sa Srpskom akademijom ekonomskih nauka

Okrugli sto

SAVREMENI PROTEKCIONIZAM I NJEGOVE POSLEDICE ZA

PRIVREDU SRBIJE

Knjiga apstrakata

18. maj 2019. godine

Univerziteta u Beogradu Ekonomski fakultet – Beograd, Srbija

2

sa Srpskom akademijom ekonomskih nauka

Poštovani, Obaveštavamo Vas da će se Okrugli sto: ''SAVREMENI PROTEKCIONIZAM I NJEGOVE POSLEDICE ZA PRIVREDU SRBIJE'' održati u subotu 18.5.2019. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Kamenička 6, I sprat (Profesorska sala) sa početkom u 10 časova.

3

Moderator Okruglog stola: Prof. dr Predrag Bjelić, šef Katedre za međunarodne ekonomske odnose – Ekonomski fakultet u Beogradu Uvodničari: 1. Prof. dr Mlađen Kovačević, SAEN/NDES

2. Gospođa Olivera Jocić, Pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija

Panelisti:

1) Prof. dr Radovan Kovačević 2) Prof. dr Ljubiša Adamović 3) Prof. dr Đurica Acin 4) Prof. dr Miloš Todorović 5) Prof. dr Blagoje Babić 6) Dr Ivan Marković, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 7) Prof. dr Ivan Marković 8) Dr Nenad Stanišić, vanredni profesor 9) Dr Jelena Trivić, vanredni profesor 10) Dr Gordana Milovanović, vanredni profesor 11) Dr Ivana Popović Petrović, vanredni profesor 12) Dr Nenad Janković, docent 13) Msc Aleksandra Đorđević 14) Msc Radovan Kastratović

Sa zadovoljstvom Vas pozivamo da uzmete učešće u radu Okruglog stola i time doprinesete uspešnosti njegovog rada. S poštovanjem, U Beogradu, 23.4.2019. Prof. dr Ognjen Radonjić Izvršni sekretar NDES

4

Izdavač

Ekonomski fakultet u Beogradu

Kamenička 6, Beograd

tel. 3021-240, faks 3021-065

http://cid.ekof.bg.ac.rs

mail: cid@ekof.bg.ac.rs

Dekan Ekonomskog fakulteta

Prof. dr Branislav Boričić

Urednik

Prof. dr Predrag Bjelić

Godina

2019.

ISBN: 978-86-403-1588-3

© 2019. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

5

PREDGOVOR

Pod pokroviteljstvom Katedre za međunarodne ekonomske odnose Ekonomskog fakulteta u Beogradu i u organizaciji Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES) i Srpske akademije ekonomskih nauka (SAEN), održan je Okrugli sto o problemima savremenog protekcionizma u međunarodnim ekonomskim odnosima i posebno njegovom uticaju na privredu Srbije, u subotu 18. maja 2019. godine. To je bila prilika da se eminentni stručnjaci iz oblasti međunarodne ekonomije okupe na jednom mestu i da prodiskutuju najaktuelnija dešavanja u ovoj oblasti trenutno. Uvodničari na skupu su bili Prof. dr Mlađen Kovačević i gospođa Olivera Jocić, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i veliki ekspert u oblasti. Prof. dr Mlađen Kovačević se u svom izlaganju osvrnuo na istoriski aspekt protekcionizma u svetskoj privredi, ukazujući da to nije nova pojava. On je posebno razmatrao period oko Velike ekonomske krize 1929-33 godine i politike koje su tada vodeće razvijene zemlje vodile u oblasti spoljne trgovine. Gospođa Olivera Jocić, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija se u svom izlaganju osvrnula na aktuelne tendencije u međunarodnim ekonomskim odnosima, a posebno je ukazala na mere koje su SAD i NRKina primenile u međusobnom trgovinskom ratu, koji se odvija u poslednjih godinu dana. Kao veliki poznavalac funkcionisanja Svetske trgovinske organizacije gospođa Jocić je ukazala i na pravila ove organizacije koje upravo ne dozvoljavaju ovakve protekcionističke akcije, i ukazala na problem funkcionisanja mehanizma za rešavanje sporova u okviru Svetske trgovinske organizacije.

