SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA ... · hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2014. GODINU

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

SADRŽAJ

STRANA

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2 BILANS USPEHA 3 IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 4 BILANS STANJA 5 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 7-8 NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 9 - 96 GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2014. GODINU

9

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Sberbank Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) osnovana je pod poslovnim imenom Asna banka d.d. Beograd i upisana u registar kod Privrednog suda u Beogradu na osnovu rešenja Fi-158/92 dana 30. januara 1992. godine, a na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije O.br.352 od 17. decembra 1991. godine o davanju dozvole za osnivanje. Rešenjem Privrednog suda Fi-9193/97 od 8. avgusta 1997. godine izvršena je promena poslovnog imena Asna Banka d.d. Beograd u Trust banka a.d. Beograd. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu XII-Fi-9698/03 od 22. septembra 2003. godine, Trust banka a.d. Beograd je pomenila poslovno ime u Volksbank a.d. Beograd. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 44976/2005 od 22. avgusta 2005. godine izvršeno je prevođenje Banke u Registar privrednih subjekata. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 159826/2012 od 21. decembra 2012. godine, Volksbank a.d. je promenila naziv u Sberbank Srbija a.d. Beograd. Vlasnička struktura Akcionarska struktura na dan 31. decembra 2014. godine:

Akcionar: U hiljadama

dinara % vlasništva SBERBANK EUROPE AG 6.102.144 100,00 Ukupno 6.102.144 100,00 Krajnji matični entitet Banke je Sberbank Rusija. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove. Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je svoje aktivnosti obavljala preko centrale u Beogradu, u ulici Bulevar Mihaila Pupina 165g i 34 ekspozitura, od kojih su 12 u Beogradu, dve u Novom Sadu, i po jedna u: Čačku, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Valjevu, Šapcu, Kruševcu, Staroj Pazovi, Zrenjaninu, Požarevcu, Vršcu, Somboru, Jagodini, Kikindi, Užicu, Leskovcu, Obrenovcu i Lazarevcu. Banka je na dan 31. decembra 2014. godine imala 704 zaposlenih (31. decembra 2013. godine 592 zaposlena). Matični broj Banke je 07792247, a poreski identifikacioni broj Banke je 100000354.


10

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2014. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka. Priloženi finansijski izveštaji su pripremljeni u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 71/2014 i 135/2014). Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti. Iznosi u finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti. 2.2. Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja Finansijski izveštaji koji su sastavljeni za godinu koja se završila 31. decembra 2014. godine su prvi finansijski izveštaji koje je Banka sastavila u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). U cilju usaglašavanja sa novim propisima Narodne banke Srbije i pripreme finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI:

Banka je pripremila i prezentovala početni Bilans stanja na dan 1. januara 2013. godine u skladu sa MSFI;

Banka je utvrdila da nije bilo izmena obelodanjenih iznosa kapitala na dan 1. januara 2013. godine i 31. decembra 2013. godine kao i neto rezultata za godinu koja se završila 31. decembra 2013. godine kako bi se postiglo usaglašavanje sa MSFI. Procene primenjene na 1. januar 2013. godine i 31. decembar 2013. godine su konzistentne sa onim primenjenim na iste datume prema ranije primenjenim propisima.

Banka je promenila prezentaciju Bilansa stanja i Bilansa uspeha u odnosu na ranije zahtevanu prezentaciju i prikazala Izveštaj o ostalom rezultatu. Razlika između ukupne aktive u finansijskim izveštajima i ranije prikazanim iznosima ukupne aktive na 1. januar 2013. godine i 31. decembar 2013. godine u iznosima od 238.778 hiljade dinara i 196.998 hiljade dinara respektivno se odnose na razgraničene neamortizovane naknade za odobravanje kredita. Ove naknade su prikazane u okviru pripadajućeg finansijskog instrumenta, a ranije su prikazane u okviru obaveza.

Banka je promenila prezentaciju Izveštaja o tokovima gotovine. Gotovina i gotovinski ekvivalenti su prikazani u okviru Napomene 39.


11

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA (nastavak)

2.3. A) Novi i izmenjeni standardi i tumačenja Sledeći novi i izmenjeni MSFI su stupili na snagu 1. januara 2014. godine:

MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji MSFI 12 Obelodanjivanje učešćima u drugim entitetima MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje – Obnavljanje derivata i

nastavak računovodstva hedžinga MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) - Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za

nefinansijsku imovinu IFRIC 21 Dažbine

Uticaj usvajanja standarda ili interpretacije na finansijske izveštaje je opisan u nastavku.

MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Ove dopune pojašnjavaju postojanje zakonskog prava prebijanja priznatih iznosa. Dopune takođe pojašnjavaju primenu kriterijuma prebijanja definisanog kroz MRS 32 kod sistema izmirivanja (kao što su sistemi centralne klirinške kuće) koji primenjuje mehanizme bruto izmirivanja koji nisu istovremeni. Primena ovog standarda nije imala uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.

Učešća u drugim pravnim licima (Izmene u MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27) Ove izmene daju izuzeće iz zahteva za konsolidaciju za entitete koje ispunjavaju definiciju investicionih entiteta u skladu sa MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i moraju se primeniti retrospektivno, pod određenim tranzicionim uslovima. Izuzetak od konsolidacije zahteva da investicioni entiteti računovodstveno priznaju ulaganja u zavisna društva po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Ove izmene nemaju uticaj na Banku.

MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje - Obnavljanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga U skladu sa dopunama ne treba prestati sa računovodstvom hedžinga ako je hedžing derivat obnovljen, pod uslovom da su ispunjeni određeni kriterijumi. Odbor je dao izmenu uskog obima MRS 39 kako bi dozvolio nastavak računovodstva hedžinga u određenim okolnostima kada se druga ugovorna strana hedžing instrumenta menja kako bi se postigao kliring tog instrumenta. Primena ovog standarda nema uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.


12

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA (nastavak) 2.3. A) Novi i izmenjeni standardi I tumačenja (nastavak)

MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) - Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za

nefinansijsku imovinu Izmene uklanjaju neželjene posledice MSFI 13 na obelodanjivanja zahtevana MRS 36. Pored toga, izmene zahtevaju obelodanjivanja nadoknadivih iznosa imovine ili jedinica koje generišu gotovinu, za koje su gubici od umanjenja vrednosti priznati ili ukinuti tokom posmatranog perioda. Primena ovog izmenjenog standarda nema uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.

IFRIC 21: Dažbine

Odbor za tumačenje je upitan na koji način bi društva trebalo da priznaju obaveze za plaćanje dažbina zahtevanih od države, osim poreza na dobit u svojim finansijskim izveštajima. Ovo tumačenje odnosi se na tumačenje MRS-a 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina. MRS 37 utvrđuje kriterijume priznavanja obaveze, od kojih je jedan od kriterijuma da društvo ima sadašnju obavezu nastalu kao rezultat prošlih događaja (poznat kao obavezujući događaj). Takođe pojašnjava da se dažbina priznaje progresivno samo ako se aktivnost koja aktivira dažbinu, događa tokom određenog vremena, u skladu sa zakonima. Novo tumačenje nije imalo uticaja na finansijske rezultate Banke.

2.3. B) Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu

MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28: Investicioni entiteti: primena izuzeća od konsolidacije Izmene i dopune se odnose na pitanja koja proizlaze iz prakse u primjeni izuzeća konsolidacije. Izmene i dopune su na snazi za godišnje periode koja počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. Izmene i dopune pojašnjavaju da se izuzeće od prikaza konsolidovanih finansijskih izveštaja odnosi na investiciono društvo kada je ono zavisno društvo matičnog društva, te kada investiciono društvo meri ulaganje svih svojih zavisnih društava po fer vrednosti. Konačno, izmene i dopune MRS-a 28 Ulaganja u zavisna društva ili zajedničke poduhvate dopuštaju investitoru, prilikom primene metode učešća, da zadrži merenje po fer vrednosti koje primenjuje zavisno društvo investicionog društva ili zajednički poduhvat na svoja učešća u zavisnim društvima.

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, MRS 38 Nematerijalna ulaganja (izmena):

Pojašnjenje prihvatljivih metoda obračuna amortizacije Izmena stupa na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine i pojašnjava principe MRS 16 i MRS 38 prema kojima prihodi odražavaju ekonomske koristi koje se generišu poslovanjem (čiji je imovina deo) a ne ekonomske koristi koji se uživaju korišćenjem imovine. Kao rezultat, odnos generisanih prihoda i ukupnih očekivanih prihoda koji će se generisati ne može se koristiti pri amortizaciji nekretnina, postrojenja i opreme te se može koristiti samo u vrlo ograničenim okolnostima pri amortizaciji nematerijalnih ulaganja. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.


13

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA (nastavak) 2.3. B) Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak)

Izmene i dopune MRS-a 19: Definisani planovi naknada: doprinosi zaposlenih

Izmene i dopune ove izmene stupaju na snagu za periode koji počinju 1. jula 2014. godine ili nakon toga. MRS 19 zahteva da Banka razmotri doprinose od zaposlenih ili trećih lica prilikom priznavanja definisanih planova naknada. Svrha izmena i dopuna je pojednostavljenje priznavanja ovih doprinosa na koje, na primer, ne utiče broj godina službe zaposlenog, što bi bio slučaj prilikom obračuna doprinosa zaposlenog koji bi se računao kao fiksni procenat zarade. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MSFI 9 Finansijski instrumenti: Klasifikacija i vrednovanje

MSFI 9 se primenjuje na godišnje periode koji počinju 1. januara 2018. godine, ili nakon toga, pri čemu je dozvoljena ranija primena. Finalna verzija MSFI 9 odražava sve faze projekta finansijskih instrumenata i zamjenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje, kao i sve prethodne verzije MSFI 9. Standard uvodi nove zahteve za priznavanje i vrednovanje, obezvređenje i računovodstvo hedžinga. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

Izmene i dopune MSFI 11: Ulaganje u zajedničke aranžmane (izmena): Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim operacijama Ove izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine ili nakon toga. MSFI 11 se odnosi na računovodstveni tretman učešća u zajedničkim poduhvatima i zajedničkim operacijama. Izmene daju nove smernice o tome kako računovodstveno tretirati sticanje učešća u zajedničkoj operaciji koja čini poslovanje u skladu sa MSFI, i utvrđuje adekvatan računovodstveni tretman takvih sticanja. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MSFI 14 Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja Standard stupa na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Odbor je pokrenuo projekat kojim razmatra brojna pitanja regulacije stopa i cena i planira da objavi raspravu o ovoj temi u 2014. godini. U međuvremenu, Odbor je odlučio da razvije MSFI 14 kao privremenu meru. MSFI 14 dozvoljava da se kod prve primene nastavi sa priznavanjem iznosa koji se odnose na regulaciju stope i cena u skladu sa ranijim regulatornim okvirom. Međutim, kako bi se poboljšala uporedivost sa društvima koja već primjenjuju MSFI, a nisu priznala takve iznose, standard zahteva da se efekat regulisanja stopa i cena iskaže odvojeno od drugih stavki. Entiteti koji već prikazuju finansijske izveštaje po MSFI nisu u obavezi da primene standard. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.


14


2.3. B) Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak)

MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima Standard stupa na snagu za periode koji počinju 1 januara 2017. godine. MSFI 15 ustanovljava novi model od pet koraka za priznavanje prihoda koji nastaju kao rezultat ugovora sa kupcima (sa ograničenim izuzecima), bez obzira na vrstu prihoda ili industriju. Zahtevi standarda će se primenjivati na priznavanje i vrednovanje dobitaka i gubitaka od prodaje nefinansijskih sredstava koja nije proizvod redovnih aktivnosti entiteta (npr. prodaja nekretnina, postrojenja i opreme ili nematerijalne imovine). Zahtevaće se značajna dodatna obelodanjivanja, uključujući disagregaciju ukupnih prihoda; informacije o ispunjenju obaveza; promene u stanju ugovorene imovine i obaveza između perioda i značajna prosuđivanja i procene. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

MRS 27: Pojedinačni finansijski izveštaji (izmena) Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine. Izmenama i dopunama je dozvoljeno entitetima da koriste metod udela za priznavanje ulaganja u zavisna društva, zajedničke poduhvate i pridružena društva u njihovim pojedinačnim finansijskim izveštajima, što će pomoći određenim zakonodavstvima prelaz na MSFI za pojedinačne finansijske izveštaje, smanjujući troškove usaglašavanja, pri tom ne umanjujući obim informacija dostupnih investitorima. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

Izmene i dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Ulaganja u

pridružena društva i zajedničke poduhvate: Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata Izmene i dopune adresiraju potvrđenu nekonzistentnost između zahteva MSFI 10 i MRS 28, prilikom evidentiranja prodaje ili doprinosa imovine između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog poduhvata. Glavna posledica izmena i dopuna jeste da se celokupan iznos dobitka ili gubitka priznaje ukoliko je predmet transakcije poslovanje (bez obzira da li je smeštena u zavisnom entitetu ili ne). Delimični dobitak ili gubitak se priznaje u slučaju kada transakcija uključuje imovinu koja se ne može smatrati poslovanjem, čak iako se ta imovina nalazi kod zavisnog društva. Dopune stupaju na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Ne očekuje se da će ove izmene imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MRS 1: Prezentacija finansijskih izveštaja

Izmene i dopune MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ohrabruju kompanije u primeni profesionalne procene u odlučivanju koje informacije će obelodaniti i kako da ih strukturiraju u svojim finansijskim izveštajima. Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine, ili nakon toga. Užim fokusom izmena i dopuna se više pojašnjava MRS 1 nego što se menjaju postojeći zahtevi. Izmene i dopune se odnose na materijalnost, redosled napomena uz finansijske izveštaje, zbirove i njihovo raščlanjavanje, računovodstvene politike i prezentaciju stavki ostalog ukupnog rezultata (OCI) koji proizilazi iz ulaganja po metodi učešća.


15



Godišnja poboljšanja – Ciklus 2010- 2012 Odbor za MRS je izdao godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2010-2012, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode koja počinju od 1. jula 2014. godine.

MSFI 2 Plaćanje akcijama: Ovo poboljšanje menja definicije “uslovi sticanja” i “stanje na

tržištu ” i dodaje definicije za “sticanje učinaka” i “stanje usluga“ (koji su prethodno bili deo definicije “uslovi plaćanja”).

MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se potencijalna naknada u

poslovnoj kombinaciji koja nije klasifikovana kao kapital naknadno vrednuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha bez obzira da li spada u delokrug MSFI 9.

MSFI 8 Segmenti poslovanja: Ovo poboljšanje zahteva od entiteta da obelodani

prosuđivanje rukovodstva u primeni kriterijuma za objedinjavanje po operativnim segmentima i pojašnjava da će entiet samo obezbediti usaglašavanje ukupnih sredstava po segmentima sa sredstvima entiteta, ukoliko se o segmentima izveštava redovno.

MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje u delu „Osnove donošenja zaključaka“

MSFI 13 pojašnjava da se izdavanjem MSFI 13 i izmenama MSFI 9 i MRS 39 nije onemogućilo da se kratkoročna potraživanja i obaveze bez iskazane kamatne stope na fakturama ne diskontuju, ukoliko efekat nije materijalan.

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema: Dopuna pojašnjava da kada se nekretnine,

postrojenja ili opreme revalorizuju, bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sa revalorizacijom knjigovodstvene vrednosti.

MRS 24 Obelodanjivanja odnosa sa povezanim licima: Dopuna pojašnjava da se enitet

koji pruža usluge ključnog rukovodstva izveštajnom entitetu ili matičnom preduzeću izveštajnog entiteta, smatra povezanim licem izveštajnog entiteta.

MRS 38 Nematerijalna ulaganja: Dopuna pojašnjava da kada se revalorizuje

nematerijalno ulaganje, bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sa revalorizacijom knjigovodstvene vrednosti.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2011 – 2013 Međunarodni odbor za računovodstvene standarde je doneo godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2011-2013, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode koji počinju od 1. jula 2014. godine.

MSFI 1 Prva primena MSFI: Ovo poboljšanje pojašnjava da entitet može izabrati da

primeni bilo tekući standard bilo novi standard koji još uvek nije obavezan, ali ukoliko izabere drugu opciju, mora izmenu da primeni i na prethodni period.

MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se iz delokruga MSFI 3 isključuje računovodstveni tretman osnivanja zajedničkog poduhvata u finansijskim izveštajima samog zajedničkog poduhvata.


16



Godišnja poboljšanja – Ciklus 2011 - 2013

MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje pojašnjava da delokrug izuzeća iz portfolija definisan u paragrafu 52, MSFI 13, uključuje sve ugovore koji se računovodstveno obuhvataju kroz MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje ili MSFI 9 Finansijski instrumenti:, bez obzira na to da li ispunjavaju definiciju finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao što je definisano u MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija.

MRS 40 Ulaganje u nekretnine: Ovo poboljšanje pojašnjava da utvrđivanje da li određena

transakcija zadovoljava definiciju kako poslovne kombinacije, kao što je definisano u MSFI 3 Poslovne kombinacije, tako i investicione nekretnine, kao što je definisano u MRS 40 Investicione nekretnine, zahteva odvojenu primenu oba standarda, nezavisno jedan od drugog.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2012 – 2014 Međunarodni odbor za računovodstvene standarde izdao je godišnja poboljšanja za ciklus 2012 – 2014, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Ova poboljšanja su na snazi od 1. januara 2016. godine. Rukovodstvo ne očekuje da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja:

Dopuna pojašnjava da se promena jedne metode otuđenja u drugu metodu (kroz prodaju ili kroz distribuciju vlasnicima) ne treba smatrati novim planom otuđenja, već nastavkom originalnog plana. Stoga ne postoji prekid primene uslova propisanih MSFI 5. Dopuna takođe pojašnjava da promena metode otuđenja ne menja datum klasifikacije.

MSFI 7 Finansijski Instrumenti: Obelodanjivanja: Dopuna pojašnjava da ugovor o

servisiranju koji sadrži naknadu može predstavljati kontinuirano ulaganje u finansijsko sredstvo. Takođe, dopuna pojašnjava da MSFI 7 obelodanjivanja koja se odnose na prebijanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, nisu zahtevana u sažetim periodičnim finansijskim izveštajima.

MRS 19 Naknade zaposlenima: Dopuna pojašnjava da se dubina tržišta visoko kvalitetnih

korporativnih obveznica procenjuje na osnovu valute u kojoj su obaveze denominirane, a ne na osnovu zemlje u kojoj je obaveza nastala. Kada ne postoji duboko tržište visoko kvalitetnih korporativnih obveznica u toj valuti, moraju se koristiti cene državnih obveznica.

MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje: Dopuna pojašnjava da zahtevana

periodična obelodanjivanja moraju biti ili u periodičnim finansijskim izveštajima ili uključena kroz povezivanje periodičnih finansijskih izveštaja i obimnog periodičnog izveštaja (npr. kroz komentar rukovodstva ili u izveštaju o rizicima). Odbor je precizirao da druge informacije u periodičnom finansijskom izveštaju moraju biti dostupne korisnicima pod istim uslovima i u isto vreme kad i sami periodični finansijski izveštaji. Ako korisnici nemaju pristup drugim informacijama na ovaj način, onda je periodični finansijski izveštaj nepotpun.


17

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

(a) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja vrednosti kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

(b) Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama ponude ili tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni “fer“ vrednosti. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnike vrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.


18

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (nastavak)

(c) Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Promena u navedenim pretpostavkama može imati uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. (d) Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

(e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. (f) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog

odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.


19

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Osnovne računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu navedene su dalje u tekstu. 4.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamate Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji se odnose na taj finansijski instrument, ali ne i budući kreditni gubici. Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se diskontuju budući novčani tokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu neto knjigovodstvenu vrednost. Banka priznavanje prihoda od kamate na obezvređene plasmane (unwinding) u toku izveštajnog perioda vrši primenom efektivne kamatne stope na neto vrednost obezvređenog pojedinačno značajnog potraživanja kod kojeg je prestao obračun ugovorene redovne i zatezne kamate. 4.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije: (i) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda. Naknade za odobravanje kredita, koje su uključene u prihode od kamata, obračunavaju se i naplaćuju jednokratno unapred, a razgraničavaju se primene efektivnog prinosa na period korišćenja kredita. (ii) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. 4.3. Preračunavanje deviznih iznosa Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije koji je važio na taj dan. Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika uključujući i dobitke i gubitke koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom po osnovu vezivanja otplate dinarskih kredita za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja.


