23
I Свет у савременом добу 1 1. Мировна конференција у Паризу након Првог светског рата; 18. I 1919 – 21. I 1920 Договор сила победница Посебни уговори са пораженим државама Вилсонових 14 тачака није прихваћено САД нису потписали ниједан уговор Лига народа 2. Версајски мировни уговор; Мир са Немачком 28 VI 1919. Кривица за рат Алзас и Лорена Плебисцит у северном Шлезвику Пољска и коридор до Балтика Сарска област 15 година Одрицање од колонија Репарације Признање нових држава и одрицање од Аустрије 3. Остали мировни уговори – Неијски, Сен Жерменски, Тријанонски, Севрски (Лозански); Сен Жермен: Аустрија – 10 X 1919 o Распад АУ o Република Аустрија o Признање нових држава o Репарације Неји Сен Сир: Бугарска – 27 XI 1919 o Одрицање од територија у корист СХС и Грчке o Смањење војске o Репарације Тријанон: Мађарска – 4 VI 1920 o Границе Мађарске o Барањско – Бајска република 1921 o Миклош Хорти – ревизија Тријанона Бечким арбитражама Севр: Османско царство – 10 VIII 1920 o Одрицање од нетурских територија o Јерменија Јерменима o Тракија, острва и Смирна Грцима o Мореузи демилитаризовани o Уговор није ратификован због уступака Грцима o Није примењен због револуције Лозана: Турска – 24 VII 1923 o Турској границе које има данас 4. Друштво (Лига) наро да; Вилсонових 14 тачака Мировна конференција у Паризу 25. I 1919.

Savremena opsta ISTORIJA

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Savremena opsta ISTORIJA

Citation preview

Page 1: Savremena opsta ISTORIJA

I Свет у савременом добу 11. Мировна конференција у Паризу након Првог светског рата; — 18. I 1919 – 21. I 1920— Договор сила победница— Посебни уговори са пораженим државама— Вилсонових 14 тачака није прихваћено— САД нису потписали ниједан уговор— Лига народа

2. Версајски мировни уговор; — Мир са Немачком 28 VI 1919.— Кривица за рат— Алзас и Лорена— Плебисцит у северном Шлезвику— Пољска и коридор до Балтика— Сарска област 15 година— Одрицање од колонија— Репарације— Признање нових држава и одрицање од Аустрије

3. Остали мировни уговори – Неијски, Сен Жерменски, Тријанонски, Севрски (Лозански);— Сен Жермен: Аустрија – 10 X 1919

o Распад АУo Република Аустријаo Признање нових државаo Репарације

— Неји Сен Сир: Бугарска – 27 XI 1919o Одрицање од територија у корист СХС и Грчкеo Смањење војскеo Репарације

— Тријанон: Мађарска – 4 VI 1920o Границе Мађарскеo Барањско – Бајска република 1921o Миклош Хорти – ревизија Тријанона Бечким арбитражама

— Севр: Османско царство – 10 VIII 1920o Одрицање од нетурских територијаo Јерменија Јерменимаo Тракија, острва и Смирна Грцимаo Мореузи демилитаризованиo Уговор није ратификован због уступака Грцимаo Није примењен због револуције

— Лозана: Турска – 24 VII 1923o Турској границе које има данас

4. Друштво (Лига) наро да; — Вилсонових 14 тачака— Мировна конференција у Паризу 25. I 1919.— Повељу потписале 44 државе— САД нису ратификовале— Сталне чланице Савета: Британија, Француска, Италија, Јапан и Кина

5. Рапалски уговор 1920.г.; — 12 XI 1920, Јадранско питање— Слободна држава Ријека

6. Појава и успон фашизма;

Page 2: Savremena opsta ISTORIJA

— Организације Фаша (савеза) јављају се још у XIX веку.— Фаше се залажу за улазак у рат на страни Антанте— 1915 Лондонски уговор— Гранични спор Италије и Краљевине СХС— 8 IX 1919 Габријело Д' Анунцио прогласио Талијанску управу за Кварнер— Устав са одликама каснијег фашизма, титула Дучеа— Објавио рат Италији— Крвави Божић 1920— 23 III 1919 у Милану, Мусолини оснива Фаши ди комбатименто— 9 XI 1921 у Риму основана Партија националног јединства (Национална

фашистичка партија)— 22 – 28 X 1922 Марш на Рим— 28 X 1922 Мусолини постаје премијер— IV 1924 Мусолини добија на изборима

7. Мала антанта; — Југославија, Румунија и Чехословачка— 1920 – 1938— Подршка Француске— 18-19 XII 1932 састанак у Београду – јединствена политичка

организација— 14-16 II 1933, потписан пакт о новој организацији у Женеви— 1936 почиње да се распада пакт

8. Покрет Мустафе Кемал-паше и крај Османлијске империје (проглашење републике и реформска акција);— 1908 Младотурска револуција— 8 II 1919 Французи заузимају Цариград— 11 IV 1920 Скупштина Османског царства је распуштена— Султан Мехмед VI формира бирократску владу— Севрски мировни уговор 1920— Избори 1920— Нова влада у Анкари— Рат за независност против монархиста у Цариграду— 1 XI 1922 Парламент укинуо Османско царство— 17 XI 1922 Султан Мехмед напустио Цариград— 29 X 1923 проглашена Република Турска

9. Националсоцијализам у Немачкој до доласка на власт; — Немачка радничка партија, Минхен 1919.— Хитлер се учлањује 1919 и преузима странку.— 1920. мења назив у Национал-социјалистичка радничка партија

Немачке.— Програм: Ревизија Версаја, одузимање држављанства Јеврејима,

национално уједињење— Покушај пуча 1923. Притвор и Мајн кампф— 1925 Корпус политичких вођа и обично чланство— IV 1925 основан СС

10. Локарно пакт; — Споразум између Немачке и GB, F, B, I, 5-16 X 1925. — Гаранција граница на западу и граница Чешке и Пољске— 1935 F и СССР потписали споразум, ратификован 27 II 1936 — Хитлер оптужио F за кршење Л. пакта и послао војску у Рур, 7 III 1936. 11. Велика светска економска криза 1929-1933.;

— почела 1928. године и трајала до 1939— пад берзе 29. октобра 1929. Црни уторак

Page 3: Savremena opsta ISTORIJA

— Први светски рат – разорене привреде учесника— Нестале царевине, економски вакум попуњавају САД— САД подмирују своје потребе, нису увозник већ извозник— Амерички привредни успон праћен кредитном експанзијом— 1932, Демократа Френклин Рузвелт је изабран за председника.— Њу дил (1933 − 1939)