6

Dugujemo zahvalnost gospođi Oliveri Jocić, i dr Ivanu Markoviću iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija što su se odazvali našem pozivu i uzeli učešća u radu ovog Okruglog stola. Posebno bih hteo da se zahvalim Prof. dr Radovanu Kovačeviću na velikom zalaganju u organizaciji Okruglog stola, kao i kolegi prof. dr Ognjenu Radonjiću na organizaciji događaja. Zahvaljujemo se i svim našim kolegama iz oblasti iz Niša, Kragujevca i Subotice, sa željom da se ovi skupovi nastave i u budućnosti i da postanu tradicionalni.

Prof. Dr Predrag Bjelić Moderator Okruglog stola

7

SADRŽAJ

Prof. dr Radovan Kovačević: MOGUĆE POSLEDICE RASTUĆEG GLOBALNOG PROTEKCIONIZMA NA FINANSIJSKU STABILNOST U SVETU I POLOŽAJ SRBIJE….…………………………………….…...... 8

Prof. dr Miloš Todorović: TEORIJSKE OSNOVE SAVREMENOG PROTEKCIONIZMA…………………………………………………….. 10

Dr Ivan Marković: EFEKTI PROTEKCIONIZMA U OKVIRU SPORAZUMA CEFTA NA PRIVREDU SRBIJE……………...………... 11

Dr Nenad Stanišić: EFEKTI SPOLJNOTRGOVINSKOG PROTEKCIONIZMA NA CENE I NACIONALNI DOHODAK U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA……………………………. 13

Dr Gordana Milovanović: UTICAJ NOVOG PROTEKCIONIZMA NA RAZVOJ MALIH EVROPSKIH PERIFERNIH EKONOMIJA…………. 15

Dr Ivana Popović Petrović: OCENE DOSADAŠNJEG FUNKCIONISANJA CEFTA 2006 U OKVIRIMA INICIJATIVE ZA OLAKŠAVANJE MEĐUNARODNE TRGOVINE………………………………………….. 19

Doc. dr Nenad Janković: NESAVRŠENOST MEĐUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA KAO FAKTOR SAVREMENOG PROTEKCIONIZMA……………………………………………………... 22

Aleksandra Đorđević Zorić: SAVREMENI PROTEKCIONIZAM ZASNOVAN NA POLITICI DEVIZNOG KURSA……………………… 25

Radovan Kastratović: SAVREMENI PROTEKCIONIZAM U SEKTORU POLJOPRIVREDE………………………………………………………... 27

8

MOGUĆE POSLEDICE RASTUĆEG GLOBALNOG PROTEKCIONIZMA NA FINANSIJSKU STABILNOST U SVETU I POLOŽAJ SRBIJE

Prof. dr Radovan Kovačević1

Apstrakt

Razmah protekcionizma u svetskoj trgovini, iniciran

upozorenjima administracije SAD njihovim trgovinskim

partnerima, predstavlja ozbiljnu pretnju slobodnoj trgovini, uz

nesagledive posledice na finansijsku stabilnost u svetu.

