2012-2022

Стратегија развоја саобраћаја

града Крагујевца

MSP IPA 2007

2

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ ................................................................................................................................ 2

1. УВОДНИ ДЕО ................................................................................................................... 3

1.1. Обраћање Градоначелника Крагујевца ................................................................. 3

1.2. Стратегија развоја саобраћаја - циљеви, задаци и методологија рада ................ 3

1.3. Индикатори који су оцењивани и утврђени кроз процес рада ............................ 4

2. ОПШТЕ О ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ ......................................................................................... 4

2.1. Саобраћајно - географски положај града Крагујевца ............................................ 4

2.2. Становништво - Демографска слика ...................................................................... 6

2.2.1 Пројекција становништва ................................................................................... 7

2.3. Запосленост ............................................................................................................ 8

2.4. Развој моторизације на подручју града Крагујевца .............................................. 8

3. АНАЛИЗА СТАЊА САОБРАЋАЈА ...................................................................................... 9

3.1. Мрежа саобраћајница и режим саобраћаја .......................................................... 9

3.1.1 Улична мрежа ...................................................................................................... 9

3.1.2 Режим саобраћаја ............................................................................................. 11

3.1.3 Раскрснице на основној мрежи ........................................................................ 11

3.2. Саобраћајни токови и ниво услуге на мрежи саобраћајница ............................. 12

3.2.1 Саобраћајни токови .......................................................................................... 12

3.3. Безбедност саобраћаја ......................................................................................... 16

3.4. Јавни градски превоз путника (ЈГПП) ................................................................... 19

3.5. Саобраћајна сигнализација .................................................................................. 21

3.6. Теретни саобраћај ................................................................................................ 22

3.7. Немоторизовани токови ....................................................................................... 24

3.7.1 Пешачки саобраћај ............................................................................................ 24

3.8. Стационарни саобраћај ........................................................................................ 26

3.9. Урбана опрема ...................................................................................................... 28

3.10. Животна средина и саобраћај ............................................................................. 28

3.11. Инвестиције у саобраћај и саобраћајну инфраструктуру .................................... 30

3.12. Планска документација ........................................................................................ 32

3.13. Институционални оквири ..................................................................................... 32

3.14. Став грађанства о саобраћају ............................................................................... 33

3.15. Пројекције будућих захтева -2020г. ..................................................................... 38

4. SWOT анализа .............................................................................................................. 39

5. Стратешки оквир .......................................................................................................... 42

6. Акциони план ............................................................................................................... 43

7. Оквир за мониторинг и евалуацију ............................................................................. 54

8. Прилози ........................................................................................................................ 56

8.1. Прилог 1. Списак раскрсница са ознакама .......................................................... 56

8.2. Прилог 2. Оцена стања саобраћаја – кратки приказ ........................................... 56

8.3. Прилог 3. Списак извора ....................................................................................... 56

8.4. Прилог 4. Испитивање мишљења грађана .......................................................... 56

8.5. Прилог 5. Списак учесника у процесу израде Стратегије .................................... 56

8.6. Прилог 6. Индикатори .......................................................................................... 56

3

1. УВОДНИ ДЕО

1.1. Обраћање Градоначелника Крагујевца

1.2. Стратегија развоја саобраћаја - циљеви, задаци и методологија рада

Имајући у виду значај сектора саобраћаја за укупан друштвено – економски развој

града, град Крагујевац отпочео је процес израде Стратегије развоја саобраћаја уз помоћ

Програма подршке општинама ИПА 2007 (МСП ИПА 2007) који финансира Европска унија.

На основу Меморандума о разумевању потписаном између града Крагујевца и Пројекта

МСП ИПА 2007, којим су одређени детаљи техничке подршке коју Пројекат пружа граду

Крагујевцу, Скупштина Града Крагујевца донела је Одлуку о иницирању процеса израде

Стратегије развоја саобраћаја.

Стратегија развоја саобраћаја града Крагујевца базирана је на методолошком оквиру

СЛОР, који је настао као резултат пројекта Exchange 2 (2008 – 2010.године) у циљу методолошке

стандардизације процеса стратешког планирања за потребе Сталне конференције градова и

општина и локалних самоуправа у Србији.

Стратегија је израђена у складу са важећим законским и националним, регионалним и

локалним стратешким оквиром.

Основни принципи методологије примењени у процесу израде Стратегије:

• Град Крагујевац као јединица локалне самоуправе је водио и управљао процесом

израде и одговоран је за процес имплементације Стратегије.

• Приступ је партиципативан уз широко учешће свих заинтересованих страна.

Партиципативни приступ представља процес путем којег се мишљења свих

заинтересованих страна интегришу у процесу планирања или доношења одлука у вези

са Стратегијом. Партиципативан приступ одражава идеју да је Стратегија производ

сарадње локалне самоуправе и заједнице. У процес израде Стратегије развоја

саобраћаја укључене су заинтересоване стране из јавног, привредног и цивилног

сектора.

• Процес је организован у пет фаза које се понављају у десетогодишњим циклусима.

Методологија предвиђа дугорочне планове који покривају период од 10 година.

Процес израде Стратегије развоја саобраћаја текао је у пет главних фаза приказани

сликом 1.

Слика 1

4

Током припремне фазе Скупштина града Крагујевца донела је одлуку о иницирању

процеса израде Стратегије развоја саобраћаја; именовани су координатор и координациони

тим; идентификоване су заинтересоване стране и формирана је и радна група.

У другој фази израде профила сектора идентификовани су индикатори и и отпочео је

процес прикупљања података за израду анализе сектора саобраћаја. У овој фази спроведен је

процес истраживања мишљења грађана о квалитету и основим проблемима у сектору

саобраћаја. Радом радне групе идентификовани су приоритети, стратешки и специфични

циљеви. Дефинисана је и визија развоја саобраћаја града Крагујевца. Након фазе израде

стратешког оквира дефинисани су и пројекти и развијен је акциони план за реализацију

Стратегије за период од наредних пет година.

Приликом фазе припреме спровођења дефинисани су механизми мониторинга и

евалуације.

Стратегија развоја саобраћаја града Крагујевца рађена је у циљу утврђивања тренутног

стања саобраћаја на територији Града, идентификовања будућих потреба, утврђивања

жељеног стања у периоду од десет година и начина којима се жељено стање може постићи.

Израдом Стратегије развоја саобраћаја, сектор саобраћаја посматран је као

битан елемент који прати али и креира услове за целокупан друштвено – економски развој

града.

1.3. Индикатори који су оцењивани и утврђени кроз процес рада

Индикатори су дефинисани на почетку рада на Стратегији развоја саобраћаја града

Крагујевца и представљају основне индикаторе. Кроз упитник (дат у анексу) укупнпо је 23

чланова Радног тима оцењивало значај дефинисаних индикатора оценама 1-5 ( 5 веома

значајно, 1 није од значаја). На основу оцењивања утврђени су следећи нивои значајности.

Индикатор Ниво значајности Ранг

Ниво безбедности 4.55 1

Економичност 4.41 2

Ефикасност 4.23 3

Приступачност 4.14 4

Удобност-конфор 3.91 5

Животна средина 3.82 6

Алт. Видови превоза 3.77 7

Табела 1. Оцена нивоа значајности индикатора саобраћаја

Уз сваки индикатор дати су показатељи који га детаљније дефинишу. Ови показатељи су

такође евалуирани од стране чланова Радног тима. Резултати по индикаторима приказани су

као анкес Стратегије.

2. ОПШТЕ О ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ

2.1. Саобраћајно - географски положај града Крагујевца

Доминантна карактеристика саобраћајно-географског положаја Крагујевца, у односу на

централни део Србије, одражава се кроз положај града у саобраћајно повољном коридору

којим се повезују јужни, југозападни и западни са североисточним и северним деловима

5

Србије. Стога се може сматрати да је саобраћајно-географски положај Крагујевца повољан како

на нивоу ширих простора (Ц)централне Србије тако и на регионалном и општинском нивоу

(слика 2).

Слика 2 Крагујевац-мрежа саобраћајница

У зони Крагујевца, Кнића и Груже налази се природни наставак два, посебно за

саобраћај, природно погодна магистрална коридора и то Ибарског са југа и Западноморавског

са југозапада и запада. На овом простору два описана правца се директно настављају на

Великоморавски правац ка северу и на Тимочки правац према истоку.

Друмске везе са окружењем Крагујевац данас остварује магистралним путевима М 1.11.

Крагујевац - Баточина и М 23. Београд - Топола - Крагујевац - Равни Гај и даље према Краљеву и

Чачку, као и регионалним путевима Р 102 Крагујевац - Крушевац и Р 212 Крагујевац - Горњи

Милановац, тако да Крагујевац остварује добру саобраћајну повезаност са групом градова

средишње Србије (Чачак, Краљево, Крушевац, Параћин, Ћуприја, Јагодина, Аранђеловац,

Горњи Милановац као и општинама Кнић, Рача, Баточина, Топола, Рековац, Свилајнац,

Смедеревска Паланка и Велика Плана), а који се налазе на удаљености од највише 70 км.

Магистралним путем М 1.11. Крагујевац - Баточина остварује се значајна веза са најважнијим

аутопутским коридором у нашој земљи М 1. Београд – Ниш. Поред значајних друмских веза

кроз Крагујевац пролази и магистрална пруга Лапово-Крагујевац-Краљево која повезује

Шумадију и Косово и Метохију са Београдом и осталим делом Србије.

Узимајући у обзир саобраћајно-географски положај Крагујевца у ширем простору -

Балкану и Европи, може се констатовати да су положај града и саобраћајна приступачност

повољни.

Крагујевац је веома добро повезан друмским саобраћајницама са значајним центрима у

Србији. Са Београдом има три могуће алтернативе, са Нишом две и са Краљевом две

алтернативе. Железничке везе су веома скромне.

6

2.2. Становништво - Демографска слика

Према упоредним подацима из 6 последњих спроведених пописа (1948 – 2002. године)

град Крагујевац бележи непрекидан пораст броја становника, при чему је од 1948. године

становништво града више него удвостручено (повећано за 2,11 пута). Најмањи пораст

становника присутан је у периоду између два пописа (од 1991 до 2002. године) и износи 712

становника, што представља раст по стопи од свега 0,40. (Табела 2).

Табела 2

година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002

Број

становника

85 468 93 465 105 711 130 551 164 823 180 084 180 796

Укупна

промена

/ 7 997 12 246 24 840 34 272 15 261 712

На нивоу града бележи се минималани пад броја становника са 176.743 (по попису

1991.г.) на 175.802 (по попису 2002.г.) – без становника на раду/боравку у иностранству. Према

подацима Комесаријата за избегла и расељена лица пописом 2000. године, који је спроведен

од стране UHCR-a, на територији града Крагујевца, регистровано је 13.547 избеглих са Косова и

Метохије.

Следи да на територији града Крагујевца живи 189.349 становника, не рачунајући лица

на привременом раду у иностранству дужем од годину дана којих има око 5.000.

Када је у питању кретање броја становника у граду након последњег пописа

2002.године, евидентиран је константан благ пад. У 2009. Години у граду Крагујевцу има

укупно 1484 становника мање у односу на 2002.годину. (Табела 3).

Табела 3

Детерминанте старосне структуре становништва су висина и тенденција наталитета,

морталитета, миграционих кретања, чиниоци проузроковани економским и политичким

ситуацијама.

Учешће контигента радно способног становништва у укупном становништву је 50%, што

је позитивно са гледишта перспективног развоја.

Просечна старост становништва града Крагујевца је 39,3 година, при чему је у самом граду 38,3

година а у сеоском подручју 44,3 година.

Разматрајући прикупњене и обрађене податке – анализом забе(ле)женог стања и узимајући у

обзир присутно ограничење непотпуне и недовољно прецизне аналитичке основе - као

основне предности анализираног подр(у)чја издвајамо:

� густина насељености изнад просека Републике Србије (207 становника на 1км2)

� уравнотежена полна структура,

� учешће популације до 29 година је 37% од укупног сановништва

� контигент радно способног становништва је 50% од укупног становништва

Година 2002 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Број

стновника

175,802 175,198 174,920 174,626 174,386 174,318 не постоји

податак

Укупна

промена

/ -604 -278 -294 -240 -68 не постоји

податак

7

Анализа развијености Србије1 рађена од стране UNDP-a 2007. године указује на високи

ниво развијености Крагујевца ( слика 3 )

Слика 3 анализа по саобраћајној развијености анализа по ХДИ вредностима

2.2.1 Пројекција становништва

Пројекције кретања броја становника у граду Крагујевцу идентификују три могућа

сценарија, односно варијанте. Прва варијанта подразумева задржавање и укључивање

избеглих са Косова и Метохије у животне токове града Крагујевца. Због тога се по тим

пројекцијама остварује максимални број становника (221.000).

У другој варијанти полази се од тезе да ће у граду Крагујевцу остати између 40 и 50%

избеглих са Косова и Метохије.