20

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.4. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. 4.4.1. Dobici na prvi dan Kada se cena transakcije na neaktivnom tržištu razlikuje od fer vrednosti na osnovu ostalih uporedivih tržišnih transakcija u okviru istog instrumenta ili baziranih na tehnikama procenjivanja čiji varijabilni parametri obuhvataju samo podatke raspoložive na uporedivim tržištima, Banka odmah priznaje razliku između cene transakcije i fer vrednosti (dobitak na prvi dan) u bilansu uspeha. 4.4.2. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:


21

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Klasifikacija hartije u portfolio koji se drži do dospeća se vrši pre same kupovine hartije odnosno namera posedovanja hartije se mora definisati pre efektivne trgovine. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća. Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisa plasmana. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. 4.5.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u podkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha. Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate. 4.5.2.1. Finansijski derivati Finansijski derivati obuhvataju valutne forward i swap transakcije. Finansijski derivati se evidentiraju po fer vrednosti. Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom različitih tehnika procene, uključujući diskontovanje novčanih tokova. Finansijski derivati se računovodstveno prikazuju u okviru aktive ukoliko je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno u okviru pasive ukoliko je njihova fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti finansijskih derivata iskazuju se u bilansu uspeha, u okviru prihoda ili na teret rashoda perioda na koji se odnose.


22

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.3. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potrebe za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Utvrđivanje fer (poštene) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje ne postoji tržišna cena zahteva korišćenje različitih modela i tehnika. Kod finansijskih instrumenata koji imaju manji obim trgovine i čije tržišne cene su samim tim manje transparentne, utvrđivanje fer vrednosti je subjektivnije, odnosno zahteva veći stepen korišćenja procene u zavisnosti od likvidnosti instrumenata, koncentracije rizika, nesigurnosti na tržištu, pretpostavki u vezi sa cenama i ostalih faktora koji utiču na konkretan finansijski instrument. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor). Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju priznaju se u izveštaju o ostalom rezultatu i prikazuju se u okviru revalorizacionih rezervi u okviru kapitala, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti prikazane u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti. Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha. U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. 4.5.4. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Nakon početnog vrednovanja, krediti i potraživanja su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF preračunati su po kursu strane valute na dan bilansa stanja u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit.


23

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

4.6. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke

4.6.1. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja

U skladu sa internom politikom, Banka obračunava ispravku vrednosti potraživanja po osnovu kredita i plasmana odobrenih bankama i komitentima, kao razliku između potraživanja po osnovu glavnice plasmana odnosno finansijskog sredstva, kamate, naknade i ostalih plasmana koje je iskazala u svojim evidencijama i iznosa potraživanja koji se može naplatiti, obračunatog kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope. Razlika između iskazanih potraživanja i naplativih potraživanja finansijskog sredstva knjiži se na teret bilansa uspeha u periodu nastanka.

Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama definisan je internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (Napomena 5).

Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka nadležnog organa Banke u slučaju kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate po kreditima i ostalim potraživanjima aktivirani. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši i na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana i slično.

4.6.2. Potrebna rezerva za procenjene gubitke

Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu njegovog finansijskog položaja, broja dana docnje u izmirivanju obaveza tog dužnika prema banci, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje potrebne rezerve za procenjene gubitke korišćenjem procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika i instrumenata obezbeđenja plasmana.

Inicijalna klasifikacija klijenata se vrši na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, dosadašnje urednosti u izmirivanju obaveza i u specifičnim slučajevima na osnovu procene rentabilnosti ulaganja, adekvatnosti tokova gotovine i procene budućih tokova gotovine. Inicijalna klasifikacija klijenta podrazumeva dodelu jedne od pet standardnih kategorija. Konačna klasifikacija potraživanja određuje se uzimajući u obzir docnju u naplati potraživanja, kao i adekvatnost sredstava obezbeđenja potraživanja, a u skladu sa uslovima definisanim u Odluci.

Obračunata potrebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 5 iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10a).

Sve pozitivne razlike će predstavljati potrebnu rezervu za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama i biti odbitna stavka od kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je Banka izložena i da se pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije ispod 12%.


24

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.7. Učešca u kapitalu Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. 4.8. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u dinarima - na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kod poslovnih banaka, gotovina u stranoj valuti - na redovnim računima banke, kao i gotovina i efektivni strani novac u blagajni, gotovina i efektivni strani novac u trezoru i ostala sredstva u dinarima i stranoj valuti kojima Banka raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti. 4.9 „Reverzni“ repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti nisu priznate u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora. 4.10. Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu akumulirane amortizacije i eventualnih gubitaka od obezvređenja. Rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima je prikazana nematerijalna i materijalna imovina Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Gubitak po osnovu obezvređenja vrednosti imovine priznaje se kao rashod tekućeg perioda i iskazuje se u okviru ostalih poslovnih rashoda. Ako naknadno dođe do situacije da gubitak zbog obezvređenja priznat u ranijim godinama ne postoji ili se smanjio, vrednost sredstva se povećava do revidirane procene o njegovoj nadoknadivoj vrednosti, ali tako da povećana vrednost po kojoj se sredstvo vodi ne bude veća od vrednosti po kojoj bi se sredstvo vodilo da nije bio u prethodnim godinama priznat utvrđeni gubitak zbog obezbeđenja sredstva.


25

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.10. Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja (nastavak) Amortizacija je ravnomerno obračunata na nabavnu vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Kompjuterska oprema 20% Nameštaj i druga oprema 10% - 16,5% Motorna vozila 20% Nematerijalna ulaganja 25% Nematerijalna ulaganja obuhvataju naknadno kupljene softvere i ulaganja u licence. Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu amortizuju se u skladu sa periodom trajanja zakupa, a shodno ugovoru o zakupu. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih prihoda ili ostalih rashoda. Obračun amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja počinje od trenutka kada se sredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava smatraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Operativni i finansijski lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Sva plaćanja tokom godine po osnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha, ravnomerno u trenutku njihovog nastanka, a u periodu trajanja lizinga. Banka ima plaćanja po osnovu operativnog lizinga i to po osnovu plaćanja zakupnine sa pripadajućim porezima. Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, se kapitalizuje na početku lizinga po nižoj od fer vrednosti predmeta lizinga ili sadašnje vrednosti minimalnih plaćanja lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Banka nema ugovorene obaveze po osnovu finansijskog lizinga.


26

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.11. Porez na dobitak a) Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 30. juna naredne godine. Obveznici koji su do 2014. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije stekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33% obračunatog poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina, tj. do iznosa prenetog poreskog kredita. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je verovatno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.


27

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.11. Porez na dobitak (nastavak) Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret ostalog rezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist ostalog rezultata. 4.12. Naknade zaposlenima (а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarne

nagrade

U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu da isplati zaposlenima otpremninu pri odlasku u penziju, u visini dve prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu, s tim što se aktuarski dobici i gubici po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju priznaju u okviru izveštaja o ostalom rezultatu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi. 4.13. Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda.


28

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA 5.1. Uvod

Banka je definisala načela za upravljanje rizicima, procesima i tehničko-organizacionom strukturom, ciljevima i ograničenjima rizika. Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata, kao i rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti. Banka je u svom poslovanju najviše izložena sledećim vrstama rizika: • Kreditnom riziku • Tržišnom riziku • Operativnom riziku i • Riziku likvidnosti. Strategija i politike upravljanja rizikom Banke su usvojene u cilju identifikacije i analize rizika sa kojima se suočava Banka, u cilju postavljanja odgovarajućih ograničenja rizika i kontrole za praćenje rizika i pridržavanje limita. Politike i strategije upravljanja rizikom i sistemi se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama u tržišnim uslovima, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci. Banka ima za cilj da razvije disciplinovano i konstruktivno upravljanje rizicima uz kontinuiranu obuku zaposlenih i unapređivanje postojećih i kreiranje novih procedura. U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela:

Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Svoje odluke donose na osnovu predloga Odbora za upravljanje rizicima, Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i drugih relevantnih organa/tela i organizacionih delova Banke.

Odbor za upravljanje rizicima Odbor za upravljanje rizicima predstavlja podršku Izvršnom odboru u definisanju pravila za upravljanje pojedinim rizicima i u vršenju kontrole nad upravljanjem rizicima kojima je Banka izložena. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. Osnovna funkcija ovog odbora je kontrola rizika i kontrola nivoa kapitala u skladu sa ICAAP metodologijom. Odbor se sastaje mesečno. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) pruža podršku Izvršnom odboru Banke u definisanju odgovarajuće strukture aktive i pasive, kao i u donošenju odluka o upravljanju tržišnim rizicima u bankarskoj knjizi. ALCO takođe ima izvršnu ulogu u upravljanju kapitalom, praćenju adekvatnosti kapitala i praćenju nivoa internog kapitala. Odbor se sastaje mesečno. Odbor za reviziju Odbor za reviziju je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politike i procedure upravljanja rizikom Banke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banka. U cilju obavljanja ove funkcije Odboru za reviziju na raspolaganju stoji Služba interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Odboru za reviziju, koji izveštava Upravni odbor Banke.


29

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.1. Uvod (nastavak) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Banka ima usvojenu Strategiju i politiku upravljanja rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima i koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti različitih nivoa upravljanja rizicima u Banci. Banka je implementirala zahteve regulative Narodne banke Srbije (Odluka o upravljanju rizicima i Odluka o adekvatnosti kapitala), zasnovane na Basel II standardima, u svoje poslovanje. Banka se opredelila za primenu standardizovanog pristupa za izračunavanje kapitalnih zahteva i adekvatnosti kapitala. Banka je uspostavila osnovne procese u implementaciji procesa interne procene adekvatnosti kapitala (Internal Capital Adequacy Assessment Process) koji su definisani drugim stubom Bazel II regulative. Procesi su razvijeni u skladu sa pravilima koje definišu procedure i standardi Sberbank Europe grupe. Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima je odgovorno za uvođenje Basel II standarda kako u domenu upravljanja kreditnim rizikom, tako i u domenu upravljanja tržišnim i operativnim rizikom. Upravni i Izvršni odbor se redovno obaveštavaju o rezultatima poslovanja Banke u skladu sa propisanim indikatorima rizika. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju nivoa/limita koji su definisani željenim rizičnim profilom Banke. Nivoi/limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika kojima je Banka izložena u obavljanju poslovnih aktivnosti. Upravljanje rizicima se ne zasniva samo na sagledavanju svih rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju, već i na poređenju kvantifikovanih rizika sa raspoloživim kapitalom. Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima kao i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste pretpostavke i verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Takođe, za upravljanje pojedinim rizicima Banka koristi metod scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dese. U cilju uspešne primene izmena regulative Banka kontinuirano razvija, ažurira i usvaja politike, procedure i uputstva za upravljanje svim vrstama rizika kako bi odgovorila zahtevima regulative. 5.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđuje minimiziranje potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Poslovna politika Banke zahteva i predviđa maksimalnu zaštitu Banke od izloženosti kreditnom riziku, kao najznačajnijem riziku u bankarskom poslovanju. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za Banku obezbeđeno je kroz uspostavljanje okvira za upravljanje kreditnim rizikom. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Osnove za upravljanje kreditnim rizikom su strategije, politike i procedure Banke kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju.


30

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) Odeljenja resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice uključuju:

- Politike upravljanja kreditnim rizikom za poslovanje sa stanovništvom i poslovanje sa privredom,

- Postavljanje limita odlučivanja prilikom odobrenja kreditnih izloženosti, - Priručnik za kreditiranje stanovništva, - Priručnik za korporativno kreditiranje, - Metodologija za obračun ispravke vrednosti, - Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, - Metodologija za obračun rezerve za procenjene gubitke, - Procedura za praćenje kredita u kašnjenju i dr.

Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom prevashodno uspostavljanjem adekvatnih procesa za utvrđivanje minimalne kreditne sposobnosti dužnika prilikom odobrenja plasmana, kao i za redovno praćenje iste za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, definisanjem različitih nivoa odlučivanja prilikom odobrenja plasmana (koji odražavanju znanje i iskustvo zaposlenih) kao i uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih komitenata, grupa povezanih lica i sektora, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog dužnika, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li je ograničenje u odnosu na maksimalnu izloženost i nivo rejtinga u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i takođe ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta. Proces praćenja kvaliteta portfolia omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke, kao rezultat rizika kojima je izložena i da preduzme korektivne mere. Odeljenja resora za upravljanje rizicima su odgovorna za uspostavljanje i sprovođenje strategije, politika i procedura za upravljanje kreditnim rizikom, razvoj metodologija u oblasti merenja i upravljanja kreditnim rizicima, kao i za operativno kreditiranje. U okviru Resora za upravljanje rizicima sledećih pet organizacionih jedinica su zadužene za upravljanje kreditnim rizikom:

- Sektor za procenu kreditnog rizika koji je odgovoran za ocenu kreditnih plasmana kako korporativnim klijentima tako i klijentima iz sektora poslovanja sa stanovništvom,

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment stanovništva, ponovnu procenu kolaterala i izveštaje o portfoliu banke u segmentu stanovništva po raznim kriterijumima, kao i razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za upravljanje kreditnim rizicima u segmentu stanovništva

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment privrede, ponovnu procenu kolaterala i izveštaje o portfoliu banke u segmentu privrede po raznim kriterijumima, kao i razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za upravljanje kreditnim rizicima u segmentu privrede


31

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak)

- Sektor za restukturiranje i naplatu problematičnih plasmana koji obuhvata sledeća odeljenja:

• Odeljenje za restrukturiranje plasmana: odgovorno da se problematičnom klijentu omogući otplata postojećih plasmana pod redefinisanim uslovima kako bi nakon restrukturiranja dužnik nastavio sa redovnom otplatom plasmana.

• Odeljenje za ranu naplatu potraživanja: odgovorno za praćenje i naplatu potencijalno problematičnih potraživanja, a u skladu sa internim procedurama.

• Odeljenje za naplatu problematičnih plasmana: u cilju efikasnije naplate u okviru ovog odeljenja postoji i Grupa za terenski obilazak problematičnih klijenata.

- Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima koje je odgovorno za metodologiju i obračun

rezervi za procenjene gubitke, obračun rizikom ponderisane aktive i kapaciteta za pokriće rizika, razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za integrisano upravljanje rizicima.

Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Banke prema određenoj grupi dužnika. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada istoj sektorskoj delatnosti, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se ostvario i održao sigurniji kreditni portfolio i da bi se minimizirao rizik koncentracije, Banka ustanovljava maksimalne nivoe izloženosti i kreditnih limita propisanih regulativom ili internim aktima, kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita. Limiti izloženosti prema sektorima i zemljama definisani su Politikom za upravljanje i praćenje rizika koncentracije.


32

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Pregled izloženosti kreditnom riziku, prikazan u bruto iznosu, bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja na dan 31. decembra 2014. godine, 31. decembra 2013. godine i 1. januara 2013. godine prikazan je u narednoj tabeli:

U hiljadama dinara

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013. Izloženost kreditnom riziku po bilansnim stavkama: Krediti i plasmani klijentima 76.513.964 71.109.788 78.109.503 Finansijske institucije 19.634.947 10.152.002 2.002.488 Ostala bilansna aktiva 530.447 516.133 212.710

81.777.923 80.324.701 Ukupno 96.679.358

Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama: Garancije 19.971.127 15.167.157 14.905.490 Akreditivi 684.417 4.166.226 409.898 Ostale vanbilansne stavke 9.772.389 8.124.479 9.122.453

27.457.862 24.437.841 Ukupno 30.427.933

Ukupna izloženost kreditnom riziku 127.107.291 109.235.785 104.762.542 U tabeli nisu navedena potraživanja po osnovu trezorskih zapisa Ministarstva finansija Republike Srbije (na dan 31. decembra 2014. godine RSD 11.620.000 hiljada, na dan 31. decembra 2013. godine RSD 8.532.961 hiljada, na dan 1. januara 2013. godine RSD 6.867.100 hiljada), obavezne devizne rezerve (na dan 31. decembra 2014. godine RSD 1.209.697 hiljada, na dan 31. decembra 2013. godine RSD 3.796.589 hiljada, na dan 1. januara 2013. godine RSD 12.419.975 hiljada), žiro računa kod Narodne banke Srbije (na dan 31. decembra 2014. godine RSD 4.098.141 hiljada, na dan 31. decembra 2013. godine RSD 5.246.174 hiljada, na dan 1. januara 2013. godine RSD 4.824.801 hiljada) kao ni potraživanja za razgraničenu nedospelu kamatu po osnovu trezorskih zapisa (na dan 31 decembra 2014. godine RSD 544.496 hiljada, na dan 31. decembra 2013 RSD 407.971, na dan 1 januara 2013. godine RSD 545.624 hiljada) iz razloga što se po njima ne obračunava ispravka vrednosti, a ponder za obračun kreditnog rizika je 0%.


33

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak) U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti, izloženost predstavlja trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti. Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na komitente, zemlje porekla komitenata i sektore delatnosti. Maksimalna kreditna izloženost Banke prema nekom klijentu ili grupi povezanih komitenata na dan 31. decembra 2014. godine je iznosila RSD 3.430.414 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 2.294.824 hiljada. 1. januara 2013. godine: RSD 2.274.366 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke odnosno RSD 2.300.491 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 2.248.928 hiljada; 1. januara 2013. godine: RSD 2.228.879 hiljada) nakon ispravki vrednosti.

Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto rizična bilansna i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje) sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine, 31. decembra 2013. godine i 1. januara 2013. godine pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

U hiljadama dinara

31.12.2014. godine

Krediti i plasmani

klijentima Finansijske institucije

Ostala bilansna

aktiva

Kreditno rizične vanbilansne

stavke Ukupno Srbija 75.537.377 24.152 530.393 29.783.287 105.875.209 Evropska unija 160.752 13.753.986 8 368.547 14.283.293 Druge zemlje 815.835 5.856.809 46 276.099 6.948.789 Ukupno 76.513.964 19.634.947 530.447 30.427.933 127.107.291

31.12.2013. godine

Krediti i plasmani


Ostala bilansna

aktiva


stavke Ukupno Srbija 70.841.757 310.971 516.104 26.563.038 98.231.870 Evropska unija 119.249 692.401 5 821.453 1.633.108 Druge zemlje 148.782 9.148.630 24 73.371 9.370.807 Ukupno 71.109.788 10.152.002 516.133 27.457.862 109.235.785

1.1.2013. godine

Krediti i plasmani


Ostala bilansna

aktiva


stavke Ukupno Srbija 77.828.011 84.207 212.685 23.450.724 101.575.627 Evropska unija 119.474 1.431.275 1 914.337 2.465.087 Druge zemlje 162.018 487.006 24 72.780 721.828 Ukupno 78.109.503 2.002.488 212.710 24.437.841 104.762.542


34

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak) Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku po sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstva obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika na dan 31. decembra 2014. godine, 31. decembra 2013. godine i 1. januara 2013. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 31.12.2014. 31.12.2014. 31.12.2013. 31.12.2013. 01.01.2013. 01.01.2013.

