Sanacija Drvenih Definitivno PDF

SADRAJ

Deo prvi..1

1. Uvod....1

2. Opis industrijskih zidanih dimnjaka1

2.1. Istorija..1

2.2 Poduni oblik i popreni presek.................................................................................. ...........2

2.3 Materijali............................................................................................................................. ..4

2.4 Graenje industrijskih zidanih dimnjaka...............................................................................4

2.5 Oteenja i restauracija.........................................................................................................5

3. Istraivanja industrijskih zidanih dimnjaka..6

3.1 Eksperimenti....7

3.2 Modeliranje industrijskih zidanih dimnjaka...8

3.3 Seizmika otpornost i oblici loma........................................................................................10

3.4 Ojaavanje zidanih dimnjaka...............................................................................................11

4. Zakljuak............................................................................................................................. .......12

Deo drugi....13

5. Uvod..13

6. Sugestije NZHPT nakon zemljotresa13

6.1 Uverite se da je zgrada sigurna....13

6.2 Popravke (korienje originalnog ili slinog materijala)..14

6.3 Rekonstrukcija15

6.4 Zamena (korienje lakih materijala)...16

Literatura.17

Sanacija i ojaanje zidanih dimnjaka

1

DEO PRVI

Industrijski zidani dimnjaci: Od graenja do ojaanja

1. Uvod

Industrijski zidani dimnjaci su poeli da se pojavljuju sredinom 19. veka za vreme industrijske

revolucije. Oni su bili velike visine i obino koninog oblika (vidi sl. 1). Njihova uloga je bila da se

ukloni dim iz pei potrebnih za industrijske procese u to vreme.

Prvi deo (Odeljak 2) je posveen istoriji ovih dimnjaka, kako i zato su izgraeni, njihovim

dimenzijama, i uzrocima koji mogu dovesti do potrebe za njihovu popravku ili ojaanje.

Drugi deo (Odeljak 3) razmatra razliite studije o fabrikim dimnjacima koji se mogu nai u

literaturi. Sadri i aspekte kao to su modeliranje i otpornost na prirodne fenomene kao to su

zemljotresi.

2. Opis industrijskih zidanih dimnjaka

2.1. Istorija

Tokom 19. i 20. veka veliki deo aktivnosti bio je posveen izgradnji industrijskih dimnjaka. Ovo

se desilo jer se prelo sa upotrebe tradicionalnih zanatskih pei (na primer) za peenje

keramike cigle, na nove, tipa Hoffman, koje se koriste za masovnu proizvodnju, sa razliitim

komorama dizajnirane za razliite procese, i zajednikim dimnjakom.

Ovi dimnjaci su u poetku bili skromnih dimenzija i graeni su od tradicionalne cigle. Meutim,

velike ekspanzije u ovoj aktivnosti dovele su do pojave prvih strunih publikacija o izgradnji

dimnjaka sredinom 19. veka u pokuaju da se poboljaju karakteristike dimnjaka. Ovi projekti su

samo razmatrali teinu strukture i delovanje vetra. Dupli zidovi dimnjaka su se esto gradili u

cilju poveanja otpornosti i toplotne izolacije.

Moderna ekspanzija gradova je stavila taku na mnoge od ovih industrija koje su se nalazile u

srcu ili na periferiji gradova. Mnoge fabrike zgrade su nestale ili su transformisane za druge

svrhe, ali mnogi dimnjaci su sauvani i sada ine deo urbanog pejzaa gradova.

U dananje vreme, mnogi primeri ovih dimnjaka se jo uvek mogu nai u razliitim delovima

sveta. U mestima gde je originana fabrika nestala usled urbanog razvoja, dimnjak je i dalje

opstao kao svedok prolih vremena, on esto ini deo istorijskog naslea lokalne zajednice i

moe se ak smatrati za atrakciju sa take gledita kulturnog turizma. Ponekad je mogue nai

mnoge od ovih dimnjaka koji ine tipian deo urbanog pejzaa u gradovima, zatiene od strane

optinskih vlasti kao deo lokalnog naslea (vidi sliku 2).


2

Slika 1: Dimnjak fabrike cigala (Valensija-panija) Slika 2: Zatien dimnjak koji je opstao, izmeu dve zgrade

2.2 Poduni oblik i popreni presek

Posmatranje fabrikih dimnjaka ukazuje da se njihova struktura moe jasno podeliti u tri dela:

kruna, dimnjak i osnova.