Трећа варијанта је нешто блажа од друге, изражено кроз повећање броја становника,

јер полази од претпоставке да се око ¼ избеглих стално настани у Крагујевцу.

Све три варијанте (табела 4), посматрано са гледишта града, подразумевају да ће

механички прилив и повратак на село успорити опадање броја становника на сеоском подручју.

Табела 4 Пројекција броја становника

Година Град Крагујевац Градско подручје Сеоско подручје

варијанте варијанте варијанте

1 Tабела. Србија, анализа по HDI вредности

Категорија HDI вредности

I >0,80

II 0,80-0,65

III <0,65

Извор: Вредности HDI су преузете из студије Анализа Хуманог Развоја, по окрузима у 2004.год., Републички завод за развој

8

I II III I II III I II III

1991.г. 180.084* 180.084* 180.084* 147.305* 147.305* 147.305* 32.779* 32.779* 32.779*

2002.г. 175.802* 175.802* 175.802* 146.373* 146.373* 146.373* 29.429* 29.429* 29.429*

2020.г. 221.000 211.000 206.000 195.000 185.000 180.000 26.000 26.000 26.000

*без лица која су на раду у иностранству

Уколико би се следили токови из базног периода, уз све неповољније биолошке

компоненте тог становништва, на сеоском подручју би требало очекивати око 26.000

становника до 2020. године.

Приликом предвиђања броја становника у будућем периоду узело се у обзир и

формирање физичких потреба, намене земљишта, капацитета објеката и других потреба

насеља за део повремених становника, било да су то дневни, недељни или стални мигранти и

посeтиоци Крагујевца те је основа за планирање целокупне градске опреме до 2020. године,

221.000 становника.

2.3. Запосленост

Укупан број запослених у граду Крагујевцу у периоду од 2001-2010. године бележи пад и то за

4059 запослених (табела 5) у односу на 2001 односно 16528 у односу на 2005. годину, када је

забележен највећи број запослених у овом периоду.

Табела 5 Укупан број запослених по годинама

година 2001 2004 2006 2008 2010

свега 44096 56565 49015 45265 40037

Када су у питању сектори, највећи пад у броју запослених забележен је у прерађивачкој

грани и делу хотели ресторани.

2.4. Развој моторизације на подручју града Крагујевца

У табели 6 приказан је број регистрованих возила по категоријама у периоду од 2003-

2008. године.

Табела 6 број регистрованих возила на подручју Крагујевца

Год

ин

а

Мо

тор

ци

кл

и

Путн

ич

ка

во

зил

а

Аут

об

уси

Ка

ми

он

и

Вуч

на

во

зил

а

Сп

ец

ија

лн

а

во

зил

а

Пр

ик

ључ

на

во

зил

а

Ра

дн

а в

ози

ла

УК

УП

НО

'03 бр. 457 42538 183 2128 127 237 353 66 46089

'04 бр. 446 43961 446 2457 188 264 452 65 48279

'05 бр. 468 44521 468 2594 177 301 497 66 49092

'06 бр. 392 42228 392 2591 523 345 824 1730 49025

'07 бр. 169 43326 169 2590 618 408 1267 2717 51264

'08 бр. 523 / 192 3238 289 473 37 52616

09 бр. 573 42753 203 3474 316 500 40

(податке у горњој табели треба поново прегледати јер нису логичне бројке за 2008 и 2009.годину)

9

3. АНАЛИЗА СТАЊА САОБРАЋАЈА

3.1. Мрежа саобраћајница и режим саобраћаја

Носиоци саобраћаја на подручју града Крагујевца су друмски (Табела 7) и железнички

саобраћај. Железнички саобраћај одвија се као путнички и теретни пругом Лапово-Крагујевац-

Краљево (дужина пруге 27.4км на подручју Крагујевца).

Табела 7 Мрежа путева на подручју Крагујевца

Категорија пута Ознака пута Назив Веза са мрежом у граду

Државни пут I М 1.11 Крагујевац – Баточина Лепенички булевар

Државни пут I М 23 Крагујевац – Равни Гај –

Мрчајевци

Ул. Краљевачког батаљона

Државни пут I М 23 Крагујевац – Топола –

Младеновац– Мали Пожаревац

Авалска, Р. Домановића

Државни пут II Р 102 Крагујевац– Јагодина (Рековац-

Крушевац)

Ул. 9 маја

Државни пут II Р 212 Крагујевац-Г.Милановац Ул. Горњомилановачка

Према условно новој категоризацији2

Укупна дужина државних путева I и II реда је 126км. а локалних 304.5 км. Са

савременим коловозом је 70% путева на подручју Крагујевца.

Густина државних путева првог реда исказана у км/100км2 је изнад просека Републике

(6.25 у односу на 5.78) а густина државних путева другог реда је испод просека Републике.

3.1.1 Улична мрежа

Најзначајније саобраћајнице Крагујевца (улазно-излазни правци) су радијалног

карактера, док се остали део мреже сегментно може препознати у неким облицима

ортогоналног концепта.

Уличну мрежу у основи чине саобраћајнице радијалног карактера које директно уводе

магистралне и регионалне путеве у град. Према функционалној класификацији то су

саобраћајнице највишег ранга који одговара њиховом положају у градској мрежи

саобраћајница и саобраћајном оптерећењу које примају. Мрежа секундарног и локалног

значаја је углавном ортогоналног типа са оријентацијама по правцима северозапад-југоисток и

североисток-југозапад.

2 Просторним планом Републике Србије планиран је аутопут Баточина-Крагујевац-Мрчајевци који у највећем делу прати трасе постојећих магистралних путева М 1.11 Крагујевац – Баточина и М 23 Крагујевац – Равни Гај – Мрчајевци. Овај аутопут представља попречну везу између аутопутева Е-75 Београд-Ниш и аутопута Е 761 Појате-Крушевац-Краљево-Чачак.

10

Према функционалној класификацији уличну мрежу чине следеће категорије

саобраћајница (табела 8):

Табела 8 Подела уличне мреже

Категорија саобраћајнице Дужина у км Ширина профила у м.

( процена)

Градске магистрале 34,9 10-25

Градске саобраћајнице 27,9 9-22

Сабирне саобраћајнице 31,4 9-22

Дужина основне уличне мреже града износи 62,8 км, а укупна дужина рангираних

саобраћајница је 94,2 км.3

Развијеност примарне уличне мреже, мерена дужином улица по становнику износила је

1977. године 0,8м, а у 2000. год. ова вредност је опала на 0,5м по становнику.

Изградњом тзв. "Мини обилазнице" значајан део транзитног саобраћаја измештен је из

централне градске зоне, али је и даље лоциран у градском подручју тако да је проблем

транзитног саобраћаја и даље присутан. Мини обилазница обухвата правац улица: М. Влајића

"Шуке", В. Р(о)ловића, Авалске (Београдске), М. Поповића, Р. Домановића, Крагујевачког

одреда, Пролетерских бригада и Ј. Гостовића.

Такође, значајан магистрални правац чине и улице Лепенички булевар, Кнеза Михаила

и Краљевачког батаљона (тзв. Лепенички коридор). Практично ова магистрала уводи у град и

везује магистралне путеве према Краљеву и према Баточини, односно аутопуту Београд - Ниш.

Магистрални правац чини и улица Града Сирена која се на северозапад надовезује на улице

Змај Јовину, Потпоручника Говедарице и 17. ударне дивизије. Истовремено ова саобраћајница

уводи регионални пут Р 212 из Горњег Милановца и у наставку улице Града Сирена надовезује

се на улице Микуша Гајевића, Ђуре Ђаковића, Милана Благојевића, Јагодинску, 9. маја,

Југословенску и даље на регионални пут Р 102 према Рековцу, Јагодини и Крушевцу.

Улазно-излазни правац према Тополи (наставак магистралног правца М-23 Крагујевац -

Топола - Младеновац - Мали Пожаревац) такође има функцију градске магистрале.

Градске саобраћајнице повезују стамбене зоне са градским центром и осталим

садржајима, опслужују највећим делом локални саобраћај и уводе локалне путеве у град.

Најзначајнији улазно-изла(з)ни правци које "покривају" градске саобраћајнице су: ул. Ф.

Кљајића (Јована Ристића) - пут за Теферич, ул. Ђ.Ђаковића - "стари пут" за Баточину, ул. С.

Ковачевића - пут за Јовановац, ул. Л. Мићуновића и С. Младеновића - пут за Поскурице.

Растућа саобраћајна оптерећења условљавају градњу развијених попречних профила, а што је

обзиром на наслеђену уличну мрежу у великој мери отежано. Наиме, већина попречних

профила сведена је на две коловозне (саобраћајне) траке, односно са једном траком по смеру

и најчешће тротоарима неодговрајуће ширине и без тротоара.

Са друге стране узани регулациони и грађевински профили не омогућавају одговарајуће

интервенције.

Наставак пута М-23 је читавом дужином кроз град са четири саобраћајне траке,

намењен одвијању двосмерног мешовитог саобраћаја. Овај правац се користи и за теретни

транзитни саобраћај као једини постојећи капацитет који је колико толико ван градског језгра, а

до изградње било које од обилазница.

Наставак пута М-1.11, намењен одвијању двосмерног саобраћаја, није читавом

дужином кроз град са четири саобраћајне траке, већ постоји уско грло у улици Кнеза Михаила

(између раскрсница 9 и 10 )4 где постоје три саобраћајне траке, две из града. Ова деоница са

3 У односу на стање из 1977. године, дужина примарне уличне мреже увећана је за 1,7 пута док је број становника у истом периоду повећан за 2,56 пута. 4 Списак раскрцница дат је у прилогу

11

великим протоком и трговачко занатским атракцијама а без простора за паркирање возила,

намеће се као једна од главних критичних делова мреже.

3.1.2 Режим саобраћаја Режим саобраћаја на ширем подручју није рестриктивног карактера и већина

саобраћајница ради у двосмерном режиму рада. На ужем подручју града (између северне

обилазнице и Лепеничког булевара) присутан је једносмерни систем улица

(слика 4). Теретни саобраћај је усмерен на постојећу мрежу високог ранга која делом пролази

кроз централно подручје града.

Слика 4 Режим саобраћаја

3.1.3 Раскрснице на основној мрежи

На мрежи су највећим делом присутне директне раскрснице регулисане светлосним

сигналима или само вертикалном и хоризонталном сигнализацијом. На саобраћајници М1.11

односно на Лепеничком булевару присутне су новоизграђене кружне раскрснице. На мрежи је

присутно 36 сигналисаних раскрсница (слика 5) од тога 34 класичних и 2 пешачка прелаза

(Лепенички булевар код (Ћ)Чифтине чуприје и ул К. Михаила код ОШ М. Станојловић). У

последње време уграђено је и 5 еколошких семафора. Постоје 2 координисана потеза која раде

са једним програмом у току дана.

12

Изузев две раскрснице које раде са више програма у току дана (једна са 6 програма,

друга са два) све остале раде на једном програму.

Слика 5 семафоризоване раскрснице

Основна мрежа на подручју града није комплетирана и каспацитативно усаглашена. Услед

недостатка обилазница не постоји могућност сегрегације токова. Главни пружни прелази нису

денивелисани те није могуће елиминисање постојећих уских грла. Оваква мреежа неће моћи

да задовољи будући пораст саобраћаја. Приступачност унутар града је задовољавајућа.

3.2. Саобраћајни токови и ниво услуге на мрежи саобраћајница

3.2.1 Саобраћајни токови5

Прилазни токови граду са својим ПГДС-овима су у периоду 2001-2008 били:

5 У претходном периоду од 1974.год. до 2000.год. обављена су три значајнија саобраћајна истраживања у оквиру којих су организована и одговарајућа бројања саобраћаја. Према подацима из наведених саобраћајних истраживања у периоду од 1974.год. до 1986.год. обим саобраћаја је имао тренд раста по просечној годишњој стопи од 0,35% до 6,11%, односно по просечној годишњој стопи од 3,53% ка нивоу 15 раскрсница на територији града. Као последица економске кризе и пада производње у периоду од 1986. до 2000.год. дошло је до опадања саобраћајног оптерећења по просечној годишњој стопи од 0,6% до 3,25% (просечно за 6 раскрсница за које постоје упоредни подаци по стопи од 1,12%). Међутим, узимајући у обзир читав период од 26 година дошло је до пораста саобраћаја од 0,9% годишње, што за наведени период износи укупно око 28,0%.

13

Табела 9 ПГДС на приступним путевима

Категорија пута 2001 2006 2008 2010

М 1.11 6842 7986 8533 8300

М 23 2772 4254 7562 8468

Р 102 1510 1755 2175 2104

Р 212 нема података нема података нема података нема података

Приметно је престизање ПГДС-а пута М-23 (табела8) у односу на некада неприкосновен

пут М1.11, који се делимично може објаснити наплатом путарине на аутопуту до ког се стиже

преко М 1.11. Ипак, највећи удео теретног саобраћаја је управо из овог правца – преко 10%

(980ТБ у 8300 ПГДС).