Stanovništvo 28.551.750 9.910.779 26.824.750 8.037.498 27.444.419 7.737.098 Građevinarstvo 11.895.465 6.764.921 7.507.353 2.859.224 8.633.997 3.376.223 Informisanje i komunikacije 2.522.642 1.897.335 2.748.174 2.148.343 3.291.246 1.984.487 Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 3.866.171 1.289.945 2.327.926 802.588 1.974.644 1.143.702 Prerađivačka industrija 15.000.986 10.274.151 18.966.448 10.792.378 19.345.147 12.877.805 Rudarstvo 3.195.129 3.188.602 2.453.392 2.438.322 527.954 510.125 Saobraćaj i skladištenje 8.866.612 1.403.165 9.848.914 1.149.487 9.471.610 1.011.780 Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 4.444.692 2.591.204 3.893.850 1.300.301 4.720.310 2.717.990 Trgovina na veliko i trgovina na malo 23.049.167 14.969.118 19.805.435 10.658.343 21.301.452 11.956.680 Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 20.663.697 19.914.358 10.954.964 10.830.834 3.159.953 2.451.233 Ostalo 5.050.980 2.737.999 3.904.579 1.439.528 4.891.810 2.227.260

Ukupno 127.107.291 74.941.577 109.235.785 52.456.846 104.762.542 47.994.383


35

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana uključuje sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1 do 4. U kategoriju visokog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja koja su klasifikovana u interne klase 1-2. U kategoriju standardnog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana u internu klasu 3, a kategorija sub-standardnog stepena kvaliteta uključuje potraživanja Banke klasifikovana u internu klasu 4. Grupno obezvređena potraživanja, pojedinačno obezvređena potraživanja i potraživanja koja su u docnji, a nisu obezvređena prikazana su posebno. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine, 31. decembra 2013. godine i 1. januara 2013. godine:

U hiljadama dinara 31.12.2014. godine Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Sub-standardni stepen

kvaliteta Pojedinačno obezvređeni Ukupno

Dospeli neobezvređeni

Grupno obezvređeni

Finansijske institucije 16.626.087 2.534.727 456.477 17.656 - - 19.634.947 Plasmani komitentima: Preduzetnici 469.075 4.233.538 2.489.040 754.902 2.041.045 1.628.982 11.616.582 Stanovništvo 715.235 12.962.753 6.385.757 1.544.550 2.395.175 2.186.896 26.190.366 Druga preduzeća 6 13.282.544 4.208.050 347.692 29.572 14.593.177 32.461.041 Javna preduzeća - 6.519.456 5 - - 256.961 6.776.422 Akreditivi - 655.995 28.422 - - - 684.417 Garancije 123.323 13.528.377 6.066.777 235.738 9.591 7.321 19.971.127 Ostala vanbilansna aktiva 258.817 7.905.877 1.605.126 431 2.138 - 9.772.389 Ukupno 18.192.543 61.623.267 21.239.654 2.900.969 4.477.521 18.673.337 127.107.291


36


5.2. Kreditni rizik (nastavak)



Standardni stepen

kvaliteta

Sub-standardni stepen

kvaliteta Pojedinačno obezvređeni Ukupno


Grupno obezvređeni

Finansijske institucije 9.633.688 510.913 6.867 534 - - 10.152.002 Plasmani komitentima: Preduzetnici 1.034.282 3.830.948 646.194 760.722 1.789.445 1.636.587 9.698.178 Stanovništvo 268.225 12.681.403 5.980.248 1.207.031 1.663.788 2.899.639 24.700.334 Druga preduzeća 1.229.790 10.380.137 1.458.242 1.294.679 112.627 13.806.108 28.281.583 Javna preduzeća - 8.945.631 195 - - - 8.945.826 Akreditivi 1.476.347 423.501 2.266.378 - - - 4.166.226 Garancije 1.670.501 11.043.755 2.303.679 89.061 45.738 14.423 15.167.157 Ostale vanbilansne stavke 1.441.881 6.062.693 616.427 70 2.039 1.369 8.124.479 Ukupno 16.754.714 53.878.981 13.278.230 3.352.097 3.613.637 18.358.126 109.235.785


37


5.2. Kreditni rizik (nastavak)



Standardni stepen

kvaliteta Sub-standardni

stepen kvaliteta Pojedinačno obezvređeni Ukupno


Grupno obezvređeni

Finansijske institucije 1.911.640 85.650 4.525 674 - - 2.002.489 Plasmani komitentima: Preduzetnici 799.805 3.291.590 791.432 591.951 1.815.741 1.808.962 9.099.481 Stanovništvo 226.605 13.488.531 5.900.724 1.031.836 1.560.500 2.976.025 25.184.221 Druga preduzeća 2.249.724 17.153.349 3.357.235 1.341.272 51.031 10.157.443 34.310.054 Javna preduzeca 499.936 9.116.862 - - 111.658 - 9.728.456 Akreditivi 145.642 238.982 25.274 - - - 409.898 Garancije 1.705.771 9.284.777 2.924.040 563.695 5.298 421.909 14.905.490 Ostale vanbilansne stavke 1.462.344 5.488.475 2.162.403 7.556 1.559 116 9.122.453 Ukupno 9.001.467 58.148.216 15.165.633 3.536.984 3.545.737 15.364.455 104.762.542 Na dan 31. decembra 2014. godine napred navedeni iznosi ne uključuju bilansnu aktivu koja se ne klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke u bruto iznosu od RSD 20.968.543 hiljada, kao i vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju u bruto iznosu od RSD 155.910.125 hiljada.


38


5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Starosna analiza kredita i plasmana komitentima Starosna analiza dospelih, a neobezvređenih potraživanja na dan 31. decembra 2014. godine, 31. decembra 2013. godine i 1. januara 2013. prikazana je u sledećim tabelama: U hiljadama dinara

31.12.2014. godine Do 30 dana Od 31 do 90

dana Više od 90

dana Ukupno

Finansijske institucije 17.646 10 - 17.656 Plasmani komitentima: Preduzetnici 526.374 228.528 - 754.902 Stanovništvo 1.259.434 285.116 - 1.544.550 Druga preduzeća 259.582 88.110 - 347.692 Garancije 175.720 60.018 - 235.738 Ostale vanbilansne stavke 423 8 - 431 Ukupno 2.239.179 661.790 - 2.900.969


dana Više od 90

dana Ukupno

Finansijske institucije 523 11 - 534 Plasmani komitentima: Preduzetnici 561.831 198.891 - 760.722 Stanovništvo 927.650 279.381 - 1.207.031 Druga preduzeća 595.235 699.444 - 1.294.679 Garancije 89.061 - - 89.061 Ostale vanbilansne stavke 19 51 - 70 Ukupno 2.174.319 1.177.778 - 3.352.097


dana Više od 90

dana Ukupno

Finansijske institucije 219 455 - 674 Plasmani komitentima: Preduzetnici 414.797 177.154 - 591.951 Stanovništvo 632.338 399.498 - 1.031.836 Druga preduzeća 699.113 642.159 - 1.341.272 Garancije 428.127 135.568 - 563.695 Ostale vanbilansne stavke 7.556 - - 7.556 Ukupno 2.182.150 1.354.834 - 3.536.984


39

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja dužnika, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja potraživanja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja. Banka je definisala listu prihvatljivih obezbeđenja i njihovu vrednost. Lista je podeljena na:

- visoko-kvalitetna obezbeđenja koja se sastoje od hipoteka, državnih i bankarskih garancija, hartija od vrednosti i gotovinskih depozita

- osiguranje kod NKOSK-a - ostala obezbeđenja koja uglavnom uključuju jemstva, zalogu na pokretnoj imovini (npr.

zaloga na mašinama i potraživanjima), osiguranje nepokretnosti i sl. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depoziti, polise osiguranja izdate od strane NKOSK-a, bankarske garancije, zaloga na pokretnoj imovini i jemstva pravnih i fizičkih lica. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrši u skladu sa lokalno važećom zakonskom regulativom. Sredstva obezbeđenja se obično ne zahtevaju za plasmane bankama, osim kada se hartije od vrednosti drže kao deo repo-transakcija. Praksa je takođe da se sredstva obezbeđenja ne zahtevaju ni za investicione hartije od vrednosti.

Banka redovno prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, tržišna vrednost sredstva obezbeđenja uzima se u obzir i prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Sledeća tabela prikazuje pokrivenost kredita sredstvima obezbeđenja sa primenjenim faktorima umanjenja vrednosti obezbedjenja (hair cut) na dan 31. decembra 2014. godine: U hiljadama dinara 31.12.2014. godine

Krediti pokriveni hipotekom na nepokretnostima

Gotovinski depozit

Državne i bankarske garancije

Hartije od vrednosti Ukupno

Stambenim nepokretnostima

Poslovnim nepokretnostima

Stanovništvo 15.220.297 1.446.591 206.890 - - 16.873.778 Preduzetnici i druga preduzeća 2.712.754 15.822.370

566.046

7.531.987

1.485

26.634.642

Ukupno

17.933.051

17.268.961

772.936

7.531.987

1.485

43.508.420 Struktura pokrivenosti portfolia sredstvima obezbedjenja tokom 2013. godine je bila slična predstavljenoj strukturi, međutim zbog izmene sistema evidencije kolaterala Banka nije u mogućnosti da obelodani podatke za 2013. godinu koji bi bili konzistentni i uporedivi sa podacima na dan 31. decembra 2014. godine.


40

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Dana 30. decembra 2014. godine, Banka je potpisala ugovor o loro plativoj garanciji sa matičnim društvom Sberbank Europe AG, Beč, Austrija („SBAG“). Ugovorom je definisano da matično društvo izdaje garanciju u iznosu od 1.146.670 hiljada dinara (EUR 9.480 hiljada), koju Banka koristi kao sredstvo obezbeđenja za plasmane koji su definisani u ugovoru o garanciji. Banka plaća kvartalnu naknadu svom matičnom društvu definisanu u ugovoru o garanciji, a prema definisanom planu otplate ove naknade. Na dan 31. decembra 2014. godine Banka je izvršila ukidanje ispravke vrednosti finansijskih sredstava, po osnovu ove garancije, a u iznosu od 887.904 hiljada dinara. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. Sledeća tabela prikazuje sredstva stečena naplatom potraživanja kojima je Banka raspolagala na dan 31. decembra 2014. godine u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke:

U hiljadama dinara 31.12.2014. godina Klasifikuju se Ne klasifikuju se Ukupno Nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 84.138

47.767

131.905

Ostala sredstva stečena naplatom potraživanja 2.429 - 2.429

Ukupno

86.567

47.767

134.334 Sledeća tabela prikazuje sredstva stečena naplatom potraživanja kojima je Banka raspolagala na dan 31. decembra 2014. godine u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke:

U hiljadama dinara 31.12.2013. godina Klasifikuju se Ne klasifikuju se Ukupno

Nepokretnosti stečene naplatom potraživanja

97.243

14.224

111.467 Ostala sredstva stečena naplatom potraživanja 2.138 - 2.138

Ukupno

99.381

14.224

113.605


41

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Banka za određivanje statusa neizmirenja obaveza klijenata po materijalno značajnoj docnji koristi definiciju Narodne banke Srbije, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći: - izloženost klijenta je veća od 6.000.000 dinara i - status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela). Kolektivno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na kolektivnoj osnovi procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni, kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun kolektivne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnovu za obračun ispravke vrednosti. Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja Banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta na nepokriveni deo angažovanja Banke u periodu identifikacije gubitka. Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje, što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.


42

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezervu za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. (c) Potraživanja sa statusom neizmiranja obaveza i default događaji U skladu sa internim pravilima, Banka posebnu pažnju poklanja nadzoru potraživanja od klijenata u statusu neizmirenja obaveza (NPL klijenti) kod kojih je došlo do pojave default događaja. Na redovnoj osnovi je uspostavljeno praćenje ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja kako bi se pravovremeno reagovalo u cilju naplate istih ili, sa druge strane, odredio adekvatan iznos ispravke vrednosti. Potraživanja od dužnika sa statusom neizmirenja obaveza se prate na nivou Banke, na nivou regionalne pripadnosti, po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica) i sektora pripadnosti klijenta, kao i ročnoj strukturi (kod preduzeća i preduzetnika). Kod određivanja default događaja u obzir se uzimaju dani kašnjenja, postojanje restrukturiranja, stečaja ili likvidacije kao i ostali pokazatelji koji mogu ukazati na umanjenu nadoknadivost plasmana. Na dan 31. decembra 2014. godine bilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 23.132.339 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 21.909.831 hiljada, 1. januara 2013. godine: RSD 18.368.970 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 8.483.983 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 7.172.327 hiljada, 1. januara 2013. godine: RSD 5.311.523 hiljada). Dodatno, na dan 31. decembra 2014. godine vanbilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 19.049 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 25.817, 1. januara 2013. godine: RSD 428.881 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 9.808 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 9.747 hiljada, 1. januara 2013. godine: RSD 112.157 hiljada). (d) Restrukturirani krediti U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršeno restrukturiranje i promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima zbog problema u poslovanju i pogoršanja finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta. Na dan 31. decembra 2014. godine, bruto restrukturirani krediti i plasmani koji se nalaze u statusu default su iznosili RSD 8.398.816 hiljada (31. decembra 2013. godine: RSD 8.210.202 hiljada; 1. januara 2013. godine: RSD 6.334.378 hiljada).


43


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava po odgovarajućim stopama, kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.

U cilju smanjenja rizika likvidnosti Banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao što su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva sa različitih finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital. Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze, kao i da njeni komitenti raspolažu svojim sredstvima u Banci u skladu sa ugovorenim rokovima. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke.

Upravljanje strukturom imovine i obaveza je odgovornost Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom. Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom je organizacioni deo koji je primarno odgovoran za finansiranje i upravljanje likvidnošću Banke. Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom priprema izveštaje za Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, kao i izveštaje vezane za upravljanje aktivom i pasivom za potrebe organa Banke. Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke razmatra očekivanja u pogledu budućih trendova u kretanju aktive i pasive Banke. Članovi ovog Odbora diskutuju o raspoloživim informacijama koje bi mogle imati uticaja na likvidnost Banke. Informacije o novčanim tokovima Banka dobija iz sistema za izveštavanje na dnevnom nivou. Likvidnost se prati po valutama (EUR, CHF, i RSD). Sektor za investicije i tržišta na osnovu informacija Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom osigurava optimalan nivo dnevne likvidnosti, potreban nivo obavezne rezerve na računu, a u slučaju stranih valuta optimalnu pokrivenost na nostro računu.

Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Banka je tokom 2014. i 2013. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti iznad zakonom propisanog minimalnog nivoa.

Pokazatelj likvidnosti tokom 2014. i 2013. godine je bio sledeći: 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Prosek tokom perioda 3,52 3,17 4,14 Najviši 4,52 4,51 6,55 Najniži 2,10 1,98 1,91 Na dan 2,23 2,54 2,08

Uži pokazatelj likvidnosti, koji je NBS uvela od januara 2013. godine, tokom 2014. i 2013. godine je bio sledeći:

31.12.2014. 31.12.2013.

Prosek tokom perioda 2,62 2,63 Najviši 3,50 3,41 Najniži 1,25 1,38 Na dan 1,25 1,38


44

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

U odnosu na regulatorni minimum vezan za izveštavanje o likvidnosti, Banka uvodi dodatne instrumente za praćenje nivoa likvidnosti od kojih su najbitniji likvidnosni bafer (rezerve likvidnosti) i racio likvidnosnog pokrića. Likvidnosni bafer (likvidnosne rezerve) predstavlja sigurnosni nivo likvidnosti koje Banka drži za slučaj potrebe pokrića nepredviđenih odliva. Likvidnosni bafer se sastoji od raspoloživih likvidnih sredstava (gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i dodatne imovine koja se lako i bez dodatnih troškova može konvertovati u likvidna sredstva. Nivo i struktura likvidnosnog bafera tokom 2014. i 2013. godine je bio sledeći:

2014. 2013. U hiljadama dinara Vrednost Fer vrednost Vrednost Fer vrednost Stanja na računu kod Centralne banke - - 1.048.901 1.048.901 Stanja na računu kod drugih banaka 2.436.947 2.436.947 1.564.291 1.564.291 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.516.575 1.516.575 2.089.925 2.089.925 Neopterećene dužničke hartije od vrednosti, izdate od strane regulatora 10.093.500 10.631.139 7.202.960 7.203.685 Ostala aktiva, koju je moguće iskoristiti kao kolateral kod Narodne banke Srbije - - - - Likvidnosni bafer (likvidnosne rezerve) 14.047.022 14.584.661 11.906.077 11.906.802 U skladu sa standardima Bazela 3 Banka je uvela dva nova pokazatelja likvidnosti koji se redovno računaju, kontrolišu i izveštavaju. U pitanju su:

1. pokazatelj likvidnosnog pokrića - LCR (Liquidity Coverage Ratio) koji prikazuje kratkoročnu likvidnost i

2. pokazatelj stabilnog finansiranja - NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji prikazuje srednjoročnu i dugoročnu poziciju likvidnosti Banke.

Pokazatelj LCR se računa kao odnos likvidne aktive i neto odliva do mesec dana. Likvidna aktiva predstavlja imovinu Banke koja se vrlo brzo može unovčiti (sredstva koja se drže kod Narodne banke Srbije, zapisi Trezora Republike Srbije i sl.). Neto odlivi predstavljaju razliku između potencijalnih odliva i priliva u periodu do mesec dana. Potencijalni prilivi i odlivi se računaju primenom koeficijenata ponašanja propisanih od strane Bazelskog komiteta na sve pozicije bilansa stanja banke. LCR pokazatelj Banke je iznad propisanog minimuma od 100%1 što ukazuje da Banka ima dovoljno likvidne aktive da pokrije neto odlive koji se mogu desiti u periodu do mesec dana. Pokazatelj NSFR ukazuje da li Banka plasmane i investicije finansira iz stabilnih (dugoročnih) izvora sredstava. Dugoročni ili stabilni izvori sredstava (obaveze) su oni sa dospećem u periodu dužem od godinu dana i određeni kratkoročni izvori sredstava koji se smatraju stabilnim ili trajnim.

1 Minimalni zahtev za LCR se uvodi postepeno, počevši od 1. Oktobra 2015. u nivou od 60%, da bi od 2018. godine zahtevani nivo bio u visini od 100%.


45

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje najznačajnije finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine, 31. decembra 2013. godine, 1. januara 2013. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate.

U hiljadama dinara

31.12.2014. godina Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 4.760.715 176.259 37.031.514 161.608 - 42.130.096 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 17.465.677 6.118.061 5.934.749 6.913.530 229.763 36.661.780 Subordinirane obaveze - 38.794 116.383 5.302.425 2.129.445 7.587.047 Ukupno na dan 31. Decembra 22.226.392 6.333.114 43.082.646 12.377.563 2.359.208 86.378.923

U hiljadama dinara


meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 190.078 4.322.358 13.227.523 24.619.793 1.020.384 43.380.136 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 16.892.268 2.062.309 4.942.279 4.826.718 166.910 28.890.484 Subordinirane obaveze 40.063 120.189 5.108.658 2.124.570 7.393.480 Ukupno na dan 31. decembra 17.082.346 6.424.730 18.289.991 34.555.169 3.311.864 79.664.100

U hiljadama dinara


meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Depoziti i ostale obaveze prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 5.307.923 137.919 478.024 43.441.976 1.244.510

50.610.352

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 5.759.790 10.445.525 5.219.760 3.854.987 3.854.987

29.135.049

Subordinirane obaveze 3.100 354.922 4.050.936 4.305.271 408.223

9.122.452

Ukupno na dan 31. decembra

11.070.813 10.938.366

9.748.720 51.602.234 5.507.720

88.867.853

Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom.


46

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Banke prema ugovorenim rokovima dospeća:

U hiljadama dinara

31.12.2014. godine Do 1 meseca Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Akreditivi 3.479 363.419 134.919 182.600 - 684.417

Garancije

243.920 349.731 2.941.831 11.544.712 4.890.933

19.971.127

Ostale vanbilansne stavke 24 12.599 500.127 7.033.575 2.226.064 9.772.389 Ukupno na dan 31. decembra 247.423 725.749 3.576.877 18.760.887 7.116.997 30.427.933


meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Akreditivi 1.191.252 2.694.964 280.010 - - 4.166.226 Garancije 5.803 370.539 2.043.210 7.029.626 5.706.273 15.155.451 Ostale vanbilansne stavke - - 325.853 5.490.401 2.308.225 8.124.479 Ukupno na dan 31. decembra 1.197.055 3.065.503 2.649.073 12.520.027 8.014.498 27.446.156


meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Akreditivi - 254.767 155.131 - - 409.898 Garancije 35.297 312.495 3.088.507 5.540.547 5.928.644 14.905.490 Ostale vanbilansne stavke - - 459.224 5.899.332 2.763.897 9.122.453

Ukupno na dan 1. januara

35.297 567.262 3.702.862 11.439.879 8.692.541 24.437.841

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.


47


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2014. godine prikazana je sledećom tabelom:

U hiljadama dinara

Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno 2014.

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 6.896.956 - - - - 6.896.956 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 5.734 - - - - 5.734 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - 842.239 10.348.609 - 11.190.848 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323 - - - 499.323 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2.460.091 11.717.033 5.444.164 - 49.121 19.670.409 Krediti i potraživanja od komitenata 18.482.834 1.274.549 18.045.839 17.725.638 12.932.648 68.461.508 Nematerijalna ulaganja - - - - 209.186 209.186 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - 615.477 615.477 Tekuća poreska sredstva 159.881 - - - - 159.881 Odložena poreska sredstva 10.940 10.940 Ostala sredstva 426.480 - 17.269 117.065 150.289 711.103 Ukupna aktiva 28.442.916 13.490.905 24.349.511 28.191.312 13.956.721 108.431.365 PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2.040 - - - - 2.040 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 4.760.714 78.418 36.744.831 160.695 41.744.658 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 17.465.677 6.071.780 5.822.053 6.296.055 196.715 35.852.280 Subordinirane obaveze - - - 4.838.332 1.814.374 6.652.706 Rezervisanja 552.753 - - - - 552.753 Ostale obaveze 383.048 - - - - 383.048 Ukupno obaveze 23.164.232 6.150.198 42.566.884 11.295.082 2.011.089 85.187.485 Ukupan kapital - - - - 23.243.880 23.243.880 Ukupno pasiva 23.164.232 6.150.198 42.566.884 11.295.082 25.254.969 108.431.365 Ročna neusklađenost na dan: - 31. decembra 2014. godine 5.278.684 7.340.707 (18.217.373) 16.896.230 (11.298.248)


48


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza ročne strukture sredstava i obaveza Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2013. godine prikazana je sledećom tabelom:

U hiljadama dinara


meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Ukupno 31.12.2013.

