36 1 36 1 36 1 36
9. Fiziko i zdravstveno vaspitanje 3 108 3 108 3 108 3 108
U K U P N O: A 19 -
21*
684 -
756*
20 -
22*
720 -
792*
20 -
23*
720 -
828*
20 -
23*
720 -
2. Maternji jezik/govor sa
elementima nacionalne kulture4 2 72 2 72 2 72 2 72
U K U P N O: B 1 –
3*
36 -
108*
1 –
3*
36 -
108*
1 –
3*
36 -
108*
1 –
3*
36 -
108*
22*
720 -
792*
21 -
23*
756 -
828*
21 -
24*
756 -
864*
21 -
24*
756 -
864*
aktivnosti
Red.
broj
1. Redovna nastava 20 –
22*
720 -
792*
21 -
23*
756 -
828*
21 -
24*
756 -
864*
21 -
24*
756 -
864*
2. Projektna nastava5 1 36 1 36 1 36 1 36
3. Dopunska nastava 1 36 1 36 1 36 1 36
4. Dodatna nastava 1 36
5. Nastava u prirodi** 7-10 dana
godišnje
ned. god. ned. god. ned. god. ned. god.
1. as odeljenjskog starešine 1 36 1 36 1 36 1 36
2. Vannastavne aktivnosti6 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72
3. Ekskurzija 1-3 dana godišnje 1-3 dana godišnje 1-3 dana godišnje 1-3 dana godišnje
1 Naziv jezika nacionalne manjine u školama u kojima se nastava odrava na maternjem jeziku nacionalne manjine. 2 Realizuje se u školama u kojima se nastava odrava na maternjem jeziku nacionalne manjine. 3 Uenik bira jedan od ponuenih izbornih programa. 4 Uenik pripadnik nacionalne manjine koji sluša nastavu na srpskom jeziku moe da izabere ovaj program ali nije u
obavezi. 5 Projektna nastava je obavezna za sve uenike. 6 Škola realizuje vannastavne aktivnosti u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.
* Broj asova za uenike pripadnike nacionalnih manjina.
** Nastava u prirodi organizuje se u skladu sa odgovarajuim pravilnikom.
PROGRAM NASTAVE I UENJA
1) obezbeivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju uenika;
2) obezbeivanje podsticajnog i bezbednog okruenja za celoviti razvoj uenika, razvijanje nenasilnog
ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju;
3) sveobuhvatna ukljuenost uenika u sistem obrazovanja i vaspitanja;
4) razvijanje i praktikovanje zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti,
potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti;
5) razvijanje svesti o znaaju odrivog razvoja, zaštite i ouvanja prirode i ivotne sredine i ekološke
etike, zaštite i dobrobiti ivotinja;
6) kontinuirano unapreivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog na
proverenim naunim saznanjima i obrazovnoj praksi;
7) razvijanje kompetencija za snalaenje i aktivno ueše u savremenom društvu koje se menja;
8) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fiziki razvoj svakog uenika, u skladu sa njegovim
uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;
9) razvijanje kljunih kompetencija za celoivotno uenje, razvijanje meupredmetnih kompetencija za
potrebe savremene nauke i tehnologije;
10) razvoj svesti o sebi, razvoj stvaralakih sposobnosti, kritikog mišljenja, motivacije za uenje,
sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izraavanja svog mišljenja;
11) osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog
razvoja i budueg ivota;
drugarstva i prijateljstva;
14) razvijanje kompetencija za razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava, graanskih sloboda
i sposobnosti za ivot u demokratski ureenom i pravednom društvu;
15) razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti,
razvoj tolerancije i uvaavanje razliitosti;
16) razvijanje linog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i oseanja pripadnosti Republici Srbiji,
poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i
nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i ouvanje nacionalne i svetske kulturne
baštine;
vaspitanja u predvienom roku sa minimalnim produetkom trajanja i smanjenim napuštanjem
školovanja;
Republike Srbije kao drave zasnovane na znanju.
2. PROGRAMI NASTAVE I UENJA ORIJENTISANI NA ISHODE
Struktura programa svih predmeta je koncipirana na isti nain. Na poetku se nalazi cilj uenja predmeta za
prvi ciklus obrazovanja i vaspitanja. U tabeli koja sledi, u prvoj koloni, definisani su predmetni ishodi za kraj
prvog razreda, u drugoj koloni date su oblasti i/ili teme, a u treoj se nalaze predmetni sadraji. Iza tabele
nalaze se preporuke za ostvarivanja nastave i uenja konkretnog predmeta pod naslovom Uputstvo za
didaktiko-metodiko ostvarivanje programa.
Programi nastave i uenja zasnovani su na opštim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja i potrebama
i mogunostima uenika prvog razreda. Usmereni su na proces i ishode uenja, a ne na same sadraje koji
sada imaju drugaiju funkciju i znaaj. Sadraji više nisu cilj sami po sebi, ve su u funkciji ostvarivanja
ishoda koji su definisani kao funkcionalno znanje uenika tako da pokazuju šta e uenik biti u stanju da uini,
preduzme, izvede, obavi zahvaljujui znanjima, stavovima i veštinama koje je gradio i razvijao tokom jedne
godine uenja konkretnog predmeta. Ovako koncipirani programi podrazumevaju da ostvarenost ishoda vodi
ka razvijanju kompetencija, i to kako opštih i specifinih predmetnih, tako i kljunih.
Pregledom ishoda koji su dati u okviru pojedinih programa nastave i uenja moe se videti kako se postavljaju
temelji razvoja kljunih i opštih meupredmetnih kompetencija koje elimo da naši uenici imaju na kraju
osnovnog obrazovanja. Ta potreba da se obrazovanje i vaspitanje usmere ka razvijanju kompetencija jedan je
od razloga uvoenja i projektne nastave kao oblika obrazovno-vaspitnog rada. Projektna nastava se u današnje
vreme sve više fokusira na ostvarivanje obrazovnih standarda i ishoda i, kako pokazuju rezultati najnovijih
istraivanja, prati društvene promene svojom usmerenošu na razvijanje znanja i sposobnosti uenika kroz
aktivnosti planiranja, istraivanja i timskog rada u okviru predmetnog i meupredmetnog povezivanja
sadraja. Pored toga, jedna od bitnih osobina savremenog pristupa projektnom radu u nastavi odnosi se na
korišenje IKT u projektnim aktivnostima što obezbeuje efikasnije uenje i razvijanje znanja, ali i razvijanje
ponašanja pravilnog i bezbednog korišenja raunara i interneta. Detaljnije preporuke za planiranje i
ostvarivanje projektne nastave date su u poglavlju 7 - Uputstvo za realizaciju projektne nastave.
Na putu ostvarivanja cilja i ishoda kljuna je uloga nastavnika koji dobija znaajan prostor za slobodu izbora
i povezivanje sadraja, metoda nastave i uenja i aktivnosti uenika. Orijentacija na proces uenja i ishode
briga je ne samo o rezultatima, ve i nainu na koji se ui, odnosno kako se gradi i povezuje znanje u smislene
celine, kako se razvija mrea pojmova i povezuje znanje sa praktinom primenom.
Programi nastave i uenja namenjeni su, pre svega, nastavnicima koji neposredno rade sa uenicima, ali i
onima koji na posredan nain uzimaju ueše u obrazovanju i vaspitanju. Zato treba imati u vidu da
terminologija, koja je korišena u programima nastave i uenja, nije namenjena uenicima i treba je prilikom
definisanja konkretnih nastavnih jedinica, bilo za neposredan rad sa uenicima, bilo za potrebe udbenikih i
didaktikih materijala, prilagoditi uzrastu uenika. Programi nastave i uenja su nastavnicima polazna osnova
i pedagoško polazište za razvijanje obrazovno-vaspitne prakse: za planiranje godišnjih i operativnih planova,
neposrednu pripremu za rad kao i okvir za preispitivanje prakse razvijanja planova, ostvarivanja i vrednovanja
nastave i uenja kroz sopstvena promišljanja i razgovor sa kolegama.
Preporuke za planiranje obrazovno-vaspitne prakse
Obrazovno-vaspitna praksa je sloena, promenljiva i ne moe se do kraja i detaljno unapred predvideti. Ona
se odvija kroz dinaminu spregu meusobnih odnosa i razliitih aktivnosti u socijalnom i fizikom okruenju,
u jedinstvenom kontekstu konkretnog odeljenja, konkretne škole i konkretne lokalne zajednice. Zato, umesto
izraza realizovati program, bolje je rei da se na osnovu datog programa planira i ostvaruje nastava i uenje
koje odgovara konkretnim potrebama odeljenja.
Rad sa uenicima prvog razreda zahteva uvaavanje njihovih uzrasnih karakteristika kao i injenice da je to
njihov prvi susret sa školom. Treba imati u vidu da su ta ista deca, sada uenici prvog razreda, u predškolskom
periodu uila kroz igru, u interakciji sa socijalnim i fizikim okruenjem. Oni imaju znanja koja su razvili u
svakodnevnim ivotnim situacijama, umeju da izvedu razliite aktivnosti, umeju nešto da naprave, neke
zadatke da reše, mogu i ele da postavljaju pitanja, da saopšte ono što znaju, što su iskusili i doiveli. Ta
njihova spontana iskustvena znanja treba povezivati sa naunim znanjima koja se sadrajima školskih
predmeta uvode u nastavu. U tom povezivanju mogue je i potrebno birati sadraje i metode rada kojima se
stvaraju situacije koje su pogodne da se uenik vodi kroz zonu narednog razvoja u razliitim oblastima znanja
i funkcionisanja. Nastava treba da obezbedi sigurnu, podsticajnu i podravajuu sredinu za uenje u kojoj se
neguje atmosfera interakcije i odnos uvaavanja, saradnje, odgovornosti i zajedništva.
Polazei od datih predmetnih ishoda i sadraja od nastavnika se oekuje da dati program kontekstualizuje
prema potrebama konkretnog odeljenja imajui u vidu karakteristike uenika, udbenike i druge nastavne
materijale koje e koristiti, tehnike uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolae kao i druge
resurse škole i lokalne sredine.
Prilikom planiranja nastave i uenja potrebno je rukovoditi se:
- individualnim razlikama meu uenicima u pogledu naina, tempa uenja i brzine napredovanja;
- integrisanim pristupom u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost unutar istog predmeta i
razliitih predmeta;
- prevashodno aktivnim i iskustvenim metodama nastave i uenja;
- uvaavanjem svakodnevnog iskustva i znanja koje je uenik izgradio van škole, povezivanjem aktivnosti
i sadraja uenja sa ivotnim iskustvima uenika i podsticanjem primene nauenog i svakodnevnom
ivotu;
- redovnim i osmišljenim prikupljanjem relevantnih podataka o napredovanju uenika, ostvarivanju
predmetnih ishoda i postignutom stepenu razvoja kompetencija uenika.
Polazei od datih ishoda i sadraja nastavnik najpre, kao i do sada, kreira svoj godišnji (globalni) plan rada iz
koga kasnije razvija svoje operativne planove. Kako su ishodi definisani za kraj nastavne godine, nastavnik
treba da ih operacionalizuje prvo u operativnim planovima, a potom i na nivou konkretne nastavne jedinice.