Највећи протоци од око 2000 возила по вршном сату се управо и дешавају на овим ободима,

наставцима магистралних праваца кроз град (слика 6). Услед постојања углавном четири

саобраћајне траке на овим саобраћајницама, те одговарајућег трајања зеленог времена у

циклусима, нема већих задржавања возила.

Свуда где постоје на градској мрежи четири саобраћајне траке при актуелним протоцима нема

већих чекања односно накупљања возила. На најдужој «спојници» ( Раскрсница 14-Раскрсница

1)6 која представља и део транзита, јавља се деоница са само три траке (Р18-Р3)

7 и деоница са

две траке ( Р15- Р1) где је због кратког трајања зеленог сигналног појма на Р1 из тог правца,

најзагушенија деоница ( Р17- Р1). Овде је у поподневном вршном сату брзина тока мања од

10км/сат.

Проблем кратке деонице се јавља и на Р13-Р24 где услед јаког тока у оба вршна периода а због

укрштања са интезивним токовима на Р13 долази до великих редова те је брзина тока мања од

10км/сат.

Градска кичма, улица Кнеза Михаила и Милована Гушића у продужетку ( Р9-Р20), која се

протеже између ових главних ободних саобраћајница, тренутно има две саобраћајне траке

(Р20-Р25 само једну једносмерну), а планирана је да има 4 траке. У вршним сатима на овој

саобраћајници долази до загушења, а најзагушенији је део је Р25-Р26 ( као последица-великих

атракција; уливања токова; јаких пешачких токова; утицаја капацитативног отвореног и

затвореног паркиралишта) где се у само две траке јавља и преко 1200 возила по сату.

Сусрети најачих токова се дешавају на Р13 и Р3, где се код незаштићених токова у вршним

часовима генеришу дуге колоне возила.

Интезиван ток се јавља у зони пружног прелаза, на раскрсници 10 – Двомостовље из правца

Косовске (друга страна реке и пруге) у вршном сату. Овде је најизраженији и проблем

спуштања рампе, па се и ван вршног сата услед једнотрачног прилаза јављају редови возила.

Споро пражњење реда након дизања рампе је и последица наиласка на «кратко зелено» у

највећем циклусу у граду на Р10.

У улицама нижег ранга у градском језгру, настоји се установити систем једносмерних улица

чиме се повећавају сви квалитативни параметри: ниво услуге; ниво безбедности; капацитет

површина за стационирање возила,; до смањења нивоа буке и загађења.

6 Називи раскрсница и веза са бројевима раскрсница дати су у прилогу 1. 7 Наѕиви раскрсница и веза са бројевима раскрсница дати су у прилогу 1.

14

Саобраћајно оптерећење на уличној мрежи града има тренд раста, при чему је учешће

путничких аутомобила у структури саобраћајних токова износило између 82 и 95% у зависности

од положаја раскрсница у уличној мрежи града.

Генерално гледано постојећи систем уличне мреже не може опслужити значајне улазно-

излазне правце и повезати различите градске садржаје уз потребан квалитет и ниво услуге који

би одговарали саобраћајном оптерећењу.

Значајан недостатак уличне мреже Крагујевца испољава се у непостојању транзитних

саобраћајница тако да се главни транзитни и изворно-циљни токови воде кроз централно

градско ткиво.

Слика 6 саобраћајно оптерећење

Ниво услуге

Подаци добијени истраживањима 2011 г. указују да су брзине у току на нивоу услуге Ц-Д

изузев саобраћајнице градска кичма где је ниво услуге на граници Д (табела 10) Учешће застоја

је приметно и креће су у границама до 25% од укупног времена путовања у зависности од

саобраћајнице. Најчешћи узроци застоја су чекања на сигналисаним раскрсницама.

15

Табела 10 Брзине путничких аутомобила на основној мрежи 2011г.

Саобраћајница -смер Дужина у м Брзина без застоја

(км/h)

Брзина са

застојима(км/h)

Обод смер 1-18 11070 41 36

Обод смер 18-1 11070 40 32

Градска магистрала

смер 3-24

1648 36 27

Градска магистрала

смер 24-3

1648 39 32

Градска кичма смер

20-9

1633 31 25

Времена путовања (односно брзине) возила ЈМПП-а су са великим одступањима на

појединим деловима мреже (табела 11) односно креће се у распону од -30% до +40% од

просечне вредности. Основни узроци су станична времена опслуге путника, чекања на

раскрсницама и заузеће површина намењених возилима ЈМПП-а од стране других возила.

Мале просечне брзине возила ЈГПП-а уз велике међу интервале не дају овом систему велику

атрактивност.

Табела 11 Време путовања возила ЈМПП-а на одабраним деоницама мреже

саобраћајница смер Т (просечно) у

мин

Тмах

(мин)

Тмин

(мин)

Л(м) V

просечно

(km/h)

З.солитер Н-

Пашића

А 5.9 4 8 930 9.5

З.солитер Н-

Пашића

Б 5.3 3 7 930 10.5

Н.Пашића-

М.школа

А 5.4 3 8 1100 12.2

Н.Пашића-

М.школа

Б 5.6 4 8 1100 11.8

Мала вага

З.солитер

А 3.6 2 5 770 12.8

Мала вага

З.солитер

Б 2.7 2 5 770 17.1

З.солитер

Л.Брена

А 4 4 4 1150 17.3

З.солитер

Л.Брена

Б 4.4 2 5 1150 15.7

• Недостатак капацитета односно алтернативних саобраћајница,

• Сигнални планови не одговарају меродавним саобраћајним захтевима,

• Сигнални планови на суседним раскрсницама су међусобно неусаглашени,

• Прерасподела саобраћајних трака на прилазима раскрсници често не прати

просторну расподелу токова меродавне саобраћајне слике раскрснице,

• Геометрија појединих раскрсница отежава кретања возила,

• Присуство интезивних пешачких токова и недисциплина корисника,

16

• Високо учешће комерцијалних возила на деловима централног подручја града

(аутобуса, али и теретних возила).

3.3. Безбедност саобраћаја

У периоду од 2004. до 2008. години на путевима града Крагујевца догодило се укупно

5110 саобраћајних незгода, од којих су 3466 саобраћајне незгоде које су за последице имале

само материјалну штету, а 1642 су саобраћајне незгоде са настрадалим лицима. У овим

незгодама укупно је настрадало 2238 лица од којих је 70 лица погинуло, 510 лица задобило

тешке а 1659 лаке телесне повреде (табела 12). У наведеном периоду уочљив је тренд опадања

саобраћајних незгода (слика 7 ).

Табела 12 Преглед броја саобраћајних незгода са њиховим последицама на подручју града

Крагујевца за период од 2004.-2008. године

Година

Саобраћајне незгоде Настрадала лица

Укупно Са мат.

штетом

Са

настр.

лицима

Укупно Погинуло

Повређено

Лакше Тешко Укупно

2004. бр. 1115 763 352 481 12 354 115 469

% 100,00 68,4 31,6 100,00 2,5 73,6 23,9 97,5

2005. бр. 982 676 306 398 18 293 84 380

% 100,00 68,8 31,2 100,00 4,5 73,6 21,1 95,5

2006. бр. 947 634 311 432 14 311 107 418

% 100,00 66,9 32,8 100,00 3,2 72 24,8 96,8

2007. бр. 1041 721 320 446 9 345 92 437

% 100,00 69,3 30,7 100,00 2 77,4 20,6 98

2008. бр. 1025 672 353 481 17 353 112 465

% 100,00 65,6 34,4 100,00 3,5 73,4 23,3 96,7

0

200

400

600

800

1000

1200

2004 2005 2006 2007 2008

Ukupno nezgoda

Sa materijalnom štetom

Sa nastradalim licima

Слика.7 Преглед броја саобраћајних незгода са њиховим последицама на подручју града Крагујевца

за период од 2004.-2008. године

17

Пондерисани број незгода (табела 13) указује на значајне разлике у броју незгода по

појединим деловима мреже. Ул Краљевачког батаљона у ул. К. Михаила су саобраћајнице са

највећим бројем незгода. Узроци незгода (брзине и радње возилом) не указују у потпуности на

узроке незгода.

Табела 13 Пондерисани број незгода 2008. г. у граду Крагујевцу

Саобраћајница-раскрсница Пондерисан

број незгода

Ранг

угрожености

Доминантни узрок

Ул. Краљевачког батаљона 401 1 Брзина/радња возилом

Ул К. Михаила 151 2 Брзина/радња возилом

Лепенички бул 130 130 3 Брзина/радња возилом

Ул др Ј. Ристића 117 4 Брзина/радња возилом

Александра Карађорђевића 108 5 Брзина/радња возилом

Драгобраћа-М23 101 6 Брзина/радња возилом

Ул Змај Јовина 84 7 Брзина/радња возилом

Јовановац М1.11 84 8 Брзина/радња возилом

Десимировац-М23 83 9 Брзина/радња возилом

Бул. К. Марије 80 10 Брзина/радња возилом

Рас.Л. Бул-МВ Шуке-

Ј.обилазница

21 11 Брзина/радња возилом

МШ =1, ЛП=5,ТП=15, ПГ=50

Гледајући према локацијама највећи број незгода се дешава у насељеном месту (табела

14). Уочава се значајно смањење броја незгода у 2010. години у односу на 2009. годину, док је у

апсолутним износима материјална штета настала услед незгода скоро непормењена.

Основни узроци незгода на улици Краљевачки батаљон су проузроковани великим

бројем нерегулисаних колских прилаза, промена профила саобраћајнице и високе

концентрације атрактивних садржаја . Слична је ситуација и у улици К. Михаила где је поред

наведених узрока присутан и утицај нерегуларног паркирања у саобраћајној траци.

Табела 14 Саобраћајне незгоде према локацијама

Локације саобраћајних незгода 2009 2010

У насељеном месту 456 312

Улица 322 180

Раскрсница 92 86

Пролаз пута кроз насељено

место

42 46

Ван насеља 11 -

Раскрсница 10 -

Отворени пут 1 -

Отворени пут 10 7

Магистрални пут 2 1

Регионални пут 9 4

Локални пут - 2

Број моторизованих и немоторизованих учесника у незгодама је приближно исти у

посматраним годинама.(табела 15). Број погинулих лица је са 16 у 2008. г. пао на 11 у 2010. г.

Табела 15 Број саобраћајних незгода према учесницима

Учесници –страдали у

незгодама

2008 2009 2010

Укупно 482 456 421

18

Возачи 174 184 160

Бициклисти 24 16 19

пешаци 132 130 119

Путници 152 126 123

У зонама школа није уочена изразита угроженост ученика. Истичу се две саобраћајнице уз

које је присутна значајна концентрација школа и то

• Улица Косовска

• Ул Р. Домановића.

Концентрација школа је у овом случају уз саобраћајнице високог ранга те опасност или

могућност настајања незгода није искључена. Анкета ученика у школама која је спроведена у

оквиру овог пројекта треба да пружи и јаснију представ(у)а о нивоу угрожености ученика у

саобраћају.

Слика 8. СН са погинулим и ТТП у 2008.години

Основни узроци незгода на наведеним елементима уличне мреже града су:

• неприлагођена брзина,

• непрописно растојање,

• неуступање првенства пролаза,

• непрописно престројавање.

Наведени узроци саобраћајних незгода резултат су:

• физичких недостатака елемената мреже (геометрија, квалитет коловоза, недостатак

тротоара),

• неодговарајућег управљања саобраћајем (саобраћајни режим, примењена сигнализација и

опрема),

• недисциплине корисника свих категорија (возачи, пешаци) у различитим фазама

саобраћајног процеса (елементи вожње, паркирање, поштовање саобраћајних прописа и

сигнализације, поштовање осталих учесника у саобраћају),

19

Присутна је и одређена небезбедност деце у саобраћају у зонама основних школа. Најчешће су

у питању следећи разлози повећаног ризика:

• неповољне локације објеката у односу на саобраћајнице интензивнијих токова или већих

брзина возила,

• неодговарајућа локација и реализација непосредног изласка из школског дворишта или

зграде на саобраћајницу,

• лоша прегледност (и са гледишта возача и са гледишта пешака - деце),

• недостатак или лоше стање тротоара,

• одсуство одговарајуће саобраћајне сигнализације, уличног осветљења и заштитне опреме.

3.4. Јавни градски превоз путника (ЈГПП)

Организацију система ЈГПП у Крагујевцу чине две функционално повезане

организацијске целине. Прву целину чини део у оквиру органа градске управе, док друга

обухвата Агенцију за туризам и саобраћај и превознике.

Интегрисани тарифни систем у Крагујевцу у примени је од децембра 2005.године.

Мрежу ЈГПП на територији града Крагујевца чини 36 линија, од чега су 24 линије градске,

а 12 приградских. Градске линије опслужује 50 возила, док 12 возила опслужује приградске

линије (слика 9).

Укупна експлоатациона дужина мреже износи 600.15 км. (табела 15). Ако се зна да је

површина Града Крагујевца 835 км2, добија се густина мреже од 0.72 [км/км

2].