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 11.421.449 - - - - 11.421.449 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4.187 - - - - 4.187 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1.084.099 559.089 3.045.829 3.294.136 - 7.983.153 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - 495.841 - 495.841 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 8.564.094 3.633.667 1.688.335 - 15.233 13.901.329 Krediti i potraživanja od komitenata 15.439.514 4.695.575 13.101.279 18.252.370 12.675.335 64.164.073 Nematerijalna ulaganja - - - - 153.051 153.051 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - 341.851 341.851 Tekuća poreska sredstva 149.209 - - - - 149.209 Odložena poreska sredstva 34.088 34.088 Ostala sredstva 577.114 - - - - 577.114 Ukupna aktiva 37.273.754 8.888.331 17.835.443 22.042.347 13.185.470 99.225.345 PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 158 - - - - 158 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 190.078 4.199.249 12.867.418 24.167.628 988.294 42.412.667 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 16.892.268 2.044.851 4.818.856 4.246.629 134.708 28.137.312 Subordinirane obaveze - - - 4.585.684 1.719.632 6.305.316 Rezervisanja 530.363 - - - - 530.363 Ostale obaveze 266.999 - - - - 266.999 Ukupno obaveze 17.879.866 6.244.100 17.686.274 32.999.941 2.842.634 77.652.815 Ukupan kapital - - - - 21.572.530 21.572.530 Ukupno pasiva 17.879.866 6.244.100 17.686.274 32.999.941 24.415.164 99.225.345 Ročna neusklađenost na dan: - 31. decembra 2013. godine 19.393.888 2.644.231 149.169 (10.957.594) (11.229.694)


49


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza ročne strukture sredstava i obaveza Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 1. januar 2013. godine prikazana je sledećom tabelom:

U hiljadama dinara


meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Ukupno 1.1.12.2013.

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 18.830.221 - - - - 18.830.221 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 103 - - - - 103 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1.858.096 1.342.221 3.050.387 638.786 - 6.889.490 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2.055.899 - - - - 2.055.899 Krediti i potraživanja od komitenata 3.963.544 3.963.544 10.978.170 26.106.085 28.188.961 73.200.304 Nematerijalna ulaganja - - - - 134.713 134.713 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - 184.335 184.335 Tekuća poreska sredstva 21.254 - - - - 21.254 Odložena poreska sredstva 31.848 31.848 Ostala sredstva 297.431 - - - - 297.431 Ukupna aktiva 27.058.396 5.305.765 14.028.557 26.744.871 28.508.009 101.645.598 PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - - Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 5.307.923 486.456 6.715.153 35.786.939 1.137.183 49.433.654 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 5.759.790 10.357.101 5.089.408 3.391.683 106.745 24.704.727 Subordinirane obaveze - - - 4.542.970 1.711.537 6.254.507 Rezervisanja 447.963 - - - - 447.963 Ostale obaveze 275.072 - - - - 275.072 Ukupno obaveze 11.790.748 10.843.557 11.804.561 43.721.592 2.955.465 81.115.923 Ukupan kapital - - - - 20.529.675 20.529.675 Ukupno pasiva 11.790.748 10.843.557 11.804.561 43.721.592 23.485.140 101.645.598 Ročna neusklađenost na dan: - 1. januar 2013. godine 15.267.648 (5.537.792) 2.223.996 (16.976.721) 5.022.869


50

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.4. Tržišni rizik

Poslovanje Banke je između ostalih izloženo i tržišnim rizicima, gde spadaju cenovni rizik, rizik promene kamatnih stopa i devizni rizik (rizik od promene kurseva valuta). Cilj upravljanja tržišnim rizikom je praćenje i kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva Banke. Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom. Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, Sektora za investicije i tržišta i Odeljenja plana, analize i finansijskog izveštavanja, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom definiše osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom. Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima obezbeđuje redovnu kontrolu i izveštavanje o ispunjenosti usvojenih parametara za praćenje tržišnog rizika. Navedeni parametri su definisani u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i Sberbank Europe grupe i sastavni su deo internih procedura Banke. Takođe, zaduženo je i za praćenje i izveštavanje o bilo kakvim kršenjima definisanih limita. Aktivnosti Sektora za investicije i tržišta obuhvataju usklađivanje poslovanja sa propisanim zakonskim zahtevima, upravljanje lividnošću, pokrivanje naloga klijenata (plaćanja, isplate i otplate kredita) i prodaju proizvoda klijentima. Instrumenti trgovanja uključuju trgovanje u stranoj valuti kao i transakcije na tržištu novca. U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje prema Narodnoj banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni swap-ovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forward-i inicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Predlog u vezi sa klasifikacijom svakog novog proizvoda u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu mora doneti Sektor za investicije tržišta zajedno sa Odeljenjem za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, a Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mora da ga odobri. Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, svakodnevno proverava utrživost pozicija u knjizi trgovanja. U slučaju pada utrživosti, Sektor za investicije i tržišta će pokušati da zatvori poziciju. Ukoliko pozicija ne može da se zatvori bez značajnih gubitaka, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom će odlučiti da li poziciju treba zatvoriti bez obzira na gubitak ili je uključiti u bankarsku knjigu. U skladu sa poslovnom strategijom, Banka ne obavlja trgovinu finansijskim intrumentima u špekulativne svrhe.


51

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.4. Tržišni rizik (nastavak)

5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj postizanje optimalnih neto prihoda od kamata, imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke. Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa. U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa, Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom). Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stress test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika.


52


5.4. Tržišni rizik (nastavak)

5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2014. godine. U hiljadama dinara

Kategorija Do mesec

dana Od mesec do

tri meseca Od tri do

šest meseci Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Ukupno nekamatonosno Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 1.209.698 - - - - 5.687.258 6.896.956 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 5.734 - - - - - 5.734 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - 842.239 10.348.609 - 11.190.848 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323 - - - - 499.323 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 14.185.223 24.839 604.792 4.838.332 17.223 - 19.670.409 Krediti i potraživanja od komitenata 1.118.439 41.995.064 788.091 5.772.715 16.343.406 2.443.793 68.461.508 Nematerijalna ulaganja - - - - - 209.186 209.186 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 615.477 615.477 Tekuća poreska sredstva - - - - - 159.881 159.881 Odložena poreska sredstva - - - - - 10.940 10.940 Ostala sredstva - - - - - 711.103 711.103 Ukupna sredstva 16.519.094 42.519.226 1.392.883 11.453.286 26.709.238 9.837.638 108.431.365 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2.040 - - - - - 2.040 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 4.537.220 78.418 - 36.744.831 160.695 223.494 41.744.658 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 3.922.684 1.602.408 2.491.977 3.659.241 6.744.800 17.431.170 35.852.280 Subordinirane obaveze - 6.652.706 - - - - 6.652.706 Rezervisanja 552.753 - - - - 552.753 Ostale obaveze - - - - - 383.048 383.048 Kapital - - - - - 23.243.880 23.243.880 Ukupno obaveze i kapital 9.014.697 8.333.532 2.491.977 40.404.072 6.905.495 41.281.592 108.431.365 Neto izloženost kamatnom riziku na dan - 31. decembra 2014. godine 7.504.397 34.185.694 (1.099.094) (28.950.786) 19.803.743 (31.443.954)


53




Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2013. godine U hiljadama dinara

Kategorija Do mesec

dana Od mesec do



Preko jedne godine


Gotovina i sredstva kod Centralne banke 5.180.364 - - - - 6.241.085 11.421.449 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4.187 - - - - - 4.187 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 3.253.203 383.309 1.622.768 465.434 2.258.439 - 7.983.153 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - 495.841 - 495.841 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 13.901.329 - - - - - 13.901.329 Krediti i potraživanja od komitenata 819.277 48.269.073 653.024 6.219.014 7.606.650 597.035 64.164.073 Nematerijalna ulaganja - - - - - 153.051 153.051 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 341.851 341.851 Tekuća poreska sredstva - - - - - 149.209 149.209 Odložena poreska sredstva - - - - - 34.088 34.088 Ostala sredstva - - - - - 577.114 577.114 Ukupna sredstva 23.158.360 48.652.382 2.275.792 6.684.448 10.360.930 8.093.433 99.225.345 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 158 - - - - - 158 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 1.663.879 39.552.922 1.052.362 - 143.504 - 42.412.667 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 16.892.268 2.044.851 4.818.856 4.246.629 134.708 - 28.137.312 Subordinirane obaveze 6.305.316 - - - - 6.305.316 Rezervisanja 530.363 - - - - 530.363 Ostale obaveze - - - - - 266.999 266.999 Kapital - - - - - 21.572.530 21.572.530 Ukupno obaveze i kapital 19.086.668 47.903.089 5.871.218 4.246.629 278.212 21.839.529 99.225.345 Neto izloženost kamatnom riziku na dan - 31. decembra 2013. godine 4.071.692 749.293 (3.595.426) 2.437.819 10.082.718 (13.746.096)


54




Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 1.januar 2013. godine: U hiljadama dinara

Kategorija Do mesec

dana Od mesec do



Preko jedne godine


Gotovina i sredstva kod Centralne banke - 11.553.734 - 1.288.732 - 5.987.755 18.830.221 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 103 - - - - - 103 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1.858.096 1.342.221 - 3.050.386 638.787 - 6.889.490 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2.055.899 - - - - - 2.055.899 Krediti i potraživanja od komitenata - 60.876.360 - 5.496.487 6.824.281 3.176 73.200.304 Nematerijalna ulaganja 134.713 134.713 Nekretnine, postrojenja i oprema 184.335 184.335 Tekuća poreska sredstva 21.254 21.254 Odložena poreska sredstva 31.848 31.848 Ostala sredstva - - - - - 297.431 297.431 Ukupna sredstva 3.914.098 73.772.315 - 9.835.605 7.463.068 6.660.512 101.645.598 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - - - Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 47.620.488 1.603.743 - - 206.195 3.228 49.433.654 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 5.759.790 10.357.101 - 5.089.408 3.498.428 - 24.704.727 Subordinirane obaveze 6.254.507 - - - - 6.254.507 Rezervisanja 447.963 - - - - 447.963 Ostale obaveze - - - - - 275.072 275.072 Kapital - - - - - 20.529.675 20.529.675 Ukupno obaveze i kapital 53.828.241 18.215.351 - 5.089.408 3.704.623 20.807.975 101.645.598 Neto izloženost kamatnom riziku na dan - 1.januar 2013. godine

(49.914.143) 55.556.964 - 4.746.197 3.758.445 (14.147.463)


55




Rizik od promene kamatnih stopa se takođe prati analizom senzitiviteta – scenario analizama, odnosno posmatranjem uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Banke.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na razumno moguće promene kamatnih stopa (2%) uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembra 2014. 31.decmbra 2013. i 01.01.2013. godine.

U hiljadama dinara

Valuta

Promena u referentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost na bilans uspeha 31.12.2014.

Senzitivnost na neto sadašnju vrednost

31.12.2014.

RSD 2% (29.618) 721.534 EUR 2% 70.039 411.459 USD 2% 24.317 53.107 Ostale valute 2% (52.477) 32.317

U hiljadama dinara

Valuta


kamatnoj stopi

Senzitivnost na bilans uspeha 31.12.2013.


31.12.2013.

RSD 2% 215.455 442.406 EUR 2% 10.037 186.380 USD 2% 10.862 20.093 Ostale valute 2% (56.996) 17.770

U hiljadama dinara

Valuta


kamatnoj stopi

Senzitivnost na bilans uspeha

1.1.2013.


1.1.2013.

RSD 2% 123.625 433.531 EUR 2% (156.353) 252.914 USD 2% (13.661) 32.060 Ostale valute 2% (64.393) 5.317


56



5.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti deviznom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, a na bazi okvira definisanih od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Europe Group. Devizni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom. Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju Banke. Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa od strane Banke doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je izložena kao riziku međuvalutnih kretanja. U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskom tržištu, vodi politiku niske izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovara valutnu klauzulu.

U skladu sa regulatornim zahtevima Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju – pokazatelj njenog deviznog rizika u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. U toku 2014. Godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, pri čemu je navedeni pokazatelj bio na nivou koji je u okviru propisanog limita. Pokazatelj deviznog rizika Banke na kraju svakog radnog dana nije bio veći od 20% u odnosu na kapital Banke. Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2014. godine.

U hiljadama dinara

Pozicija EUR USD CHF Ostale valute Ukupno

Neto spot pozicija (1.185.734) (470.833) 1.879.118 (908.625) 686.074

Devizna imovina 56.622.075 1.699.192 14.426.810 718.876 73.466.953 Devizne obaveze 57.807.809 2.170.025 12.547.692 1.627.501 74.153.027

Neto forvard pozicija (2.1-2.2) 2.286.118 483.411 (1.935.413) 852.473 (1.686.589)

Duga pozicija 3.645.728 483.411 - 864.576 4.993.715 Kratka pozicija 1.359.610 - 1.935.413 12.103 3.307.126 Duga otvorena pozicija 1.100.384 12.578 - 63.330 1.176.292 Kratka otvorena pozicija 56.295 119.482 175.777 Neto otvorena devizna pozicija 1.176.292 Kapital 10.779.388 Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembra 2014. 10.91%


57



5.4.2. Devizni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2013. godine.

U hiljadama dinara


Neto spot pozicija (41.130) 304.107 (36.417) 66.042 292.602 Devizna imovina 53.964.286 3.052.228 14.782.803 740.767 72.540.084 Devizne obaveze 54.005.416 2.748.121 14.819.220 674.725 72.247.482 Neto forvard pozicija (2.1-2.2) (266) (331.885) - - (332.151) Duga pozicija 2.071.317 2.064.073 - - 4.135.390 Kratka pozicija 2.071.583 2.395.958 - - 4.467.541 Duga otvorena pozicija - - - 68.926 68.926 Kratka otvorena pozicija (41.396) (27.778) (36.417) (2.884) (108.475) Neto otvorena devizna pozicija 108.475 Kapital 10.981.450 Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembra 2013. 0,99%

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 1. januar 2013. godine.

U hiljadama dinara


Neto spot pozicija (313.102) (3.904) (24.062) 30.590 (310.478) Devizna imovina 56.967.665 1.571.931 16.951.160 47.746 75.538.502 Devizne obaveze 57.280.767 1.575.835 16.975.222 17.156 75.848.980 Neto forvard pozicija (2.1-2.2) 339.422 689 - - 340.111 Duga pozicija 351.015 689 - - 351.704 Kratka pozicija 11.593 - - - 11.593 Duga otvorena pozicija 26.320 - - 30.590 56.910 Kratka otvorena pozicija - 3.215 24.062 - 27.277 Neto otvorena devizna pozicija 56.910 Kapital 10.490.691 Pokazatelj deviznog rizika – 1. januar 2013. 0,54%

Navedena analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha, odnosno dobitka ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja.


58



5.4.2. Devizni rizik (nastavak)

U hiljadama dinara

Valuta

Promene u deviznom

kursu (%) 2014.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2014.

Promene u deviznom kursu

(%) 2013.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2013. EUR 10% 110.038 10% (4.140) CHF 10% (5.630) 10% (2.778) USD 10% 1.258 10% (3.642)

5.5. Rizici izloženosti banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Praćenje izloženosti Banke ovom riziku obavezan je deo postupaka u fazi odobravanja plasmana u smislu da odbor koji odobrava plasman raspolaže podacima o ukupnoj visini izloženosti Banke prema klijentu ili grupi povezanih lica i odnosa prema kapitalu Banke. U 2014. godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i, sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije. U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno maksimalnu koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja. 5.6. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, prati se visina ulaganja Banke i visina regulatornog kapitala i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje ne posluje u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. Izloženost riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, prati se na način da je organizacioni deo ili organ Banke nadležan za nabavku osnovnih sredstava i ulaganje u pravna lica upoznat sa trenutnim stanjem izloženosti i visinom kapitala radi blagovremenog postupanja u skladu sa propisanim limitima. U 2014. godini, Banka je obezbedila usklađenost ulaganja sa pokazateljima propisanim od strane Narodne banke Srbije.


59


5.6. Rizici ulaganja banke (nastavak)

Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja.

U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Učešće u kapitalu Superkartica d.o.o. 150.064 - - Učešće u kapitalu Tržista novca 144 144 199 Ispravka vrednosti - - - Stanje na dan 150.208 144 199 Banka je u 2014-oj godini kupila udeo u privrednom društvu „Super Kartica“ d.o.o u iznosu od 150.064 hiljada dinara a što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super Kartice d.o.o.

5.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Banka najvećim delom plasira sredstva komitentima iz Republike Srbije, dok je riziku zemlje izložena u delu sredstava koja se u određenim momentima mogu plasirati do utvrđenih limita ino-bankama.

Banka vodi politiku upravljanja rizikom zemlje na način što primenjuje interno usvojene limite, koje je odredila na osnovu rejtinga zemalja i poslovne strategije Banke i definisala Procedurom za upravljanje i praćenje koncentracije.

Izloženost Banke riziku zemlje je nizak iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo. Rizik zemlje Banka minimizira i politikom plasiranja sredstava u inostranstvo, prvenstveno kratkoročnim oročavanjem sredstava kod prvoklasnih inostranih banaka.

5.8. Operativni rizik

Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom u Banci je smanjenje potencijalnih gubitaka koji bi mogli nastati usled neadekvatnosti procedura i sistema, propusta zaposlenih u radu i primeni procedura i uticaja eksternih faktora.

U cilju upravljanja operativnim rizikom Banka je definisala Metodologiju za praćenje operativnih rizika. Banka poseduje bazu podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke (sadrži podatke o događajima operativnog rizika od 2006. godine), a u primeni je i metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju potencijalni rizici u poslovanju Banke.

Banka ima implementiran Projekat za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je sproveden na osnovu metodologije Sberbank Europe grupe i u skladu sa regulativom NBS. U okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci. Projektom su definisane i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Takođe, na godišnjem nivou vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.


60

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.8. Operativni rizik (nastavak) U skladu sa uputstvima na nivou Sberbank Europe grupe, Banka primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva ispunjenje sledećih kriterijuma: • da operativni rizik Banke bude pokriven sopstvenim sredstvima • razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom Odgovornost za upravljanje operativnim rizicima, uključujući i kontinuirano definisanje sistema i instrumenata potrebnih za te potrebe je u nadležnosti Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima. U skladu sa važećim internim uputstvima Banke, Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima izveštaj o operativnom riziku prezentuje na kvartalnoj osnovi Odboru za upravljanje rizicima, kao i Odeljenju za upravljanje operativnim rizikom na nivou Sberbank Europe grupe. Takođe, izveštaj o operativnom riziku je sastavni deo materijala za redovne sastanke Upravnog odbora Banke. Nadzor nad postupcima upravljanja operativnim rizicima obavlja Služba interne revizije. 5.9. Upravljanje kapitalom Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja su:

- da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije; - da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa

akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama; i - da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima („Službeni glasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 и 123/2012, 23/2013 – dr.odluka, 43/2013 и 92/2013) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“ br. 46/2011, 6/2013 и 51/2014). Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala banke i zbira aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi s deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%) i kapitalnih zahteva u vezi sa ostalim tržišnim rizicima koji su pomnoženi recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.


61

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.9. Upravljanje kapitalom (nastavak) Tabela koja sledi prikazuje stanje kapitala i ukupne rizične aktive na dan 31. decembra 2014. godine, 31. decembra 2013. godine i 1. januara 2013. godine: U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Osnovni kapital Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 6.102.144 6.102.144 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 8.718.817 8.718.817 Rezerve iz dobiti 6.700.553 5.686.324 4.459.838 Nematerijalna ulaganja (209.186) (153.051) (134.713)

Оstale neto negativne revalorizacione rezerve

(2.682) (1.921) (5.546) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

(13.470.011) (6.486.206) (2.851.058)

7.839.635 13.866.107 16.289.482 Dopunski kapital Deo revalorizacionih rezervi banke 157.712 47.644 25.143 Subordinirane obaveze 2.782.041 3.553.905 2.729.239

2.939.753 3.601.549 2.754.382 Odbitne stavke od kapitala Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

- (6.486.206)

(8.553.173) Kapital (1):

10.779.388 10.981.450 10.490.691

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva Kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja /isporuke po osnovu slobodnih isporuka

55.289.539 49.537.132 58.192.227

Tržišni rizik 1.268.808 122.208 56.910 Operativni rizik 6.185.992 5.547.350 5.115.842 Ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva (2):

62.744.339 55.206.690 63.364.979

Adekvatnost kapitala (12 x 100) 17.18% 19.89% 16.56% U skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, Banka je na dan 31. decembra 2013. godine 50% iznosa potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama tretirala kao odbitnu stavku dopunskog kapitala, umesto kao odbitnu stavku od osnovnog kapitala kako je propisano tačkom 12. Odluke o adekvatnosti kapitala, Odeljak 1 Osnovni kapital.