Konkretne akcije povećanja carinskih stopa u međusobnoj

trgovini SAD i Kine, kao i nagovešteno povećanje obima

trgovine koja će biti pokrivena povećanim carinskim

opterećenjima, pokrenuli su jake fluktuacije na finansijskim

tržištima u svetu. Rizik eskalacije trgovinskog rata između SAD

i Evropske unije (EU) mogao bi da utiče na pad uvozne tražnje

EU. To bi se odrazilo na izvoznike na ovo tržište, među kojima

je i Srbija. Mada je Srbija poslednjih godina znatno

diverzfikovala robnu strukturu izvoza na tržište EU, pad uvozne

tražnje na pojedinim segmentima uvoza EU mogao bi uticati na

smanjivanje našeg izvoza na ovo tržište. Drugi značajan aspekt

delovanja protekcionizma su moguće posledice na

međunarodno kretanje kapitala. Ukoliko nastupi produbljivanje

1 Redovni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

9

protekcionizma, moguće je da će doći do povlačenja stranog

kapitala iz zemalja sa tržištem u nastajanju u pravcu sigurnih

valuta: SAD dolar, japanski jen i švajcarski franak. To bi

uslovilo jačanje ovih valuta. Zemlje koje u strukturi svog

spoljnog duga imaju dolarske obaveze, suočile bi se sa

rastućim troškovima servisiranja svog spoljnog duga. Ovaj

rizik se odnosi i na Srbiju. Osim toga, eventualno povlačenje

stranog kapitala, zbog porasta prinosa u sigurnim, gore

spomenutim valutama, predstavljalo bi ozbiljan problem za

zemlje koje poseduju značajne iznose stranih direktnih

investicija. Među njima je i Srbija. U ovom radu se ukazuje

kako na potencijalne direktne posledice eskalacije trgovinskog

protekcionizma na položaj Srbije u međunarodnom okruženju,

tako i na rizike jačanja dolara i eventualnog povlačenja

stranog kapitala za spoljnu zaduženost i platni bilans Srbije.

Ključne reči: protekcionizam, apresijacija, bekstvo kapitala,

uvozna tražnja, spoljni dug, strane direktne investicije

10

TEORIJSKE OSNOVE SAVREMENOG PROTEKCIONIZMA

Prof. dr Miloš Todorović1

Apstrakt

Za liberalizam se, od nastanka ovog spoljnotrgovinskog

koncepta, uvek zalagala najmoćnija ekonomija sveta. U

poslednjoj deceniji 20. veka unipolarni svet je međunarodnoj

trgovini nametnuo ekstremni liberalizam. Ali, već u drugoj

deceniji 21. veka glavni promoter slobodne trgovine SAD će

mimo svih normi Svetske trgovinske organizacije početi da

uvode ne samo necarinske barijere već i ozbiljna carinska

ograničenja na uvoz iz Kine. To je samo početak burnih

trgovinskih odnosa dominantnih sila. Malim državama nije

dato da diktiraju međunarodnu trgovinsku politiku i zato svoje

interese moraju uklapati u interese dominantnih strana u

svetskoj privredi. Zato Republika Srbija treba formalno da se

zalaže za liberalizam, u odnosima sa EU koristi poziciju

asimetričnih carina, a u odnosima u okviru CEFTA sporazuma

gde ima dominantnu poziciju čak i nameće liberalizam. Malim

zemljama u odbrani ekonomskih interesa preostaje samo

pragmatično ponašanje i aktivna spoljnotrgovinska politika.

Ključne reči: protekcionizam, liberalizam, teorija

1 Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu

11

EFEKTI PROTEKCIONIZMA U OKVIRU SPORAZUMA CEFTA NA PRIVREDU SRBIJE

dr Ivan Marković1

Apstrakt

Sporazum CEFTA je potpisan 2006. godine. To je savremen i

sveobuhvatan regionalni sporazum o slobodnoj trgovini, koji se

osim liberalizacije trgovine robom, između ostalog bavi i:

liberalizacijom trgovine uslugama, izjednačavanjem tretmana

domaćih i stranih investitora iz regiona, otvaranjem tržišta

javnih nabavki, zaštitom prava intelektualne svojine u skladu sa

međunarodnim standardima i uspostavljanjem mehanizma za

rešavanje trgovinskih sporova.

Srbija ima značajne koristi od primene Sporazuma CEFTA.

Izvoz u region CEFTA je sa 1,8 milijardi evra u 2007. godini

porastao na 3,2 milijarde evra u 2018. godini, dok je suficit u

razmeni porastao sa 1,1 milijardi evra u 2007. godini na 2,2

milijarde evra u 2018. godini.

Proces sprovođenja Sporazuma CEFTA u regionu je obeležen

konstantnim naporima ka većoj liberalizaciji i produbljivanju

saradnje. Počelo se sa liberalizacijom trgovine industrijskim

proizvodima, a nastavilo kroz liberalizaciju trgovine 1 Rukovodilac Grupe u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, CEFTA kontakt osoba Republike Srbije

12

poljoprivrednim proizvodima, liberalizaciju tržišta javnih

nabavki, preuzimanje obaveza za olakšavanje trgovine, skorim

usvajanjem dodatne liberalizacije trgovine uslugama i

otvaranjem pregovora o unapređenju sistema rešavanja

trgovinskih sporova.

U istom periodu postojali su sporadični pokušaji pojedinih

CEFTA Strana da uvođenjem protekcinističkih mera smanje

uvoz i zaštite određene privredne grane. Analize su pokazale da

su ove mere imale ograničen uspeh i da nisu uticale na izvoz

Srbije na ta tržišta.

