Sartrov pojam slobode

7/25/2019 Sartrov pojam slobode

http://slidepdf.com/reader/full/sartrov-pojam-slobode 1/11

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

ODSEK ZA FILOZOFIJU

Seminarski rad iz predmeta: Saremena !"#z#!$a %

Tema:

Ide$a s"#&#de ' Sartr##m de"' (E)zisten*i$a"izam $e +'manizam,

St'dentkin$a: Je"ena Stank#i-

Ment#r:Nik#"a Tata"#i-

N#i Sad

%./01

Sadržaj:



U#d111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 2

S"#&#da1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 3

Esen*i$a i e)zisten*i$a11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111114

Zak"$'5ak111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 /.

Apstrakt: Autorka će u radu pokušati da predstavi sažet prikaz pojma slobode koja je prisutna biloimplicitno, bilo eksplicitno u čitavom opusu Sartrovih dela, s fokusom na delo Egzistencijalizam jehumanizam, koje se smatra jednim od najznačajnijih Sartrovih dela, kada je reč o filozofskim tekstovima.



Ono što je značajno u ovom delu, svakako jeste obrt ka ontološkoj ravni koju Sartr dovodi u korelaciju sahumanizmom i ezistencijalizmom kao i predrasudama o njima koje su itetako bile prisutne.

Ključne reči! Savremena filozofija, ezistencijalizam, Sartr, humanizam, sloboda, bo

U#d



“Čovjek je osuđen da bude slobodan; jer jednom kad je bačen u svijet, odgovoran je za sve štouradi.” " #ean $aul Sartre

%storija pojma slobode, suštinski je prolazila kroz raznolike tokove tokom

istorijske evolucije. &ok se u antičkoj 'rčkoj, slobodnim smatrao ra(anin polisa),

srednjevekovna filozofija koncept slobode premešta u sferu unutrašnjosti čoveka kao

slobode volje. &ok, primera radi, *ant razlikuje dva oblika slobode, +eel slobodu

postavlja kao razvijanje svesti o slobodi u povesti. o, ukoliko odemo par koraka

unapred kroz istoriju, videćemo da je neophodan apsolutno druačiji i noviji pristup ovoj

problematici, naročito ukoliko u obzir uzmemo istorijske doa(aje i duh epohe koji su u

mnoome determinisali kako filozofiju ezistencijalizma, tako i savremenu filozofiju

uopšte.

-ožemo reći da su osnovna tri problema Sartrovih drama! problem slobode,

problem izbora i kako ezistirati i odnositi se prema druim individuama. Sloboda kod

Sartra nema apriornih vrednosti niti ciljeva, ona je sloboda ni za šta/, ne postoji

unaapred postavljena svrha. Sloboda, tek u odnošenju prema druima zadobija svoju

svrhovitost. Sartrova kritika sekularizma, značajno je determinisala njeovo odnošenjeprema pojmu slobode, jer ukoliko prihvatimo ideju smrti boa, ne postoje parametri niti

autoritet koji će prosu(ivati ispravnost naših postupaka. 0 tom smislu, čovek nije ono

što misli da jeste, ili što želi da bude, čovek je ono što čini, njeova dela a pozicioniraju

u vrednosnom sistemu. Slavko Selenić, veoma dobro zapaža ulou druih u Sartrovim

delima kada kaže da su drui po Sartrovom uverenju neophodni za čovekovu

sopstvenu ezistenciju i za znanje koje čovek može da ima o sebi, jer on ne može da

misli ili hoće nešto, a da se njeova sloboda ne konfrontira sa slobodama druih, koji su

ili za njeovu sopstvenu slobodu ili protiv nje. Sartr razlikuje tri vrste bića! bitak po sebi

