Sankcija

Sankcija kao zlo kojim se preti postoji kod svih drutvenih normi njen smisao (da motivie na poslunost, da prevenira prekraj normi)Sankcija kao pravno odreena posledica ponaanja karakterisanog kao delikt, prekaj.Normativni i materijalni (faktiki) smisao sankcijeKo drugoga lii ivota, KAZNIE SE ZATVOROM OD 5 DO 15 GOD.A izricanje i primena u konkretnom sluaju je materijalni (faktiki) smisaoInstitucionalnost pravne sankcijeSekundarnost sankcijeNorme bez pravne sankcijeSankcija nije isto to i prinudna mera (na primer, administrativna mera naplate poreza)Veza primene sankcija s efikasnou prava

vrste sankcija (prema licima i prema aktima)prema licima (fizikim ali i pravnim)krivine graanskeprekrajne

prema aktima (nitavost i ruljivost)

prema svrsi (retributivne i restitutivne)

Krivine sankcijeNaelo zakonitosti: Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga krivina sankcija za delo koje pre nego to je uinjeno zakonom nije bilo odreeno kao krivino delo, niti mu se moe izrei kazna ili druga krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego to je krivino delo uinjeno.

Najee su kazne: krivina sankcija koju sud izrie odgovornom uiniocu krivinog dela, radi zastite drutva od kriminaliteta, a sastoji se u liavanju ili ograniavanju sloboda i prava.(novana kazna, kazna zatvora, rad u javnom interesu)Mere bezbednosti (svrha: specijalna prevencija ili mere prema neuraunljvim licima)Mere upozorenja (uslovna osuda, opomena)

Graanskopravna sankcija

Graanskopravna sankcija je imovinske prirode i izvrava se iskljuivo na imovini odgovornog licaNjena svrha nije retribucija ve reparacija popravljanje nanete imovinske tete ili pak pruanje satisfakcije licu kome je naneta moralna teta. U naem pravu prihvaeno je stanovite potpunog obeteenja to znai da je visina naknade ekvivalentna prouzrokovanoj teti i da ne zavisi od stepena krivice, kada je odgovornost zasnovana na krivici.Nadoknauje se stvarna teta i izmakla dobit

Svrha sankcijeRetributivne sankcijeRetributivne sankcije predstavljaju nanoenje zla (ili pretnju nanoenja zla) uiniocu deliktaZa cilj imaju specijalnu i generalnu prevencijuAli delimino predstavljaju i odmazdu, jer pogaaju samog uinioca delikta

Restitutivne sankcijeDovoenje u preanje stanje uklanjanje posledica nanoenja teteNije nanoenje zla, ve pre otklanjanje zla.

nitavost ruljivostteke povrede zakonitosti- povrede priv. interesa stranaka

pazi se po slub. dunosti- pokreu zainteresovana licaponitavaju se ex tunc- ponitavaju se ex nuncnema roka za ponitaj- rok za ponitaj je ogranien i prekluz.(subjektivni 1 god., objekt. 3 god.)naknadni nestanak uzroka nitavosti nema za posledicukonvalidaciju pravnog posla

primeri : zelenaki ugovor zabluda, prevara.., lezionarni ugovorpravni posao poslov.nespo-sobnog lica.

Vrste normiKada se kae vrste normi, zapravo se misli na vrste dispozicijaOpte i pojedinane (odreenost subjekta)Apstraktne i konkretne (odreenost sadraja)Kategorine i norme s neodreenim dispozicijamaMaterijalne i formalneDravne i nedravne, itd

Vrste normi opte i pojedinaneKriterijum: s obzirom na odreenost subjekta odnosno sluajaopte pravne norme su zapovesti o ponaanju unapred neodreenog broja subjekata (u ovim normama subjekti se oznaavaju kao kategorije ljudi ili ustanova - to znai da se ne pominju poimence odnosno firmom) u unapred odreenim situacijama istog tipa. Univerzalno opte i delimino opte normeStalnost, trajnost optih normi da bi postigle svoju funkciju, a to je jednakost i pravna sigurnost

pojedinane pravne norme se odnose na tano odreene subjekte (ovde se subjekti oznaavaju imenom i prezimenom, odnosno firmom, mestom prebivalita, pravnim statusom, itd.).termin pojedinaan se odnosi na situaciju koja je individualna, jedna i neponovljiva, a ne na broj subjekata koji se normom obavezuju ili ovlaujupojedinana norma se iscrpljuje primenom u dotinoj situaciji nakon nje moe da sledi samo materijalna radnja izvrenja onoga to se pojedinanom normom predvia!

Znaaj razlikovanja optih i pojedinanih normi:Samo su opte norme izvori prava Pojedinane norme moraju da budu u skladu s optim normamaPojedinane norme popunjavaju pravne praznine

Da li su u pitanju opte ili pojedinane norme? Treba imati na umu sledee kriterijume za razlikovanje optih od pojedinanih normi: * termin pojedinaan se odnosi na situaciju koja je individualna, jedna i neponovljiva, a ne na broj subjekata koji se normom obavezuju ili ovlauju; * ovi subjekti se u pojedinanoj normi nedvosmisleno i precizno navode ili mogu navesti; * pojedinana norma se iscrpljuje primenom u dotinoj situaciji nakon nje moe da sledi samo materijalna radnja izvrenja onoga to se pojedinanom normom predvia)

primeria) Pavle Petrovi je duan alimentaciju u iznosu od 6000 din. plaati Ani Petrovi svakog 15 dana u mesecu a sve do sticanja punoletstva njihove keri Vere.b) Naredba policijskog oficira masi nasilnih demonstranata na trgu: raziite se!c) Dana 1.1.- 3.1 zabranjeno je svako javno okupljanje na Trgu republike bez unapred izdate dozvole nadlenog organa policije.d) Znaci saobraajnog policajca na raskrsnici.e) Svi koji su imali dravljanstvo Srbije 1.1.1992. godine imaju pravo na dravljanstvo BiH pod uslovom da najmanje dve godine imaju prebivalite na teritoriji BiH. f) Svi stanari zgrade u Bulevaru mira 54 su duni da dana 15.4.2003. uklone automobile sa parkinga ispred zgrade zbog radova na vodovodnoj mrei.