Embed Size (px)
Citation preview
1) Jovan Milivojevi , Mašinski fakultet Kragujevac, Centar za kvalitet,Sestre Janji 6, mail:[email protected]
2) Aleksandra Koki Arsi , Mašinski fakultet Kragujevac, Centar za kvalitet,Sestre Janji 6 ,[email protected]
3) Aleksandar Aleksi , Mašinski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail: [email protected]) Sonja Grubor, Mašinski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail: [email protected]) Ivan Savovi , Mašinski fakultet Kragujevac, Centar za kvalitet,Sestre Janji 6, mail:
SCENARIO KATASTROFE I OPSTANAK LJUDSKE ZAJEDNICE
SCENARIO OF CATASTROPHE AND SURVIVAL OF HUMANCOMMUNITIES
Jovan Milivojevi 1), Aleksandra Koki Arsi 2), Aleksandar Aleksi 3), Sonja Grubor4), IvanSavovi 5)
Rezime: Šta je zapravo katastrofa? Katastrofa je veoma širok i rastegljiv pojam. Ona se možeodnositi na pojedinca, na grupu, na naciju, na ove anstvo, na celokupan živi svet, i td. Ovde seisklju ivo istražuju potencijalne katastrofe koje mogu dovesti do uništenja ljudske civilizacije.Izvori tih katastrofa mogu biti razli iti, ali je njihova posledica ista: izumiranje ljudske vrste. Da lije to odista mogu e zapita e se mnogi i pomisliti da se radi o nau noj fantastici ili bujnoj mašti.Nažalost, mnogih opuštenih i ušuškanih ljudi u zemaljskom raju to je svakodnevna pojava usvekolikom Svemiru, ne onom nau nom koji je ve 0,00000000...1% istražen, ve u onom što jestesvekoliki svet i što se ne može opisivati umom i postojanjem oveka niti ove anstva. Pri tom, sepostavlja osnovno pitanje: mogu li se katastrofe predvideti i koje su mogu nosti ljudske zajedniceda ih izbegne, kao i koji je kapacitet ljudske zajednice da se nakon njih oporavi. U radu je datprikaz scenarija opstanka ljudske zajednice u zavisnosti od katastrofa koje je ugrožavaju.Klju ne re i: katastrofa, ljudska zajednica, scenario opstanka, kapacitet za oporavak.
Abstract: What is really a catastrophe? The catastrophe is very broad and flexible concept. It mayrefer to the individual, the group, the nation, to humanity, the entire living world, and so on. Thesources of these disasters can be different, but their consequences the same extinction of thehuman species. Is it really possible that many will ask and think that it is a science fiction orexuberant imagination. Unfortunately, many loose and ušuškanih people in the earthly paradise itis a daily occurrence in the entire universe, not that science already 0.00000000 ... 1% explored,but in what is the overall world and it is not possible to describe the mind and existence man ormankind. n this case, the essential question: can you predict disaster and what are the possibilitiesof human society to avoid them, and that the capacity of human communities to recover after them.This paper presents a scenario of survival of human communities depending on the disaster that isthreatening.Key words: catastrophe, human communities, the survival scenario, the capacity for recovery
1. UVOD
Šta je katastrofa i šta se pod tim pojmomzaista podrazumeva? Definicija katastrofe, zavisnood izvora je: „Katastrofa je strašna nepogoda ilinesre a koja dovodi do gubitka života velikogbroja ljudi i uzrokuje velika materijalnarazaranja“. Tako su sinonimi za re katastrofa:koban, kataklizma, nesre a, drama i dr. Me utim,zasada, ne postoji re za potpunu smrt ljudskecivilizacije, ve se ona izvodi opisno: izumiranjeljudske vrste, smrt celokupnog ove anstva, i td.To je i razumljivo, jer da se kroz istoriju živog
sveta to i dogodilo, nikog nije bilo da doživljenoopiše i da ga imenuje. Još uvek niti u svestipojedinaca niti u svesti kolektiva ne postojidovoljan ose aj za katastrofe koje mogu izazvatisveopštu smrt niti bilo ko studiozno istražujetipove mogu ih katastrofa tih dimenzija imogu nost odgovora na njih. Naravno, ima dostasenzacionalisti kih napisa i dela koja govore osudnjem danu, veliki broj proroka i vidovnjakakoji predskazuju „smak sveta“ tog i tog dana iligodine, ali sve se svodi na koriš enje obi nogljudskog straha od smrti, zarad novca iliostvarivanje društvenog statusa, jer taj „zna“ ono
B-44
što drugima nije dato da znaju. No, ostavimo to postrani i vratimo se katastrofama kao prirodnimfenomenima. Poznato nam je da je Svemir ili svesvet jakodinami an sistem sadržan od energije i materije iverovatno od mnogo još toga, što je u ovomtrenutku nedostupno ljudskom umu inespoznatljivo za ula kojima ovek raspolaže.Mnogi procesi i doga aji koji se u njemu odvijajudirektno ili indirektno uti u na našu galaksiju(Mle ni put), na naš sun ev sistem, na našuplanetu i nas same. Sve je u kauzalnoj vezi i nažalost mnogo se toga doga a, a da naša svestuopšte nije sposobna da to sagleda i razume. Da bismo donekle mogli da razumemo i analiziramokatastrofe, njihova dejstva i uticaj na ljudski rod,moramo ih na neki na in klasifikovati.Najednostavnija podela katastrofa bi bila na: onekoje izaziva ovek, one koje nastaju usleddinamike Zemlje, katastrofe uzrokovanedinamikom Sun evog sistema, one koje dolaze izspoznatljivog svemira i katastrofe za koje se ne znaporeklo. Naravno, da ovim nisu obuhva ene svekatastrofe koje nastaju u svetu kao apsolutu, ali zapo etak daju osnove da se na ovim katastrofamazapo nu ozbiljna istraživanja. Interesantno je, kadaanaliziramo katastrofe koje izaziva ili možeizazvati ovek da se uo ava paradoks da je ovek ustanju da razvije sredstva koja mogu uništiti itavljudski rod, a da nije u stanju da razvije sredstva daisti o uva od smrtonosnog dejstva ak i katastrofasa delimi nim u inkom (poplave, zemljotresi, isl.). Proces katastrofe se može podeliti u nekolikofaza: prirodni/ljudski doga aj, dejstvo (katastrofa),prestanak dejstva, oporavak (nakon katastrofe).Prva faza: doga aj podrazumeva prirodnedoga aje, kao što su razorni zemljotresi, velikevulkanse erupcije, nagla promena magnetnihpolova, gigantske erupcije na Suncu, eksplozijasupernove u blizini Sun evog sistema, i sl, kao idoga aje koje izaziva ovek poput nuklernog rata,
biološkog rata, nekontrolisani nau ni eksperimentii sl.Druga faza: dejstvo koje nastali doga aj izaziva,kao što su globalna materijalna razaranja, masovnasmrt ljudi, nuklearna zima, ekstremnovisokoenergetsko zra enje, naglo globalnozamrzavanje ili pregrevanje, i td. Dejstva mogubiti na nekom delu planete ili globalno ili pakmogu zahvatiti i širi kosmi ki prostor.Tre a faza: prestanak dejstva koji sa sobom nosiitav niz posledica koje mogu biti lokalnog,
regionalnog ili globalnog karaktera. Posledice sunaj eš e velika ili totalna razaranja objekata,masovna smrt ljudi ili, pak, uništenje celokupnogljudskog roda. Kada su u pitanju doga aji ukosmi kom prostranstvu ishod može biti irazaranje Zemlje pa i Sun evog sistema.