Privremene institucije samouprave u Prištini su novembra

2018. godine, uvele carinu od najpre 10% a zatim 100% na svu

robu iz Bosne i Hercegovine i centralne Srbije. Iako je protekao

kratak period za ozbiljniju analizu efekata ovih mera utvrđeno

je sledeće: značajno je pala vrednost otpreme naše robe na AP

KiM dok je porasla vrednost plasmana naše robe u Albaniju,

Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Moldaviju i Crnu

Goru, ali ne u meri da je potpuno nadomešten pad otpreme na

AP KiM.

Ključne reči: CEFTA, dodatna liberalizacija, protekcionističke

mere, efekti

13

EFEKTI SPOLJNOTRGOVINSKOG PROTEKCIONIZMA NA CENE I NACIONALNI

DOHODAK U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

dr Nenad Stanišić1

Apstrakt

Tokom 2018. godine administracija SAD je, u cilju zaštite

domaće industrije, uvela nove, ili povećala postojeće carinske

stope na uvoz vredan oko 300 milijardi dolara. Ovakva,

protekcionistička politika SAD, dovela je do recipročnih mera

pogođenih spoljnotrgovinskih partnera, a pre svega Kine, čime

je svet ušao u novu fazu spoljnotrgovinskog protekcionizma,

najveću nakon Velike Depresije 1930-ih godina. Prva

istraživanja efekata zaokreta u spoljnotrgovinskoj politici SAD

ukazuju na negativne posledice na domaću ekonomiju:

značajno povećanje cena poluproizvoda i finalnih proizvoda na

američkom tržištu, kao i promene u lancima snabdevanja i

lancima stvaranja vrednosti. Kako, u slučaju velikih ekonomija,

uvozne barijere mogu dovesti do poboljšanja odnosa razmene,

usled posledičnog svaljivanja dela carinskog opterećenja na

spoljnotrgovinske partnere putem smanjivanja njihovih

izvoznih cena, postavlja se pitanje efekata protekcionističke

1 Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu

14

politike SAD na cene stranih proizvoda na domaćem tržištu.

Preliminarna istraživanja govore u prilog tezi da, u ovom

slučaju, pozitivnih efekata protekcionizma na odnose razmene

SAD nije bilo, odnosno da teret novouvedenih uvoznih dažbina

u potpunosti snose kupci u SAD i to u iznosu od oko 36

milijardi dolara godišnje. Povećanje uvoznih carina dovelo je i

do gubitka u nacionalnom dohotku SAD, procenjenog na oko

17 milijardi dolara godišnje, čime je i više nego kompenziran

prihod ostvaren naplatom novouvedenih carina, procenjen na

oko 12 milijardi dolara. Ipak, tek će neka buduća istraživanja

moći da daju opsežniji i potpuniji odgovor o efektima

spoljnotrgovinskog protekcionizma na privredu SAD, nakon

završetka faze privrednog prilagođavanja novonastalim

okolnostima.

Ključne reči: protekcionizam, cene, dohodak, odnosi razmene

15

UTICAJ NOVOG PROTEKCIONIZMA NA RAZVOJ MALIH EVROPSKIH PERIFERNIH EKONOMIJA

dr Gordana Milovanović1

Apstrakt

U savremenom integrisanom trgovinskom sistemu, rast carina

može da utiče na pogoršanje stanja u globalnoj ekonomiji. U

radu dolazimo do dva zaključka relevantna za ekonomsku

politiku: prvo, razmatranje spoljnih neravnoteža (od kojih su

neravnoteže spoljnotrgovinskih bilansa relevantne za većinu

zemalja) je fokusirano na makroekonomske faktore, na primer-

fiskalnu politiku-koja determiniše trgovinske i tekuće bilanse na

agregatnom nivou. Uticaj na partikularne trgovinske bilanse će

najverovatnije dovesti do trgovinskog skretanja i pogoršavanja

promena u trgovinskim bilansima sa drugim spoljnotrgovinskim

partnerima. Drugo, multilateralno smanjenje carina i

necarinskih ograničenja pozitivno utiče na spoljnu trgovinu i u

dugom periodu poboljšava makroekonomske rezultate.