12. Јапанска агресија на Манџурију 1931-1933.; — 1905 Руско – јапански рат— 1906 Друштво Јужна манџуријска железница— Армија Квантунга (престоница Даирен – Дальный – Порт Артур)— 18 IX 1931. Мугденски (манџуријски) инцидент— Литонова комисија послата да испита инцидент— 1 III 1932 Свеманџуријска скупштина прогласила Манџу-гуо (Манчуко)— 2 X 1932 Литонов извештај Лиги народа— II 1933 Јапан напушта заседање Лиге народа— 27 III 1933 Јапан напушта организацију

13. Разбијање Версајског система – предратне агресије Италије и Немачке;— 7 I 1935 Римски споразум – Сомалија, Тунис, Еритреја, Џибути— 1 III 1935 Уједињење Сарске области са Немачком— 18. VI 1935 . Англо-немачки поморски споразум— 3 X 1935 Италија напада Етиопију— III 1936 Рајнска област— 25. X 1936. Осовина Берлин-Рим— 25 XI 1936. Антикоминтерна пакт— 1938 Аншлус и Судети

14. „Балкански пакт“; — 9 II 1934 потписан у Атини— Грчка, Југославија, Румунија и Турска— Одбиле: Италија, Албанија, Бугарска, Мађарска и СССР— Престао да постоји нападом Хитлера на Југославију

15. Стварање „Осовине Берлин-Рим“ и „Антикоминтерна пакта“; — Осовина Рим – Берлин 25 X 1936.

o Гроф Ћано у Берлину, расправљају о Етиопији, Шпанијиo Протокол од 5 тачакаo Немачка признаје анексију Етиопијеo Заједничко држање у енглеском комитету за немешањеo Споразум о признању Франкове владеo Помоћ Франковој војсциo Разграничење интересних сфера на Балкану и Подунављу

— Антикоминтерна пактo VI 1935 Англо немачки поморски споразумo Јапан то сматра смишљеним планом Немачкеo Јапану главни непријатељ САДo Још на Вашингтонској конференцији Јапан мери однос поморских

снага са САДo 25 XI 1936 Немачка и Јапан против СССРo Немачка признала Манџуко

16. Конференција у Монтреу 1936.г.; — Ревизија Лозанског уговора 22 VI 1936 – ремилитаризација мореуза –

дозвола проласка за црноморске и ограничење за нецрноморске земље.17. Шпански грађански рат;

Page 4: Savremena opsta ISTORIJA

— Друга шпанска република 1931 - 1939. — Побуне социјалиста 1934. — Народни фронт и Побуна Санхура, Мола и Франка 1936.

18. Аншлус Аустрије; — 21 X 1918, Привремена скупштина Немачке Аустрије— 30 X 1918, проглашење независности Немачке Аустрије— 12 XI 1918, проглашење Немаче Аустрије за републику у саставу

Немачке републике— Сукоби за разграничење са новонасталим државама— 21 XI 1919, ратификован Сенжерменски уговор, промењено име у

Аустрија, забрањено прикључење Немачкој— 25 VII 1934, пуш у Бечу, убијен Долфус— 12 III 1938, Аншлус

19. Разбијање и окупација Чехословачке; — Судети 3 мил. Немаца— 30 IX 1938, Минхенски споразум— Протекторат Чешка и Моравска— 2 XI 1938, Прва бечка арбитража— Незадовољство и сепаратизам у Словачкој— пролеће 1939, распад CS; Протекторат Чешка и Моравска, независна SK

20. „Челични пакт“ и Споразум „Рибентроп-Молотов“; — Челични пакт 22 V 1939

o Немачка и Италија без Јапанаo Пакт против Британије и Францускеo Јапан тражио да пакт буде против СССР

— Споразум Рибентроп – Молотовo Немачко – пољски пакт 1934 (Хитлер – Липски)o Споразум СССР – Француска – Чехословачка 1935o Минхенски споразум 1938o 24 VIII 1939 споразум на 10 годинаo 17 IX 1939 СССР улази у Пољскуo 28 IX 1939 Балтичке државе потписују Споразум о заједничкој

одбрани и помоћи са СССР21. Италијанска окупација Албаније; — Валонски рат 1920— Зогу добио сина и наследника 1939— Мусолини тражи окупацију— 25 IV 1939 инвазија— Зогу бежи – персонална унија са Италијом

22. Немачка агресија на Пољску – почетак Другог светског рата;— 24 X 1938, план уређења немачко – пољских односа— 22 III 1939, Немачко – литвански уговор о Мемелу— 23 III 1939 Немачко – румунски економски уговор— 6 IV 1939 Енглеско – пољски споразум о узајамној помоћи— 28 IV 1939 Хитлер укида немачко – пољски уговор из 1934— 22 VIII 1939 Хитлер планира напад на Пољску— 24 VIII 1939 Рибентроп – Молотов пакт— 31 VIII 1939 Инцидент у Глајвицу— 1 IX 1939 Напад на Пољску— 3 IX 1939 Енглеска и Француска објављују рат Немачкој— 17 IX 1939 СССР улази у источну Пољску— 6 X 1939 крај војних операција— 8 X 1939 Анексија западне Пољске

23. Периодизација Другог светског рата;

Page 5: Savremena opsta ISTORIJA

— Период блицкрига (муњевитог рата) од септембра 1939. године до јуна 1941. године, тј. од напада Немачке на Пољску до напада на СССР.

— Период ширења фашистичке агресије, или стратешке иницијативе сила Осовине, од јуна 1941. до новембра 1942. године

— Период стратешке иницјативе Коалције уједињених народа од новембра 1942. до маја 1944.

— Период пораза Осовине, од јуна 1944. до септембра 1945. o фаза наступања савезника (јун 1944 - март 1945) и o фаза завршних удараца Осовини (април - септембар 1945).

24. Совјетско-фински рат;— Зимски рат 30 XI 1939 – 12 III 1940— Продужени рат 25 VII 1941 – 19 IX 1944

25. „Тројни пакт“— 27 IX 1940 Пакт против САД— Мађарска, Словачка, Румунија 1940— Бугарска, Југославија 1941

26. „Лажни рат“, немачка агресија на Данску и Норвешку;— Лажни рат

o од почетка рата до напада Немачке на Холандију 10 V 1940— Агресија на Данску и Норвешку

o Алтмаршки инцидент 16 II 1940 – повређена неутралност Норвешке (Британски разарач ХМС Козак на силу ослобађа 299 британских ратних заробљеника са немачког танкера Алтмарк у територијалним водама неутралне Норвешке.)

o 9 IV 1940 окупација Данске и Норвешкеo 10 IV 1940 Прва битка за Нарвикo 16 IV 1940 Искрцавање савезникаo 10 V 1940 Чемберлен подноси оставку

27. Немачки напад на Белгију, Холандију и Француску;— Мажино линија— 10 V 1940 Немачка напада Белгију, Француску, Луксембург и Холандију. — 11 V 1940 Луксембург је окупиран.— 13 V 1940 Холандска влада у изгнанству је основана у Лондону.— 14 V 1940 Луфтвафе бомбардује Ротердам. Холандија, са изузетком

