Glava I SAVET KOMESARA MILANA AIMOVIA KAO BAZA NA KOJOJ JE PONIKLA NEDIEVA KVISLINKA UPRAVA

PRIPREME ZA FORMIRANJE PRVE KVISLINKE UPRAVE U OKUPIRANOJ SRBIJI

Da bi ostvarili svoje vojne, privredne, politike i druge planove, kao to smo videli u uvodnom delu teksta, Nemci su u okupiranoj Srbiji, odmah po dolasku, izgradili sloen mehanizam okupacione vlasti, koji je bio sastavljen od vie komponenata. Iz istih razloga nemaki okupacioni aparat je preduzeo mere da se obnovi stari, predratni aparat vlasti, odnosno da se formira kvislinka uprava, koja bi im omoguila da nesmetano sprovode svoje agresivne ciljeve. Ve u samom aktu o kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije, od 17. aprila 1941, u tzv. Odredbama o primirju" izmeu nemake i jugoslovenske oruane sile, izriito je naglaeno da e pripadnici andarmerije i policije morati odmah da se vrate na svoja ranija mesta i da obavljaju iste poslove kao i ranije, ali za raun novog gospodara, nemakog okupatora: Organi andarmerije i policije, koji su morali da napuste svoja mirnodopska mesta s odstupajuim trupama, imaju se smesta uputiti na svoju redovnu dunost. U svojim mirnodopskim mestima moraju se odmah javiti nemakim posednim trupama. Za povratak, koji se ima izvriti bez vatrenog oruja, mogu se kod odstojanja veeg od dnevnog mara upotrebiti motorna vozila. Ova moraju biti snabdevena belim zastavama, a vozari moraju biti snabdeveni putnim ispravama. andarmerijske oficire i andarme ne upuivati u krajeve slobodne Hrvatske i one krajeve okupirane od Maara, Bugara i eventualno Rumuna. O ovome se raspitati kod nemakih vlasti", reeno je u jednom delu Odredbe o izvrenju primirja izmeu nemake i jugoslovenske oruane sile". 1 Odmah posle potpisivanja akta o kapitulaciji, nemaki vojni i okupacioni organi intenzivno su radili na obrazovanju jedne centralne kvislinke uprave" za celu Srbiju. Razume se da su reenja traena, pre svega, u redovima predratnih buroaskih politiara koji su sa Nemakom i ranije blisko saraivali. Kao potencijalni kandidati za obrazovanje kvislinke vlade" u Srbiji, dolazili su u obzir, na primer: Dragia Cvetkovi, Aleksandar Cincar-Markovi, Milan Aimovi, Dimitrije Ljoti, Dragi Jovanovi i drugi pronemaki orijentisani pojedinci iz politikog ivota Kraljevine Jugoslavije.1

AVII, Fond Izbeglike kraljevske vlade, Ka 97.

25

Dr Gerhard Fajne, savetnik Nemakog poslanstva u Beogradu, koji je bio dobro obaveten o prilikama ne samo u Srbiji ve i u Jugoslaviji, 2 poslao je izvetaj ministru inostranih poslova Joahimu Ribentropu 17. aprila 1941, u kome ga obavetava da je toga dana bivi predsednik jugoslovenske vlade Dragia Cvetkovi doao iz Nia (gde je tada boravio) u Beograd u pratnji Nemaca; da je u gradu ostao nekoliko sati da pregleda svoje nepokretnosti i da je tom prilikom izrazio elju da se vrati na vlast. Fajne takoe istie da je neposredno posle toga dobio primedbe od nekih prijatelja" nemakog Raj ha, na primer, od ora Peria, tada direktora agencije Avala", koji je izrazio bojazan od restauracije Cvetkovieve vlade.3 Samo dan kasnije (18. aprila), u vezi s tim, specijalni odred fon Kuensberga, javlja iz Nia, izmeu ostalog, i sledee: Cvetkovi se nalazi u svojoj vili u najboljem zdravlju i van svake opasnosti. On je spreman da doe u Nemaku, ali ne da bi tamo boravio, ve da bi mogao voditi razgovore s ministrom spoljnih poslova Rajha. Cvetkovi moli za dozvolu da putuje u Beograd, kako bi tamo zajedno sa dvojicom regenta i uvara krune, Stankoviem i Peroviem, obrazovao vladu, koja je u tom sastavu ustavna. Cvetkovi naglaava da se njegovo miljenje o Nemakoj i o nemakoj vladi ni u jednom momentu nije promenilo, ve da on svim silama eli da se ispuni zajedniki program. Izgleda da Cvetkovi rauna da je on ustavni predsednik vlade i da za to moe obrazovati vladu."4 Meutim, Cvetkovieva elja da tada stane na elo neke kvislinke uprave u Srbiji, bila je nerelna. Oigledno je da su Nemci drali Cvetkovia u politikoj rezervi. Ali razvojem dogaaja od 6. odnosno 18. do 20. aprila 1941, posebno Hitlerovom odlukom o rasparavanju Jugoslavije, Dragia Cvetkovi je bio iskljuen iz nemakih kombinacija. Osamnaestog aprila, takoe, Fajne dobija iz Ribentropovog kabineta uputstvo da Nemako poslanstvo u Beogradu u to kraem roku stupi u kontakt sa Aleksandrom Cincar-Markoviem: Gospodin ministar spoljnih poslova moli vas da pozovete Cincar-Markovia i da ga pitate kakve ima elje. Tom prilikom moete izjaviti da bismo mi Cincar-Markoviu, ako on eli da doe u Nemaku, rado stavili na raspolaganje vilu i brinuli se o njegovom izdravanju. Ako Cincar-Markovi pretpostavi ostanak u Srbiji, molim Vas da se u sporazumu sa vojnim organima brinete o ispravnom ophoenju s njim i da s njim stalno budete u vezi."5 Nemake okupacione vlasti nisu zaboravile da uzvrate" panju ni Milanu Stojadinoviu, odnosno njegovoj porodici, koja je ivela u Beogradu. Odmah po dolasku u Beograd inili su mnoge usluge njegovoj2 Dr G. Fajne (Gerhard Feine) bio je pre rata zamenik nemakog poslanika u Beogradu i odravao je prisne kontakte sa mnogim jugoslovenskim politiarima, simpatizerima nemakog Rajha. 3 AVII, Nacionalni arhiv Vaingtona (u daljem tekstu: NAV), N-T-120, 200/153547. 4 AVII, Bon, 2/877879. 5 AVII, NAV, N-T-120, 200/153267.

26

supruzi, a ve 3. maja Nemako poslanstvo u Beogradu izvetava svoje pretpostavljene u Berlinu da supruga Milana Stojadinovia eli da otputuje u glavni grad Rajha, kako bi se sastala sa, Ribentropom i Hitlerom zbog eventualnog povratka njenog mua u Jugoslaviju. 6 Iz navedenih primera, lako se moe zakljuiti da su Nemci u okupiranoj Srbiji traili oslonac i nali ga uglavnom u onom delu srpske buroazije, koja im je bila naklonjena i pre kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Pod neposrednim uticajem takvih ljudi, na saradnju sa okupatorom odluio se i izvestan broj njihovih poznanika, prijatelja, roaka, poslovnih saradnika, a pojedinci su bili od njih i materijalno zavisni. itava plejada buroaskih politiara, pripadnika raznih graanskih stranaka, meu kojima je bilo bivih predsednika vlada, ministara mnogih resora, poslanika, oficira svih inova, meu kojima i veliki broj generala; zatim, policajaca svih rangova i mnogih drugih stavlja se posle okupacije Srbije u slubu okupatora. Razume se da su opredeljenja za saradnju sa okupatorom bila motivisana raznim pobudama. Jedni to ine svesno gledajui svoju perspektivu u pobedi sila Osovine u drugom svetskom ratu. Takvi su bili, na primer, Aleksandar Cincar-Markovi, Dimitrije Ljoti, sa svojim Zborom", ore Peri, direktor Avale" a u Nedievoj vladi ef dravne propagande, i mnogi drugi otvoreni ili prikriveni nemaki agenti. Drugi, na primer, Dragia Cvetkovi i njegovi istomiljenici, smatrali su da im okupacija moe posluiti kao prelazni period za neke nove planove i ambicije. Trei, meu kojima je vidno mesto zauzimao Milan Nedi, bili su apsolutno ubeeni u pobedu nemakog faizma; raunali su da okupatora treba sluati i uz njegovu podrku naneti poraz Komunistikoj partiji u Srbiji i njenim organizacijama. Najvie je bilo onih koji su se stavili u slubu okupatora, jer su raunali da je vojno-politika situacija i u zemlji i u svetu neizvesna, da se jaem treba pokoriti, a kasnije, kada se situacija bude razbistrila, opredeliti. U svakom sluaju, Nemci su bez velikih tekoa, u relativno kratkom periodu, za svega nekih dvadesetak dana po okupaciji Beograda, odnosno Srbije, uspeli da obrazuju kvislinku upravu, odnosno takozvanu Komesarsku vladu, na elu koje se nalazio Milan Aimovi7 i da uz njenu pomo obnove banovinske i lokalne organe dravne uprave. Treba naglasiti da, uprkos injenici da su Nemci imali na raspolaganju vie kandidata, mandatora, koji bi obrazovali kvislinku vladu, oni, ipak, nisu bili naisto prvih dana okupacije kome od predstavnika srpske buroazije poveriti ovu odgovornu funkciju, i, drugo, nije posto6 AVII, NAV-N-T-120, 200/153209. Stojadinovieva supruga posle posete Berlinu, 30. maja 1941. uputila je Ribentropu srdanu estitku i zahvalnost na prijemu. 7 Milan Aimovi bio je poznat kao Stojadinoviev ovek; ministar unutranjih poslova u Stojadinovievoj vladi 1938/39; iskusan policajac; kolovan u Nemakoj; dugogodinji pomonik ministra unutranjih poslova i veliki neprijatelj komunizma. Predsednik kvislinke komesarske vlade u Srbiji od 30. aprila do kraja avgusta 1941. U Nedievoj vladi ministar unutranjih poslova do 5. novembra 1942. godine. Jedan je od delegata Drae Mihailovia za vezu sa nemakim okupatorskim vlastima i kvislinzima. Poginuo 1945. godine.

27

jalo nikakvo uputstvo, ili linija upravljanja, od Rajha ili OKH o politici koju treba sprovoditi u Srbiji", izjavio je dr Georg Kisel na sasluanju u vojnom zatvoru u Beogradu 24. marta 1947. godine.8 Kisel dalje naglaava da sva saoptenja koja su odozgo dolazila, nosila su negativan karakter i bila su puna nesklonosti prema Srbiji". 9 Prema nekim podacima, okupacione vlasti u Srbiji vodile su prve razgovore oko sastava kvislinke uprave sa Dimitrijem Ljotiem, svojim starim prijateljem. U stanu Dragomira Jovanovia i Tanasija Dinia, u vremenu od 17. do 20. aprila 1941. godine odrano je na tu temu vie sastanaka posredstvom dra Karla Krausa, efa Nemake obavetajne slube u Beogradu.10 U vezi s tim Tanasije Dini, jedan od glavnih funkcionera, takozvane Vlade komesara Milana Aimovia, a kasnije vlade Milana Nedia, izjavio je da su Ljotia naroito podupirali Dore Peri i Danilo Gregori, koji su ak Krausu predali vie varijanti kandidata koji bi uli u vladu" koju bi, eventualno, organizovao Dimitrije Ljoti. Na osnovu ovih predloga Milan Aimovi je trebao da dobije resor unutranjih poslova; Rista Joji ministarstvo finansija; Danilo Vulovi Ministarstvo graevina; Panti, Ministarstvo pota; Ljoti je trebao da bude predsednik uprave, a ja ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. Bilo je jo predvienih resora i ljudi, ali ne mogu da se setim, ostalo mi je samo u seanju da se je radilo o nekim Ljotievim pristalicama". 11 Nemci su postepeno dolazili do zakljuka da ne bi bilo oportuno davati Ljotiu jednu ovako znaajnu funkciju, budui da su zborai" jo od 1934. godine nazivani izdajnicima naroda i plaenicima Hitlera, te kao takvi ne bi ni Ljoti ni njegove pristalice imali nikakvog ugleda u narodu".12 I sam Ljoti je dao izjavu Krausu 20. aprila 1941. godine, u kojoj je reeno i sledee: Jedna vlada, koja bi nosila moje ime, ne8 Dr G. Kisel (Georg Kissel), zamenik dr Harolda Turnera, naelnika Upravnog taba vojnog komandanta Srbije. Bio je dugogodinji slubenik Gestapoa, vii savetnik dravne policije u Nirnbergu. Osuen od strane vojnog suda 3. armije na smrt streljanjem 1947. zbog zloina koje je poinio u Srbiji. 9 AVII, Nemaka arhiva (u daljem tekstu: NA), reg. br. 27-5-11/8, zapisnik o sasluanju dr Kisela od 24. III 1947. 10 Nemaka obavetajna sluba u Srbiji bila je organizovana u dva smera: vojno obavetajna sluba (Abwehr) i sluba nemakog Glavnog ureda bezbednosti (RSHA). I jedna i druga sluba imale su pojedine odeljke i grane. Prvom je rukovodio u Vrhovnoj nemakoj komandi admiral Kanaris, a drugom Hajdrih (Heidrich), ef RSHA, koji je bio potinjen Himleru. I u okupiranoj Srbiji Nemci su obavetajnu slubu organizovali prema ve postojeoj organizacionoj shemi. 11 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia od 21. februara 1946. godine. Tanasije Dini bio je penzionisani pukovnik vojske Kraljevine Jugoslavije; zamenik komesara za unutranje poslove u vladi M. Aimovia od maja do oktobra 1941; tada je postavljen za izvanrednog komesara za personalne poslove, koju je dunost obavljao do 5. novembra 1942, a od tada do 5. novembra 1943. bio je ministar unutranjih poslova u Nedievoj vladi. Od 5. novembra 1943. do bekstva iz Srbije u Austriju, septembra 1944, bio je ministar socijalnog staranja i narodnog zdravlja. Kao ratni zloinac predat jugoslovenskim vlastima i osuen na smrt. 12 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Krausova zabeleka od 20. IV 1941.