etvrta faza: oporavak koji se prvenstveno odnosina delimi na dejstva na ljudski rod. U taj procesuklju eni su mnogi faktori: nivo razaranja, prate epojave poput radioaktivnog zra enja, uništenekonomski sistem, masovne povrede i oboljenjaljudi. Me utim kada se radi o globalnom dejstvu iuništenju ljudskog roda može se govoriti omogu nosti da planeta u nekom vremenskomperiodu bude sposobna da razvije novu civilizaciju(više miliona godina).Naravno da se ovde, prvenstveno, istražujukatastrofe koje imaju globalno dejstvo i kojedovode do nestanka ljudskog roda.
2. TIPOVI KATASTROFA KOJIUGROŽAVAJU OPSTANAK LJUDSKEZAJEDNICE
Dosadašnja klasifikacija nesre a ili katastrofaobuhvata pet tipova i to: udes, krizu, vanrednostanje (nesre u) i propast (katastrofu). Ovomkatastrofom nije predvi ena potpuna katastrofakoja može dovesti do nestanka ljudske vrste.Me utim, cilj ovog istraživanja je upravo taj tipkatastrofe i ona e biti pridodata kao novi tipvaže oj klasifikaciji (Tabela 1.).
Tabela 1 - Klasifikacija nesre a i magnitude doga ajaPore enje magnitude doga aja
Udes Kriza Vanrednostanje/ nesre a
Propast/katastrofa
Gobalnakatastrofa
Povrede malo više puno stotine/ hiljade potpuneSmrt malo više puno stotine/ hiljade potpuna/
sveukupnaŠteta mala srednja velika opšta potpunaPrekid mali srednji veliki opšti potpuniGeografskiuticaj
lokalizovan rasturen rasturen/ difuzan difuzan sveopšti
Raspoloživiresursi
obilni dovoljni ograni eni retki ne postoje
Broj zbrinutih malo više stotine stotine/ hiljade nikoVreme zaoporavak
minuti/ sati/ dani dani/nedelje meseci/ godine godine/ dekade milioni/ milijardegodina/ nikad
B-45
Kao što se iz Tabele 1 vidi , karakteristikeglobalne katastrofe su takve da ne postoje nikakvešanse za oporavak, jer prakti no nema ljudi da tourade. Jasno je da se ovde radi o sveukupnoj smrtiljudskog roda. Bliža definicija globalne katastrofe je da je todoga aj koji predstavlja opasnost koja dovodi douništenja celokupnog ljudskog roda na planeti.
Ovo nije mra no predvi anje, ve realnaopasnost koja vreba na svakom koraku i ije jevreme doga anja potpuno nepredvidivo za ovajnivo znanja i tehnološkog razvoja današnjecivilizacije. S druge strane, ove opasnosti susastavni deo prirodnih procesa, ali to mogu biti iantropogeni doga aji nenamerno ili namernoizazvani. U cilju boljeg razumevanja i izu avanjaovog opasnog fenomena u Tabeli 2 data jeklasifikacija ovog tipa katastrofa.
Tabela 2 - Klasifikacija katastrofa bitnih po opstanak ljudske zajednice.Vrsta katastrofe Mogu e posledice katastrofe Mogu nost odgovora Rizik
Katastrofe koje izazivaovek
Prenaseljenost, voda, energija,hrana, vazduh, rude,zaga ivanje, klima, oružja,nau ni eksperimenti, i dr.
Odgovor je mogu uzodgovorno ponašanjepojedinaca, država icelokupne ljudskezajednice.
Srednji dovisok
Katastrofe koje izazivaplaneta Zemlja
Zemljotresi, vulkani, slabljenjeelektromagnetnog štita, promenamagnetnih polova, promenabrzine okretanja planete, ledenadoba, i dr.
U ovom trenutkutehnološkog razvoja moguje samo delimi an odgovor,ali sa potpuno neizvesnimishodom po opstanak.
Visok iveoma visok
Katastrofe koje dolazeiz Sun evog sistema
Promena putanja planeta,asteroidi, komete, erupcije naSuncu, promena rotacije Sunca,promena opšte aktivnosti Sunca,i sl.
U ovom trenutkutehnološkog razvoja ljudskirod nije u stanju daodgovori na katastrofu.
Veomavisok
Katastrofe koje mogudo i iz Svemira
Nove i supernove, kosmi kozra enje, magline, superiornecivilizacije, sudari galaksija,crne rupe, lutaju a tela, promenauniverzalnih konstanti, i sl.
U ovom trenutkutehnološkog razvoja ljudskirod nije u stanju daodgovori na katastrofu.
Veomavisok
Katastrofe za koje senezna poreklo
Nepoznata energetska polja,dezintegracija prostor –vremena, paralelni svetovi,dezintegracija svemirskestrukture, nepoznate katastrofe, isl.