62

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.9. Upravljanje kapitalom (nastavak) Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2014. godine bili su sledeći: Pokazatelji poslovanja Ostvareno

Propisano

Kapital EUR

89.116.652 min. EUR

10.000.000 Adekvatnost kapitala 17,18%

min. 12%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva 7,10% max.60% Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital 9,46%

max 20%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 159,93% max. 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 2,23 min. 0,8 Pokazatelj deviznog rizika 10,91% max. 20% Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima, a u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) i Odluci o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013).


63

6. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU KAMATA

U hiljadama dinara 2014. 2013. Prihodi od kamata 6.196.626 6.661.085 Rashodi kamata (1.451.229) (1.616.160) Neto prihod po osnovu kamata 4.745.397 5.044.925

Prihodi i rashodi po osnovu kamata prikazani po proizvodima: a) Prihodi po osnovu kamata U hiljadama dinara 2014. 2013. Prihodi od kamata po osnovu kredita 4.267.707 5.085.683 Prihodi od kamata po „reverznim“ repo poslovima 153.803 40.584 Prihodi od kamata po osnovu trezorskih zapisa Ministarstva finansija 1.023.429 765.184 Prihodi od kamata po obaveznoj rezervi 112.792 104.511 Prihodi od kamata po osnovu depozita 31.376 1.182 Prihodi od kamata po osnovu ostalih plasmana 78.811 117.095 Ukupno 5.667.918 6.114.239 Prihod od kamata na obezvređene plasmane 528.708 546.846 Prihodi od kamata ukupno 6.196.626 6.661.085 b) Rashodi po osnovu kamata

U hiljadama dinara 2014. 2013. Rashodi od kamata po osnovu kredita (512.803) (583.891) Rashodi od kamata po osnovu depozita (776.317) (876.802) Rashodi od kamata po osnovu subordiniranih obaveza (162.109) (155.467) Ukupno (1.451.229)

(1.616.160)


64

7. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA U hiljadama dinara 2014. 2013. Prihodi od naknada i provizija 1.278.647

997.282

Rashodi od naknada i provizija (130.334) (101.670) Neto prihod od naknada i provizija 1.148.313

895.612

a) Prihodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2014. 2013.

Naknade po osnovu kreditno-garancijskih poslova 667.915 536.860 Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 174.463 150.107 Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 62.124 118.894 Naknade po osnovu platnih kartica, posredovanja i ostalo 370.941 180.515

Naknade po osnovu hartija od vrednosti 3.204 10.906 Ukupno 1.278.647 997.282 b) Rashodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2014. 2013. Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (15.037) (13.343) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (34.872) (28.225) Naknade po osnovu kupoprodaje deviza na međubankarskom tržištu deviza (1.052) (4.946) Naknade za cross border kredite (3.360) (6.602) Ostale naknade i provizije (76.013) (48.554) Ukupno (130.334) (101.670) 8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE U hiljadama dinara 2014. 2013. Pozitivne kursne razlike i pozitivni efekti valutne klauzule 8.029.849 14.241.014 Negativne kursne razlike i negativni efekti valutne klauzule (7.559.702) (13.819.654) Ukupno 470.147 421.360


65

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI U hiljadama dinara 2014. 2013. Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 10.001 1.778 Prihod od ukidanja rezervisanja za ostale potencijalne obaveze 23.396 - Prihodi od prodaje sredstava stečenih naplatom potraživanja 624 5.681 Ostali prihodi 51.726 26.824 Ukupno 85.747 34.283 10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI a) Neto rashodi po osnovu ispravke vrednosti i rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne

stavke U hiljadama dinara 2014. 2013. Neto prihodi za portfolio rezervisanje - bilansno 8.805 (39.783) Neto rashodi za grupnu ispravku vrednosti - bilansno (194.748) (162.291) Neto rashodi za individualno rezervisanje - bilansno (1.240.292) (2.271.126) Neto rashodi za portfolio rezervisanje - vanbilansno (17.518) (129.700) Neto rashodi za grupnu ispravku vrednosti –vanbilansno (4.360) (1.243) Neto prihodi za individualno rezervisanje - vanbilansno 4.755 102.542 Neto rashodi za grupnu ispravku i pojedinačna rezervisanja (1.443.358) (2.501.601) Neto rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (266.809) (317.241) Ukupno (1.710.167) (2.271.996)


66

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI (nastavak) b) Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja

U hiljadama dinara

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

(Napomena 20)

Krediti i potraživanja od

komitenata I ostala sredstva (Napomena 21 i

26)

Kreditno rizične

vanbilansne stavke Ukupno

Stanje 1. januara 2014. godine 60 7.481.721 303.136 7.784.917 Ukidanje rezervisanja (35) (4.690.985) (665.061) (5.356.081) Dodatno rezervisanje 31 6.117.224 682.184 6.799.439 Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena finansijska sredstva - (528.708) - (528.708) Kursne razlike 2 416.711 22.129 438.842 Stanje 31. decembra 2014. godine 58 8.795.963 342.388 9.138.409

U hiljadama dinara

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od

komitenata ostala sredstva

Kreditno rizične

vanbilansne stavke Ukupno

Stanje 1. januara 2013. godine 29 5.540.022 274.989 5.815.040 Ukidanje rezervisanja (119) (4.677.192) (487.736) (5.165.047) Dodatno rezervisanje 150 7.150.361 516.137 7.666.648 Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena finansijska sredstva - (546.846) - (546.846) Kursne razlike - 15.376 (254) 15.122 Stanje 31. decembra 2013. godine 60 7.481.721 303.136 7.784.917

SBERBANK SRBIJA A.D., B EOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2014. GODINU

67

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI U hiljadama dinara 2014. 2013.

Troškovi zarada (864.828) (713.867) Troškovi naknada zarada (109.806) (84.322) Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (124.062) (109.464) Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (221.626) (172.493) Ostali lični rashodi (1.845) (4.406) Neto (rashodi)/prihodi od ukidanja rezervisanja za bonuse i druge naknade zaposlenima (1.119) 3.380 Ukupno (1.323.286) (1.081.172) 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE U hiljadama dinara 2014. 2013. Troškovi amortizacije (Napomena 24 i 23) (142.546) (133.316) Ukupno (142.546) (133.316)


68

13. OSTALI RASHODI U hiljadama dinara 2014. 2013. I Operativni rashodi: Troškovi materijala (86.239) (57.670) Troškovi proizvodnih usluga: Troškovi telekomunikacionih usluga, PTT troškovi, swift (79.407) (67.643) Troškovi održavanja softwera, hardwera, tekuće održavanje (79.734) (69.560) Izdaci za zakup poslovnog prostora (304.643) (280.716) Troškovi građevinsko zanatskih radova, montaža uređaja (8.363) (7.045) Troškovi omladinskih i studentskih zadruga (936) (1.664) Ostale usluge (11.978) (8.030) Troškovi zakupa automobila po osnovu operativnog lizinga (7.253) - Ukupno troškovi proizvodnih usluga (492.314) (434.658) Nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa: Troškovi putnih troškova i dnevnica (38.740) (50.026) Ekspertski i konsultantski troškovi (86.511) (86.639) Troškovi veštačenja, arbitraže i revizije (21.347) (18.764) Troškovi fizičkog obezbeđenja imovine i novca (43.350) (29.926) Usluge čišćenja poslovnog prostora (9.570) (11.920) Troškovi marketinga (166.980) (55.760) Troškovi reprezentacije (6.329) (7.829) Troškovi osiguranja (152.502) (79.784) Takse (8.792) (7.376) Naknada za građevinsko zemljište - (16.767) Komunalne usluge u zakupu (5.041) (4.601) Troškovi IT usluga (40.069) (39.784) Troškovi vezani za kartice i e-banking (68.441) (50.955) Ostali nematerijalni troškovi (51.569) (47.874) Ukupno nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa (699.241) (508.005) Troškovi poreza (osim poreza na zarade i naknade zarada) (30.622)

(29.688)

Troškovi doprinosa (osim doprinosa na zarade i naknade zarada) (205.442)

(165.627)

(236.064)

(195.315)

Ukupno operativni rashodi (I): (1.513.858)

(1.195.648)

II Ostali poslovni rashodi Rashodi po osnovu rezervisanja za ostale obaveze - (57.321) Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - (1.136) Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava (3.149) - Manjkovi i štete (482) (25) Rashodi po osnovu promene vrednosti sredstava stečenih naplatom potrazivanja (11.268)

-

Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana po ugovorima o ustupanju potrazivanja (70.417)

-

Ostali rashodi (62.585) (49.280) Ukupno ostali poslovni rashodi (II): (147.901)

(107.762)

Ukupno (I+II): (1.661.759)

(1.303.410)


69

14. NETO GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU U hiljadama dinara 2014. 2013. Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – swap 5.735 76 Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – forward 156 4.111 5.891 4.187 Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – swap (2.115) (123) Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju – forward (4.111) (137) (6.226) (260) Neto gubitak/dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (335)

3.927

15. POREZ NA DOBIT a) Struktura poreza na dobit je sledeća: U hiljadama dinara 2014. 2013. Tekući poreski trošak (69.474) (51.324) Odloženi poreski prihod 7.776 2.240 Ukupno (61.698) (49.084)

b) Usaglašavanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i obračun efektivne poreske

stope U hiljadama dinara 2014. 2013. Računovodstveni dobitak pre oporezivanja 1.611.511 1.063.313 Poreski rashod po važećoj stopi 15,00% 241.727 15,00% 159.497 Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 0,27% 4.332 1,82% 19.317 Poreski efekti neoporezivih prihoda -10.96% (176.585) (120.865) Efekti priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva -0,00% - -0,62% (6.625) Odložena poreska obaveza po osnovu ulaganja u osnovna sredstva -0,48% 7.730 -1,21% (2.240) Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanja za otpremnine -0,64% (10.262) - - Odložena poreska sredstva po osnovu nepriznatih obezvređenja sredstava stečenih naplatom potraživanja 0,10% (1.690) - - Odložena poreska sredstva po osnovu poreza koji nisu plaćeni u tekućem poreskom periodu 0,22% (3.554) - - Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha 3,83%

61.698

4,62%

49.084

Prilikom obračuna odloženih poreza korišćena je stopa od 15% koliko iznosi stopa poreza na dobit za naredne periode, odnosno za period u kojem se očekuje da će privremena razlika biti iskorišćena.


70

15. POREZ NA DOBIT (nastavak) Porez na dobit koji je knjižen u okviru ostalog rezultata:

2014. 2013. Stanje na dan 1.1. - - Odloženi poreski rashod po osnovu usklađivanja fer vrednostiHoV raspoloživih za prodaju (30.924) - Stanje na dan 31.12. (30.924) - 16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013. Gotovina u blagajni - u dinarima 517.186 395.861 261.500 - u stranoj valuti 1.062.308 1.694.100 1.292.385 1.579.494 2.089.961 1.553.885 Žiro račun 4.098.141 5.246.174 4.824.801 Ostala novčana sredstva - u dinarima 4.086 20.970 16.850 -obavezna rezerva u stranoj valuti 1.209.697 3.796.589 12.419.975 -ostalo u stranoj valuti 5.538 267.755 14.710 1.219.321 4.085.314 12.451.535 Stanje na dan 6.896.956 11.421.449 18.830.221


71

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak) Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 107/2012,62/2013,125/2014,135/2014 i 4/2015) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2014. godine iznosila je 2,50% na godišnjem nivou. Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 107/2012, 62/2013,125/2014,135/2014 i 4/2015) koja propisuje da banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od 26% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, i po stopi od 19% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine.Takođe po stopi od 50% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću do, kao i preko dve godine u toku jednog kalendarskog meseca. Deo obračunate devizne obavezne rezerve se izdvaja u dinarima i to: - 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne obavezne rezerve do dve godine i - 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne obavezne rezerve preko dve godine Banka je dužna da održava prosečno dnevno stanje u obračunskom periodu na deviznom računu kod Narodne banke Srbije u visini obračunate devizne obavezne rezerve. Narodna banka Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom računu obavezne rezerve. Banka je na dan 31. decembra 2014. godine koristila sredstva obavezne rezerve u cilju plasiranja sredstava prema članicama grupe Sberbank Europe AG putem obezbedjenja depozita položenog od strane Sberbank Russia, u iznosu od 15.119.787 hiljada dinara, a u skladu sa članom 86. i 89. Odluke o adekvatnosti kapitala banke. 17. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA

TRGOVANJU U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata – forward 121 4.111 103 Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata - swap 5.613 76 -

Stanje na dan 5.734 4.187 103 Na dan 31. decembra 2014. godine, nominalna vrednost derivata po osnovu kojih je Banka imala potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata iznosi RSD 1.376.518 hiljada.


72

18. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013.

Državni zapisi Ministarstva finansija raspoloživi za prodaju u dinarima 11.190.848 7.983.153

6.127.754

Državni zapisi Ministarstva finansija raspoloživi za prodaju u valuti - -

761.736

Stanje na dan 11.190.848 7.983.153 6.889.490 19. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Državni zapisi Ministarstva finansija koji se drže do dospeća 499.323 495.841 - Stanje na dan 499.323 495.841 - 20. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013.

Reverzni repo poslovi - 4.000.800 - Ostali poslovi sa Centralnom bankom 27 16 11 Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 2.109 7.076 9.886 Finansijski lizing 265 222 186 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga u osiguranju i penzijskim fondovima 54.276 45.575 19.439

Strane banke 17.165.132 8.271.309 615.335

Devizni račun 2.448.658 1.576.391 1.411.071

19.670.467 13.901.389 2.055.928

Ispravka vrednosti

(58) (60) (29)

Stanje na dan

19.670.409 13.901.329 2.055.899


73

21. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Javna preduzeća 7.479.296 9.413.196 9.695.477 Preduzetnici 2.358.992 2.160.288 2.121.092 Privatna domaćinstva i registrovani poljoprivredni proizvođači 2.166.740 2.041.793 2.257.994 Privredna društva 33.843.517 28.247.273 34.560.682 Sektor drugih komitenata 4.445.230 4.973.695 4.864.228 Sektor stanovništva 25.788.098 24.413.483 24.874.164 Sektor stranih lica 260.406 265.956 281.492 Sektor stranih pravnih lica 716.181 2.075 -

77.058.460 71.517.759 78.655.129

Ispravka vrednosti (8.596.952) (7.353.686) (5.454.825) Stanje na dan 31. decembra 68.461.508 64.164.073 73.200.304 Odlukom o upravljanju rizicima propisano je da zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Na dan 31. decembra 2014. godine Banka je uskladila navedeni pokazatelj sa zahtevima Narodne banke Srbije.


74

22. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara Softver i

licence

Nematerijalna ulaganja u

pripremi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2013. godine 332.259 33.594 365.853 Povećanja/smanjanja (19) 76.060 76.041 Prenosi 51.830 (51.830) - Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 384.070 57.824 441.894 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2013. godine 231.140 - 231.140 Amortizacija za 2013. godinu

57.703 - 57.703

Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 288.843 - 288.843 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2013. godine 95.227 57.824 153.051 Neotpisana vrednost na dan 1. januara 2013. godine 101.119 33.594 134.713 Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2014. godine 384.070 57.824 441.894 Povećanja - 102.529 102.529 Prenosi 63.877 (63.877) - Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 447.947 96.476 544.423 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2014. godine 288.843 - 288.843 Amortizacija za 2014. godinu 46.394 - 46.394 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 335.237 - 335.237 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2014. godine 112.710 96.476 209.186


75

23. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA Promene na osnovnim sredstvima u toku 2014. godine bile su sledeće:

U hiljadama dinara Oprema

Osnovna sredstva u

pripremi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2013. godine 921.576 11.466 933.042 Povećanja 19 233.181 233.200 Prenosi 133.848 (133.848) - Otuđenja i rashodovanja (10.815) - (10.815) Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 1.044.628 110.799 1.155.427 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2013. godine 748.706 - 748.706 Amortizacija za 2013. godinu 75.613 - 75.613 Otuđenja i rashodovanja (10.743) - (10.743) Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 813.576 - 813.576 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2013. godine 231.052 110.799 341.851 Neotpisana vrednost na dan 01. januara 2013. godine 172.869 11.466 184.335 Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2014. godine 1.044.628 110.798 1.155.426 Povećanja 382.757 382.757 Prenosi 376.558 (376.558) - Otuđenja i rashodovanja (80.489) (14) (80.503) Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 1.340.697 116.983 1.457.680 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2014. godine 813.575 - 813.575 Amortizacija za 2014. godinu 96.152 - 96.152 Otuđenja i rashodovanja (67.524) - (67.524) Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 842.203 - 842.203 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2014. godine 498.494 116.983 615.477 Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2013. godine 231.052 110.799 341.851


76

24. TEKUĆA PORESKA SREDSTVA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013 . 1.1.2013. Potraživanja za više plaćen porez na dobitak -akontacija poreza 159.881 149.209 21.254

Stanje na dan 159.881 149.209 21.254 Banka je na dan 31. decembra 2014. godine imala preplatu za tekući porez na dobitak, po osnovu uplata akontacija u toku 2013. i 2014. godine, u iznosu od 258.638 hiljada dinara. Tokom 2014. godine, pretplata poreza je iskorišćena za druge poreske obaveze u iznosu od 29.283 hiljada dinara. Za 2014. godinu utvrđena je poreska obaveza za porez na dobit u iznosu od 69.474 hiljada dinara pa iznos pretplaćenog poreza sa 31.12.2014. godine iznosi 159.881 hiljada dinara. 25. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013.

Odložena poreska sredstva 10.940 34.088 31.848

Stanje na dan 10.940 34.088 31.848 U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013.

Stanje na početku godine 34.088 31.848 12.859 Sadašnja vrednost osnovnih sredstava u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za poreske svrhe (7.730) 2.240 18.989 Dugoročna rezervisanja po osnovu odlaska u penziju 10.262 - - Odložene poreske obaveze po osnovu hartija od vrednosti rapoloživih za prodaju (30.924) - - Porezi koji nisu plaćeni u tekućem poreskom periodu 3.554 - - Obezvređenja sredstava stečenih naplatom potraživanja 1.690 - -

Stanje na dan 10.940 34.088 31.848


77

26. OSTALA SREDSTVA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Ostala potraživanja u dinarima Ostale investicije 150.208 144 199 Potraživanja od zaposlenih 3.670 3.375 3.352 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 5.183 10.126 3.377 Potraživanja po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 430 22.462 75 Potraživanja za naknadu po osnovu ostalih sredstava 5.699 5.822 2.488 Potraživanja za sudske troškove i troškove postupka 189.939 144.626 101.877 Ostala potraživanja iz poslovanja 318.872 350.865 108.397 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u dinarima (198.444) (127.378) (84.962)

475.557 410.042 134.803

Ostala potraživanja u stranoj valuti Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 35.962 14.975 13.159 Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti - - 23 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 929 - 222 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 25.760 17.521 22.352 Potraživanja za naknadu po osnovu ostalih sredstava u stranoj valuti 483 347 - Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (567) (456) (236)

62.567 32.387 35.520

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 33.929 21.077 12.614

33.929 21.077 12.614

Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 4.716 3 -

4.716 3 -

Zalihe Sredstva stečena naplatom potraživanja 134.334 113.605 114.494

134.334 113.605 114.494

Stanje na dan 711.103 577.114 297.431 Ostale investicije na dan 31. decembra 2014. godine se odnose na ulaganje u privredno društvo „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o. Preostali deo ulaganja u iznosu od 144 hiljade dinara se odnosi na učešće u kapitalu „Tržišta novca“.


78

27. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata - swap 2.040 35 - Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata - forward - 123 - Stanje na dan 2.040 158 - Na dan 31. decembra 2014. godine, nominalna vrednost derivata po osnovu kojih je Banka imala obavezu po osnovu promene fer vrednosti derivata iznosi RSD 3.628.327 hiljada. 28. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM

ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Centralna banka 294 2.077 1.149 Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 4.398.617 291.004 971.882 Osiguranje 378.563 1.529.855 630.918 Finansijski lizing 70.054 18.957 146.376 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osiguranju i penzijskim fondovima 15.772 26.139 83.573 Ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova 5.192 - - Depoziti stranih banaka kao obezbeđenje plasmana stranim bankama 15.234.532 4.043.633 3.960.482 Obaveze prema stranim bankama i fondovima 21.641.634 36.501.002 43.639.274 Stanje na dan 41.744.658 42.412.667 49.433.654 Banka je na dan 31. decembra 2014. godine koristila sredstva obavezne rezerve u cilju plasiranja sredstava prema članicama grupe Sberbank Europe AG putem obezbedjenja depozita položenog od strane Sberbank Russia, u iznosu od 15.119.787 hiljada dinara.


79

28. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak) Dugoročni krediti u stranoj valuti odnose se na sledeće kreditne linije:

Br. Banka poverilac Rok

dospeća Valuta

Stanje 31.12.2014.

Stanje 31.12.2014.

Stanje 31.12.2013.