Iako je kineska ekonomija dostigla drugo mesto u svetu, velika

je, ali ne i jaka, prenaduvanost i krhkost su veoma prisutni. To

se posebno oslikava u nedostatku inovacija, što je 'Ahilova

peta' kineske ekonomije.Tehnološki nivo Kine je i dalje nisko na

globalnom nivou. Sredina u kojoj se Kina otvarala i razvijala je 1 Vanredni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

16

početkom milenijuma bila bolja nego ikad, ali to ne važi i za

dvadesete godine dvadeset prvog veka. Rizici i igre sa kojima

se kineska ekonomija suočava su bez presedana. Između

postavljenoh trgovinskih barijera koje su SAD izgradile u cilju

usporavanja procesa globalizacije i globalnog ekonomskog

pregrejavanja, a svakako i u cilju zaštite svoje ekonomije

(mada su potegnuti i argumenti nacionalne bezbednosti i

ugrožljavanja Nato pakta), kineske kompanije i kreatori

ekonomske politike, se pažljivo provlače, kako ne bi ozbiljno

ugrozili svoju još nerazvijenu ekonomiju i brojno stanovništvo

koje vapi za smanjenjem siromaštva i boljim obrazovanjem.

Zaoštrava se trgovinski rat ne samo između SAD i Kine, što

predstavlja najveći globalni rizik, već i na relaciji SAD

Nemačka. Odluka američkog predsednika da se na uvoz

automobila poveća carina od 25%, znatno će uticati na

nemačke proizvođače, ali će imati i bumerang efekat s obzirom

na globalnu dimenziju nemačke industrije automobila. Pretnja

novim carinama imala je cilj da izdejstvuje koncesije u Evropi i

Japanu koji obilno snabdevaju tržište SAD, dok domaća

proizvodnja beleži pad tražnje.

Efekti različitih trgovinskih restrikcija u uslovima kad postoje

globalni lanci proizvodnje i snabdevanja imaju različite efekte

na kratak, srednji i dugi rok. Korišćenjem dinamičkog

stohastičkog modela ravnoteže dve zemlje sa endogenim

ulaskom i izlaskom kompanije u izvoznoj i multinacionalnoj

17

proizvodnji, može se uporediti efekat carina na uvoz finalnog

proizvoda, na uvoz delova i prepreke za pristup stranom tržištu.

Na dugi rok, manje produktivni izvoznik napušta tržište, dok

nekoliko najproduktivnijih donose odluku da lociraju

proizvodnju u inostranstvu kao multinacionalna kompanija.

Uvođenje carina na finlna dobra i restrikcija pristupa tržištu,

na kratak rok dovodi do rasta proizvodnje u zemlji koja

restrikcije uvodi. Carine na uvoz delova negativno se

odražavaju na obe ekonomije jer izazivaju recesiju.

Analiza efekata trgovinskog rata SAD-Kina u 2018.godini,

pokazala je da je došlo do smanjenja BDP u obe zemlje.

Eskalacija trgovinskog rata utiče na produženje recesije i

otežava oporavak evropske ekonomije, Pretnja povećanja

carina i zaštite automobilske industrije u SAD primorava

automobilske kompanije na traženje novih strategijskih alijansi.

Trgovinski rat SAD-Kina otvara pitanje zbog čega STO ne

pokreće mehanizam za rešavanje konflikta i male periferne

evropske ekonomije sve više strahuju od dezintegracije i

nemogućnosti prevladavanja trgovinskih prepreka na

multilateralnom nivou. Projektovani makroekonomski efekti

trgovinskih ratova su na srednji rok veliki, Očekuje se redukcija

globalne proizvodnje od 1,96% i globalne trgovine od 17% do

2022.godine. U globalnoj ekonomskoj krizi je došlo do

redukcije globalnog BDP od 2,1% i globalne trgovine od 12%

u 2009.godini. To će imati negativne efekte na sektorska

18

prilagođavanja i udaljiće realokaciju resursa od najefikasnije

zasnovane na komparativnim prdnostima. Doći će do dodatne

migracije radne snage. Očekuje se da će 1,15%

visokokvalifikovanih radnika i 1,74% niskokvalifikovanih

radnika biti primorano da promeni sektore zapošljavanja.

Ključne reči: savremeni spoljnotrgovinski sistem, carine,

trgovinski rat, protekcionizam, spoljnotrgovinski bilans

19

OCENE DOSADAŠNJEG FUNKCIONISANJA CEFTA 2006 U OKVIRIMA INICIJATIVE ZA OLAKŠAVANJE

MEĐUNARODNE TRGOVINE

dr Ivana Popović Petrović1

Apstrakt

Na početku primene CEFTA 2006, u Regionu je postojala

sumnja da se može ostvariti povećanje intra-regionalne

trgovine, s obzirom na veliki uticaj necarinskih barijera.

Posebno je uočeno negativno dejstvo administrativnih

necarinskih barijera u intra-regionalnoj trgovini. U godinama

nakon potpisivanja CEFTA 2006, na multilateralnom nivou se

intenzivno razvijala i inicijativa za smanjenje uticaja ovih

barijera u međunarodnoj trgovini, tako da je i CEFTA 2006,

kao regionalni sporazum, preduzela aktivnosti koje su deo te

inicijative, odnosno, procesa za Olakšavanje međunarodne

trgovine. Početni uspesi u otklanjanju uticaja necarinskih

barijera odnosili su se na primenu pojedinačnih mera i

instrumenata za smanjenje administrativnih necarinskih

barijera, poput uvođenja i poboljšavanja nacionalnih web-

sajtova, zatim, na donošenje Odluke unapred, kao i na

unapređenje vođenja carinskog postupka i vršenje procesa

automatizacije. Svi ovi elementi treba da doprinesu izgradnji

1 Vanredni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

20

neophodnog trgovinskog kapaciteta, koji će biti preduslov za

smanjenje i ukidanje administrativnih necarinskih barijera.

Automatizacija rada carinskih službi u Regionu, preduslov je

primene mnogobrojnih instrumenata za skraćenje vremena

trajanja carinskog postupka, odnosno, za smanjenje uticaja

administrativnih necarinskih barijera. Od 2009. godine, kada

se dinamičnije počelo sa ovim procesom, došlo je do izvesnih

pomaka, ali nije bilo dovoljno sredstava za izgradnju

kompletne neophodne institucionalne trgovinske infrastrukture.

Utvrđeno je da postoji zakonska osnova za uvođenje mnogih

instrumenata, koji bi olakšali, ne samo trgovinu unutar

Regiona, već i sa ostalim zemljama. Iako je postojanje zakonske

osnove kao neophodnog preduslova, uglavnom ispunjen, sama

primena mnogobrojnih predviđenih instrumenata tek je u

začetku. U pitanju su sledeći instrumenti za uklanjanje

administrativnih necarinskih barijera: Jedinstveni šalter,

primena Pravila unapred, Obavljanje carinskog postupka

nakon napuštanja carinarnice, Obavljanje carinskog postupka

pre pristizanja robe i uvođenje Autorizovanog ekonomskog

operatera. Pored navedenih najznačajnijih instrumenata, u

kontinuitetu se rešavaju pojedinačne barijere koje se najčešće

odnose na neusaglašenost radnog vremena fitosanitarnih

stanica pojedinih potpisnica, uvedeno je elektronsko

podnošenje određenih zahteva, kao i efikasnije procedure za

lako kvarljivu robu. Ipak, ovo su samo pojedinačni elementi

jednog šireg procesa, kako na regionalnom, tako i na

21

međunarodnom nivou. Za njegovo uspešno vođenje i

okončanje, potrebne su godine i potpuna primena odredaba

Sporazuma Svetske trgovinske organizacije o Olakšavanju

međunarodne trgovine.

Ključne reči: regionalni sporazum, administrativne necarinske

barijere, izgradnja trgovinskog kapaciteta, instrumenti i mere

za ukidanje administrativnih necarinskih barijera

22

NESAVRŠENOST MEĐUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA KAO FAKTOR SAVREMENOG

PROTEKCIONIZMA

Doc. dr Nenad Janković1

Apstrakt

Turbulentna dešavanja iz prve polovine 20.veka uslovila su

promenu načina razmišljanja većine zemalja i početak njihove

saradnje u različitim oblastima. Iako je Svetska trgovinska

organizacija stvorena tek 1995. godine, tokom svih tih godina

radilo se na snižavanju carinskih barijera i pospešivanju

slobodne trgovine. Najveći problem su predstavljale necarinske

barijere. Međutim, poslednjih par godina obeležio je trgovinski

rat između SAD i Kine i vraćanje carinskih barijera na scenu.

Velikim delom to je uslovljeno činjenicom da je pozicija SAD

kao ekonomske, političke i vojne velesile u XXI veku poljuljana.

Iako je došlo do raspada bretonvudskog monetarnog sistema,

dolar je i dalje nastavio da obavlja ulogu najznačajnije svetske

valute. Problem predstavlja činjenica da je to sistem koji se pre

svega zasniva na poverenju, a da su se neke ekonomske

činjenice u međuvremenu značajno promenile. SAD su iz

pozicije međunarodnog neto poverioca (1980. godine je neto

međunarodna investiciona pozicija iznosila maksimalnih 296,8

1 Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

23

milijardi dolara) 1989. godine prešle u poziciju međunarodnog

neto dužnika (33,7 milijardi dolara) i od tada dug SAD

manje/više konstantno raste da bi u 2016. godini dostigao

maksimalnih 8318,4 milijarde dolara. Ono što je dobro,

obzirom na veličinu ekonomije SAD, je to da u relativnom

smislu to još uvek nije toliko veliki iznos (oko 45% BDP-a

SAD). Sa druge strane, zbog unutrašnjih problema sa kojima se

EMU suočava, evro još uvek ne uspeva da ozbiljnije ugrozi

položaj dolara, dok se kineski juan nalazi na početku svoje

internacionalizacije. Potvrda toga vidi se kroz činjenice da je

Međunarodni monetarni fond 2016. godine uključio juan u

korpu valuta kojom se određuje vrednost specijalnih prava

vučenja i da je Evropska centralna banka, kao jedna od

najmoćnijih centralnih banaka na svetu investirala određeni

deo svojih deviznih rezervi u juan, prodajući mali deo dolarskih

potraživanja. U međuvremenu, u XXI veku, Kina je znatno

povećala sopstveno učešće u svetskom izvozu (sa 6,2% u 2001.

godini na 16,9% u 2017. godini) i na taj način postala najveći

svetski izvoznik. U pomenutom periodu učešće SAD je

smanjeno sa 17,1% na oko 11%. Velika međuzavisnost ove dve

velesile ogleda se i kroz činjenicu da Kina ima značajan višak

novca za ulaganja u inostranstvu i da ga najviše ulaže u hartije

od vrednosti američkog Trezora. Međutim, u poslednje vreme

(verovatno podstaknuta protekcionizmom od strane SAD), Kina

je intenzivirala prodaju američkih hartija od vrednosti tako da

je smanjila svoje učešće u ukupnom dugu na 7% (u 2012.

24

godini je bilo i 12%). Ovom prilikom ne treba zanemariti ni to

što je određeni broj najvažnijih svetskih ekonomija počeo da

uvećava svoje rezerve zlata što u narednom periodu

nagoveštava određene promene po pitanju funkcionisanja

međunarodnog monetarnog sistema. Ipak, pored svih

manjkavosti, očigledno je da je ovakav sistem (još uvek) suviše

dragocen da bi se izgubio i suviše težak da bi se zamenio.

Ključne reči: dolar, međunarodni monetarni sistem, SAD,

Kina, protekcionizam

25

SAVREMENI PROTEKCIONIZAM ZASNOVAN NA POLITICI DEVIZNOG KURSA

Aleksandra Đorđević Zorić1

Apstrakt

Nastupanjem Svetske finansijske krize javila se bojazan da će

ona podstaći protekcionizam i pored prethodnih,

višedecenijskih napora u cilju liberalizacije trgovine. Iskustva

iz perioda prethodnih kriza, a posebno Velike depresije,

ukazivala su na mogućnost jačanja trgovinskog

protekcionizma. Ipak, empirijski radovi objavljeni nekoliko

godina nakon početka krize pokazali su da Svetska finansijska

kriza nije rezultirala oživljavanjem klasične protekcionističke

aktivnosti (Bown (2011), Gawande et al. (2011),

Vandenbussche & Viegelahn (2011), Kee et al. (2013)), što je

iznedrilo pitanje: Da li drugi vidovi protekcionizma dobijaju na

značaju? U tom smislu, međunarodna rasprava o

protekcionizmu seli se na monetarnu sferu, gde sve veći značaj

u debatama o savremenom protekcionizmu ima politika

deviznog kursa, koja se može posmatrati kao vid, tj. oblik

protekcionizma (eng. currency manipulations), ali koja može i

podstaći protekcionizam. Potencijalno vođenje tzv. valutnih

ratova, kao i mogućnost prelivanja politike deviznog kursa na 1 Asistent, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, e-mail:

aleksandra@ekof.bg.ac.rs.

26

trgovinsku politiku ukazuju na značajnost praćenja nivoa

deviznog kursa i ispitivanja efekata njegove neuravnoteženosti

(eng. misalignment) na nivo zaštite, u svakom konkretnom

slučaju.

Ključne reči: devizni kursevi, protekcionizam, politika

deviznog kursa, trgovinska politika, neuravnoteženost deviznog

kursa

27

SAVREMENI PROTEKCIONIZAM U SEKTORU POLJOPRIVREDE

Radovan Kastratović1

Apstrakt

Sektor poljoprivrede jedan je od najzaštićenijih sektora u većini

država u svetu. Tradicionalne, carinske barijere predstavljaju

značajnu prepreku u trgovini poljoprivrednim proizvodima i na

znatno su višem nivou u odnosu na nivo carina koje se odnose

na druge kategorije proizvoda. Subvencionisanje

poljoprivredne proizvodnje, posebno u razvijenim zemljama,

takođe otežava međunarodnu trgovinu. Značaj prethodno

pomenutih mera je donekle smanjen u periodu nakon 1995.

godine, ali su istovremeno necarinske barijere dobile na

značaju. Kada se posmatraju poljoprivredni proizvodi, tehničke

barijere danas predstavljaju i veću trgovinsku barijeru od

carina u najvećem broju slučajeva. Među tehničkim barijerama

posebno se ističu ekološke barijere, tehnički standardi vezani

za proizvode i načine proizvodnje, kao i sanitarne i

fitosanitarne mere. Osim toga, značajnu barijeru u trgovini

poljoprivrednim proizvodima predstavljaju i administrativne

barijere, koje se javljaju usled nestandardizovanosti propisa,

nekonzistentnosti njihove primene i neefikasnosti carinskih

1Doktorand, Univerzitet u Beogradu - Ekonomski fakultet, E-mail: kastratovic@gmx.ch

28

procedura. U daljoj liberalizaciji međunarodne trgovine

poljoprivrednim proizvodima biće potreban nastavak rada na

smanjivanju tradicionalnih trgovinskih barijera kao i na

regulisanju novih vrsta barijera. Osim toga, važna je i

standardizacija i međunarodno usaglašavanje tehničke

regulative i sanitarnih i fitosanitarnih mera, kao i insistiranje

na njihovoj naučnoj zasnovanosti i opravdanosti. Kao najbolje

rešenje u pogledu dalje liberalizacije i uspostavljanja fer i

održivog sistema međunarodne trgovine poljoprivrednim

proizvodima nameću se pregovori na multilateralnom nivou, u

kojima Svetska trgovinska organizacija može imati ključnu

ulogu, zbog iskustva u liberalizaciji trgovine u drugim

sektorima i postojanja mehanizama kojima se može obezbediti

sprovođenje postignutih dogovora.

Ključne reči: protekcionizam, međunarodna trgovina,

poljoprivreda

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 339.5.012.435(048)(0.034.2) 339.5(497.11)(048)(0.034.2) ОКРУГЛИ сто Савремени протекционизам и његове последице за привреду Србије (2019 ; Београд) Knjiga apstrakata [Elektronski izvor] / Okrugli sto Savremeni protekcionizam i njegove posledice za privredu Srbije, 18. maj 2019. godine, Beograd ; [urednik Predrag Bjelić]. - Beograd : Ekonomski fakultet, 2019 (Beograd : Ekonomski fakultet). - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) ; 12 cm Tiraž 10. ISBN 978-86-403-1588-3 а) Спољна трговина -- Заштита -- Апстракти б) Протекционизам -- Апстракти в) Спољна трговина -- Србија -- Апстракти COBISS.SR-ID 279784460