- Kruna : Ovo je najvii element dimnjaka i njegova funkcija je isto ukrasna. Graditelji su koristili

krunu kao svoje specifino obeleje.

- Dimnjak : Ovo je najvaniji element i on sprovodi dim prema gore. Obino je konusnog oblika.

- Osnova : To je donji deo dimnjaka i obino je etvorougaon ili osmougaon sa promenljivom

visinom. Njegova funkcija je da distribuira optereenje po tlu da bi se izbegao lom u temelju.

Ako je dimnjak relativno mali, ovaj deo dimnjaka moe biti gotovo neprimetan. U ovoj zoni je

smeten pristup unutranjosti dimnjaka radi odravanja (vidi sliku 3).

Prvi dimnjaci su imali konstantan popreni presek, obino pravougaoni koji je dozvoljavao

upotrebu jedne vrste opeke. Zahvaljujui poboljanjima u tehnici izgradnje i iskustvu steenom

tokom vremena, mogli su biti graeni vii dimnjaci i dimnjaci sa promenljivim poprenim

presekom. Popreni preseci su takoe mogli biti kruni, osmougaoni ili helikoidni. Dimnjaci su

tako postajali estetski atraktiviniji i razliite industrije su se izdvajale po vrsti njihove izgradnje.


3

to se tie dimenzija, visine dimnjaka su se veoma razlikovale prema vaeoj jaini vetra, tipu

industrije, topografiji, blizini okolnih gradova. Visine izmeu 20 i 50 metara bili su uobiajene a

bilo je nekih koji su dostizali 100 m.

Dimenzije osnove su bile oko H0.5, uvek su bile zadovoljavale uslov da optereenje koje se

prenosi na tlo ostaje ispod 250 kPa. Ako bi se javile vee vrednosti optereenja ili ako teren nije

bio stabilan, primenjivalo se fundiranje na ipovima.

Prenik osnove je bio dat na osnovu preporuka koje su se u obzir uzimale visinu strukture i

koliine goriva koje je bilo sagorevano u toku jednog asa, dok je debljina dimnjaka bila

limitirana usled optereenja sopstvene teine i vetra i zateznih optereenja do 1 MPa. Debljina u

temenu obino je varirala izmeu 15 i 22 cm.

Slika 3: Pristup unutranjosti dimnjaka radi odravanja: a) stara slika dimnjaka u okrugu Oliva, panija, b) moderan dimnjak u Vileni, panija

Slika 4: a) Skica rasporeda unutranje skele tokom izgradnje, b) fotografija dimnjaka tokom izgradnje u okrugu Oliva, panija


4

2.3 Materijali

Graevinski materijali koji su se koristili u izgradnji dimnjaka ispitivanih u ovom radu su

uglavnom cigle i kreni malter. To je bilo iz razloga to su cigle bile lake za rukovanje i zato to

nude odline toplotne i mehanike osobine. Pune cigle su se uvek koristile, sa razliitim

oblicima, u skladu sa zavrnim izgledom.

Kreni malter se koristio u 19. veku za zidane objekte. Meutim, nakon to je otkriven Portland

cement, cementni malter postepeno zamenjuje kreni malter u 20. veku.

Neke prosene vrednosti materijalnih karaktristika koji se mogu koristiti u optoj analizi

(donekle smanjene kako bi se omoguio prostor za mogue pogoranje maltera i krutosti usled

dinamikih efekata) su sledee:

- Sila pritiska : fc = 6.5 MPa

- Zatezna vrstoa : ft = 0.2 MPa

- Modul elastinosti : E = 6000 MPa

- Poisson ov koeficijent : = 0.2

- Gustina : q = 1600 kg / m3

2.4 Graenje industrijskih zidanih dimnjaka

Metod graenja je bio istinska umetnost i zavisio je u velikoj meri od iskustva graditelja. Takoe, vano je imati na umu da u tim vremenima skela nije bila opcija, tako da su dimnjaci morali da budu izgraeni iznutra u prstenovima koji su konstantne visine i postepeno se suavaju u irini. Na istonoj panskoj obali Sredozemnog mora, dimnjaci su graeni po koraku od oko 2 m na dan, tako da je 40 m visok dimnjak mogao biti izgraen za mesec dana. Radni dan je poinjao oko 7.00 sati zavravao se u 12.30 asova, zbog vetra sa mora koji se javlja u ovom trenutku i koji bi mogao biti prilino jak na visinama, kao i zbog injenice da je novo - postavljena sekcija bila nestabilna oko 2 m dok je malter bio jo uvek vlaan.