/ Va6n# $e nap#men'ti da se ' anti5k#$ 7r5k#$ p#d p#$m#m s"#&#dn#) )ra8anina p#"isa nis''&ra$a"i 6ene9 de*a9 r#&#i i d#"$a*i1 Etim#"#k# p#rek"# termina e"e't+er#s #zna5aa stan$e' k#me "$'di 6ie ' za$edni*i9 te #t'da i izedeni*a e"e't+eria9 k#$a #zna5aa s"#&#d' are;erie na pripadn#st $edn#$ za$edni*i9 nar#d'1



svojstven objektima, bitak za sebe svojstven čoveku koji, za razliku od objekta,

poseduje svest i, konačno, bitak za drue. 1ovek otkriva da ne može da bude ništa dok

a drui ne otkriju kao ovakvo ili onakvo. &rua sloboda ceni moju slobodu prema

svome naho(enju, zbo čea je neacija moje slobode. 1im neko spusti poled na

mene pretvara me u objekat. 1ak i kada do(e do sporazuma izme(u dve slobode, on

može biti samo privremen, jer prisustvo treće dovodi do njeno rušenja. Ovaj

oraničavajući faktor pojavljuje se na još jednom planu. Ostajući naravno pri tome da ne

postoji univerzalna ljudska priroda a priori, Sartr dozvoljava da postoji univerzalnost

ljudsko stanja, pod kojim podrazumeva fundamentalna oraničenja čovekove situacije

u univerzumu.2

1ovek preko svojih činova postaje ono što jeste, jedan od primera, možemo

pronaći i u Sartrovoj drami “za zatvorenih vrata”, de jedan od protaonista drame,

'arsen ovori! #a nisam sanjao o heroizmu. #a sam a izabrao. 1ovek je ono što želi

da je./34a razliku od *antove deontološke etike, kod Sartra nije važno zbo čea neko

nešto čini, nisu važni unutrašnji motivi već dela, kako Sartr nalašava kroz dijalo

izme(u %nes i 'arsena kada ona kaže! ”!amo dela dokazuju šta neko "eli.”.#

S"#&#da

“Čovek je osuđen da bude slobodan” " #ean $aul Sartre

% S"#&#dan Se"eni-9 Dramski pra*i << eka9 Umetni5ka akademi$a ' =e#)rad'9=e#)rad9 )#d1 />4%19 str131

? @an #" Sartr, Iza zatvorenih vrata9 pree"a: Dra)ana Betk#i-9 )#d1 />221 str1/41

2 I&id19 str1 %01



4bo raznih predrasuda sa kojima se susreo ezistencijalizam kao filozofski

pravac, Sartr pokušava da a odbrani i odovori na upućene kritike te navodi da! /pod

ezistencijalizmom razumijemo nauku koja, čini ljudski život moućim i, osim toa,

objavljuje da svaka istina i svaka akcija uključuju sredinu i ljudsku

subjektivnost./5Sartrova intervencija i odbrana ezistencijalizma najbolje se oslikava u

delu Egzistencijalizam je humanizam. On ezistencijalizam objašnjava kao

humanističku filozofiju.

$rema Sartru ezistencija prethodi esenciji, ili druim rečima, čovek najpre

ezistira a tek naknadno definiše sebe i sopstveno postojanje ! /6udući da 6o više ne

postoji, Sartr nas upozorava da mi moramo do kraja da primimo na sebe posledice

njeovo odsustva. Sekularistička etika 7%7 veka izabrala je, po Sartrovom uverenju

najlakši ali i najfrivolniji način da popuni prazninu nastalu iznenadnim oduzimanjem

reliiozno apsoluta po kome se procenjivalo čovekovo postupanje. Ona je jednostavno

neke vrline prolasila a priori važećim ne rešavajući tako problem, već, po Sartrovom

uverenju, odlažući njeovo rešavanje. 0prkos odsustva 6oa, uprkos odsustva

reliiozne fantazije, čovek mora naći načina da živi. 8zistencijalizam je filozofija koja

želi da učini život moućim./9 $rema Sartru, nepostojanje boa, suštinski jeste i

filozofski i praktički problem.

Sartr, ne samo da je jedan od predstavnika ezistencijalizma, već on, kako i sam

nalašava zastupa ateistički ezistencijalizam. %ako su mu katolici uputili ozbiljne kritike,

Sartr im svakako nije ostao dužan te razjašnjava kontrovezru vezanu za ateističko

stanovište navodeći da!/ ono nikako ne pokušava da čovjeka baci u očaj. o, ako se,

poput kršćana, svaki stav nevjerovanja naziva očajem, ono polazi od izvorno očaja.