Od njega se oekuje da za svaku nastavnu jedinicu definiše piramidu ishoda na tri nivoa: one koje bi svi
uenici trebalo da dostignu, one koje bi veina uenika trebalo da dostigne i one koje bi trebalo samo neki
uenici da dostignu. Na ovaj nain postie se indirektna veza sa standardima na tri nivoa postignua uenika.
Pri planiranju treba, takoe, imati u vidu da se ishodi razlikuju. Neki se lakše i bre mogu ostvariti, ali je za
veinu ishoda potrebno više vremena i više razliitih aktivnosti (to se posebno odnosi na veštine).
Nakon iskustva korišenja razliitih didaktikih materijala u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, uenici
se u prvom razredu po prvi put susreu sa udbenicima. Zato je vano osposobljavati ih od poetka za njihovo
pravilno korišenje, kao i upuivati ih na druge izvore informacija, a sve u cilju dostizanja definisanih ishoda.
Takoe, prvi razred daje osnovu za izgradnju kompetencije za uenje uenja. Uenik korišenjem prethodnih
znanja i veština postepeno ovladava i veštinama planiranja, korišenja razliitih informacija kao i primenom
znanja i veština u razliitim situacijama.
Preporuke za praenje i vrednovanje obrazovno-vaspitne prakse
Praenje napredovanja i ocenjivanje postignua uenika, koje je u prvom razredu opisno, samo je deo praenja
i vrednovanja obrazovno-vaspitne prakse. Rezultate celokupnog praenja i vrednovanja nastavnik uzima kao
osnovu za planiranje narednih koraka u radu sa uenicima i razvijanju svoje obrazovno-vaspitne prakse.
Praenje napredovanja i ocenjivanje postignua uenika je formativno i sumativno i realizuje se u skladu sa
Pravilnikom o ocenjivanju uenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Potrebno je da nastavnik
kontinuirano i na primeren nain ukazuje ueniku na kvalitet njegovog postignua tako što e povratna
informacija biti prilagoena, dovoljno jasna i informativna kako bi imala ulogu podsticajne povratne
informacije. Povratna informacija treba da bude uvremenjena, data tokom ili neposredno nakon obavljanja
neke aktivnosti; treba da bude konkretna, da se odnosi na aktivnosti i produkte uenika, a ne na njegovu linost
i da bude pozitivno intonirana, odnosno da prvo sadri one elemente koji su za pohvalu, a tek potom one koje
bi uenik trebalo da razvija i unapreuje. Ono zapoinje inicijalnom procenom nivoa na kome se uenik nalazi
i u odnosu na koji e se procenjivati njegov dalji tok napredovanja. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu
napredovanja i davanje povratne informacije, a uenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju
sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih uenika.
3. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
Naziv predmeta SRPSKI JEZIK
Cilj Cilj nastave srpskog jezika jeste da uenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog
knjievnog jezika radi pravilnog usmenog i pisanog izraavanja, negujui svest o
znaaju uloge jezika u ouvanju nacionalnog identiteta; da se osposobe za tumaenje
odabranih knjievnih i drugih umetnikih dela iz srpske i svetske baštine, radi
negovanja tradicije i kulture srpskog naroda i razvijanja interkulturalnosti.
Razred prvi
ISHODI
OBLAST
slovo; izgovorene i napisane rei i
reenice;
pisanja irilikog teksta;
ita;
- odredi glavni dogaaj, vreme (redosled
dogaaja) i mesto dešavanja u vezi sa
proitanim tekstom;
njihovih pozitivnih i negativnih osobina;
- izrazi svoje mišljenje o ponašanju likova
u knjievnom delu;
znaenje;
- razlikuje slovo, re i reenicu;
- pravilno izgovori i napiše kratku i
potpunu reenicu jednostavne strukture sa
odgovarajuom intonacijom, odnosno
razgovoru;
odgovarajuim reima;
slici/slikama i o doivljajima;
okruenja;
svakodnevnom govoru;
POETNO
pisma.
Tekstovi zasieni slovima koja se
obrauju/tekstovi predvieni za globalno
ili pisanim slovima.
diktat).
tiho itanje); pitanja kojima se proverava
razumevanje proitanog.
priinjavaju teškoe (npr. , ; d, ; j, lj).
KNJIEVNOST
Jovan Jovanovi Zmaj, Zimska pesma
Vojislav Ili, Proletnja zora/Voja Cari,
Prolee/Mira Alekovi, Vetar seja
Desanka Maksimovi, Prvak; Hvalisavi
zeku
nastavcima)
godina
Dete/Deca su ukras sveta
Stevan Raikovi, Crtanka/Branislav Lazarevi,
Dragomir orevi, Nije lako biti dete
Proza
Narodna pria, Deda i repa /Golub i pela
Narodna basna, Lisica i gavran
- sluša interpretativno itanje i kazivanje
knjievnih tekstova radi razumevanja i
doivljavanja;
- spaja više reenica u krau celinu;
- piše reenice po diktatu primenjujui
osnovna pravopisna pravila;
proitanog;
tekstu.
Lav Nikolajevi Tolstoj, Dva druga
Dragan Luki, Joca vozi trolejbus/Igor Kolarov,
Dum-dum Oliver i njegov bubanj
uro Damjanovi, Dan kad je jutro bilo
slovo/Vesna orovi Butri, Noni ošak
Izbor iz narodnih i autorskih zagonetki
(Desanka Maksimovi, Zagonetke lake za
prvake ake, Zagonetke Grigora Viteza i Brane
Cvetkovia)
Dušan Radovi, Tuibaba
Bora Oljai, Prvi dan u školi
Popularni i informativni tekstovi
decu o znaajnim linostima srpskog jezika,
knjievnosti i kulture (Sveti Sava, Vuk
Stefanovi Karadi, znamenita zaviajna
DOMAA LEKTIRA
Knjievni pojmovi:
- knjievni lik - izgled, osnovne osobine i
postupci;
izgovorene odnosno napisane rei.
Veliko slovo na poetku reenice, u pisanju
linih imena i prezimena, imena naselja
(jednolanih) i naziva mesta i ulice u kojoj
uenik ivi, kao i naziv škole koju pohaa.
Pravilno potpisivanje (ime, pa prezime).
Taka na kraju reenice; mesto i funkcija
upitnika i uzvinika u reenici.
JEZIKA
KULTURA
Govorenje
Razgovorne, situacione i jezike igre.
Slušanje Stvarne i simulirane situacije.
Slušna poruka.
Audio-vizuelni zapisi.
Pisanje
predmetima, pojavama, slikama, o knjievnom i
neknjievnom tekstu.
Pisana poruka.
teksta.
itanje
uputstvo, spisak za kupovinu i dr.
Nelinearni tekstovi: tekst u tabeli, raspored
asova, strip, ulaznica i dr.
Informativni tekstovi:
znamenitim linostima srpske kulture;
(bonton); o mestu u kojem uenici ive; o
ivotinjama itd.
Kljuni pojmovi: poetno itanje i pisanje, knjievnost, jezik i jezika kultura.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIKO-METODIKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Program predmeta Srpski jezik u prvom razredu osnovne škole ine etiri predmetne oblasti: Poetno itanje
i pisanje, Knjievnost, Jezik i Jezika kultura. Preporuena distribucija asova po predmetnim oblastima je
sledea: Poetno itanje i pisanje - 90 asova, Knjievnost - 45 asova, Jezik - 10 asova i Jezika kultura -
35 asova. Sve oblasti se proimaju i nijedna se ne moe izuavati izolovano i bez sadejstva sa drugim
oblastima.
POETNO ITANJE I PISANJE
Nastava poetnog itanja i pisanja izvodi se u prvom polugodištu prvog razreda osnovne škole, ali, ako je
potrebno, nastavlja se i u drugom polugodištu. Poetno itanje i pisanje realizuje se samostalno, ali obuhvata
i sadraje iz Knjievnosti, Jezika i Jezike kulture.
Pripremni period
U pripremnom periodu uitelji treba da ispitaju sposobnosti uenika, i to: prianje, prepriavanje, poznavanje
slova, poznavanje itanja i pisanja, spretnost u rukovanju priborom za pisanje i crtanje. U toku ovog perioda
ispitivanje uenika se obavlja kroz aktivnosti koje se meusobno proimaju.
Usmeno izraavanje se izvodi kroz igre i aktivnosti gde se veba komunikacija (pozdravljanje u konkretnim
situacijama: dobro jutro, dobar dan i dovienja; zahvaljivanje, izvinjavanje). Uenici mogu priati na osnovu
posmatranja slika i niza slika. Mogu prepriavati slušani tekst, pozorišne ili lutkarske predstave razgovetnim
prirodnim govorom i pravilnim izgovorom. Uitelji treba da vode rauna o pravilnoj artikulaciji glasova i da
sa uenicima komentarišu odslušano.
Vebe u posmatranju se odnose na uoavanje celine i detalja, posmatranje predmeta, pojava i okoline. Treba
ih tematski organizovati. Prvo se posmatra uionica, pa se kasnije ta aktivnost proširuje na okolinu. Uenici
mogu posmatrati predmete, ljude, ivotinje, dogaaje, slike, slike u nizu, fotografije, objekte iz okoline i sl.
Panju uenika treba usmeriti na celinu, zatim na najvanije pojedinosti i na kraju na manje vane pojedinosti.
Opaaju se: oblici, boje, odnosi, pokreti, mimika i gestovi, skriveni detalji i sl.
Vebe u slušanju poinju slušanjem onoga što govore uitelji, drugi uenici, glumci i spikeri. Slušani govor
se komentariše da bi se odredile govorne karakteristike govornika. Slušanje treba da bude povezano sa
mimikom i gestovima koji prate ono što se govori. Obavezno insistirati na podraavanju pravilnog govora.
Tokom slušanja odvajati bitno od nebitnog, negovati panju i koncentraciju. Slušaju se i zvukovi
onomatopejskog tipa, šumovi, artikulisani i neartikulisani zvukovi.
Analitika vebanja treba da budu zanimljiva i podsticajna jer su jedan od najvanijih preduslova za uenje
itanja i pisanja. Ne izvode se izolovano ve su povezana sa vebama slušanja i posmatranja. Uoava se
pozicija glasova u rei koja je izgovorena i pozicija slova u rei koja je napisana. Kada uenici savladaju
uoavanje glasova i njihovu poziciju u reima, prelazi se na rastavljanje rei na glasove. Za poetak se
preporuuju rei od dva glasa, a zatim od tri, etiri i više.
Sintetika vebanja se organizuju uporedo sa analitikim. Rei koje su ve rastavljene na glasove opet se
slivaju u celinu. Poinje se od najlakših i ide ka sve teim. Uenici se na taj nain pripremaju za itanje i
razumevanje proitanog.
Vebe u otklanjanju dijalekatskih i argonskih karakteristika govora se izvode polako i sistematino. Uitelji
posebnu panju treba da obrate na izgovor glasova , ; d, ; j, lj.