Ако се од експлоатационе мреже одузму заједничке деонице траса линија, добија се

грађевинска мрежа линија дужине 300.8 км. Индекс преклапања мреже, који представља

однос дужине експлоатационе и грађевинске мреже, има високу вредност и износи 1.99, што

указује на висок степен преклапања траса линија на мрежи.

На градским линијама ЈГПП за све врсте карата важи зонски систем са две зоне (А и Б

зона). На приградским линијама ЈГПП важи мешовити зонско - релацијски тарифни систем. У

ЈГПП у Крагујевцу у примени је класичан систем наплате услуга преко кондуктера. Набавку,

штампање и дистрибуцију карата за цео систем обавља АТС чиме се остварује интеграција

система у наплати услуга. Приход од продаје претплатних карата је заједнички и дели се

превозницима по утврђеном кључу, док приход од продаје појединачних карата превозници

остварују директно-наплатом преко својих кондуктера.

20

Слика 9 мрежа линија ЈМПП-а

Табела 16 број линије и капацитет линија

Број

линије

Број возила Капацитет

(места)

Број линије Број возила Капацитет

(места)

1 3 300 13 2 200

2 4 400 14 1 160

3 4 400 15 5 500

4 1 100 16 2 200

5 1 100 17 1 100

6 2 320 18 1 100

7 1 100 19 2 200

8 3 300 20 2 320

9 3 320 21 2 200

10 4 640 22 1 160

11 2 320 23 1 200

12 1 100 24 2 160

укупно 5900

На основу понуђених капацитета линија може се закључити да су линије 2,3 10 и 15 линије

које имају највећи капацитет (табела 16).

Време обрта ових линија па и поузданост зависе од услова на саобраћајној мрежи. Вечин

линија пролази кроз градско језгро без посебног приоритета. Изгубљено време возила ЈГПП-а

на мрежи је значајно и креће се

Линија 1, 24с по возилу

Линија 3 , 195 с по возилу

Линија 12, 261с по возилу

Линија 15, 194с по возилу

21

Линија 19А 279с по возилу

Основни узрок су застоји на раскрсницама где се као критична истиче раскрсница Заставин

солитер.

На основу броја продатих карата, броја становника на подручју града, степена мобилности

од М= 2-2.2 може се закључити да је понуђени капацитет система јавног превоза путника

довољан. Основна рачуница указује да се дневно ЈГПП-а превезе 60.000-70.000 путника а то је

близу процене од 76.000 путника на дан како је дато у ГУП Крагујевац.

Постојећи систем ЈГПП-а неће бити способан да прихвати повећани број путника у будућности.

Ниво услуге исказан у времену путовања је низак и неће бити конкурентан другим начинима

кретања. Није испитано да ли се пружање линија ЈГПП-а поклапа са линијама жеља корисника.

3.5. Саобраћајна сигнализација

Постојећа вертикална и хоризонтална сигнализација се обнавља али није увек у складу са

стандардима (слика 10). Не постоји катастра постојеће сигнализације што отежава рад у

одржавању, пројектовању и планирању будућих акција.

Слика 10 саобраћајна сигнализација

Светлосна сигнализација постоји на 34 раскрснице и два пешачка прелаза. Опрема,

односно контролери свет(л)осних уређаја су од различитих произвођача (слика 11).

Последњих година врши се замена стандардне спољашње опреме са LED лантернама

(слика 12).

Из наведених података види се да већ данас Крагујевац, од укупно 33 уређаја за

контролу рада светлосне сигнализације, поседује 11 уређаја најновије генерације базираних на

дигиталној технологији (ЕУРО С-2000), захваљујући томе што се од 2006. године непрекидно

ради на замени старих и дотрајалих контролних уређаја.

Уколико се досадашњим темпом настави рад на замени старих уређаја савременим, у

наредних 3 до 4 године би се извршила замена свих старих контролних уређаја.

22

0

5

10

15

TESLA PUPIN ECM

Слика 11 учешђе појединих произвођача опреме светлосне сигнализације

0

50

100

LED-lanterne

300 300/210 210 210-uslovno desno

Слика 12 примена ЛЕД лантерни

На подручју града постоји преко 10 пружних прелаза који су регулисани стандардном

сигнализацијом или рампама са мануелним радом. Од ових пружних прелаза два су од

посебног значаја са аспекта негативног утицаја на ниво услуге на градској мрежи и то:

• Пружни прелаз Двомостовље

• Пружни прелаз Гро(ш)жница

Ови пружни прелази раде са мануелном контролом и често су узрок настајања великих

редова на улицама Краљевачки батаљон и Лепенички булевар.

Вертикална сигнализација је највећим делом у складу са стандардима и обнавља се.

Хоризонтална сигнализација се обнавља два до три пута годишње. Путоказна сигнализација

постоји али није увек сагласна постојећим стандардима. Постоји пешачка сигнализација у

складу са стандардима. Не постоји катастар сигнализације. Светлосна сигнализација покрива 34

раскрснице и два пешачка прелаза. Изузев две, све остале раде цео дан на једном програму те

не испуњавају основне саобраћајне захтеве. Не постоји систем централизоване контроле

светлосних сигнала.

3.6. Теретни саобраћај

Теретни саобраћај улази/излази у/из град из следећих праваца (слика 13)

23

М 1.11 из правца Баточине ПГДС 980 ТТ+140 БУС

М 23 из правца Младеновца ПГДС 310 ТТ+150 БУС

М-23 из правца Равног Гаја (Краљево, Чачак) ПГДС 360 ТТ+175 БУС

Р – 212 из правца Горњег Милановца ---нема података----

Р – 102 из правца Јагодине ПГДС 100 ТТ+35 БУС

Највећи удео теретног саобраћаја у укупном ПГДС-у је из правца Баточине М 1.11–

преко 10% (980/8300 ПГДС).

Наставак пута М-23 је читавом дужином кроз град са четири саобраћајне траке,

намењен одвијању двосмерног мешовитог саобраћаја. Овај правац се користи и за теретни

транзитни саобраћај као једини постојећи капацитет који је колико толико ван градског језгра, а

до изградње било које од обилазница.

На овом потезу, конкретно на Р3 и Р48 се јавља око 80 ТТВ у вршном сату.

Правац М-23 са «спојницом» Р1-Р14 чини транзитни правац те се сав придошли теретни

саобраћај упућује на ове саобраћајнице.

Услед постојања углавном 4 саобраћајне траке на овим саобраћајницама, те јаких

зелених времена у циклусима, нема већих задржавања, осим на потезу Р17-Р1 где је тај

наилазећи ток подређен главном на правцу М-23.

Услед непостојања обилазница, овај правац јесте најпогоднији али и даље пролази кроз

стамбене и блокове образовних институција (Р3-Р4). Свуда је присутан проблем вибрација,

подрхтавања тла, зарозавања улица, буке и загађења, као и, најболније по саобраћај,

драстично умањење капацитета.

Долазак и одлазак за правце Горњи Милановац и Јагодина услед двотрачности тих

путева представља такође велики проблем на приласцима самом граду, односно првим

светлосно сигналисаним уређајима, Р3 за правац Г. Милановца, односно потез преко пруге из

правца Јагодине (најближа раскрсница до Р10).

На овим потезима се јавља око 30-40 ТТВ у вршном сату.

Теретни завршни/изворни саобраћај се јавља и на Р9 МАЛА ВАГА у обиму око 20 ТТВ у

вршном сату, услед снабдевања (са или без дозволе) и постојања фирми са оперативом.

Ограничење кретања теретних возила је присутно на подручју централне зоне града.

Број теретних возила (слика 13) на главним саобраћајницама се креће око 80 на сат у вршном

периоду.

8 Наѕиви раскрсница и веза са бројевима раскрсница дати су у прилогу 1.

24

Слика 13 основни правци теретног саобраћаја

Постоји само један, царински, терминал за теретна возила капацитета 12 места. Не постоје

друге површине намењене паркирању тешких теретних возила. Не постоје посебне површине

предвиђене за стационирање ванлинијских аутобуса.

3.7. Немоторизовани токови

3.7.1 Пешачки саобраћај

Постојеће пешачке зоне, према ГУП-у Крагујевац 2015. год. лоциране у централној

градској зони, дефинисане су углавном у оквиру регулационих профила улица.

Пешачки саобраћај је најзаступљенији вид кретања, који у постојећој расподели на

видове превоза са сврхом стан-посао учествује са 26,39% или изражено у броју кретања

оствари се око 13.541 кретања на дан.

Анализа пешачких токова у централној зони Крагујевца фокусирана је искључиво на пешачке

зоне и саобраћајнице које су лоциране у централној зони а односе се на тротоаре и пешачке

прелазе.

Примарну карактеристику саобраћајних токова пешака, представља степен мобилности

пешака који према поставкама из ГУП-а 2015. износи 0,26 путовања на дан са сврхом стан-

посао.

У табели 17 је приказана расподела на сврхе кретања према стању из 2000. године

(процена).

Табела 17 Учешће сврхи кретања

Сврхе кретања

Број кретања

на дан

Учешће у дневном

обиму ( % )

повратак у стан 176.130 46,0

одлазак на посао 59.900 15,6

25

одлазак у школу 36.150 9,4

остали мотиви кретања 110.770 29,0

Укупно 382.900 100,00

Коефицијент дневне мобилности

кретања по становнику на дан

2,10

Према постојећем стању из 2000. године, претпостављена је расподеле унутар градских

кретања по начинима и приказана је у табели 18:

Табела 18 расподела кретања по начинима

Вид кретања

Број дневних

кретања

Учешће у дневном обиму (у%) (у

обиму механиз. кретања)

Пешице 183.800 48,00

механизована средства 199.100 52,00

У томе:

- путнички аутомобили

- јавни градски превоз

- остала моторизована средства

111.060

76.500

11.540

29,00 (55,8)

20,00 (38,4)

3,00 (5,8)

Укупно 382.900 100,00

На основу података из претходне табеле произилази да ће се унутар града укупно

обавити 183.800 кретања пешице што представља 48% свих кретања.

На основу досадашњих истраживања утврђени су стандарди за одређивање и усвајање

нивоа опслуживања.

Пешачка кретања су прихватљива за растојања до 3км, а најчешће су прихватљива до

1км на бази тзв. «петнаесто минутног пешачења» до циља опредељења.

Обзиром да у претходним саобраћајним истраживањима нису обављена посебна

истраживања пешачких токова, са свим карактеристикама то су ова истраживања чисто

оперативног карактера, а заснована су на истраживањима која су обављена у централним

зонама градова у Србији. Карактеристике истраживања пешачких токова могуће је применити и

за посматране улице у централној зони Крагујевца али само у делу који се односи на густину и

јединични простор по пешаку (табела 19).

За оцену нивоа услуге најбитнији је јединични простор односно густина пешачког тока

(м2/пеш.)

9:

Табела 19 Ниво услуге пешачких токова

Улица Површине

намењене

пешацима у м2

М2/пешаку

( процена)

Ниво услуге

Краља Петра 3400 10.41 А

9

Ниво опслуживања

Јединични простор

(м2/пеш.)

Просечан интензитет протока (пеш./м

/мин.)

Средња брзина

(м/мин.)

Количник

обим/капацитет А 3,70 испод 20 преко 76 испод 0,24 Б 2,20-3,70 33-20 73-76 0,24-0,40 Ц 1,50-2,20 46-33 68-73 0,40-0,56 Д 1,00-1,50 59-46 60-68 0,56-0,72 Е 0,50-1,00 82-59 46-60 0,72-1,00 Ф испод 0,50 0-82 0-46 0,00-1,00

26

Милоја Павловића

и Лоле Рибара

1100 10.41 А

Бранка Радичевића 3000 10.47 А

Николе Пашића 3400 10.41 А

Др Зорана Ђинђића 4800 10.41 А

На основу изнетог разматрања произилази да је у посматраној зони, односно у зони

наведених улица, постојећи ниво услуге «А» па произилази да има резерве за евентуално

повећање интензитета пешачких токова, тако да до краја планског периода неће имати потребе

за проширењем тротоара или пешачких стаза у посматраној централној зони.10

За особе са инвалидитетом присутна су решења најчешће на подручју ужег центра града и то

еколошки семафори и спуштене рампе на пешачким прелазима. Друга решења нису присутна

на мрежи али се у пројекте који се раде уграђују и елементи од важности за особе са

инвалидитетом. Неки целовит програм за сада не постоји.

Пешачки токови се одвијају при прихватљивом нивоу услуге на подручју централне зоне.

Постоји недостатак квалитетних пешачких површина на ширем подручју града, или се исте не

могу користити услед нерегуларног паркирања.