Slika 5: stara fotografija dva dimnjaka u okrugu Oliva.


5

2.5 Oteenja i restauracija

Mnoga gradska vea su imala zanimljivu ideju davanja zvanine zatite ovim konstrukcijama i

obezbeivanja generalne prezantacije svakog dimnjaka (dimenzije , materijal, itd) ukljuujui

eventualna oteenja i fotografije materijala. Najee vrste oteenja koja se javljaju ukljuuju

otklon ose dimnjaka od vertikale (bilo zbog problema fundiranja ili termikih efekata), delimian

gubitak strukturnih materijala, oteenja krune od udara groma ili termikih efekata,

propadanja maltera zbog hemijskih reakcija sa dimom, atmosferalijama ili kontaminacijom,

pucanje izazvano temperaturnim promenama itd.

Slika 6 pokazuje primer uobiajnog defekta otklona ose dimnjaka od vertikale, koji se moe

desiti zbog neispravnih graditeljskih metoda, problema sa fundiranjem, ili, ee, razlike u

suenju maltera na razliitim stranama usled dejstva preovlaujueg vetra na odreenoj strani.

Iz tog razloga nije neuobiajena pojava da se mnogi dimnjaci u nekoj oblasti naginju na istu

stranu zbog uticaja razliitog suenja maltera usled delovanja preovlaujueg vetra.

slika 6. Dimnjaci deformisani zbog efekata irenja i skupljanja materijala usled vlage

Drugi tip oteenja koji se esto nalazi na ovim dimnjacima javlja se u vidu longitudinalnih

pukotina i generalnog oteenja krune koje nastaje usled parcijalnog gubitka materijala. Ovi

primeri se mogu videti na slici 7.

Slika 7

a) Longitudinalna

pukotina

b) Oteena kruna


6

Razliite metode mogu biti upotrebljene da se popravi teta da bi se sauvao integritet ovih

dimnjaka. Od tradicionalnih gvozdenih traka koje su koriene kao korset da bi se izbegle

termike pukotine do dananjih FRP (karbonske trake) traka koje se koriste zbog istog termikog

efekta kao i zbog poveanja otpornosti na spoljna optereenja, kao to su zemljotresi. Ko to je

napomenjeno, glavni problem ovih struktura u pogledu seizmikog optereenja, je taj to su one

u veini sluajeva projektovane da izdre optereenja od sopstvene teine i od vetra, ali ne i

seizmika optereenja.

Slike 8a i 8b prikazuju primere gvozdenih i FRP traka primenjenih na dimnjacima.

Konano, kako su sad mnogi od ovih dimnjaka pod zvaninom zatitom, razliiti tipovi radova se

izvode, poev od jednostavnog ienja ili postavljanja zatite, do potpune rekonstrukcije. U

sluaju rekonstrukcije skela se postavlja sa spoljanje strane, i dimnjak se postepeno rui i opet

se montira. Na slici 9 je prikazana skela koja je podignuta oko dimnjaka koji je pod

rekonstrukcijom, popravka krune i nekoliko cigala tanih dimenzija fabrikovanih za

rekonstrukciju. Treba napomenuti da su cigle koje su koriene u toku konstrukcije dimnjaka bile

razliitih dimenzija, u skladu sa njihovom pozicijom.

Slika 8: Gvozdene i FRP trake na dimnjacima

3. Istraivanja industrijskih zidanih dimnjaka

Ovaj odeljak sadri retrospekciju najvanijih doprinosa literaturi koji se tiu istraivanju zidanih

dimnjaka. Dat je opis numerikog modeliranja u cilju prikazivanja odgovora konstrukcije usled

seizmikog optereenja. Takoe su dati predlozi za ojaavanje konstrukcije karbonskim ili

staklenim kompozitnim vlaknima. (CFRP, GFRP).