Motorike vebe za razvijanje ruke, šake i prstiju se razvijaju kroz igru. Preporuuje se vezivanje vorova od
kanapa, vezivanje pertli, zakopavanje dugmia, nizanje perlica (mogu se izvoditi i na asovima fizikog
vaspitanja). Grafomotorike vebe su veoma vane u pripremi za pisanje. Svaka grafomotorika veba treba
da se povee sa nekim dogaajem, vebom slušanja, posmatranja, prianja i sl. Takve vebe, odnosno pisanje
elemenata slova, izvode se na razliite naine, kroz crtee, ramove za slike u prostoru predvienom za pisanje.
Uenike treba podsticati da upotpune crte dodajui svoje elemente (korelacija sa likovnom kulturom). Vebe
pisanja linija izvoditi bez podizanja ruke, iz jednog poteza. Uenike usmeravati na pravilno dranje olovke
(grafitne olovke, hemijske olovke, naliv pera, flomastera). Upotrebu gumice treba svesti na minimum, jer
smanjuje odgovornost uenika u pisanju. Paziti na pravilno dranje tela, udaljenost od stola, pravilan poloaj
tela u odnosu na sto i na ugao pisanja. Pri pisanju uiti uenike da ne ure, da ruka bude opuštena.
Uenje itanja i pisanja
Didaktiko-metodika organizacija nastave poetnog itanja i pisanja zavisi od mnogo faktora, a najvaniji je
onaj koji se odnosi na predznanja uenika. Uitelji biraju postupak koji e koristiti u nastavi poetnog itanja
i pisanja - kombinaciju monografskog i grupnog postupka, grupni ili kompleksni postupak.
Nastavu poetnog itanja i pisanja treba izvoditi na više nivoa uz primenu principa individualizacije. U
svakom odeljenju postoje uenici koji znaju da itaju i oni koji samo poznaju slova ili ne znaju da itaju.
Sadraji, metode i oblici rada treba da se prilagode mogunostima i potrebama uenika.
U ovom periodu uenici treba da vebaju itanje odgovarajuih tekstova, pravilno izgovaraju sve glasove i
pravilno naglašavaju rei i reenice. Treba obratiti panju na individualne sposobnosti uenika. Svako dete
ita svojim tempom i prema svojim sposobnostima. Poeljno je esto proveravati stepen savladanosti tehnike
itanja i razumevanja proitanog. Pri uenju itanja mogu se koristiti igre slovima i reima, jezike igre
(rebusi, ispunjalke, ukrštene rei). Uenici tako upoznaju nove sadraje, situacije imaju veu motivisanost, a
atmosfera je prijatna i opuštena. Podsticati uenike da svakodnevno vebaju itanje kod kue. Saraivati sa
roditeljima uenika i pruiti im neophodne informacije vezane za itanje (motivacija dece, itanje u
svakodnevnim ivotnim situacijama, udaljenost teksta od oiju je 30 centimetara i sl.).
Uenici ue da pišu pojedinana štampana i pisana slova, rei i reenice; cifre. Razmak izmeu štampanih
slova u reima mora da bude ravnomeran. Kod uenja pisanih slova posebnu panju treba posvetiti grafikom
uvezivanju slova u reima. Slova treba da budu iste visine i debljine, a razmak izmeu rei ujednaen. Pisanje
uvebavati kroz prepisivanje, dopunjavanje reenica, sastavljanje reenica na osnovu slike, sastavljanje
reenica na osnovu niza slika, diktate i samostalno pisanje reenica i kraih tekstualnih celina. Pored usvajanja
oblika slova, smera pisanja samog slova, posebnu panju treba obratiti na prostornu orijentaciju u svesci.
Pojedinano pisanje slova se ograniava na jedan do dva reda u svesci. Dnevna optereenost pisanjem ne treba
da je dua od 25 minuta. Levoruka deca pišu levom rukom.
Usavršavanje itanja i pisanja
U ovom periodu uenik treba da vlada osnovnom tehnikom itanja i pisanja. Usavršavanje itanja treba vebati
na tekstovima koji su kratki, dinamini, interesantni i primereni uzrastu uenika, kao i na tekstovima školske
i domae lektire. Posebnu panju obratiti na razumevanje proitanih rei, reenica i tekstova. Redovnim
vebanjem uenici automatizuju proces itanja i pisanja.
KNJIEVNOST
Preporueni sadraji iz oblasti Knjievnost savladavaju se tokom cele školske godine, iz bukvara/poetnice i
uz pomo itanke kao osnovnih nastavnih sredstava, tako što uitelj planira njihovu realizaciju u skladu sa
individualnim karakteristikama uenika i ukupnim mogunostima kolektiva, rukovodei se ishodima uenja.
Prilikom osposobljavanja uenika da uz pomo uitelja razumeju tekstove iz školske lektire, ali i popularne,
informativne tekstove iz asopisa za decu, enciklopedija i sl. vano je nastojati da se uoe dogaaji, prostorni
i vremenski odnosi i bitne pojedinosti u opisima bia i prirode. Kako se tekstovi iz školske lektire koriste za
usavršavanje itanja i pisanja i uvoenje uenika u osnovne pojmove o knjievnosti, tako se uenici podstiu
da uoe likove u knjievnom delu, njihove osobine i postupke; njihova emocionalna stanja (radosno, tuno,
smešno) i da razlikuju pojmove dobra i zla.
U propisanim tekstovima iz školske lektire ponuen je izbor, odnosno opredeljivanje uitelja da u nekim
sluajevima izabere izmeu dva, odnosno tri dela (npr. bira se jedna narodna pria - Deda i repa ili Golub i
pela, bira se jedna od tri ponuene pesme Gvida Tartalje, a od Ljubivoja Ršumovia obavezno je obraditi
pesmu Au što je škola zgodna, a pored nje bira se još jedna od dve koje su ponuene - Dete ili Deca su ukras
sveta, itd.).
Prvi put se uvodi itanje teksta u nastavcima, na primeru Jeeve kuice Branka opia. To podrazumeva da
uitelj, prema planu koji sam osmisli i odgovarajuom dinamikom, ita deo po deo opievog teksta i
razgovara sa uenicima o proitanom na nekoliko planiranih asova motivišui ih da delo proitaju i sami.
Pošto su tekstovi predvieni programom jednostavni, kratki i zasnovani na hronološkom nizanju dogaaja,
uenik treba da odredi gde se i kada dešava radnja i da razume uzrono-posledini raspored dogaaja, odnosno
šta se u fabulativnom tekstu desilo prvo, a šta sledee, šta je prethodilo nekom dogaaju a šta iz njega sledi.
Uenik treba da uoi formalnu razliitost poezije, proze i dramskog teksta (razlikovanje stiha od proznog i
dramskog teksta pisanog po ulogama) i njihove osnovne genološke karakteristike (npr. odsustvo fabule u
lirskom delu, ritminost stihova ili nizanje dogaaja u epskom i dramskom delu), ali ne na nivou definisanja
genoloških pojmova. Uenik treba da razlikuje pesmu (i šaljivu pesmu - po tonu pevanja) od prie (basne) i
dramskog teksta, ali bez uvoenja definicija knjievnoteorijskih pojmova. Detaljnije terminološko
odreivanje uvodi se postupno u starijim razredima.
Uenik treba da bude u stanju da razume preneseno znaenje zagonetke bez formulisanja u njoj postojeih
stilskih postupaka; da prepoznaje anr basne kao prie sa prenesenim znaenjem (bez uvoenja pojma
alegorije), da bude upoznat sa postojanjem narodne i autorske basne (koje mogu biti u stihu ili u prozi), da u
basnama likovi mogu biti ne samo ivotinje, ve i biljke, predmeti, antropomorfizovana bia (Srea, Nada) ili
ljudi i, konano, da bude u stanju da razume njeno preneseno znaenje i izdvoji njenu pouku. Pošto se u ovom
uzrastu integralni tekst basne neretko adaptira, skrauje, u ishodima nisu navedeni strukturni anrovski
elementi basne (fabula i pouka), pogotovo što pouka u narodnoj basni i kod nekih autora nije izdvojena (a
naravouenija Dositeja Obradovia su u nekim adaptacijama skraena ili izostavljena).
Uenici se osposobljavaju da uoe nepoznate i manje poznate rei u tekstu i da pitaju uitelja za njihovo
objašnjenje kako bi što bolje razumeli znaenje teksta. Voeni pitanjima (ko?, šta?, gde?, kada?, zašto?) o
proitanom sadraju, uenici se osposobljavaju da kao odgovore formulišu: reenice, odeljke, krae tekstovne
celine, zavisno od individualnih sposobnosti. Tokom obrade knjievnih tekstova uenici stiu prva literarno-
estetska iskustva i formiraju svoje stavove o delu koje slušaju ili itaju. Uitelj podstie uenike da svoje
stavove i iskau.
Prilikom itanja lirskih pesama uenici postupno ue da prepoznaju i doive melodinost pesama i da ih
izraajno itaju i recituju (po izboru). Uspostavljanje razlike izmeu dela u stihu i dela u prozi ne vrši se na
teorijskom nivou.
Prilikom obrade dramskih tekstova za decu uenici se motivišu na itav niz stvaralakih aktivnosti koje nastaju
povodom dela (scenski nastup, dramska igra, lutkrska igra, dramski dijalozi, gledanje deje pozorišne
predstave, snimanje i komentarisanje dramatizovanih odlomaka). Pritom uenici usvajaju i pravila ponašanja
u pozorištu u okviru vaspitnog delovanja škole. Uz aktivno slušanje, a potom i samostalno itanje jednostavnih
knjievnih i ostalih tipova tekstova uenici se osposobljavaju da sadraje dovode u vezu sa ilustracijama koje
prate knjievni, popularni i informativni tekst.
Od prvog razreda sadrajima programa se sugeriše sistematino i postupno usvajanje knjievnih pojmova, a
uiteljima se preporuuje da kontinuirano uvode nove rei u reniki fond uenika, kako bi se on obogatio.
Usvajanje knjievnih pojmova ne podrazumeva uenje njihovih definicija, ve njihovo imenovanje i opisno
obrazlaganje pojma, uoavanje njegove uloge u knjievnoumetnikom tekstu.
Sticanju italakih navika doprinosi ponovno vraanje domae lektire u školske programe. U prvom razredu
asovi domae lektire realizuju se u drugom polugodištu. U nameri da se uenici od prvog razreda navikavaju
na itanje lektire u obaveznom i slobodnom izboru, uspostavlja se saradnja sa školskim bibliotekarom, a
nekoliko asova se tokom godine moe realizovati u školskoj biblioteci.
Veština itanja i razumevanja proitanog stie se i u okviru Jezike kulture i pri obradi knjievnoumetnikih
tekstova. Uenici se podstiu da itaju tekstove u slikovnicama (na primer, basne, bajke i prie).
JEZIK
U nastavi jezika uenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim
jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezika pravila i gramatike norme ve i na
njihovu funkciju. Na primer, reenica se ne upoznaje samo kao gramatika jedinica (sa stanovišta njene
strukture) ve i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Gramatika
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se uenicima jezik predstavi i tumai kao sistem.
Nijedna jezika pojava ne bi trebalo da se izuava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena
funkcija.
U okviru vebi slušanja, govorenja, itanja i pisanja uenici zapaaju jezike pojave bez njihovog imenovanja.
Tako se postavlja osnova za proširivanje jezikih sadraja u starijim razredima.
