Сара и чудна шума

Девојчици Сари било је досадно. Кренула је у оближњу шуму. На сред шуме видела је ципелу која пишти. „ Зашто пиштиш?“, питала је Сара ципелу. „ Зато што ми је“, рече ципела „ изгорео ручак.“ „ А какав то ручак?“, радознало упита Сара. „ Па зар не знаш?! Срамота!“, одговори ципела. „ Ципеле једу јаја без јаја.“ „Како то?“, Сара се гласно запита. Кад то чу, ципела се наљути и оде. „ Када мало размислим“ , рече Сара, „ ова ципела је баш чудна.“ Ево како је изгледала: била је роза, а у њој чарапа Чарапић, која је уствари говорила. Сара је кренула даље. После два корака видела је шешир. „ О, драга девојчице“ , рече јој шешир „подигни ме на дрво и добићеш награду.“ Сара тако и учини. Испод шешира била је мачка са мачетом. Мачка је била жута, сивих очију, а маче црно. „ Узми моје маче, а мене остави код реке“, рече мачка. „ Маче ће ти помоћи.“ Сара се захвалила и пошла даље са мачетом. Успут су нашли штене и малог зеку. Повели су их. Ова дружина је била посебна: штене са штрудлом, која се никад не потроши; маче са шеширом и зец са сатом, који зауставља време, враћа га уназад и тера унапред. Ова дружина наишла је на старицу са цветом, који испуњава жеље. „ Драга дружино, молим вас, нађите ми мог миша помоћу овог летећег кревета! Само тако га можете наћи!“ Дружина је пристала. „ Добро онда. Хокус-покус, пиштаљко, дуни у свој рог!“, нареди старица пиштаљци. Пиштаљка то уради. У том часу кревет, са дружином на себи, полете! Сару је било страх од висине, али су брзо нашли миша, јер га је шешир видео. Миш им, чим их угледа, постави загонетку: „ Ш-т-а, сквик, је јаје без јајета?“ Сара, као из топа, рече: „ Ципелин ручак!“ Миш се, у том тренутку, сав срећан, претвори у дечака Радована. Сара и Радован су се одмах заљубили. Ту вест шешир одмах објави у шумским новинама. Дружина се вратила старици. Старица их стави у лонац и све врати Сариној кући. Сара схвати да то није био сан и сви заједно остадоше да живе у њеној кући.

Ања Љубинковић IV-2