Stanje 31.12.2013.

Stanje 01.01.201

3. Stanje

01.01.2013. u valuti u 000 RSD u valuti u 000 RSD u valuti u 000 RSD

1.1 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 31.12.2015. EUR 90.000.000 10.886.247

215.000.000 24.648.052

255.000.000 28.998.166

1.2 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 31.12.2015. CHF 105.000.000 10.557.456 105.000.000 9.822.456 128.000.000 12.056.601

2.1 SBERBANK EUROPE AG, Austria EUR - - 8.620.690 988.294 10.000.000 1.137.183

3.1

EUROPEAN FUND FOR SOUTHEAST EUROPE, Luksemburg 30.12.2016. EUR 1.090.909 131.955 1.636.364 187.596 2.181.818 248.113

4.1 KFW, Austria 30.12.2015. EUR 545.448 65.976 7.454.538 854.604 10.545.449 1.199.211

Ukupno 21.641.634 36.501.002 43.639.274 Razgraničene obaveze za kamatu po dugoročnim kreditima na dan 31. decembra 2014. godine iznose 6 hiljada dinara (31. decembra 2013. godine 6.829 hiljada dinara; 1. januara 2013. godine 12.668 hiljada dinara).


80

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Javna preduzeća 1.237.325 2.807.972 1.664.499 Preduzetnici 467.752 274.872 211.718 Privatna domaćinstva i registrovani poljoprivredni proizvođači 4.292 9.094 21.352 Privredna društva 16.162.643 10.885.587 11.907.845 Sektor drugih komitenata 303.719 723.058 100.938 Sektor stanovništva 16.462.045 12.806.139 10.390.418 Sektor stranih lica 971.696 579.668 360.670 Sektor stranih pravnih lica 242.808 50.922 47.287 Stanje na dan 35.852.280 28.137.312 24.704.727 30. SUBORDINIRANE OBAVEZE U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Subordinirane obaveze u stranoj valuti 6.652.706 6.305.316 6.254.507 Stanje na dan 6.652.706 6.305.316 6.254.507 Subordinirane obaveze na dan 31. decembra 2014. godine odnose se na obaveze po subordiniranim dugoročnim kreditima i to:

R.br. Banka poverilac Rok dospeća Valuta

Stanje 31.12.14.

u valuti

Stanje 31.12.14.

u 000 RSD

Stanje 31.12.13.

u valuti

Stanje 31.12.13.

u 000 RSD

Stanje 1.1.13. u valuti

Stanje 1.1.13. u 000 RSD

1.1. SBERBANK OF RUSSIA 19.12.16 EUR 40.000.000 4.838.332 40.000.000 4.585.684 40.000.000 4.548.732 1.2. SBERBANK EUROPE AG 10.12.22 EUR 15.000.000 1.814.374 15.000.000 1.719.632 15.000.000 1.705.775 Ukupno

55.000.000 6.652.706 55.000.000 6.305.316 55.000.000 6.254.507

Ovi krediti nisu obezbeđeni kolateralom i sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.


81

31. REZERVISANJA U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Rezervisanja za vanbilansnu aktivu (a) 342.388 303.136 274.989 Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 9.432 6.493 5.276 Kratkoročna rezervisanja za bonuse i druge naknade 92.348 113.231 126.137 Rezervisanja za otpremnine (b) 74.661 50.182 41.561 Rezervisanja za ostale obaveze 33.924 57.321 - Stanje na dan 552.753 530.363 447.963 (a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke (garancije,

avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i dr.) vrše se po plasmanima Banke gde postoji mogućnost da preuzete potencijalne obaveze padnu na teret Banke te samim tim Banka vrši pojedinačna, grupna i portfolio rezervisanja.

(b) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih formirana su na bazi izveštaja

nezavisnog aktuara sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 3,15%, koja predstavlja alternativnu stopu u skladu sa MRS 19 “Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica.


82

31. REZERVISANJA (nastavak) Kretanje na računima rezervisanja prikazana su u sledećim tabelama:

U hiljadama dinara

Rezervisanja za kreditno rizične

vanbilansnue stavke

Rezervisanja za

neiskorišcene godišnje odmore

Rezervisanja

za bonuse i druge naknade

Rezervisanja za otpremnine

Rezervisanja

za ostale obaveze

Ukupno

Stanje na 1.1.2013. godine 274.989

5.276

126.137

41.561

-

447.963

Ukidanje u toku godine (487.736)

(5.276)

(126.137)

(3.824)

-

(622.973)

Izdvajanje u toku godine 516.137

6.493

113.231

12.133

57.321

705.315

Kursna razlika (254) - - 312 - 58 Stanje na 31.12.2013. godine 303.136

6.493

113.231

50.182

57.321

530.363

U hiljadama dinara

Rezervisanja za kreditno rizične

vanbilansnue stavke

Rezervisanja za

neiskorišcene godišnje odmore

Rezervisanja

za bonuse i druge naknade

Rezervisanja za otpremnine

Rezervisanja

za ostale obaveze

Ukupno

Stanje na 1.1.2014. godine 303.136

6.493

113.231

50.182

57.321

530.363

Ukidanje u toku godine (665.061)

(6.493)

(113.231)

(2.319)

(23.397)

(810.501)

Izdvajanje u toku godine 682.184

9.432

92.348

26.798

810.762

Kursna razlika 22.129 - - - - 22.129 Stanje na 31.12.2014. godine 342.388

9.432

92.348

74.661

33.924

552.753

Rezervisanja za ostale obaveze, u gornjoj tabeli, se odnose na rezervisanja za očekivane gubitke u skladu sa preporukama Narodne banke Srbije, a u vezi sa primenom neodredivih elemenata promenljve kamatne stope. 32. OSTALE OBAVEZE U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Obaveze prema dobavljačima u dinarima 93.695 88.722 33.164 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 57.598 48.531 51.150 Obaveze u obračunu 376 202 278 Obaveze prema zaposlenima 1.353 1.704 16 Obaveze za poreze i doprinose 27.649 17.853 12.078 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 44.055 21.690 40.835 Razganičeni ostali prihodi 62.394 37.692 78.846 Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 75.210 15.642 27.545 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 20.436 34.357 30.392 Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti 282 606 768 Stanje na dan 383.048 266.999 275.072


83

33. KAPITAL BANKE U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Akcijski kapital 6.102.144 6.102.144 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 8.718.817 8.718.817 Ukupno kapital 14.820.961 14.820.961 14.820.961 Rezerve iz dobiti 6.700.553 5.686.324 4.459.838 Revalorizacione rezerve 172.553 51.016 22.390 Dobitak tekuće godine 1.549.813 1.014.229 1.226.486 Stanje na dan 23.243.880 21.572.530 20.529.675 U skladu sa svojim osnivačkim aktima, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala i rezervi Banke. Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija, kao i revalorizacijama do 31. decembra 2002. godine. Akcionari imaju pravo upravljanja Bankom kao i pravo učešća u raspodeli dobiti. Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 6.102.144 akcija nominalne vrednosti od 1.000 dinara po akciji. Vrednost rezervi iz dobiti Banke na dan 31. decembra 2014. godine iznosi 6.700.553 hiljada dinara. Odlukom Skupštine banke u 2014. godini, neraspoređena dobit iz 2013. godine u iznosu od 1.014.229 hiljada dinara raspoređena je u rezerve banke. Revalorizacione rezerve u iznosu od 172.553 hiljada dinara se odnose na revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju u iznosu od 206.159 hiljada dinara, smanjenje odloženih poreskih sredstava po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju u iznosu od 30.924 hiljada dinara i aktuarske gubitke po osnovu planova definisanih primanja u iznosu od 2.683 hiljada dinara. Osnovna zarada po akciji je zarada koja je izračunata deljenjem neto dobitka za period koji se može pripisati akcionarima, koji poseduju obične akcije sa ponderisanim prosečnim brojem akcija koje su u opticaju u toku perioda. Zarada po akciji u 2013. godini iznosila je 166 dinara, a za 2014. godinu iznosi 254 dinara. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji jednaka je osnovnoj zaradi po akciji obzirom da Banka nema potencijalnih akcija, odnosno akcija sadržanih u drugim finansijskim instrumentima ili ugovorima koji mogu dati pravo njihovim vlasnicima na obične akcije. U toku 2014. godine Banka nije imala dokapitalizaciju. 34. POTENCIJALNE OBAVEZE Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2014. godine potencijalne obaveze po osnovu više sporova koji se vode protiv Banke iznose 7.457.229 hiljada dinara (na dan 31. decembra 2013. iznose 13.580.196 hiljada dinara). Rukovodstvo Banke ne očekuje materijalno značajne gubitke u narednom periodu po osnovu ovih sporova, te po tom osnovu nisu vršena rezervisanja. Vrednost sporova koje Banka, kao tužilac, vodi protiv trećih lica na dan 31. decembra 2014. godine iznosi 546.853 hiljada dinara (na dan 31. decembra 2013. godine iznosi 361.296 hiljada dinara.)


84

34. POTENCIJALNE OBAVEZE (nastavak) VANBILANSNE POZICIJE U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Poslovi u ime i za račun trećih lica 228.306 218.208 208.691 Garancije (a) 19.971.127 15.167.157 14.905.490 Preuzete neopozive obaveze (b) 25.128.153 29.273.338 14.749.097 Stanje na dan 31. Decembra 45.327.586 44.658.703 29.863.278 a) Garancije U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. U domaćoj valuti: - Plative 5.023.168 3.395.405 3.193.556 - Činidbene garancije 4.778.931 3.798.143 3.527.063 U stranoj valuti: - Plative garancije 1.815.949 1.811.422 2.499.161 - Činidbene garancije 3.097.755 548.620 897.449 - Cross border garancije 5.255.324 5.613.567 4.788.261 Stanje na dan 19.971.127 15.167.157 14.905.490 b) Preuzete neopozive obaveze U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013 1.1.2013. U domaćoj valuti: - Dozvoljena minusna stanja 1.118.079 1.087.455 1.182.522 - Odobreni kreditni limiti po karticama 325.886 97.089 85.687 - Odobreni okvirni krediti 4.737.586 5.304.128 7.854.243 - Spot transakcije 1.818.040 3.440.920 2.484.150 U stranoj valuti: - Nostro akreditivi 684.417 4.166.226 409.898 - Spot transakcije 6.233.712 10.128.791 2.709.259 - Odobreni okvirni krediti 195.085 236.123 - - Promptne i terminske kupoprodaje deviza 10.015.348 4.812.606 23.338 Stanje na dan 25.128.153 29.273.338 14.749.097


85

34. POTENCIJALNE OBAVEZE (nastavak) Za navedene garancije, jemstva i ostale preuzete neopozive obaveze procenjena je rezerva za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka u iznosu od 342.388 hiljada dinara (2013: 303.136 hiljada dinara), kao što je obelodanjeno u Napomeni 31 Rezervisanja. Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane. Neiskorišćeni krediti Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka ima neiskorišćene kredite po sledećim kreditnim linijama: Banka poverilac Valuta Kreditni limit Neiskorišćen iznos

SBERBANK OF RUSSIA, Rusija SBERBANK OF RUSSIA, Rusija

EUR 265.000.000 50.000.000 CHF 125.000.000 20.000.000


86

34. POTENCIJALNE OBAVEZE (nastavak) Obaveze po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 295.256 239.046 275.139 Obaveze koje dospevaju u periodu od 2 do 5 godina 1.002.492 718.910 494.205 Obaveze koje dospevaju u periodu dužem od 5 godina 1.566.094 - - Ukupno 2.863.841 957.956 769.344 Obaveze po osnovu operativnog lizinga automobila U hiljadama dinara 31.12.2014. 31.12.2013. 1.1.2013. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 26.206 - - Obaveze koje dospevaju u periodu od 2 do 5 godina 76.887 - - Obaveze koje dospevaju u periodu dužem od 5 godina - - - Ukupno 103.093 - -


87

35. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

Banka ulazi u odnose sa matičnim pravnim licem – Sberbank Europe, Austrija i ostalim članicama Sberbank grupacije. Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem, zaposlenima u Banci i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja. Stanja ovih potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank gupacije, zaposlenima i ključnim osobljem prikazani su u sledećim tabelama: BILANS STANJA 31.12.2014. 31.12.2013. U hiljadama dinara

Krediti i potraživanja SBERBANK OF RUSSIA 2.532.103 8.887.116 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 1.315 98 SBERBANK BANKA D.D. 328.031 239.260 SBERBANK EUROPE AG 11.735.977 - SBERBANK BH D.D., Sarajevo 2.907.896 - Ostala potraživanja

SBERBANK BH D.D. 4 3 SBERBANK CZ, A.S. 4 1 Depoziti i ostale obaveze SBERBANK OF RUSSIA 36.563.945 38.399.510 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 12.078 12.250 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 74.954 10.554 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 2.752 9.386 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 556 - SBERBANK D.D., ZAGREB 680 67 SBERBANK EUROPE AG 58.522 998.876 SBERBANK SLOVENSKO A.S 21.256 57.852 SUPER KARTICA D.O.O. 16.119 - Subordinirane obaveze

SBERBANK OF RUSSIA 4.838.332 4.585.684 SBERBANK EUROPE AG 1.814.375 1.719.632 Potraživanja od zaposlenih Kratkoročna potraživanja 8.430

16.116

Dugoročna potraživanja 763.697 781.580


88

35. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (nastavak) 31.12.2014. 31.12.2013. Obaveze prema zaposlenima Kratkoročne obaveze 401.181

317.508 Dugoročne obaveze 56.326 34.427 Obaveze prema rukovodstvu Kratkoročne obaveze 29.751

46.851 Dugoročne obaveze - - Potraživanja od rukovodstva Dugoročna potraživanja

16.103

192 Kratkoročna potraživanja 1.056 196 VANBILANSNE POZICIJE U hiljadama dinara 2014. 2013. SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 1.589.175 2.267.407 SBERBANK BANKA D.D. 362.875 515.889 SBERBANK EUROPE AG 1.146 670 - SBERBANK SLOVENSKO A.S 3.736.689 3.647.095 Prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank Grupe, ključnim osobljem i zaposlenima u Banci na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, prikazani su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara 2014. 2013. Prihodi naknada

SBERBANK A.D. BANJA LUKA 2.513 2 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 13.429 1.465 SBERBANK BH D.D., Sarajevo - 105 SBERBANK OF RUSSIA 15 - SBERBANK D.D., ZAGREB - 1 SBERBANK SLOVENSKO A.S 7.287 3.016 SUPER KARTICA D.O.O. 155 - Rashodi naknada SBERBANK EUROPE AG 2.112 3.788 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 3.360 6.602 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 1 1 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 16.782 3.297 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 1 - Operativni rashodi SBERBANK EUROPE AG

88.029

88.287 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 985 153 SUPER KARTICA D.O.O. 42.832 - SBERBANK OF RUSSIA 124 78


89

35. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (nastavak) U hiljadama dinara 2014. 2013. Prihodi od kamata SBERBANK D.D., ZAGREB 3.409 12 SBERBANK OF RUSSIA 22.183 464 SBERBANK EUROPE AG 463 - SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 1 50 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 4.845 - SBERBANK A.D. BANJA LUKA - 98 SBERBANK CZ, A.S. - 19 Zaposleni banke 37.705 36.465 Rukovodstvo banke 692 714 Rashodi kamata SBERBANK D.D., ZAGREB 153 - SBERBANK OF RUSSIA 475.953 547.178 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana - 1 SUPER KARTICA D.O.O. 576 - SBERBANK EUROPE AG 117.198 133.374 Zaposleni banke 9.048 11.366 Rukovodstvo banke 531 1.954 Bruto zarade i naknade članova Izvršnog i Upravnog odbora iznosile su 111.572 hiljada dinara za 2014. godinu, odnosno 80.109 hiljada dinara za 2013. godinu. Dana 30. decembra 2014. godine, Banka je potpisala ugovor o loro plativoj garanciji sa matičnim društvom Sberbank Europe AG, Beč, Austrija („SBAG“). Ugovorom je definisano da matično društvo izdaje garanciju u iznosu od 1.146.670 hiljada dinara (EUR 9.480 hiljada), koju Banka koristi kao sredstvo obezbeđenja za plasmane koji su definisani u ugovoru o garanciji. Banka plaća kvartalnu naknadu svom matičnom društvu definisanu u ugovoru o garanciji, a prema definisanom planu otplate ove naknade. Na dan 31. decembra 2014. godine Banka je izvršila ukidanje ispravke vrednosti finansijskih sredstava, po osnovu ove garancije, a u iznosu od 887.904 hiljada dinara.


90

36. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi finansijskih sredstava i obaveza iskazani u priloženim finansijskim izveštajima, odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja. Finansijski instrumenti čija je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 3 meseca) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti Na dan 31. decembra 2014. godine Banka u bilansu stanja poseduje Trezorske zapise Republike Srbije raspoložive za prodaju u iznosu od 11.696.455 hiljada dinara čiji je obračun fer vrednosti baziran na nivou 2, odnosno na metodu procene fer vrednosti koji je zasnovan na inputima koji su direktno ili indirektno dostupni na tržištu, kako je bliže objašnjeno u Napomenama 4.5.2.1. i 21. Na dan 31. decembra 2014. godine fer vrednost derivata (forward i swap) iznosi 3.261 hiljada dinara i njihov obračun fer vrednosti baziran je na nivou 2. Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti Sledeća tabela predstavlja fer vrednost finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti i njihovu analizu po nivoima kako je definisano hijerarhijom fer vrednost. Rukovodstvo Banke smatra da je fer vrednost finansijskih instrumenata, koji nisu vrednovani po fer vrednosti, ne odstupa u materijalno značajnom iznosu od njihove knjigovodstvene vrednosti.


91

36. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak)

Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti

U hiljadama dinara 31.12.2014. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Knjigovodstvena vrednost u

Bilansu stanja Gotovina i sredstva kod Centralne banke 6.896.956 - - 6.896.956 6.896.956 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 499.323 - 499.323 499.323 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 19.670.409 - 19.670.409 19.670.409 Krediti i potraživanja od komitenata - - 68.461.508 68.461.508 68.461.508 Ostala sredstva - - 711.103 711.103 711.103

UKUPNA AKTIVA

6.896.956 20.169.732 69.172.611 96.239.299 96.239.299 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci - 41.744.658 - 41.744.658 41.744.658 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 35.852.280 - 35.852.280 35.852.280 Subordinirane obaveze - - 6.652.706 6.652.706 6.652.706 Rezervisanja - - 552.753 552.753 552.753 Ostale obaveze - - 383.048 383.048 383.048

UKUPNO OBAVEZE

- 77.596.938 7.588.507 85.185.445 85.185.445


92

36. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak) Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti



Bilansu stanja Gotovina i sredstva kod Centralne banke 11.421.449 - - 11.421.449 11.421.449 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 495.841 - 495.841 495.841 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 13.901.329 - 13.901.329 13.901.329 Krediti i potraživanja od komitenata - - 64.164.073 64.164.073 64.164.073 Ostala sredstva - - 577.114 577.114 577.114

UKUPNA AKTIVA

11.421.449 14.397.170 64.741.187 90.559.806 90.559.806 OBAVEZE Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci - 42.412.667 - 42.412.667 42.412.667 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 28.137.312 - 28.137.312 28.137.312 Subordinirane obaveze - - 6.305.316 6.305.316 6.305.316 Rezervisanja - - 530.363 530.363 530.363 Ostale obaveze - - 266.999 266.999 266.999

UKUPNO OBAVEZE

- 70.549.979 7.102.678 77.652.657 77.652.657


93

36. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak)



Bilansu stanja Gotovina i sredstva kod Centralne banke 18.830.221 - - 18.830.221 18.830.221 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 2.055.899 - 2.055.899 2.055.899 Krediti i potraživanja od komitenata - - 73.200.304 73.200.304 73.200.304 Ostala sredstva - - 297.431 297.431 297.431

UKUPNA AKTIVA

18.830.221 2.055.899 73.497.735 94.383.855 94.383.855 OBAVEZE Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci - 49.433.654 - 49.433.654 49.433.654 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 24.755.536 - 24.755.536 24.755.536 Subordinirane obaveze - - 6.254.507 6.254.507 6.254.507 Rezervisanja - - 447.963 447.963 447.963 Ostale obaveze - - 275.072 275.072 275.072 UKUPNO OBAVEZE - 74.189.190 6.977.542 81.166.732 81.166.732


94

37. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH POTRAŽIVANJA I OBAVEZA Banka je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i o tome postoji verodostojna dokumentacija. Banka je klijentima dostavila izvode otvorenih stavki (IOS) sa stanjem na dan 30. novembra 2014. godine. Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima, dobijeni su sledeći rezultati:

- Procenat usaglašenih potraživanja iznosi 99%, procenat usaglašenih obaveza iznosi 100%, dok je procenat delimično ili u celini neusaglašenih potraživanja 1%.