Зеланда, се предаје.— 17 V 1940 Холандска провинција Зеланд се предаје.— 21 V 1940 Немачке трупе избиле на канал Ламанш, чиме су савезничке

снаге у Белгији су одсечене од Француске.— 26 V 1940 Започиње операција Динамо, савезничка евакуација из

Денкерка.— 28 V 1940 Белгија се предаје. Немци евакуишу Нарвик.— 3 VI 1940 Последњи дан операције Динамо. 224.686 британских и

121.445 француских војника је евакуисано. Немци бомбардују Париз.— 10 VI 1940 Италија објављује рат Фр и УК. Норвешка се предаје.— 11 VI 1940 Француска влада прелази у Тур. Аустралија, Нови Зеланд и

Јужноафричка Република објавили рат Италији.— 14 VI 1940 Немачки војници заузимају Париз. Француска влада се опет

премешта, овај пут у Бордо. Шпанија окупирала Тангер— 15 VI 1940 Пробој Мажино линије.— 16: Филип Петен постаје премијер Француске након оставке Рејноове

владе.— 17 VI 1940 Петенова влада затражила примирје од Немачке и Италије

Page 6: Savremena opsta ISTORIJA

— 18 VI 1940 Генерал Шарл де Гол оснива Комитет за национално ослобођење Француске, француску владу у игзнанству.

— 21 VI 1940 Француско-немачки преговори о примирју почињу у Компјењу.

— 22 VI 1940 Француско-немачко примирје је потписано.— 24 VI 1940 Француско-италијанско примирје је потписано.— 25 VI 1940 Француска се званично предаје Немачкој у 0:35.— 28 VI 1940 Велика Британија признаје генерала де Гола за вођу

Слободне Француске.— 1 VII 1940 Француска влада прелази у Виши.

28. Ваздушна битка за Британију;— Операција Морски лав, неопходни услови:

o Противничка ратна морнарица мора бити уништена или онемогућена да дејствује.

o Британско краљевско ратно ваздухопловство мора бити уништено.o Обалска одбрана мора бити неутралисана.o Мора се спречити активности британских подморница.

— 10. VII – 31. X 1940. Почиње Ваздушна битка за Британијуo Прва фаза: Каналкампф – Циљ: увући РАФ у борбу за одбрану конвоја

и исцрпети их.o Друга фаза: „Орлови напади“ 15. VIII 1940. Напади на радарске

станицеo Трећа фаза: Напади на аеродроме 24. VIII до 3. IX 1940o Четврта фаза: Дневни напади на Лондон 7 IX 1940

29. Италијанско-грчки рат;— 28 X 1940 Италија шаље ултиматум Грчкој. Италијанске снаге нападају

Грчку.— 10 XI 1940 „Ветар“ са Пинда— 14 XI грчка контраофанзива— 8 XII нова грчка офанзива— 11 XII 1940 Грчка напада Албанију коју су држали Италијани.— 28 XII 1940 Италија тражи немачку помоћ у Албанији против грчких

снага.30. Операције „Марита“ и „Подухват 25“; — 6 IV 1941 Немачке, мађарске и италијанске снаге нападају Југославију и

Грчку. Италијанска војска у Етиопији се предаје.— 10 IV 1941 Сједињене Државе заузимају Гренланд.— 12 IV 1941 Немци улазе у Београд. Проглашена Независна Држава

Хрватска. Почиње опсада Тобрука.— 13 IV 1941 Јапан и Совјетски Савез потписују пакт о неустралности. 60.

коњички пук југословенске војске напао на Шабац, у намери да га ослободи од Немаца, али је био десеткован и повукао се. Начелник Оперативног одељења 2. армије Војске Краљевине Југославије пуковник Драгољуб Дража Михаиловић води борбе са Немачком оклопном групом код железничке станице Шеварлије и код Петровог Села, пробија се према Добоју.

— 15 IV 1941 Последња седница Владе Краљевине Југославије на југословенској територији, у Никшићу - закључено је да Југославија неће капитулирати као држава, већ да само војска капитулира, док влада и краљ иду у иностранство да одатле наставе да се боре.

— 17 IV 1941 Противправна, неважећа капитулација Краљевине Југославије, јер је капитулацију потписао старешина који је већ био у заробљеништву; у Лондону формирана Влада Краљевине Југославије у

Page 7: Savremena opsta ISTORIJA

изгнанству. Сергеј Машера и Милан Спасић у Боки Которској потопили разарач „Загреб“.

— 21 IV 1941 223.000 хиљаде грчких војника се предаје.— 23 IV 1941 Грчка влада се повлачи на Крит.— 27 IV 1941 Немачки војници заузимају Атину.

31. Операција „Барбароса“— 22 јун – 5 децембар 1941.— ГА „Север“ ка Лењинграду— ГА „Центар“ правцем Бјалисток – Минск – Смоленск— ГА „Југ“ према Украјини— 10. јула до 10. септембра 1941. Смоленска битка— 8. августа 2. тенковска група из ГА Центар преусмерена на Кијев— 19. септембра Црвена армија се повукла из Кијева— 3. август – 16. октобар битка за Одесу

32. „Атланска конференција“ и повеља; — Лука Аргентија, Њуфаундленд

— Рузвелт – Крстарица УСС Аугуста, бојни брод УСС Арканзас, крстарица УСС Тускалоса и разарач УСС Мек Дугал

— Черчил - бојни брод ХМС Принц од Велса.— Заједничка декларација је издата 14. VIII 1941.

не постоје никакве територијалне претензије Сједињених Држава или Уједињеног Краљевства;

територијална поравнања морају бити у складу са жељама народа; право на самоопредељење народа; укидање трговинских баријера; глобална економска сарадња и напредак друштвеног благостања; слобода од оскудица и страха; слобода на мору; разоружање земаља агресора, послератно опште разоружање;

— Избегличке владе и СССР усвојили повељу у Лондону 24. септембра 1941

33. Операције на Источном фронту 1941-1942.г.;— 28. август – децембар Операција Барбароса— Блокада Лењинграда— 30. септембар – 7. јануара Операција Тајфун

o Покушај опкољавањаo Битка за Тулуo Зоргеo Контраофанзива Жукова

— 21. новембар 1941. Ростов на Дону, Немци заузели и повукли се.— Јесен 1941 Крим— Руска зимска контраофанзива (Немци одбачени од Москве)— Друга битка за Харков— 30. октобар 1941 — 4. јул 1942. Опсада Севастопоља— 28. јун 1942 — 2. фебруар 1943. Стаљинград— 25. јул 1942 — 9. октобар 1943. Битка за Кавказ

34. Улазак САД у рат и операције на Далеком истоку 1941-1943.;—

35. Јапанска „Источноазијска сфера копросперитета“;—

36. Кина у Другом светском рату; — Грађански рат 1927— Мугденски инцидент 1931.