28

bi dovela do nikakvog rezultata. Prvo se narod treba ubediti u to da su Nemci njegovi prijatelji, da mu najbolje ele i da su oni spasioci oveanstva od komunizma. Jedan neistroeni ovek sa svestrano priznatim autoritetom i udarnom snagom mora da preuzme odgovornost nacije, a ja u datoj situaciji nisam ni u kom sluaju pogodan".13 Od svih saradnika okupatora, kojima su bile dodeljene znaajnije funkcije, prvi je stupio u njihovu slubu Dragomir-Dragi Jovanovi, jedan od najveih neprijatelja narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji. 14 On je reenjem Upravnog taba nemakog komandanta Srbije 21. aprila 1941. postavljen za izvanrednog komesara grada Beograda, a ve sledeeg dana on je za svog zamenika postavio Miku orevia.15 Institucija Vojnoupravnog komandanta Srbije formirana je 22. aprila 1941. Komanda suvozemnih snaga (OKH) postavila je za prvog vojnoupravnog komandanta generala avijacije Ferstera. On je odmah dao izjavu za tampu i zapretio svima koji se ne budu pokoravali nemakim okupatorima: Kao vojni zapovednik u Srbiji preuzimam sa dananjim danom upravu u zemlji. Ko se mojim zapovestima ne pokorava, vri sabotau i druga krivina dela, postupie se s njim po ratnom vojnom zakonu."16 Odmah po prijemu dunosti (22. aprila), Ferster je na osnovu ve pripremljenih predloga koje su sainili Kraus i Helm, obavestio svoje pretpostavljene komandanta II armije, fon Vajksa, da u najskorije vreme namerava da formira neku srpsku vladu" na elu koje bi se nalazio Milan Aimovi, a za njegove najblie saradnike (komesare) predloio je Tanasija Dinia, ora Peria, Momila Jankovia, Duana Pantia, Stanislava Josifovia, Dimitrija Ljotia i Milosava Vasiljevia. 17 Meutim, vojnoupravnom komandantu nije bilo jasno kakav status treba da ima prva kvislinka administracija u Srbiji, pogotovu to je znao kakav stav prema srpskoj naciji imaju Hitler, Ribentrop i mnogi drugi visoki funkcioneri Rajha. U vezi s tim Franc Nojhauzen, generalni opunomoenik za privredu u Srbiji, izjavio je da je Hitler zadrao prema Srbima isti onaj stav koji su imali Austrijanci 1914. Kao Austrijanac, drao se striktno tog stava nareujui stroge mere prema Srbima. Osim toga, smatrao je da samo Austrijanci poznaju Srbe i da su oni jedino kompetentni da daju ocenu o politikim, privrednim i drugim pitanjima u Srbiji. Stvoreno je miljenje da bi bilo najbolje kada bi Srbija uopte nestala sa geografske karte. Kako jedna ovakva operaIsto. AVII, br. 19/7, k. 1, str. 46, Zapisnik o sasluanju Dragog Jovanovia. Dragomir Jovanovi, policijski slubenik; predsednik gradske optine i upravnik grada Beograda; ef dravne bezbednosti u kvislinkom aparatu Nedieve vlade; pobegao iz zemlje sa okupatorima oktobra 1944. Kao ratni zloinac predat jugoslovenskim vlastima i osuen na smrt. 15 AVII, br. 19/7, k. 1, str. 146, Zapisnik o sasluanju Dragomira Jovanovia; citirano sasluanje Tanasija Dinia od 21. februara 1946. 16 AVII, Nedieva arhiva (u daljem tekstu: Na), k. 50, br. reg. 115. 17 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 245/000271.15 14

29

cija nije bila mogua, Srbi, kao veiti uzronici nemira, morali su to je mogue vie da budu stenjeni i pritisnuti".18 U vezi s tim dr Georg Kisel u citiranom sasluanju istie: Iz navedenih razloga o jednoj srpskoj vladi nije se smelo govoriti. Zbog toga je vojni zapovednik odluio da postavi tzv. komesare, kojima je praktino hteo dati punomo ja vlade. Stav nemakog vrhovnog vodstva bio je utoliko nerazumljiviji, jer uopte nije bilo nemakih snaga da bi se uredila vlastita uprava... Kako nisu postojala uputstva, bili smo upueni na Nemce koji su bili upoznati sa mesnim prilikama. To su bili: savetnik poslanstva Fajne i policijski slubenici Helm i Kraus. Dvojica poslednja i Fuks dobili su uputstva od RSHA da sarauju sa Milanom Aimoviem i Dragim Jovanoviem. Pa je tako Fajnovim pristankom Aimovi opunomoen da sastavi Komesarsku vladu."19 Posle Fersterovog pisma generalu Vajksu od 22. aprila 1941, Aimovi je izbio u prvi plan i sledeih 78 dana on se konsultovao ne samo sa svojim pretpostavljenim nemakim okupatorima ve i sa pojedincima i grupama politiara iz redova srpske buroazije. Boko Kosti, predratni sekretar Ljotievog Zbora" (inae u toku rata Ljotiev lini sekretar) pie u svojoj knjizi Za istoriju naih dana" (Lil, 1949), da su Milan Aimovi i Dimitrije Ljoti, posle konsultovanja koja su obavili sa pojedinim predstavnicima graanskih srpskih politiara, sainili jedan dokumenat u kome su bili precizirani uslovi pod kojima bi se prihvatili voenja civilne srpske uprave. Ti uslovi, prema njemu, bili su sledei: da se potuju odredbe meunarodnog prava, da ostanu u snazi nai graanski i krivini zakoni, kao i nae sudske vlasti, poto je postavljanje policije i Slube bezbednosti od naih organa sama jugoslovenska vlada predvidela ugovorom o primirju; da Srpska pravoslavna crkva ima da nastavi svoj rad nesmetano i sa istom organizacijom i u novoj situaciji, a nae vlasti imaju je u tome dalje pomagati; da naa domaa uprava mora raspolagati svojim finansijama da bi bila u stanju da ini neophodne pomoi, kao: naplata pomoi porodicama ratnih zarobljenika i pomoi nevoljnim, raunajui tu i izbeglice iz ostalih krajeva Jugoslavije; da se lanovi srpske civilne uprave u Beogradu zovu komesarima ministarstva i imaju se smatrati advokatima naeg naroda pred okupacionim vlastima. U ovom smislu potrebna nam je i zvanina potvrda od strane vrhovnog predstavnika nemakih okupacionih vlasti na naem zemljitu; da se u crkvama ima i dalje za vreme slube pominjati ime Nj. V. Kralja Petra II i srpskog patrijarha kao nadlenih arhijereja i da slike Kralja Petra po nadletvima i privatnim domovima imaju ostati i biti potovane, jer mi ostajemo i dalje verni podanici svome18 AVII, NA, reg. br. 27-5/18, Zapisnik o sasluanju Franca Nojhauzena od 20. IX 1947. Nojhauzen je od 1935. bio nemaki generalni konzul u J u goslaviji i istovremeno osniva prvih organizacija Nacionalsocijalistike radnike partije u Jugoslaviji. Poznavao je dobro jugoslovenske prilike. Nalazio se na elu vojno-privrednog taba, u svojstvu generalnog opunomoenika za privredu, ije je sedite prvih meseci okupacije bilo u Zemunu; glavni zadatak, jedan od onih koje je Hitler postavio vojnoupravnom komandantu, bio mu je da organizuje privrednu eksploataciju Srbije. 19 AVII, NA, 27-5-11/8, sasluanje Kisela od 24. III 1947.

30

kralju; da sudovi imaju presude da izriu u ime Nj. V. Kralja Petra II (Nemci, navodno, na ovaj uslov nisu pristali M. B.); da srpska civilna uprava u Beogradu ima pravo donoenja uredbi radi regulisanja nastalih problema u narodnome ivotu; da ima pravo postavljanja i otputanja svih inovnika, a lica u koja okupator ne bude imao poverenja i ije ostajanje na poloajima bude smatrao ugroenjem svoje bezbednosti, okupator e optuivati pred naom civilnom upravom, koja e dalje postupati po odredbama meunarodnog prava i zakona ostalih na snazi; da se privatna i crkvena svojina, kao i ona dravna, koja ne slui neposredno ratu, imaju potovati."20 Nismo mogli pronai slian dokumenat u Nedievoj arhivi, niti pak u nemakoj dokumentaciji. Meutim, na osnovu nekih drugih izvora saznajemo da je Milan Aimovi oko 27. aprila 1941. godine predao Krausu izvesne svoje uslove, jer u jednoj Krausovoj beleci od toga datuma stoji da uslovi koje su podneli srpski politiari nisu neprihvatljivi i sa malim korekcijama mogu posluiti kao baza za stvaranje srpske civilne uprave". 21 Isto tako u memorandumu Milana Aimovia od 9. maja 1941. (o kome e biti rei u daljem tekstu), koji je upuen Upravnom tabu vojnoupravnog komandanta, pominju se uslovi za ulazak u vladu srpskih politiara", i mnoge formulacije iz tog dokumenta su gotovo identine, sa Krausovim belekama, to navodi na zakljuak da je takav ili slian dokumenat zaista postojao. Ali je neosporno da, ukoliko su Kostieve tvrdnje i tane, ivot u okupiranoj Srbiji ubrzo je pokazao da se citiranih uslova, poto je formirana vlada komesara", nisu pridravali ni tvorci toga dokumenta, ni, pogotovu, nemaki okupatori. Aleksandar Cincar-Markovi, bivi ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije; jedan od potpisnika dokumenata o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941, izjavio je posle rata u istranom zatvoru UDB-e da on nije hteo ni pod kojim uslovima da se prihvati mandata za sastav tzv. Komesarske vlade. Cincar-Markovi je takoe analizirao preliminarne razgovore koji su voeni u periodu od 17. do 29. aprila izmeu Nemaca, s jedne, i srpskih politiara, s druge strane: Meu tim linostima, Aimovi je i mene uneo u spisak i pozvao me je prvo kod sebe na savetovanje. Na tom skupu, koji je mogao biti oko 25. aprila, bili su bivi guverner Narodne banke Milo Radosavljevi,20 Boko Kosti, Za istoriju naih dana, Lile, 1949, str. 19. U pomenutoj publikaciji B. Kosti navodi i sledee: Cim sam uo da se Ljoti nalazi u Beogradu, potraio sam ga u njegovom stanu, u Njegoevoj ulici br. 10, gde sam saznao da se kod njega ba tada nalaze Milan Aimovi, Jeremija Proti, Duan Letica, bivi ministar f inansi ja, Risto Joji, bivi ministar, i dr Laza Kosti, profesor univerziteta. Oni su razgovarali o uslovima pod kojima bi mogli da prime voenje civilne uprave pod okupacijom. Poto me je ovo mnogo interesovalo, ostao sam da saekam i, eventualno, ujem neto detaljnije. Po zavrenom sastanku, Ljoti je nama sakupljenim u presbirou rekao da su ba sada redigovali uslove pod kojima bi se politiki ljudi primili voenja civilne uprave. Uslove e Nemcima predati Milan Aimovi, koji je ve poeo sa njima te razgovore." 21 Arhiv SUP, Srbije BDS (Zapovednik policije sigurnosti i slube bezbednosti), Krausova zabeleka od 27. IV 1941.

31

in. Milosav Vasiljevi (od strane Ljotia), Duan Panti, ore Peri, Velibor Joni i drugi. Interesantno je da su na nemakoj listi bili Babi i Vuji, iako su oni sa tadanjom vladom Simovia bili izbegli u London. Ja sam ovde kategorino odbio svaku saradnju sa Nemcima... Posle ovog prethodnog sastanka kod M. Aimovia, bio sam pozvan i kod Nemaca sa istim linostima. Seam se da je bio prisutan i in. Stanislav Josifovi, koji je kasnije primio komesarijat za saobraaj. Sastanak je bio kod Turnera, zapovednika za administraciju Civilne uprave. Turner je redom itao imena prisutnih i nudio im pojedine resore. Kad je doao red na mene, ja sam odbio ponudu sa motivacijom da ne vidim mogunost moje dalje saradnje sa Nemakom posle napada Nemake na Jugoslaviju i raskomadanja nae zemlje. Pre svega, rekao sam moja bi elja bila da ujem vodee linosti u Nemakoj o daljoj sudbini nae zemlje. Naveo sam takoe i moje zdravstveno stanje." 22 U jednom kasnijem dokumentu (poetkom jula 1941), Nemako poslanstvo u Beogradu obavetava Ribentropa da svi pokuaji da se Cincar-Markovi prihvati bilo koje funkcije u civilnoj srpskoj administraciji" nisu urodili plodom. Ali, uprkos tome, istie se da Fajne i Bencler sa Cincar-Markoviem redovno odravaju kontakte: savetuju se po mnogim kljunim pitanjima od interesa za Nemce u ovom delu Balkana i da e na toj osnovi i dalje s njim saraivati.23 U telegramu od 27. aprila 1941. Fajne prvi put izvetava Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu o nameri vojnoupravnog komandanta u Srbiji da uspostavi srpsku administraciju, kao i da e Milan Aimovi biti prvi na listi predvienih linosti za ovu vladu: Vojnoupravni komandant u Srbiji ima nameru da uspostavi srpsku administraciju i da u tu svrhu postavi komesare u nizu ministarstava koja su do sada bila jugoslovenska. Za Ministarstvo unutranjih poslova predvia se i smatra se kao merodavna linost Milan Aimovi, bivi upravnik beogradske policije i bivi ministar unutranjih poslova u vladi Stojadinovia. Za ministra privrede rauna se na Ljotia. Za finansije bio je predvien guverner Narodne banke Radosavljevi (Milo), koji je, meutim, odbio da se primi tog poloaja i ostaje i dalje kod Narodne banke. Ministarstvo pota preuzima poznati ministar Duan Panti; Ministarstvo javnih radova Stanislav Josifovi. Ministarstvo pravde preuzima bivi Stojadinoviev ministar Momilo Jankovi i Ministarstvo socijalne politike Milosav Vasiljevi. Pored ministra finansija, ostaje jo prazno Ministarstvo prosvete, u koje e biti postavljen ore Peri, kao dravni podsekretar. Cincar-Markoviu ponueno je Ministarstvo prosvete, ali on je odbio da ga primi zbog slabog zdravlja." 2422 AVII, br. 20/7, k. 1, Zapisnik o sasluanju Aleksandra Cincar-Markovia. Cincar-Markovi je bio ministar spoljnih poslova u vladi Cvetkovi Maek, koja je potpisala akt o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. U vreme rata saradnik okupatora; u prvo vreme savetnik tzv. vlade komesara, a kasnije vlade Milana Nedia. Pobegao je iz zemlje oktobra 1944; predat jugoslovenskim vlastima i osuen na vremensku kaznu. 23 AVII, NAV-N-T-120, 200/153267. 24 AVII, Bon, 2, snimak 595, snimak telegrama pisanog na maini.

32

Dva dana kasnije (29. aprila), F a j n e je uputio novi telegram Ribentropu, u kome ga obavetava da je dolo do promena u pogledu linosti k o j e su dolazile u obzir za sastav komesarske uprave, j e r su se p o j e dinci u poslednji as predomislili i otkazali. Na primer, D i m i t r i j e L j o ti 2 5 je povukao svoj pristanak da preuzme Ministarstvo pravde, ali u vladu" ipak a l j e svoje predstavnike. S e m toga, F a j n e napominje da su pronaene j o 4 linosti, za pojedine resore za k o j e do tada nisu bili pronaeni kandidati. U istom telegramu se prilae spisak od 10 ministara i smatra da e ve sledeeg dana moi i zvanino n j i h o v a imena objaviti za javnost. S v i navedeni su poznate linosti iz najvanijih partija, koji se dre lojalno prema Nemakoj. Preteni uticaj Stojadinovieve p a r t i j e i Ljotieve grupe". 2 6 Posle vie kombinacija, diskusija, dogovora i razgovora vojnog upravnog komandanta i efa Upravnog taba dr Harolda Turnera 2 7 i predstavnika bivih graanskih stranaka, k o j i su izrazili elju da najneposrednije uestvuju u saradnji sa okupatorima, a to znai opredelili su se da budu kvislinzi, 28 30. aprila (a ne 1. m a j a , kao to se navodi u pojedinim publikacijama), formirana je vlada komesara", na elu sa Milanom Aimoviem, izrazitim pristalicom profaistike orijentacije.25 Ljoti Dimitrije, ef profaistike organizaoije Zbor"; istaknuti saradnik okupatora u Srbiji; izvanredni komesar za obnovu Smedereva. Pobegao zajedno sa okupatorom iz Srbije. Poginuo u saobraajnoj nesrei, aprila 1945. u Istri. 28 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-120, 200/153198. 27 Dr Harold Turner, SS-brigadni voa i dravni savetnik u inu general-lajtnanta; naelnik upravnog taba Srbije od 20. IV 1941. do 7. XI 1942; dugogodinji predsednik jedne nemake pokrajinske vlade; za vreme drugog svetskog rata jedno vreme upravljao je Luksemburgom, Belgijom, Severnom Francuskom i Parizom. Slubovao je i u Grkoj. Pre napada na Jugoslaviju nalazio se u Sofiji; odmah je pozvan u Be, gde mu je OKH (nemaka Komanda suvozemnih snaga) saoptila da e preuzeti dunost efa vojne uprave u Srbiji. 28 Kvisling Onaj ko je u slubi tuina, a protiv oseanja i interesa svoga naroda (po norvekom politiaru Vidkunu Kvislingu, koji je u drugom svetskom ratu stupio u slubu nemakih okupatora i u to vreme bio predsednik norveke kvislinke vlade". Kvislinzima su u to vreme smatrani: Haha u ekoj, Paveli u Hrvatskoj, Rupnik u Sloveniji, Nedi u Srbiji, Peten u Francuskoj, Degrel u Belgiji, Tuka u Slovakoj, Antonesku u Rumuniji. U posleratnom politikom argonu pa i u jugoslovenskoj istoriografiji zadran je taj naziv za otvorene saradnike okupatora u Jugoslaviji. Meutim, u poslednje vreme pojedini istoriari (preteno vojni) izbegavaju re kvisling", smatraju da je neadekvatna, i saradnju sa okupatorom nazivaju kolaboracijom. Dva ugledna jugoslovenska istoriara, Ferdo ulinovi, u citiranoj publikaciji, saradnike okupatora naziva kolaboracionistima, a prof, dr Jovan Marjanovi u svojoj studiji, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1962, saradnike okupatora naziva kvislinzima. Ne povodei se za autoritetom bilo kog istoriara, smatramo da u naem tekstu, gde se kroz ceo ratni period pominju grupe saradnika okupatora: nedievci, ljotievci, etnici Koste Peanca d drugi, da ne bismo optereivali tekst sa vie naziva, odluili smo se za naziv kvislinzi, jer je adekvatniji i ve ustaljen u naunoj literaturi.

3 Kontrarevolucija u Srbiji 1

33

To je bila prva zvanina kvislinka garnitura srpske buroazije u okupiranoj Srbiji, i na predlog Upravnog taba komandanta Srbije bila je ovako sastavljena: 1) Milan Aimovi, lan grupe Milana Stojadinovia, bivi ministar unutranjih poslova, postao je komesar Ministarstva unutranjih poslova (MUP), a ujedno je bio predsednik Saveta komesara. Ovom Ministarstvu prikljuena su odeljenja i nadlenost ranijeg predsednika vlade; 2) za komesara Ministarstva pravde postavljen je Momilo Jankovi, predratni advokat i bivi narodni poslanik, lan grupe Milana Stojadinovia; 3) za komesara Ministarstva finansija postavljen je Duan Letica, bivi ministar, lan grupe Milana Stojadinovia; 4) Komesarijat pota, telegrafa i telefona poveren je Duanu Pantiu, bivem ministru u vladi Dragie Cvetkovia; 5) za komesara Ministarstva prosvete Risto Joji, profesor i bivi ministar, lan Glavnog odbora demokratske stranke; 6) za komesara Ministarstva privrede (Ministarstvo poljoprivrede, uma i ruda) postavljen je in. Milosav Vasiljevi, bivi direktor Beogradskog sajma, lan Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor"; 7) za komesara Ministarstva saobraaja dr Lazar Kosti, profesor Univerziteta i lan Narodne radikalne stranke; 8) za komesara Ministarstva ishrane Jeremija Proti, bivi pomonik ministra finansija i lan Glavnog odbora Jugoslovenske narodne stranke; 9) za komesara Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja dr Stevan Ivoni, naelnik istog Ministarstva i lan Zbora"; 10) i za komesara Ministarstva graevina in. Stanislav Josifovi, pomonik Ministarstva graevina, kao strunjak. 29 Kao to vidimo, postavljeno je svega 10 komesara, a isto toliko zamenika, koji su birani iz redova strunjaka, mahom bivih pomonika ministarstava u predratnim vladama Kraljevine Jugoslavije. 30 Iz citiranog pregleda komesara moemo izvesti nekoliko zakljuaka: prvo, da su izabrani iz redova pristalica gotovo svih ranijih graanskih politikih stranaka i grupa (osim zemljoradnika i socijalista): iz redova bive Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) Milana Stojadinovia28 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-120, 200/153198, Fajneov izvetaj od 20. aprila 1941; Novo vreme, br. 1, 16. V 1941; dr Jovan Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1962, str. 33; Ferdo ulinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd, 1970, str. 407. 30 Ne zna se iz kojih razloga, ali javnost je bila obavetena o obrazovanju Saveta komesara tek u prvom broju lista Novo vreme, od 16. V 1941. U tom broju je pisalo izmeu ostalog: Prilikom preuzimanja vlasti vojni zapovednik u Srbiji general g. Ferster, dravni savetnik g. Turner, i generalni opunomoenik za privredu g. Nojhauzen, pozvali su izvestan broj najuglednijih dravnika i politiara i tom prilikom izrazili elju da se u najskorijem vremenu obrazuje domaa u p r a v a . . . Zelja je nemakih vlasti da se pozovu na rad svi oni koji svojim sposobnostima i iskrenim namerama mogu da doprinesu na obnovi normalnog ivota u zemlji... Na taj nain, u dogovoru sa nemakim vlastima, obrazovana je prva srpska administrativna uprava, podeljena na 10 resora. Na elu svakog resora stoji komesar, kome je general Ferster poverio rukovodstvo pojedinih ministarstava. Komesari privrednih ministarstava radie po direktivama g. Nojhauzena. Ostali komesari spadaju u nadlenost g. Turnera i radie po njegovim uputstvima."

34

(Aimovi, Jankovi i Letica); iz Narodne radikalne stranke (Kosti); iz Jevtieve Jugoslovenske nacionalne stranke (Proti); iz Ljotievog Zbora" (Vasiljevi i Ivoni); iz redova Demokratske stranke (Joji); zatim, bivi ministar u vladi Dragie Cvetkovia (Panti) i strunjak (Josifovi) koji nije pripadao nijednoj graanskoj politikoj partiji; 31 drugo, meu postavljenim komesarima nije bilo imena istaknutijih politiara iz stare Jugoslavije, koji su se svojevremeno isticali svojom proosovinskom politikom.82 Na primer, meu njima nije bilo Aleksandra Cincar-Markovia, Dimitrija Ljotia, Milana Nedia i drugih; tree, postavljanjem Milana Aimovia na elo Saveta komesara, a ujedno za komesara Ministarstva za unutranje poslove, cela ova kvislinka uprava dobij a obeleje jedne policijske administracije. Naime, komesari nisu imali nikakve samostalnosti, ve su bili neposredno potinjeni odgovarajuim odeljenjima vojnoupravnog komandanta nemake uprave u Srbiji. Ali njihov je zadatak bio da svim sredstvima i pod pritiskom stave organe dravne uprave u slubu nemake okupacije i u samom poetku onemogue svaki eventualni pokuaj otpora okupatoru. Zbog toga ne iznenauje injenica to je Dragi Jovanovi, nemaki agent iz predratnog perioda, jo pre obrazovanja Saveta komesara, postavljen za upravnika grada Beograda, a Tanasije Dini, takoe profaistiki orijentisan, dobio je funkciju zamenika komesara za unutranje poslove, a ujedno je bio vojni referent komesarske uprave.33 Samo petnaestak dana posle obrazovanja (16. maja 1941), Savet komesara doneo je svoj program rada, koji je emitovan preko Radio-Beograda, a objavila ga je i kvislinka novinska agencija Rudnik", Novo vreme, nemaki list Donaucajtung i ostali kvislinki i okupacioni listovi. U jednom delu toga dokumenta pisalo je: Odlukom vojnog zapovednika u Srbiji uspostavljena je civilna uprava u naoj zemlji i nama je povereno da vodimo pojedine struke dravne uprave, u cilju ouvanja mira i reda i to bre obnove privrednog ivota u zemlji. Ostaju na snazi domai zakoni po kojima e nae administrativne i sudske vlasti raditi, ukoliko ih nemake vojne vlasti, u interesu svoje bezbednosti svojim nareenjima ne budu morale privremeno staviti van snage.31 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-120, 200/153198, cit. Izvetaj Fajnea, od 29. IV 1941, Ribentropu; Boko Kosti, n. d., 2021. 32 Najjae buroaske stranke posle okupacije, odnosno pre izbijanja rata, bile su: Demokratska stranka, Zemljoradnika stranka, Jugoslovenska radikalna zajednica, Radikalna stranka i druge. Meutim, sve ove stranke, prestale su sa okupacijom da ive". Mada nisu organizovano delovale, ima podataka da su predstavnici iz gotovo svake stranke pristali uz okupatora i omoguili mu da organizuje kvislinku vlast. Rukovodioci graanskih stranaka, npr., Milan Grol (Demokratska), Milo Trifunovi (Radikalna), Milan Gavrilovi i Branko ubrilovi (Zemljoradnika), Slobodan Jovanovi (Srpski kulturni klub) otili su u emigraciju. 33 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia od 21. februara 1944: Prilikom formiranja komesarske uprave, samo je Aimovi kao komesar unutranjih poslova dobio pomonika, a kasnije bili su postavljeni pomonici i drugim komesarima", reeno je u jednom delu cit. sasluanja.

3

35

Prihvatili smo se toga tekog zadatka, u cilju da u ovom sudbonosnom vremenu pomognemo naem narodu i olakamo njegov poloaj. Verujemo da e ceo na narod odobriti nau odluku, jer on je bio za iskrenu i lojalnu saradnju sa svojim velikim susedom, nemakim narodom, sa kojim je bio u prijateljstvu i vazda odravao prisne privredne i kulturne veze. to je na narod doveden sada u ovaj poloaj prema Nemakom Rajhu, to nije bila elja Nemakog Rajha, koji je uvek isticao prijateljske namere prema naoj otadbini, niti je pak to krivica naeg naroda, nego je krivica nekolicine njegovih upravljaa, koji su ga uveli u rat bez potrebe i protiv njegovih interesa. Reeni da se potpuno posvetimo radu na obnovi zemlje, svesni smo odgovornosti i tekoa, koje nam stoje na putu, ali verujemo da e se uz svesrdnu pomo svih narodnih slojeva te tekoe savladati. Potrebno je odbaciti svako politiziranje i biti svestan da nastaje novo vreme u kojem se moraju napregnuti sve snage i podneti mnoge rtve, da se zemlja digne iz ruevina u kojima se nalazi. Imamo obeanje vojnog zapovednika da e nas on u naem buduem naporu voljno i svesrdno pomoi. Mi smo mu zahvalni na ovom obeanju, kao i na izjavi da se od nas nee nita zahtevati to bi se protivilo naoj nacionalnoj asti i dostojanstvu, da nam se saradnja u upravi poverava kao nacionalnim ljudima, da naa sluba treba da bude zemlji i narodu, a prema nemakoj upravi iskrena i lojalna. Dali smo re da emo tako postupiti u ime svoje i u ime svoga naroda. Zahvalni smo na korektnom dranju nemake vojske prema naem narodu s punim uverenjem da isto oseanje gaji ceo srpski narod. Obraamo se stoga Srbima, da nas pomognu u izvravanju tekog zadatka, koji stoji pred n a m a . . . Pomaui nas, na narod e pomoi samog sebe. Pozivamo ga da se vrati svom redovnom poslu i da bezuslovno sauva red i mir. Pruena nam je prilika, da sami, bez ikakvih prisilnih mera, uputimo svoju zemlju novom ivotu. Iskoristimo priliku i prihvatimo pruenu nam ruku, sa onom visokom nacionalnom sveu, koja je na narod krasila kroz svu njegovu istoriju." 34 Vei deo ovog dokumenta, odnosno deklaracije, kako su je kvislinzi nazivali, citirali smo da bi se video pravi smer akcije prve kvislinke administracije u Srbiji, iako smo duboko ubeeni da je ona raena po diktatu nemakog okupatora. Karakteristino je da komesari u prvi plan istiu da ostaju domai zakoni", dakle, zakoni Kraljevine Jugoslavije. Time oni obmanjuju stanovnitvo Srbije i pokuavaju da kod njega smanje antiokupatorsko raspoloenje. U stvari, nemaka okupaciona vlast zadrala je na snazi zakonske propise iz stare Jugoslavije, a to je nalagalo i opte stanje u okupiranoj Srbiji. Okupatori nisu ni eleli da oni sami donose nove propise o civilno-pravnim odnosima, jer za to nisu imali ni vremena, a oigledno ni potrebe. U deklaraciji" komesari posebno pozivaju narod Srbije da odobri njihovu odluku o stupanju u slubu okupatora, jer on (narod) je bio za lojalnu saradnju sa svojim velikim susedom, nemakim narodom". Milan Aimovi i njegova ,,vla54

Zb. NOR-I-2, 297298.

36

da" dobro su znali da je njihova odluka bila nepopularna i da e je narod osuditi. I ono to je najvanije, kvislinzi pozivaju narod Srbije da se vrati svom redovnom poslu i da bezuslovno sauva red i mir". To je bio, dakle, glavni uzrok stvaranja ovog komesarijata i njegova najvanija dunost. Drugi znaajniji dokument koji su komesari izdali neposredno posle stupanja na dunost, jeste Memorandum vlade komesara Aimovia o obnovi Srbije i njenog privrednog podruja pod nemakim vojnim zapovednitvom i vrhovnom zatitom. Memorandum je upuen 25. maja generalu Fersteru, vojnoupravnom komandantu Srbije, i u njemu su izneti planovi Saveta komesara o tome da e obnoviti sve grane privrede u okupiranoj Srbiji i dati ih na eksploataciju nacistikoj Nemakoj. U uvodnom delu citiranog memoranduma reeno je pored ostalog: Slomom Jugoslavije usled rata na Balkanu, ije je odgovorne podstrekae i nosioce Veliki voa nemakog Rajha, njegova ekselencija Adolf Hitler jasno obeleio u svom govoru pred Rajhstagom od 4. maja ove godine, srpski narod je iznenada, poto je usred evropskog ratnog poara ve vie godina uivao blagodeti mira i prijateljskih privrednih i politikih odnosa sa velikim nemakim narodom i ostalim susedima, doiveo teku katastrofu." 35 Posebno je istaknut znaaj poljoprivrede za nemake okupatore i data je dinamika njenog osposobljavanja i intenziviranja u svim delovima okupirane Srbije i Banata: Stojei pred neophodno nunim, jo ovog prolea sprovodljivim, prilagoavanjem privrednom planu Velikog Nemakog Rajha, napred oznaeni jedinstveni privredni prostor Srbije, u sastavu Velikog Nemakog Rajha ima pre svih drugih kao najvaniju privrednu granu da unapredi, intenzivira i proiri poljoprivredu, a u okviru ove kao najvaniju da podigne do najveeg stepena agrarnu produkciju, ime e koristiti koliko privrednim potrebama srpskog naroda, tim vie i smiljenijoj i racionalno sprovedenoj privredi velikog nemakog naroda."36 Kasnije, kada je obnavljen rad banovina i sreskih naelstava, ovi su obaveteni o sadrini citiranog memoranduma i o obavezi koju je Komesarijat dao u pogledu obnove privrede Srbije, pa se apeluje na nie upravne organe da nastoje da se to bolje obrauju poljoprivredne kulture, kako bi se mogle zadovoljiti potrebe naroda Srbije, a u prvom redu zahtevi nemakog okupatora.37

Arhiv SUP-a Srbije, dosije Tanasija Dinia, neregistrovano. Isto. 37 Arhiv SR Srbije (u daljem tekstu: AS), Ministarstvo poljoprivrede, neregistrovano, br. 40-127/41.35 36

37

OBNAVLJANJE STAROG UPRAVNOG APARATA I NJEGOVO STAVLJANJE U SLUBU OKUPATORA

Odmah posle konstituisanja, prva kvislinka uprava u Srbiji, preduzela je mere da se stari upravni aparat obnovi i da se ceo njegov mehanizam stavi u slubu okupatora. Od toga je zavisilo izvrenje svih onih zadataka koje je Upravni tab, na elu sa Haroldom Turnerom, postavio Savetu komesara.38 Najpre su obnovljeni sudovi i tuilatva. U Beogradu su, na primer, po nalogu Saveta komesara, poeli da rade ve 1. maja 1941: Kasacioni sud, Upravni sud i stalni Izborni sud trgovake komore; 2. maja: Okruni i Apelacioni sud za grad Beograd; 5. maja: Sreski sud za vraarski srez i Trgovaki sud za grad Beograd.39 Ministarstvo pravde Saveta komesara, aktom broj 34347, naredilo je Sreskom sudu da otpone rad. S tim u vezi, Sreski sud za grad Beograd, koji je bio smeten u Krunskoj ulici br. 13, izvestio je sve podrune organe da je otpoeo rad 7. maja 1941", pisalo je u aktu Saveta komesara za prosvetu, koji je bio upuen svim prosvetnim ustanovama u Beogradu. U istom dokumentu se napominje da je Dravno tuilatvo za grad Beograd, po nalogu Feldkomandanture, odnosno upravnika grada Beograda, poelo da radi 22. aprila 1941.40 Iz izvetaja Komesarijata za unutranje poslove, iz druge polovine maja 1941. saznajemo da su ve u tom periodu obnovili svoj rad bano38 Upravni tab rukovodio je svim poslovima koji su se odnosili na stanovnitvo okupirane Srbije. Ovde su, dakle, spadala sva administrativna pitanja, prvenstveno odravanje reda i sigurnosti i, s tim u vezi, celokupni nadzor nad stanovnitvom; kontrola saobraaja i dr. Ovaj tab bio je, u stvari, savetodavni organ okupacionog komandanta za Srbiju, kojemu je predlagao mere radi zatite okupatora, ali je i neposredno saobraao sa Komandom Jugoistok", i s nadlenim ustanovama u vladi Rajha. Jedno vreme po dolasku u Srbiju (od 20. IV do 1. V 1941), Turner je imao ulogu zemaljske vlade", kasnije kontrolu Saveta komesara, a potom, do svog odlaska iz Beograda (7. XI 1942), nadzor nad celokupnim administrativno-upravnim aparatom vlade Milana Nedia. Razume se, sve je ovo sprovoeno preko feldkomandantura i krajskomandantura, ija su sedita bila u Beogradu, Smederevu, Niu i Uicu. (Opirnije o ovom vidi kod F. Culinovia, n. d., 387404 i kod Venceslava Gliia, n. d., 1530) 39 Slubeno saoptenje Trgovake, industrijske i zanatske komore, br. 1, str. 9. 44 AS, Ministarstvo prosvete, br. 40-127/41.

38

vine, srezovi i optine i da su uspostavili priline kontakte sa feldkomandanturama, krajskomandanturama i drugim nemakim organima41 koji su bili smeteni u seditu banovina. Sve upravne vlasti, na celoj teritoriji vre redovan posao prema izdatim nareenjima i uputstvima. Njihov se rad postepeno normalizuje. Do sada su ustanovljene banovine: u Smederevu za Dunavsku banovinu; u Niu za Moravsku banovinu, a za Drinsku banovinu radi se na njenom uspostavljanju u Valjevu. 42 Inae, sreska naelstva i druge policijske vlasti funkcioniu i inovnitvo je na mestu. Prikupljaju se podaci svega upravnog inovnitva, kako bi se po donoenju novog inovnikog statuta, na kome se radi, izvrila redukcija, odabiranje i nov plasman. Po izvetajima do sada primljenim, sve optinske vlasti funkcioniu prema uputstvima koja su im do sada izdata. Sa zadovoljstvom se konstatuje saradnja sa nemakim okupacionim vlastima, kako u Beogradu, tako i u celoj zemlji." 43 Prethodno je bio obnovljen rad sreskih naelstava u vie od 110 srezova, a kasnije ispravkom granica", sveden je na oko 90.44 Meutim, nije toliko vaan njihov broj koliko je interesantno istai iz. kojih slojeva drutva potiu ti delioci pravde" u sreskim mestima, odnosno sreski naelnici; na koji su nain postavljeni i kakva je bila sadrina njihovog rada. Na ovo poslednje pitanje ve smo dobili delimian odgovor u ve citiranom izvetaju MUP-a od 22. maja 1941. u kome se sa zadovoljstvom konstatuje saradnja sa nemakim okupacionim vlastima, kako u Beogradu tako i u celoj zemlji". Meutim, kada je re o socijalnom poreklu sreskih naelnika i njima ravnih rukovodeih organa koji su se stavili u slubu okupatora, treba naglasiti da sva kvislinka pa i nemaka dokumenta govore da su na ove dunosti predlagani uglavnom ljudi koji su i pre rata obavljali ove ili sline funkcije; zatim policijski pisari, advokati, andarmerijski funkcioneri; visoki inovnici predratnih banovina i pojedinih ministarstava41 Okupirana Srbija podeljena je na 4 vojnoupravne oblasti, u ijim su seditima formirane tzv. feldkomandanture. One su uz brojeve dobile i nazive po mestima svojih sedita. Tako je feldkomandantura u Beogradu, nosila broj 599; u Panevu (610); Niu (809); Uzicu (816); f. k. 610 prvobitno je bila locirana u Smederevu, sa nadlenou za itavu Dunavsku banovinu. Svakom feldkomandanturom rukovodio je vii oficir, redovno u rangu generala ili pukovnika, uz potreban broj oficira i drugog osoblja. Na podruju svake feldkomandanture, osnovane su okrune komande (Kreiskommando). Aprila 1941. osnovano je ukljuujui Banat deset okrunih komandi (krajskomandantura), koje su dobile nazive prema imenima svojih sedita. Svaka okruna komanda delila se na tzv. mesne komande (Ortskommando), a ove na manje komande garnizona (Platzkommando). Sve ove nemake institucije izdavale su nareenja po svim pitanjima banovinama, srezovima, optinama i andarmerijskim stanicama u svojim seditima. 42 Krajem maja u Valjevu je uspostavljena ispostava Drinske banovine, a sredinom juna sedite Drinske banovine prebaeno je iz Valjeva u Uice (AVII, Na, br. 5/1-1, k. 19; i Na, br. 19-37, Izvetaji MUP-a za maj i jun 1941). 43 AVII, Na, br. 8/12, k. 19. 44 AVII, Na, br. 5/11, k. 19. i Na, br. 19-1-5, Izvetaji MUP-a krajem maja i poetkom juna.

39

Kraljevine Jugoslavije i mnogi drugi, koji su se u bivem upravnom aparatu afirmisali kao borci protiv komunista i njihovih simpatizera. Ovo im je bila prilika da jo intenzivnije nastave svoj kontrarevolucionarni rad. Odnos Aimovievih komesara i celokupnog upravnog aparata prema okupacionim organima bio je odnos potpune potinjenosti. Svako ministarstvo bilo je podreeno odgovarajuem odeljenju i upravnom tabu komandanta Srbije, na ijem se elu nalazio vii nemaki inovnik."45 Taj inovnik bio je kontrolni i Turneru odgovorni organ za rad dotinog Ministarstva. On je davao smernice za rad, jednom reju, upravljao preko kvislinkog Ministarstva, koje nije imalo nikakve samostalnosti. " 46 Koliko je Savet komesara bio u podreenom poloaju prema okupacionim vlastima u Srbiji, govori i izjava Georga Kisela, Turnerovog zamenika, na sasluanju 25. oktobra 1946. Na osnovu te izjave saznajemo da je predlog za postavljanje sreskih naelnika davao lino Milan Aimovi. Dalji postupak je bio sledei: oficir za vezu Upravnog taba Vajman davao je te predloge i svoje miljenje SIPO-u da oceni linost predloenog kandidata i tek onda je moglo doi do postavljenja. 47 Banovinske uprave, sreska naelstva i optine stajali su pod neposrednom kontrolom feldkomandatura, krajskomandatura, ortskomandatura i drugih okupacionih organa. To se vidi izmeu ostalog i iz izvetaja bana Drinske banovine, koji je 24. juna upuen Savetu komesara: Dolaskom nemakih trupa u nau zemlju sve su upravne vlasti morale prema naredbi nemakih mesnih komandanata da se stave sa njima u slubeni kontakt, da izvravaju mnoga njihova nareenja, ime su se poslovi ovih vlasti proirili i uveali do maksimalnih razmera. Sva sreska naelstva morala su da se angauju sa najveom energijom radi oduzimanja od naroda i sabiranja vojnog i civilnog oruja na svome podruju i da to oruje predaju nemakim vlastima." 48 Gotovo svi funkcioneri iz kvislinkog aparata, od Ministarstava do optina, nastojali su da okupacione vlasti steknu o njima to bolji utisak, pa su tako svoje postupke, govore i izjave podeavali. Tako je, naJ. Marjanovi, Ustanak, 34. P. Vinji, n. d., 87. 47 AVII, NA 27-5-3. Tanasije Dini u citiranom saoptenju daje neto drukiju verziju organizovanja unutranje uprave u Srbiji: Slanjem inspektora MUP-a u unutranjost Srbije da konstatuju postojee stanje, sa irokim ovlaenjima da mogu odmah formirati sreska naelstva i postavljati na njihovom elu naelnika od najpogodnijih ljudi iz reda inovnika, kao i optinske uprave sa postavljanjem predsednika optina... Napominjem samo to da su sreska naelstva i optinske uprave ranije postojale pa su ratom bile dezorganizovane, tako, da ovo nije bilo neko novo postavljanje, ve oivljavanje i uspostavljanje starih naelstava i optinskih uprava s manjim izmenama." (Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, zapisnik o sasluanju od 21. II 1946). Verovatno da su po Dinievoj verziji tako obnavljana sreska naelstva i optine, ali kasnije kada je uspostavljena unutranja uprava i kada su pojedinci smenjivani i novi postavljani radilo se onako kako to dobro obaveteni Kisel navodi. 48 AVII, Na, br. 19-2-6.45 46

40

primer, Milan Aimovi, u vie navrata tokom maja davao preko radija i tampe izjave o svojoj lojalnosti prema okupatoru i pozivao stanovnitvo Srbije da ga sledi. U govoru preko radija od 25. maja 1941, predsednik Saveta komesara i komesar za unutranje poslove je izjavio: I ako budemo umeli da se pravilno opredelimo, da se potpuno posvetimo radu za opte dobro, uveren sam da emo zaista uspeti da ponovo sagradimo svoj narodni dom, kako bi sutra u novom evropskom poretku koji se stvara pod okriljem monog Nemakog Rajha, zauzeli ono mesto koje nam prema naoj snazi i vrednosti pripada. Uveren sam da e nas u svim tim naim nastojanjima i naporima Nemaka i njeni predstavnici svesrdno pomoi, ime e se jo jednom na delu potvrditi da je prijateljska saradnja sa Nemakom bila i da ostaje za na narod najbolja i jedina politika."49 Samo tri dana kasnije, u izvetaju Banske uprave Moravske banovine za period od 1. do 15. maja 1941. pisalo je pored ostalog: Za oznaeno vreme Banska uprava se, kao i sve podrune mi vlasti, starala u prvom redu da se odri to je mogue bolji kontakt sa predstavnicima nemake vojne sile i istovremeno da se uspostavi i ouva red i bezbednost."50 Potpunu ogranienost u ovlaenjima kvislinkih organa, uoili su mnogi funkcioneri kvislinkog aparata, vii inovnici, pojedini komandanti andarmerije, policije, mnogi sreski naelnici pa, razume se, i pojedini i najblii saradnici Milana Aimovia. U memorandumu koji su podneli Savetu komesara 23. avgusta 1941. komesari in. Milosav Vasiljevi, dr Stevan Ivoni, s Ivonievim pomonikom Darkom Petroviem, oni kao jedan od uzroka neefikasnosti Saveta komesara i dravne uprave uopte navode ogranienje nadlenosti, pa kao argumente istiu i sledee: U praksi, okupaciona nemaka vlast nije odredila stvarne granice nadlenosti te srpske vlasti, tako da praktino srpska vlast nije imala svoj iskljuivi krug nadlenosti, ve se okupaciona vlast mogla svakog trenutka i u svaku stvar umeati, preko koga bilo svog organa. Praktino je, usled toga, jo pre 22. juna postojala samo autonomija nae vlasti, ali bez snage i ivota. Vlast je stvarno postojala samo tamo gde je bilo nemakih trupa." 51 Izneli smo vie primer a da bismo pokazali i dokazali kome je sluila tzv. vlada komesara; da li srpskom narodu ili okupatoru; kakva su bila njena ovlaenja i, na kraju, da bi se videlo da je obnovljeni stari dravni aparat postao sastavni deo nemakog mehanizma okupacije u Srbiji. A upravo to su okupatori i eleli.Novo vreme, 26. V 1941. AVII, Na, reg. br. 19-1-33. U izvetaju Uprave grada Beograda (UGB) za period od 26. V do 12. VI 1941. govori se o besprekornoj saradnji sa okupacionim vlastima: Uopte, u pogledu uzajamnog poslovanja izmeu UGB i nemakih vlasti vladala je potpuna saglasnost i koordinacija, tako da su svi potrebni poslovi svravani odmah, bez ikakvog zastoja, te u tom pogledu nije bilo niti kakve reklamacije, niti kakve zamerke ili prigovora ma sa koje strane" (AVII, Na, br. 19-1-49/23). 51 AVII, Na, br. 19-3-2.49 50

41

Paralelno sa obnavljanjem upravnog aparata, Savet komesara, po nalogu nemakih okupacionih vlasti, obnovio je andarmeriju, policiju i druge institucije uvara reda i mira". Kako je i raniji (predratni) sistem rada upravnih organa u Kraljevini Jugoslaviji umnogome bio povezan sa delovanjem andarmerije, odmah po uspostavljanju Komesarijata postavilo se pitanje njenog obnavljanja, naoruavanja i stavljanja u slubu nemake okupacione uprave. Na osnovu uputstava Ministarstva unutranjih poslova, do sredine maja 1941. na dunost se javilo 1.779 andarma i 153 aktivna andarmerijska oficira. Odmah posle toga privremeno su formirani tabovi Dunavskog i Drinskog andarmerijskog puka i mnoge andarmerijske ete, sa svojim vodovima i andarmerijskim stanicama.52 Dvadeset drugog juna bila je uspostavljena i Komanda kvislinke srpske andarmerije, na ijem je elu bio od tog datuma do 12. septembra 1941. u svojstvu v.d. komandanta potpukovnik Jovan P. Trii, a posle njega, do marta 1942, ovu dunost je obavljao general Stevan Radovanovi.53 Kao uvare reda i mira", Savet komesara odmah je pozvao u pomo i policijske organe. Jo iz Kraljevine Jugoslavije, gde je imala zadatak da suzbija komunizam, nasleena je Uprava grada Beograda i njoj podreena Specijalna policija. Napominjemo da je u uslovima okupacije, ovaj organ kvislinke uprave bio najverniji saradnik okupatora. Specijalnoj policiji bila su ak proirena ovlaenja. Imala je zadatak da na celoj teritoriji okupirane Srbije preduzima najsurovije mere protiv K P J i njenih organizacija.533 Milan Aimovi, Dragi Jovanovi, Svetozar Ceka orevi, Milo Bankovi, funkcioneri Ministarstva, agenti: Svetozar Vujkovi, Boko Bearevi, ore Kosmajac, Gubarev, i mnogi drugi zalagali su se svim sredstvima i pomagali nemakim organima radi uspostavljanja i uvrenja okupacionog sistema vladavine. Sredinom maja 1941, pri upravi grada Beograda bio je formiran poseban odred od 55 agenata, a ve u junu 1941. u Beogradu je radilo 210 agenata. Meutim, radi otkrivanja partijskih i skojevskih organizacija i drugih institucija NOP-a bio je angaovan znatan broj andarma, rasporeenihJ. Marjanovi, Ustanak, 38. Jovan P. Trii, O Milanu Nediu, Windsor, ont, Canada, str. 8. 533 Komandant Feldkomandanture u Beogradu, u svom izvetaju od 14. jula 1941, daje visoku ocenu beogradske policije i njenog efa Dragog Jovanovia. Policija je ovde, s obzirom na linost efa javne bezbednosti, u najboljim rukama. U prvim danima svoga rada naredio sam ponovo njeno organizovanje i ona je stalno pod mojim nadzorom. I oficiri drugih komandi u vie navrata povoljno su se preda mnom izraavali o njoj. Njena jaina iznosi 858 ljudi. Naouranje policije vrio sam metodino i, kao znak poverenja, na j pre sam je snabdeo vojnikim noevima, kojima su zamenjene gumene palice. A oficirima su date sablje. Postepeno snabdevanje pukama i pitoljima je sprovedeno, ukoliko se do njih moglo doi bez pomoi sa strane. Koliko se iz Beograda andarmi stalno uzimaju, mada se ove dve ete veoma mnogo angauju, to je srpska policija u mnogim sluajevima najpouzdanije sredstvo za odravanje reda. To je sluaj naroito od kada se na njenom elu nalazi sadanji ef javne bezbednosti" (Zb. NOR, XII-1, 205).52 53

42

u gradu, zatim, nemaka obavetajna sluba (Gestapo) i jedan broj nemakih policijskih bataljona. 54 O ponovnom uspostavljanju andarmerije i njenom radu, kao i o prilikama na teritoriji Loznica Valjevo aak Sjenica Prijepolje Viegrad, komandant 60. peadijske nemake divizije Eberhardt alje 17. maja 1941. poverljiv izvetaj Vioj vojnoj komandi 65 za naroitu upotrebu, u kome se navodi: andarmerija je u srpskim oblastima uspostavljena. Ona je ovlaena da nosi oruje. Njena je dunost da se stara o miru i sigurnosti naroda na selu u sluaju prijavljenih uznemirenja od strane bande. Tek kada njena snaga ne bude dovoljna, dolazi u pitanje upotreba jedinica. Dok god se andarmerija lojalno odnosi, umesno je da se iroko upotrebljava i potpomae. Ali se ona mora stroije nadgledati u pogledu manje politike pouzdanosti."55 U istom izvetaju govori se o delovanju tzv. vlade komesara na podruju okupirane Srbije, pa se naglaava: Uprava se u srpskim oblastima ponovo izgrauje. Rukovodstvo ove izgradnje pripada komandaturama (feldkomandanturi Uice, ortskomandanturi abac i Kos. Mitrovica), koje je ovde postavio vojni zapovednik Srbije. Sve mere koje preduzimaju trupe u pogledu odnosa prema civilnom stanovnitvu, moraju prethodno biti sporazumno utvrene s ovim komandanturama, da bi se izbegle protivrene naredbe."56 Jo detaljnije podatke o uspostavljanju andarmerije i njenoj aktivnosti, nalazimo u izvetaju Komesarijata unutranjih poslova od 22. maja 1941. godine: Posle 6. aprila celokupna andarmerija povlaila se zajedno sa vojskom po naredbi tadanjih vojnih vlasti. Usled ovoga, mnoge kasarne, a naroito andarmerijske stanice po zemlji su opljakane, a mnoge i ruinirane. Od dolaska nemakih trupa, meutim, donekle, uz blagonaklonu saradnju nemakih vlasti, andarmerija se ubrzo formira, reorganizuje i dovodi u sklad sa dananjim potrebama. Do sada je potpuno uspostavljena vlast andarmerije u Moravskoj banovini, a na ostalom delu teritorije, posao se intenzivno nastavlja i mimo izvesnih54 AVII, Na, reg. br. 29-2-56, Izvetaj MUP-a za jun 1941. Na stanovnitvo Srbije okupatori i kvislinka policija vrili su sve ei pritisak. U potvrdu toga govori i podatak da je samo u Beogradu, 27. juna 1941, bilo 878 policijskih straara i nadzornih inovnika policijske strae i 240 agenata rasporeenih u raznim nadletvima i ustanovama. Trebalo je da oni prate razgovore i kretanje sumnjivih i da o tome obavetavaju nadlene. Bive aktivne andrame UGB je ponovo vratio u slubu, te su i oni morali da uestvuju u progonu komunista i njihovih simpatizera (dr Jovan Marjanovi, Srbija u narodnooslobodilakoj borbi Beograd, Beograd, 1964, str. 36 (u daljem tekstu: Beograd). 55 AVII, NA, k. 9-II, reg. br. 1/17. General reder izvestio je viu komandu aktom od 22. juna 1941, u kome je pisalo i ovo: Naredio sam pojaanu upotrebu srpskih policijskih i andarmerijskih organa. Njih treba pomagati u svakom smislu. Oni e se obraati neposredno potinjenim mi organima i trupnim jedinicama, kad nastane opasnost, tj. kad mesni zapovednik srpskih policijskih snaga bude smatrao da nije vie gospodar situacije" (Zb. NOR, 1-1, 340). 56 AVII, NA, k. 9-II, reg. br. 1/17.

43

potekoa (vei broj ljudstva nego to je potrebno, nedovoljno naoruanje i si.). Nemake vlasti odnose se uglavnom prijateljski prema andarmeriji i u vie konkretnih sluajeva konstatovana je neophodna saradnja." 57 Iz navedenih primera vidi se da su okupacione vlasti, uz pomo kvislinke uprave u Srbiji, za nepunih mesec dana obnovile policiju i andarmeriju, a ve u junu i julu 1941. ove slube su i dalje dopunjavane, organizovane i proirivane. Prikupljanje na jednom mestu u relativno kratkom periodu znatnog broja andarma postignuto je na vie naina. Jedan od njih, moda ak najefikasniji, bilo je mobilisanje veeg broja bivih pripadnika andarmerije, policije, oficira i podoficira bive jugoslovenske vojske, koje su sproveli okupatori i kvislinka vlada. Nije bio mali broj i onih koji su stupali u andarmerijsko-policijsku slubu iz materijalnih razloga. Jer, s obzirom na uslove okupacije, ova sluba je, ipak, bila relativno dobro plaena, a imala je i mnoge druge benifiije. Pored sve opreznosti i nepoverenja prema kvislinkim organima, okupatori, ipak, poetkom juna poinju davati oruje domaoj andarmeriji. Zabeleeno je, na primer, da je Uprava grada Beograda poetkom juna dobila 100 puaka, 1.000 metaka, 1.000 bajoneta i druge vojnike opreme.58 Na taj nain je andarmerija postala ne samo obnovljena oruana snaga starog drutvenog aparata ve i oruana snaga okupacione nemake maine. Kao takva, andarmerija je bila izvrni organ Saveta komesara. Njen prvi zadatak bio je da od stanovnitva Srbije prikuplja oruje za okupatora; pomae pri popisu vojnih obveznika; sprovodi i hapsi neposlune" meu njima, i mnogi drugi slini zadaci.57 AVII, br. 8/12, k. 19. Petar Trii navodi da je u kratkom aprilskom ratu poginulo dosta andarma i daje svoju verziju (ukoliko je ona tana) 0 uspostavljanju andarmerije, pa kae: Posle kapitulacije i andarmerija je bila razoruana kao i sve ostale vojske. Mnogi andarmi i andarmerijski oficiri oterani su u zarobljenitvo... Poto je cela Srbija bila okupirana jo pre kapitulacije, to su i sve andarmerijske stanice bile naputene i opljakane, te kada su se razoruani andarmi vraali na stanice, nisu u njima nali nita. Broj andarma pod okupacijom bio je dovoljan, ali ta je vredan broj kada, na pr., na stanici ima 1015 andarma, a svega 58 puaka, i to svega po 510 metaka. Nemci su u poetku lagali da nemaju oruja ili su na druge razne naine zavaravali samo da ne daju oruje i tek su docnije postepeno poeli da daju i to samo puke i vrlo ogranien broj municije" (P. Trii, n. d., 89). Kako je organizovana andarmerija po okruzima, itamo u izvetaju MUP-a za maj 1941: Provedena je organizacija leskovake, abake, smederevake, kragujevake, prokupake i aanske andarmerijske ete. Formirani vodovi u Vladiinom Hanu i Staroj Pazovi, a privremeno dopunski polubataljon u Beogradu" (AVII, Na, br. 19-1-5). U junu MUP navodi: Uspostavljene su andarmerijske ete u Negotinu i Velikoj Kikindi, 1 andarmerijski vodovi u Mionici, Kragujevcu, Rudniku, Novom Beeju, Kovaici, Parainu, Rekovcu, Kladovu, Kosjeriu i ajetini i odreena im je teritorijalna nadlenost... Ustrojena je nova and. stanica Vlaka u sastavu beogradske and. ete" (AVII, Na, br. 19-1-37). U julu se andarmerija dalje razvila, pa je, npr., samo u Moravskoj banovini 19. jula bilo 9 eta, 28 vodova i 157 andarmerijskih stanica (AVII, Na, br. la-1-23). 58 AVII, Na, br. 19-1-30. Izvetaj Odeljenja javne bezbednosti MUP-a za period od 18. VI 1941.

44

Prema tome, andarmerija je orujem obezbeivala izvrenje naredaba okupatora, i to je bio njen primarni zadatak. Sekundarna je bila druga strana njene delatnosti da odrava red i mir u zemlji"; da bdi nad imovinom graana, da se bori protiv zloina" i pljake pojedinih lica. Objektivno gledajui, kvislinka andarmerija je potpomagala pljaku koju je vrio okupator; pomagala je zloine okupatora, a nekad je i sama u njima uestvovala, streljajui srpsko stanovnitvo i borei se sa orujem protiv narodnooslobodilakog pokreta. Ovo joj je u kasnijem periodu okupacije bio jedan od glavnih zadataka, a moda i najglavniji, naroito od marta 1942, kada je andarmerija reorganizovana u Srpsku dravnu strau.58

58 U mesenom izvetaju komandnog taba komandanta Srbije od 5. oktobra 1941. navodi se pomo andarmerije u uvanju eleznikih pruga. Za osiguranje eleznikih linija na podruju Srbije, bila je upotrebljena naoruana srpska andarmerija... Srpske eleznike stanice (300) naoruane su sa po 3 puke i 20 metaka, a 600 uvara pruge sa po 1 pukom i 50 metaka. Osim toga, na eleznikoj pruzi BeogradPalankaNi, angaovano je 500 srpskih andarma s pukama, 30 mitraljeza i 500 runih bombi. Zatim je trupa jaine oko 1 bataljona, rasporeena po straama od 1 voda, preuzela zatitu pomenute eleznike linije (BeogradPalankaNi).

45

GLAVNI ZADACI SAVETA KOMESARA

Zadaci Saveta komesara bili su uglavnom dvovrsni: administrativno-politiki i upravno-ekonomski. U prvom sluaju Komesarijatu je stavljeno u zadatak da u zemlji zavede red i mir. Znai, neophodno je bilo izvriti pacifikaciju okupirane teritorije Srbije, jer nemake okupacione vlasti to nisu ni elele, a nisu imale ni vremena jer su se intenzivno pripremale za napad na Sovjetski Savez. Ma koliko da su Nemci svojim naredbama, uredbama, plakatima, preko radija i kvislinke tampe pretili stanovnitvu da sauva red i mir, da bude lojalno prema nemakim okupatorima, ak i u najuem tabu nemake okupacione Komande za Srbiju bilo je jasno da antiokupatorsko raspoloenje stanovnitva raste i da se ovde-onde javlja i po neka akcija, odnosno sabotaa, iako oruani ustanak u Srbiji nije jo poeo, ve je to bila samo jedna faza njegovih priprema. U vezi sa akcijom koju su 10. maja 1941. izveli pripadnici NOP-a u Beogradu, kojom prilikom je oteen veliki telefonski kabl na Savskom mostu sa zemunske strane, vojnoupravni komandant u Srbiji uputio je 16. maja Milanu Aimoviu otro upozorenje:60 U meuvremenu, takoe, i Vama poznati sluaj teke sabotae na vojna postrojenja daje mi povod za sledee osnovne konstatacije. Kao odgovorni komandant za podruje Nemakog Rajha, nisam voljan pustiti da proe bez odmazde ni najmanji akt sabotae, i ja u iz toga razloga nastupiti najbezobzirnijim sredstvima, jo od samog poetka protiv takvih pojava. S obzirom na s Vae strane date mi izjave lojalnosti i na do sada prikazanoj volji da prema meni ovu lojalnost potvrdite u praksi, mnogo bih alio za ovakav postupak. Jedino s obzirom na ovu injenicu, hou u ovom sluaju da odustanem od jedne prisilne teke kontribucije i najpre nareujem da za vreme od 14 dana stanovnici grada BeogradZemun, sastavljeni od svih narodnosnih grupa, pod kontrolom srpskih policijskih organa dan i no uvaju kablove i da se objavi stanovnitvu da u ponovnom sluaju, pored ove kazne, bie primenjene prema celokupnom stanovnitvu najtee kontribucije. Nareenja o izvrenju prednjeg sleduju." 6180 AVII, NAV-N-T-501, rol. 245, s. 287300, Izvetaj Beogradske feldkomandanture. 81 AVII, NA, reg. br. 17/1, 1.17; Zb. NOR XII-1, 133.

46

Meutim, ve poetkom juna 1941. na elo okupacione nemake vlasti u Srbiji dolazi novi vojnoupravni komandant general reder. U opirnom pismu koje mu je uputio, Savet komesara izraava dobrodolicu svom pretpostavljenom; daje izjavu lojalnosti, ali ga istovremeno moli da zatiti srpsko stanovnitvo na teritoriji van granica Srbije. Osnov propagande koju je sprovodio Milan Aimovi, odnosno njegova vlada i drugi najreakcionarniji krugovi u Srbiji u kasnijem periodu, bila je u tome da za stradanje srpskog ivlja nisu krivi Nemaka, Italija i faizam, ve Hrvati, Maari, Bugari, Albanci i drugi. Na istoj liniji nai e se kasnije i Milan Nedi, a to e biti propagandni manevar i etnikog pokreta Drae Mihailovia. U jednom delu citiranog pisma Saveta komesara reeno je i ovo: Kada je po kapitulaciji jugoslovenske vojske Nemaka vojna uprava odluila da podruje Srbije izdvoji i da na istom vaspostavi srpsku upravu pod svojim vrhovnim rukovoenjem i nadzorom, sve su se srpske politike grupe, koje su ostale u zemlji, voljno odazvale pozivu nemake vojne uprave da obrazuju civilnu upravu u zemlji. Sastavljena iz raznih politikih grupa, ova civilna uprava jednoduna je u shvatanju da su prijateljski odnosi srpskog naroda prema nemakom jedna istorijska nunost, i da je lojalna saradnja sa nemakom vojnom upravom uslov za odravanje srpskog naroda."62 U istom dokumentu Savet komesara posebno apeluje na vojnoupravnog komandanta Srbije da sprei fiziko i ekonomsko unitenje srpskog stanovnitva van granica Srbije: Tom poslu, ekonomskom unitenju i istrebljenju Srba, nisu se posvetili neodgovorni pojedinci, ve to javno proklamuju i kao cilj svoje politike obeleavaju zvanini predstavnici u tim krajevima.... Na alost, obru se sve vie stee, prostor na kome se pod zatitom nemake vojne uprave srpskom narodu prua mogunost za opstanak, sve se vie suava. Hrvatska drava doprla je na prag Beograda, Albanija sa juga zahvatila je kolevku srpske slave i veliine: Kosovo, Metohiju, Raku. Bugari su na domaku Nia. Maarima tek to nije ustupljen Banat. Najzad se sa svojim pretenzijama javlja i Rumunija i povela je opsenu akciju za ocepljenje srpskih krajeva od Negotina i Zajeara do Poarevca."83 Kao to vidimo, Milan Aimovi, sa svojim saradnicima, smogao je toliko snage pa i hrabrosti da osudi postupke svojih suseda, a to se indirektno i Nemcima prebacivalo. injenica je da je stanovnitvo srpske nacionalnosti proganjano u svim delovima okupirane Jugoslavije; da su nad njim vreni nezapameni zloini; da su izbeglice svakodnevno pristizale u Srbiju priajui o zloinima ustaa, maarskih i bugarskih okupatora i mnogih drugih nacionalistikih i ovinistikih elemenata koje su okupacione vlasti podstrekivale na pokolj da bi same lake upravljale. Bez obzira na sve ovo, pitanje je koliko je kvislinka uprava u Srbiji bila zabrinuta zbog ovih problema. Neosporno je da su joj izbeglice, i to ne samo srpske, stvarale mnogo tekoa. Ali se u njenom62 AVII, Na, br. 11/1-1, 1.1a, dokument je bez datuma, ali ini se da potie iz prve polovine juna. 83 Isto.