- Od ukupno neusaglašenih potraživanja, 14% nije usaglašeno usled promene adrese klijenata. 38. DEVIZNI KURSEVI Zvanični srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2014. godine i 2013. godine kao i 1. januara 2013. godine, u funkcionalnu valutu, za pojedine strane valute su: U dinarima 2014. 2013. 1.1.2013. EUR 120,9583 114,6421 113,7183 USD 99,4641 99,4641 86,1763 CHF 100,5472 100,5472 94,1922 39. DODATNA INFORMACIJA O TOKOVIMA GOTOVINE Gotovina i gotovinski ekvivalenti izveštaju o tokovima gotovine U hiljadama dinara 2014. 2013. Žiro račun 4.098.141 5.246.174 Gotovina u blagajni 1.579.494 2.098.961 Devizni računi kod banaka 2.448.658 1.576.391 Ukupno 8.126.293 8.912.526


95

40. DOGAĐAJI NAKON DATUMA IZVEŠTAJNOG PERIODA Preporuka BAN 002 Narodna banka Srbije je dana 24. februara 2015. godine donele Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Odluka se sastoji od dva dela. Prvi deo se odnosi na svaki pojedinačni ugovor o kreditu u otplati koji je banka zaključila sa korisnikom pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS”, broj 36/2011), bez obzira na stranu valutu u kojoj je taj kredit indeksiran. Ovim delom Odluke propisana je obavezna, jednoobrazna i detaljno uređena primena preporuke Narodne banke Srbije BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine, koja se odnosila na primenu neodredivih elemenata promenljive kamatne stope pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Nakon sagledavanja efekata primene preporuke BAN 002/13 u bankama, Narodna banka Srbije je odlučila da bankama propiše obavezujući način postupanja sa sredstvima koje su više naplatile po osnovu jednostranih povećanja promenljivih neodredivih elemenata kamatne stope. Banke su dužne da taj višak uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome svakom pojedinačnom korisniku dostave obaveštenje sa izmenjenim planom otplate kredita u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke. Do sada je na ime preporuke Narodne banke Srbije BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine vraćeno komitentima iznos od 599 hiljada švajcarskih franaka i 4 hiljade evra, a projektovano očekivani efekat primene ove Odluke iznosiće 1.470 hiljada švajcarskih franaka i 205 hiljada evra i isti će biti evidentirani u skladu sa predviđenim rokom definisanim ovom Odlukom. Drugi deo Odluke odnosi se na ugovore o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Korisnicima ovih kredita Banka je dužna da, najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, ponudi četiri modela zaključenja aneksa ugovora kojima bi bili izmenjeni uslovi otplate kredita, uz zadržavanje postojećih instrumenata obezbeđenja, a rok za prihvatanje ponude aneksa ugovora od korisnika ne može biti kraći od tri meseca od dana prijema ponude. Korisnik kredita može u svakom trenutku prihvatiti ponudu u okviru ovog roka. Banka je dužna da korisnicima ponudi sledeća četiri modela:

- konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima po kursu povoljnijem za 5%, uz dalju primenu kamatne stope koju Banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima, uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;

- konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima, uz snižavanje kamatne stope koju Banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima na godišnjem nivou za 1 procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od 3%, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;

- da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za 1 procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od 3%, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;

- da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se iznos mesečne rate izražen u švajcarskim francima snižava za 20% ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, a ukupan iznos za koji su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća kredita. Na potraživanja čija bi naplata bila odložena u skladu sa ovim modelom banka ne bi obračunavala niti naplaćivala kamatu.

Efekti primene ove Odluke biće evidentirani u skladu sa predviđenim rokom definisanim ovom Odlukom u zavisnosti od opcije koju komitenti banke budu prihvatili.

1Godišnji izveštaj o poslovanju 2014.

Godišnji izveštaj o poslovanju

2014

2 3Sberbank Srbija a.d. Godišnji izveštaj o poslovanju 2014.

5

Češka

Slovačka

Ukrajina

Austrija

Mađarska

SlovenijaHrvatska

Bosna iHercegovina Srbija

Nemačka

SadržajSberbank Srbija i Sberbank Evropa Uvodna reč Izvršnog odboraKljučni pokazatelji Makroekonomsko okruženje Analiza poslovnog razvoja i planovi za budućnost Poslovanje sa privredomPoslovanje sa stanovništvomMarketing i komunikacijeInformacione tehnologijeLjudski resursiZaštita životne sredine Događaji nakon završetka poslovne godine Upravljanje finansijskim rizicima Finansijski izveštaji Bilans uspehaBilans stanjaGodišnji izveštaj Upravnog odbora Organizaciona struktura

3 44

5-6 7-9

77999

1010-11 11-12

13 131415

16-17

Sberbank Srbija i Sberbank Evropa

Grupa Sberbank Evropa (Sberbank Europe AG), sa sedištem u Beču, Austrija, članica je bankarske grupacije koja je u 100%

vlasništvu Sberbank Rusije. Grupa Sberbank Evropa je prisutna na 11 tržišta u Evropi: u Austriji, Bosni i Hercegovini (Sarajevo i Banja Luka), Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Srbiji, Ukrajini i Nemačkoj. Banka ukupno posluje u 294 ekspoziture i ima 5,157 zaposlenih (na dan 31. 12. 2014).

Zbog krize u Ukrajini, 2014. godina bila je obeležena izazovima kako u političkom, tako i u ekonomskom okruženju. Za razliku od matične banke Sberbank Rusija, koja je pod sankcijama, Sberbank Evropa i njene članice u zemljama Evropske unije nisu podvrgnute sankcijama i, shodno tome, nisu ograničene u svom pristupu tržištu kapitala Evropske unije. U martu 2014. godine neke od najpoznatijih svetskih banaka su prvi put ponudile sindikovanu kreditnu liniju za grupu Sberbank Evropa u iznosu od 350 miliona evra, kako bi podržale nove poslove naročito sa velikim kompanijama.

Dobijanjem austrijske bankarske licence, u Nemačkoj je tokom leta 2014. godine otvorena Sberbank Direct, članica u 100% vlasništvu

Sberbank Evrope. Nemačka poslovnica je fleksibilan, brz i dobar izvor za finansiranje Sberbank Evrope, koji nudi depozite po atraktivnim uslovima. Ova ekspozitura je osnovana kao čista onlajn banka i nudi onlajn depozite isključivo za fizička lica putem direktnih kanala prodaje.

Pored navedenog, Sberbank Evropa je započela svoj put ka stvaranju nove zajedničke korporativne kulture. Ono što Sberbank Evropa predstavlja, iskazano je u okviru 3 načela: „Svi za klijenta. Mi smo tim. Ja sam lider”.

U svemu što radimo nastojimo da prevaziđemo očekivanja svojih klijenata. Zalažemo se za sticanje poverenja, trudimo se da unapredimo kulturu življenja, pomažući klijentima da ostvare svoje snove i težnje.

Uprkos svim našim uspesima, izazovi će se nastaviti u 2015. godini, a za Sberbank Evropu to znači da stalno mora da se prilagođava promenjivim uslovima. Stoga, nastavićemo da unapređujemo poslovni model grupe Sberbank Evropa, sa ciljem izgradnje održivog, profitabilnog, samofinansirajućeg sistema i moderne bankarske grupacije u Evropi.

Strana


2012 2013 2014

44%

Racio operativni troškovi kroz neto prihode iz poslovanja

43%48%

Ukupni depoziti klijenatau milionima RSD

2012 2013 2014

24,70528,137

35,852

Profit pre oporezivanja u milionima RSD

2012 2013 2014

1,350

1,063

1,612

Plasman kredita (bruto)u milionima RSD

2012 2013 2014

78,655

71,518

77,058

Uvodna reč Izvršnog odbora

Ključni pokazatelji2012-2014.

Makroekonomsko okruženje

Godinu 2014. u Srbiji je obeležio ulazak u recesiju. Bruto domaći proizvod (BDP) je opao za 1,8%, investicije za 2,7%, fiskalni

deficit dostigao je 6,6% BDP-a, dok je javni dug prešao 70% BDP-a. Problematični krediti su sa preko 20% učestvovali u ukupnim kreditima, dok su jaki deprecijacijski pritisci pretili da ugroze makroekonomsku stabilnost.

Tek u poslednjem kvartalu prošle i početkom 2015. godine zaustavljeni su ovi negativni trendovi, a u određenim segmentima je ostvareno poboljšanje. Tako je BDP porastao za 0,4%, industrijska proizvodnja takođe, a ostvaren je rast u građevinarstvu i trgovini na malo. Ovo poboljšanje je dobrim delom rezultat oporavka od poplava, međutim izvoz i investicije, glavni pokretači rasta, i dalje stagniraju, dok zalihe rastu.

Fiskalni deficit od početka 2015. godine snažno opada, kao rezultat mera fiskalne konsolidacije, suzbijanje sive ekonomije ali i jednokratnih faktora, koji, ako se isključe, pokazuju da su ostvareni rezultati za 2014. godinu približno na nivou planiranih, bez poboljšanja.

Deficit tekućeg platnog bilansa se u poslednjem kvartalu 2014. godine smanjio kao rezultat pada cena energenata i oporavka privrede od poplava, a očekivano je da će se poboljšanje nastaviti i u 2015. godini, pre svega, zbog fiskalne konsolidacije.

Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je restriktivnost svoje monetarne politike u cilju stabilizovanja inflacije. Od sredine 2014. godine tokom većine meseci ostvarena je deflacija, dok su deprecijacijski pritisci zaustavljeni. Dok bi umerena deprecijacija dinara podstakala izvoz i destimulisala uvoz i tako podstakla rast BDP i zaposlenosti, dopušteno je da evro značajnije ojača u odnosu na dinar.

Potpisivanjem sporazuma sa MMF-om u vrednosti od 1,2 milijarde evra, uvećane su šanse da se ambiciozni planovi Vlade u pogledu ekonomske politike i reformi ostvare. Makroekonomski rizici, kao što su kriza javnog duga i platnobilansna kriza, bitno su umanjeni, a može se očekivati da će finansijska tržišta povoljno reagovati na potpisivanje stand-by sporazuma.

Sberbank Srbija nastoji da se pozicionira kao univerzalna banka koja ima rešenja za sve potrebe privrede i stanovništva.

U protekloj godini nastavili smo sa već tradicionalno dobrim performansama u saradnji sa privredom. Posebno želimo da istaknemo uspeh koji smo ostvarili u kampanji subvencionisanih kredita kada smo pružili podršku malim, srednjim i velikim preduzećima da ojačaju svoju likvidnost ili da dodatno investiraju pod povoljnim uslovima i na taj način još uspešnije završe poslovnu godinu.

Značajan rast smo postigli u segmentu poslovanja sa stanovništvom. Proširili smo mrežu ekspozitura i lansirali inovativne proizvode: Bonus kredit kojim se nagrađuje redovna otplata, Jednostavno tekući račun uz ponudu jedinstvenih 24/7 usluga, platnu SuperKarticu iz prestižnog MasterCard World programa sa opcijom beskontaktnog i plaćanja na rate.

Praćenje poslovne strategije zasnovane na održivom rastu i odgovornosti dovelo je do značajnog rasta broja klijenata, računa, broja kartica i plasmana fizičkim licima. Sve ovo bilo je moguće jedino uz izuzetne napore naših zaposlenih. Naročito se ponosimo činjenicom da smo tokom 2014. godine značajno uvećali broj zaposlenih i stavili akcenat na njihov razvoj i trening. Time smo pokazali naše opredeljenje da se dalje razvijamo i ulažemo u tržište Srbije.

Napredovali smo i u oblastima podrške, u operativnom sprovođenju i obradi naloga, transakcija i ugovora, kvalitetnoj proceni rizika koje preuzimamo, kao i finansijskom izveštavanju.

Želimo da se zahvalimo našim klijentima na poverenju i obećavamo još bolje usluge u budućnosti. Našim zaposlenima hvala na trudu koji ulažu kako bi Sberbank Srbija i dalje nizala uspehe.


Osnovni makroekonomski indikatori

Realni rast BDP-a u %

Potrošačke cene (u % u odnosu na isti mesec prethodne godine )

Devizne rezerve NBS (u mln evra)

Izvoz robe i usluga (u mln evra)

Stopa rasta u % u odnosu da godinu dana ranije

Uvoz robe i usluga (u mln evra)

Stopa rasta u % u odnosu na prethodnu godinu

Tekući račun platnog bilansa (u mln evra)

U % BDP-a

Nezaposlenost po Anketi (u %)

Zarade (prosečne za period, u evrima)

Republički budžetski deficit/ suficit (u % BDP-a)

Javni dug Republike Srbije (u % BDP-a)

Kurs dinara prema dolaru (prosek u periodu)

Kurs dinara prema dolaru (kraj perioda)

Kurs dinara prema evru (kraj perioda)

Konsolidovani fiskalni rezultat (u % BDP-a)

Kurs dinara prema evru (prosek u periodu)

2007

5.89

11.0

9,634.0

8,114

-

15,503

-

(5,320.3)

(18.1)

18.1

347.14

-1.62

-1.9

29.86

58.4

53.73

80.0

79.24

2008

5.37

8.6

8,162.0

9,577

18.0

18,267

17.8

(7,135.4)

(21.2)

13.6

400.50

-1.85

-2.6

28.34

55.8

62.90

81.4

88.60

2009

-3.12

6.6

10,601.8

8,041

(16.0)

13,098

(28.3)

(1,770.4)

(5.8)

16.1

337.37

-3.14

-4.4

32.79

67.5

66.73

94.0

95.89

2010

0.58

10.3

10,002.0

9,521

18.4

14,243

8.7

(2,081.9)

(7.0)

19.2

330.06

-3.27

-4.6

41.81

77.9

79.28

103.0

105.50

2011

1.40

17.1

11,147

12,057.7

7.0

(3,305.2)

15.8

16,497

-4.8

-3.89

372.50

23.0

(9.9)

73.3

45.40

102.0

80.87

104.64

2012

-1.02

3.0

16,993

3.2

11,498

10,915.0

12.2

(11.5)

(3,639.6)

-5.36

364.46

23.9

86.18

88.1

56.20

-6.8

113.72

113.1

2013

2.57

11,188.8

2.2

13,963

17,796

21.4

4.7

(2,092.0)

(6.1)

22.1

388.60

-4.48

-5.5

59.60

85.2

83.13

113.1

114.64

Q12014

-0.24

10,428.3

2.3

3.3

4,139

16.0

3,304

(540.2)

(7.1)

-8.11

361.40

20.8

-7.7

60.84

84.5

83.89

115.7

115.38

Q22014

-1.24

10,125.0

1.3

3,654

7.3

4,575

(496.0)

4.6

(6.0)

20.3

388.68

-4.67

84.3

61.63

-4.7

84.85

115.6

115.79

Q32014

2.1

-3.79

10,878.0

3,704

(5.7)

1.5

4,640

(6.1)

(508.4)

17.6

381.40

-2.38

67.94

-4.0

88.5

93.62

117.4

118.85

Q42014

1.7

-1.80

9,907.0

3,783

0,0

-2,1

4,741

(557.0)

96.3

120.3

120.96

99.46

(6.3)

16.8

-10.1

385.70

-3.50

70.87

Indikatori eksterne solventnosti (u %)

Indikatori izloženosti finansijskom riziku (u %)

Spoljni dug / BDP 72.2 80.9 75.2 75.2 75.0 78.8 78.7

Kratkoročni dug / BDP 12.0 14.5 11.7 11.8 11.2 11.0

Spoljni dug / Izvoz robe i usluga 216 223 185 178 173 183 180

Indikatori eksterne pozicije Srbije

Indikatori eksterne likvidnosti (u %)

Devizne rezerve / Uvoz robe i usluga (u mesecima)

2011 2012 2013Q12014

Q22014

Q32014

Q42014

8.8 7.7 7.5 7.0 6.7 7.2 6.6

Devizne rezerve / Kratkoročni dug 300 238 278 260 267 294

Devizne rezerve / BDP 36.1 34.5 32.7 30.6 30.0 32.5 29.8

Otplata duga / BDP 12.5 13.1 13.2 13.1 13.0 10.7 17.9

Otplata duga / Izvoz robe i usluga 37.5 36.2 32.9 30.3 30.2 24.0 41.1

Devizne rezerve / M1 429.6 402.1 330.4 335.3 293.1 310.8 278.0

Devizne rezerve / Primarni novac 207.6 197.9 199.9 192.8 191.8 199.8 195.7

Stepen otvorenosti ekonomije (izvoz + uvoz)/ BDP

59.0

13.1

214

2007

7.5

251

32.7

10.3

37.5

306.7

173.8

80.2

62.3

14.9

219

2008

5.4

163

24.2

10.7

37.5

300.4

140.7

82.6

72.7

15.7

277

2009

9.7

221

34.6

12.8

48.8

393.4

190.5

69.0

79.0

17.6

247

2010

8.4

191

33.6

12.0

37.4

416.6

196.4

79.8 82.7 89.9 92.7 97.4 98.9 99.3 96.1

286

10.5

Kreditni rejting

S&P

2011 2012 2013

Fitch

Moody’s

2007 2008 2009 2010

Jun Dec Dec Nov Mar Avg Jul Jan

2014

BB-/ stabilan BB-/ negativan

BB-/ negativan

BB-/ stabilan

BB-/ stabilan

BB-/ stabilan BB-/ negativan

BB-/ negativan B+/ stabilan

B1/ stabilan

Analiza poslovnog razvoja i planovi za budućnost

U segmentu poslovanja sa privredom u 2014. godini, Sberbank Srbija ostvarila je izuzetno

dobar rezultat i nadmašila sva očekivanja uprkos teškim uslovima poslovanja, kako na tržištu Srbije, tako i u međunarodnom okruženju.

Uspešno je sprovedena optimizacija u poslovanju, povećana je efikasnost i ubrzan kreditni proces. Paralelno se radilo na uvođenju novih proizvoda, poput faktoringa i proširenja palete usluga uvođenjem novog rešenja za elektronsko poslovanje – Halkom.

Proširena je saradnja sa postojećim klijentima, a uspostavljena sa gotovo svim najznačajnijim kompanijama na tržištu Srbije. Rezultati proširenja baze klijenata se ogledaju u povećanju obima domaćeg i inostranog platnog prometa, što je dovelo do povećanja prihoda od provizija.

U prošloj godini ostvaren je veoma dobar rezultat u plasiranju subvencionisanih kredita iz programa Vlade Republike Srbije namenjenih privredi, što je bila najobimnija komercijalna kampanja. Konačnim plasmanom na 5. mesto među bankama i ostvarenim tržišnim učešćem od 8,63%* ostvaren je izuzetno dobar rezultat, kojim su premašena očekivanja, uz značajno unapređenje komercijalne aktivnosti i prisutnosti banke na tržištu.

Ostvareni su značajni rezultati u trgovanju sa inostranim bankama i Sberbank Srbija se pozicionirala među prve tri banke koje pružaju ovu vrstu usluga. U kupovini i prodaji deviza pravnim licima ostvarili smo tržišno učešće od skoro 6%**.

Kao značajan tržišni segment, prepoznali smo potencijal za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave i postavili smernice za razvoj ponude u narednoj godini.

Novim konceptom Banka na poslu postavljen je temelj za potpuno inovativni pristup za servisiranje zaposlenih u kompanijama koje posluju sa bankom. Početni rezultati pokazuju da će očekivani ciljevi biti ostvareni.

Značajno je unapređena i intenzivirana saradnja sa bankom u Beču, kao i sa ostalim bankama iz grupacije, što se reflektovalo na ugovaranje značajnih kreditnih poslova. U skladu sa dugoročnom strategijom postavljenom od strane akcionara, napravljen je značajan pomak u proširenju depozitne baze koja će omogućiti da u kratkom roku banka postigne veći stepen samofinansiranja.

Poslovanje sa privredom

Na istoj smo strani

Pretvorite fakture u novacFinansiranje na bazi potraživanja proisteklih

iz prodaje roba/usluga

Vođenje evidencije i naplata potraživanja

Na istoj smo strani

Pretvorite fakture u novacFinansiranje na bazi potraživanja proisteklih

iz prodaje roba/usluga

Vođenje evidencije i naplata potraživanja

Faktoring

Poslovanje sa stanovništvom

Prethodna godina je bila izuzetno uspešna za Resor poslovanja sa stanovništvom. Svi

parametri prodaje su ostvarili rast u odnosu na 2013. godinu.

*Fond za razvoj Republike Srbije** Izveštaj NBS


Informacione tehnologije• Nivo novih plasmana iznosio je 96,4 miliona evra, čime je ostvaren rast od 49% u odnosu na prethodnu godinu, uz ostvarenje budžeta od 103%. Segment mikroklijenata je postigao rast plasmana od čak 62%. Ovome je posebno doprinelo aktivno i uspešno učestvovanje u programu subvencionisanih kredita, koje je trajalo od jula do decembra, kada je plasirano 27,5 miliona evra.