Potrebno je ukazivati na razlikovnu funkciju glasa u okviru rei (npr. ak, dak). Tako se posredno skree
panja na vanost pravilnog pisanja slova, odnosno pravilnog izgovaranja glasova.
Elementarne osnove iz morfologije uenici stiu uoavajui re kao jeziku jedinicu izmeu glasa i reenice.
Rei uvek treba uoavati i obraivati u okviru reenice. U pisanju treba skrenuti panju na to da je re odvojena
belinama sa obe strane, a u govoru uitelj treba da naglasi pravilan akcenat neke rei (ukoliko je uenici
pogrešno izgovaraju).
Reenice treba uoavati, kad god je to mogue, u okviru teksta. U pisanju posebno treba skrenuti panju na to
da reenice poinju velikim slovom i završavaju se takom, znakom pitanja ili znakom uzvika (na ovaj nain
se povezuju gramatika i pravopis). Kada se reenica izgovara, uenicima se skree panja na njenu intonaciju,
naroito ako se radi o pitanju.
Vebe za usvajanje i utvrivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktine primene u novim govornim
situacijama proistiu iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u
odeljenju - govornim odstupanjima od knjievnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom
izraavanju uenika. Stoga se sadraj vebanja u nastavi jezika mora odreivati na osnovu sistematskog
praenja govora i pisanja uenika.
Pravopis
Pravopisna pravila uenici treba da savladaju putem sistematskih vebanja (elementarnih i sloenih). Ova
vebanja treba da budu što raznovrsnija i treba ih organizovati što eše.
JEZIKA KULTURA
Oblast Jezika kultura obuhvata razvijanje osnovne pismenosti uenika, odnosno usavršavanje govorenja,
slušanja, itanja i pisanja. Ove etiri programske podoblasti usmerene su na negovanje kulture govora,
pismenog izraavanja, bogaenje renika i, u širem smislu, na razvijanje komunikativnih sposobnosti uenika.
Nastavni rad u oblasti Jezika kultura realizuje se u proimanju sa drugim oblastima predmeta, kao i kroz
samostalne nastavne jedinice.
Govorenje uenika razvija se u razgovoru u kojem ih uitelj usmerava da usavršavaju svoju komunikaciju. U
voenom razgovoru o knjievnom tekstu ili o odreenoj temi, uenici odgovaraju na pitanja, postavljaju
pitanja, iznose svoja mišljenja i stavove. Slobodni, odnosno društveni razgovor, osnova je svakodnevne
komunikacije i zato je potrebno uenike usmeravati kako da utivo zaponu razgovor, razmenjuju informacije
i koriste osnovne forme utivosti. U toku razgovora mogu se izdvajati situacioni govorni predlošci koji se
koriste u svakodnevnim komunikativnim situacijama. Uenici se ohrabruju da oblikuju usmenu poruku u kojoj
e izneti informacije na primerima iz svakodnevnog školskog ivota. U toku svakog razgovora uenici se
podstiu da govore, odnosno da iznose informacije, svoja mišljenja, imenuju oseanja, uz odabir
odgovarajuih rei.
Preporueni oblici usmenog izraavanja jesu prianje, prepriavanje i opisivanje. To su sadraji programa,
odnosno sadraji uenja. Uenik se postepeno uvodi u usmeno izraavanje i ui kako da prepria tekst, kako
da pria ili kako da opisuje. Izraavanje se realizuje kroz govorne vebe uz pomo datog ili zajednikog plana.
Plan pomae uenicima da osmisle sadrinu govora, ali ne treba sputavati one koji mogu da govore samostalno
sa individualnim planom, pa i bez njega. Usmeno se prepriava krai tekst, deo pozorišne predstave ili filma.
Preporuene vrste prianja su: prianje o slici ili po nizu slika (pria u slikama), prianje o doivljajima i
dogaajima. Opisuju se godišnja doba, biljke i ivotinje, najbolji drug ili drugarica, lanovi porodice, kuni
ljubimci i sl. Uenici se upuuju na pravilno govorno izraavanje.
Uenje napamet i govorenje odabranih tekstova ili njihovih kratkih odlomaka usmereno je na bogaenje
renika i pravilan govor. Govore se napamet nauene odabrane pesme, uz uvoenje uenika u pravila
recitovanja. Takoe, mogu se napamet nauiti i govoriti kratki odlomci iz pria i delovi dramskog teksta (lice).
Cilj ove vrste govorenja je izraajni govor, a ne samo memorisanje teksta. Zato treba paljivo odabrati šta e
deca uiti napamet, a neki od kriterijuma su umetnika vrednost teksta i njegova prilagoenost uzrastu.
Scenski se izvode dramski tekstovi iz školske lektire i dramatizovani tekstovi. Scenske igre najbolje je
realizovati na osnovu knjievnih dela koja su pogodna za scensku improvizaciju.
Bogaenje renika u funkciji jasnog izraavanja realizuje se kroz korišenje adekvatnih rei u govoru,
usvajanje i korišenje novih rei, kao i proširivanje opsega znaenja u okviru jedne rei. Nove rei se usvajaju
iz pravilnog govora i iz knjievnih i neknjievnih tekstova. Uenici se upuuju da iz svog aktivnog renika,
uz aktiviranje pasivnog, koriste rei koje što preciznije prenose eljenu informaciju, ali i da reima mogu
govor uiniti lepšim.
Jezika kultura uenika neguje se i kroz igrovne aktivnosti, posebno kroz jezike igre. Vrste igara potrebno je
odabrati prema interesovanjima uenika ili u kontekstu nastavnog sadraja. To mogu biti razgovorne igre, na
primer, razgovor sa neposlušnom lutkom, razgovor sa knjievnim likom, zatim situacione igre, odnosno
stvarne situacije, na primer, razgovor u prodavnici, razgovor kod lekara. Takoe, mogu se odabrati i
premetaljke, rebusi, palindromi, ulanavanje, dopunjalke, jednostavne ukrštene rei.
Slušanje je vana aktivnost u komunikaciji. Uenici se u razgovoru upuuju da paljivo i kulturno slušaju
sagovornike. U nastavnom kontekstu uenici slušaju šta drugi govore i to potvruju reprodukovanjem ili
parafraziranjem slušne poruke, kao i postupanjem po molbama i usmenim instrukcijama odraslih i vršnjaka.
Paljivo slušanje praktikuje se i u simuliranim situacijama (razgovorne i situacione igre). Uenici slušaju
itanje uitelja, vršnjaka, spikera.
Zapis po slušanju podrazumeva diktat, kojim se veba i pisanje. Meutim, prvi korak u realizaciji diktata je
slušanje i uoavanje granice izmeu rei i reenica u zavisnosti od intonacije, ime se razvija jeziko
povezivanje izgovorene i zapisane rei.
Igre za razvijanje slušne panje izvode se u nastavnom kontekstu: paljivo slušanje sa zadatkom, na primer,
Prepoznaj ko govori, Slušaj kako govorim (tiho, brzo), ujem glas t...
Pisanje i itanje se uvebavaju u nastavi poetnog itanja i pisanja, a zatim u oblastima Knjievnost, Jezik i
Jezika kultura. U sadrajima programa iz oblasti Jezika kultura dati su osnovni elementi koji se odnose na
pismenost uenika, s tim da se oni ne mogu posmatrati izolovano, ve u sadejstvu sa ishodima i preporuenim
sadrajima u svim oblastima predmeta. Dakle, itanje i pisanje se ne ue posebno u okviru nastavnih oblasti,
ve kroz sve nastavne sadraje.
U prvom razredu uenici pišu reenice i krae tekstualne celine. Posebno se vodi rauna o individualnom
pristupu ueniku, što podrazumeva podsticanje prema sposobnostima i mogunostima u pisanju. Ako dete ima
teškoa u pisanju, potrebno je paljivo i postepeno ga uvoditi u pisanje, dok dete koje napreduje treba
podsticati adekvatnim zahtevima. Uenici pismeno odgovaraju na jednostavna pitanja o sopstvenom iskustvu,
biima, predmetima, pojavama, slikama, kao i na pitanja o knjievnom i neknjievnom tekstu. Osim toga,
uenici samostalno osmišljavaju i pišu reenice o sopstvenom iskustvu, biima, predmetima, pojavama.
Takoe, zapisuju naslov slike ili naslove slika u nizu i reenice na osnovu slike ili niza slika (pria u slikama).
Uenici se osposobljavaju da zapišu krau pisanu poruku kojom prenose informacije i koja ima praktinu
namenu. Ove poruke nemaju klasinu formu, ve slue za svakodnevne namene, na primer, informacije o
školskim obavezama (informacije o vannastavnim aktivnostima, spisak školskog pribora, potrebnog
materijala za školske predmete).
Uenje samostalnog pisanja teksta poinje spajanjem više reenica u celinu. Uenici pišu o svom iskustvu, o
doivljaju, o slici ili po nizu slika (pria u slikama). Prema svojim sposobnostima uenik e napisati dve, tri
povezane reenice ili krai tekst.
U pisanju se primenjuju nauena pravopisna pravila koja se ue u okviru oblasti Jezik. Potrebno je da se
pravopis u pisanju dosledno primenjuje od poetnog itanja i pisanja. Uenici se upuuju da biraju adekvatne
rei i da ih upotrebljavaju nove dok pišu.
itanje se uvebava na delima školske i domae lektire, i na drugim knjievnim i neknjievnim tekstovima.
Posebna panja treba da je usmerena na itanje informativnih tekstova, prema interesovanjima uenika i u
društvenom kontekstu, prema preporuenim sadrajima programa. Potrebno je praktikovati sledee vrste
itanja: glasno itanje (celog teksta, štafetno, fleksibilno, dramskog teksta po ulogama); tiho itanje (u sebi).
Razumevanje teksta pokazuje se pomou podsticaja ili pitanja i iskazivanjem teme/poente teksta (u skladu sa
predznanjem), kao i predstavljanjem kljunih delova teksta slikom (ilustracija teksta). Informacije u tekstu
pronalaze se voeno (odgovaranjem na reproduktivna pitanja ko?, gde?, kako?, kada?) i samostalno, bez
detaljno datih uputstava.
ALBANSKI JEZIK
BOSANSKI JEZIK
BUGARSKI JEZIK
MAARSKI JEZIK
RUMUNSKI JEZIK
RUSINSKI JEZIK
SLOVAKI JEZIK
HRVATSKI JEZIK
PROGRAM A
ZA UENIKE IJI MATERNJI JEZIK PRIPADA NESLOVENSKIM JEZICIMA I KOJI IVE U
HOMOGENIM SREDINAMA
(osnovni nivo standarda)
Cilj Cilj uenja srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje uenika da se slui
srpskim jezikom na osnovnom nivou u usmenoj i pisanoj komunikaciji radi kasnijeg
uspešnog ukljuivanja u ivot zajednice i ostvarivanja graanskih prava i dunosti,
kao i uvaavanje srpske kulture i razvijanje interkulturalnosti kao temeljne vrednosti
demokratskog društva.