3.8. Стационарни саобраћај

ЈКП Паркинг сервис је комунално предузеће које се бави управљањем, планирањем,

уређивањем, одржавањем и наплатом паркирања на простору повереном од стране града. Стационаран саобраћај је регулисан на подручју града. Тренутно је системом зонске наплате

(укупно три зоне) покривено 4222 места (табела 20). У овоме тренутку не постоји

диспропорција између захтева и понуђеног броја места на подручју покривеним системом

зонске наплате. Недостатак је присуство нестандардизоване сигнализације на појединим

деловима паркинг зона (слика 14).

Табела 20 број паркинг места по зонама

зона

број

резервација

број места

за инвалиде-

општа

укупан

број по

зонама укупно

10 У наредном периоду неопходно је предузети мере и активности које би повећале ефикасност и безбедност пешака у саобраћају, а које се огледају кроз: осветљавање свих пешачких прелаза у посматраној зони које прати,одговарајућа хоризонтално вертикална сигнализација а поготово у зонама основних и средњих школа,постављање заштитних ограда за пешаке како би се избегле или свеле на минимум појаве преласка коловоза ван пешачких прелаза, постављање заштитних стубића дуж тротоара у ул. Николе Пашића, Др. Зорана Ђинђића, Кнеза Мијаила и Карађорђеве, Милована Гушића и Светозара Марковића, постављање тектилних стаза дуж тротоара до аутобуских стајалишта и пешачких прелаза које ће користити слабовидим особама у бољем сналажењу у простору, увођење »зона 30» у централној зони града, а планови «зона 30» треба да буду дефинисани посебном пројектном техничком документацијом. Увођењем «зона 30» повећава ће се безбедност саобраћаја кроз успорење саобраћаја и рестриктивно вођење саобраћајних токова смањује се број саобраћајних незгода, а ако и до њих дође, смањују се последице саобраћајних незгода, увођење тзв. «интегрисаних саобраћајница» које су у ободној зони централне градске зоне на саобраћајницама са малим оптерећењем до 400 воз./х, вођење «мини кружних раскрсница» у деловима града где је доминантно учешће путничких аутомобила, унутар стамбених блокова. Применом наведених мера, омогући ће се повећање безбедности пешака у централној градској зони а саобраћајна политика општинског менаџмента омогући ће да се повраћај уложених средстава у иновиране услове за развој пешачког саобраћаја врате у периоду од око 3 год. што је и искуство европских градова (Nantes i Utrecht)

27

зона 0 51 9 973 1033

зона 1 1 0 2185 2186

зона 2 0 7 996 1003

укупно 52 16 4154 4222

Слика 14 Примери означавања паркинг зоне и кориш(ћ)чења паркинг површина

У оквиру зона наплате највећи проблем настаје у центру града, јер је и неминовно да због

близине појединих јавних установа јавља се потреба за паркирањем. Следећи проблеми су

генерално уочени:

• нема довољно капацитета за станаре из центра града .

• поједине локације које се налазе у центру града и у којима се врши наплата нису

асфалтиране (улице Срете Младеновића, Вишњићева (Гајево сокаче).

• недостатак хоризонталне и вертикалне сигнализације (недостатак је и вертикална

сигнализација за забрану паркирања на преко 50 локација у зонама наплате. Улица

Владике Николаја је блоковско паркиралише у којој је недсотатак близина Скупштине

Града али и Полицијска управа па је заузеће у тој улици велико али не само на

обележеном паркингу већ и на улици)

• на појединим деловима тротоар је од мрежасте подлоге (коцке бетона и земље) што

онемогућава постављање хоризонталне сигнализације.

• Немогућност измене режима саобраћаја

• Клинички центар поседује сопствени паркинг са наплатом од 100 дин за улаз на

паркиралиште. Паркинг је обележен хоризонталном сигнализацијом али основни

недостатак су површине за паркирање јер се паркирање врши и на зеленим

површинама у кругу болнице.

• код стадиона "Чика Дача" не постоји паркинг простор већ се за време одржавања

манифестација возила паркирају на зеленој површини око стадиона. Паркиралиште у

улици Крагујевачког октобра које поседује 136 паркинг места и свега је на неколико

десетина метара од стадиона празно јер се увек радо возачи паркирају на зеленој

површини на којој им је тада дозвољено паркирање.

• Некада је (З)застава поседовала сопствени паркинг за потребе својих радника међитим

сада је од стране фабрике "ФИАТ" тај простор заграђен рампом и служи само у

службене сврхе што значи да је сада радницима онемогућено паркирање у кругу

фабрике већ заузимају простор у околним улицама.

28

Садашње потребе испуњавају потребе на централном подручју града где је паркирање

решено зонским системом наплате. На ширем подручју града паркирање је решено уз

помоћ вертикалне сигнализације али је присутна и нерегуларност паркирања. Уска грла су

зоне високе атрактивности-регионални клинички центар, зоне великих тржних центара,

аутобуска станица. Не постоје посебне површине за паркирање теретних возила и чартер

аутобуса.

3.9. Урбана опрема

Следећи елементи урбане опреме су присутни:

• неколико платформи, елемената “валовитог” коловоза (тзв. “бампера)”, на местима где

постоји конфликт пешака и моторних возила;

• различити типови металних и других ограда, стубића и сл. опреме;

• различити елементи уличног намештаја, углавном у центру града и

• неколико елемената из тзв. комуникационе групе (јавни телефо(р)ни, инфо-стубови и

сл.

Ова опрема (је) је углавном лоцирана у централној зони града или његовој непосредној

блиизни. Густина коришћене урбане опреме највећа је у центру града, а приметно је да је

готово и нема на периферији града, зонама основних школа и вртића. Уочено је:

• недостатак посебне опреме намењене корисницима ЈММП/а.

• Недостатак посебне урбане опреме за хендикепирана лица постоји у неколико

појединачних случајева, али није довољно визуелно истакнута (рампе).

Хетерогеност коришћене опреме и по типологији а посебно по квалитету реализације указује

да њу карактерише појединачно и несистематизовано постављање, дисконтинуирано и у

времену.

3.10. Животна средина и саобраћај

Ваздух

11

Извори загађивања ваздуха на подручју Крагујевца могу се сврстати у две групе:

Стационарни извори

11 Контрола квалитета ваздуха се врши на основу Програма контроле квалитета ваздуха, који доноси Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне срредине Града Крагујевца, а у складу са чланом 69. и чланом 70. Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04), у складу са чланом 9. став 2. и чланом 15. Законом о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 36/09). У складу са чланом 5. Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/10 и 75/10), за потребе мониторинга квалитета ваздуха обезбеђена су места за фиксна мерења у локалној мрежи и континуално и повремено узимање узорака загађујућих материја на фиксним локацијама.

29

• Извори загађивања у рубним подручјима града: пољопривредне активности (паљење

стрништа, корова и сл.), паљење отпада, индивидуална ложишта, асфалтна база

• Загађење пореклом од индустрије: индустријски погони у индустријској зони града

• Извори загађивања у комуналној средини: градске котларнице, паљење отпада у

контејнерима, индивидуална ложишта, издвојени објекти за припрему хране

(припрема роштиља, печењаре, пекаре и сл.).

Покретни извори

• Било који облик возила са мотором са унутрашњим сагоревањем: моторцикли, лака и

тешка возила која користе бензин и дизел, грађевинске и пољопривредне машине (

Табела 21 ).

Повремена мерења загађујућих материја пореклом од издувних гасова моторних возила

обавља(ју) се на четири мерна места, односно раскрсница са највећом фреквенцијом

саобраћаја сваког месеца у трајању од по седам дана мерењем концентрација чађи,

азотдиоксида и тешких метала у укупним суспендованим честицама (олово, кадијум, цинк),

као и мерењем концентрација бензена на једном мерном месту.

Табела 21 Мерење концентрација загађујућих материја пореклом од издувних гасова

моторних возила (2010)

Раскрсница Број дана када

је чађ већа од

дозвољене

Азот оксид Бензен

Радоја Домановића -

Медицинска школа

3 нису измерене концентрације

азотдиоксида више у односу

на Законом прописане

у оквиру

дозвољених

вредности

Шумадијска –

Аутобуска станица

10 нису измерене концентрације

азотдиоксида више у односу

на Законом прописане

у оквиру

дозвољених

вредности

27. марта ББ (код

Штафете)

3 нису измерене концентрације

азотдиоксида више у односу

на Законом прописане

у оквиру

дозвољених

вредности

Кнеза Михаила -

Мала Вага

34 нису измерене концентрације

азотдиоксида више у односу

на Законом прописане

у оквиру

дозвољених

вредности

Табела 21

Квалитет ваздуха у Крагујевцу оптерећен је саобраћајем, посебно у летњим месецима када је

утицај саобраћаја на квалитет ваздуха у граду доминантан.

У 2010. години на посматраним раскрсницама регистровано је оптерећење ваздуха

посматраним полутантима.

Посматрано према мерним локацијама раскрсница на Малој ваги и код аутобуске станице биле

су по питању квалитета ваздуха најоптерећеније локације, због измерених вредности за

азотове оксиде и чађ које су биле изнад граница толеранције, а за чађ и изнад дозвољених

граничних вредности.

30

Раскрснице које се контролишу су веома оптерећене саобраћајем, а због непостојања

заобилазница, практично повезују путне правце према Краљеву и Чачку.

По питању оптерећења квалитета ваздуха утицајем градског саобраћаја, као еколошки

прихватљиво решење било би увођење или тролејбуса или коришћење природног гаса као

погонског горива у градском превозу.

Бука

У зони становања, у периоду од 2006-2008. године измерена су прекорачења дозвољеног

нивоа буке дању до 17 dB и ноћу до 24 dB.

Прекорачења током посматраног периода имала су тренд лаганог пораста, а посебно су

значајна ноћна прекорачења која су могла да имају неповољан утицај на здравље грађана.

У зони градског центра, поред великих раскрсница у периоду од 2006-2008. године измерена су

умерена прекорачења нивоа буке дању до 6 dB и ноћу до 14 dB.

Прекорачења током посматраног периода показују константност, а измерене вредности

посебно за ноћне интервале мерења, могле су да имају неповољан утицај на здравље грађана.

Током дана и ноћи мале су осцилације у измереном нивоу буке.

У зони одмора и рекреације, поред болница, школа, великих паркова, поред рекреативних,

спортских објеката, у периоду од 2006-2008. године измерена су прекорачења дозвољених

нивоа буке дању до 17 dB и ноћу до 28 dB.

Прекорачења током посматраног периода показују константност, а измерене вредности

посебно за ноћне интервале мерења, могле су да имају неповољан утицај на здравље грађана.

Проблем комуналне буке у граду Крагујевцу је изражен практично у свим посматраним

зонама, на основу податак(а) добијених из мониторинга комуналне буке на подручју

Крагујевца.

Измерене дневне а посебно ноћне вредности нивоа ком(у)налне буке могу нарушити

здравље грађана.

3.11. Инвестиције у саобраћај и саобраћајну инфраструктуру

Преглед утрошених средстава по врсти радова у периоду 2005 - 2010 год.

12 приказан је у

табели 22.

Табела 22 Преглед утрошених средстава

2005 2006 2007 2008 2009 2010 ∑

Улице и

саобраћајнице 258 395 451 1165 565 420 3254

Изграднја и

одржавање

путева на селу и

у приграду

170 60 154 434 90 140 1048

Водорегулација 7 10 15 15 20 16 83

Водовод 25 46 32 65 39 80 287

Канализација 27 50 94 138 95 90 494

Јавно

осветљење и НН

3 7 20 42 60 31 163

12 Сви приказани бројеви су изражени у милионима динара

31

мрежа

Гасификација 33 71 27 27 9 167

Пројектна

документ. 3 15 19 11 9 35 92

Прибављање

земљишта 2 6 3 20 8 22 61

∑ 528 660 815 1917 895 834 5649

У 2010 г. у области водоснабдевања и каналисања отпадних вода реализовани су сви

објекти. Изграђен је значајан број објеката из области јавног осветљења. У области изградње

инфраструктуре на сеоском подручју значајна средства уложена су у асфалтирање

некатегорисаних путева и санацију путева који су оштећени у невремену које је погодило град и

приград. Овај тренд треба наставити и у наредним годинама што ће довести до смањења

трошкова одржавања путне мреже у средњорочном периоду. У области путоградње,

захваљујући заједничком улагању са ЈП ``Путеви Србије``, реализовани су приоритети из групе А

и Б. Изграђено је неколико капиталних објеката који су унапредили квалитет саобраћаја и

безбедност на градским улицама.

Посебан значај има реконструкција државних путева који пролазе кроз град М23 тј. улице

Аваске и Милентија Поповића и Р102 тј. улице 9. маја, чиме је повећан проток и безбедност

саобраћаја на тим значајним правцима.

Из горње табеле може се закључити да од укупно расположивих средстава преко 50% се

издваја за Улице и саобраћајнице (и) и за изградњу и одржавање путева на селу и приграду.

Одступање од укупног обима средстава је било једино 2008.г. У осталим годинама укупан обим

уложених средстава на годишњем нивоу је око 8мил. евра. што износи око 45 евра по

становнику. Овде нису урачуната и улагања у остале елементе одвијања саобраћаја као што су

сигнализација, обнављање сигнализације, одржавање, субвенционирање појединих категорија

корисника саобраћајног система. Када би се све то укључило у прорачун, издвајања по

становнику би била већа. На нивоу расположивих података у овоме тренутку није било могуће

утврдити укупну вредност издвајања по становнику. Процена извора финансирања (табела 23)

и утрошених средстава није комплетирана. Такође уочава се да је остварени приход по

процени мањи него планирани за 2010.г.

Табела 23 извори финансирања 13 (2010г.)

ИЗВОР ВРСТА ПРИХОДА-УСЛУГЕ ПЛАН 2010 ПРОЦЕНА 2010 У % процена

1 2 3 4

01 Приходи из буџета 1,456,430,621.94 240,751,495.75 62

04 Сопствени приходи 4,255,000.00 3,805,000.00 0.9

07 Трансфер од других нивоа 0.00 450,000.00 0.1

10 Приходи од кредита 147,133,378.06 147,133,378.06 37

УКУПНО БУЏЕТСКИ ПРИХОДИ: 1,607,819,000.00 392,139,873.81 100

13 2008 година није посебно посматрана јер се веома разликује по укупном обиму средстава од осталих година

32

Досадашње инвестиције у саобраћај (протеклих 5-7 година) указују на ниво улагања који неће

бити довољан за реализацију планираних активности. Преко 60% средстава су из буџета а око

30% из кредита.

3.12. Планска документација14

Из планске документације (табела 22) може се видети да се у 2011. години планира скоро

шест пута већи приход него што је процена остварљивости у 2010. години.

Табела 24

ИЗВОР ВРСТА ПРИХОДА-УСЛУГЕ ПЛАН 2010 ПРОЦЕНА 2010 ПЛАН 2011 ИНДЕКС ИНДЕКС

4/3 5/3

1 2 3 4 5 6 7

01 Приходи из буџета 1,456,430,621.94 240,751,495.75 2,324,678,777.00 0.17 1.60

04 Сопствени приходи 4,255,000.00 3,805,000.00 2,050,000.00 0.89 0.48

07 Трансфер од других нивоа 0.00 450,000.00 950,000.00

10 Приходи од кредита 147,133,378.06 147,133,378.06 0.00 1.00 0.00

УКУПНО БУЏЕТСКИ ПРИХОДИ: 1,607,819,000.00 392,139,873.81 2,327,678,777.00 0.24 1.45

3.13. Институционални оквири

Градска управа за комуналне послове и надзор се бави комуналним пословима у

координацији са одговарајућим предузећима на нивоу града, те врши финансијско-оперативни

надзор над извршеним. У оквиру ове Управе функционише Одељење за саобраћај које врши

послове из области саобраћаја у управном смислу, доносећи административна акта, и

предлажући могућа решења и корекције у циљу побољшања нивоа саобраћајне услуге те

повећања нивоа безбедности саобраћаја у граду. Одељење предлаже и учествује у доношењу

одлука везаних за делатност саобраћаја, које у склопу са одговарајућим законима чине

институционални оквир за управно деловање, а према Закону о управном поступку.

• Закон о безбедности саобраћаја

• Закон о превозу у друмском саобраћају

• Одлука о техничком регулисању саобраћаја

• Одлука о ауто такси превозу путника на територији града Крагујевца

• Одлука о јавном превозу путника у градском и приградском саобраћају

• Одлука о паркиралиштима

• Одлука о стајалиштима

• Одлука о улицама, локалним и некатегорисаним путевима

14 извод из програма пословања ЈПјп ,,предузеће за изградњу града Kрагујевца” за 2011. годину

33

Поступајући у складу са овим актима, Одељење према службеној дужности или на

захтев месних заједница или појединаца, предузима мере у циљу одржавања или побољшања

стања у саобраћају у граду.

У сарадњи са следећим градским институцијама долази до реализације одговарајућих

циљева:

Дирекција за урбанизам је јавно предузеће које се, у делу саобраћаја, бави планирањем и

пројектовањем нових и реконструисаних улица и путева, те пројектовањем светлосне,

вертикалне и хоризонталне сигнализације.

Предузеће за изградњу се бави изградњом нових и реконструкцијом постојећих градских

улица, те изградњом и одржавањем локалних путева на територији града.

ЈКП Нискоградња је комунално предузеће које се бави одржавањем градских улица,

вертикалне и хоризонталне сигнализације.

ЈКП Паркинг сервис је комунално предузеће које се бави управљањем, планирањем,

уређивањем, одржавањем и наплатом паркирања на простору повереном од стране града.

Градска агенција за саобраћај се бави планирањем, уређењем и управљањем јавног превоза

путника на територији града. Предлаже ред вожње, врши мониторинг, контролу и наплату

коришћења услуге превоза, као и контролу одржавања реда вожње од стране превозника.

Градски превозници СП ЛАСТА АД - БЕОГРАД, ДОО ВУЛОВИЋ ТРАНСПОРТ

Градска управа за инспекцијске послове – саобраћајна инспекција врши инспекцијски надзор

на улицама и путевима на територији града.

3.14. Став грађанства о саобраћају

У оквиру израде Стратегије, а на основу утврђене методологије, спроведена су два

истраживања мишљења грађанства путем анкетирања, и то:

1. Став грађанства о квалитету саобраћаја и саобраћајног система града Крагујевца

2. Став родитеља о нивоу безбедности ученика у основним школама

Поред ових анкета извршена је и независно анкета у оквиру система ЈГПП-а о квалитету

превоза.

Став грађанства о квалитету саобраћаја и саобраћајног система града Крагујевца

Анкетом која је спроведена јуна 2011. године обухваћено је укупно 973 испитаника на

подручју Крагујевца. У Табелама 25 и 26 дата је старосна структура испитаника и расподела

начина кретања испитаника. Преко 70 % испитаника је до 50 година старости што значи да

припадају делу најмобилније популације. Расподела на три доминантна начина кретања је

скоро равномерна. На основу наведеног може се закључити да је структура испитаника

квалитетна и одговара реалном стању.

34

Испитаници су квалитет саобраћаја у Крагујевцу оценили са оценом 2.77 (Табела 27),

ниво безбедности са 2.91 а квалитет ЈГПП-а са 2.88.

Као основни недостатак у саобраћају (испитаници су могли да наведу више

недостатака) наведене су саобраћајнице, улице, затим недостатак паркирања те ниво

безбедности (Табела 28). Недостатак пешачких површина је такође назначен као значајан

недостатак али могуће је да су испитаници под појмом улице и путеви мислили и на недостатак

пешачких површина. Груписањем одговора добија се да је 750 одговора као основни

недостатак назначило инфраструктуру, 596 услуге (ЈГПП и паркинг) а 381 последице саобраћаја

(безбедност и загађење средине). Као кључна унапређења (табела 29) испитаници су навели у

највећем проценту путеве и улице (23%), паркинзи (13%), култура, свест, поштовање прописа

(12%), контрола надзор (8%). Интересантно да је само 1% испитаника сматрлао да су потребна

унапређења у оквиру заштите животне средине, безбедност (3%), пешачке површине (4%) и

сигнализација (4%). Груписањем одговора (Табела 30) види се да 32% испитаника сматра да су

кључна побољшања могућа у домену инфраструктуре, 8% у нове пројекте и улагања, 23% у

ниво безбедности и понашања, и 21% у сервисе (ЈГПП, паркинзи, такси превоз).

Табела 25 Старосно доба анкетираних

Старосно доба Укупан број

анкетираних

Одговора у %

20-30 301 32

30-40 272 28

40-50 168 17

50-60 141 15

>60 80 8

Табела 26 Начин кретања анкетираних

Начин кретања Укупан број

анкетираних

Одговора у %

пешачење 265 28

Јавни превоз 330 34

аутомобил 301 31

бицикло 30 3

остало 34 4

Табела 27 Оцена квалитета саобраћаја Табела 28 Основни недостаци саобраћаја

Оцена Одговора У %

Оцена 1 112 12

Оцена 2 268 28

Оцена 3 350 36

Оцена 4 194 20

Оцена 5 42 4

35

Слика 15 основни недостатци саобраћаја

Табела 29. Кључна унапређења

Унапређења

Број

одговора у %

путеви, улице, саобраћајнице 214 23

паркирање, паркинзи и гараже 121 13

култура, свест, поштовање

прописа и пажња 110 12

градски превоз и аутобуси 59 6

пешачке стазе и тротоари 40 4

саобраћајна сигнализација 39 4

Недостатак Одговора

путеви 418

градски превоз 229

паркинг 367

загађење и бука 151

безбедност 230

сигнализација 158

недостатак пешачких

површина, тротоара

174

36

полиција, казне, надзор,

контрола 76 8

организација, нове идеје и

пројекти, улагања у саобраћај 36 4

само улагање 34 4

безбедност 33 3

такси превоз 18 2

бициклистичке стазе 6 1

заштита животне средине 7 1

без одговора 139 15

Табела 30. Кључна унапређења – груписани одговори

Груписани одговори у %

Инфраструктура 32

Ниво безбедности и понашања 23

Сервиси 21

Улагања и нови пројекти 8

Животна средина 1

Без одговора 15

Став родитеља о нивоу безбедности ученика у основним школама

У циљу бољег стратешког планирања и унапређења безбедности деце у саобраћају у

оквиру процеса израде Стратегије развоја саобраћаја града Крагујевца, у јуну месецу

спроведено је мини истраживање међу родитељима деце која похађају неке од основних

школа у Крагујевцу.

Родитељима су подељене анкете са укупно 15 стандардних питања која се односе на

безбедност деце у саобраћају.

Наведени резултати односе се на 68 испуњених анкетних листића.

Према резултатима заснованим на одговорима 68 анкетираних родитеља, више од

половине анкетираних, 53% станује на удаљености већој од 1,5км од школе. Само 15% има место

становања ближе од пола километра од школе, док 22% деце станује на раздаљини од 500 метара

до 1км од школе. Укупно 10% анкетираних родитеља је навело да дете живи на раздаљини од 1км

до 1,5км од школе. Највећи број деце путује од 15 до 30 минута. Мање од 15 минута за долазак

у школу потроши 34% анкетираних, док преко 30 минута траје кретање за 19% анкетираних.

Једнак проценат деце се превози у школу путем јавног градског превоза односно

пешке, по 48%.

Родитељи који редовно превозе своју децу аутомобилом у школу чине 3% укупно

анкетираних. Бициклом у школу се превози само 1% деце од укупног броја анкетираних.

37

Слика 16

На упит о осећају сигурности детета на путу до и од школе, већина анкетираних

родитеља сматра да су деца делимично сигурна. Осећај сигурности има 23% анкетираних

родитеља, док нешто мањи проценат 21% сматра да њихова деца немају осећај сигурности на

путу до и од школе (слика 14).

У оквиру анкете, родитељи су упитани шта, по њиховом мишљењу, највише угрожава

безбедност деце у саобраћају. Од понуђених одговора, највећи број анкетираних родитеља,

55%, се одлучило за непримерену брзину кретања возила као фактор који највише угрожава

децу као учеснике саобраћаја.

За фактор неправилно обележених прелаза и пешачких стаза одлучило се 26% од

укупног броја анкетираних родитеља, док 18% сматра да непрописна сигнализација у зони

школа највише угрожава децу у саобраћају.

Само 1% анкетираних родитеља сматра да недостатак пешачких површина, односно кретање

по коловозу највише утиче на безбедност деце у саобраћају (слика 17).

Слика 17

Анкета у оквору система ЈГПП-а о квалитету превоза.

Приказани су резултати анкете корисника 2008.г и 2010.г. Оцена корисника је нешто виша него

оцена грађанства о саобраћају у Крагујевцу. Ово је и разумљиво обзиром да је анкетом

испитаника само обухваћено 30% оних који користе ЈГПП као вид превоза а овде целокупна

популација је она која користи ЈГПП.

38

Рерзулати анкете у систему ЈГПП

Табела 31

Критеријуми

квалитета

2008

(120 испитаника)

2011

(1075 испитаника)

Љубазност и уредност

особља

3.17 3.85

Поузданост 3.60 3.93

Опремљеност и

изглед возила

3.06 3.42

Информације о

превозу

3.55 4.15

Чистоћа возила 3.15

3.15. Пројекције будућих захтева – 2020.г.

Пројекција будућих захтева у саобраћају је урађена на основу :

• Поставки ГУП-а и постојећој процењеној расподели по видовима кретања

• Пројекцијама броја становника до 2020.г.