U ovom trenutkutehnološkog razvoja ljudskirod nije u stanju daodgovori na katastrofu.
Veomavisok
Katastrofe u Tabeli 2 su klasifikovaneprema izvorima nastanka doga aja, a verovatno anjihovog doga anja je potpuno neizvesna.Detaljnijom analizom svakog tipa navedenihkatastrofa dobija se jasnija slika opasnosti koje semogu dogoditi, kao i sagledavanje karakteristikadoga aja koji za ishod imaju potpuni nestanakljudskog roda.
2.1. Katastrofe koje može da izazove ovek
Katastrofe koje izaziva ovek mogu bitinamerne i nenamerne. Ovaj tip katastrofa,uglavnom, zahteva nešto duži period vremena dabi proistekao doga aj doveo do tragi nih posledicapo itav ljudski rod. Tako, na primer, iscrpljivanjeprirodnih resursa zahteva puno vremena da bi sedošlo do trenutka potpune katastrofe. Pri tom, uvekmogu postojati i adekvatni odgovori koji mogu
preduprediti ili odložiti katastrofu. Me utim,zapo eti nuklearni rat može u veoma kratkomperiodu vremena (par godina) dovesti do nestankaljudske vrste (snažna radijacija, nagli nastanakledenog doba). S druge strane, nau ni eksperimentimogu biti uzrok nenadanih katastrofa, za slu ajneo ekivanih rezultata eksperimenta.
Slika 1 - Eksplozije nuklearnih bombi(primeri)
Na slici 1. dat je prikaz eksplozija nuklearnihbombi (nuklearne probe). Problem i opšta opasnost
B-46
su što svet poseduje mnogo nuklearnog oružja kojemože višestruko da uništi celokupan ljudski rod.Rizik je isuviše veliki i to predstavlja realnu iveoma blisku opasnost.
2.2. Katastrofe koje izaziva planeta Zemlja
Ovaj tip katastrofa su prirodni fenomeni, anastaju usled geodinami kih procesa koji seodvijaju na planeti. To su, pre svega, tektonskiporeme aji usled kretanja kontinentalnih plo a, alii kretanja ostalih masa u strukturi planete. S drugestrane, mogu biti izazvani i udarom kosmi kihobjekata u površinu Zemlje, ali i zna ajnimporeme ajima u gravitacionom režimu planete, iliudarima snažnih energetskih talasa.
Slika 2 - Mohorovi ev diskontinuitet
Naravno, da se ovde razmatraju takvi tektonskiporeme aji, kao što je globalno, ekstremnopomeranje kontinentalnih plo a, koje moguizazvati nestanak ljudske civilizacije. Predmetovog rada nisu zemljotrei koji imaju razorna paipak ograni ena dejstva. Globalno pregrupisavanjekontinentalnih plo a se može objasniti teorijomkoju je postavio A. Mohorovi .
Slika 3 - Zemljotres u Japanu 2011.
Tako e, realna globalna katastrofa moženastati integrisanim dejstvom više snažnihvulkanskih erupcija, koje za kratko vreme moguizbaciti enormne koli ine gasova i pepela u visokuatmosferu i dovesti do globalnog zahla enjaodnosno pojave mini ledenog doba, što je pogubnopo itav ljudski rod.
Slika 4 - Erupcije vulkana Krakatau(Indonezija)
To se može donekle videti na primeru vulkanaKrakatau (Slika 4.), ija je erupcija svojevremenodovela do sniženja prose ne temperature naplaneti. Jedna od mogu ih globalnih katastrofa je inagla promena magnetnih polova ili geomagnetnareverzija Zemlje. Ovu katastrofu karakterišupogubni efekti, koje savremena nauka još nijeistražila i izvela klju ne dokaze. Pretpostavke suda ovaj doga aj dovodi i do pojave ledenih dobana planeti. Verovatno da više udruženih doga ajadovode do ove pojave.
Slika 5 - Grafik klimatskih promena (prose netemperature) tokom 5,5 miliona godina
Jedna od katastrofa po ljudski rod je i pojavaledenih doba, iju je frekvenciju, uzroke i dužinutrajanja nau no fundirao M. Milankovi . Bezobzira na veoma validnu teoriju, skoro jenemogu e predvideti ta an po etak novog ledenogdoba na Zemlji. A i na današnjem civilizacijskomnivou nije mogu e na i odgovor za preživljavanjeljudskog roda kada do ove pojave do e.Na slici 6. je dat prikaz funkcionalne zavisnostiljudskog roda od planete Zemlje.
S I S T E M Z E M LJ E
LJ U D S K I S I S T E M
AdaptacijaOdgovor
Zemljotresi Vulkani
Inverzijamagnetnih polova
Ledena doba,uragani, i dr.
Razaranja, promenaklime, masovna smrt
Ekosistemi Resursi vode
Zdravlje iživot
Ljudskazajednica
Hrana
Uticaji i ranjivostDejstva
Procesi destrukcije
Nenadan ekivanDoga aj
Opstanak ljudskezajednice
Vlade, UN Javnost Zdravstvo
ZnanjeTehnol.
Obu enost ljudi Svest ipožrtvovanje
Brzodgovor
Slika 6 - Funkcionalna zavisnost ljudskog rodaod planete
2.3. Katastrofe koje dolaze iz Sun evogsistema
Promene u Sun evom sistemu se direktnomanifestuju na Zemlji i dovode do manjih ili ve ihporeme aja. Tako, ako do e do poreme aja uputanjama planeta, to se neposredno prenosi i naputanju Zemlje, a to dovodi do manjih ili pakkatastrofalnih promena klime na planeti. Udinamici Sun evog sistema dolazi do cikli nihpromena u kretanju planeta (Slika 5.), a time iZemlje što dovodi do pojave ledenih doba uodgovaraju im vremenskim ciklusima.
B-47
Slika 7 - Sun ev sistem (putanje planeta)
Druga grupa mogu ih doga aja je udarasteroida i kometa u površinu Zemlje. Ti doga ajisu se odigravali u dugoj istoriji Zemlje i skorouvek imali katastrofalne posledice po živi svet naZemlji. Izvori asteroida i kometa su dati na slici 6.