Page 8: Savremena opsta ISTORIJA

— Дуги марш 1934-5— Инцидент на мосту Марка Пола 7 VII 1937— Прва фаза рата— 5 XI 1937 Јапанци предлажу примирје уз принципе из 1934:

Обустављање свих противјапанских акција, Признавање Манџукуоа од стране Кине, као и одржавање

пријатељских односа између Манџукуоа, Кине и Јапана, Заједничка борба против комунизма.

— 8 XII 1937 Јапанци стижу до Нанкинга – Масакр— Куоминтанг се сели у Чункинг 1938— Пораз Јапана у битци за Тајерчжуан— 9. VI 1938 Чанг руши бране на Хоангхоу— Друга фаза рата

Покушај Јапанаца да освоје приморје и спрече доставу помоћи кинезима

Одбрана Чангша 1939 и 1941 Ратни злочини

— Трећа фаза рата 24 XII 1941 – 15 I 1942 Трећа одбрана Чангша (прва битка после Перл

Харбура) Освајање Индокине и затварање копнене везе савезницима са Кином Помоћ из Индије авионима преко Хималаја 1943-45 Британско-кинеска инвазија на Бурму 9 VIII 1945 СССР напада Јапан 15 VIII 1945 цар Хирохито објављује капитулацију 2 IX 1945 потписана капитулација на броду УСС Мисури 9 IX 1945 јапанске трупе у Кини се предају Чанг Кај Шеку

37. Северноафричко ратиште током Другог светског рата; — 10. VI 1940. Италијанска објава рата Британији— 11. VI 1940. Британски напад на Либију— 13. IX 1940. Италијанска контраофанзива на Сиди Барани— 9. XII 1940. Операција Компас

22. I 1941. Освојили Тобрук Италијанска 10. армија уништена и предала се

— 12. II 1941. Долазак Ромела и Афричког корпуса Ромелова офанзива 1-27. VII 1942. Битка код Ел Аламејна Напредовање Британаца до Туниса

— 8. XI 1942. Операција Бакља Искрцавање Американаца у Марокоу и Алжиру Борбе против Вишијеве Француске

— 6. III 1943. Почетак Туниске кампање 13. V 1943. Капитулација Немаца и Италијана у Африци

38. Инвазија на Сицилију и капитулација Италије; — Операција Хаски

9/10. VII 1945. искрцавање 17. VIII 1945. Пад Сицилије

— 3. IX 1943. Британци се искрцавају у Калабрији— 8. IX 1943. Објављено примирје— X 1943. Немци граде Волтурно и Барбара линије да успоре Савезнике

док не доврше Густавову линију (са Бернардовом и Линијом Адолф Хитлер)

— 4. I 1944. Битка за Монтекасино

Page 9: Savremena opsta ISTORIJA

— 22. I 1944. Искрцавање у Анцију— 15. II 1944. Бомбардован манастир— 25. V 1944. Заузет Монтекасино— 4. VI 1944. Заузет је Рим

39. Техеранска конференција; — 28. XI — 1. XII 1943.

Споразум да партизанима треба пружати помоћ. Да Турска уђе у рат на страни Савезника пре краја године. Ако се Турска нађе у рату да је Совјетски Савез подржи. Да се операција Оверлорд покрене током маја 1944, заједно са

операцијом у јужној Француској. Војни кабинети три силе треба да буду у блиској вези. Британија и САД су обећале Стаљину да ће послати трупе у западну

Европу; договорено је да оне стигну у пролеће 1944. Стаљин инсистира на отварању другог фронта у Европи, да би смањио

притисак Немаца на истоку40. Операција „Оверлорд“;

— Рузвелт обећао Стаљину отварање другог фронта на западу током 1942/43 године.— Черчил за искрцавање на Балкану— Противници се сећају Черчилове галипољске авантуре— Американци за тачку која је најближа најснажнијем упоришту савезника (то значи – преко Ламанша).— Операција Слеџхамер планирана за 1942— Операција Раундал планирана за 1943— Операција Оверлорд померена за 1944.— Две локације Па Де Кале или Нормандија— Па Де Кале најјаче утврђен— 19. VIII 1942. Тест напад на Дијеп— Циљеви:

Мостобран (град Кан и лука Шербур) Ослобођење Бретање и продор према Паризу

— Ајзенхауер, Монтгомери, Ромел— 6 VI 1944. Напад – Бомбардовање, искрцавање— Плажа Омаха, најбоље утврђена. Велики губици.

41. Операције на Источном фронту 1943-1944.г.;— 28. јун 1942 — 2. фебруар 1943. Стаљинград— 25. јул 1942 — 9. октобар 1943. Битка за Кавказ— 5 июля — 23 августа 1943 Курска битка— Битка за Дњепар

— Первый этап битвы — Черниговско-Полтавская операция (26 августа — 30 сентября 1943). В него входят:o Черниговско-Припятская операция (26 августа — 30 сентября

1943)o Сумско-Прилукская операция (1943) (26 августа — 30 сентября

1943)o Полтавско-Кременчугская операция (26 августа — 30 сентября

1943)— Второй этап битвы Нижнеднепровская операция (26 сентября —

20 декабря 1943). В него входят:o Мелитопольская операция (26 сентября — 5 ноября 1943)o Запорожская операция (1943) (10—14 октября 1943)

Page 10: Savremena opsta ISTORIJA

o Пятихатская операция (15 октября — 20 декабря 1943)o Знаменская операция (22 октября — 5 ноября 1943)o Днепропетровская операция (23 октября — 23 декабря 1943)

— Обычно не подразделяются по этапам и считаются самостоятельными:o Днепровская воздушно-десантная операция (сентябрь 1943)o Киевская наступательная операция (1943) (3—13 ноября 1943)o Киевская оборонительная операция (13 ноября — 23 декабря

1943)—

42. Покрети отпора у Европи 1939-1945;— Армија Крајова – Пољска— Француски покрет отпора— Југословенски покрет отпора— Народноослободилачка фронта Грчке

o Грађански ратo Прва фаза 1942-1944o Друга фаза 1944

Комунисти контролишу већи део Грчке Не признају избегличку владу у Каиру Оптужују националисте за колаборационизам

43. Холокауст;— Дарвинизам— Научни расизам— 1905 Устанак у Намибији (почетак расног рата)— Политика расне хигијене— концентрациони логори— Нирнбершки закони 1935— 1936 Химлер управник свих логора— 28. октобра, 1938, 17.000 Јевреја депортовано у Пољску— 7. новембра 1938 Хершел Гринспан упуцао секретара немачке

амбасаде у Паризу, Ернста фом Рата.— 9–10 новембар 1938 Кристална ноћ— Програм еутаназије 1939— Гето за Јевреје 1939— 1941 Рат на истоку, стрељање јеврејских „партизана“— 1942 Депортација у логоре— Собибор, Мајданек, Аушвиц— Холокауст трајао до априла-маја 1945

44. Међусавезничке конференције (од Техерана до Потсдама); — Јалта 4. — 12. II 1945.