• Kreditni portfolio porastao je za 4%.

• Baza depozita povećana je za 42 miliona evra tj. 30%.

• Broj novih aktivnih klijenata je porastao za više od 12 hiljada (rast od 25%) i trenutno iznosi 58,6 hiljada klijenata.

• Otvoreno je skoro 21.000 novih tekućih računa (rast od 146%).

• Izdato je 7,6 hiljada novih kreditih kartica (13 puta veći rast prodaje u odnosu na 2014.godinu).

2014. bila je godina velikih ulaganja u poslovnu ekspanziju:

• Otvoreno je osam novih ekspozitura, čime je dostignut ukupan broj od 34 ekspoziture.

• Devet ekspozitura je potpuno renovirano i modernizovano, čime je skoro cela mreža ekspozitura usklađena sa standardima Sberbank grupe.

U 2014. godini banka je kupovinom udela u privrednom društvu SuperKartica d.o.o. postala suvlasnik najvećeg i najuspešnijeg programa lojalnosti u regionu, koji ima više od 500.000 registrovanih članova. Ulaskom u partnerstvo SuperKartica, priključili smo se najuspešnijim kompanijama na tržištu kao što su IDEA (Mercator S), NIS (Gazprom) čime smo potvrdili svoju trajnu opredeljenost ka kontinuiranom razvoju zadovoljstva i lojalnosti korisnika. Ova uspešna saradnja je

Marketing i Komunikacije

Ljudski resursi

Na osnovu ankete sprovedene od strane AISEC-a, tokom 2014. godine zauzeli smo

treće mesto kao najpoželjniji poslodavac u Srbiji, odnosno prvo mesto među bankama.

Tokom godine razvijali smo korporativnu kulturu i implementirali vrednosti banke „Svi za klijenta. Mi smo tim. Ja sam lider.”

Na nivou grupe, 2. decembra proslavili smo Dan korporativne kulture. Pokazali smo kreativnost, proslavili uspehe i prezentovali šta je to što možemo bolje i brže.

Uz uvećanje broja zaposlenih tokom godine, organizovali smo događanja koja su nam pomogla da se bolje upoznamo u cilju dobre komunikacije i razvoja timskog duha. Takođe, organizovano je niz internih treninga i obuka iz različitih segmenata banke.

Plan za narednu godinu je poboljšanje praćenja uspešnosti zaposlenih i dalji razvoj internih treninga kako bismo omogućili što bolje deljenje znanja u okviru banke.

Podrška poslovanju sa stanovništvom ostvarena je brojnim marketinškim

aktivnostima i TV kampanjama:

• Cash Back kredit od aprila do maja,• Bonus kredit od avgusta do oktobra,• Jednostavno tekući račun od oktobra do novembra,

• Praznični bonus kredit od 22. do 31. decembra.

Ključna poruka kampanje za Bonus kredit bila je nagrađivanje klijenata za njihovu urednu otplatu kredita. Upravo je bonus bio u fokusu komunikacije, kao i činjenica da smo jedina banka na tržištu koja svoje klijente nagrađuje na ovaj način.

Kampanjom za Jednostavno tekući račun saopštavamo da Sberbank Srbija, pored inovativnosti naših proizvoda, ujedno nudi paket tekućeg računa koji obuhvata sve standardne ali i posebne besplatne 24/7 usluge.

Pored promovisanja inovativnih proizvoda putem medija, dodatni fokus stavljen je na unapređenje veb-sajta. Redizajn je uticao na bolju promociju proizvoda, kao i na poboljšanje prodaje putem generisanja upita onlajn.

Posebno formiran segment u okviru Službe za marketing – Upravljanje iskustvom klijenata (Customer Experience Management), uz stalno praćenje reakcija klijenata pomogao je da se unaprede promotivne poruke i optimizuje medijsko planiranje.

Ovaj segment usmeren je na važnost ponašanja prilikom kontakta i saradnje sa klijentom. U 2014. godini, Sberbank Srbija sprovela je nekoliko analiza iskustava klijenata u vezi sa percepcijom Sberbank brenda, imidža i uspešnosti oglašavanja.

Sprovedena su i istraživanja vezana za korišćenje proizvoda i usluga banke, odnos klijenata i banke, kao i segmentirano ponašanje i navike klijenata.

U roku od samo devet meseci, svest o Sberbank brendu uvećana je pet puta, odnosno u prvom kvartalu 2014. iznosila je 2,8% a 14,2% na kraju 2014. godine.**Financial Data Market Survey 2014, GFK

Tokom 2014. godine, Služba za informacione tehnologije aktivno je doprinela realizaciji

zadatih poslovnih planova, prevashodno uvođenjem savremenih informatičkih rešenja i optimizacijom postojećih procesa.

Glavni pravci delovanja bili su:

• uvođenje Halcom e-banking rešenja za pravna lica,

• uvođenje mobilnog bankarstva za fizička lica,

• podrška projektu SuperKartica,

• otvaranje novih poslovnica i opremanje postojećih u skladu sa strogim standardima matične grupacije,

• uvođenje paketa računa za fizička lica,

• uvođenje Bonus kredita, • uvođenje namenskih kredita za

poljoprivrednike,

• razvoj faktoring platforme,

• razvoj internih aplikacija za podršku poslovnim procesima,

• unapređenje IT infrastrukture u cilju poboljšanja nivoa usluga.

rezultirala lansiranjem jedinstvenog proizvoda – kobrenda platna SuperKartica iz premijum segmenta MasterCard World, koji je već u prvim mesecima nakon puštanja u prodaju ostvario veliki uspeh. Pored toga, za klijente SuperKartice u ponudi su specijalne pogodnosti za kupovinu ostalih proizvoda banke, pre svega, kredita i paketa tekućih računa.

Sa aspekta proizvoda, i 2014. godina je takođe bila uspešna. S obzirom na to da smo prepoznati kao banka koja nudi inovativne proizvode i tehnološki napredna rešenja, atraktivna za klijente, lansirali smo Bonus kredit, modifikovali Paket računa, dodajući mu jedinstvene 24/7 usluge i u domenu kartica uveli novu funkcionalnost plaćanja na rate.

Bonus kredit podrazumeva da klijent mora da ispuni jedini uslov – urednost u otplati, a banka ga za to nagrađuje povratom sredstava u visini od 1% od ukupnog iznosa kredita. Ovim smo pozicionirani kao jedina banka na tržištu koja nagrađuje klijente za urednost u otplati.

Jednostavno tekući račun je nadograđen dodatnim benefitom za klijente koji im štedi vreme i čuva kućni budžet. Ovaj benefit čine 24/7 usluge koje klijentima obezbeđuju: vaš drug na drumu, vaš majstor i vaš lekar na vezi. Prepoznajući trendove modernog bankarskog poslovanja, značajno je unapređeno prisustvo na digitalnim kanalima uvođenjem mobilnog bankarstva u standardnu ponudu. Unapređena je i dostupnost ponude proizvoda i usluga putem interneta. Na polju poslova sa osiguranjem ostvarili smo značajan uspeh. Uvođenjem grupnih polisa uz kredite i kreditne kartice postignuto je uvećanje prihoda od naknada iz poslova sa osiguranjem i formirana dobra osnova za još brži i veći rast.

Vaša priča. Vaša banka.

SMS

Sa tri inovativne 24/7 usluge


Zaštita životne sredine

Događaji nakon završetka poslovne godine Preporuka BAN 002

Narodna banka Srbije je 24. februara 2015. godine donela Odluku o merama za

očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Odluka se sastoji od dva dela. Prvi deo se odnosi na svaki pojedinačni ugovor o kreditu u otplati koji je banka zaključila sa korisnikom pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS”, broj 36/2011), bez obzira na stranu valutu u kojoj je taj kredit indeksiran. Ovim delom Odluke propisana je obavezna, jednoobrazna i detaljno uređena primena preporuke Narodne banke Srbije BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine, koja se odnosila na primenu neodredivih elemenata promenljive kamatne stope pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Nakon sagledavanja efekata primene preporuke BAN 002/13 u bankama, Narodna banka Srbije je odlučila da bankama propiše obavezujući način postupanja sa sredstvima koje su više naplatile po osnovu jednostranih povećanja promenljivih neodredivih elemenata kamatne stope. Banke su dužne da taj višak uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome svakom pojedinačnom korisniku dostave obaveštenje sa izmenjenim planom otplate kredita u roku od 30 dana od

Efekti promene kursa švajcarskog franka

Nakon najave Narodne banke Švajcarske, dana 15. januara 2015. godine, da više neće

braniti EUR/CHF kurs od 1,20, švajcarski franak je značajno porastao u odnosu na evro i ostale valute, kao što je američki dolar. Ne očekuje se da će se kurs švajcarskog franka vratiti na prethodni nivo u skorije vreme.

Upravljanje finansijskim rizicima

Dugoročni cilj strategije upravljanja rizicima jeste da obezbedi poslovanje banke koje će omogućiti ostvarenje ciljeva poslovne

politike i strategije uz adekvatnu zaštitu od rizika. Najznačajniji rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju su: kreditni rizik, tržišni rizici (kamatni rizik i rizik promene deviznog kursa), rizik likvidnosti i operativni rizik.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju nivoa tj. limita, koji su definisani željenim rizičnim profilom. Limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje, kao i nivo rizika koji je banka spremna da prihvati. Osnovan je Odbor za upravljanje rizicima koji se sastaje na mesečnom nivou sa zadatkom sagledavanja i poređenja kvantifikovanih rizika sa raspoloživim kapitalom. Imajući u vidu kalkulacije koje su sprovedene tokom 2014. godine, zaključeno je da postoji dovoljan nivo raspoloživog kapitala za pokriće svih rizika (što potvrđuje i visok pokazatelj adekvatnosti kapitala).

Upravljanje rizikom likvidnosti definisano je kao niz aktivnosti koje je važno izvršiti kako bi se ustanovio i održao adekvatni nivo

likvidnosti neophodan za poslovanje banke. U cilju efikasnog upravljanja likvidnošću u toku 2014. godine, dužnosti su podeljene između Sektora za investicije i tržišta koje vrši operativno upravljanje likvidnošću i Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom koje se bavi strukturnom likvidnošću i optimizacijom izvora i plasmana. Odeljenje tržišnih rizika izvodi stres testove likvidnosti. Banka održava portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti, koje se mogu lako konvertovati u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine. Banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao što su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva sa različitih finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital, a sve u cilju umanjenja rizika likvidnosti. Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji obezbeđuje nivo likvidnosti neophodan za ispunjenje svih obaveza.

Tokom 2014. godine, Sberbank Srbija je nastavila sa razvojem i jačanjem funkcije upravljanja rizicima. Poseban akcenat je

Sberbank Srbija posluje u skladu sa konceptom društveno odgovornog poslovanja. Zaposleni u banci prepoznaju

važnost doprinosa zajednici u kojoj svi živimo i radimo, i nastoje da zauzmu poziciju poštovanog člana društvene zajednice kojoj pripadaju. Doprinos se ogleda u kvalitetu usluga koje pružamo, u razvoju zaposlenih i očuvanju životne sredine.

U 2014. godini, Sberbank Srbija je obnovila svoj vozni park savremenim vozilima sa izuzetno malom potrošnjom, kod kojih je emisija štetnih gasova svedena na minimum.

Nova vozila poseduju najnoviju generaciju motora koji obezbeđuju smanjenu potrošnju goriva za 14%.

U cilju očuvanja životne sredine, u protekloj godini pokrenut je proces smanjenja upotrebe i štampe papira, putem uspostavljanja nove procedure za otvaranje kredita za stanovništvo. Količina papira koji se štampa je uz pomoć novog procesa umanjena je za 30%.

Sberbank Srbija će i u narednoj godini nastaviti sa projektima koji imaju za cilj očuvanje životne sredine.

dana stupanja na snagu ove odluke. Do sada je na ime preporuke NBS-a, BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine, vraćeno 599 hiljada švajcarskih franaka i 4 hiljde evra, a projektovani očekivani efekat primene ove odluke iznosiće 1.470 hiljada švajcarskih franaka i 205 hiljada evra, koji će biti evidentirani u skladu sa predviđenim rokom definisanim ovom odlukom.

Drugi deo Odluke odnosi se na ugovore o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Korisnicima ovih kredita Banka je dužna da, najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, ponudi četiri modela zaključenja aneksa ugovora kojima bi bili izmenjeni uslovi otplate kredita, uz zadržavanje postojećih instrumenata obezbeđenja, a rok za prihvatanje ponude aneksa ugovora od strane korisnika ne može biti kraći od tri meseca od dana prijema ponude. Korisnik kredita može u svakom trenutku prihvatiti ponudu u okviru ovog roka.

Efekti primene ove odluke biće evidentirani u skladu sa predviđenim rokom definisanim ovom odlukom u zavisnosti od opcije koju klijent banke bude prihvatio.

Imajući u vidu da je značajan deo kreditnog portfolija banke u švajcarskim francima, a da je izloženosti prema klijentima zaduženim u ovoj valuti obezbeđena kolateralima u evrima, projektovano je da će jačanje švajcarskog franka dovesti do povećanja ispravke vrednosti do kraja 2015. godine u iznosu od 5,7 miliona evra.


Pokazatelji poslovanja Ostvareno Propisano

Kapital EUR 89.116.652 min. EUR 10.000.000

Adekvatnost kapitala 17,18% min. 12%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva 7,10% max. 60%

Izloženost prema licima povezanim sa bankom u odnosu na kapital 9,46% max. 20%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 159,93% max. 400%

Pokazatelj likvidnosti – decembar 2,23 min. 0,8

Pokazatelj deviznog rizika 10,91% max. 20%

Na dan 31. decembar 2014. godine, banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima, a u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima.

Sveobuhvatne informacije o upravljanju finansijskim rizicima obelodanjene su u okviru Napomene 5 u Finansijskim izveštajima za 2014. godinu.

stavljen na kreiranje i izmenu modela, procesa i postupaka u oblasti kreditiranja privrede i stanovništva, sa ciljem da se unapredi upravljanje kreditnim rizikom. U pogledu konstantnog trenda rasta nenaplativih kredita na tržištu Srbije tokom 2014. godine, snažan akcenat je stavljen na dalji razvoj funkcija naplate i restrukturiranja potraživanja. Banka je osnovala Odeljenje za ranu identifikaciju problematičnih plasmana u sektoru privrede, koje

Bilans uspeha za godinu završenu 31. decembra 2014. godine

U hiljadama dinara

2014. 2013.

Prihodi od kamata 6.196.626 6.661.085

Rashodi kamata (1.451.229) (1.616.160)

Neto prihod po osnovu kamata 4.745.397 5.044.925

Prihodi od naknada i provizija 1.278.647 997.282

Rashodi naknada i provizija (130.334) (101.670)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.148.313 895.612

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - 3.927Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (335) -

Neto gubitak po osnovu zaštite od rizika - (54)Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 470.147 421.360Ostali poslovni prihodi 85.747 34.283Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (1.710.167) (2.818.842)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (1.323.286) (1.081.172)

Dobitak pre oporezivanja 1.611.511 1.063.313

Porez na dobitak (69.474) (51.324)Dobitak po osnovu odloženih poreza 7.776 2.240

Dobitak nakon oporezivanja 1.549.813 1.014.229

Zarada po akciji (u dinarima bez para) 254 166

Troškovi amortizacije (142.546) (133.316)

Ostali rashodi (1.661.759) (1.303.410)

Pripisuje se:Akcionarima matičnog pravnog lica 1.549.813 1.014.229

je odgovorno za definisanje strategije i akcija koje će se preduzeti u slučaju klijenata kod kojih su identifikovani rani indikatori povišenog kreditnog rizika u procesu praćenja klijenata.

U cilju uspešne primene izmena regulative, banka kontinuirano razvija, ažurira i usvaja politike, procedure i uputstva za upravljanje svim vrstama rizika kako bi odgovorila na promene okruženja u kome posluje.

Finansijski izveštaji


Bilans stanja na dan 31. decembra 2014. godine

U hiljadama dinara

2014. 2013.

AKTIVAGotovina i sredstva kod Centralne banke 6.896.956 11.421.449Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 5.734 4.187Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 11.190.848 7.983.153Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 499.323 495.841Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 19.670.409 13.901.329Krediti i potraživanja od komitenata 68.461.508 64.164.073Nematerijalna ulaganja 209.186 153.051Nekretnine, postrojenja i oprema 615.477 341.851Tekuća poreska sredstva 159.881 149.209Odložena poreska sredstva 10.940 34.088Ostala sredstva 711.103 577.114

UKUPNA AKTIVA 108.431.365 99.225.345

OBAVEZEFinansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2.040 158

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 41.744.658 42.412.667Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 35.852.280 28.137.312Subordinirane obaveze 6.652.706 6.305.316Rezervisanja 552.753 530.363Ostale obaveze 383.048 266.999

UKUPNO OBAVEZE 85.187.485 77.652.815

KAPITALAkcijski kapital 14.820.961 14.820.961

Dobitak 1.549.813 1.014.229

Rezerve 6.873.106 5.737.340

UKUPAN KAPITAL 23.243.880 21.572.530

UKUPNO PASIVA 108.431.365 99.225.345

1.1.2013.

18.830.221

1036.889.490

-

2.055.89973.200.304

134.713184.335

21.25431.848

297.431

101.645.598

-

49.433.65424.704.7276.254.507

447.963275.072

81.115.923

14.820.961

1.226.4864.482.228

20.529.675

101.645.598

Finansijski izveštaji

Godišnji izveštaj Upravnog odbora

Tokom 2014. godine, Upravni odbor je održao četiri redovne sednice i doneo 38 pisanih odluka izvan sednica. Na

ovim sednicama, Izvršni odbor je izvestio Upravni odbor o poslovanju Sberbank Srbija a. d. Beograd. Upravni odbor je razmatrao izveštaje o poslovnim aktivnostima, bilans stanja i bilans uspeha, kao i predloge podnete od strane Izvršnog odbora, i na osnovu toga doneo odgovarajuće odluke.

Finansijski izveštaj banke na dan 31. 12. 2014. godine revidiran je od strane preduzeća za

reviziju Ernst & Young d.o.o. Beograd. Odbor za reviziju banke je razmotrio finansijske izveštaje i predložio njihovo usvajanje Upravnom odboru i Skupštini akcionara banke.

Profit pre oporezivanja za 2014. godinu iznosio je 1.611.511 hiljada dinara.

Na kraju, Upravni odbor želi da se zahvali svim zaposlenima banke na velikom trudu uloženom tokom prethodne godine, a posebno na odličnoj realizaciji planova i ciljeva za širenje poslovanja banke u 2014. godini.


UPRAVNIODBOR

PREDSEDNIKIZVR Š NOG ODBORA

S lužba internerevizije

S lužba usklađenosti poslovanja

banke

Sektor zarestrukturiranje i

naplatuproblematičnih

plasmana

Odeljenje zaupravljanje

tržišnim i operativnim

rizicima


kreditnim rizikomu segmentu

privrede


kreditnim rizikomu segmentustanovništva

Odeljenje zaintegrisanoupravljanje

rizicima

Sektor za procenu

kreditnog rizika

RESOR ZAUPRAVLJANE

RIZICIMA(Č lan Izvršnog

odbora)

Sektor zafinansije

RESOR ZAUPRAVLJANJE

FINASIJAMA(Č lan Izvršnog

odbora)

S lužba za organizaciju iupravljanje

efikasnošću

S lužba za nabavku ipodršku

Recepcija

Pravnas lužba

S lužba za ljudskeresurse

S lužba za odnose sajavnošću i

komunikacije

Kabinet

Grupa zakolaterale

S lužba za bezbednost

Sektorbankarskihoperacija

Služba za informacionetehnologije

RESOR ZAUPRAVLJANJEOPERACIJAMA(Č lan Izvršnog

odbora)

RESOR ZA

Odeljenje zarazvoj proizvoda

Sektor prodaje idistribucije

Odeljenje zadigitalno

bankarstvo ipartnerstva

S lužba za marketing

POSLOVE SAS T ANOV NIŠ T V OM

(Č lan Izvršnog odbora)

RESOR ZAPOSLOVE SAPRIVREDOM I

GLOBALNATRŽIŠ TA

(Č lan Izvršnog odbora)

Sektor zainvesticije i

trzista

Sppr

ektor zaoslove saivredom

Sektor za finansijskeinstitucije ifinansiranje

spoljnotrgovinskihposlova

Sektor zaposlove sa

malim i srednjimpreduzecima

Organizaciona struktura Sberbank Srbija a.d.

18 Sberbank Srbija a.d.

www.sberbank.rs

Documents

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA ... · hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj