Embed Size (px)
Citation preview
Ivan Mladenoviæ UDK: 321.7:340.12Originalni nauèni rad
DOI: 10.2298/FID0801217M
SAVREMENE TEORIJE DEMOKRATIJE
Apstrakt: Cilj ovog rada je dvostruk: najpre æe biti analizirane èetiri savre-
mene teorije demokratije, da bi potom bio predlo�en teorijski okvir za dalja istra�i-
vanja koji se zasniva na prethodno anliziranim teorijama. U radu æe biti analizirane
sledeæe èetiri teorije demokratije: pluralizam, teorija društvenog izbora, deliberativ-
na demokratija i participativna demokratija.
Kljuène reèi: demokratija, glasanje, interes, preferencije, opšte dobro.
Osnovni cilj ovog rada1 je dvostruk: najpre æe, kako sam na-slov sugeriše, biti izlo�ene kljuène postavke nekoliko savremenihteorija demokratije, da bi potom bio predlo�en teorijski okvir za daljaistra�ivanja, kao i skica teorije koja bi se zasnivala na prethodno ana-liziranim pretpostavkama. Meðutim, odmah se postavlja pitanje štase podrazumeva pod savremenim teorijama demokratije. Shodno uo-bièajenim periodizacijama u politièkoj filozofiji, i filozofiji uopšte,teorije demokratije mogu biti podeljene na antièke, moderne i savre-mene. Obièno se u ovakvoj vrsti klasifikacija savremenim teorijamanazivaju one koje su se javile poèetkom XX-og veka. Uprkos ovomuobièajenom naèinu gledanja na stvari, u ovom radu biæe razmatraneteorije poèev od 50-ih godina XX-og veka. U nedostatku prostora zapodrobnije opravdanje ovakve vrste periodizacije, biæe dovoljno dase konstatuje kako upravo u ovom periodu dolazi do konstituisanjateorije demokratije kao zasebne discipline i oblasti istra�ivanja. Uskladu sa naznaèenom dvostrukom namerom rada, razvoj teorije
217
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
1 Istra�ivanje je sprovedeno zahvaljujuæi stipendiji Ministarstva nauke izaštite �ivotne sredine Republike Srbije i raðeno je u okviru projekta Instituta za filo-zofiju i društvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti in-
tegrativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduæ-
nost (br. 149031). Tekst je proširena verzija predavanja odr�anog 19. 03. 2008.godine na istom tom institutu. Autor se zahvaljuje Aleksandru Dobrijeviæu, Vladimi-ru Milisavljeviæu i Predragu Krstiæu na primedbama i komentarima koje su izneli udiskusiji nakon predavanja. Veæina od tih sugestija uneta je u završnu verziju teksta.
demokratije biæe delom hronološki izlo�en poèev od datog perioda, adelom fokusiran na neke suštinske aspekte koji su relevantni za for-mulisanje predlo�enog teorijskog okvira.
Plan daljeg izlaganja je sledeæi: prvo æe biti izlo�ene kljuènepostavke èetiri savremene teorije demokratije. Nakon toga biæe uèi-njen pokušaj da se naznaèe granice, odnosno taèke slaganja i nesla-ganja izmeðu datih teorija. Potom æe biti ponuðeno opravdanje zaodluku u pogledu izbora teorija. Naime, u radu se razmatraju odre-ðene teorije, dok se izvestan broj drugih nalazi izvan fokusa. Oprav-danje odluke za predlo�ene teorije biæe uèinjeno s obzirom na poje-dine sliène klasifikacije i razgranièenja koja su ponudili drugi autori.Najzad, u završnom delu rada biæe skiciran okvir za jednu, ili mo�daviše razlièitih teorija demokratije, koje bi se zasnivale na pretpostav-kama prethodno razmatranih teorija. Dakle, iako je kvantitativnogledano najveæi deo rada posveæen razmatranju razlièitih teorija de-mokratije, njegova suština se sastoji upravo u definisanju naznaèe-nog teorijskog okvira kao podruèja moguæih plodnih istra�ivanjakoja bi trebalo da doprinesu daljem razvoju demokratske teorije.
U ovom istra�ivanju biæe razmatrane sledeæe èetiri savreme-ne teorije demokratije:
1. Pluralistièka teorija2. Teorija društvenog izbora3. Deliberativna demokratija4. Participativna demokratija
1. Pluralistièka teorija nastala je poèetkom 50-ih godinaXX-og veka i još se naziva empirijskom teorijom demokratije. Veæsam naziv sugeriše osnovnu orijentaciju ove teorije. Pluralistièkateorija je po samo-razumevanju autora te orijentacije po svojoj priro-di empirijska ili deskriptivna. U tom pogledu pluralisti su u velikojmeri bili inspirisani Šumpeterovom (J. Schumpeter) te�njom da setradicionalnom naèinu razmišljanja o demokratiji suprotstavi nekomvrstom realistièkog pristupa. Suština ovog pristupa bi se sastojala utome da se umesto fokusiranja na pojedine normativne ideale, poputopšteg dobra, treba usmeriti na objašnjenje toga kako demokratijazaista funkcioniše. Nasuprot klasiènom odreðenju demokratije kao„vladavine naroda“, Šumpeter je sledeæi ovu te�nju došao do za-kljuèka da u demokratiji ne vlada niti narod kao celina, što je antièko
218
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
odreðenje, niti narod kao veæina, što je moderno odreðenje, veæ seona najpre mo�e odrediti kao vladavina manjine. Još preciznije reèe-no, ona je po Šumpeteru „vladavina politièara“.2 Jedini vid u komese mo�e reæi da narod vlada je to što on ima moguænost da na izbori-ma promeni odreðene lidere, dok na sve drugo što se nadalje odvijagraðani nemaju gotovo nikakvog uticaja. Ovakvo gledanje na demo-kratiju je u velikoj meri bilo inspirativno za neke od polaznih pret-postavki pluralistièke teorije. Dal (R. A. Dahl), jedan od najistaknu-tijih predstavnika ove teorijske orijentacije, odreðujuæi predmetistra�ivanja, demokratiju definiše kao „proces uz pomoæ koga obiènigraðani ispoljavaju relativno visok stepen kontrole u odnosu na lide-re.“3 Iako se stepen kontrole karakteriše kao relativno visok, ono štoDal pod tim ima u vidu je upravo moguænost da se na izborima zame-ne oni zvaniènici koji loše rade svoj posao, zloupotrebljavaju funk-ciju i slièno. S obzirom da je uloga graðana time prilièno ogranièena,osnovno polje istra�ivanja pluralista postaje „svakodnevno“ funk-cionisanje demokratije koje se odvija izmeðu izbornih perioda. Fo-kus je na stvarnim donosiocima odluka i na mestima na kojima seone donose.
Rezultat do koga su pluralisti došli istra�ujuæi realno funkcio-nisanje demokratije jeste da u njoj ne vladaju niti graðani, niti poli-tièari, veæ ono što su nazvali interesnim grupama. Interesna grupa seshvata kao skup individua koje su udru�ene u zajednièkoj te�nji daostvare neki odreðeni interes. Pluralistièka teorija pretpostavlja dasve individue koje pripadaju nekoj grupi u jednakoj meri te�e ostva-renju ili unapreðenju datog interesa, tako da same individue nisupredmet istra�ivanja, veæ interakcija izmeðu razlièitih grupa. Treba,ipak, istaæi da pluralisti interese shvataju kao subjektivne, odnosnopo klasiènom utilitaristièkom modelu individue koja te�i da maksi-mizira sopstvenu korisnost ili zadovoljstvo. Neka interesna grupate�i, dakle, maksimiziranju onog interesa koji je zajednièki za svenjene èlanove. Pluralisti su verovali da kao što je moguæe dati nauè-no objašnjenje kako fukcionišu interesne grupe, da je isto tako mo-guæe vršiti precizna predviðanja daljih poteza i interakcija s obzirom
219
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
2 Schumpeter, J. (1976) Capitalism, Socialism and Democracy, London: Al-len & Unwin, p. 285.
3 Dahl, R. A. (1956) A Preface to Democratic Theory, Chicago: Chicago Uni-verity Press, p. 3.
na razlièite faktore kao što su resursi, broj èlanova, odnosno moæ ko-jom raspola�e odreðena grupa. Moæ, uopšteno gledano, nije koncen-trisana samo u jednoj instanci, veæ se prostire preko mnoštva kanala isastoji se u te�nji za dominacijom svake od interesnih grupa.
Iz ovakvog gledanja na demokratiju nu�no sledi da æe interes-ne grupe biti u sukobu. Nasuprot idealizovanom shvatanju demokra-tije kao poretka u kome su sukobi u velikoj meri neutralisani, plura-listi istièu upravo ovaj momenat kao dinamièki element neophodanza uspešno funkcionisanje demokratije. Neutralizacija sukoba zna-èila bi potpunu dominaciju neke od grupa što po pluralistima ujednoznaèi i išèezavanje demokratije. Sukob interesa izmeðu razlièitihgrupa nije, dakle, jedino èinjenica koju je moguæe detektovati u sa-vremenim demokratijama, veæ ujedno i po�eljno stanje. Meðutim,pošto sukobi povodom oskudnih resursa mogu biti u toj meri inten-zivni da dovode u pitanje i sam poredak, pluralisti su posebnu pa�njuposvetili istra�ivanju naèina uz pomoæ kojih se u demokratskomdruštvu obezbeðuje stabilnost zajednice. U tom pogledu oni su po-nudili èitav spektar razlièitih analiza, ali su njihova rešenja ujednobila i predmet vrlo sna�nih kritika. Vlada je, po pluralistima, najpreta èiji je zadatak da posreduje izmeðu razlièitih interesa kako bi seobezbedila izvesna ravnote�a. Ovaj uvid je kritikovan s obzirom nato da ne obezbeðuje nikakav mehanizam koji bi osigurao vladu odpadanja pod uticaj neke od interesnih grupa. Zatim se na mediso-novskom tragu pluralisti èesto pozivaju na sistem provera i ravno-te�a koje su ustavom zagarantovane, kako bi se izbegla dominantnapozicija neke od frakcija. Meðutim, sam Dal je bio veoma kritièan upogledu moguænosti da ustavna rešenja garantuju stabilnost zajedni-ce.4 Suština njegove kritike ustavnog suda sastoji se u tome da je pa-radoksalno da stabilnost demokratskog poretka zavisi od institucijekoja je sama izuzeta iz demokratskog procesa odluèivanja.5 Potom jekao moguæe rešenje ponuðeno ono što je Lijphart (A. Lijphart) na-zvao „ortaèkom demokratijom“ (consociational democracy), odno-sno postizanje konsenzusa izmeðu lidera najuticajnijih grupa.6 Ovo
220
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
4 Isto, p. 98.5 U tom pogledu je karakteristièan njegov tekst Decision-Making in Demo-
cracy: The Supreme Court as a National Policy-Maker, Journal of Public Law 6 (Fall1957), pp. 279-95.
6 Lijphart „ortaèku demokratiju“ definiše kao „vladavinu kartela elite koji jestvoren kako bi se demokratija koja ima fragmentiranu politièku kulturu preokrenula
gledište je kritikovano pre svega s obzirom na uski krug lica na koji-ma poèiva mehanizam odluèivanja. Intuitivno gledano, ovakavoblik odluèivanja se u najveæoj meri udaljava od onoga što se inaèesmatra osobenošæu demokratskog poretka. Takoðe se èini da ovakoncepcija poèiva na prethodnoj pretpostavci da je uopšte moguæepostiæi konsenzus, ali ako se prihvati ta pretpostavka onda se ne vidizašto bi se sukobi rešavali u tako uskom krugu lica. Dal je osnov sta-bilnosti takoðe potra�io u konsenzusu u pogledu osnovnih vrednostikoje dele graðani demokratskog društva. Nakon iznošenja ove tezeobavljen je èitav niz empirijskih istra�ivanja èiji rezultati, suprotsta-vljajuæi se pluralizmu na njegovom sopstvenom terenu, sugerišu dameðu graðanima u postojeæim demokratijama pre postoji disenzus,nego konsenzus u pogledu vrednosti.7
Dalovo rešenje problema stabilnosti, koje u najveæoj meri od-govara duhu pluralistièke teorije, nastalo je u suprotnosti prema dve-ma dominantnim teorijama koje je on nazvao medisonovskim i po-pulistièkim shvatanjem demokratije. Iz medisonovskog shvatanjademokratije Dal preuzima orijentaciju na frakcije koje su glavnapretnja stabilnosti. Meðutim, za njega nije u dovoljnoj meri prihvat-ljivo Medisonovo (J. Madison) rešenje da se ustavnim garancijamaspreèi bilo tiranija manjine, bilo tiranija veæine. Populistièko shva-tanje demokratije je jedno od najtradicionalnijih i ono podrazumevapre svega da se interesi svih graðana uzimaju u obzir u jednakojmeri, a potom i da se do odreðenja kursa politièkog �ivota zajednicedolazi u skladu sa veæinskim pravilom, odnosno onom opcijom kojaje dobila najveæi broj glasova. Dalovo neprihvatanje populistièkedemokratije u velikoj meri se zasniva na nemoguænosti da se iznaðeprocedura glasanja koja bi izbegla paradokse iracionalnosti. U tompogledu se Dal oslanja na Erouova (K. J. Arrow) istra�ivanja, kojaæe biti razmatrana u kontekstu sledeæe teorije, odnosno teorije dru-štvenog izbora. To je ujedno i prva veza izmeðu ovih teorija kojeuprkos tome što se razvijaju paralelno jedna drugu informišu u ne-kim znaèajnim aspektima. Dal je sopstveno rešenje koje se suprot-
221
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
u stabilnu demokratiju.“ Navedeno prema: Lijphart, A. Consociational Democracy,in: McRae, K. (ed.) (1974) Consociational Democracy: Political Accommodation in
Segmented Societies, Toronto: McClelland and Stewart, p. 79.7 Za pregled razlièitih kritika pluralistièke teorije s obzirom na empirijska
istra�ivanja videti: Held, D. (1987) Models of Democracy, Cambridge: Polity Press,pp. 197-99.
stavlja opisanim teorijama, ali ih u izvesnoj meri i pretpostavlja,nazvao poliarhijom. To bi, ukratko, znaèilo da je demokratija vlada-vina manjina, kako u smislu èinjenièkog opisa, tako i u pogledu ono-ga što se smatra po�eljnim stanjem.8 Dakle, Dal prihvata šumpete-rovsku tezu o vladavini manjine, ali je shvata kao vladavinu mnoštvarazlièitih manjina. Nije teško uoèiti da uprkos medisonovskom na-sleðu, logika pluralistièke teorije u velikoj meri podseæa na hob-sovsku logiku prelaska na društveno stanje. Hobs (T. Hobbes) je,naime, stabilnost koja je osnovni cilj prelaska na društveno stanjeizveo iz pretpostavke sukoba individua koje slede svoje sopstveneinterese. U tom pogledu pluralisti slede identiènu logiku s obziromna interesne grupe. Meðutim, za razliku od Hobsa koji je garancijustabilnosti video u koncentraciji moæi u rukama suverena, po plura-listima se ona, u nedostatku jednog centra odluèivanja, zasniva nanekoj vrsti ravnote�e izmeðu sukobljenih interesnih grupa.
2. Teorija društvenog izbora takoðe je nastala 50-ih godinaprošlog veka, taènije reèeno, sna�an podsticaj za razvoj teorije bilaje knjiga Društveni izbor i individualne vrednosti Keneta Eroua kojase pojavila 1951. godine. U vreme kada je izašlo drugo izdanje 1963.godine, Erou je pred sobom imao èitav niz radova koji su doprinelirazvoju teorije na osnovama koje je on formulisao. Teorija se kon-stantno razvija sve do sredine 80-ih godina kada primat preuzimakonkurentska teorija deliberativne demokratije. Kao što se plurali-stièki tip objašnjenja mo�e postaviti u hobsovske ili medisonovskekoordinate, teorija društvenog izbora zasniva se na pretpostavkamakoje su utilitaristièke prirode.9 Naime, klasièni utilitaristi su smatralida se polazeæi od individualnog plana uz pomoæ mehanizma sabira-nja pojedinaènih funkcija blagostanja mo�e doæi do funkcije dru-štvenog blagostanja. S obzirom da su na društveno blagostanje gle-dali kao na najveæu sreæu najveæeg broja ljudi, jasno je da je glasanjekao veæinski naèin odluèivanja u okvirima ove teorije bio visokovrednovan kao sredstvo koje prilièno pouzdano mo�e da uka�e naono što društvo uzeto u celini smatra po�eljnim. Meðutim, direktnaveza izmeðu procedure glasanja i funkcije društvenog blagostanja
222
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
8 Dahl, R. A. (1956) A Preface to Democratic Theory, Chicago: Chicago Uni-verity Press, pp. 133-34.
9 Za kraæu pred-istoriju teorije društvenog izbora videti: Arrow, K. J. (1963)Social Choice and Individual Values, New York: John Wiley & Sons, pp. 3-6.
koja je podlo�na preciznom formalnom istra�ivanju, uspostavljenaje tek u okviru teorije društvenog izbora. Uspostavljanje ove vezeElster (J. Elster) i Hiland (A. Hylland) opisuju sledeæim reèima:
„Teorija društvenog izbora nastala je iz dva odvojena proble-ma- pronala�enja adekvatnog, ispravnog sistema glasanja i prona-la�enja naèina za merenje zbira društvenog blagostanja. Sama idejada postoji bliska veza izmeðu ovih problema ranije nije bila jasnouviðana...Postavljajuæi problem kao pronala�enje funkcije društve-
nog poretka preferencija iz seta individualnih preferencija ova vezaje mogla da bude uoèena i mogla su da budu postavljena precizna pi-tanja koja su se ranije mogla samo naslutiti.“10
Odluèujuæa razlika u odnosu na klasièni utilitarizam je to štose funkcija društvenog izbora zasniva na racionalnom izboru indivi-dua shvaæenom kao posedovanje koherentnog seta preferencija. Naglasanje se onda u okviru teorije društvenog izbora gleda kao naizra�avanje preferencija. Slièno ponašanju potrošaèa koji se odluèu-je za onu opciju koju u najveæoj meri preferira, na glasanje se gledakao na izbor izmeðu datih opcija za onu koja je najviše rangirana uodreðenom ordinalnom profilu preferencija. Jednostavno reèeno,kao što bi potrošaè trebao da bude u stanju da ukoliko jabuke preferi-ra u odnosu na trešnje, a trešnje u odnosu na jagode, da jabuke prefe-rira u odnosu na jagode, isto tako bi glasaè trebao da poseduje kohe-rentan set preferencija u pogledu izbora datih liènosti ili politika.Uslovi individualne racionalnosti za preferencije formulišu se uz po-moæ kriterijuma doslednosti. Da bi skup preferencija bio dosledanneophodno je da zadovolji uslove tranzitivnosti i potpunosti. Uslovtranzitivnosti koji je opisan prethodnim primerom formalno izra�enpodrazumeva sledeæe: individua (I) ima tranzitivan set preferencijaako A preferira u odnosu na B (A>B), B u odnosu na C (B>C) i A uodnosu na C (A>C). Pored kriterijuma tranzitivnosti, takoðe se pret-postavlja potpunost skupa preferencija. To znaèi da individua (I) ilipreferira A u odnosu na B, ili B u odnosu na A, ili je indiferentna upogledu datih opcija.
Erou je smatrao da se polazeæi od ogranièenog skupa indivi-dua i njihove racionalnosti uz pomoæ specifikovanja procedure gla-sanja, koja bi i sama zadovoljila kriterijume racionalnosti mo�e doæi
223
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
10 Elster, J., Hylland, A. Introduction, in: Elster, J., Hylland, A (eds) (1986)Foundations of Social Choice Theory, Cambridge: Cambridge University Press, p. 2.
do funkcije društvenog blagostanja za koju bi se takoðe moglo reæida je racionalna. Jednostavnije reèeno, postavke racionalnosti indi-vidua i racionalnih uslova na nivou procedure glasanja, trebalo bi dapovlaèe racionalnost samog ishoda. Ono što se naziva Erouovom„teoremom nemoguænosti“ je rezultat koji je u velikoj meri osporioova poèetna optimistièka oèekivanja. Erou je, naime, pretpostavka-ma individualne racionalnosti, ogranièenog skupa individua i opci-ja, dodao sledeæih pet uslova koji bi trebalo da obezbede racional-nost na nivou procedure glasanja:
1. Univerzalni domen2. Ordinalna racionalnost3. Slaba Pareto optimalnost4. Nemoguænost diktatorskih odluka5. Nezavisnost od irelevantnih alternativa
Ovi uslovi ne samo da treba da garantuju racionalnost na ni-vou procedure, veæ ih treba shvatiti i kao intuitivno prihvatljive u po-gledu moralnosti ili onoga što se inaèe smatra uslovima koji su fer.Naznaèenu te�nju u okviru teorije društvenog izbora da se formulišetakva vrsta procedure glasanja koja bi bila fer, Koleman (J. Cole-man) i Ferd�on (J. Ferejohn) opisuju ovim reèima:
„Moderna teorija društvenog izbora sastoji se od niza pokušajada se odbrane odreðene procedure glasanja ili kolektivnog odluèiva-nja uz pomoæ aksioma koji imaju za cilj karakterizaciju razlièitihaspekata fer odnosa u pogledu procedure. Teoretièari društvenog iz-bora su, uopšteno gledano, privr�eni stanovištu da je demokratskojteoriji najprimereniji projekat razvijanja i opravdanja onih uslova èijaje uloga da reprezentuju naše fundamentalne pojmove legitimnih i ferprocedura. Teorija društvenog izbora nastoji da ostvari ovaj u suštiniproceduralistièki projekat uz pomoæ aksiomatskih konstrukcija.“11
Svi navedeni uslovi koji bi trebalo da budu racionalno i mo-ralno prihvatljivi, bli�e specifikovani podrazumevaju sledeæe: prviuslov znaèi da se u obzir uzimaju svi profili sa doslednim preferenci-jama, bez ikakvih ogranièenja u pogledu redosleda preferencija.Drugi uslov je ujedno kriterijum, ali i kljuèni predmet ispitivanja.Njime se kao uslovom konstatuje da se radi o ordinalnom poretku
224
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
11 Coleman, J., Ferejohn, J. Democracy and Social Choice, Ethics, Vol. 97,No. 1. (Oct., 1986), p. 7.
preferencija i još da va�e isti kriterijumi doslednosti kao na individu-alnom planu. Treæi uslov se zasniva na uobièajenom shvatanju Pare-to optimalnosti, odnosno tezi da su razlike u društvu opravdane uko-liko unapreðivanje neèijeg interesa nije uèinjeno na štetu drugih.Izra�ena kao kriterijum, u ovom kontekstu Pareto optimalnost znaèida ukoliko neka individua preferira odreðeno stanje stvari i sve osta-le nemaju ništa protiv takve odluke, onda se mo�e reæi i da društvogledano u celini isto to preferira. Ovo je slabo shvatanje Pareto opti-malnosti, jer bi u sluèaju da svaka individua izrazi takvu te�nju bilogotovo nemoguæe odrediti koja vrsta ravnote�e je Pareto-optimalna.Èetvrti uslov iskljuèuje moguænost donošenja odluka na diktatorskinaèin, odnosno da preferencije jedne osobe nadvladaju bez obzira nato šta su preferencije drugih ljudi. Ovaj uslov u izvesnom smislu ga-rantuje jednakost svih uèesnika u procesu odluèivanja. Konaèno,peti uslov iskljuèuje moguænost uticaja irelevantnih alternativa naproceduru glasanja. Ovo je va�no zato što uvoðenje dodatnih alter-nativa mo�e u velikoj meri da utièe na ishod, odnosno da preokreneprethodno izra�eni rezultat u pogledu izra�enih preferencija.
Rezultat do koga je Erou došao formalnim putem je da nepostoji funkcija društvenog blagostanja koja bi mogla da zadovoljiuslove 1-5 uzete sve zajedno.12 Erouva teorema nemoguænosti doka-zuje logièku nu�nost da bilo koja funkcija društvenog blagostanjaprekrši bar jedan od navedenih uslova. Nešto manje formalno reèe-no, moglo bi da se konstatuje kako je naslov jedne knjige- racionalneindividue, iracionalno društvo prilièno prikladan opis rezultata dokoga dolazi teorija društvenog izbora. Funkcija društvenog izbora semo�e smatrati iracionalnom utoliko što dolazi do pojave cikliènihveæina. Ovaj problem poznat kao Kondorseov (Marquis de Condor-cet) paradoks u sluèaju tri osobe i tri opcije formalno izra�en podra-zumeva sledeæe:
Osoba 1: A>B, B>COsoba 2: B>C, C>AOsoba 3: C>A, A>B
Iz toga sledi cikliènost u pogledu preferencija jer A>B>C>A.Za ovakav rezultat ka�e se da je nestabilan. A to je upravo rezultat dokoga je Erou došao. Rešenje problema je moguæe ukoliko se parovi
225
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
12 Za potpun dokaz videti: Arrow, K. J. (1963) Social Choice and Individual
Values, New York: John Wiley & Sons, pp. 51-57.
opcija iznose na glasanje u odreðenim vremenskim intervalima, takoda se najpre odluèuje izmeðu prve dve opcije, a potom pobednièkaopcija suprotstavi onoj sledeæoj. Meðutim, ovaj postupak podlo�anje manipulaciji agende u pogledu toga koje od opcija æe se prve izne-ti na glasanje i slièno. Dakle, upkos tome što je teorija društvenogizbora u svom najranijem obliku imala za cilj da specifikuje takvuvrstu procedure koja je ujedno racionalna i fer, rezultati ovih istra�i-vanja su u velikoj meri doveli u pitanje vrednost i smisao demokrat-skog naèina odluèivanja. Dalji razvoj teorije išao je u dva pravca: je-dan je podrazumevao te�nju da se relaksiraju neki od erouovskihuslova kako bi se izbegli neugodni rezultati u pogledu racionalnostiprocedure glasanja, dok je drugi istu ovu te�nju pokušao da ostvarikroz obogaæivanje informacione osnove na nivou samih individua(drugim reèima, vrši se proširenje u odnosu na erouovsko shvatanjefunkcija blagostanja individua jedino u vidu preferiranja datih opci-ja). Ono što se smatra kljuènim teškoæama teorije društvenog izbora,pojedini autori ubrojali su u njene vrline tvrdeæi da rezultate ove teo-rije treba prouèavati u okviru obrazovnih programa kako bi se gra-ðanima pru�ila osnova za demaskiranje demagije politièara kada sepozivaju na „volju naroda“.
3. Koncepcija deliberativne demokratije nastala je 80-ih go-dina XX-og veka i mo�e se reæi da je to danas dominantna teorija de-mokratije. Za razliku od poèetnog perioda koji je prete�no bio po-sveæen teorijskim promišljanjima, uveliko se prešlo na praktiènuprimenu i osmišljavanje naèina za delotvorno funkcionisanje delibe-rativnih instanci.13 Deliberativna demokratija je u velikoj meri na-stala kao odgovor na teškoæe sa kojima se susrela teorija društvenogizbora. Ranije je pokazano na koji naèin je ova druga teorija dovela upitanje koncept racionalnosti u kontekstu demokratskog naèina od-luèivanja. Teoretièari deliberativne demokratije rukovoðeni su te-�njom da oèuvaju pretpostavku racionalnosti, ali istovremeno argu-mentuju da je to moguæe uèiniti samo u okviru jedne drugaèijekoncepcije. Njihova osnovna zamerka teoriji društvenog izbora sa-stoji se u tome da ona na preferencije gleda naprosto kao na date.Imajuæi pred sobom koherentne profile preferencija, teoretièari
226
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
13 U tom pogledu je više nego instruktivna sledeæe knjiga: Fishkin, J. S. (1997)The Voice of the People: Public Opinion and Democracy, New Haven: Yale Univer-sity Press
nemaju potrebu da se pitaju otkud sklonost individua ka nekoj od op-cija, da li je proces formiranja preferencija podlo�an manipulaciji, ukojoj meri je svestan, a u kojoj nesvesan, itd. Suština deliberativ-no-demokratskog pristupa sastoji se u formulisanju jedne šire kon-cepcije racionalnosti koja dozvoljava refleksiju u pogledu datogskupa preferencija. U tom pogledu se ovaj pristup s pravom ponekadnaziva i refleksivnom demokratijom. Ova šira koncepcija racional-nosti bi garantovala moguænost promene ili transformacije preferen-cija. Meðutim, deliberativne demokrate se ne zaustavljaju samo nanekoj vrsti monološki shvaæene refleksivne svesti. Specifièno obele-�je ove teorije je da se kljuèni aspekt racionalnosti realizuje u argu-mentativnoj raspravi, odnosno stav da je transformacija individual-nih preferencija moguæa zahvaljujuæi prihvatanju opravdanihrazloga u prilog neke drugaèije politike ili koncepcije. Otud se deli-berativna demokratija mo�e definisati kao „zajednica u kojoj se po-slovi ureðuju uz pomoæ javne deliberacije njenih èlanova.“14
U tom pogledu deliberativna demokratija u velikoj meri crpiinspiraciju iz antièke prakse demokratije. Naime, jedna od najva�ni-jih karakteristika atinske demokratije pored jednakosti pred zako-nom, bila je jednakost u pogledu moguænosti da se graðani obrate uskupštini i javno iznesu argumente u prilog onoga što smatraju da jenajbolje za zajednicu. Nešto savremeniji uzori za deliberativnu de-mokratiju su Ruso (J. J. Rousseau), posebno s obzirom na njegovo in-sistiranje da je opšta volja nešto što je razlièito od volje svih, i Kant(I. Kant), naroèito ako se ima u vidu njegova koncepcija javnog umakao kriterijuma legitimnosti odluka onih koji se nalaze na polo�ajima.Pristalice deliberativne demokratije javnu raspravu smatraju osnov-nim kriterijumom legitimnosti kako u pogledu opravdanja odlukaonih koji su na polo�ajima, tako i u smislu uzajamnog sporazumeva-nja i prihvatanja samih naèela na kojima èitava zajednica poèiva.Uprkos tome što unutar same teorije postoje neslaganja po pitanjukoji su najbolji naèini ostvarenja ovog ideala, ono što je zajednièko zasve koncepcije deliberativne demokratije je te�nja ka postizanju kon-senzusa u pogledu onoga što je opšte dobro. Ovu orijentaciju spramopšteg dobra Koen (J. Cohen) opisuje navedenim reèima:
227
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
14 Cohen, J. Deliberation and Democratic Legitimacy, in: Hemlin, A., Pettit, P.(eds) (1989) The Good Polity: Normative Analysis of the State, Oxford: Basil Blac-kwell, p. 17.
„Deliberacija, dakle, usmerava debatu na opšte dobro. A rele-vantne koncepcije opšteg dobra se ne sastoje jedino od interesa i pre-ferencija koje su antecedentne u odnosu na deliberaciju. Suprotnotome, interesi, ciljevi i ideali od kojih se opšte dobro sastoji, su upra-vo oni koji pre�ivljavaju proces deliberacije, to su interesi za kojezahvaljujuæi javnoj refleksiji smatramo da su legitimni kada pola-�emo pravo na neke društvene resurse.“15
Jasno je da je deliberativna demokratija u tom pogledu krajnjesuprotstavljenja kako šumpeterovski inspirisanoj pluralistièkoj teori-ji, tako i teoriji društvenog izbora. Šumpeter je, naime, tvrdio da urealnom naèinu funkcionisanja demokratije nema mesta za opšte do-bro i pluralisti su na njegovom tragu zakljuèili da konkurentske grupeu demokratskom društvu te�e unapreðenju sopstvenih, a ne javnih in-teresa. Slièno tome, u teoriji društvenog izbora polazi se od liènih in-teresa koje data osoba ima i koje izra�ava u privatnom èinu glasanja.Za osobu koja sledi jedino pretpostavku svog liènog interesa teško jepretpostaviti da bi u poretku preferencija mogla da naðe mesta za bilokoju vrstu koncepcije opšteg dobra. Deliberativna demokratija otvaraprostor za takvu jednu moguænost. Koenovim reèima reèeno, za deli-berativnu demokratiju nisu bitni jedino interesi i preferencije kojedate osobe ili grupe imaju, veæ one koje su u stanju da proðu test jav-nog propitivanja i javne rasprave usmerene ka opštem dobru. Umestousredsreðenosti na liènu perspektivu, deliberativna demokratija pret-postavlja neku vrstu otvorenosti spram drugih graðana u smisluspemnosti da se prihvate bolji razlozi. Tu bi onda va�io princip reci-prociteta- da ukoliko �elim da neko uva�i moje razloge, isto tako mo-ram da budem spreman da uva�im snagu boljeg argumenta koji nekodrugi iznosi. Orijentacija spram opšteg dobra bi trebalo da bude ga-rancija da su predlozi zasnovani na onim razlozima koje bi svi drugigraðani mogli u jednakoj meri da prihvate.
Krajnji horizont ovako shvaæenog ideala demokratije bila bineka vrsta zajednice u kojoj se odluke donose konsenzusom, odno-sno slaganjem u argumentativnoj raspravi u kojoj svi èlanovi zajed-nice imaju jednaku moguænost uèešæa. Meðutim, teoretièari delibe-rativne demokratije skloniji su te�nji da ovaj ideal uèine ostvarivimu datim uslovima. U tom smislu je dobar deo teorije bio orijentisanna mehanizme i procedure uz pomoæ kojih je moguæe nadomestiti
228
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
15 Isto, p. 25.
ogranièenja demokratije shvaæene jedino u vidu privatnog èina gla-sanja. Novinu koju deliberativna demokratija donosi u tom pogleduFrimen (S. Freeman) ovako opisuje:
„Ideal deliberativne demokratije kazuje da je prilikom gla-sanja uloga, a mo�da i du�nost, graðana demokratije (democratic cit-zens) da izraze svoje nepristrasne sudove s obzirom na ono što vodiopštem dobru za sve graðane, a ne njihove liène preferencije koje sezasnivaju na sudovima kako date mere utièu na njihove liène iligrupne interese. Graðani i zakonodavci treba da apstrahuju svoje liè-ne ili grupne preferencije u onoj meri u kojoj je to moguæe i da nepri-strasno glasaju za mere za koje nakon refleksije iskreno sude da su uinteresu svih graðana.“16
Dakle, iako je koncepcija deliberativne demokratije primarnozamišljena kao alternativni model demokratiji shvaæenoj po modeluglasanja, korak u pravcu izvodljivosti ovog ideala najpre se odnosina transformaciju samog èina glasanja. Teoretièari deliberativne de-mokratije su svesni da je njihov ideal u velikoj meri utopijska zami-sao ukoliko se ne dopusti neka vrsta kompromisa u pogledu moguæ-nosti realizacije. Koen, tako, s pravom uviða da èak i u idealnimuslovima nema nu�nih garancija da æe se postiæi saglasnost. U tomsluèaju glasanje se èini kao logièna procedura kako bi se neka odlu-ka ipak donela. Ono kvalitativno novo što deliberativna demokratijepredla�e u odnosu na ranije koncepcije je to što bi glasanje koje jeobogaæeno procesom delibracije, odnosno iznošenjem argumenata uprilog onoga što je opšte dobro, imalo suštinskog uticaja na sam is-hod glasanja.17 U deliberativnoj koncepciji glasanju prethodi proceskome je glavni cilj postizanje saglasnosti na osnovu uzajamnog pru-�anja argumenata, što u velikoj meri mo�e da doprinese transforma-ciji preferenciji koje bivaju izra�ene u èinu glasanja. Za razliku odpluralistièkog gledišta i onog teorije društvenog izbora, glasanje sene odnosi samo na preferencije koje neko ima u skladu sa liènim in-teresima ili interesima grupe kojoj pripada, veæ je sada reè o informi-sanim preferencijama, koje su formirane nakon procesa promišljanja
229
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
16 Freeman, S. Deliberative Democracy: A Sympathetic Comment, Philoso-
phy & Public Affairs, Vol. 29, No. 4, (Oct., 2000), p. 375.17 Cohen, J. Deliberation and Democratic Legitimacy, in: Hemlin, A., Pettit, P.
(eds) (1989) The Good Polity: Normative Analysis of the State, Oxford: Basil Blac-kwell, p. 23.
i zakljuèivanja na osnovu rasprave u kojoj se iznose razlozi koji suprihvatljivi za sve graðane.
Imajuæi u vidu ovakvo jedno stanovište Petit (P. Pettit) i Bre-nan (J. Brennan) su izneli tezu da bi trebalo glasati na „diskurzivnoodbranjiv naèin“.18 Glasati na ovakav naèin po njima znaèi shvatitisopstveni glas kao nešto što je podlo�no univerzalizaciji, odnosnokao èin koji je ispravan ne samo ukoliko stvari posmatramo izsopstvene perspektive, veæ i iz perspektive bilo koga drugog ko senalazi u istim okolnostima. Iz ove teze oni su izveli zakljuèak da bipod tim uslovima pretpostavka tajnosti glasanja kao primerena de-mokratiji trebalo da bude napuštena. Drugim reèima, „diskurzivnoodbranjiv“ naèin glasanja imao bi svoj puni smisao ukoliko bi gra-ðani najzad zaista i glasali u skladu sa stanovištem koje su zastupaliu diskusiji koja prethodi glasanju. Bez pretpostavke javnog glasanjamoguænost strateške manipulacije ostaje otvorena. Meðutim, èini seda istorijat borbe za tajnost glasanja, kao i opravdanje ove vrste gla-sanja iz perspektive zaštite od razlièitih vrsta zloupotreba ne daju zapravo optimistièkim oèekivanjima u pogledu „razotkrivanja glasa“.Imajuæi u vidu ove poteškoæe, Petit i Brenan ubla�avaju svoj stavtvrdnjom da uprkos tome što deluje pomalo zastrašujuæe njihovakoncepcija nudi va�nu lekciju. A ona se sastoji u tome da ukolikonije moguæe izbeæi pretpostavku tajnog glasanja, to ne znaèi da nanju ne treba gledati sa �aljenjem.
Na kraju, treba istaæi da se uprkos generalne usmerenosti ra-zlièitih koncepcija deliberativne demokratije na opšte dobro, kljuè-ne razlike izmeðu njih pojavljuju na nivou širih politièkih koncepci-ja u okviru kojih se deliberativni model shvata kao procedura koja jeneophodna za realizaciju samog tog ideala. Tako se prethodno opisa-na teza glasanja na „diskurzivno odbranjiv naèin“ najbolje mo�e ra-zumeti iz šire republikanske koncepcije kakvu zastupa Filip Petit.Ova koncepcija republikansko ureðenje zasniva na jednakom uèe-šæu graðana u procesu javnog odluèivanja, za razliku od drugih tipo-va ureðenja koji se zasnivaju na nekom obliku dominacije. Petitsmatra kako je u tom pogledu deliberativna demokratija u veæoj merisaglasna sa republikanskim ureðenjem nego konkurentska koncep-cija pogaðanja (bargaining), koja poèiva na pregovaraèkoj moæi. Za
230
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
18 Brennan, G., Pettit, P. Unveiling the Vote, British Journal of Political
Science, Vol. 20, No. 3. (Jul., 1990), p. 324.
razliku od koncepcije pogaðanja koja je delotvornija ukoliko je po-jedinac èlan odreðene interesne grupe, za koncepciju koja se zasnivana raspravljanju je karakteristièno da primedbu na neku javnu odlu-ku mo�e da stavi „bilo ko ko je u stanju da se plauzibilno suprotstavitoku javnog donošenja odluka; ne morate, u principu, da posedujetenikakvu posebnu snagu ili moæ kako biste bili u stanju da postaviterazlo�ni izazov odluci koja se i sama zasniva na razlogu.“19 Imajuæiovakvu koncepciju u vidu Petit zakljuèuje kako se pluralistièka teo-rija u najveæoj meri udaljava od republikanskog ureðenja. Ukolikointeresne grupe te�e da unaprede svoje interese na štetu nekih drugihindividua ili grupa, onda je element dominacije nad tim grupama iliindividuama neizbe�an.20 Za razliku od toga, u republici u kojoj nikone treba da dominira nad nekim drugim i u kojoj je javno donošenjeodluka otvoreno za ideje i interese svih graðana, raspravljanje seobavlja na krajnje neutralan naèin koji iskljuèuje favorizovanje ne-kog odreðenog grupnog ili liènog interesa.
Sasvim drugaèije viðenje deliberativne demokratije, s obzi-rom na širu polièku koncepciju, ponudio je Rols (J. Rawls) u svojojknjizi Politièki liberalizam.21 Rols je pošao od istog onog problemakoji su pluralisti smatrali kljuènim- problema stabilnosti u demo-kratskom društvu. Meðutim, dok je fokus pluralista na sukobljeniminteresnim grupama, Rols svoju pa�nju usmerava na ono što je na-zvao „èinjenicom razlo�nog pluralizma“. Rols se, naime, zapitaokako je moguæa stabilnost u jednom društvu za koje je karakteristiè-no mnoštvo razlo�nih religioznih, filozofskih i moralnih doktrina.Svaka od ovih doktrina je obuhvatna, jer nudi koherentan i jedin-stven pogled na svet, i razlo�na, jer se mo�e braniti kao ona koncep-cija koju bi i drugi trebali da prihvate kako bi se valjano urediozajednièki �ivot. Odgovor na izazov koji predstavlja èinjenica razlo-�nog pluralizma Rols vidi u moguænosti postizanja „preklapajuæegkonsenzusa“ oko one koncepcije koja bi bila najprimerenija za sta-bilnost demokratskog poretka. Preklapajuæi konsenzus podrazume-va da graðani ostajuæi pri verovanja u odreðenu obuhvatnu doktrinu,prihvate neku drugu koncepciju koja se mo�e smatrati u veæoj meri
231
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
19 Pettit, P. (1997) Republicanism: A Theory of Freedom and Government,Oxford: Oxford University Press, p. 188.
20 Isto, p. 205.21 Rols, D�. (1998) Politièki liberalizam, Beograd: Filip Višnjiæ, za dalje izla-
ganje je posebno relevantno predavanje IV
razlo�nom u pogledu stabilnosti demokratskog poretka. Meðutim,Rols smatra da nijedna obuhvatna doktrina nije u stanju da ponudiosnovu koja bi u jednakoj meri bila prihvatljiva za sve graðane. Ovoproizilazi veæ iz same èinjenice pluralizma koncepcija koje uglav-nom nisu kompatibilne.
Pošto nije moguæe doæi do konsenzusa na osnovama nekeobuhvatne doktrine, Rolsovo rešenje za ovu teškoæu se sastoji utome da odgovor treba potra�iti u politièkoj koncepciji koja bi unajveæoj meri bila prihvatljiva za sve graðane u demokratiji. Liberal-na politièka koncepcija je ona za koju Rols smatra da bi u tom pogle-du bila najprihvatljivija. Ipak, treba imati u vidu da se i sama liberal-na politièka koncepcija sastoji od niza razlièitih gledišta. Imajuæi uvidu ovaj dodatni problem razgranièenja, Rols specifikuje svoj pred-log tako što tvrdi da je politièka koncepcija koja ima najviše šansi upogledu postizanja preklapajuæeg konsenzusa upravo njegova pre-ferirana verzija teorije pravde, odnosno „pravde kao praviènosti“.To je u osnovi ista ona koncepcija koju je Rols izlo�io u Teoriji prav-
de, samo što sada umesto idealizovane procedure odluèivanja kakvaje „prvobitna pozicija“, koncepcija pravde treba da bude odbranjenakao politièka koncepcija tako što bi zadobila svoje va�enje na osno-vu preklapajuæeg konsenzusa. Podseæanja radi, principi pravde kaopraviènosti garantuju osnovne slobode, jednakost šansi u pogleduslu�bi i pozicija, i dopuštaju društvene i ekonomske nejednakostisamo ukoliko one idu na dobit onih koji u društvu najlošije stoje.22
Preklapajuæim konsenzusom u pogledu ovih principa bi, po Rolsu,ujedno bila postignuta najdublja i najrazlo�nija osnova društvenogjedinstva. Ovo jedinstvo dovodi do stabilnosti koja se ogleda u sle-deæa tri elementa: 1. institucije demokratskog društva su ureðene uzpomoæ najrazlo�nije politièke koncepcije pravde, 2. ta politièkakoncepcija poèiva na preklapajuæem konsenzusu koji ukljuèuje sverazlo�ne obuhvatne doktrine i 3. javne diskusije koje se tièu ustavnihpitanja i osnovnih principa pravde se upravljaju prema najrazlo�ni-joj politièkoj koncepciji pravde.
Habermas (J. Habermas) je izneo primedbu povodom ovogRolsovog stanovišta tvrdeæi da test prihvatljivosti odreðene politiè-ke koncepcije ne mo�e da bude isti kao i unutar-teorijski test konzi-
232
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
22 Za preciznu formulaciju principa pravde videti: Rawls, J. (1971) A Theory
of Justice, Cambridge: Harvard University Press, p. 302.
stentnosti koji ima za cilj da obezbedi stabilnost dobro ureðenogdruštva. Drugim reèima, Habermas primeæuje da pretpostavka pre-klapajuæeg konsenzusa podrazumeva da se o njoj pitaju realni gra-ðani „od krvi i mesa“, a ne fiktivni graðani kakvi se pojavljuju, naprimer, u apstraktnim konstrukcijama poput „prvobitne pozicije“.Ali ako tako stoje stvari, onda nije na filozofu da odluèuje koja kon-cepcija je najprikladnija za postizanje konsenzusa, veæ na samimgraðanima. Habermas zato ka�e da „filozof u najboljem sluèajumo�e refleksijom da pokuša da anticipira pravac u kome æe se kretatirealni diskursi onakvi kakvi æe se oni verovatno pojaviti u uslovimapluralistièkog društva. Ali takva manje ili više realistièka simulacijaili realni diskursi ne mogu da budu inkorporirani u teoriju na isti na-èin na koji je to, na primer, izvoðenje moguænosti samo-stabilizacijeiz osnovnih premisa pravednog društva. Jer sada sami graðani ra-spravljaju o premisama koje su formulisale strane u prvobitnoj pozi-ciji.“23 U direktnoj vezi sa ovom primedbom je i sledeæa koja ka�e dafilozofija u naznaèenom domenu treba da bude ogranièena na razja-šnjenje moralnih pitanja i procedura demokratske legitimacije, a neda predla�e neku supstancijalnu koncepciju koja bi u najveæoj meribila prihvatljiva.24 Odluku o supstancijalnim pitanjima koja se tièupravde, po Habermasu, takoðe treba prepustiti samim uèesnicima uprocesu deliberacije. Rols, dakle, èini grešku kada unapred projektu-je saglasnost oko supstancijalnih principa koje sa sobom nosi njego-va koncepcija pravde kao praviènosti. Nasuprot ovom shvatanju,Habermas smatra da koncepcija deliberativne demokratije treba dabude èisto proceduralna.
Sopstveni proceduralni pristup deliberativnoj demokratiji Ha-bermas odreðuje kao suprotan u odnosu na liberalni i republikanskimodel demokratije. Za liberalni model je, po Habermasu, karakteri-stièna zaštita privatnih interesa koja je reflektovana kako u ustavnim izakonskim garancijama, tako i samom politièkom procesu èiji je su-štinski izraz glasanje kao izraz liènih preferencija. Javna sfera u kojojse formira politièko mišljenje i politièka volja funkcionisala bi, dakle,po tr�išnom modelu. Habermas smatra kako republikanski model ima
233
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
23 Habermas, J. Reconciliation Through the Public Use of Reason: Remarkson John Rawls’s Political Liberalism, Journal of Philosophy, Vol. 92, No. 3, (Mar.,1995), p. 121.
24 Isto, p. 131.
izvesnih prednosti u odnosu na liberalni, jer èuva prvobitni smisaodemokratije kao institucionalizacije javne upotrebe uma koju prakti-kuju svi èlanovi zajednice. U tom smislu ovaj model se umesto natr�išnoj paradigmi, zasniva na paradigmi dijaloga.25 S obzirom da jekoncept deliberativne demokratije u saglasju sa ovim drugim mode-lom, Habermas posebnu pa�nju posveæuje razgranièenju sopstvenekoncepcije od savremene verzije republikanizma u vidu komunitari-zma. Komunitaristi pretpostavljaju nu�nu vezu izmeðu koncepta deli-berativne demokratije i konkretne supstancijalno integrisane etnièkezajednice. Nasuprot ovom shvatanju Habermas tvrdi kako njegovadeliberativna koncepcija ne crpi legitimnu snagu iz konvergencije kaustanovljenim etièkim ubeðenjima, veæ iz „komunikativnih pretpo-stavki koje omoguæavaju da u igru uðu bolji argumenti u razlièitimformama deliberacije i iz procedura koje obezbeðuju fer proces pre-govaranja.“26 Habermas zakljuèuje kako normativni sadr�aj treba daproistekne iz same strukture komunikativnog delovanja.
Meðutim, sopstvenu proceduralnu koncepciju deliberativnedemokratije Habermas pokušava da razgranièi od prethodne dve uzpomoæ dodatne razlike izmeðu dr�ave i graðanskog društva. Haber-mas smatra da je njegova koncepcija suprotna obema prethodnim,jer su one dr�avno-centrirane. U suprotnosti prema ovim koncepci-jama Habermas smatra kako proceduralna verzija deliberativne de-mokratije nudi sliku jednog decentriranog društva. Integralni deoove slike je da se ravnote�a u smislu odluèivanja premešta na gra-ðansko društvo koje usmerava „administrativnu moæ“ dr�ave i imasna�an uticaj na odluke koje se donose na dr�avnom nivou. Umestoda se kao u liberalnoj koncepciji graðansko društvo shvati u viduproširenja sfere dr�ave, a deliberativna demokratija kao proširenjepredstavnièke demokratije, Habermas pretpostavlja kako je javnasfera u potpunosti autonomna i kako upravo ona treba da ima odlu-èujuæi uticaj kako na administrativnu sferu tako i na kanale kroz kojese generiše izborni proces. Zato i ka�e da sa „politièkom javnomsferom proceduralistièki model postavlja jednu arenu za detektova-
234
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
25 Treba imati u vidu da primedba koncepciji liberalizma koju Habermas ovdeizla�e ne pogaða Rolsovu koncepciju politièkog liberalizma koja i sama pretpos-tavlja odreðenu ideju deliberativne demokratije.
26 Habermas, J. Three Normative Models of Democracy, in: Benhabib, S. (ed.)(1996) Democracy and Difference: Contesting the Boundaries of the Political, NewJersey: Princeton University Press, p. 24.
nje, identifikaciju i interpretaciju onih problema koji utièu nadruštvo u celini.“27 Ono što se ovde èini problematiènim nije tolikosama ideja proceduralizma, koliko te�nja da se ona pove�e sa poli-tièki koncipiranom javnom sferom. Naime, te�nja da se balans izme-ðu dr�ave i graðanskog društva preokrene u korist ovog drugog, ka-rakteristièan je za socijal-demokratsku politièku koncepciju. U tompogledu bi Habermasov proceduralizam poèivao na politièkoj kon-cepciji socijal-demokratske prirode, i upravo kao takav predstavljaoalternativu prethodno opisanim liberalnim i republikanskim politiè-kim koncepcijama u koje je takoðe ugraðen ideal deliberativne de-mokratije. Ono što Habermas previða je da bi pretpostavka procedu-ralizma uzeta sama po sebi trebalo da bude neutralna u pogledu togada li æe se primeniti na osnovnu strukturu društva, kako to èini Rols,ili na javnu sferu graðanskog društva, kako to èini Habermas. Dru-gim reèima, pretpostavka proceduralne deliberativne demokratijekakvu Habermas zastupa, mogla bi da bude koncipirana samo kaonezavisna u odnosu na bilo koju politièku koncepciju, pa i onu kojase Habermasu èini najprivlaènijom. To da li su rezultati èistog proce-duralnog istra�ivanja primenjivi u kontekstu pojedinih politièkihkoncepcija, sasvim je drugo pitanje.
Uprkos prethodno opisanim razlikama izmeðu razlièitihshvatanja deliberativne demokratije s obzirom na republikansku, li-beralnu i socijal-demokratsku politièku koncepciju, na kraju bi ipaktrebalo istaæi kako je zajednièka pretpostavka svih ovih gledišta toda je javna deliberacija slobodnih i jednakih graðana ono što èiniosnov legitimnosti politièkog odluèivanja. U tom pogledu su sve onesuštinski saglasne.
4. Ideja o širokom uèešæu graðana u ureðenju politièkog �ivo-ta zajednice stara je koliko i sama ideja demokratije. Meðutim, kljuè-ni podsticaj za razvoj savremene teorije participativne demokratijebila je dominacija pluralistièke teorije u periodu od poèetka 50-ih dokraja 60-ih godina XX-og veka. Pluralisti su, naime, došli do zakljuè-ka da široko uèešæe graðana ne samo da nije moguæe detektovati usavremenim demokratijama, veæ i da je dobro što je to tako, jer preko-merno mešanje graðana u politièka pitanja mo�e negativno da seodrazi na stabilnost zajednice. Drugim reèima, to što se uèešæe gra-ðana u savremenim demokratijama svodi uglavnom na glasanje je
235
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
27 Isto, p. 29.
pozitivna stvar, ako na tu èinjenicu gledamo iz perspektive stabilnostidemokratskog poretka. Ukoliko se teorija deliberativne demokratijerazvila kao direktna suprotnost teoriji društvenog izbora, moglo bi sereæi kako je savremena teorija participativne demokratije nastala udirektnoj suprotnosti prema pluralistièkoj teoriji. Njen osnovni cilj jeda iznova afirmiše i dodatno osmisli ideje širokog uèešæa i kontrolekoje graðani treba da ispolje u pogledu �ivota u zajednici. Umestošumpeterovske slike po kojoj je demokratija vladavina politièara, oviteoretièari uglavnom smatraju kako je za uspešno funkcionisanje de-mokratije neophodna kontinuirana interakcija izmeðu izabranihpredstavnika i samih graðana. Teoretièari participativne demokratijekao svoje intelektualne pretke uglavnom navode Rusoa i Mila (J. S.Mill). Oni posebno naglašavaju Rusoov stav da suverenitet ne mo�eda ima predstavnike, kao i Milovo viðenje da uèešæe u ureðenju poli-tièkih poslova doprinosi moralnom razvoju liènosti.
Prva savremena teorija participativne demokratije razvijenana ovim rusoovskim i milovskim osnovama nastala je 1970. godine,odnosno sa pojavom knjige Participacija i demokratska teorija Ke-rol Pejtmen (C. Pateman). Meðutim, navedeni klasièni autori su Pejt-menovoj poslu�ili samo kao osnova za razvijanje nekih konkretnihideja u pogledu moguænosti realizacije širokog uèešæa graðana uureðenju zajednièkih poslova. Ona se zato naroèito fokusirala na dveoblasti u kojima bi tako nešto bilo moguæe, ali i delotvorno u pogledutransformacije èitavog demokratskog poretka. Iako Pejtmenova sma-tra kako je demokratizacija neophodna na svim nivoima poèev od po-rodice, medija, obrazovanja, itd., ona posebnu pa�nju posveæuje de-mokratizaciji u poslovnoj sferi. U tom pogledu predla�e koncepcijuradnièkog samoupravljanja kao onog modela koji bi trebalo u velikojmeri da doprinese kako transformaciji procesa odluèivanja u samojtoj sferi, tako i široj društvenoj transformaciji. Orijentacija na radnomesto je logièna, jer zaposleni najviše vremena provode u radnomokru�enju, tako da im i ne preostaje previše vremena za neko delo-tvornije politièko uèešæe. Isto tako, odluèivanje po modelu radnièkogsamoupravljanja doprinosi transformaciji samog društvenog poretkautoliko što zaposleni imaju moæ da direktno utièu na konaène odluke,te sami kreiraju onu poslovnu politiku koja je u interesu kako svakogod njih pojedinaèno, tako i društva gledanog u celini. Iako danas oveideje deluju prilièno prevaziðeno, u kojoj meri su one bile uticajne u
236
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
periodu 70-ih i poèetka 80-ih godina XX-og veka najbolje svedoèièinjenica da je Dal, najznaèajniji predstavnik pluralistièke teorije,1985. godine objavio knjigu u kojoj je branio tezu da je za dalji razvojdemokratije nu�na demokratizacija poslovne sfere upravo po modelusamoupravljanja.28 Ova teza nastala je kao rezultat te�nje da se odgo-vori na izazov daljeg razvoja demokratije u uslovima narastajuæeekonomske nejednakosti. Demokratizacija odluèivanja na radnommestu bi trebalo, po Dalu, da bude garancija jednakosti u pogledumoguænosti politièkog odluèivanja, bez koje nema demokrataskogporetka. Zakljuèak Pejtmenove je nešto konkretniji jer ona tvrdi kakosamo puno ili efektivno uèešæe graðana u procesu demokratskog od-luèivanja znaèi istinsku participaciju. Ukoliko je odluèivanje graða-na efektivno, onda oni uèešæe u samom procesu smatraju vrednimtruda, što ujedno poveæava i njihovu motivaciju da odgovorno i iskre-no posvete vreme takvim aktivnostima. Druga va�na zamisao Pejt-menove je da treba afirmisati lokalni nivo odluèivanja kao najpri-kladniji okvir za razvoj participativne demokratije. Veæ Ruso jetvrdio kako je istinska demokratija moguæa jedino u manjim zajedni-cama. U istom duhu Pejtmenova smatra kako æe ljudi u najveæoj meribiti zainteresovani da uzmu uèešæe u onim aktivnostima koje ih se ne-posredno tièu i na koje mogu efektivno da utièu. A upravo je lokalninivo taj u kome je realno izvodiva takva vrsta odluèivanja u koju bibili ukljuèeni svi graðani.29
Sredinom osamdesetih znaèajan doprinos ovoj teorijskoj ori-jentaciji dao je Barber (B. R. Barber) sa svojim predlogom „sna�nedemokratije“ (strong democracy) za koju su karakteristiène partici-pacija, aktivizam i usmerenost ka dijalogu. Barber ovu ideju sna�nedemokratije vidi kao suprotstavljenu dvema drugim zamislima de-mokratije. Sa jedne strane ona je suprotstavljena „tankoj“ koncepcijipredstavnièke demokratije, a sa druge „punoj“ koncepciji unitarnedemokratije. Za prvu je karakteristièno svoðenje uloge graðana jedi-no na glasanje, koje je, po Barberu, najmanje vredno od svih pravakarakteristiènih za demokratiju, zatim se glasanje kao i osnovna pra-va, shvata po modelu liènog interesa i kao rezultat sledi da su
237
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
28 Videti: Dal, R. A. (1993) Uvod u ekonomsku demokratiju, Beograd: Savre-mena administracija
29 Pateman, C. (1970) Participation and Democratic Theory, Cambridge:Cambridge University Press, p. 110.
graðani uglavnom apatièni u pogledu uzimanja uèešæa u politièkimaktivnostima. Za unitarnu demokratiju je tipièno da se umesto na liè-ne interese usmerava na èvršæe veze u vidu bratstva ili „krvnogsrodstva“ koje garantuju zajedništvo. Barber odbacuje drugu kon-cepciju zbog svoje potencijalne totalitarne dimenzije, dok se prvojsuprotstavlja insistiranjem na širokom uèešæu graðana u kreiranjupolitièkog �ivota zajednice. Sopstveni koncept „sna�ne demokrati-je“ koji treba da omoguæi takvo jedno uèešæe on definiše kao „politi-ku po modelu participacije u kojoj se sukob u nedostatku nezavisneinstance razrešava kroz participatoran proces tekuæeg, neposrednogsamo-zakonodavstva i stvaranja politièke zajednice koja je u stanjuda transformiše zavisne, privatne individue u slobodne graðane, kaoi pojedinaène i privatne interese u javna dobra.“30 Osobenost Barbe-rovog pristupa sastoji se u tome što je pokušao da ponudi èitav nizkonkretnih predloga kako bi koncept „sna�ne demokratije“ bio spro-veden u delo. Neki od tih predloga ukljuèuju skupštine koje su for-mirane na nivou susedstva i koje imaju moguænost donošenja poli-tièkih odluka, transformaciju odluèivanja na gradskom nivou kojapodrazumeva reprezentativne sastanke, izbore uz pomoæ kocke nalokalnom nivou, uèestale referendume na nacionalnom nivou, gra-ðansko obrazovanje, itd. Vizija slobode koja treba da bude ostvarenauz pomoæ ovih konkretnih mera su buène skupštine u kojima se sva-kog dana muškarci i �ene susreæu kao graðani i kroz raspravu zajed-nièki uèestvuju u odreðivanju kursa zajednice.
Novija gledišta po pitanju direktne demokratije, imaju ten-denciju da ubla�e suprotstavljenost izmeðu reprezentativne demo-kratije i participativnog modela, tako što definitivno odbacuju sta-novište po kome demokratija mo�e da funkcioniše bez vlade,parlamenta i partija, kao beznade�no utopijsko. Za razliku od veæinekoncepcija participatorne demokratije koje su na predstavnièku de-mokratiju gledale kao na nu�no zlo, teorije koje su se javile 90-ihgodina u pozitivnom svetlu gledaju na ovaj neizbe�an deo demo-kratskog odluèivanja. U tom kontekstu je Bad� (I. Budge) razvioparty-based model direktne demokratije koji podrazumeva uzajam-no dopunjavanje predstavnièkih i direktno-demokratskih instanci.31
238
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
30 Barber, B. (1984) Strong Democracy: Participatory Politics for a New Age,Berkeley: University of California Press, p. 151.
31 Ovaj model razvijen je u knjizi: Budge, I. (1996) The New Challenge of Di-
rect Democracy, Cambridge: Polity Press
Po ovom modelu parlament i politièke partije i dalje imaju svojusuštinsku zakonodavnu ulogu, meðutim, ona je ogranièena time štosvaki od zakona mora da proðe i na referendumu koji ukljuèuje svegraðane na nivou dr�ave. Zahvaljujuæi ovom mehanizmu graðani bidirektno bili ukljuèeni u donošenje odluka, bili bi bolje informisanio kljuènim zakonskim aktima, obrazovaniji s obzirom da ta akta tre-ba dobro da poznaju i imali bi moguænost da stave veto na one mere ipolitike za koje smatraju da favorizuju neke liène ili grupne interese.
Na kraju bi trebalo još dodati da je participativna demokrati-ja, koja je suprotstavljena pluralistièkoj teoriji s obzirom na pohvalupasivnosti graðana i teoriju društvenog izbora pošto na demokratskoodluèivanje gleda samo kao na privatan èin glasanja, gotovo u pot-punosti kompatibilna sa deliberativnom demokratijom. Taènije re-èeno, iako ih treba razlikovati s obzirom na neka specifièna obele�ja,ove dve teorije u velikoj meri nadopunjuju jedna drugu i èesto se po-javljuju u nekoj vrsti „mešovite teorije“ u kojoj su njihovi elementikombinovani.
Nakon predlo�ene analize savremenih teorija demokratijeostaje da se preciznije odrede granice izmeðu njih, kao i da se oprav-da njihov izbor. Kada je reè o taèkama razgranièenja prva krupnarazlika koja se nameæe je ona izmeðu izmeðu prvog i drugog parateorija. Pluralistièka teorija i teorija društvenog izbora mogu senazvati ekonomskim teorijama demokratije s obzirom da na demo-kratski naèin odluèivanja gledaju iz perspektive interesa, koji seshvata ili kao interes neke grupe ili kao lièni interes. Naime, ovaj na-ziv je veæ uveliko u opticaju u okviru demokratske teorije i on obu-hvata kako navedene teorije, tako i širi krug srodnih teorija koje sezasnivaju na istim pretpostavkama. U nedostatku boljeg imena drugipar teorija, koji obuhvata deliberativnu i participativnu demokratiju,mo�e se nazvati ne-ekonomskim ili altruistièkim teorijama demo-kratije. Ovaj naziv je prikladan u meri u kojoj ove teorije kao osnov-no polazište usvajaju moguænost da graðani �rtvuju svoje sopstveneinterese zarad onoga što je na osnovu boljih razloga definisano kaoopšte dobro. Gledano iz perspektive podele na ekonomske i altruis-tièke teorije demokratije, èini se da je razlika izmeðu njih nepomir-ljiva i da nije moguæe formulisati jedinstvenu teoriju, a da se ne na-prave krupni ustupci u pogledu odustajanja od nekih pretpostavkikarakteristiènih za svaki od tipova teorija. Izazov za teoriju demo-
239
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
kratije koja treba da doka�e suprotno sastojao bi se u pretvaranju ovenepomirljive razlike u taèku spoja izmeðu navedenih tipova teorija iu završnom delu rada biæe naznaèeno koji bi pravac istra�ivanja bionajprimereniji ovakvom jednom pokušaju.
Ukoliko se sa ovog uopštenog plana preðe na preciznija ra-zgranièenja izmeðu predlo�enih teorija, onda se linija razgranièenjamo�e povuæi izmeðu svake od njih. Iako dele neke zajednièke pret-postavke, ekonomske teorije demokratije se u velikoj meri razlikuju sobzirom na metodološke pristupe i osnovna polazište.32 Metodološkigledano pluralistièka teorija je deskriptivne prirode, dok je za teorijudruštvenog izbora karakteristièno èisto normativno istra�ivanje.33
One se takoðe razlikuju s obzirom na èinjenicu da prva polazi od in-teresa koje imaju odreðene grupe, dok druga polazi od liènih interesaizra�enih u vidu preferencija. U kojoj je meri ova razlika znaèajnamo�e se videti iz Olsonovog (M. Olson) odreðenja kolektivnog delo-vanja, koje je blisko polazištu teorije društvenog izbora, a koje u pot-punosti dovodi u pitanje postojanje tako neèeg kao što je interes gru-pe koji svi njeni èlanovi u jednakoj meri slede. Olson je uz pomoælogike kolektivnog delovanja pokazao da ako se poðe od pretpostav-ke liènog interesa, onda se pre mo�e oèekivati da æe podsticaj zanesaradnju koji je praæen nekom kolektivnom dobiti, prevazilaziti in-dividualni podsticaj za saradnju da se do te dobiti doðe.34 Drugim re-èima, pretpostavka da æe neke individue biti „šverceri“ (free-rider)koji svoju dobit ostvaruju zahvaljujuæi doprinosu drugih ukazuje napogrešku u te�nji da se interes grupe shvati kao ono èemu svi njenièlanovi u podjednakoj meri te�e, kako to èini pluralistièka teorija.
Generalna linija razgranièenja izmeðu ekonomskih teorijademokratije i deliberativne demokratije zasniva se na prethodno de-finisanoj opštoj podeli, jer su prve usmerene na interese, bilo da su
240
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ 32 Pojedini autori tvrde kako ove dve teorije imaju sasvim obrnute logike kada
je reè o stabilnosti demokratskog poretka. Za ovu tezu videti: Miller, N. R. Pluralismand Social Choice, The American Political Science Review, Vol. 77, No. 3., (Sep.,1983), pp. 734-747.
33 S obzirom da je deskriptivno usmerena, pluralistièka teorija se neprestanosusreæe sa teškoæama kada je reè o idealima demokratije. Za karakteristièan primervideti: Dal, R. A. (1994) Dileme pluralistièke demokratije, Beograd: Beogradskiizdavaèko-grafièki zavod, str. 32-34.
34 Olson, M. (1971) The Logic of Collective Action, Cambridge: Harvard Uni-versity Press, p. 2.
oni shvaæeni kao lièni ili grupni, dok je deliberativna demokratijausmerena na postizanje konsenzusa u pogledu opšteg dobra. Meðu-tim, mnogo zanimljivija razlika od ove uopštene je ona koja se tièeteorije društvenog izbora i deliberativne demokratije. Prva demokra-tiju uglavnom svodi na glasanje i uloga koju individue imaju je pri-vatni èin glasanja. Druga istièe nu�nost javne rasprave i javnog do-nošenja odluka pretpostavljajuæi da pojedinci u traganju za opštimdobrom mogu da apstrahuju sopstvene liène interese i preferencije idonesu one odluke koje su u opštem interesu. Kljuèni prostor nesla-ganja nalazi se, dakle, na mestu razgranièenja izmeðu ove dve teori-je. Zato ne èudi da je najnovija teorija demokratije uglavnom obe-le�ena preciznim definisanjem taèaka slaganja i neslaganja izmeðuove dve teorije, pri èemu se odluèujuæi znaèaj uglavnom pridaje jed-noj od teorija. Opisana usmerenost deliberativne demokratije na èinglasanja mo�e biti shvaæena kao neka vrsta smernice za usposta-vljanje bli�e veze izmeðu ovih teorija. Izgleda da taj pravac istra�i-vanja mo�e da pru�i nova zanimljiva i plodna teorijska istra�ivanja,ali i da ponudi niz konkretnih praktiènih rešenja za bolje funkcioni-sanje demokratije u savremenim uslovima.
Prethodno je istaknuto da postoji temeljna saglasnost izmeðudeliberativne i participativne demokratije u pogledu usmerenosti naopšte dobro. Meðutim, i jedna i druga se mogu shvatiti u svojoj višerealistiènoj ili više utopijskoj dimenziji. Tako bi deliberativna demo-kratija shvaæena kao neka vrsta dopune odluèivanja u vidu glasanjabila suprotstavljena kako utopijskom viðenju deliberativne demo-kratije u kome se odluèuje samo na osnovu rasprave i postizanjakonsenzusa, tako i utopijski shvaæene participativne demokratijekao dominantnog modela odluèivanja u politièkom �ivotu zajedni-ce. U ovoj utopijskoj dimenziji deliberativna demokratija i partici-pativna demokratija se u velikoj meri pribli�avaju idealu anarhije.Moguæe je, meðutim, taèku razgranièenja prema anarhiji povuæi natakav naèin da unutar teorije ostaju sva prethodno opisana gledišta.Tako bi predstavnièka demokratija dopunjena elementima delibera-tivne i participativne demokratije bila neka vrsta koncepcije koja jesuprotna anarhiji. Èinjenica je da veæina teoretièara savremenedemokratije ovakvu jednu koncepciju smatra kako realistiènim opi-som sadašnjeg stanja demokratije, tako i smerom u kome treba traga-ti za daljim praktiènim rešenjima.
241
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
Opravdanje u pogledu izbora savremenih teorija demokratijekoje su u ovom radu analizirane biæe uèinjeno s obzirom na pojedinesliène klasifikacije koje su napravili drugi autori. Kaningem (F. Cun-ningham) tako pored razmatranih teorija razlikuje još liberalnu de-mokratiju, demokratski pragmatizam i radikalnu demokratiju.35 Sobzirom da se ne ogranièava na savremene teorije, autor liberalnudemokratiju razmatra kako kroz istorijsku perspektivu, tako i s obzi-rom na neke novije rasprave. Treba istaæi da u ovom radu nije bilopotrebe da se liberalna demokratija istakne kao posebna teorija, jersu pojedini autori koji su formulisali predlo�ene teorije sebe razume-vali upravo u tom širem kontekstu. Koncepcija liberativne demokra-tije bila bi, dakle, šira politièka koncepcija sa kojom su kompatibilnene samo teorije ovih autora, veæ i sve druge predlo�ene teorije (iakone u svim aspektima). Što se tièe demokratskog pragmatizma, va�ilabi takoðe pretpostavka kompatibilnosti sa svim opisanim teorijama.Nešto drugaèije stoji stvar sa radikalnom demokratijom, odnosno ni-zom stanovišta koja se zasnivaju na post-strukturalistièkim pretpo-stavkama. Razlog zbog koga ova vrsta teorije nije uzeta u razmatra-nje bio bi što ona pre obuhvata niz kritièkih ili dekonstruktivistièkiusmerenih modela nego što nudi neku koherentnu i zaokru�enu teo-riju demokratije. Najzad, treba istaæi da Kaningem razlièite ekonom-ske teorije demokratije razmatra pod zbirnim nazivom katalaksija.Uprkos tome što analizira neke od najva�nijih ekonomskih teorijademokratije, Kaningem se tek uzgredno osvræe na teoriju društve-nog izbora. Ova odluka se èini neobiènom s obzirom na stvarni uti-caj koji je teorija društvenog izbora imala u pogledu razvoja savre-mene demokratske teorije.
Predlo�ena klasifikacija teorija demokratije u ovom radu naj-sliènija je onoj koju je zastupao Elster razlikujuæi tri vrste politièkihteorija s obzirom na pitanje demokratije. On pored deliberativne iparticipativne demokatije u vidu ima i širu koncepciju koja se mo�enazvati ekonomskim teorijama demokratije, a u okviru koje uglav-nom razmatra teoriju društvenog izbora.36 Osnovna zamerka Elste-rovom pristupu bi se sastojala u tome da nije u dovoljnoj meri
242
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
35 Videti: Kaningam, F. (2003) Teorije demokratije, Beograd: Filip Višnjiæ36 Elster, J. The Market and the Forum: Three Varieties of Political Theory, in:
Elster, J., Hylland, A (eds) (1986) Foundations of Social Choice Theory, Cambridge:Cambridge University Press, posebno pp. 103-104. i pp. 127-128.
razgranièio razlièite pristupe u okviru ekonomskog shvatanja demo-kratije, o èemu svedoèi i zbirni naziv „privatno-instrumentalne“ teo-rije. Sovard (M. Saward) je u pokušaju da identifikuje najnovije ten-dencije u okviru demokratske teorije takoðe istakao deliberativnu idirektnu demokratiju, ali njima pridodaje sledeæe èetiri: globalnudemokratiju, asocijativnu demokratiju, ekološku demokratiju i poli-tiku prisutnosti.37 Imajuæi u vidu ova dodatna razgranièenja moglo bise reæi kako je opšte prihvaæeno stanovište da se na globalizaciju pregleda kao na polje primene razlièitih teorija demokratije, nego kaona posebnu teoriju. Asocijativna demokratija, koja podrazumevaširok stepen uèešæa graðana i prenošenje odreðenih funkcija dr�avena lokalni plan i nevladine organizacije, mogla bi se smatrati nekomvrstom participativne demokratije. Ekološka demokratija se u veli-koj meri zasniva na elementima participativne i deliberativne demo-kratije tako da je pitanje u kojoj meri se ona mo�e smatrati nekomnezavisnom teorijom. Konaèno, politika prisutnosti ili zastupljeno-sti manjinskih zajednica u okviru demokratskog društva se uglav-nom razmatra kao deo šireg problema koji se tièe funkcionisanjapredstavnièke demokratije u savremenim uslovima.
Osnovno opravdanje u pogledu izbora teorija le�i, ipak, u po-trebi da se definiše širi teorijski okvir koji bi bio najadekvatiji za èi-tav niz daljih istra�ivanja. Imajuæi u vidu teorijski okvir koji obu-hvata elemente svih razmatranih savremenih teorija demokratije,biæe skicirana jedna od moguæih teorija koja se zasniva na nekim odtih elemenata. U cilju bli�e specifikacije takve jedne teorije biæerazmotreno nekoliko opštih karakteristika svake teorije. Teorije, da-kle, mogu da budu:
1. deskriptivne/normativne2. tanke/pune3. imperijalistièke/liberalne4. atomistièke/holistièke
Treba istaæi da upkos tome što se, uopšteno gledano, teorijemogu klasifikovati kao deskriptivne ili normativne, ova razlikanajèešæe nije u tolikoj meri odseèna. Drugim reèima, jedna celovitateorija obièno sadr�i kako normativne tako i deskriptivne elemente.Naime, da bi se formulisali neki konkretni predlozi kako bi stvari
243
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
37 Videti: Soward, M. Reconstructing Democracy: Current Thinking and NewDirections, Government and Opposition, Vol. 36., No. 4, (2001), pp. 559-581.
trebalo da stoje, èesto je neophodno da se najpre pru�i adekvatanopis postojeæeg stanja. Isto tako, jedna politièka teorija koja je posvom usmerenju normativna, ukoliko previdi element izvodljivosti,nu�no se ispostavlja kao utopijska. Ova fleksibilnost u pogledu di-stinkcije deskriptivno/normativno, ipak ne znaèi da nije moguæepraviti jasnu razliku izmeðu deskriptivno i normativno usmerenihistra�ivanja. Tako bi od predlo�enih teorija pluralizam bio deskrip-tivna teorija, dok bi sve ostale bile normativne. Teorije su tanke uko-liko se sastoje od jednog ili manjeg broja elemenata. Pune su akosadr�e veæi broj elementa. One su imperijalistièke ako je taj jedanelement osnova celokupne objašnjavalaèke moæi teorije, ili liberalneukoliko dopuštaju koegzistenciju razlièitih elemenata, odnosno, teo-rijskih pristupa. Konaèno, teorije su atomistièke ako podrazumevajuredukciju na neke osnovne elemente ili mehanizme, dok su holistiè-ke ukoliko razlièiti elementi ne samo da koegzistiraju, veæ bivaju po-vezani u sistematsku celinu. Imajuæi u vidu sve navedene karakteri-stike moglo bi se reæi kako je, na primer, teorija društvenog izboranormativna, tanka, imperijalistièka i atomistièka.
Teorija koja bi sadr�ala elemente prethodno definisanog teo-rijskog okvira koji obuhvata sve razmatrane koncepcije demokrati-je, bila bi normativna, puna, liberalna i holistièka. Meðutim, nekoli-ko problema stoji na putu razvoja ovakve jedne teorije. Najpre to štoje pluralistièka teorija deskriptivna. Zatim, krajnja suprotstavljenostpluralizma i participativne demokratije po pitanju uèešæa graðana udemokratskom odluèivanju. Potom to što pluralizam akcenat uglav-nom stavlja na sukob, dok deliberativna demokratija pretpostavljamoguænost razrešenja sukoba uz pomoæ dijaloga. Takoðe razlièitashvatanja racionalnosti u teoriji društvenog izbora i deliberativnojdemokratiji teško da mogu da budu usklaðena. Ono što se na ovomstupnju razvoja teorije demokratije mo�e konstatovati je inherentnaogranièenost svake od ovih teorija uzete pojedinaèno. Stoga je danasnajprikladniji pristup onaj koji kombinuje elemente razlièitih teori-ja. Nu�nost ovakve jedne „pick-and-mix“ strategije Sovard obja-šnjava sledeæim reèima:
„Ponekad je u tekuæim i kompleksnim raspravama, kakva jeona koja se tièe osobenosti demokratskih sistema, nu�no da se uèinikorak unazad, da se preispitaju kljuène pretpostavke i da se razmisli opovezivanju razlièitih, naizgled odvojenih elemenata i pozicija koje
244
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
su ukljuèene u raspravu...Danas se ono što podrazumevamo pod ovimpojmom (pojmom demokratije – I. M.) nalazi u ubrzanom procesupostajanja raznovrsnim, manje simetriènim, više rastegljivim i kom-pleksnim. U tom smislu trebalo bi da budemo relaksiraniji kada je reèo novoj ’pick-and-mix’ koncepciji proceduralne demokratije.“38
Generalna okrenutost ka proceduralizmu èini se krajnjeopravdanom ukoliko se ima u vidu potreba da se naðe osnova koja bibila zajednièka za razlièite teorije. Sovard svoju verziju novog proce-duralizma predstavlja kao argument drugog-reda, koji se ne zasnivatoliko na viziji prvog-reda koja podrazumeva kako bi demokratijatrebalo da izgleda, koliko na promišljanju i vrednovanju razlièitihtakvih vizija. U tom pogledu se za �eljenu teoriju mo�e reæi da seuklapa u ovo odreðenje novog proceduralizma. Elementi od kojih seteorija sastoji bi bili sledeæi: 1. preuzima se element sukoba iz plura-listièke teorije, s tom razlikom što uz pomoæ teorije igara biva anali-ziran na normativan, a ne deskriptivan naèin; 2. osnovno polazišteostaje individualna racionalnost, kao i u teoriji društvenog izbora, stom razlikom što se vrše dalja proširenja pojma racionalnosti na tragunormativnosti u cilju pribli�avanja konceptu deliberativne demokra-tije; 3. deliberativna demokratija se najpre shvata u èisto procedural-nom smislu, što omoguæava povezivanje sa proceduralnim shvata-njem glasanja u okviru teorije društvenog izbora; i 4. participativnademokratija se shvata kao kompatibilna sa procesom strateškog pla-niranja i u tom pogledu se ispituju moguænosti daljih praktiènih reše-nja. Time bi bile obuhvaæene sve teorije koje podrazumeva naznaèeniteorijski okvir, ili preciznije reèeno, kljuèni elementi analiziranihsavremenih teorija demokratije. Ovakva jedna teorija trebalo bi dadoprinese boljem razumevanju racionalnosti u kontekstu demokrati-je. Naznaèeni teorijski okvir dopušta, meðutim, i druga srodna istra-�ivanja, kao i dalja proširenja u pogledu elemenata.
Literatura
Arrow, K. J. (1963) Social Choice and Individual Values, New York: JohnWiley & Sons
Barber, B. (1984) Strong Democracy: Participatory Politics for a New Age,Berkeley: University of California Press
245
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
38 Isto, p. 580.
Brennan, G., Pettit, P. Unveiling the Vote, British Journal of Political
Science, Vol. 20, No. 3. (Jul., 1990), pp. 311-333.Budge, I. (1996) The New Challenge of Direct Democracy, Cambridge: Po-
lity PressCohen, J. Deliberation and Democratic Legitimacy, in: Hemlin, A., Pettit, P.
(eds) (1989) The Good Polity: Normative Analysis of the State, Ox-ford: Basil Blackwell, pp. 17-34.
Coleman, J., Ferejohn, J. Democracy and Social Choice, Ethics, Vol. 97,No. 1. (Oct., 1986) pp. 6-25.
Dahl, R. A. (1956) A Preface to Democratic Theory, Chicago: Chicago Uni-verity Press
Dahl, R. A. Decision-Making in Democracy: The Supreme Court as a Na-tional Policy-Maker, Journal of Public Law 6 (Fall 1957), pp.279-95.
Dal, R. A. (1993) Uvod u ekonomsku demokratiju, Beograd: Savremena ad-ministracija
Dal, R. A. (1994) Dileme pluralistièke demokratije, Beograd: Beogradskiizdavaèko-grafièki zavod
Elster, J., Hylland, A. Introduction, in: Elster, J., Hylland, A (eds) (1986)Foundations of Social Choice Theory, Cambridge: Cambridge Uni-versity Press, pp. 1-10.
Elster, J. The Market and the Forum: Three Varieties of Political Theory, in:Elster, J., Hylland, A (eds) (1986) Foundations of Social Choice
Theory, Cambridge: Cambridge University Press, pp. 103-132.Fishkin, J. S. (1997) The Voice of the People: Public Opinion and Democra-
cy, New Haven: Yale University PressFreeman, S. Deliberative Democracy: A Sympathetic Comment, Philoso-
phy & Public Affairs, Vol. 29, No. 4, (Oct., 2000), pp. 371-418.Habermas, J. Reconciliation Through the Public Use of Reason: Remarks
on John Rawls’s Political Liberalism, Journal of Philosophy, Vol.92, No. 3, (Mar., 1995), pp. 109-131.
Habermas, J. Three Normative Models of Democracy, in: Benhabib, S. (ed.)(1996) Democracy and Difference: Contesting the Boundaries of
the Political, New Jersey: Princeton University Press, pp. 21-30.Held, D. (1987) Models of Democracy, Cambridge: Polity PressKaningam, F. (2003) Teorije demokratije, Beograd: Filip VišnjiæLijphart, A. Consociational Democracy, in: McRae, K. (ed.) (1974) Conso-
ciational Democracy: Political Accommodation in Segmented So-
cieties, Toronto: McClelland and Stewart, pp. 70-106.
246
IVA
NM
LA
DE
NO
VIÆ
Miller, N. R. Pluralism and Social Choice, The American Political Science
Review, Vol. 77, No. 3., (Sep., 1983), pp. 734-747.Olson, M. (1971) The Logic of Collective Action, Cambridge: Harvard Uni-
versity PressPateman, C. (1970) Participation and Democratic Theory, Cambridge:
Cambridge University PressPettit, P. (1997) Republicanism: A Theory of Freedom and Government, Ox-
ford: Oxford University PressRawls, J. (1971) A Theory of Justice, Cambridge: Harvard University PressRols, D�. (1998) Politièki liberalizam, Beograd: Filip VišnjiæSchumpeter, J. (1976) Capitalism, Socialism and Democracy, London: Al-
len & UnwinSoward, M. Reconstructing Democracy: Current Thinking and New Direc-
tions, Government and Opposition, Vol. 36., No. 4, (2001), pp.559-581.
Ivan Mladenoviæ
CONTEMPORARY THEORIES OF DEMOCRACYSummary
The aim of this paper is two-fold: first, to analyze several contemporary theo-ries of democracy, and secondly, to propose a theoretical framework for further investi-gations based on analyzed theories. The following four theories will be analyzed:pluralism, social choice theory, deliberative democracy and participatory democracy.
Key words: democracy, voting, interest, preferences, common good
247
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
1/2
00
8