Њемачка подијели у окупацијске зоне. "Комисија за подјелу Њемачке" - Њемачку подијелити на до шест држава,

војна, економска и политичка демобилизација и денацификација - плаћање репарација

у ослобођенима земљама вратити предратне владе, (изузетак Бугарске, Румуњске и Пољске). Призната је влада Слободне Француске,

да СССР-у припадне око 40% предратног територија Пољске. Губитак територија Пољској ће бити компензиран дијелом територија

Page 11: Savremena opsta ISTORIJA

Њемачке. Одлуке СССР-а о анексији територија Естоније, Летоније, Литве и Молдавије нису довођене у питање,

да се грађане Југославије и Совјетског савеза преда властима тих земаља, неовисно о њиховом пристанку,

да ће се након завршетка рата основати Уједињени народи, да ће Совјетски савез отпочети ратне активности против Јапана у року

од 90 дана након што буде поражена Њемачка, да ће савезници сурађивати у прогону нацистичких ратних злочинаца, да савезници споразумно раде и наступају у ослобођеним земљама.

— Потсдам 17 VII — 2 VIII 1945. Политички и економски принципи

o Денацификацијаo Демилитаризацијаo Демократизацијаo Децентрализацијаo Демонтажа економије

Репарацијеo Територијална питањаo Калињинградска областo Границе Пољскеo Депортација немачког становништва

45. Крај Другог светског рата у Европи; — 16. децембар 1944 — 25. јануар 1945. Противофанзива у Арденима— 25. априла су се совјетске и америчке трупе спојиле код Торгауа— 2 мај пад Берлина— 7-9 мај предаја Немаца

46. Капитулација Јапана; — 19. фебруара до 26. марта 1945. Битка за Иво Џиму— 1. априла 1945 Искрцавање на Окинаву— 6 VIII 1945 Хирошима— 9 VIII 1945 Нагасаки— 9 VIII 1945 СССР напада Јапан— 15 VIII 1945 цар Хирохито објављује капитулацију— 2 IX 1945 потписана капитулација на броду УСС Мисури47. Биланс Другог светског рата;—

Page 12: Savremena opsta ISTORIJA

II Свет у савременом добу 21. Нирнбершки процес;

— 20. XI 1945. до 1. X 1946.— 1942 Черчил предлагао егзекуције— Стаљин предлаже стрељање 50000 официра— 8. VIII 1945. суђење регулисано је Лондонским споразумом.— четири велике силе победнице именовала је по једног судију— оптужено 24 лица и 6 организација— Учествовање у заједничком плану или завери за спровођење злочина

против мира.— Планирање, започињање и вођење агресорских ратова и других

злочина против мира.— Ратни злочини.— Злочини против човечности.— принципи проистекли из овог суђења као смерница у неким

евентуалним будућим суђењима— Резолуцијa УН број 177 (II) од 21. X 1947

2. Формирање Организације уједињених нација (ОУН) и њена улога; — наследница Друштва народа— Термин „Уједињене нације“ сковао је Френклин Делано Рузвелт— коришћен 1. I, 1942. у Декларацији Уједињених нација— 14. VIII, 1941. Атлантска повеља— 24. IX 1941 међусавезнички састанак у Лондону— Идеја о УН разрађена у декларацијама конференцијама у Москви,

Каиру и Техерану током 1943— 1944, Француска, Кина, УК, САД и СССР разрадили планове на

имању Дамбертон Оукс у Вашингтону— 25. IV 1945, прва конференција УН о међународним организацијама у

Сан Франциску— 26. VI 1945. 50 нација потписало Повељу УН— 24. X, 1945 Савет безбедности ратификовао Повељу

3. Антиколонијални покрети у Африци и Азији – деколонизација Индијског потконтинента;

a. 1941 – Атланска повеља. Део о праву колонија на аутономију b. 1945 – Декларација УН - залагање за самоуправу c. Током рата развијени национални покрети d. Различити погледи Британије и Француске, први помажу

арапске покрете, други им се супростављају (Дамаск 1945) e. Другачији ритам у Азији и Африци. У Азији снажан национални

покрет, посебно развијен током јапанске окупације. У Африци га скоро нема.

f. Одузимање колонија губитницима g. СССР није помагао свим покретима јер се плашио

националиста. Жели да присвоји антиколонијалне покретеh. САД – по природи антиколонијализам, који у Хладном рату по

природи замењује борбом против комунизмаi. Британска политика у Африци— Комонвелт — Селфговернмент – постепено преузимање власти. Одржање

веза са матицом. — 1951 - Златна обала (Гана) пилот пројект и Кваме Нкрумах је

постао премијер. — Кенија (1963) - гаранције белој и индијској мањини, као

пример за друге колоније — Углавном независност без рата.

j. Јужна Африка (1961)– велики број белих колониста

Page 13: Savremena opsta ISTORIJA

— Апартхејд од 1948— Афрички Национални конгрес (Нелсон Мандела) — Од 1962 бојкот УН

k. Пета република и колоније— Де Гол 1958 ствара Пету републику.— ОАС (тајна ослободилацка армија)— Нови устав даје колонијама унутрашњу аутономију. Тада

почиње мирнији разлаз и независне државе, углавном после 1960.

— Ослобођење земаља Западна Француске Африке (Сенегал, Мали, Горња Волта, Обала Слоноваче; Централне Африке (Габон, Того),

— Мадагаскар, Коморска острва, Реунион. l. Ослобођење Африке — 1945 – слободни Етиопија и Либерија— 1951 – Либија. Гадафи председник од 1969— 1956 – Судан (ВБ)— 1956 – Тунис, Мароко (ФР)— 1957 – Гана (ВБ)— 1958 – Гвинеја (ФР)— 1960 – Нигерија (ВБ), Бенин, Буркина Фасо, Обала Слоноваче

(ФР) — 1960 – Конго (Белгија)— 1963 – Кенија (ВБ)

m. Индија (15.8.1947 15.8.1947 ) Свеиндијски Конгрес — Конгресна партија (од 1885); локална власт — 1919 – Ганди преузима партију; постаје масовна — 1935 Индиа Ацт. 1935 Шест (од 11) провинција под влашћу

Индуса — Ганди тражи уједињену Индију, Муслиманска лига посебну

државу — 1946 - Верски сукоби које покреће Муслиманска лига — Индија подељена на Индију и Пакистан (Исто Источни и