7

Slika 9: skela, proizvodnja cigle i rekonstrukcija dimnjaka u okrugu Oliva, panija

Slika 10: pozicije akcelometara

3.1 Eksperimenti

Teko je da se tano definie odgovor konstrukcije zidanih dimnjaka, kao i bilo koje zidane

graevine, izloene razliitim optereenjima. esto puta geometrija konstrukcije ili

karakteristike materijala od kojih je napravljena nisu poznati, tako da numeriki modeli ne mogu

da tano simuliraju stvarnu konstrukciju. Da bi se izbegla ova situacija, numeriki modeli su

kalibrirani uz pomo nedestruktivnih eksperimentalnih metoda i zatim mogu biti upotrebljeni da

predvide odgovor konstrukcije dimnjaka u hipotetikim situacijama.

U seizmiki aktivnim delovima sveta, dimnjaci su uvek ojaavani zbog ove prirodne katastrofe, i

u tom sluaju potrebno je znati dinamike karakteristike konstrukcije dimnjaka.


8

Slika 10 prikazuje pozicije seizmikih acelometara na 4 take dimnjaka postavljenih da bi se

definisale mehanike osobine nedestruktivnim testiranjem. Ovaj dimnjak je visok 33.83 metra, i

spoljneg prenika 3.06 metra u osnovi. irina krune je 1.45 metra pri vrhu.

Registrovane veliine ubrzanja su prikazane na slici 11, a sila pobude je aplicirana na 1.5s na

nivou ukljetenja.

Na slici 12 grafiki su prikazana dva tona oscilovanja konstrukcije. Akcelerometri su postavljeni u

sredini visine i na vrhu dimnjaka u dva ortogonlana pravca, paralelno x-x osi i z-z osi.

Slika 11: akcelerogram Slika 12: tonovi oscilovanja konstrukcije

3.2 Modeliranje industrijskih zidanih dimnjaka

Kako je ve ranije bilo reeno, prikupljanje informacija o ponaanju strukture dimnjaka je teak

zadatak. Modeliranje zidanih konstrukcija zahteva visoko poznavanje graevinskog materijala

od kog je konstrukcija napravljena, kao i poznavanje materijala kao dela konstrukcije.

Razliite strategije mogu biti primenjene da bi se modelirale zidane konstrukcije: u nekima od

njih su korieni jednostavni 1D numeriki modeli koji su poreeni sa stvarnim ruenjem

dimnjaka u stvarnim zemljotresima, neki autori su primenjivali metodu konanih elemenata u

statikim analizama dimnjaka.

F. J. Pallars je napravio numeriku analizu ponaanja dimnjaka pomou modela zasnovanog na

3D konanim elementima, pri tom koristei akcelerograme kompatibilne sa spektrom odgovora.

Prouavao je dejstvo zemljotresa maksimalnog intenziteta na nekoliko dimnjaka koji bi zbog

svojih dimenzija (naroito visine) trebalo da izdre takvo seizmiko dejstvo. Pallars je

uporeivao razliite kriterijume loma i teenja (Drucker-Prager D-P, Willam-Warnke W-W) za

zidane konstrukcije koristei ih za sluajeve kada su dimnjaci izloeni seizmikoj aktivnosti.


9

Zakljuak je bio da je W-W kriterijum najpodesniji za detaljno opisivanje loma, iako u nekim

sluajevima D-P kriterijum dovodi do dobre aproksimacije, uz manju koliinu raunarskog

prorauna. Zemljotres je bio predstavljen u formi ubrzanja apliciranog na osnovi dimnjaka i

potom su rezultati bili analizirani.

U svim naunim pristupima mogue je primetiti da je mogue modelirati dimnjake pomou 1D,

2D ili 3D elemenata. Meutim, najdetaljniji opis stanja koje prethodi lomu je dat modelima sa

3D konanim elementima, koji ukljuuju kriterijum loma (W-W). Ukoliko je ovaj kriterijum

dostignut, u modelu moe da se razmatra pojava pukotina.

Modeli konanih elemenata treba da budu kalibrirani u skladu sa eksprimentalnim rezultatima

kako bi aproksimirali ponaanje konstrukcije to je bolje mogue. Ukoliko su eksperimentalni

rezultati dati oni se uzimaju kao osnova, moduo elastinosti materijala se koriguje dok se

eksperimentalno mereni tonovi oscilovanja ne poklope sa tonovima iz numerikog modela.