A) B)Slika 8 - Grafi ki prikaz pojasa asteroida (A) i
Ortovog oblaka (B) Ozbiljna pretnja ljudskom rodu su inepredvidive aktivnosti na Suncu, poput mo niherupcija i snažnih magnetnih oluja (Slika 7.), kojesu u stanju da unište život na Zemlji (drasti neklimatske promene, enormno zra enje, i dr.).
Slika 9 - Poja ana aktivnost sunca (eksplozije imagnetne oluje)
2.4. Katastrofe koje mogu do i iz Svemira
Kada je u pitanju Svemir kao mogu i izvorglobalnih katastrofa na Zemlji, mora se naglasiti daovek ni iz daleka ne poznaje njegovo suštinsko
ustrojstvo niti njegovu svrhu i da može tuma itisamo one pojave direktno ili indirektnospoznatljive njegovim ulima. Ovde e bitiprezentovani samo neki od doga aja koji seodigravaju u Svemiru, a mogu biti pogubni poitav ljudski rod. Tako pojava nove ili supernove u
blizini Sun evog sistema može dovesti do itavogniza katastrofalnih posledica, kao što su izuzetnosnažna visoko energetska zra enja, pojava snažnihelektromagnetnih i magnetnih polja, pojavasnažnih energetskih talasa koji mogu uticati naputanju planeta, a time i Zemlje. Sve naprednavedeno dovodi do uništenja života na Zemlji , atime i života ljudi. Tako, zvezda T Pyxidis, koja je
od Zemlje udaljena 3.260 svetlosnih godina jeveoma
A) B)Slika 10 - Eksplozija A) nove, B) supernove
aktivna (još od 1890. godine) sa izgledom da uskoroj budu nosti postane supernova. Na takobliskom odstojanju mogu se u trenutku eksplozije
ekivati veliki problemi za život na Zemlji pa imogu a globalna katastrofa po ljudski rod. Pored ovih doga aja, mogu a je pojava izvorasnažnog kosmi kog zra enja (sinhrotrono zra enjeaktivnih galaksija ili galakti kih jezgara,neutronske zvezde) usmerenog ka Sun evomsistemu, ije zra enje može prodreti na površinuZemlje i uništiti život na njoj. Tako e, širenjemaglina ka našem solarnom sistemu (primermagline „Konjska glava“) koje sa svojimgasovima i prašinom onemogu avaju normalnudistribuciju energije sa Sunca i na taj na inuzrokuju dramati ne klimatske promene na Zemlji.Dalje to mogu da budu procesi sudara našegalaksije sa drugim galaksijama u galakti komjatu, pojava crnih rupa na bliskim rastojanjima,lutaju a galakti ka tela, superiorne civilizacije.Poseban
Slika 11 - Sudar galaksija
problem može biti promena jedne ili višeuniverzalnih konstanti (gravitaciona - G, Plankova- h, brzina svetlosti - c, elektromagnetne, atomske inuklearne, dr.), što dovodi do preure enjastrukture prirode, a time i do nestanka ljudskecivilizacije. Naravno da navedenim pojavama nijeiscrpljena lista doga aja u Svemiru koji mogudovesti do globalne katastrofe po ljudski rod.
2.5. Katastrofe za koje se nezna poreklo
Ma koliko se ovek trudio da spozna suštinu isvrhu sveukupnog postojanja još uvek je tolikodaleko od njihove spoznaje i sa potpunompouzdanoš u se može re i da su sva znanja dokojih se došlo samo puke aproksimacije stvarnostii da su u potpunosti antropološki shva ene(po etak i kraj, centar sveta, prostor i vreme, i td.).Otuda ovek i ne može biti svestan mnogih pojava
B-48
koje mogu dovesti do globalne katastrofe. Neke odovih pojava se mogu pretpostaviti, kao što sumo na, nepoznata energetska polja po strukturi ina inu iskazivanja energije, postojanje paralelnihsvetova (sa razli itim univerzalnim konstantama) injihova inerakcija, anihilacija materije, procesidezintegracije prostor – vremena, dezintegracija ipreure ivanje strukture svekolikog sveta. Sve su topotencijalni doga aji koji dovode do globalnekatastrofe po ljudski rod. Tako e, treba imati uvidu pojave i procese koje ne možemo da uo imo,da ih imenujemo, da ih opišemo i shvatimo, jer zato nemamo dovoljno ula niti indirektnih metodaopažanja, a koji su isto tako uzro nici globalnihkatastrofa.Klasifikovanje globalnih katastrofa i njihov kratakopis nemaju za cilj senzaciju niti izazivanje strahakod ljudi niti se njima pravi uvod u filozofijunihilizma i apsolutne nemo i. Naprotiv, želja je dase kroz sistematizaciju navedenih doga ajapokrene itav niz filozofskih pitanja, razmatranja izaklju aka koji treba da budu osnova zaistraživanje mogu nosti opstanka ljudskog roda iutvr ivanje jaza u znanju i potrebnoj energiji itehnologijama da može da predupredi navedenedoga aje ili da ih bar izbegne, odnosno do kog jenivoa ljudska civilizacija ranjiva u odnosu naprocese koji se doga aju u prirodi.
3. MOGU NOST ODGOVORA NAKATASTROFE
Da bi se sagledala mogu nost odgovora naglobalne katastrofe neophodno je analizirati procesnastanka doga aja i karakteristike mogu egodgovora od strane ljudske zajednice.