Западни, од 1971 Бангладеш ) — 1947 – Проглашење независности узрокује велике миграције

муслиманског и Хинду становника — 1947/48 1947/48 - У верским скуобима страдало око

1.000.000 људи — У Индији остало око 30 милиона муслимана — Индо -пакистански рат 1948/9, 1965, 1971

n. 1946 - Јордан o. 1947 – Индија p. 1948 - Бурма, Цејлон ( Шри Ланка) q. 1949 – Лаос (француски) r. 1949 – Индонезија (устанак против Холанђана од 1945) s. 1953 – Камбоџа t. 1958 – Ирак (Хашемитска краљевина) u. 1961 – Кувајт v. 1963 – Сингапур, Малезија w. 1967 – Јемен

x. Палестина -Израел — Ционизам — Теодор Херзл - књига Јеврејска држава — 1917 - Лорд Балфур (Балфурова декларација) обећао слободан

простор

Page 14: Savremena opsta ISTORIJA

— 1918 - Британско-француски мандат у Палестини. Подела на Трансјорданију и Палестину

— 1919 -1939 - усељавање 400.000 Јевреја — 1939 - Арапски националисти националисти противе се

усељавању. Британија ограничава усељавање на 75.000. Јевреје пребацивали на Маурицијус.

— 1945 – 500.000 Јевреја и 1.200.000 Арапа— 1947 – Декларација УН о подели Палестине на арапску и јеврејску

територију— Рат 1947/1948 - Израел настаје на 2/3 територије Палестине. Газу

добија Египат, оснива се нови Јордан. — Палестинци се исељавају у друге арапске земље или остају у

логорима.y. Египат — 1922 - Непотпуна независност. Краљевина — 1945 – Арапска лига (Египат, Сирија, Ирак, АРАПСКА ЛИГА

(Египат, Сирија, Ирак, Либан, Саудијска Арабија, Јордан, Јемен — 1952 – Војни удар у Египту и настанак републике — Насер – Панарапска струја. — Економски развој, школовање, секуларизација, социјализам— Приближавање СССР— Сукоб са САД и Британијом ради одбијања кредита Египту за

Асуанску брану— 1956 – Национализација Суецког канала

4. Ослобођење земаља Магреба (Тунис, Алжир, Мароко); — Магреб (Тунис, Мароко 1956) — АЛЖИР – рат за независност 1954 -1961 — Департман Француске. 10% становништва Французи — 1958 - Француски колонисти проглашавају Комитет јавног спаса.— Алжирску борбу за независност води ФПЛ - Ослободилачки покрет.

Влада Бен Беле у избеглиштву. — 1961 - војни пуч генерала Шала. — 1961 -1962 – Преговори — 1962 - референдум у Француској проглашава независност Алжира

5. Грађански рат у Грчкој 1946-1949.; a. Демократска армија Грчке – Генерал Маркосb. Британија помаже грчку војскуc. 1947 Британија пред банкротом, САД помаже Грчкојd. 1947 ККЕ ствара владу и прелази са герилског на фронтални

начин ратовањаe. Подршка ККЕ од Титаf. Стаљин суздржанg. 1948 Информбиро – прекид односа са Југославијомh. 1949 Тито затвара границу са Грчком

6. Почеци „Хладног рата“ – подела Немачке; — 1949. три дела Немачке су се удружила и створила Западну

Немачку— у ноћи између 12. и 13. августа 1961. године започели изградњу

зида— 1949-1961. Пребегло је око 2,5 милиона Источних Немаца— Заштита источнонемачке економије— Нато 1949— Варшавски пакт 1955— трка у наоружању

7. „Труманова доктрина“ и „Маршалов план“;

Page 15: Savremena opsta ISTORIJA

— Политика коју је поставио председник Сједињених Држава, Хари Труман 12. марта 1947. По овој доктрини, Сједињене Државе би пружиле економску и војну помоћ Грчкој и Турској, како би спречиле да ове две државе потпадну под совјетску сферу утицаја.

— План европске обнове, је био службени план САД о обнови послератне Европе и сузбијању утицаја комунизма након Другог светског рата.

8. Настанак социјалистичких земаља у Европи након Другог светског рата;— Народна Република Бугарска

i. 7. септембра 1944. напустила савез са силама Осовине и прогласила им рат, али су бугарски комунисти 9. септембра извршили државни удар уз помоћ Црвене армије. Након тога је на власт дошао просовјетски Отаџбински фронт.

ii. Премијер Бугарске је 1946. постао Георги Димитров, истакнути комуниста и пријатељ Јосифа Стаљина. Исте године одржан је референдум на којем се 96% бирача изјаснило за укидање монархије и успоставу републике. Тако је 15. септембра Бугарска проглашена народном републиком.

— Народна Република Албанијаi. Током Другог светског рата Албанци су повели борбу против

Италијана, који су 1939. године анектирали Албанију. Борбом је руководила албанска комунистичка партија, уз помоћ Народноослободилачког покрета Југославије.

ii. Пред крај 1944. године читава Албанија је била ослобођена, а 1945. године је успостављена тзв. „власт народне демократије“. Децембра 1945. године одржани су избори за Уставотворну скупштину, на којима је листа Народноослободилачког фронта Албаније предвођена Енвером Хоџом освојила 93% гласова.

iii. Скупштина је јануара 1946. године укинула монархију и прогласила Народну Републику Албанију. Убрзо после тога Албанија је добила свој први Устав, углавном, по угледу на Устав ФНРЈ, који је донесен, такође, 1946. године.

— Народна Република Мађарскаi. До краја 1944. године, јединице совјетске Црвене армије

ослободиле су Мађарску од немачке окупације. Совјетска армија остала је присутна у Мађарској и после рата. Комунистичка партија Мађарскепостепено је јачала захваљујући подршци Совјетског Савеза. Од 1945. године деловала је у коалиционој влади, али је 1949. успоставила једнопартијску државу, Народну Републику Мађарску, сакомунистом Матијашем Ракошијем на челу.

— Немачка Демократска Републикаi. НДР је прокламовама у совјетском делу Берлина 7. октобра

1949. Пуни суверинитет је добила 1945, али совјетске трупе су ступиле на њену територију после договора у Потсдаму, као одговор америчкомприсуству у Западној Немачкој током Хладног рата.

— Народна Република Пољска

i. Совјети су прво прикључили Совјетском Савезу оне територије које је Русија изгубила миром у Брест-Литовску 1918, а Совјетски Савез заузео између 1939. и1941. године, односно који су већински били насељени Украјинцима и Белорусима.