Razred Prvi
ISHODI
OBLAST/
bliskog okruenja;
u momentu govorenja;
- razume osnovne prostorne
Oko 150 punoznanih i pomonih rei;
Prezent glagola u 1, 2. i 3. licu jednine (potvrdni i odrini oblik);
Prosta reenica sa imenskim delom predikata;
Line zamenice 1, 2. i 3. lica jednine u funkciji subjekta;
Prosta reenica sa glagolskim predikatom;
Imenice u lokativu jednine sa predlozima u i na uz glagol jesam - na
nivou razumevanja;
proitan, istiui neke od
vizuelnih sredstava);
"Ringe, ringe raja"
"Eci, peci, pec"
"1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, izašao beli mesec"
"Danas nam je divan dan" (roendanska pesma)
DuškoTrifunovi: "Voe" (odlomak), ili: "Kruška, jabuka, šljiva"
(nepoznati autor - pesma koja se peva)
Ljubivoje Ršumovi: "Slon"
- razume polako i jasno
linu identifikaciju i
identifikaciju predmeta i
osoba iz neposrednog
ili odgovori na njega;
informaciju od sagovornika.
sestra, baba, deda, porodica
osnovne prostorije, osnovni
velik, mali,
srean, izvoli, hvala, godina
IV. Hrana i pie:
piti, sok, okolada, jabuka, banana,
pomoranda
ii, stajati, sedeti, uiti, itati, pisati,
crtati, pevati, bojiti, torba, knjiga,
sveska, olovka, bojica, gumica, reza,
tabla, kreda, klupa, stolica
(tipini primeri iz okruenja)
riba, cvet, drvo, trava, lep
VIII. Sport i igre:
IX. Naselja, saobraaj i javni
objekti:
X. Netematizovana leksika:
10,osnovne boje, pomoni
glagol, line zamenice,
pokazne zamenice, predlozi,
bela; sam, si, je; ja, ti, on, ona; ovo, to;
u, na; i; tu, sada; ko, šta, kako (se
zoveš), gde; li, da, ne
XI. Komunikativni modeli:
Kljuni pojmovi sadraja: srpski kao nematernji jezik, slušanje, razumevanje, govor
PROGRAM B
ZA UENIKE IJI MATERNJI JEZIK PRIPADA SLOVENSKIM JEZICIMA I KOJI IVE U
VIŠENACIONALNIM SREDINAMA
(srednji - napredni nivo standarda)
Cilj Cilj uenja srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje uenika da vodi
usmenu i pisanu komunikaciju sa govornicima srpskog kao maternjeg jezika radi
kasnijeg punog ukljuivanja u ivot zajednice i ostvarivanja graanskih prava i
dunosti, kao i upoznavanje srpske kulturne baštine i razvijanje interkulturalnosti kao
temeljne vrednosti demokratskog društva.
ISHODI Po završenoj temi/oblasti
OBLAST/
fond;
i pripiše im tipine osobine;
- iskae radnju koja se dešava u momentu
govorenja;
- iskae osnovne prostorne odnose;
Prosta reenica sa imenicom i pridevom u imenskom
delu predikata;
Imenica u akuzativu u funkciji pravog objekta (oba
broja);
Imenice u akuzativu sa predlozima u i na sa glagolom
ii;
Line zamenice sva tri lica i oba broja u funkciji
subjekta;
proznih tekstova uz pomo raznovrsnih
nastavnih sredstava;
dijaloge iz odabranih proznih tekstova;
KNJIE-
VNOST
"Kruška, jabuka, šljiva"
"1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, izašao beli mesec";
Ranko Simovi: "Gde se sunce nou skriva"
"Deda Mraze" ("Preko brda, preko brega..." - nepoznat
- ilustruje tekst koji mu je proitan, istiui
neke od motiva (uz pomo audio i vizuelnih
sredstava);
autor)
Dragan Luki: "Lutka bez glave"
Ljubivoje Ršumovi: "Au, što je škola zgodna"
- razume jednostavna pitanja koja se odnose na
linu identifikaciju i identifikaciju predmeta i
osoba iz neposrednog okruenja;
trai iste informacije od sagovornika;
- koristi osnovne izraze za pozdravljanje i
zahvaljivanje u skladu sa situacijom;
- uestvuje u kratkom dijalogu sa vršnjacima i
porodicom na poznatu temu.
II. Porodica i ljudi u okruenju: lanovi ue porodice
III. ivot u kui:
IV. Hrana i pie:
VI. Obrazovanje:
pribor
VIII. Sport i igre:
selo i grad
X. Netematizovana leksika:
zamenice, pokazne zamenice, predlozi, veznici, prilozi,
upitne rei, rece
XI. Komunikativni modeli:
UPUTSTVO ZA DIDAKTIKO-METODIKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Predmet srpski kao nematernji jezik pohaaju uenici koji nastavu slušaju na nekom od jezika nacionalnih
manjina. Meu tim uenicima postoje izrazite razlike u stepenu ovladanosti srpskim jezikom prilikom polaska
u školu i u tempu i obimu kojim mogu napredovati tokom školovanja. Ova razlika uslovljena je razliitim
maternjim jezicima od kojih su jedni bliski srpskom jeziku (razlike meu njima su takve da ne moraju ometati
komunikaciju), dok su drugi strukturno toliko razliiti da, bez elementarnog poznavanja jednog od njih,
komunikacija meu govornicima nije ostvariva. Osim toga, na nivo kojim uenici realno mogu ovladati
srpskim jezikom utie i sredina u kojoj ive (preteno homogena ili heterogena sredina).
Imajui ovo u vidu, za predmet srpski kao nematernji jezik sainjena su dva programa.
Prema postavljenom cilju, oekivanim ishodima i datim sadrajima, prvi program (A) primeren je uenicima
iji se maternji jezici izrazito razlikuju od srpskog, koji ive u preteno jeziki homogenim sredinama i imaju
malo kontakata sa srpskim jezikom, a u školu polaze gotovo bez ikakvog predznanja srpskog jezika.
Drugi program (B) predvien je za uenike koji ive u jeziki mešovitim sredinama, koji mogu bre i u veem
obimu da savladavaju srpski jezik, odnosno da, u skladu s uzrastom, dostignu viši nivo vladanja srpskim
jezikom.
Oba programa za predmet srpski kao nematernji jezik sadre tri oblasti: Jezik, Knjievnost i Jeziku kulturu.
One su funkcionalno povezane, proimaju se i meusobno dopunjuju. Stoga ih treba razumeti kao delove
kompleksne celine koji doprinose ostvarivanju ishoda ovog predmeta, svaki sa svojim specifinostima.
Nastavnik je obavezan da se upozna sa ishodima i programskim sadrajima prvog ciklusa obrazovanja ili
prethodnih razreda.
I. PLANIRANJE NASTAVE I UENJA
Nastavni program orijentisan na ishode nastavniku daje veu slobodu u kreiranju i osmišljavanju nastave i
uenja. Uloga nastavnika je da kontekstualizuje dati program potrebama konkretnog odeljenja imajui u vidu:
sastav odeljenja i mogunosti uenika; udbenike i druge nastavne materijale koje e koristiti; tehnike uslove,
nastavna sredstva i medije kojima škola raspolae; resurse, mogunosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj
se škola nalazi. Polazei od datih ishoda i sadraja, nastavnik najpre kreira svoj globalni plan rada, na osnovu
koga e kasnije razvijati svoje operativne planove. Ishodi definisani po oblastima olakšavaju nastavniku dalju
operacionalizaciju ishoda na nivo konkretne nastavne jedinice. Sada nastavnik za svaku oblast ima definisane
ishode. Od njega se oekuje da za svaku nastavnu jedinicu, u fazi planiranja i pisanja pripreme za as, definiše
piramidu ishoda na tri nivoa: one koje bi svi uenici trebalo da dostignu, one koje bi veina uenika trebalo
da dostigne i one koje bi trebalo samo neki uenici da dostignu.
Na ovaj nain postie se indirektna veza sa standardima na tri nivoa postignua uenika. Pri planiranju treba,
takoe, imati u vidu da se ishodi razlikuju, da se neki lakše i bre mogu ostvariti, ali je za veinu ishoda
potrebno više vremena, više razliitih aktivnosti. U fazi planiranja nastave i uenja veoma je vano da
nastavnik pristupi udbeniku kao jednom od nastavnih sredstava koje je poeljno bogatiti i proširivati
dodatnim, samostalno izraenim nastavnim materijalima. Pored udbenika, kao jednog od izvora informacija,
na nastavniku je da uenicima omogui uvid i iskustvo korišenja i drugih izvora saznavanja.
II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UENJA JEZIK
Oblast Jezik obuhvata leksiku i gramatike modele srpskog jezika. U sadrajima i ishodima ove oblasti nalaze
se okvirni broj rei i gramatiki elementi kojima uenik treba da ovlada u svakom razredu. U ovoj oblasti
programa teište je na postepenom usvajanju sistema srpskog jezika poev od 1. razreda. Jezik poinje da se
usvaja pomou minimalnog broja rei upotrebljenih u osnovnim reeninim modelima s jasnim
komunikativnim kontekstom. Odnosno, rei i njihovi oblici ne usvajaju se izolovano, ve u reeninom,
odnosno komunikativnom kontekstu. Za produktivnu upotrebu jezika nefunkcionalno je vankontekstualno
uenje paradigmi (uenje samih oblika rei).
Usvajanje gramatike srpskog jezika u poetnim fazama na mlaem uzrastu preteno je nesvesno - u
raznovrsnim aktivnostima uenici slušaju iskaze na srpskom jeziku, ponavljaju ih i kombinuju u
odgovarajuim poznatim i bliskim kontekstima. U narednim fazama nastavnik pomae uenicima da uoe
jezika pravila i ponu da ih primenjuju.
Da bi uenik ovladao odreenim fondom rei i gramatikim elementima, neophodno je da ih razume i
dugotrajno uvebava. Na taj nain stvaraju se preduslovi da ih primeni u odgovarajuoj komunikativnoj
situaciji. Formalno poznavanje gramatikih pravila ne podrazumeva i sposobnost njihove primene, te je takvo
znanje korisno samo ukoliko pomae boljem razumevanju nekih pravilnosti sistema. Odnosno, savladavanje
gramatikih pravila nije samo sebi cilj. Objašnjenje gramatikih pravila, ukoliko nastavnik proceni da je
korisno, treba da bude usklaeno s uzrastom uenika, njegovim kognitivnim sposobnostima, predznanjima u
maternjem jeziku i svedeno na kljune informacije neophodne za primenu. Uenikovo poznavanje gramatikih
pravila procenjuje se i ocenjuje na osnovu upotrebe u kontekstu, bez insistiranja na njihovom eksplicitnom
opisu.
Na niem nivou vladanja jezikom (sredine u kojima se realizuje A program) vano je da se kod uenika razvije
sposobnost razumevanja i konstruisanja iskaza koji sadre elemente odreene programom. Pritom je u
produkciji (sastavljanju i kazivanju iskaza) na ovom nivou bitno da znaenje poruke bude razumljivo, dok se
gramatika ispravnost postie postepeno. Na tom nivou oekuju se tipine greške izazvane interferencijom i
nedovoljnom savladanošu materije. Greške nisu samo znak nepoznavanja gradiva, ve su upravo pokazatelj
da je uenik spreman da se upusti u komunikaciju, što nastavnik treba da podstie. To ne znai da greške
uopšte ne treba ispravljati. Nastavnik odluuje o tome kada e, na koji nain i koje greške ispravljati, vodei
rauna istovremeno i tome da uenika motiviše za komunikaciju i o tome da se greške postepeno redukuju.
Upravo su asovi iz oblasti Jezik pogodni za usmereno, ciljano usvajanje pojedinih segmenata, gramatikih
elemenata srpskog jezika. Tokom ovih asova preporuuje se dinamiko smenjivanje razliitih aktivnosti:
razliiti tipovi vebi slušanja, provera razumevanja slušanog, ponavljanje, gramatiko i leksiko variranje
modela, dopunjavanje, preoblikovanje potvrdnih u upitne i negirane forme i sl.
Realizacija nastave srpskog kao nematernjeg jezika prema B programu podrazumeva odreeno vladanje
srpskim jezikom od poetka školovanja, odnosno mogunost breg napredovanja u toku školovanja. U takvim
okolnostima oekuje se manja zastupljenost grešaka i njihovo bre ispravljanje. Primena B programa
podrazumeva ovladanost sadrajima A programa i podizanje jezike kompetencije na viši nivo, te je nastava
jezika u funkciji osposobljavanja uenika za pravilno komuniciranje savremenim standardnim srpskim
jezikom u skladu s jezikim i vanjezikim kontekstom.
Budui da uenici koji pohaaju nastavu srpskog kao nematernjeg jezika, pohaaju i nastavu maternjeg jezika,
svrsishodno je u odgovarajuim prilikama koristiti transfer znanja steenih na maternjem jeziku i o maternjem
jeziku. Nastava srpskog kao nematernjeg jezika treba da bude u korelaciji s nastavom maternjeg jezika.
Jezika graa se iz razreda u razred postepeno proširuje i uslonjava, ona je kumulativna i nadovezuje se na
prethodnu. Uvoenje novog elementa podrazumeva ovladanost prethodnim, što znai da se nova graa oslanja
na prethodnu koja se kontinuirano uvebava. Sledei primeri kraih tekstova ilustruju primenu jezike
materije poštujui postupnost i uvoenje novih jezikih sadraja u svakom razredu u A programu:1
_____________ 1 U zagradi su navedeni sadraji oblasti Jezik za svaki razred.
1. razred (prezent glagola u 1, 2. i 3. licu jednine (potvrdni i odrini oblik); prosta reenica s imenskim delom
predikata; line zamenice 1, 2. i 3. lica jednine u funkciji subjekta; prosta reenica s glagolskim predikatom;
imenice u lokativu jednine s predlozima u i na uz glagol jesam): Zdravo! Ja se zovem Marija. Ja sam u školi.
Ovo je uionica. Uenik je u uionici. On crta. To je uiteljica. Ona sedi na stolici.
2. razred (prosta reenica s pridevom u imenskom delu predikata; akuzativ imenica bez predloga; lokativ s
predlozima u i na; akuzativ s predlozima u i na sa glagolom ii; prezent glagola za sva tri lica i oba broja;
line zamenice 1, 2. i 3. lica mnoine u funkciji subjekta; prisvojne zamenice za 1. i 2. lice jednine sva tri roda
u funkciji atributa i imenskog dela predikata): Ovo je moja škola. Mi smo uenici. Idemo u školu. Imamo torbe.
Torbe su velike. Deaci se igraju u dvorištu. Oni imaju loptu. Oni vole fudbal.
3. razred (perfekat glagola (sva tri lica i oba broja); prisvojne zamenice za tree lice jednine sva tri roda;
prilozi sada, danas i jue): Marija danas slavi roendan. Ovo je njena mama. Ona je jue pravila tortu. Ovo
je njen tata. Tata je pravio sendvie. Došli su gosti. Marija je vesela.
4. razred (futur I glagola (sva tri lica i oba broja); imperativ (2. lice jednine i mnoine najfrekventnijih
glagola); imenica u dativu u funkciji nepravog objekta uz glagole davanja i govorenja; prisvojne zamenice za
sva tri lica jednine i mnoine -slaganje s imenicom u jednini; prilozi sutra, ujutru, uvee; uzrona reenica s
veznicima jer i zato što; frekventni prilozi za nain (brzo, polako, lepo); tvorba imenica sa znaenjem vršioca
radnje, imaoca zanimanja izvedenih sufiksima: -ar, -ac, -a; imenice koje oznaavaju ensku osobu izvedene
sufiksima: -ica; -ka): Moj razred e sutra ujutru ii na izlet. Ja u ustati u sedam sati. Napraviu sendvi.
Uiteljica je rekla uenicima: "Ponesite vodu jer e biti toplo". Brzo u se spakovati. Voza Ivan e voziti
autobus.
5. razred (uzrona reenica s veznicima jer i zato što; odredbe za nain iskazane frekventnim nainskim
prilozima; sloeni glagolski predikat s modalnim glagolima: trebati, morati, moi, smeti, eleti; imenice u
genitivu s predlozima ispred, iza, iznad, ispod, pored u funkciji odredbe za mesto; kongruencija atributa i
imenice u nominativu i akuzativu; tvorba imenica kojima se oznaavaju nazivi sportista; tvorba priloga od
prideva): Ja elim da igram košarku. Treba mnogo trenirati. Jednog dana biu košarkaš. Pored moje kue je
košarkaški klub. Upisuju nove lanove. Moja starija sestra trenira plivanje. Ona je dobra plivaica i vredno
trenira.
6. razred (imenice u genitivu s predlozima od i do u funkciji odredbi za mesto i vreme; prilozi rano, kasno,
uvek, nikad, ponekad, esto, retko, ceo (dan), dugo, zimi, leti; kongruencija atributa i imenice u nominativu i
akuzativu; imenica u instrumentalu sa znaenjem sredstva i društva; komparativ i superlativ prideva i priloga;
prisvojni pridevi na -ov/ev, -in (u nominativu); nazivi zemalja i regija izvedeni sufiksima: -ija, -ska): Imam
dvanaest godina i idem u šesti razred. Volim modernu muziku. Sviram gitaru od etvrtog razreda. U junu u
ii na takmienje u Italiju. Imam dobre drugove i drugarice. S njima idem u školu autobusom jer je škola
daleko. Uvek se dobro zabavljamo. Leti esto idemo na bazen biciklima. Moj najbolji drug se zove Marko. On
je nii od mene i bolji je uenik jer više ui. Markova sestra se zove Mirjana.
7. razred (imenice u genitivu s predlozima sa, iz, oko, izmeu u funkciji odredbe za mesto; imenice u genitivu
s predlozima pre i posle u funkciji odredbe za vreme; lokativ u funkciji nepravog objekta uz glagole govorenja
i mišljenja; imenike, brojne i priloške sintagme sa znaenjem koliine; kongruencija atributa i imenice u
dativu, instrumentalu i lokativu; najfrekventnije zbirne imenice sa sufiksom -je; tvorba imenica za
oznaavanje mesta (prostora i prostorija) na kojem se vrši radnja: -ište/-lište, -onica); tvorba imenica sa
znaenjem etnika (primeri iz okruenja): Moja porodica ivi u kui. Oko kue imamo cvee. Naš sused je
Maar. Izmeu naše i njegove kue nalazi se malo igralište. S drugovima esto idem tamo posle škole.
Ponekad kupimo flašu soka i nekoliko kesica semenki, sedimo na drvenim klupama i razgovaramo o novim
filmovima, strogim nastavnicima, muzici i raznim drugim stvarima. Prošle nedelje smo pomagali našem
starom susedu da popravi ljuljaške i klackalice. Tako e i mlaoj deci biti lepše.
8. razred (zavisne reenice: vremenska (s veznikom kad), namerna (s predikatom u prezentu), izrina (s
veznikom da) i odnosna (sa zamenicom koji u funkciji subjekta); tvorba prideva sufiksima -ski i -(i)ji): Jue
sam imala mnogo domaih zadataka. Kad sam ih završila, ukljuila sam televizor. Posle pola sata u sobu je
ušao moj brat i promenio kanal. Hteo je da gleda utakmicu. Rekla sam mu da ja elim da gledam omiljenu
seriju koja poinje za pet minuta. On je rekao da je utakmica veoma vana, jer igraju srpska i maarska
reprezentacija. Nismo hteli da se svaamo. Dogovorili smo se da on ide u dnevnu sobu i tamo gleda utakmicu.
KNJIEVNOST
Program A predmeta srpski kao nematernji jezik namenjen je homogenoj sredini, uenicima koji veoma retko
imaju kontakata sa govornicima iji je maternji jezik srpski. Poznavanje jezika je na osnovnom
(elementarnom) nivou, komunikacija na srpskom jeziku se teško ostvaruje, gramatiki modeli su neuvebani
pošto uenici nemaju prilike da koriste srpski jezik, njihov renik ne sadri veliki broj rei, rei veoma lako
iz aktivnog fonda prelaze u pasivni i budu zaboravljene, leksika se usvaja sporije nego kod uenika heterogene
sredine, interferencijske greške se esto pojavljuju u tolikom obimu da ometaju razumevanje reenice; iz ovih
razloga bi akcenat trebalo da bude na leksici i jezikim obrascima (modelima) koji e im obezbediti temelj za
jednostavnu komunikaciju na srpskom jeziku.
U svakom razredu uenicima je ponueno više tekstova od broja koji je obavezujui. Osnovni kriterijum za
izbor tekstova je nivo poznavanja jezika. Pored odabranih tekstova, obrauju se i tekstovi po slobodnom
izboru, pri emu se vodi rauna o nivou poznavanja jezika i interesovanjima uenika. Uz originalne knjievne
tekstove planirana je i obrada konstruisanih tekstova koji treba da budu u funkciji obogaivanja leksike
neophodne za svakodnevnu komunikaciju na osnovnom nivou. Predlae se da nastavnik planira najmanje tri
asa za obradu jednog teksta kroz teme. Pesme koje se pevaju ne zahtevaju obavezno obradu, gramatika i
leksika objašnjenja jezikih pojava.
Oblast nastavnog programa Knjievnost doprinosi postizanju komunikativne funkcije jezika. Osnovna
funkcija knjievnoumetnikih tekstova, odnosno adaptacija, pored osposobljavanja uenika za komunikativnu
upotrebu jezika, jeste i upoznavanje uenika sa kulturom, istorijom i tradicijom srpskog naroda, kao i s
knjievnim delima znaajnim za srpsku knjievnost.
Funkcije adaptiranog knjievnog teksta u A programu:
- usvajanje leksike odreenog tematskog kruga potrebne za svakodnevnu komunikaciju;
- itanje, odnosno slušanje teksta u funkciji uvebavanja razumevanja pisanog i govornog jezika - uvebava
se itanje u sebi i itanje sa razumevanjem;
- zadaci u vezi sa tekstom razvijaju umenje razumevanja teksta, uvebava se veština pisanja, sastavljanje i
pisanje reenica koje sadre poznatu leksiku uz uvebavanje osnovnih jezikih obrazaca, kao i razvijanje
sposobnosti sastavljanja reenica govornog jezika (prilikom pisanih i govornih vebi tolerišu se
interferencijske greške koje ne ometaju razumevanje reenice);
- odgovori na pitanja (usmeno i pismeno) pomau ueniku da razvije mehanizme sastavljanja reenica na
srpskom jeziku, odnosno izlaganje na srpskom jeziku uz vidno prisustvo interferencijskih grešaka - uputno
je da nastavnik vrši korekcije ukazujui na pravilne oblike;
- reprodukcija teksta ili prepriavanje razvijaju sposobnost upotrebe jezika - uenik treba da se izrazi
koristei više reenica, da formira i razvija govorne sposobnosti.
Knjievnoumetniki, adaptirani i konstruisani tekstovi pogodni su za tumaenje, pri emu se uzimaju u obzir
uzrast i predznanja uenika. Tekstovi su ujedno i polazna osnova za uvebavanje novih rei i izraza, jezikih
modela, itanja, pisanja, govora; stoga tri asa namenjena jednom tekstu predstavljaju istovremeno i obradu i
uvebavanje gradiva.
1. Semantizaciju nepoznatih rei: semantizacija moe da se izvede pomou sinonima koji su poznati
uenicima, vizuelnim prikazivanjem rei, postavljanjem rei u kontrastne parove (mali-veliki), opisivanjem
rei jednostavnim reenicama. Nastavnik mora da vodi rauna da reenica kojom opisuje nepoznatu re sadri
uenicima poznate rei. Prevod je opravdan samo u sluaju kada ne postoje druga sredstva za objašnjenje
znaenja rei. Preporuuje se upotreba renika na asu.
2. Slušanje ili itanje teksta: savetuje se da nastavnik prvi put proita tekst - na ovaj nain uenici uju pravilan
izgovor rei, pošto uenici homogene sredine retko imaju prilike da uju srpski jezik, nastavnikovo glasno
itanje je od izuzetne vanosti. Preporuuje se upotreba audio-vizuelnih sredstava. Zahtevi koji se u programu
tiu uenja odlomaka iz poezije i proze napamet podstiu usvajanje modela govorenja, kao i intonaciju rei i
reenica.
Dramatizacija tekstova vezuje se i za javni nastup, ali i za razgovor o knjievnom delu pošto predstavlja vid
njegove interpretacije. Saivljavanjem sa likovima dela, uenici mogu ispoljiti oseanja koja prepoznaju u
ponašanju junaka i o kojima zakljuuju.
3. Kontekstualizacija nove leksike: neophodno je da uenici nove rei postave u reenini kontekst kako bi se
leksika uvebavala paralelno sa konstruisanjem reenica. Reenice treba da budu jednostavne da bi se izbegao
veliki broj grešaka koje neminovno nastaju u sloenijim konstrukcijama. Ukoliko reenica sadri previše
grešaka, postaje nerazumljiva slušaocu. Kontekstualizacija novih rei je bitan elemenat funkcionalne upotrebe
jezika pošto navodi uenika da sastavlja reenice i aktivira reniki fond i jezike modele.
4. Pitanja u vezi s tekstom (u pisanoj formi i usmeno): proces razumevanja teksta ima više etapa. Tek kada se
nova leksika usvoji i primeni u reenicama moe da se pree na nivo razumevanja teksta. Nivo na kojem je
uenik razumeo tekst moe da se utvrdi postavljanjem pitanja u vezi s tekstom. Pitanja treba da se zasnivaju
na leksici koju su ranije usvojili uz upotrebu novih rei obraenih u tekstu. Uputno je da pitanja budu kratka
(Šta je u Vesninoj torbi? - tekst Vesna i torba). Korisno je da deo pitanja bude u pisanoj, a deo u govornoj
formi. Znaajno je da se primarno uvebava govor, a zatim i pisanje.
5. Pitanja povodom teksta (u pisanoj formi i usmeno): uenici uvebavaju i ostvaruju komunikaciju na
srpskom jeziku zasnovanu na poznatoj leksici, uz tolerisanje grešaka koje ne ometaju razumevanje. Pitanja
treba da budu u skladu s leksikim fondom kojim uenici raspolau (na primer: Ko je junak prie?; Gde se
odigrava radnja?; Kako izgleda junak prie?; Šta osea devojica u pesmi?). Ovo je sledei nivo u procesu
usvajanja jezikih veština iji je cilj navoenje uenika da ostvare komunikaciju na srpskom jeziku. Ovaj cilj
je esto veoma teško postii kod uenika homogene sredine, ali je neophodno navesti uenika da usmeno, a
potom i u pisanoj formi upotrebi odreene rei ili izraze na srpskom jeziku.
6. Razgovor o tekstu: u skladu sa leksikom kojom uenici raspolau razgovor se zasniva na prepoznavanju
glavnih likova, aktivnostima koje se vezuju uz njih, na isticanju osobina likova iz teksta. Kao deo procesa
uvoenja uenika u upotrebu jezika uputno je da se uenici, prema modelima iz tekstova podstiu da
sastavljaju reenice potrebne u govornim situacijama. Na primer, dramatizacija teksta Vesna i torba - Vesna:
Moja torba je stara. Olovka: Šta radiš, Vesna? Zašto stavljaš puno stvari u torbu? U torbi nema mesta. Tata:
Vesna, treba da kupim novu torbu. Vesna: Tata, molim te, kupi mi novu torbu. Uenici se podstiu da povodom
teksta zakljuuju o idejama prepoznatim u tekstu (Šta tekst kazuje o Vesninim osobinama?).
Prilikom obrade poezije ne insistira se na knjievnoj teoriji, ve na doivljaju lirske pesme. Podsticanje
uenika da razume motive, pesnike slike i jezikostilska izraajna sredstva dovodi se u vezu sa ilustrovanjem
znaajnih pojedinosti, kao i s uvebavanjem intonacije stiha i uoavanjem rime u pesmi.
7. Komparativni pristup: nastavnik planira ukljuivanje tekstova maternjeg jezika koji se porede sa
predloenim delima srpske knjievnosti (ukoliko je to mogue) i sa primerima vezanim za film, pozorišnu
predstavu, razliite audio-vizuelne zapise; u obradu knjievnog dela ukljuuje i sadraje iz likovne i muzike
kulture, strip i razliite vrste igara (osmosmerke, rebusi, ukrštene rei, asocijacije...).
Prilikom uoavanja bitnih poetskih elemenata u strukturi knjievnoumetnikog teksta, koristei znanje steeno
na asovima maternjeg jezika, nastavnik se trudi da kod uenika (u skladu sa njihovim mogunostima) objasni
osnovne oblike pripovedanja (naracija, deskripcija, dijalog); pojam siea i fabule, funkciju pesnike slike;
ulogu jezikostilskih sredstava i druge osnovne poetike odlike teksta.
8. Oblikovanje kratkog teksta u pismenoj formi ili usmeno na osnovu adaptiranog knjievnog teksta: ovaj nivo
upotrebe srpskog jezika u govornoj ili pisanoj formi predstavlja glavni cilj oblasti Knjievnost u A programu.
Pokušaj samostalnog sastavljanja kraeg teksta od pet ili šest reenica (u paru ili u grupi) predstavlja viši nivo
u ostvarivanju komunikativne funkcije jezika. Uenici razvijaju mehanizam upotrebe jezike grae i jezikih
modela; spajaju rei u reenice uz poštovanje gramatikih struktura, zatim spajaju više reenica u krai tekst.
Proces se odnosi i na govoreni i na pisani tekst.
Program B:
Knjievnoumetniki tekstovi u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika imaju višestruku funkciju. itajui i
tumaei knjievnoumetnika dela i izabrane odlomke najznaajnijih dela srpskih pisaca, uenici e imati
priliku da se upoznaju sa srpskom kulturnom baštinom i tako bolje razumeju slinosti i razlike koje postoje
izmeu kulture naroda kojem pripadaju i kulture naroda iji jezik ue. Tekstovi istovremeno predstavljaju
izvor nove leksike i polaznu osnovu za dalji rad - razgovore, itanje, interpretaciju, razliite vrste govornih i
pismenih vebi i druge aktivnosti.
U oblasti nastavnog programa Knjievnost navedeni tekstovi usklaeni su s uzrasnim karakteristikama i
jezikim mogunostima uenika. Dati predlog dela nastavnik e prilagoavati potrebama svojih uenika. Od
predloenih dela, nastavnik samostalno bira ona koja e obraivati, kao i dela kojima e proširiti spisak. Za
svaki tekst je predvieno po tri asa.
Za uenike koji srpski kao nematernji jezik budu savlaivali po programu koji je namenjen onima koji ue i
ive u heterogenim jezikim sredinama ili im je maternji jezik jedan od slovenskih jezika, predloeni su
autentini knjievnoumetniki tekstovi ili odlomci iz njih. Ipak, postoje znaajne razlike izmeu uenika koji
ive u heterogenoj sredini, a iji je maternji jezik neslovenski, i uenika iji je maternji jezik slovenski. Ove
razlike je neophodno uzeti u obzir prilikom izbora tekstova za obradu i pri izradi udbenika. Stoga se
preporuuje autorima udbenika i nastavnicima da neka od predloenih dela adaptiraju, skrate i prilagode
jezikom znanju i mogunostima uenika iji je maternji jezik neslovenski. Nastavnici koji rade s uenicima
iji maternji jezik pripada grupi slovenskih jezika, mogu se opredeljivati za autentina dela.
Bavljenje knjievnoumetnikim tekstom podrazumeva razliite metodike postupke koji e biti usmereni na
njegovo što bolje razumevanje i tumaenje. Rad na tekstu sastoji se iz nekoliko etapa: uvodnog razgovora sa
semantizacijom manje poznatih rei i izraza (ova etapa je posebno vana za uenike iji jezik nije slovenski);
prostorne i vremenske lokalizacije teksta; izraajnog itanja; kratke provere umetnikog doivljaja i
razumevanja teksta; razgovora o tekstu i njegovog tumaenja (razliitih analitiko-sintetikih postupaka
kojima e se otkrivati estetske vrednosti dela, vane pojedinosti u njemu i mesta s posebnom ekspresivnošu);
povezivanja dela s linim doivljajima i iskustvima uenika. Svaka od navedenih etapa zavisi od prirode teksta
kao i od predznanja i mogunosti uenika.
Uvodni razgovor i semantizacija manje poznatih rei i izraza bie za neke uenike od izuzetne vanosti za
razumevanje dela i stoga im je potrebno posvetiti posebnu panju. O izboru rei za semantizaciju odluuje
nastavnik uvaavajui predznanja svojih uenika. Leksiku je najbolje semantizovati tokom uvodnog
razgovora i pre prvog itanja teksta kako bi se obezbedilo razumevanje sadraja teksta nakon prvog itanja.
Rei se mogu semantizovati na razliite naine - vizuelnim nastavnim sredstvima, demonstracijom,
posredstvom sinonima i antonima, razliitim opisnim definicijama i, ukoliko je to neophodno, re se moe i
prevesti na maternji jezik uenika. Nije potrebno da sve rei koje se semantizuju uu u aktivan leksiki fond
uenika, pojedine mogu ostati u pasivnom fondu. Leksika za koju se proceni da treba da ue u aktivan leksiki
fond uenika, treba da bude zastupljena tokom razgovora o tekstu i njegove interpretacije, a korisno je osmisliti
i razliite leksike vebe koje e doprineti ostvarivanju ovog cilja. Uenike ovog uzrasta treba uvoditi i u
korišenje renika jer je ono sastavni deo itanja. Vano je da se slue i dvojezinim i jednojezinim renicima
i da ovladaju tehnikom pronalaenja rei i znaenja koje re ostvaruje u datom kontekstu. Renici predstavljaju
veliku pomo za itanje i razumevanje tekstova razliitih anrova, naroito su korisni prilikom samostalnog
itanja.
Mnogi tekstovi, posebno odlomci iz obimnijih knjievnih dela, zahtevae i lokalizaciju kako bi bili pravilno
shvaeni i doivljeni. Lokalizacija e u nekim sluajevima podrazumevati prepriavanje sadraja koji prethode
odlomku koji se obrauje ili, na primer, davanje podataka o autoru. Nekad e biti neophodno delo smestiti u
prostorne i vremenske okvire i protumaiti društvene, istorijske i druge okolnosti u kojima se radnja odvija.
itanje teksta je od velike vanosti za njegovo razumevanje i doivljavanje. U nastavi knjievnosti javljaju se
razliiti oblici itanja. Razumevanje, doivljavanje i tumaenje teksta uslovljeno je kvalitetom itanja. Vano
je da prvo interpretativno itanje teksta obavi nastavnik ili da uenici poslušaju kvalitetan zvuni zapis. Ovako
e se obezbediti pravilno razumevanje i bolji umetniki doivljaj teksta. Mnoga dela zahtevae jedno ili više
ponovljenih itanja naglas ili u sebi, usmerenih ka odreenom cilju. Potrebno je da uenici ovladaju tehnikama
glasnog itanja i itanja u sebi. itanje u sebi moe biti u funkciji boljeg razumevanja teksta i ono uvek treba
da bude usmereno od strane nastavnika, istraivako. Uenici e, itajui u sebi, pronalaziti u tekstu razliite
informacije kojima e potkrepljivati i svoje mišljenje i stavove, uvebavae brzo itanje i osposobljavae se
za samostalno uenje. Cilj itanja naglas jeste ovladanje tehnikom itanja i savlaivanje vanih inilaca
glasnog itanja (izgovora i intonacije rei i reenice, jaine glasa, pauza). Ovim putem uenici se postepeno
uvode u izraajno itanje. Ono se uvebava na paljivo odabranim epskim, lirskim i dramskim tekstovima.
Izraajno itanje uvebava se na prethodno obraenim tekstovima, planski i uz dobru pripremu. Nastavnik
treba da osposobi uenike da usklade jainu glasa, intonaciju, ritam, tempo, pauze s prirodom i sadrinom
teksta kako bi izraajno itanje bilo što uspešnije.
Jedan od vanih oblika rada jeste uenje napamet i izraajno kazivanje kratkih odlomaka iz odabranih
knjievnoumetnikih tekstova u stihu i prozi (lirskih pesama, odlomaka iz proznih i dramskih tekstova).
Uenike treba postepeno voditi od glasnog itanja ka izraajnom itanju i kazivanju napamet nauenih
odlomaka.
Tumaenje teksta umnogome e zavisiti od sredine u kojoj se nastava realizuje, predznanja uenika i njihovog
maternjeg jezika. S uenicima koji savlauju program za srednji nivo, tumaenje teksta imae više obeleja
razgovora o vanim pojedinostima u njemu - dogaajima, likovima, mestu i vremenu odvijanja radnje.
Razgovori o tekstu treba da obezbede pravilno razumevanje dogaaja, uoavanje veza izmeu dogaaja i
likova, tumaenje postupaka glavnih junaka i njihovih osobina. Bez obzira na to što za ove razgovore nije
nuno da uenici znaju strunu terminologiju (osnovni motiv, epitet, opisna lirska pesma), oni se ne smeju
svesti na puko prepriavanje sadraja teksta. Razgovor o tekstu nastavnik treba da vodi tako da omogui
uenicima da u njemu ispolje što veu kreativnost, da im postavlja problemske zadatke, navodi ih da
razmišljaju o uzrono-posledinim vezama u delu, podstie ih da slobodno maštaju i iznose svoje utiske o
umetnikim slikama u delu.
utiske o njima sluei se osnovnom terminologijom teorije knjievnosti. U nastavi srpskog kao nematernjeg
jezika nastavnik treba da se oslanja na knjievnoteorijska znanja koje su uenici stekli na svom maternjem
jeziku i da ih aktivira kad god je to mogue. Tako, na primer, prilikom obrade knjievnih dela i odlomaka,
treba raunati na to da su uenici u maternjem jeziku usvojili osnovne knjievnoteorijske pojmove: tema,
motiv, glavni lik i dr. U skladu sa Opštim standardima postignua za Srpski kao nematernji jezik; poznavanje
terminologije iz teorije knjievnosti oekuje se samo od uenika naprednog nivoa. Oni e, na primerima
izabranih dela i odlomaka iz srpske knjievnosti, proširivati saznanja koja su stekli na svom maternjem jeziku
i bogatiti ih novom primerima.
Nakon razgovora o sadraju dela i njegove interpretacije, potrebno je s uenicima razgovarati i o linim
doivljajima koji su izazvani delom - podsticati ih da dovode u vezu delo sa svojim linim iskustvima,
dopustiti im da postavljaju pitanja, stvoriti u uionici uslove u kojima e se razvijati dijalog i diskusija.
Veoma je vano da uenici aktivno uestvuju u svim etapama rada, da iznose svoja oseanja, zapaanja,
mišljenja, zakljuke i da ih obrazlau. Uenike aktivnosti ne smeju biti ograniene samo na rad na asu. U
obradu teksta uenike treba uvoditi zadavanjem razliitih pripremnih zadatka, koje e oni rešavati kod kue.
Nakon obrade teksta vano je da uenici steena znanja funkcionalno primenjuju u daljem radu - prilikom
izrade domaih zadataka, samostalnog itanja i usvajanja znanja iz drugih nastavnih predmeta. Nastavniku i
uenicima e steena znanja i veštine biti dragocena za interpretaciju novih knjievnih dela.
Kad god je to mogue, nastavu knjievnosti potrebno je povezivati s nastavom jezika, uspostavljati
unutarpredmetnu i meupredmetnu korelaciju. Ona e doprineti svestranijem sagledavanju sadraja, a uenici
e stei kvalitetnija i trajnija znanja.
JEZIKA KULTURA
jezike kulture. To je jedna od primarnih metodikih obaveza nastavnika. Nastavnik treba da proceni
sposobnosti svakog uenika za odgovarajui nivo komunikativne kompetencije i u skladu sa tim prilagodi
jeziki materijal. Ovo treba da dovede do funkcionalne upotrebe jezika u nastavi, ali i u svim ostalim ivotnim
okolnostima, u školi i van nje, gde je valjano jeziko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Jezika
komunikacija podrazumeva vladanje receptivnim i produktivnim jezikim veštinama, a to su: slušanje, itanje,
pisanje i govorenje. Osnovno obeleje savremenog metodikog pristupa nastavi jezika i jezike kulture jeste
razvijanje uenikih sposobnosti u sve etiri aktivnosti uporedo i njihovo prilagoavanje kognitivnim
sposobnostima i jezikom okruenju uenika. Ishodi u oblasti Jezika kultura koncipirani su tako da, s jedne
strane, obezbede ostvarivanje minimuma jezikih kompetencija, ali i da, s druge strane, ne ogranie uenike
koji su u mogunosti da ostvare vei napredak. Zbog specifinosti ove nastave, predviene ishode (pre svega
kada su u pitanju homogene jezike sredine) potrebno je ostvarivati kroz jezike aktivnosti (kompetencije)
koje su, s metodikog aspekta, slinije nastavi stranog nego maternjeg jezika.
Slušanje je prva jezika aktivnost s kojom se uenici susreu u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika. Ona
omoguava ueniku da upozna melodiju jezika, a zatim i njegov glasovni sistem, intonaciju rei i reenice.
Konani cilj slušanja treba da bude razumevanje, kao preduslov za verbalnu produkciju, odnosno -
komunikaciju.
fonološkim, morfološkim, sintaksikim i leksikim). Govorenje se naješe realizuje u dijaloškoj formi, te
prema tome podrazumeva razumevanje (sagovornika). Pored toga, govorenje je veština koja zahteva odreenu
brzinu i pravovremenu reakciju. Kao produktivna veština, zajedno sa pisanjem, omoguava ueniku da se
izrazi na srpskom jeziku, postavi pitanje, interpretira neki sadraj i uestvuje u komunikaciji sa drugima.
itanje je jezika aktivnost koja podrazumeva poznavanje grafijskog sistema jezika (slova), njihove glasovne
realizacije, povezivanje glasova u rei i spajanje rei u reenicu, uz poštovanje odgovarajuih ritmikih i
prozodijskih pravila. Cilj itanja mora da bude razumevanje proitanog jer samo tako ono predstavlja jeziku
kompetenciju, a ne puku verbalizaciju slovnih karaktera.
Pisanje je produktivna jezika veština koja podrazumeva iskazivanje jezikog sadraja pisanim putem,
upotrebom odgovarajuih slovnih karaktera i poštovanjem pravopisnih pravila. Posebnu panju potrebno je
posvetiti grafemama za koje ne postoje ekvivalenti u maternjim jezicima uenika. Takoe je vano obratiti
panju na pravila fonetskog pravopisa (pisanje linih imena stranog porekla itd.). Pored toga, srpski jezik ima
dva pisma - irilicu i latinicu, a uenik, još u prvom ciklusu obrazovanja, treba da usvoji oba. Cilj pisanja je
jeziko izraavanje pisanim putem, te, prema tome, podrazumeva razumevanje.
Ove etiri veštine su kroz ishode dva programa vertikalno povezane tako da jasno opisuju gradaciju postignua
uenika u oblasti Jezika kultura.
Sadraji po temama predstavljaju leksiko-semantiki okvir unutar koga se funkcionalno realizuju jeziki
sadraji. Tematske jedinice prezentuju realne, svakodnevne okolnosti u kojima se ostvaruje komunikacija. Za
svaku tematsku jedinicu predloene su tematske grupe koje treba da se popune odgovarajuom leksikom, u
okviru preporuenog broja novih rei.
Npr. u drugoj tematskoj jedinici, Porodica i ljudi u okruenju, u sadraju A programa predvieno je da uenici
u prvom razredu ovladaju reima kojima se imenuju lanovi ue porodice i upotrebe ih u odgovarajuoj
komunikativnoj situaciji. U svakom sledeem razredu ova tematska jedinica se proširuje novom leksikom i
novim komunikativnim situacijama. Tako u sledeim razredima uenici ovladavaju nazivima za lanove šire
porodice, daju osnovne informacije o njima, njihovim fizikim i karakternim osobinama, zanimanjima,
meusobnim odnosima itd.
Ovakva horizontalna vrsta gradacije primenjena je u svim tematskim jedinicama.
Izbor leksike je delimino uslovljen sadrajem iz oblasti Jezik i Knjievnost, ali zavisi i od procene nastavnika
o potrebnosti odgovarajuih leksema i njihove frekventnosti, radi postizanja informativnosti i prirodnosti u
komuni