3.1. Karakteristike doga aja
Globalna katastrofa se sastoji od etiri osnovnefaze: (1) nastanak doga aja, (2) doga aji dejstva, (3) prestanak doga aja i posledice i (4)oporavak odnosno uklanjanje posledica.S druge strane, karakteristike katastrofe su:
uo ljivost nastanka doga ajavremenski period od uo avanja nastankadoga aja do momenta doga aja (dejstva)vreme trajanja doga ajatip doga aja (veli ina, karakteristikedejstava)posledice koje doga aj izazivakompleksnost doga aja.
a) Uo ljivost nastanka doga aja Da bi smo utvrdili koji se doga aji moguuo iti, analizira emo tipove doga aja iz Tabele 2.Prva grupa dog aja koju izaziva ovek je u
potpunosti uo ljiva, jer je sastavni deo ovekovihplanova, ponašanja i aktivnosti. ak se i kodplaniranja analiziraju uzroci i posledice svakog oddoga aja. Jedino je mogu e kod nau niheksperimenata prevideti neke od posledica. Kod druge grupe doga aja postoje doga ajikoji se mogu blagovremeno uo iti i doga aji kojisu delimi no predvidivi ili ih je nemogu e uo iti.Tako, na primer, mogu e je sa velikompouzdanoš u predvideti nastanak ledenih doba ipromene u ozonskom omota u Zemlje pa ipromene u elektrodinamici Zemlje. Delim no jemogu e uo iti proces globalnog preure enjazemljine kore i pojavu vulkanskih aktivnosti.Me utim, kako su svi ovi doga aji kompleksni i udirektnoj funkciji od aktivnosti Sunca i kosmi kihprocesa svi navedeni doga aji mogu biti inenadani, pa prema tome i neuo ljivi (naglainverzija magnetnih polova, naglo slabljenjeelektromagnetnog štita, nenadani globalnitektonski poreme aji, i td.). U grupi doga aja iji je izvor Sun ev sistemblagovremeno je mogu e uo iti putanje asteroida ikometa koji imaju mogu nost da se sudare saZemljom. Me utim nije mogu e, bar za sada,predvideti gigantske erupcije na Suncu, promenudinamike Sunca i planeta, kao ni promene opštesun eve aktivnosti (nagle promene distribucijeenergije na Zemlju, nagle promene uelektrodinamici Sunca, i sl.). Doga aje koji pripadaju etvrtoj i petoj grupi(Tabela 2.) je na ovom nivou civilizacije prakti nonemogu e opaziti (eksplozija nove i supernove,promena univerzalnih konstanti, i dr.). Vreme uo avanja nastanka doga aja je:
To = 0 T (sekunda, dana, godina)gde je,To – vreme opažanja zapo injanja doga aja0 – vreme manje od 0,1 sekunde odnosno vremeblisko nuliT – vreme opažanja koje se naj eš e meri satima,danima, godinamab) Vremenski period od uo avanja nastankadoga aja do momenta doga aja (dejstva) Vreme koje protekne od momenta opažanjanastanka doga aja do pojave doga aja je vremerazvoja doga aja i ono iznosi:
Trd = 0 Tn (sekunda, dana , godina)gde je:Trd – vreme razvoja doga aja0 – vreme koje je blisko nuli za nenadane doga ajeili od momenta opažaja doga aja do njegovogdejstvaTn – vreme razvoja doga aja koji se meri satima,danima , godinama.v) Vreme trajanja doga aja Vreme trajanja doga aja ili dejstva možeiznositi delove sekunde, više dana, godina i
B-49
vekova. Ekstremno kratko vreme dejstva ne dajenikakve šanse za odgovor.g) Tip doga aja i posledice (veli ina,karakteristike dejstava) Što se ti e opisa doga aja i njegovihkarakteristika dosta toga je dato u Tabeli 2. Opštakarakteristika ovih doga aja je njihovo globalnodejstvo i smrt (nestanak) celokupnog ljudskogroda.d) Kompleksnost doga aja Sve globalne katastrofe nisu usko vezane zaoveka ili planetu Zemlju, ve za itav niz pojava i
procesa koji se odvijaju u bliskom i sveukupnomsvemiru. Ovi doga aji su esto inicirani procesimakoje ovek svojim ulima nije u stanju da uo i nitipak ume da ih opiše.
3.2. Mogu nost odgovora ljudske zajednice
Postavlja se logi no pitanje na koje globalnekatastrofe ovek može da da odgovor, da ih spre iili izbegne? Naravno, da je za katastrofe kojeovek sam izaziva mogu e na i odgovor i isti
realizovati. Me utim, za ostale tipove globalnihkatastrofa u najve em broju slu ajeva zasada nemaodgovora. Kod nalaženja rešenja za odgovor naglobalnu katastrofu neophodno je sagledati nekeveoma važne aspekte odgovora.a) Psihi ki aspekt Psihologiju ljudskih masa naj eš e karakterišuneverica i panika. Neverica se javlja kada ve inaljudi ne razume suštinu doga aja ili ne verujeljudima, medijima i institucijama koji dajuinformacije o doga aju. To u potpunosti blokirasve aktivnosti koje stoje na raspolaganju u ciljuodgovora na katastrofu. I što je još gore od toga jepanika kada se shvati opasnost i u tom slu aju sedoga a raspad sistema pa je uspostavljanje bilokakve organizacije za odgovor na krizu nemogu e.b) Organizacijski aspekt Organizacija odgovora na krizu je kompleksanposao i, pre svega, zahteva napor itave ljudskezajednice odnosno svakog njenog lana. Takoogromna organizacija zahteva veliko vremepripreme, veliku motivisanost jedinki, punuopredeljenost da se odgovori sa punimkapacitetima. To je posebno važno kod katastrofakoje izaziva ovek.v) Nivo raspoloživih znanja Raspoloživa znanja su klju ni faktor kododgovora, jer bez dobrog poznavanja suštinedoga aja, njegovih dejstava i na ina da se na tadejstva uspešno odgovori nije mogu e spre iti iliizbe i katastrofu. Zasada, ljudska zajednicaposeduje vrlo malo relevantnih znanja za globalnekatastrofe.g) Inercija ljudske zajednice za odgovor naglobalnu katastrofu
Inertnost je sastavni deo prirode oveka.Naime, ovek dela posledi no, tek nakon kada senešto zaista dogodi. Kako promeniti tu osobinu ioveka usmeriti ka onome što e se dogoditi i tako
ga pripremiti za nastanak doga aja, odnosno dabude spreman da preduzme odgovaraju e mere dase kriza predupredi ili izbegne. Danas je inercijaljudskog roda tako velika da ak i kad se nesre adogodi ove anstvo veoma sporo reaguje.Postavlja se pitanje merenja inercije ljudskezajednice sa više aspekata: vremenskog, psihi kog,politi kog, kognitivnog, organizacionog,obu enosti, spremnosti na brzu adaptaciju.Naravno, da metoda merenja mora da obuhvati svenavedene aspekte, kako bi rezultat bio validan.Rezultati merenja treba da budu osnova zadonošenje ispravnih odluka za svo enje inercijeljudske zajednice na prihvatljiv nivo. Pri tom,svaki lan ljudske zajednice mora da zna daZemlja nije obe ani raj u kome se bezbrižno živi,ve je prostor neprekidnih promena, nastalih uneposrednoj interakciji sa kosmi kim okruženjem isvekolikim svetom.d) Raspoloživo vreme za odgovor Raspoloživo vreme za odgovor na katastrofuje jedan od klju nih faktora odgovora. Što jevreme od opažaja nastanka doga aja do njegovogdejstva duže to je mogu e da se ljudska zajednicadobro pripremi i da odgovor na katastrofu budecelovit i uspešan. Za nenadane doga aje ljudskazajednica nije u mogu nosti da da bilo kakavodgovor.) Faktor panike
Psihologija mase je psihologija kolektivnepanike i frustracija. A to je, upravo i najgoramogu a karakteristika, jer kad treba da se delujeodlu no i celovito panika dovodi do raspadasistema. Panika posebno nastaje u periodimamasovnih stradanja i izuzetno ju je teškoeliminisati i kontrolisati. Tada se svako organizujena li nom i porodi nom nivou (po principu haosa)pa svako organizovano ponašanje postajenemogu e.e) Uloge i odgovornosti Dobro definisani uloge i odgovornosti svakeinstitucije i svakog pojedinca u momentu odgovorana katastrofu uve avaju uspeh za opstanakljudskog roda. Me utim, teorijski je sve u redu, alikad do e do kriti nih situacija, mnogi delovisistema pa i itav sistem odgovornosti se urušava.
3.3. Analiza civilizacijskog nivoa (saznanja,energija, tehnologije, organizovanost)
Kod pojave doga aja koji ugrožavaju itavljudski rod, jako je važno da se zna stepencivilizacijskog razvoja. To je jako bitno, jer setada zna na koji tip i koju globalnu katastrofu
B-50
ljudska zajednica može da da adekvatan odgovor.Nažalost, današnja civilizacija je okrenutaispraznim vrednostima: dominaciji materijalnognad duhovnim bogatstvom, dominaciji sile,dominaciji eksploatacije drugih, dominacijirasipni kog trošenja svih resursa bez brige zabudu nost, i tsl. Malo ko razmišlja o budu nostiljudske zajednice i njenom opstanku, o dominacijiznanja i kosmi koj mo i poduprtoj dobrotom isaznanjem svrhe života. Mnogo toga trebapromeniti u ponašanju ljudske zajednice da bi sedostigao civilizacijski nivo koji je u stanju daodgovara na globalne katastrofe.a) Nivo saznanja Koji je nivo saznanja potreban da bi ljudskazajednica mogla da odgovori na globalnekatastrofe? Koliki je jaz izme u raspoloživihznanja i potrebnih znanja za utvr ivanje suštinedoga aja i adekvatnog odgovora na mogu ukatastrofu? Naravno, da treba sav um ove anstvausmeriti u tom pravcu i pri tom krenuti odnajfrekventnijih globalnih katastrofa koje su sedoga ale u prošlosti. Pri tom, treba se nadati dane e tako brzo do i do nenadanih i ljudskom rodunepoznatih katastrofa. Sigurno, da se ste enasaznanja itekako mogu koristiti u najrazli itijesvrhe, a na dobrobit celokupne ljudske zajednice.b) Energetski prag Kako energija igra klju nu ulogu kod svihdoga aja odnosno njihovih dejstava, to jeneophodno znati energetski minimum potreban zaodgovor na katastrofu ili njeno izbegavanje. Uskladu sa tim, utvrditi maksimum energije kojiljudski rod u tom trenutku može da generiše u ciljuodgovora na krizu. I ponovo, koja su znanjapotrebna da se obezbedi adekvatan nivo energije,kao i njena struktura, na ini dejstva, metode njeneupotrebe da bi se eliminisali doga aji kojiizazivaju globalne katastrofe.v) Nivo tehnologija Koji je to tehnološki nivo koji je neophodanda bi se moglo suprostaviti doga ajima kojiizazivaju globalne katastrofe? Da li su sredstva,metode i organizacija dovoljni za odgovor, a akonisu koja su znanja neophodna da se to ostvari?Naravno, da današnji tehnološki nivo ni izdalekanije dovoljan da se odgovori na prirodne katastrofeglobalnih razmera.g) Stepen organizovanosti Nivo organizovanosti ljudske zajednice kaoceline je na najnižem mogu em nivou. Svet sesveo na ratove kao sredstvo tehnološke premo i idominacije, a o globalnim katastrofama niko i nerazmišlja. Uglavnom se ide po onoj logici kojagovori da se treba organizovati tek ako se neštodogodi. Ali u slu aju globalnih katastrofa to jeapsolutno izlišno, jer nema onih koji treba da seorganizuju. Zato je neophodno blagovremeno
razmišljati i pripremati se za mogu e, pre svega,katastrofe koje se o ekuju i mogu se blagovremenopredvideti.d) Vode a ograni enja ( oveka kao entiteta) ovek je veoma ograni eno bi e u odnosu nabivstvuju i svet. Jednostavno, u slu aju globalnihkatastrofa treba isklju iti sve egocentri ne iantropološke teorije po kojima ovek bezmalo venije bog. Nažalost, ovek mnogo toga ne zna iveoma malo toga zna. Ovde se ovek sre e sapojmom opstanka i doga ajima o kojima vrlo malomože, a naj eš e uopšte ne može, da sudi. On se,zbog toga, susre e sa pojmom sudbine na koju nemože da uti e. Veoma je malo globalnih katastrofana koje ovek može da uti e i to su uglavnom onekoje on svojim aktivnostima izaziva. Ukolikoovek želi da bude visokoumno bi e mora mnogo
da radi na istraživanju svojih ograni enja ipromeni na ina saznavanja odnosno razumevanjasveta i pojava u njemu (napuštanje antropološkeparadigme bivstvuju eg).
4. SCENARIJI OPSTANKA LJUDSKE ZAJEDNICE
Ovde se postavlja ozbiljno pitanje, kolikodugo može da opstane ljudska zajednica i da li jevreme do pojave prve globalne katastrofe dovoljnodugo da može da se do e do suštinskih saznanja itehnologija za adekvatan odgovor na nju? Kada se
ekuje prva globalna katastrofa teško je utvrditi,pogotovo one nenadane. Trenutak koji nas deli odovog doga aja može biti za sto hiljada godina, alise može dogoditi ve sutra. Da li da se prepustimosudbini ili da po nemo ozbiljno da istražujemo idelamo po pitanju globalnih katastrofa? Globalne katastrofe su se dogodile mnogoputa u dugoj istoriji Zemlje i uvek su imaleizuzetno razaraju a dejstva, a posebno su bilepogubne po živi svet. Veli ina rizika katastrofe se grubo odre uje uzavisnosti od tri promenljive: njenim obimom(koliko je ljudi njom obuhva eno), njenimintenzitetom (koliko je poguban uticaj) i njenomverovatno om (kolika je verovatno a nastankakatastrofe). Koriš enjem prve dve promenljivekonstruisan je kvalitativni dijagram tipova rizika(Slika 12). Na grafi kom prikazu se vidi da je rizik odglobalnih katastrofa smešten u desnom gornjemdelu dijagrama. Tako e, vidi se da rizik opstankapredstavlja podskup najtežih oblika globalnihkatastrofa (crveno polje). Naravno, da se u ovomradu, prvenstveno, razmatra podskup globalnihkatastrofa sa najvišim nivoom rizika po opstanakljudskog roda. One se ne doga aju tako esto, ali
B-51
kada se dogode za posledicu imaju izumiranje ljudi(trenutno ili postepeno).Svi drugi vidovi katastrofa, ma koliko bili teški poposledicama ili obimu, daju šansu ljudskom roduda se oporavi i da preživi. Tako, španska groznica(grip) može desetkovati stanovništvo neke oblastiili kontinenta, ali preostali ljudi e se oporaviti iponovo krenuti sa civilizacijskim usponom. Ovdenije uzet u obzir kapacitet ljudske zajednice za
odgovor na pandemiju gripa, što u ovomkonkretnom slu aju nije zanemarljivo. U ovom radu nije posve ena pažnjaverovatno i pojave doga aja po svakoj mogu ojkatastrofi (doga aju), jer bi to prevazišlo obimrada, a bilo bi zapostavljeno esencijalno pitanjevezano za kapacitet ljudske zajednice potreban dase odgovori na mogu e katastrofe, kao iorganizacije i pripreme za odgovor na njih
.
Gubitak jednevrste buba
Drasti angubitakbiodiverziteta
Izumiranjeljudi
Globalnozagrevanje do0,0010C
Pandemijašpanskegroznice
Starenje?
Zagušenje odjednog ekstravozila
Recesija uzemlji
Genocid
Gubitak delakose
Kra aautomobila
Fatalnasobra ajnanesre a
Intenzitet
Neprimetan Podnošljiv Terminalni (Pakleni?)
(Kosmi ki?)
Obim
Trans-generacijski
Globalni
Lokalni
Pesonalni
Egzistencijalnirizik
Rizik odglobalnekatastrofe
Izvor: Nick Bostrom and Milan M. irkovic, Global CatastrophicRisk, (Oxford University Press, 2008)
Slika 12 - Kvalitativne kategorije rizika Da bi se bliže pojasnili mogu i scenarijiopstanka ljudske zajednice na Zemlji uvedene sutri promenljive koje kvalitativno definišuverovatno u opstanka odnosno preživljavanjaljudskog roda. To su: doga aj (vrsta doga aja injegov izvor), vreme (koje protekne od momentaopažanja do njegovog dejstva) i mogu nostoporavka (kapacitet ljudske zajednice za odgovorna katastrofu i oporavak).Kada se analizira funkcionalna povezanost sve tripromenljive dolazi se do tri grupe scenarijaopstanka ljudskog roda.
A – Globalne katastrofe na koje je mogu e na iodgovor i obezbediti pouzdan oporavak.B – Globalne katastrofe za koje je u doglednovreme mogu e na i odgovor (više stotina ilihiljada godina).C – Globalne katastrofe za koje nije mogu e na iodgovor. Na Slici 13. dat je prikaz funkcionalnepovezanosti opstanka ljudskog roda od naprednavedenih promenljivih veli ina. Detaljnijomanalizom matrice mogu se bliže definisati sva triscenarija opstanka.
B-52
A – Globalne katastrofe na koje je mogu e na iodgovor Ovo, prvenstveno važi za globalne katastrofeantropološkog porekla (nenamerne i namerne), kaoi za deo katastrofa koje nastaju u sistemu Zemlje.Naravno, da postoje kapaciteti za oporavak uslu aju globalnog zagrevanja uzrokovanogdelatnoš u ljudi, za izbegavanje upotrebenuklearnog oružja ili pandemija izazvanih
virusima i bakterijama koje su genetskimodifikovane. I na itav niz drugih globalnihkatastrofa koje izaziva ovek može seblagovremeno reagovati, jer postoje neophodnikapaciteti za njihovo spre avanje i oporavak kadase opaze negativni procesi koji vode ka katastrofi. Što se ti e globalnih katastrofa iji je izvorsistem Zemlje, mogu e je na i adekvatne odgovoreu slu aju pojave super vulkanizma,
Delimi an
Nenadano Kratko Dugo
Vreme
Apsolutno nemogu
Nemogu
Mogu
Opstanak
oga
aj
Nepoznato poreklo
Svemir
Sun ev sistem
Sistem Zemlje
Antropološki
Mogu nostoporavka
Slika 13 - Kvalitativna matrica opstanka ljudske vrste za slu aj globalnih katastrofa
postepenog slabljenja elektromagnetnog štitaZemlje i nekih drugih globalnih katastrofa. Bezobzira na veliki gubitak ljudskih života kod tihkatastrofa mogu e o uvati deo populacije koja je ustanju da se oporavi i nastavi civilizacijski razvoj.B – Globalne katastrofe za koje je u doglednovreme mogu e na i odgovor Ova grupa scenarija opstanka ljudskezajednice je validna samo uz ispunjenje dva važnauslova:
da je o ekivano vreme do pojave globalnekatastrofe dovoljno dugo (više desetina ilistotina hiljada godina)da odsustvuju katastrofe kojima se ne znaporeklo i katastrofe koje nastaju iz Svemira(one na koje ovek ne može uticati).