47

pismu krije i neto drugo. Naime, e za proirenjem granica Srbije, ono za ta e se neprekidno zalagati Milan Nedi i njegova vlada, a to e u izvesnoj meri podupirati i Herman Nojbaher, specijalni opunomoenik ministra spoljnih poslova Rajha za Jugoistok, ije je sedite od avgusta 1943. bilo ba u Beogradu. Da je ova naa konstatacija tana, svedoi i Memorandum Saveta komesara od kraja juna 1941, koji je ponovo upuen vojnoupravnom komandantu Srbije, generalu Srederu, u kome se istorijski analizira svaka jugoslovenska pokrajina: Srbija, Hrvatska, Srem, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sandak, Kosovo, Makedonija itd. Navode se podaci o procentu srpskog ivlja u ovim krajevima, a ujedno se zahteva da znatan deo ovih krajeva bude ukljuen u jedinstvenu srpsku dravu u okviru Rajha: U bivoj Hrvatskoj banovini", pisalo je u uvodnom delu memoranduma, ve je bilo preko 1 milion Srba. Ako je to tano, da bi se Hrvatskoj dravi pridodao jo vie od jedan milion Srba, to bi znailo da 30% naeg naroda treba da bude nezadovoljno. Ako se tome doda jo dosta veliki broj Srba koji konstantno ive u Sandaku i Crnoj Gori i junoj Srbiji, kao i grupa od 100.000 u Hrvatskom primorju, to bi znailo da se taj procenat poveava na vie od 45/o. Za izgradnju Jugoistoka i njegovog preureenja, to ne bi bio jedan dobar put, jer ak i njegove najvie svetkovine Skoplje i K. Polje, nisu jo obuhvaene u prostor koji stoji na raspoloenju srpskom narodu. Iz svih tih razloga, uzimajui u obzir i shvatajui potpuno poloaj jednog poraenog naroda, bilo bi potrebno, ipak, dati srpskom narodu njegove vekovne etnografske granice. U njima bi on, kao vredan i veran lan jugoistono-balkanske zajednice, sigurno uspeno izvrio i svoju optu, privrednu dunost i dao odgovarajui doprinos novoj Evropi." Posebno se Aimovi sa svojim komesarima zalae da Srbiji pripadne Srem: U granicama Srema, prema popisu od 1931. godine, ukupno je bilo 272.000 stanovnika, od kojih Srba pravoslavnih 172.000 ili skoro 64%; Nemaca oko 45.000, a Hrvata manje od 25.000. to se tie privrednih veza i geografskog poloaja, dovoljno je pogledati na kartu i odmah e se uoiti velika blizina Beogradu i ogromna udaljenost Zagreba." 6464 AVII, br. 4/113, k. 19. U vezi sa Sremom u memorandumu je reeno i ovo: Prema tome, ni po istoriji, ni po statistici, ni po saobraajno-privrednim razlozima, Hrvati nemaju nikakvih prava preko granice koju su sami povukli odlukom ovog Sabora iz 1941. Velikonemaki Rajh, koji na Balkanu nema nikakvih teritorijalnih pretenzija, nego u izgradnji novog evropskog poretka eli mir, red i stabilnost, ne moe eleti stvaranje takve hrvatske drave u kojoj bi Hrvati, prema svesnim borbenim Srbima i drugim stanovnicima, predstavljali manjinu ili u najboljem sluaju jedva polovinu svog stanovnitva. Takva dravna konstrukcija ne bi imala nikakve ivotne snage. U njoj bi bili izdati Hrvatima ba oni Srbi koji su vekovima u prijateljskoj i vernoj saradnji sa Nemcima... U granicama koje ima Hrvatska po dananjoj demarkacionoj liniji Hrvata ima oko 2,600.000, prema 2,300.000 Srba, 850.000 Muslimana, 300.000 Nemaca. Hrvati su, dakle, svega 43/o od sveg stanovnitva."

48

Na kraju su izneti argumenti" da bi trebalo Kosovo, Sandak, Drenica i Metohija da pripadnu Srbiji, koji su takoe puni spomenika srpske srednjovekovne snage i veliine". Iz svega izloenog, a u interesu stvaranja mira i reda na Balkanu i polaganja osnova za krajnje sreivanje odnosa meu balkanskim narodima, namee se potreba da se srpskom narodu stvori takva dravna celina koja bi obuhvatila jezgro srpskog naroda gde je on u apsolutnoj ili pretenoj veini. To je oblast severno od reke Pinje; od Velesa, na jugu, do iznad Novog Sada, na severu; od stare granice Bugarske, na istoku, do Korduna i Like, na zapadu. Tome bi se imali dodati, iz neophodnih potreba ekonomskog ivota, dolina Vardara ispod Velesa i izlaz na Jadransko more preko doline Neretve."65 Oigledno je da su Aimovi i njegovi komesari bili u velikoj zabludi, jer oni trae Veliku Srbiju", maltene, teritoriju neto manju nego to je bila teritorija Kraljevine Jugoslavije. A poznata je injenica da je upravo Nemcima bilo u interesu iz dva osnovna razloga da rascepkaju teritoriju Jugoslavije: prvo, zbog toga da bi stanovnitvo okupirane teritorije mogli lake da dre u pokornosti i na taj nain lake eksploatiu privredna i druga bogatstva Jugoslavije; drugo, prilikom stvaranja planova za napad na Jugoslaviju, Hitler je obeao po deo te privlane jugoslovenske teritorije svojim saveznicima: Italijanima, Bugarima, Maarima i drugima, ije su pretenzije na nju postojale jo odranije. Meutim, sigurno je da Nemci, niti, pak, njihovi saveznici, nisu znali na kakav e otpor stanovnitva Jugoslavije naii njihova okupacija. Nai narodi su vekovima kroz svoju istoriju znali da cene slobodu; da se u mnogim, gotovo bezizlaznim situacijama prihvata ju oruja i bore protiv porobljivaa. Tako je bilo i u toku drugog svetskog rata. Iz citiranog memoranduma vidi se, pored ostalog, i to da je takozvana vlada komesara, im je uz pomo nemakih okupacionih vlasti obnovila banovine, srezove, optine, policiju i druge organe uprave, dola na ideju da od nemakog vojnoupravnog komandanta zatrai pomeranje granica Srbije na raun njenih suseda. Ta ideja, najblae reeno, bila je utopija, dakle, pretenzija, koja nije bila zasnovana ni na kakvim realnim osnovama. Dovoljno je pogledati ta trae komesari; koje sve" Kao nap. 64. U zakljuku citiranog memoranduma reeno je sledee: Slobodni smo zbog toga obratiti svu panju na ove injenice, kao i da umolimo da se one dostave i na najvie mesto radi blagonaklonog reenja. Mi mislimo da bi to bilo ne samo u interesu srpskog naroda nego i celog Jugoistoka i, tako isto, Nemakog Rajha, da se ovaj prostor na pravilan i celishodan nain uredi i ekonomski, kao i u svakom drugom pogledu ukljui u sistem, na kome Nemaki Rajh sada u Evropi r a d i . . . Mi bismo opet svim silama nastojali da srpski narod, zavaen stranom propagandom i ljudima u slubi tuih internacionalistikih organizacija, uputimo putem istinski potene i iskrene saradnje prema Nemakom Rajhu i da u njemu preovladaju ljudi i grupe koji su se i ranije zalagali za najprisnije prijateljstvo sa velikim nemakim narodom. Potpuno i odavno ubeeni u neophodnost najlojalnijeg naslanjanja na nemaki Rajh, mi molimo da se omogui okupljanje srpskog naroda na teritoriji koja mu pripada, da bismo itav na narod ukljuili u novi poredak koji e biti pod vodstvom Velikog Nemakog Rajha."4 Kontrarevolucija u Srbiji 1

49

delove ele da stave pod svoju upravu: Srem, znatan deo NDH (deo Bosne i Hercegovine); izlazak na Jadransko more, Kosovo, znatan deo Makedonije i niz drugih delova okupirane Jugoslavije. Iako su komesari u zakljunom delu citiranog memoranduma zahtevali da se njihovi predloi u nemakoj okupacionoj upravi u Beogradu svestrano razmotre", da im se obrati maksimalna panja", kao i to da se dostave i na najvie mesto radi blagovremenog reenja" (oigledno su insistirali da se njihovi zahtevi upute Ribentropu i Hitleru), ceo ovaj dokument ostao je samo mrtvo slovo na papiru. Njega je pregledao jedino Turner i njegov zamenik Kisel, koji nisu nali za shodno ni da obaveste vojnoupravnog komandanta redera. Sve to su oni preduzeli, bilo je to da su pozvali na razgovor Milana Aimovia i upozorili ga da ubudue ne pravi ovakve ispade. Jer, kako je u vezi s ovim kasnije izjavio Harold Turner, komesari oigledno nisu shvatili situaciju u kojoj se nalaze, niti dunosti koje su im poverene". Iz svega ovog vidi se da Nemci nisu dozvoljavali66 Milanu Aimoviu, pa ni kasnije Nediu, da se bavi krupnijim politikim pitanjima", kao to su ona izloena u Memorandumu komesara od kraja juna 1941. Oni su stalno insistirali na tome da se izvravaju njihove naredbe, sprovode njihove uredbe i druga okupaciona akta. Jedna od prvih naredbi, za koju su Nemci traili da se Komesarijat maksimalno angauje, jeste sakupljanje zaostalog oruja stare jugoslovenske vojske, kao i drugog oruja u posedu privatnih lica, ukljuujui i sve vrste lovakog oruja. Iako su ovu naredbu sprovodile feldkomandanture i krajskomandanture, kvislinka uprava, poev od Komesarijata, preko sreskih naelstava, sve do optina, bila je maksimalno angaovana.67 Ocenjujui politiku situaciju u Srbiji tokom maja, Nemci su u jednom svom izvetaju konstatovali, pored ostalog, i sledee: Po gradovima i veim mestima vlada potpun mir. Stanovnitvo se dosad dralo veoma povueno. Ono je bilo oamueno usled proteklih dogaaja, od ega se postepeno sada poinje da oslobaa. Ne bi se ipak moglo rei da je ivot uao u svoj uobiajeni tok." 68 Sredinom maja 1941. nacisti su poveli istragu u vezi sa puem od 27. marta, odnosno o odgovornosti krivaca za izbijanje rata izmeu Jugoslavije i Nemake. Taj zadatak, koji je imao specijalnu namenu, postavljen je takoe Komesarijatu. U vezi s tim Feliks Bender, opunomoenik Ministarstva spoljnih poslova Rajha u okupiranoj Srbiji, uputio je 13. maja Ribentropu pismo u kome trai dozvolu da se ovakva istraga moe povesti. Samo tri dana kasnije (16. maja) Bender dobija16 AVII, NAV-N-T-120, 200/153547, Turnerov izvetaj komandantu Jugoistoka od 1. jula 1941. 87 Prema J. Marjanoviu, Ustanak, 36. 1,8 Zb. NOR, 1-1, 332, Izvetaj taba 60. nemake divizije od 17. V 1941.