Granini uslovi su potom korigovani, obino se spreavaju sva pomeranja u osnovi osim pri

seizmikim aktivnostima,ili se elastini parametri tla ukljuuju u generisanje modela.

Konano, nije neophodno da se modeliranju svi detalji konstrukcije posebno oni koji su suvini

za distribuciju mase i krutosti pri dinamikoj analizi. Slika 13 prikazuje 4 mogua naina

modeliranja dimnjaka i W-W kriterijum loma. Prvi model (1D, slika 13a) je jednostavan model

koji ne moe da reprodukuje nagib pukotina kroz presek tokom zemljotresa, ali moe da prikae

globalna stanja loma. Drugi model (2D, slika 13b) je napredniji od prethodnog i detaljnije moe

da prikae raspored pukotina za odreeni popreni presek. Trei i etvrti model su 3D modeli

(Slike 13c1 i c2), i oni najdetaljnije prikazuju raspored pukotina za svaki popreni presek i

kriterijum loma. Moe se prouavati razvijanje pukotine u svakom trenutku zemljotresa. Slike

13c1 i c2 prikazuju dva modela istog dimnjaka sa razliitim nivoom detalja (kruna dimnjaka i vor

pri osnovi dimnjaka) koji daju matematiki sline rezultate, i time pokazuju suvinost detalja koji

se mogu eliminisati da bi se utedelo vreme prorauna.

Slika 13: Modeliranje konanim elementima a) 1D b) 2D c) 3D; d) e) W-W kriterijum loma


10

3.3 Seizmika otpornost i oblici loma

Iz savremenih studija iz ove oblasti moe biti reeno da generalno, ponaanje veine neojaanih

zidanih dimnjaka i njihovi oblici loma usled seizmikih aktivnosti u mnogome zavise od zatezne

vrstoe zidane konstrukcije, iako znaajnu ulogu imaju i karakteristike zemljotresa. Prema

nekim autorima, tipini lomovi nastaju u osnovi dimnjaka i u zonama koje su pogoene drugim i

treim tonom oscilovanja (obino u osnovi i na dve treine ukupne visine dimnjaka). Primer

oteenja dobijen iz proraunskog modela je dat na slici 14.

Slika 14: Raspored pukotina na dimnjaku usled seizmikog optereenja


11

3.4 Ojaavanje zidanih dimnjaka

U ovom odeljku predstavljena je alternativa trakama od gvoa koje su se tradicionalno koristile

za ojaavanje dimnjaka, a to su FRP trake (Fibre Reinforced Polymer-Polimer ojaan vlaknima).

To je materijal napravljen od smola i vlakana (karbonskih, staklenih...) sa dobrim mehanikim

karakteristikama i malom sopstvenom teinom koji poboljava otpornost konstrukcije, a pri tom

ne dodaje veliku teinu. Uspeno je korien da zatiti i betonske i zidane konstrukcije u

sluajevima kada su optereene ciklinim i seizmikim silama. Takoe FRP trake su lake za

korienje, to ih ini veoma dobrom opcijom veini sluajeva. Nedostaci su to su relativno

skupe, i to nema dovoljno informacija o njihovom dugoronom ponaanju, takoe kod

ojaavanja dimnjaka FRP trakama moe doi do termikih problema koji e uticati na promenu

karakteristika i do pada u vrstoi FRP-a.

Ojaavanje dimnjaka moe biti potrebno iz razliitih razloga, poev od prevencije termikih

pukotina ukoliko je dimnjak jo uvek u upotrebi, do ouvanja dimnjaka ako je on deo kulturno -

istorijskog naslea. Trake takoe mogu biti upotrebljene kao zatita od seizmike aktivnosti,

ukoliko ona nije bila uzeta u obzir u vreme kada je dimnjak bio graen. Na slici 15a dimnjak je

ojaan vertikalnim FRP trakama koje su rotaciono simetrino rasporeene sa korakom ugla od