8zistencijalizam nije toliko neki ateizam u tom smislu da bi se iscrpio u dokazivanju da

bo ne ezistira. $rije on izjavljuje! čak kad bi bo ezistirao, to ne bi ništa promijenilo:

to je naše ledište. e da bismo vjerovali da bo ezistira, neo mislimo da problem

0 I&id19 str1 31

3 S"#&#dan Se"eni-9 Dramski pra*i << eka9 Umetni5ka akademi$a ' =e#)rad'9=e#)rad9 )#d1 />4%19 221



nije problem njeove ezistencije: potrebno je da čovjek opet sam sebe na(e i da se

uvjeri da a ništa ne može od njea samoa spasti: bio to i neki valjani dokaz božje

ezistencije. 0 tom smislu, ezistencijalizam je optimizam, nauka akcije, i samo iz zle

namjere mou nas kršćani nazivati očajnicima, pomiješavši svoj vlastiti očaj s našim./;

$ristup pojmu slobode značajno se razlikuje u 77 veku, naročito ukoliko uzmemo

u obzir i istorijska dešavanja kada su se doodili prelomni doa(aji za ljudsko

čovečanstvo eneralno. <eško bi se mola osporiti tvrdnja da istorijski doa(aji kao i

epoha u kojoj odre(eni filozofi žive i stvaraju ne utiče značajno i na njihove stavove kao

i filozofske sisteme, što svakako zapažamo i kod Sartra. <okom 77 veka, čovečanstvo

je prošlo kroz dva svetska rata, pa su se nametnula odre(ena ezistencijalna pitanja,

poput slobode, ropstva i smisla života. $ojmovi koji se neretko koriste u konverzaciji kao

samorazumljivi, sada postaju jednim od centralnih pitanja ozbiljnih filozofskih diskusija.

Ovde vidimo jedan duboki jaz izme(u slobode i moućnosti čoveka da se ostvari u

ovakvom svetu, koji je kako Sartr smatra dehumanizovan, što potkrepljujemo možda

najpoznatijim i najcitiranijim Sartrovim citatom koji navodi u delu 6ez izlaza a lasi!

/$akao, to su drui/.=% upravo ovde se i nazire suština ezistencijalizma, njen zadatak je

da probudi i pokrene čoveka da delanjem ispuni svoju svhovitost i preuzme odovornost

za slobodu.

Esen*i$a i e)zisten*i$a

“!vagda za kukavicu $ostoji mogu%nost da više ne bude kukavica, a za heroja da

$restane biti heroj.” & #ean $aul Sartre

4 @an #" Sartr9 E)zisten*i$a"izam $e +'manizam9 Vese"in Ma"ea9 Sara$e#9 )#d1/>3219 str1 2?C221

Sartr p#d termin#m dr')i( smatra dr')e s'&$ekte i"i da pre*iziram# sa &i-a k#$anis' $a



0koliko se osvrnemo na sve predstavnike ezistencijalističke filozofije, možemo

reći da jedino Sartrova zaista s punim pravom nosi ovaj naziv. Sartrov opus dela ne

možemo svesti isključivo na drame, kritike ili eseje budući da se u njeovim delima ipakističe tradicionalna ontološka nit koja obnavlja pitanje esencije i ezistencije, premda u

jednom, razumljivo savremenom i inovativnom obliku.

Sartr, ne samo da je jedan od predstavnika ezistencijalizma, već on, kako i sam

nalašava zastupa ateistički ezistencijalizam. Ateistički predznak, svakako nije ništa

inovativno ukoliko se osvrnemo na marksističke teorije ili %čeansku ideju o smrti boa,

me(utim, Sartr nastavlja!“ On izjavljuje da, ako bo ne postoji, ima bar jedno biće u

koje. ezistencija prethodi esenciji, jedno biće koje ezistira prije neo što se možedefinirati bilo kakvim pojmom i da to biće jest čovjek ili, kako +eideer kaže, ljudska

zbilja. Sto ovdje znači da ezistencija prethodi esenciji> <o znaci da čovjek najprije

ezistira, da sebe susreće, iskrsava u svijetu i da zatim sebe definira./ ?

Sartrova intencija je da odovori na neativne epitete i predrasude koje su se pripisivale

ezistencijalizmu. aravno, možemo a površno tumačiti i u prvi plan istaći pesimizam

kao jedno od lica kojima su se predstavnici ovo pravca bavili. -e(utim daleko je

značajnije uvideti da ezistencijalizam zapravo postavlja pred čovečanstvo znatno veći

cilj. ičeovom idejom o smrti boa i pojmu natčoveka videli smo da ne postoji apsolut,

transcendens kojem bismo polaali račune za svoje postupke, što znači da ukoliko

sudbina nije unapred zapisana i mi ne delamo po nekom skrivenom višem planu, niti su

stranice naše života unapred ispisane, mi imamo apsolutnu slobodu za delanje a

samim tim i problem u kakvom ranije nismo bili, budući da neposredno snosimo

posledice za svoje odluke ili Sartrovim rečima! čovjek je slobodan, čovjek je sloboda.

Ako, s drue strane, bo ne ezistira, ne suočujemo se s vrijednostima ili zapovijedimakoje bi opravdavale naše ponašanje. <ako u sjajnom predjelu vrijednosti nemamo ni iza

sebe ni pred sobom opravdanja ili isprike. -i smo sami, bez isprike. <o je ono što bih

želio da izreknem ovoreći da je čovjek osu(en da bude slobodan. Osu(en, jer nije sam

> I&id1 str1 //1



sebe stvorio, a ipak, inače, slobodan, jer je, jednom bačen u svijet, odovoran za sve

što čini/.)@

Svaka odluka sad postaje bitna, mi nismo više puki posmatrači naše života, ne postoji

sudbina ili usud na koji možemo prebaciti odovornost za stvari koje nam se dešavaju uživotu. Svaka naša odluka postaje relevantna iz razloa što je sami donosimo, bez

obzira da li je ispravna ili porešna. %z to razloa i Sartr kaže da je/ezistencijalizam

optimizam)) %zbor i odovornost su zapravo samo različite strane isto novčića. Oni

uvek idu zajedno, pa stoa Sartr i kaže da je izbor mouć u jednom smislu, ali ono što

nije mouće, to je! ne izabirati. #a mou svada izabirati, ali moram znati, ako ne

izaberem, tako(e izabiram/.)2 %nteresantno je što individualizam i sloboda izbora

savremeno čoveka nisu odveli čovečanstvo u pozitivnom smeru. <aj poziv na

osloba(anje od autoriteta i poziv na ličnu odovornost čovečantstvo je prilično površno

shvatilo što je i prouzrokovalo u neku ruku neativne posledice sa kojima se čovek

današnjice suočava.

<ako(e, kada ovorimo o humanizmu i tu nailazimo na mnoštvo predrasuda koje Sartr

pokušava da rasvetli, budući da a ne možemo podvesti pod tradicionalnu suženu ideju

humanizma, pa napominje da postoje! /dva vrlo različita smisla. $od humanizmom se

može razumjeti neka teorija koja čovjeka uzima kao cilj i kao najvišu vrijednost )3B.. Ali

postoji jedan drui smisao humanizma, koji u osnovi znači ovo! čovjek je stalno izvan

sebe samo: projektirajući se i ubeći se izvan sebe, čini on da čovjek ezistira, i, s

drue strane, slijedeći transcendentne ciljeve, može on da ezistira: čovjek kao taj

prijelaz i zna predmete samo po tom prijelazu./)C

/.I&id1 str1 /41

// str1 2?1

/% str1 ??1



Zak"$'5ak

0koliko napravimo kratak istorijski osvt, ne možemo da ne zapazimo uticaj koji

su na Sartrova dela imali ezistencijalizam, marksizam kao i fenomenološki

predstavnici. -ožda ne uvek eksplicitno, me(utim, svakako da se u većini njeovih

književnih dela, drama kao i filozofskih tekstova uvek provlači jedna ontološka ravan

koja je nama naročito zanimljiva i relevantna. $itanja slobode, boa, ezistencije i

esencije ponovo doživaljavaju preporod u Sartrovoj filozofiji, premda na jedan prilično

aktuelan i savremen način. Sartr je i sam menjao svoj smer i tematiku pisanja,razvijajući se uporedo sa samim promenama u društvu i novonastalim društvenim