• Постојећем степену моторизације и процењеном порасту моторизације

• Постојећем нивоу мобилности од 2.2 и процењеном на 2.3

Рађена су четири сценарија процене будућих захтева за 2020. годину и то:

Табела 32

Показатељи Сценарио 1 Сценарио 2 Сценарио 3 Сценарио 4

Мобилност 2.2 2.3 2,3 2.3

Број становника 221000 221000 221000 221000

Расподела по

начину –учешће

ЈГПП-а у %

20 20 30 30

Расподела по

начину –учешће

ПА

29 29 20 30

Пораст степена

моторизације ПА

у % годишње

2% 4 4-6 6

Очекивани

захтеви

Сценарио 1 Сценарио 2 Сценарио 3 Сценарио 4

Број кретања 486200 508300 508300 508300

Број кретања

ЈГПП

97240 101660 152490 152490

Број кретања ПА 140998 147407 101660 152490

39

Број ПА

Извршена процена рађена је на основу расположивих података. Добијени резултати

служе у оцени постојећих и будућих капацитета целокупног саобраћајног система.

У вршном сату (9% дневног) по овој процени може се очекивати 43.758 до 45.747 кретања,

од тога у систему ЈГПП-а 8.751 до 13.724 а путничким аутомобилима 12.690 до 13.724 кретања у

зависности од сценарија.

Имајући у виду постојећи капацитет система ЈГПП-а исти ове захтеве неће моћи да задовољи.

Мрежа саобраћајница такође неће моћи да испуни захтеве за кретањем путничким

аутомобилима без великих застоја посебно оне саобраћајнице које имају профил 2x1 а

припадају градским магистралама.

Пројекција будућих захтева није узела у обзир захтеве који ће се појавити након почетка рада

нове фабрике аутомобила као и осталих кооперантских погона који су везани технолошки за

наведену фабрику. У овом тренутку није се располагало са подацима који би могли да се узму у

обзир при утврђивању будућих захтева.

4. SWOT анализа

СНАГЕ СЛАБОСТИ

• Генерално добра повезаност и

прист(у)ипачност града

• Близина аутопута Е 75 Београд - Ниш

• Добра мрежа магистралних путева

• Постоји повезаност града

железничким саобраћајем

• Добра повезаност центра и насеља

на периферији града и села

• Развијена мрежа

• Мрежа се континуално прилагођава

особама са посебним потребама

• Велики број раскрсница је покривен

светлосним сигналима

• Пешачки прелази прате пешачке

токове

• Постоји свест становништва о значају

развоја саобраћаја

• Поуздан с(и)yстем Јавног градског

превоза (ЈГП)

• Квалитетан возни парк ЈГП

• Постоји организован паркинг

с(и)yстем у центру града

• Није комплетирана основна мрежа

• Лоша повезаност путева I и II реда

• Ло(ш)üе одржавање путева II реда

• Запуштен железнички систем

• Не постоје водени и ваздушни саобраћај

• Мрежа не омогућава сегрегацију транзитних

токова(транзит кроз центар града)

• Неусагла(ш)сеност капацитета – уска грла

• Контакт друмског и железничког саобраћаја

• Не постојање сервисних саобраћајница

• Н(а)е појединим раскрсницама незадовољавајућа

геометрија

• Неодговарајући профил појединих саобраћајница

(не дозвољава изградњу тротоара, пеша(ч)цких

површина и бициклистичких стаза)

• Делимично, сигнализација није стандардизована

(у складу са прописима)

• Не постоји јединствен катастар сигнализације;

сигнализација је технолошки застарела и

неуправљива

• Непотпуна путоказна сигнализација

• Саобраћајна култура и по(ш)стовање прописа на

40

• Добра покривеност мерним

станицама и праћење загађења

узрокованих саобраћајем

• Развијен с(и)yстем институција за

управљање саобраћајем

• Стручни капацитети постоје

• Значајна улагања из градског буџета

у развој саобраћаја

• Богато културно - историјско наслеђе

ниском, незадовољавајућем, нивоу

• Недовољна обезбеђеност деце

• Систем ЈГП не одговара нарастајућим захтевима

капацитетом и пружањем линија

• Недовољан број грађана користи ЈГП

• Улична мрежа не одговара захтевима ЈГП

• Застарели систем наплате у ЈГП

• Недостатак јавних повр(ш)сина за паркирање

• Недостатак места за паркинг камиона и чартер

аутобуса

• Постоји загађеност ваздуха узрокована

саобраћајем на појединим тачкама

• Прекорачење дозвољених граничних вредност

буке на мерним местима у свим деловима града

• Неразвијен систем и употреба алтернативних

видова превоза

• Не спроводе се мере санације зага(ђ)дјења ж.с.

услед буке

• Недовољна координација институција

• Недовољно схватање значаја саобраћаја од

стране доносиоца одлука

• Постоји преклапање надлежности на локалном

нивоу

• Недовољно средстава за решавање саобраћајних

проблема

• Не постоје устаљене процедуре за праћење

изведеног стања и реализације пројеката

• Нерешени имовинско-правни односи

• Неповољно урбанистичко наслеђе

• Неповољна демографска слика

МОГУЋНОСТИ ПРЕТЊЕ • Постоји национални стратешки

оквир

• Заинтересованост државе да

улаже у собраћајни развој града

Крагујевца

• Могућност коришћења

националних фодова за пројекте

из области саобраћаја

• Могућност и пракса коришћења

интернационалних фондова

• Могућност коришћења међу

• Неусаглашен национални законски оквир

• Неспровођење регулатива и законодавног

оквира у погледу утврђивања надлежности

• Неадекватна примена закона и прописа

• Недовољна сарадња са републичким

институцијама

• Недовољна међуопштинска сарадња

• Непознавање података планова Фиат-а

• Недовољна координација државног и

41

регионалне сарадње

• Регионална стратегија у изради

• Тренд употребе чистијих видова

горива

локалног нивоа

• Промена приоритета у саобраћајном систему

изазвана релацијом држава-фиат-град

• Велики број миграната

• Климатске промене

• Цена енергената и економска криза

5. Стратешки оквир

Град Крагујевац

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА САОБРАЋАЈА

Визија

Kрагујевац – Град са високо развијеним и одрживим саобраћајним системом који

је у потпуности усаглашен са потребама свих учесника и као такав доприноси

унапређењу квалитета живота

Приоритет 1.

Унапређење и комплетирање

саобраћајне мреже

Приоритет 2.

Ефикасно управљање саобраћајем

Приоритет 3.

Унапређење мобилности и квалитета живота

Стратешки циљ 2.1.

Ефикасан систем саобраћајне

сигнализације

Стратешки циљ 2.2.

Развој људских капацитета и

подизање свести учесника у

саобраћају

Стратешки циљ 3.1.

Унапређен систем Јавног градског

превоза

Стратешки циљ 3.2.

Смањен утицај саобраћаја на животну

средину

Стратешки циљ 3.3.

Прилагођавање система особама са

посебним потребама

Стратешки циљ 2.3.

Развој институционалне повезаности

Стратешки циљ 1.1.

Повећан ниво безбедности и ниво

услуге

Стратешки циљ 1.2.

Смањење обима моторног

саобраћаја у ужој градској зони и

решење транзитног саобраћаја

Стратешки циљ 1.3.

Унапређен систем паркирања

Стратешки циљ 1.4.

Усаглашеност са потребама великих

индустријских система и привреде

43

6. Акциони план

Визија

Kрагујевац – Град са високо развијеним и одрживим саобраћајним системом који је у потпуности

усаглашен са потребама свих корисника и као такав доприноси унапређењу квалитета живота

Приоритет 1.

УНАПРЕЂЕЊЕ И КОМПЛЕТИРАЊЕ САОБРАЋАЈНЕ МРЕЖЕ

Стратешки циљ 1.1. Повећан ниво безбедности и ниво услуге

1.1.1.Специфични циљ : Отклоњена уска грла и смањено време чекања/путовања до 30% до 2020.год

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

1.1.1.1. Пројекат елиминације уских грла на

мрежи са/без експропријације земљишта

Република Србија

Град Крагујевац 2012-2016

350000 годишње

1.750.000

Проширење једне улице

годишње

1.1.1.2. Пројекат изградње нових веза преко реке Република Србија

Град Крагујевац 2013-2015 1.000.000 евра Изграђена три моста

Град Крагујевац Стратегија развоја саобраћаја 2012-2022

АКЦИОНИ ПЛАН

2012-2016

44

1.1.1.3 Изградња кружних раскрсница на

постојећим саобраћајницама Град Крагујевац 2012 -2016

2.500.000 евра

500.000 годишње

Изграђена пет кружних

раскрснице

1.1.1.4. Прва фаза реконструкције улице кнеза

Милоша Град Крагујевац 2012 100.000

Реконструисан део

улице од Карађорђеве

1.1.2. Спрецифични циљ : Смањење броја саобраћајних незгода до 50% до 2020.год

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

1.1.2.1. Израда мапе ризика и предлози мера са

акционим планом

Град Крагујевац –

Одељење за саобраћај

ПУ Крагујевац

2012 50000 €

Израђена мапа ризика

Израђен акциони план

са мерама

1.1.2.2. Реализација мера према мапи ризика

Град Крагујевац –

Одељење за саобраћај

ПУ Крагујевац

2013-2016 50000 € * 4 година

200.000 €

Реализован акциони

план

1.1.3. Специфични циљ: Повећање пешачких површина посебно у зонама атракције

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

1.1.3.1.

Пројекат пешачке зоне у центру Града

(без подземних инсталација и без

пратеће опреме)

Град Крагујевац 2013 500000 evra Изграђено 1ha пешачке

површине

1.1.3.2.

Проширење пешачких зона у зонама

атракције (нпр.тржни центри, Спортски

центар..)

Град Крагујевац

Дирекција за урбанизам 2012-2016

60000е годишње

300.000

Изграђено х м2 пешачке

површине

Уведене зона 10 и зона

30

Приоритет 1.

УНАПРЕЂЕЊЕ И КОМПЛЕТИРАЊЕ САОБРАЋАЈНЕ МРЕЖЕ

Стратешки циљ 1.2. Смањење обима моторног саобраћаја у ужој градској зони и решење транзитног саобраћаја

1.2.1. Специфични циљ: Смањење обима моторног саобраћаја у ужој градској зони за до 20% до 2020.год

45

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

1.2.1.1. Пројекат режима стационарног и

динамичког саобраћаја у ужој зони Града

Град Крагујевац

Паркинг сервис 2013 25000 €

Иведено истраживање

Израђен пројекат

Уведен режим

1.2.1.2. Пројекат режима ЈП Агенција за саобраћај и

ЈП 2014 25000 €

Иведено истраживање

Израђен пројекат

Уведен режим

1.2.1.3. Дислокација аутобуске станице

(израда ПТ документације и реализација)

Дирекција за урбанизам

Град Крагујевац

2012-2015 Износ средстава ће бити

накнадно утврђен

Израђена пт

документација

Дислоцирана аутобуска

станица

1.2.2. Специфични циљ: Елиминисан тешки теретни саобраћај из централне зоне града до 2020.год

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

1.2.3.1. Изградња дела прве фазе јужне

обилазнице до уласка у Фиат

Град Крагујевац

Република Србија 2012-2016 10.000.000 €

Изграђено 2.5 км

обилазнице

1.2.3.2.

Израда пројектно техничке

документацији северне обилазнице око

града

Град Крагујевац

Република Србија 2013-2016 1.500.000 €

Ревизија генералног

пројекта; Израђен

идејни и главни пројекат

за 17км пута

1.2.3.3. Завршетак изградње петровачке

магистрале Град Крагујевац 2012 250.000 евра

Приоритет 1.

УНАПРЕЂЕЊЕ И КОМПЛЕТИРАЊЕ САОБРАЋАЈНЕ МРЕЖЕ

Стратешки циљ 1.3. Унапређен систем паркирања

1.3.1. Специфични циљ : Повећање јавних површина за паркирање до 30%

46

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

1.3.1.1. Изградња подземне паркинг гараже у

центру града

Град Крагујевац

Пакинг сервис

Страни инвеститор

2012-2013 5.000.000 €

100% страни инвеститор

Изграђено 500 паркинг

места

1.3.1.2. Изградња јавне етажне гараже

Пакинг сервис

Град Крагујевац

2014 1.800.000 € Изграђено 200 паркинг

места

1.3.1.3. Изградња терминала за теретна возила и

чартер аутобусе Град Крагујевац 2013 2.500.000 €

Изграђен камионски

терминал

1.3.2. Специфични циљ : Смањено време чекања тражења паркинг места до 30%

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

2.1.2.1. Израда модела тарифног система Град Крагујевац

Паркинг сервис 2013 15.000 €

Уведен нови модел

тарифног система

2.1.2.2. Изградња информационог система Паркинг сервис 2014 200.000 € Информациони систем у

примени

Приоритет 1.

УНАПРЕЂЕЊЕ И КОМПЛЕТИРАЊЕ САОБРАЋАЈНЕ МРЕЖЕ

Стратешки циљ 1.4. Усаглашеност са потребама великих индустријских система и привреде

1.4.1. Специфични циљ : Повећана приступачност оспособљавањем постојећих и изградњом нових саобраћајница

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

47

1.4.1.3.

Изградња 4 траке на путу Крагујевац –

Топола –Београд

(улица Интернационалних бригада )

Град Крагујевац 2012-2013 3.000.000 евра Изграђено 2.8 км пута

1.4.2. Специфични циљ : Решење конфликтних тачака друмског и железничког саобраћаја

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

1.4.2.1.

Анализа варијантних решења одвијање

саобраћаја у зони насеља Пивара

(денивелација, продужетак Танкосићеве,

измештање железнице..)

Дирекција за урбанизам

Град Крагујевац 2012 60.000

Изабрано варијантно

решење проблема

1.4.2.2. Израда пројетно техничке документације

према одабраном варијантном решењу Град Крагујевац 2012-2013

Биће утврђена на основу

одабраног решења

Ирађена пројектно

техничка документација

Приоритет 2.

ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ САОБРАЋАЈЕМ

Стратешки циљ 2.1. Ефикасан систем саобраћајне сигнализације

2.1.1. Специфични циљ : Умрежавање и осавремењавање светлосне сигнализације и повећање броја сигналисаних раскрсница за хх%

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

2.1.1.1. Пројекат модернизације управљања

саобраћајем светлосним сигналима ЈКП „Нискоградња“ 2012-2013 1.200.000

Број раскрсница са

замењеном и

постављеном

сигнализацијом

2.1.1.2 Пројекат централног управљања

саобраћајем заснованог на ИТС ЈКП „Нискоградња“ 2014-2016 5.000.000

Постављене камере

Уведен централизован

управљачки систем

2.1.2. Специфични циљ : Израђен катастар и стандардизована саобраћајна сигнализација

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

48

2.1.2.1. Израда дигиталног катастра саобраћајне

сигнализације и путне и уличне мреже ЈКП „Нискоградња“ 2012-2014

115.000

(15.000+50000+50000)

Израђен дигитални

катастар

2.1.2.2. Замена нестандардизоване саобраћајне

сигнализације и допуна недостајуће ЈКП „Нискоградња“ 2012-2016

30.000 € (10000

+5000+5000+5000+5000)

Број замењених и нових

саобраћајних знакова

Приоритет 2.

ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ САОБРАЋАЈЕМ

Стратешки циљ 2.2. Развој људских капацитета и подизање свести учесника у саобраћају

2.2.1. Специфични циљ : Унапређен ниво вештина и знања запослених у области саобраћаја

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

2.2.1.1. Организација обука за запослене у

области саобраћаја

Град Крагујевац

Одељење за саобраћај 2012-2016

25.000

5.000 € /год

Број организованих

тродневних обука

2.2.1.2. Организација регионалног форума

стручњака у области саобраћаја

Град Крагујевац

Одељење за саобраћај 2013 5.000 €

Основан регионални

форум

Одржано тродневно

саветовање

2.2.2. Специфични циљ : Виши ниво свести учесника у саобраћају

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

2.2.2.1.

Покретања промотивне медијске

кампање подизања свести учесника у

саобраћају

Град Крагујевац

Одељење за саобраћај 2012-2016 40.000 €

Број публикација

Број брошура и лифлета

Број рекламних спотова

Број емисија

2.2.2.2. Оснивање центра за едукацију деце у

саобраћају

Школа

Град Крагујевац

Агенција за безбедност

саобраћаја

2012 35.000 €

Основан центар за

едукацију деце;

опремљен простор.

49

Приоритет 2.

ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ САОБРАЋАЈЕМ

Стратешки циљ 2.3. Развој институционалне повезаности

2.3.1. Специфични циљ : Интегрисан развој подсистема

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

2.3.1.1. Израда централне базе и интерактивног

система за управљање саобраћајем

Град Крагујевац

Све институције у

области саобраћаја

2012 15000 Израђен и оперативан

софтвер

2.3.1.2. Увођење система on-line информисања

грађана Одељење за саобраћај 2013 5.000

Интернет апликација

израђена и увезана са

системом

2.3.2. Специфични циљ : Развијен систем мониторинга над реализацијом пројеката и инвестиција

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

2.3.2.1. Обједињавање и публиковање процедура

за реализацију пројеката Одељење за саобраћај 2012 3000 Израђена публикација

2.3.2.2. Пројекат истраживања карактеристика

саобраћаја Одељење за саобраћај 2012-2016

30.000

6000*5год

Број извршених мерења

годишње

Приоритет 3.

УНАПРЕЂЕЊЕ МОБИЛНОСТИ И КВАЛИТЕТА ЖИВОТА

Стратешки циљ 3.1. Унапређен систем јавног градског превоза

3.1.1. Специфични циљ : Учешће ЈГП у укупном броју кретања износи 50% у 2020.год

50

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.1.1.1. Израда пројекта унапређења система ЈГП Агенција за саобраћај 2012 50.000 Израђен пројекат

3.1.1.2. Израда студије градског и приградског

превоза Агенција за саобраћај 2014 80.000 Израђена студија

3.1.1.3. Усвајање пројекта унапређења система

ЈГП према пројектној документацији

Агенција за саобраћај

Град Крагујевац 2015 1.000.000

Број нових аутобуса

Број нових линија

Измењене трасе

3.1.2. Специфични циљ : Уведен систем мониторинга и унапређен систем наплате

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.1.2.1.

Израда новог модела тарифног система и

система карата, као основ система

наплате у ЈГПП-у у Крагујевцу

Агенција за саобраћај 2013

50.000 Уведен и оперативан

тарифни систем

3.1.2.2.

Увођење информационог система за

контролу и управљање јавним градским

превозом у реалном времену и за

аутоматску наплату превоза

Агенција за саобраћај 2014

400.000 Уведен и оперативан

информациони систем

3.1.3. Специфични циљ : Испитана могућност коришћења нових видова ЈГПа

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.1.3.1.

Анализа саобраћано – економске

оправданости коришћења других видова

превоза

Агенција за саобраћај 2014 50.000 Изрђена студија

3.1.3.2. Пројекат „Park & Ride“ Агенција за саобраћај

Паркинг сервис 2015 10.000

Идентификоване

локације

51

3.1.3.3. Израда студије такси превоза Одељење за саобраћај 2012 40.000 Израђена стидија

Приоритет 3.

УНАПРЕЂЕЊЕ МОБИЛНОСТИ И КВАЛИТЕТА ЖИВОТА

Стратешки циљ 3.2. Смањен утицај саобраћаја на животну средину

3.2.1. Специфични циљ : Смањен ниво буке и емисије издувних гасова испод граничних вредности

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.2.1.1. Израда студије за акустично зонирање

Град Крагујевац

Одељење за заштиту

животне средине

2012 50.000 Израђена студија

3.2.1.2. Пројекат анализе оправданости увођења

еколошких семафора Град Крагујевац 2012 15.000 Израђен пројекат

3.2.1.3. Израда пројекта подизања звучних

баријера од зеленог растиња

Град Крагујевац

ЈКП Зеленило 2012-2014

90.000

(3*30.000) Км зеленог појаса

3.2.2. Специфични циљ : Повећање учешћа немоторизованих кретања за 10%

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.2.2.1. Пројекат подизања свести о значају

здравог кретања

Одељење за саобраћај

Одељење за заштиту

животне средине

2013

15.000 5 рекламних паноа у

центру града

Видео спот

3.2.2.2. Увођење зоне не моторизованог кретања

у спомен парку „Шумарице“

Одељење за саобраћај

2012

10.000 Постављена

сигнализација

Постављене две рампе

са картицама

52

3.2.2.3. Пројекат Пешачке информатике

Град Крагујевац

Дирекција за урбанизам

Дирекција за изградњу

2013

50.000 Израђен пројекат

Број постављених

знакова

3.2.3. Специфични циљ: Афирмација смањења потрошње енергије

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време

Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.2.3.1. Спровођење кампање повећања

попуњености путничких аутомобила

Град Крагујевац

Одељење за саобраћај 2013

15.000

5 рекламних паноа у

центру града

Видео спот и радијски

џингл

3.2.3.2. Кампања смањења потрошње енергије у

саобраћају

Град Крагујевац

Одељење за саобраћај 2014

15.000

5 рекламних паноа

Видео спот и радијски

џингл

Приоритет 3.

УНАПРЕЂЕЊЕ МОБИЛНОСТИ И КВАЛИТЕТА ЖИВОТА

Стратешки циљ 3.3. Прилагођавање система особама са посебним потребама

3.3.1. Специфични циљ : Особе са посебним потребама имају потпуну приступачност свим јавним институцијама

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.3.1.1. Постављање звучних семафора

Град Крагујевац

ЈКП Нискоградња

Савез слепих

2012 -2016

10.000 (2000*5)

Постављено 20 звучних

семафора (4 семафора

на годишњем нивоу)

3.3.1.2. Постављање тактилних стаза ЈП Дирекција за

изградњу 2012 -2016

200.000

40.000/годишње 500метара годишње

2.5км у року од 5 година

3.3.2. Специфични циљ : Боља приступачност возилима ЈГПа

53

Број Пројекат ПАРТНЕРИ Време Износ у еврима и

извор финансирања ИНДИКАТОРИ

3.3.2.1. Проширење услуге превоза особа са

посебним потребама

Агенција за саобраћај

Град Крагујевац 2012 -2013

50.000 (25.000*2)

Два возила за превоз

особа са посебним

потребама

3.3.2.2. Примена стандарда ЕУ у области

приступачности

Агенција за саобраћај

Град Крагујевац

Савез слепих

2012-2014

20.000

Боља означеност на

стајалиштима и

аутобусима;

Звучна најава

стајалишта..

7. Оквир за мониторинг и евалуацију

Израда документа Стратегије развоја саобраћаја града Крагујевца 2012-2022. године и

његово усвајање од стране Скупштине није крај процеса. То је почетак његовог најтежег дела –

имплементације, односно спровођење активности ради постизања задатих циљева. То је

обавеза према нашим становницима и грађанима.

Будући да Стратегије имају сврху и вредност једино уколико се спроводе, неопходно је јасно

утврдити механизме њиховог спровођења, односно мониторинг спровођења и евалуацију,

вредновање спроведеног.

Циљ мониторинга и евалуације је:

• Систематично и редовно прикупљање података;

• Праћење процеса спровођења Стратешког документа (Циљева и пројеката)

• Процена успешности реализације стратешког документа (циљева и пројеката)

Сврха мониторинга и евалуације је:

• Побољшање ефикасности и успешности спровођења Стратегије;

• Предлагање измена на основу извештаја о спровођењу активности

Мониторинг и евалуација представљају целовито сагледавање спровођења Стратешког

документа и његовог акционог плана кроз:

• Праћење процеса имплементације

• Праћење резултата спроведених активности

• Процену утицаја које спроведене активности имају на квалитет саобраћаја

• Мониторинг се спроводи у континуитету за цео период трајања Стратешког документа

• Евалуација се врши једном годишње на основу достављених извештаја

• Мониторинг врши Одељење за саобраћај ГУ Крагујевац на основу прибављених

извештаја о спровођењу Плана од стране свих одговорних институција за спровођење

конкретних пројеката

Одељење за саобраћај ГУ Крагујевац на основу прибављених извештаја о спровођењу

Плана од стране свих одговорних институција за спровођење конкретних пројеката.

У циљу праћења и вредновања спровођења Стратегије, Одлуком Скупштине Града осни(в)ца се

Савет за развој саобраћаја, који чине чланови радне групе који су учествовали у процесу израде

Стратегије.

Извештај који израђује Одељење за саобраћај разматра Савет за развој саобраћаја и

вреднује успешност његовог спровођења.

55

Вредновање спровођења Стратегије за развој саобраћаја врши се мерењем индикатора

у односу на њихове почетне вредности, које су дате у Анексу Стартегије. Савет се састаје

најмање једном годишње у циљу евалуације спровођења Стратегије, а према потреби и чешће.

Мере се следећи основни индикатори.

1. Ниво безбедности

2. Економичност

3. Ефикасност

4. Удобност – конфор

5. Животна средина

6. Алтернативни видови превоза

Извештај о спровођењу пројеката заједно са извештајем о мерењу индикатора чине

Извештај о евалуацији спровођења Стратегије развоја саобраћаја који се упућује најпре

Градском већу а затим и Скупштини града на разматрање и усвајање.

Доступност Стратегије развоја саобраћаја града Крагујевца, односно информисаност и

обавештеност заједнице о степену њене реализација, од велике је важности, јер

заинтересоване стране треба да буду упознате како са напретком, тако и са активностима које

могу предузети како би помогли у остварењу циљева и приоритета дефинисаних овом

Стратегијом. Из тог разлога, неопходно је редовно обавештавати јавност о спровођењу

Стратегије.

56

8. Прилози

8.1. Прилог 1. Списак раскрсница са ознакама

8.2. Прилог 2. Оцена стања саобраћаја – кратки приказ

8.3. Прилог 3. Списак извора

8.4. Прилог 4. Испитивање мишљења грађана

Анкета 1. Истраживање мишљења грађана о квалитету саобраћаја

Анкета 2. Истраживање мишљења родитеља о безбедности деце у саобраћају

8.5. Прилог 5. Списак учесника у процесу израде Стратегије

8.6. Прилог 6. Индикатори