Page 16: Savremena opsta ISTORIJA

Као компензација за одузету територију, Пољској су прикључене територије Немачке до линије река Одре и Нисе. Ове промене потврђене су на Конференцији у Потсдаму августа 1945. године. Иако је било планова да се Пољска прикључи Совјетском Савезу као равноправна совјетска република, још увек присутна опозиција у земљи на челу са Станиславом Миколајчиком, успела је осигурати да се то не оствари.

ii. Парламентарне изборе 1947. године обележиле су репресије над опозицијом, посебно над Пољском народном партијом. На изборима је победио Демократски блок (колалиција предвођена комунистима у Пољској радничкој партији), освојивши 80,1% гласова.

— Социјалистичка Република Румунија

i. Још је током конференције на Јалти Винстон Черчил признао Јосифу Стаљину да Румунија највећим делом потпадне под совјетску сферу утицаја. Тако је већ 6. марта 1945. године, на власт у Румунији постављена просовјетски оријентисана коалициона влада на челу са др. Петруом Грозом. Краљ је и даље вршио своју улогу, али више није имао стварну власт у земљи.

ii. На изборима одржанима 19. новембра 1946. године, комунисти су освојили 80% гласова. Након формирања владе почели су да елиминишу најјаче супарничке странке, док су оне мање спојене саКомунистичком партијом Румуније.

iii. Дана 30. децембра 1947. године, комунисти су присилили краља Михајла на абдикацију и прогласили народну републику. Одлука је званично потврђена ступањем на снагу новог устава, 13. априла 1948. године. Владајућом партијом проглашена је Румунска радничка партија.

— Чехословачка Социјалистичка Република

i. Након што је Црвена армија ослободила Чехословачку од немачке окупације, у априлу 1945. године је проглашена Трећа република, а на власт је дошао Народни фронт унутар којег је деловало шест странака. на вишестраначким изборима 1946. године, уверљиву победу однели су комунисти. На изборима у мају 1947. године, комунисти нису освојили већину у Парламенту, због чега су Совјети захтевали одстрањење „буржоазије и реакционарних елемената“ из владе.

ii. Фебруара 1948. године, комунисти су извршили пуч и преузели власт у Чехословачкој. Едвард Бенеш, дотадашњи председник, дао је оставку. након усвајања новог устава у мају 1948, Чехословачка је званично постала Народна република, иако је задржано старо име Чехослоавчка Република, те стари грб и застава.

iii. Дана 11. јула 1960. године, био је усвојен нови устав, у којем је име земље промењено у Чехословачка Социјалистичка Република.

9. Почеци блоковске поделе света – НАТО и Варшавски пакт; a. Северно-атлантски споразумни савез (НАТО) основали су 1949.

године министри спољних послова САД, Уједињеног Краљевства, Француске, Холандије, Белгије, Луксембурга, Норвешке, Исланда, Канаде, Италије, Португалије и Данске.

Page 17: Savremena opsta ISTORIJA

b. После Стаљинове смрти (1953.) мало је попустила напетост у међународним односима, али су ипак 1955. године СССР и земље источне Европе створили Варшавски пакт. СССР и његови савезници хтели су да створе бескласно друштво у коме се све делило подједнако. Његове чланице биле су СССР, Бугарска, Чехословачка, Источна Немачка, Мађарска, Пољска и Румунија (до 1968. и Албанија). Имао је своје органе и јединствен генералштаб и своје седиште у Москви.

10. Латинска Америка након Другог светског рата; — Континент је постао поприште Хладног рата у другој половини 20.

века. Неке демократски изабране власти попут Аргентине, Бразила, Чилеа, Уругваја и Парагваја су пале и замењене војним диктатурама у 60. и 70. годинама 20. века. Да би ослабиле опозицију, владе су отерале на робију стотине политичких затвореника, од којих су многи мучени и убијени. Економски, они су започели транзицију у неолибералне економије.

— Аргентина и Велика Британија су ратовале у Фокландском рату 1982.— У Колумбији је кренуо унутрашњи конфликт 1964. који су почела

марксистичка герила а онда су укључили неколико илегалних војних група са левичарском идеологијом као и приватне војске моћних нарко картела. Многи од њих су угашени или редуковани. Ове групе долазе до новца извозом наркотика ван Колумбије али се боре и киндаповањем, бомбардовањем, минским пољима и атентатима.

— Револуционарни покрети и десничарске војне диктатуре постале су уобичајне након Другог светског рата, али од 1980-е, талас демократизације захватио је цео континент. Поред тога, високи степен корупције је сасвим уобичајан проблем, а неколико држава је прошлло кроз велике економске кризе које су довеле до пада влада.

11. Побуне у Пољској и Мађарској 1956.г.; — Протести у Познању 1956. године догодили су се од 28. јуна до 30.

јуна 1956. године, а били су мотивирани новим порезима за продуктивније раднике као и сиромаштвом те нередом у комунистичким законима. Иако је просвјед трајао само два дана, био је наговјештај ситуације у Мађарској касније те године, 1968. у Чехословачкој и осталим стварима прије и након пада Зида. Сукоб је избио кад се велика маса људи слила пред зграду пољске тајне полиције УБ у Познану. На њих је отворена ватра, а један од погинулих је био и 13-годишњи дјечак. Било је од 53 до 78-еро погинулих и 600 рањених.

— Мађарска револуција из 1956. године је био спонтани револт против комунистичке владе Мађарске и њених наметнутих Совјетских патрона, која је трајала у периоду од 23 октобра до 10 новембра. Почела је као студентска демонстрација пред зградом парламента у Будимпешти, да би у свом врхунцу укључила и десетке хиљада људи из целе Мађарске од којих су многи изгубили животе. Преко 200.000 мађарских становника су постали избеглице, 13.000 је било затворено.

12.Европска економска заједница (ЕЕЗ) и Савет за узајамну економску помоћ (СЕВ);

13. Корејски рат 1950-1953.; a. Кореја 1950 -1953 — Јапански посед од 1910

Page 18: Savremena opsta ISTORIJA

— 1945 - САД и СССР решавају да је ослободе и деле је по 38 паралели– Јужна и Северна

— 1948/9 – окупационе трупе СССР и САД се повлаче — 1950 - Северна Кореја (вођа Ким ил Сунг) напада Јужну јер сматра

подручје неважним за САД — УН одлучују да се помогне Јужној Кореји (СССР није био на

гласању) — Трупе УН највећим делом војници САД. — САД примењује ДОМИНО теорију, јер не смеју да одустану због

губитка интересне сфере у Кини — Ток рата — Северна Кореја заузима Сеул, престоницу ЈК. Град ће четири пута

бити заузиман — Генерал Мек Артур предводи трупе УН и у противнападу заузима

Пјонгјанг — Северној Кореји подршку пружа Кина, потискује трупе УН. — Мировни преговори од јуна 1951 до јула 1953. — Враћање на status quo. Мир још није потписан — Жртава око 2.000.000 — Завршетак је омогућио Јапану да добије право на наоружавање.

14. Суецка криза 1956.; — 1956 – Британија, Француска и Израел се одлучују за војну

интервенцију против Египта— Египат потапа бродове у Суецком каналу — СССР стаје на страну Египта и арапских држава — У исто време устанак Мађарској и Пољској— Страх од ширења сукоба два блока— УН доносе резолуцију о прекиду ватре и формирају мировне трупе

на Синају— САД врши снажан притисак на Британију (зајмови, ембарго на

нафту) да се повуче — Британија попушта и препушта вођство САД— Француска и Британија престају да буду велике силе

15. Кубанска револуција; — Батиста је иницирао доношење новог устава 1940. — Батиста председник 1940 – 1944— 10. марта 1953. Пуч— Адвокат Фидел Кастро тужи Батисту— 26. јула 1953. Фидел и Раул нападају касарну Монкада— Покрет 26 јул— Планина Сијера Маестра центар отпора— 1956 Кастро долази на Кубу из Мексика— Револуционарни директоријум (Хосе Антонио Ечеверија) и друге

побуне— 29. децембра 1958. Санта Клара без борбе— 1. јануара 1959. Батистина оставка

16. Мађарска револуција 1956.; — 23 октобра до 10 новембра 1956— Имре Нађ прогласио неутралност Мађарске и излазак из

Варшавског пакта— 4. новембра совјетска интервенција— нова влада Јаноша Кадара

17. Бандуншка конференција 1955.г.; — 18. до 24. априла 1955. у Индонезији— 29 држава из Африке и Азије

Page 19: Savremena opsta ISTORIJA

18. Оснивање Покрета несврстаних и његове водеће личности – Тито, Насер, Нехру;

a. Земље које не припадају ниједном блоку b. 1954 – Нехру уводи термин c. 1955 - Бандунг– састанак 29 држава Африке и Азије прозападних,

происточних и неутралних. Заједничка декларација којом се осудјује колонијализам и расна сегрегација, немешање у унутрашње ствари, очување суверенитета.

d. Мир, сарадња, људска права, расна једнакост, против империјализма, колонијализма

e. 1961 – Прва конференција у Београду f. 2/3 чланица УН, преко 50% светске популацији ланица УН, g. 118 држава

19. Ратови у Вијетнаму: 1945-1954. 1955-1975.; — 1945 – ослобођење севера и проглашење Демок. Реп. Вијетнам. — Вођа комуниста Хо Ши Мин — Француска хоће да задржи Индокину и шаље трупе генерала

Леклера— 1946 - Француска попушта, али остаје проблем јужног Вијетнама, од

кога Французи стварају државу. — 1949 – Герилски рат. Појачава се када комунисти побеђују у Кини и

помажу север.— 1954 – Пораз Француза код Диен Биен Фуа— 1954 - Преговори у Женеви и Вијетнам је подељен по 17. паралели— Договор да избори буду 1956

a. Рат у Вијетнаму 1960 -1975 — Јужни Вијетнам стопира договорене опште изборе.— Диктаторски режим. Страх од сељака.— 1960 - Оснива се ослободилачки фронт (Виетконг) који

контролише већи део земље— Снадбевање са севера. — Постепено америчко ангажовање у Јужном Вијетнаму— 1964 - Тонкин - напад на америчке бродове. Повод за

ангажовање САД— 1968 - ТЕТ офанзива Севера; Виетконг улази у Сајгон— 1968 – студентски немири у САД Почиње друга политика. — 1970 – САД улази у Камбоџу — Преговоре воде Кисинџер и Никсон, али најпре са Кином— 1973 је потписан мир.

20. Израелско-арапски сукоби 1967-1973.; a. Трећи рат - Јуни 1967– Шестодневни рат

— Одлука Насера да затвори луку Акабу, излаз Израела на Црвено море.

— Израел осваја Синај, део Јордана и Голанску висораван. — Арапске земље се солидаришу, осим делимично Јордана који

истерује Палестинце— 1960 – Настанак Ал-Фатаха (Палестински ослободила покрет) — 1964 – ПЛО (Палестинска ослободила организација). Јасер

Арафат долази на чело и радикализује отпор Палестинаца— 1970 - Црни септембар. Протеривање ПЛО из Јордана и прелазак

у Либан — СССР подржава Сирију (Асад), Ирак (Садам Хусеин)...

b. 1973 – Рат на Јом Кипур (Октобарски)— Од 1967 - Израел окупирао Синај. Египат затворио Суецки канал — Египат и Сирија нападају Израел. Египатски продор на Синају,

али снажан противнапад Израела.

Page 20: Savremena opsta ISTORIJA

— Израел дошао 80км од Каира — ОПЕК – стаје на страну Арапа и уводи нафте санкције. Расту цене

нафте за 70% и настаје Петролејска криза. — 1978 - Мир у Кемп Дејвиду. Египат враћа Синај, Израел задржава

Газу. — 1993 Палестинци добили аутономију у Гази, као ембрион државе

21. Криза у Чехословачкој 1968.; a. Александер Дупчек у јануару 1968.b. социјализам с људским лицем (Прашко пролеће)c. неколико састанака са Совјетимаd. Састанак Дупчека и Брежњеваe. Комунистичке партије Чехословачке је изразила своју

лојалностf. 20. и 21. августа 1968. напад на Чехословачкуg. 17. априла 1969. Дупчек смењен

22. Чилеанска криза 1973.г.; — представљао је кулминацију вишегодишње политичке кризе у

Чилеу, изазване ескалацијом сукоба између левичарског председника Салвадора Аљендеа на једној, и десничарског Националног конгреса (парламента) на другој страни, који је своје корене имао у Аљендеовој намери да у Чиле уведе социјализам.

— Аљенде је био први марксистички политичар изабран за председника једне државе на изборима. Својом политиком аграрне реформе, национализације рудних богатстава и праведне расподеле богатства, опасно је угрозио интересе крупне буржоазије и страних, посебно америчких компанија.

— Као кандидат левице, Покрета народног јединства који су основали социјалисти, комунисти, радикали и демохришћански дисиденти, септембра 1970. побеђује на изборима са 36,3% гласова, на дужност ступа 3. новембра 1970. године и тиме постаје 29. председник Чилеа. Остваривао је програм независности, развоја и усмереност земље ка социјализму кроз процес постепених и демократских друштвених промена.

— Сукоб, који је захваљујући Хладном рату осим идеолошке и економске имао и међународну димензију, те у коме су Аљендеа подржавали СССР и Куба, а чилеанске десничаре САД, решен је када су чилеанске оружане снаге уз финансијску и пропагандну подршку ЦИА-е, извеле државни удар 11. септембра 1973. године.

1. Криза социјализма – „Перестројка“ у СССР;2. Пад Берлинског зида – распад Варшавског пакта;