promenama. Ovaj smer najpre se temeljio na kontemplaciji ljudskih delatnosti i njihovih

praksi, dok kasnije kreće u druačijem pravcu i fokus stavlja na samu refleksiju vezanu

za momente delanja

/? Radi "ake) s+atan$a k#nteksta9 a't#rka -e naesti #statak iz#rn#) teksta:(

G'manizam ' t#m smis"' #pst#$i ' B#*tea'a9 na prim$er9 kad ' n$e)##$ pri5i HOk#si$eta za . sati nek# "i*e iz$a"$'$e9 $er ' ai#n' nad"i$e-e p"anine: 5#$ek $e dian1

T# zna5i da -' $a9 "i5n#9 k#$i nisam k#nstr'ira# ai#ne9 isk#ristiti #e izanredneiz'me9 i da -' se m#-i "i5n#9 ka# 5#$ek9 smatrati #d)##ran i p#5a-en z&#) 5inak#$i pripada$' nekim "$'dima1 T# &i pretp#sta"$a"# da &ism# m#)"i pridati e"ik'ri$edn#st 5#$ek' nak#n na$ii+ 5ina stan#iti+ "$'di1 Ta$ +'manizam $e aps'rdan9

$er &i $edin# pas i"i k#n$ m#)"i d#ni$eti *$e"#it s'd # 5#$ek' i iz$aiti da $e 5#$ekdian9 za t# #ni nis' rasp#"#6eni9 &ar k#"ik# $a znam1 N#9 ne m#6e se d#p'stiti da &ineki 5#$ek m#)a# d#ni$eti s'd # 5#$ek'1 E)zisten*i$a"izam )a razr$eaa sak#)s'da #e rste: e)zisten*i$a"ist ne-e nikada 'zeti 5#$eka ka# *i"$9 $er )a sa)da

a"$a 5initi1 I mi nism# d'6ni $er#ati da #pst#$i nek# 5#$e5anst# k#$em &ism#m#)"i 'kaziati k'"t na na5in A')'stea B#mtea1 K'"t 5#$e5ansta zaraa 'B#mte##m9 ' se&i zat#ren#m +'manizm'9 i9 a"$a re-i9 ' ;aizm'1 T# $e+'manizam k#$i ne-em#1(Vidi ': @an #" Sartr9 E)zisten*i$a"izam $e +'manizam9Vese"in Ma"ea9 Sara$e#9 )#d1 />3219 str1 2/1C2%1

/2 I&id1



1ovek je po prirodi slobodno biće, koje ima moućnost da odlučuje i pravi izbore,

njeova ezistencija je realna, ali se njeova esencija stvara, ona nije unapred

determinisana. 1ovek je u konstantnom stanju potencije, njeova sudbina nije unapred

predodre(ena. On ima moućnost da se kao ljudsko, delatno biće iznova stvara i

otkriva kroz anažovanje, kroz sam čin on postaje esencijalni čovek i time ispunjava

svoju svrhu. Svakako, čovek je uvek u stanju težnje, on nikada ne može u potpunosti

ostvariti svoju esenciju, on mora da dela da bi dostiao slobodu. 1ovek je zbir svojih

dela, ne svojih želja i onoa što želi da postane. aša sloboda, oraničena je slobodom

druih i tu relevantnost druoa po našu sopstvenu ezistenciju nikako ne smemo

izubiti iz vida. Sartr, iz to razloa stavlja pred čoveka zahtev za anažovanjem, ne

samo u književnosti, već i u životu eneralno, delanjem ispunjavamo svoju svrhu, a da

bismo ispunili svoju slobodu, nužno je da je da budemo u korelaciji sa druima.

Diteratura!

-irko 4urovac, '!artrov misaoni horizont“, u ovi eseji, Ead, 6eorad, )?;?.

Slobodan Selenić, (ramski $ravci )) veka, 0metnička akademija u 6eoradu, 6eorad, od.)?;2.

Fan $ol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam, Geselin -aleša, Sarajevo, od. )?9C.

Fan $ol Sartr, za zatvorenih vrata, $revela! &raana Hvetković, od. )?CC.

Documents

Sartrov pojam slobode