50

odobrenje od ministra spoljnih poslova Rajha. 69 Komesarijat je za ovaj veoma delikatan zadatak formirao komisiju od tri lana: Tanasija Dinia, kao predsednika, i lanova: Dora Peria i Mihajla orevia. Istraga je zahvatila vei broj bivih funkcionera graanskih stranaka, naroito one za koje se pretpostavljalo da su imali bilo kakvog udela u organizovanju pua 27. marta 1941. Evo ta je o tome izjavio Tanasije Dini na sasluanju pred istranim organima u Beogradu, februara 1946. godine: Negde sredinom maja 1941. pozvan sam u Gestapo. Kad sam tamo otiao, zatekao sam kod efa Gestapoa (Krausa): Dragog Jovanovia, Milana Aimovia, dr Busea, generalnog konzula, koji je doao iz Berlina. Aimovi mi je rekao da su odluili, mislei na prisutne, da se povede istraga za utvrivanje odgovornosti ulaska Jugoslavije u rat sa Nemakom i da je u tu svrhu obrazovana Komisija, iji u ja biti predsednik... Odmah po prijemu nareenja poeo sam da prizivam pojedine lanove bive Cvetkovieve vlade, koja je potpisala tekst, i samog Cvetkovia i sasluao ih. Pored njih sasluao sam vienije politike linosti na koje bi se ko od sasluavanih pozivao."70 Na osnovu iste izjave T. Dinia saznajemo da je u ovoj istrazi" sasluano oko 20 lica, meu kojima su bili i Dragia Cvetkovi, Aleksandar-Cincar Markovi, Dimitrije Ljoti, Petar Pei (bivi ministar vojske), general Petar Kosti, Mirko Koi (bivi guverner Narodne banke), Zivko Topalovi i druge linosti, koje su uglavnom bile proosovinski orijentisane, te je stoga razumljiv zakljuak ove ankete, odnosno istrage: odgovornost za rat pada na one koji su doveli do Dvadeset sedmog marta, to je za vladu Treeg Rajha bila velika satisfakcija. Drugim reima, za rat bi, dakle, imala biti odgovorna Jugoslavija, a neposredni uzronici osovinskog napada na Jugoslaviju jugoslovenska vlada, sa svojim predsednikom, generalom Duanom Simoviem.71 Iz izloenog nije teko zakljuiti da je ceo navedeni proces trebalo da poslui vladi Rajha u propagandne svrhe, i to u dva pravca. Naime, da se optui emigrantska jugoslovenska vlada, koja je, u dosluhu" sa Englezima, prouzrokovala rat sa silama osovine; i drugo, da su puisti"89 Feliks Bender postavljen je na dunost opunomoenog ministra spoljnih poslova Rajha u okupiranoj Srbiji Hitlerovom odlukom od 28. aprila 1941-. Pomenuta odluka glasi: 1. Postavljam opunomoenika Ministarstva spoljnih poslova kod vojnoupravnog komandanta u Srbiji. Njegovo slubeno mesto nalazi se u Beogradu. 2. Opunomoenik Ministarstva spoljnih poslova je nadlean da radi na svim pitanjima spoljnopolitikog karaktera koja e se javiti u Srbiji. Od posebne je vanosti njegov zadatak da sprei delatnosti srpskih politikih elemenata tetnu po politike interese Treeg Rajha. 3. Ukoliko pri sprovoenju zadataka opunomoenog ministra spoljnih poslova budu dodirnuta vojna pitanja, tada OMSP treba da radi u sporazumu s vojnoupravnim komandantom u Srbiji. Ako bi odlukama vojnih vlasti bili dodirnuti politiki interesi, tada one treba da se donesu sporazumno sa opunomoenikom Ministarstva spoljnih poslova" (AVII. NAV-N-T-120, 200/153205). 70 Arhiv SUP Srbije, dosije Tanasija Dinia, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju od 21. II 1946. 71 Isto.

4*

51

na elu sa Duanom Simo viem stvarali plan da sa Sovjetskim Savezom zakljue ugovor o uzajamnoj pomoi. To je bio period intenzivnih priprema Nemaca za rat sa Sovjetskim Savezom, te e kasnije i Sovjetski Savez biti optuen da je podstrekivao Jugoslaviju da zarati sa Nemakom. O tome govori ve citirano sasluanje Tanasija Dinia: Pozvao sam dotinog (re je o ifrantu Anelkoviu, koji je, navodno, radio za rusku obavetajnu slubu M. B.), i on je na sasluanju izjavio da je u tom vremenu (re je o periodu neposredno pre napada Nemaca na Jugoslaviju M. B.) sovjetski otpravnik poslova jednog dana saoptio bivem pomoniku ministra spoljnih poslova Jukiu, da je SSSR spreman da potpie sa Jugoslavijom pakt o uzajamnom pomaganju, tj. ako jedna od sila potpisnika bude napadnuta, da je druga obavezna da stupi u rat protiv napadaa... Posle ovoga podatka, do koga se je sasluanjem imenovanoga dolo, kada je pomenuti generalni konzul dr Buse saznao za to, rekao je: 'Hvala, ja sam dobio to mi treba' i otiao je, kako sam kasnije saznao, za Berlin.Posle ovoga video sam da je prestalo interesovanje za tu istragu i ja sam je obustavio, tako da ni do kraja rata nije bila zavrena."72 Meutim, netano je tvrenje Tanasija Dinia da se nikome od sasluanih nije nita desilo. Izvesno je da je upravo pomenuta istraga pogodila vrhove Srpske pravoslavne crkve. Na primer, ba tih dana u manastiru Ostrogu, u Crnoj Gori, uhapen je patrijarh Gavrilo Doi i prebaen u Beograd, gde je bio doveden i uhapeni episkop iki Nikola j Velemirovi. Obojica su bila sve do kraja rata zatoeni u manastiru Vojlovici, nedaleko od Paneva. Iz njihovih sasluanja od 16. i 17. jula 1941, koja su posredstvom efa policije i bezbednosti dostavljena Ribentropu, vidi se da je na njih vren jak pritisak kako bi se utvrdila uloga Srpske pravoslavne crkve u dogaajima od 27. marta 1941, odnosno njene veze sa anglikanskom crkvom.73 Tokom maja Komesarijat su pritiskivali i mnogi drugi zadaci: zamena starih novanica; obnavljanje privrede, da bi se u to kraem roku mogla staviti u slubu okupatora; smetaj izbeglica, kojih je u Srbiji ve u maju bilo na desetine hiljada; obnavljanje rada Crvenog krsta, koji je trebalo da se angauje u pronalaenju ratnih zarobljenika, voenju brige o njima, omoguavanju njihove prepiske s porodicom, slanju paketa itd. Razume se, svi ovi poslovi trebalo je da se obavljaju sa odobrenjem i pod kontrolom nemakih okupacionih vlasti u Srbiji. 74 Kada je re o zarobljenicima, treba istai da su Nemci posebnu panju poklanjali ljudima koji su bilo kada bili u vojsci, jer su ih sve smatrali svojim zarobljenicima. U tom smislu vojnoupravni komandant Srbije izdao je naredbu koja je objavljena 15. maja 1941: Svi mukarci, Srbi i Slovenci, koji se nalaze na okupiranoj srpskoj teritoriji, koji su pre ili za vreme ovog rata bili pozivani u vojsku ili su vrili neku dunost kao vojnici, u stvari su ratni zarobljenici i onda kada su ihn 7S 74

Isto. Prema J. Marjanoviu, Ustanak, 120. B. Kosti, n. d., 3637.

52

nemake vojne jedinice pustile na slobodu i o tome im dale potvrdu." Svi pomenuti imali su da se jave najblioj nemakoj komandi u roku od 10 dana.75 I ovu, kao i mnoge druge uredbe i naredbe nemakih okupacionih vlasti trebalo je da sprovede Savet komesara Milana Aimovia. U vezi s tim poslat je 27. maja 1941. raspis svim upravama banovina, sreskim naelstvima, andarmerijskim i policijskim stanicama, u kome se insistiralo da se dosledno primeni u praksi naredba vojnoupravnog komandanta".76 Iako je citirana naredba predviala rigorozne kazne, pored ostalog: slanje u zarobljeniki logor, predavanje vojnom sudu itd. (to je bilo posebno naglaeno u Uputstvu Saveta komesara), ona ipak nije dala oekivane rezultate. Vojni obveznici poeli su masovno da bee i da se ne javljaju na odreena mesta, jer su mnoge koji su se prijavili, Nemci odveli u zarobljenitvo. To se vidi i iz jednog pisma Milana Aimovia od 15. juna 1941, koje je bilo upueno Turneru: S obzirom na to da je u izvesnim srezovima (trstenikom, jasenikom i kolubarskom) izvreno sakupljanje vojnih obveznika, zarobljenika na odsustvu, Ministarstvo je obaveteno da se zbog toga mnogi sklanjaju u umu i time ugroavaju javnu bezbednost. S druge strane, preti opasnost da polja ostanu neobraena. Umoljen je Upravni tab glavnokomandujueg da se sakupljanje ljudstva iz navedenih razloga, kao i zbog neophodnog prestia civilne uprave, obustavi."77 Sigurno je da se nacisti ne bi smilovali na Aimovievu molbu da su imali dosta prihvatnih logora za smetaj ratnih zarobljenika. Jer, na osnovu nemakih izvora, saznajemo da je tada bilo evidentirano oko 325.000 zarobljenika iz cele Jugoslavije. 78 Posle otputanja pripadnika drugih nacionalnosti, u prihvatne logore Jugoslavije, Grke i Bugarske bilo je smeteno oko 240.000 lica, koje je trebalo transportovati u Nemaku. A to je bilo neizvodljivo. Mnoge saobraajnice bile su unitene, mostovi porueni, to je onemoguavalo ne samo prevoz zarobljenika ve i nemakih jedinica, koje su intenzivno prebacivane na Istoni front. Zbog toga su u Srbiji obrazovana tri centralna logora: Stalag 160 u Beogradu, 202 u Niu i 191 u Kragujevcu. Oni su imali svoje filijale u mnogim manjim mestima u Srbiji; do 19. maja bili su prolazni logori, a posle toga stalni.79AVII, NA, List uredaba vojnoupravnog komandanta u Srbiji. AVII, k. 20a, f. 4, dok. 3. 77 AVII, Na, br. 19-1-34. 78 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 251/683. U Hitlerovoj izjavi od 4. maja 194i. stoji da je zarobljeno 6.298 oficira i 337.864 podoficira i vojnika. U nekim nemakim publikacijama, npr. pominje se cifra od 344.000 zarobljenika. 79 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 251/638. Problem zarobljenika nije skinut s dnevnog reda sve do kraja juna 1941, kada je poslednja grupa zarobljenika iz Srbije prebaena u Nemaku. Pojedini nemaki predstavnici smatrali su da i ostale, tj. one koje su vodile kao zarobljenike na odsustvu, treba skupiti. Meutim, izbijanje ustanka omelo je ovu meru, pa je List, komandant Jugoistoka, krajem jula naredio da se vie ne sakupljaju zarobljenici" (V. Glii, n. d., 36).75 70

53

O problemu srpskih zarobljenika raspravljalo se i u Vrhovnoj komandi kopnene vojske Nemake. U stvari, Komanda Jugoistoka dala je predlog 30. juna 1941. da se u sporazumu sa Ministarstvom za rad i komandom Vermahta, ratni zarobljenici na odsustvu u Srbiji (koji se jave dobrovoljno za plaeni rad u Nemakoj) oslobaaju zarobljenitva dok su na radu. U obrazloenju je, pored ostalog, istaknuto da bi se na taj nain ublaio problem nedostatka radne snage u Nemakoj, a ujedno i pitanje nezaposlenosti u Srbiji. 80 Meutim, predlog Komande Jugoistoka nije prihvaen, ve su zarobljenici postepeno transportovani, a na sastanku Komande suvozemnih snaga (OKH) od 2. juna odlueno je da se preostalih 16.000 zarobljenika iz Srbije postepeno transportuje; da se za vanije privredne objekte u Srbiji angauju besposleni" i da u to kraem roku pone akcija za vrbovanje do 70.000 radnika iz Srbije. 81 Uglavnom, im je bio osposobljen elezniki most na Savi (31. maja), intenzivno se radilo na transportovanju zarobljenika iz Srbije, tako da je poslednja grupa prebaena oko 15. jula 1941. Dok su nacisti nastojali da uvrste svoj okupacioni sistem i da preko Saveta komesara obnove stari aparat vlasti i stave ga u svoju slubu, Komunistika partija Jugoslavije pripremala se za oruanu borbu. Jo u aprilskoj katastrofi se pokazalo da je Partija jedina politika snaga u Jugoslaviji, koja je sposobna da organizuje mase za borbu protiv okupatora. Ona je to pokazala i za vreme martovskih demonstracija u organizovanju masa za obaranje sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, a u aprilskom ratu K P J je pozvala narod da prui otpor agresoru, a svoje lanove angaovala da se s orujem u ruci, zajedno sa narodom, suprotstave faistikim napadaima i da brane zemlju.82 Posle okupacije, K P J se brzo prilagodila novim uslovima rada. Imajui izgraenu pravilnu liniju, predviajui dalji razvoj dogaaja, Partija je i politiki i organizaciono konsolidovala svoje redove. Zato je i mogla da sve svoje organizatorske sposobnosti i sve svoje kadrove stavi u slubu narodnooslobodilake borbe. Neposredno posle Majskog savetovanja u Zagrebu, Centralni komitet K P J odluio je da se u pokrajinama i oblastima formiraju vojni komiteti i da se u celoj partijskoj organizaciji, od vrha do dna", organizuje rad po vojnoj liniji. Posle formiranja Pokrajinskog vojnog komiteta, krajem maja takvi komiteti bili su formirani u svim okruzima Srbije. Njihov zadatak bio je da prikupljaju i uvaju oruje, da organizuju vojne desetine, ilegalne grupe, da obavljaju obuku i prikupljaju sanitetski materijal i osoblje koje e time rukovati. Poseban zadatak Partije bilo je uvrivanje i proirivanje svoje organizacije, organizacije SKOJ-a i drugih organizacija NOP-a i politiki rad meu masama.AVII, NAV-N-T-312, 469/8058979-81. V. Glii, n. d., 37. 82 Josip Broz Tito, Stvaranje i razvoj jugoslovenske armije, 1949, str. 1617.80 81

Beograd,

54

Budui da je celokupna aktivnost K P J u navedenom periodu bila jo ilegalna, okupatori i njihovi saradnici nisu imali ni dovoljan uvid u njen rad. Ipak je Specijalna policija, sa svojim iskustvom iz predratnog perioda u borbi protiv komunista, uspela da prikupi znatan broj podataka o aktivnosti K P J i njenih organizacija. To se moe videti i iz izvetaja Komesarijata za unutranje poslove od 22. maja 1941, u kome j