45. U poprenom preseku dimnjaka se vidi da su trake rasporeene na svakih 45. Na slici 15b

dimnjak je ojaan trakama u krstastoj formi. U poprenom preseku se vidi da trake obavijaju ceo

dimnjak. U obe metode trake su postavljene do 2/3 ukupne visine dimnjaka. Meutim, treba

napomenuti da visina do koje se ojaava dimnjak zavisi od vrste zemljotresa i vrste dimnjaka,

nekada je bolje ojaati samo vrh dimnjaka, nekada celu visinu. Modeliranje ovog tipa ojaanja

zahteva uvoenje novog elementa u numeriki model da bi se definisale njegove karakteristike i

karakteristike kontakta izmeu dva materijala. Ovaj element moe imati, u zavisinosti od tipa

ojaanja, samo jednu dimenziju ili dve dimenzije (membrana ili ljuska). Definisanje kontakta dva

materijala moe zahtevati uvoenje dodatnog elementa ija e uloga biti da modelira kontakt

izmeu cigle i FRP-a.

Slika 15:

Ojaavanje

FRP trakama


12

Slika 16 prikazuje efekat vertikalnih FRP traka na dimnjaku sa slike 14. Kao to moe biti

primeeno na ova dva modela, sa ojaanjem broj i veliina pukotina usled istog zemljotresa na

istom dimnjaku je znatno smanjena, i pomerena na mesta gde ojaanje nije sprovedeno.

Slika 16: pukotine na dimnjaku ojaanom FRP trakama (uporediti sa neojaanim dimnjakom na slici 14)

4. Zakljuak

Ovaj rad sagledava sadanje stanje industrijskih zidanih dimnjaka sagraenih izmeu sredine 19.

i sredine 20. veka. U prvom delu, dat je opis njihove upotrebe, naina graenja i njihovog

istorijskog znaaja u mnogim gradovima gde su deo kulturnog naslea. Takoe je skrenuta

panja na tipina oteenja i njhove uzroke.

Drugi deo ukljuuje pregled studija obavljenih na ovim dimnjacima, kao i znaaj testiranjem

nedestruktivnim metodama da bi se definisale mehanike osobine koje e se koristiti u

numerikim metodoma koje mogu da predstave stvarno ponaanje dimnjaka. Takoe su

napomenute razne opcije modeliranja. Kada su numeriki modeli napravljeni, oni mogu biti

korieni da predvide ponaanje dimnjaka pod izuzetnim optereenjem, kao to je zemljotres.

Na kraju, predstavljen je metod ojaavanja dimnjaka FRP trakama.


13

DEO DRUGI

Popravka i rekonstrukcija istorijskih dimnjaka posle zemljotresa

5. Uvod

Dimnjaci su pre 1960. bili sveprisutne graevine u Novom Zelandu. Bilo je izuzetno neobino za

tamonja domainstva da budu graena bez dimnjaka. Veina dimnjaka je pravljena od

neojaane pune cigle. Kenterberi zemljotres (4 septembar 2010) i njegovi naknadni potresi,

izazvali su znaajna oteenja na neojaanim zidanim dimnjacima velikih proporcija.

Tehnologija i socijalni faktori, kao to su dostupnost istijih grejnih ureaja i elja zajednice da

ivi u manje zagaenoj okolini, rezultirali su time da su dimnjaci postali funkcionalno suvini i

kao posledica toga mnogi dimnjaci su uklonjeni tokom proteklih pola veka. Postepeno

uklanjanje dimnjaka,u kombinaciji sa gubitkom koji se moe pripisati razornom zemljotresu,

ostavlja budunost dimnjaka da visi o koncu.

Dimnjaci su esto vitalne komponente sastava zgrade i bila bi teta izgubiti ove arhitektonske

elemente. Takoe, oni slue kao opipljivi podsetnici o prethodnom nainu ivota.

New Zealand Historic Places Trust (NZHPT) preporuuje da, gde god je mogue, dimnjaci koji su

oteeni ili uniteni u zemljotresu, budu sanirani i obnovljeni u najautentinijem moguem

nainu. Meutim, bezbednost mora biti prioritet i ojaanje moe da zahteva znaajne

intervencije.

Ne postoje dva dimnjaka, i teta koju su pretrpeli, da su identini niti e jedan pristup biti

reenje za sve razliite scenarije. Iako je popravka ili obnova dimnjaka do njegovog izvornog

oblika, koristei originalne materijale, najbolje reenje u smislu ouvanja naslea, u nekim

sluajevima, korienje lakih materijala, moe da bude opcija. Svakim dimnjakom treba se

posebno baviti.

6. Nakon zemljotresa NZHPT sugeriu :

6.1 Uverite se da je zgrada sigurna :

(a) dimnjak je (vizuelno) neoteen

Zabeleite (fotografija, crte i mere prema potrebi) oteenja ak iako dimnjak izleda

neoteen.

Naknadni potresi mogu imati nepoznat efekat na strukturu.

Proverite strukturni integritet dimnjaka iznad i ispod krova.

Razmotrite ojaanje dimnjaka da bi struktura mogla izdrati svaku buduu seizmiku aktivnost.


14

(b) dimnjak delimino uniten cigle nedostaju , destabilizovan

Snimanje preostalih struktura (fotografija, crte i mere prema potrebi). Fotografije na kojima

se vidi gde su cigle pale mogu da prue korisne informacije.

Uklonite cigle koje su se odvojene od strukture (proverite kavitaciju plafona)

Stabiliite dimnjak vezujui, podupirujui ili oblagajui dimnjak.

Osigurati da je zgrada privremeno otporna na vremenske uslove.

Proveriti strukturni integritet dimnjaka ispod nivoa krova.

Sve neoteene cigle (i / ili druge bitne graevinske materijale) ukloniti iz dimnjaka i odloiti na

gradilite.

(c) dimnjak uniten, deo dimnjaka iznad nivoa krova se sruio

Snimanje preostalih struktura (fotografija, crte i mere prema potrebi). Fotografije na kojima

se vidi gde su cigle pale mogu da prue korisne informacije.

Ukloniti cigle koje su se odvojile od konstrukcije ili one koje bi mogle da se odvoje i koje na taj

nain neminovno predstavljaju rizik za linu bezbednost (proveriti kavitaciju plafona).

U nekim sluajevima teta moe biti toliko obimna tako da predstavlja rizik za linu

bezbednost. Zgrada se smatra nenastanjivom do potpune sanacije tete.

Proverite strukturni integritet dimnjaka ispod nivoa krova.

Proverite da li je strukturna krova oteena. Osigurati da je zgrada privremeno otporna na

vremenske uslove.

Sve neoteene cigle (i / ili druge bitne graevinske materijale) ukloniti iz dimnjaka i odloiti na

gradilite.

Popravka / obnova / zamena oteenog dimnjaka

S obzirom na rizik koji neadekvatno popravljeni dimnjaci mogu predstavljati ,

potrebna je visoka strunost praktikanata.

Ne urite sa graevinskim radovima. Sve opcije treba paljivo da budu razmotrene pre poetka

izgradnje. Generalno je potrebno i znaajno vreme osiguravajuim drutvima za procenu

imovine i tete.

Graevinski inenjer e biti potreban u veini sluajeva da:

(a) utvrdi razloge za kolaps dimnjaka

(b) da utvrdi nain jaanja dimnjaka protiv budueg zemljotresa

6.2 POPRAVKE (koristei originalan ili slian materijal)

Popravka e biti prikladna kada je dimnjak pretrpeo minimalnu tetu i struktura je rel ativno

netaknuta.

Kada se popravlja dimnjak vano je sauvati prvobitni izgled koliko god je to mogue. Gde je to

izvodljivo, originalni materijal treba koristiti ili ako to nije mogue postii, identini ili slian

material.

Popravku malterskih spojnica treba paljivo razmotriti.

Tip maltera koji se koristi zavisie od starosti dimnjaka i kada / ako je preduzeta neka

popravka.


15

Malteri na bazi krea (mrvljive konzistencije i svetlije boje) su se najee koristili na zgradama

pre 1900 godine. Malteri na bazi cementa ( tvre i nepropustljive konzistencije i tamnije boje) su

se obino koristili na zgradama posle 1900. Svaki tip maltera ima vrline i mane. Malteri na bazi

krea se ponaaju veoma razliito od maltera na bazi cementa i od vitalnog je znaaja da malter

koji se koristi bude konzistentan kroz strukturu.

Nove malterske spojnice ne bi trebalo da budu jae od cigala. U buduim zemljotresima je

poeljno da prvo popuste malterske spojnice a ne cigle. To podstie da se prvo formiraju

postepene pukotine u strukturi objekta a ne da odmah doe do kolapsa celog objekta.

Cigle dimnjaka Originalne cigle treba ponovo koristiti gde god je mogue. Fiziki oteene, ili

cigle ozbiljno oteene atmosferskim uticajima, treba odbaciti. Cigle se moraju oistiti od svih

maltera i malterske praine. Neposredno pre postavljanja cigle treba da se tretiraju vodom kako

bi se osiguralo da novi malter ponovo pridrava cigle. Iskusne graditelje treba angaovati za

popravku dimnjaka jer e oni biti u potpunosti upoznati sa raznim vrstama maltera i sa tim kako

e se ponovo koriene cigle ponaati u obnovljenoj strukturi.

6.3 REKONSTRUKCIJA

Rekonstrukcija je prikladna na mestima gde je dimnjak pretrpeo ozbiljna oteenja. Na primer,

kada je veliki broj cigala pao ili kada je strukturni integritet naruen do granice gde dimnjak

treba da se paljivo rui do nivoa gde je struktura stabilna i da potom bude rekonstruisan u

originalnom obliku.

Kad se dimnjak obnavlja, vano je sauvati prvobitni izgled koliko je mogue. Gde je to

izvodljivo originalni materijal treba da se koristi ili ako to nije mogue koristi se identini ili

veoma slian material.

Da bi dimnjak bio u stanju da izdri budue seizmike dogaaje moe biti potrebna nova

unutranja struktura. Raznovrsne opcije su dostupne. Odgovarajue reenje e zavisiti od niza

varijabli, odnosno od visine dimnjaka, stepena oteenja i toga da li e dimnjak biti u funkciji ili

ne.

Ako e dimnjak biti funkcionalan moe se ubaciti trostruka cev to e omoguiti

funkcionalnost i istovremeno pruiti strukturalnu snagu.

Dijafragma od perploe koja okruuje otvor dimnjaka u nivou krova moe biti potrebna da bi

se obezbedila bona stabilnost.

Cigle dimnjaka Originalne cigle treba ponovo koristiti gde god je mogue. ( Videti poslednju

taku pod naslovom Popravke )


16

6.4 ZAMENA ( Korienje lakih materijala )

Zamena se smatra kao najmanje poeljna opcija sa perspektive ouvanja batine. Meutim, bie

sluajeva kada e se laki materijali koristiti da zamene odreene elemente unutar zgrade koji su

izgubljeni ili uniteni usled destruktivnog dogaaja (tj zemljotresa). Korienje lakih materijala za

zamenu verovatno nee biti prihvatljiva opcija za zgrade sa najveom kulturno istorijskom

vrednou. Reenja za svaku zgradu / dimnjak moraju biti paljivo razmotrena od sluaja do

sluaja .

Svaka rekonstrukcija bi trebalo da bude precizna replika vizuelnog izgleda originalnog

dimnjaka.

Da bi se utvrdila forma prvobitne strukture arhitektonske crtee (ako su dostupni) treba

prouiti. Fotografije snimljene pre tete e takoe obezbediti dragocene informacije.

Ako nije dostupno dovoljno informacija za tano repliciranje originalnog oblika obnova ne bi

trebalo da se nastavi. U takvim sluajevima moe se smatrati za najprikladnije da se ukloni itav

dimnjak. Korienje pretpostavki se ne smatra prihvatljivim za obnovu zgrada kulturnog naslea.

Drveni okvir napravljen da odgovara original sa

oblogom od delova cigle Deo replike fiberglas dimnjaka

Laki kompozitni materijali. Veliki broj kompanija sada proizvodi fiberglas replike dimnjaka.

Fiberglas potencijalno smanjuje teinu dimnjaka sa vie od 1300kg na oko 60kg. Ovaj pristup bi

trebalo da bude uzet sa oprezom. Postoji ogromna razlika u kvalitetu replike raznih kompanija.

Veoma je bitno da boja odgovara boji postojee cigle, da je forma precizna i da su detalji to

verniji.


17

LITERATURA

- Sustainable Management of Historic Heritage Guidance Series, Repairing and Rebuilding

Historic Chimneys after an Earthquake; New Zealand Historic Places Trust Pouhere Taonga

- State of the art of industrial masonry chimneys: A review from construction to strengthening

Authors: Francisco J. Pallars, Salvador Ivorra, Luis Pallars, Jose M. Adam

Documents

Sanacija Drvenih Definitivno PDF