Pretpostavka je da e ljudski rod u dovoljnodugom vremenskom periodu do i do nizarelevantnih saznanja neophodnih za razumevanjeprirode ve eg dela potencijalnih globalnihkatastrofa. S druge strane, u dugom periodu semogu razviti neophodni kapaciteti ljudske
zajednice za odgovor na krizu i oporavak od nje.To zna i da bi ovek bio u potpunosti spreman daspre i globalne katastrofe antropogenog porekla isistema Zemlje, a najve im delom i katastrofe kojepoti u iz Sun evog sistema, kao i dobrim delomkatastrofe koje poti u iz Svemira. Na taj na in bise višestruko uve ale šanse za opstanak ljudskezajednice.C – Globalne katastrofe za koje nije mogu e na iodgovor Ova grupa scenarija opstanka jenajnepovoljnija po ljudski rod, jer mu ne dajenikakve šanse da preživi katastrofu. Klju nu uloguulogu u ovom scenariju imaju:
katastrofe nepoznatog porekla i najve i deokatastrofa koje dolaze iz Svemira, al ii manjideo katastrofa koje poti u iz Sun evogsistema.nenadane katastrofe koje nastaju munjevito ikoje ne daju dovoljno vremena ljudskojzajednici da da adekvatan odgovor i uklju i
B-53
sve kapacitete za oporavak nakon dejstvakatastrofeizuzetna kompleksnost doga aja i dejstavakoje izaziva (enormno snažni zemljotresi,izuzetno jaka visokoenergetska zra enja inagli pad/ rast temperature istovremeno).
Teorija verovatno e nije validna da predvidiovaj tip katastrofa, jer nema osnovnih podataka onjihovoj prirodi, njihovim uzrocima i njihovojfrekvenciji. U ovom slu aju ljudski rod jenemo an da bilo šta u ini za svoj opstanak. Bez obzira na to kolike su šanse ljudskezajednice da se odupre globalnoj katastrofi, kao ina to koliko je blizak trenutak da se ona dogodi,neophodno je udružiti sve svetske umove daneprekidno rade na istraživanju katastrofa, a u ciljurazumevanja njihovih pojava i ubrzanoguve avanja kapaciteta ljudskog roda za uspešanodgovor. S druge strane, treba usmeriti napore naistraživanju prirode inercije ljudske zajedniceprema globalnim katastrofama i odgovora na njih.Tako e, treba imati u vidu da ove katastrofe (saegzistencijalnim rizikom) nisu u iskustvu ljudi pase kompletan ljudski rod ponaša kao da toga nijenikada bilo i da nikada ne e biti. Nažalost, našaspoznaja je malena, a vremenski period postojanjacivilizacije kratak (u kosmi kim razmerama), takoda to izaziva potpunu opuštenost i ose ajbezbednog i ve nog života u zemaljskom raju.
5. ZAKLJU CI
U ovom trenutku istraživa i su najvižeangažovani u oblasti globalnih katastrofa kojeproizilaze iz ljudskih aktivnosti, posebnoindustrijske civilizacije i naprednih tehnologija.Nažalost, relativno mali broj nau nika je usmerenna istraživanje globalnih katastrofa iz drugihizvora (Sun ev sistem, Svemir, nepoznatoporeklo). Polazi se od toga da je verovatno anastanka ovakvih katastrofa zanemarljiva i da je tonepotrebno gubljenje vremena. Me utim to nijetako, sadašnja znanja su nedovoljna da se sagledaprava priroda ovih katastrofa i periodika njihovihdoga anja. Matemati ki aparat, ma koliko bio
mo an ni iz daleka nije u stanju da opiše ni dapredvidi svu kompleksnost doga aja i dejstava,koja se po svojoj suštini približava kompleksnostisvekolikog sveta.Ako, isklju imo ovaj set najkompleksnijihglobalnih katastrofa, ostaje još veoma veliki spisakdoga aja u sistemu Zemlje i njenom bližem i širemokruženju koji mogu dovesti do nestanka ljudskevrste. Zato je neophodno da se ljudski rodpermanentno priprema za odgovor na ovekatastrofe i uspešan oporavak nakon njihovogdejstva. To podrazumeva, prvenstveno, da se:
intenzivira istraživanje pojave i uzrokamogu ih globalnih katastrofaintenzivira istraživanje kapaciteta ljudskezajednice za odgovor na katastrofe (nivoznanja, raspolaganje energijom, nivotehnologija, nivo organizovanja i td.)zapo ne sa istraživanjem stepena inercijeljudske zajednice u odnosu na katastrofe(nerazumevanje, opuštenost, svest primata,odsustvo kolektivne svesti, tromost, egoizam,strah, i tsl.)zapo nu postepene pripreme za odgovor nanajverovatnije globalne katastrofe, za po etakantropološkog porekla, sa dugim dejstvom dokona nog ishoda (drasti no umanjenje resursapitkih voda, na primer)zapo ne sa podizanjem pojedina ne ikolektivne svesti na itavoj planetizapo ne sa pra enjem nastanka i razvoja
ekivanih globalnih katastrofa. Naravno, da sa ovim spisak neophodnih meravezanih za globalne katastrofe nije iscrpljen, aliprostor ovog rada ne daje mogu nost za detaljnijeanalize. Kona no, civilizacija ne može postojati takošto e se prepustiti slu ajnosti i ekati da prirodabude toliko blagonaklona da joj obezbedi ve niopstanak, ve naprotiv, mora veoma promišljeno iinteligentno da dela kako bi uspela i omogu ilasamoj sebi da ovlada delom Svemira i kreira svojusudbinu.
LITERATURA
[1] Milan M. Cirkovic´, Anders Sandberg, andNick Bostrom, Anthropic Shadow:Observation Selection Effects and HumanExtinction Risks, Risk Analysis, Vol. 30, No.10, 2010
[2] B. N. Kuzyk, Yu. V. Yakovets,CIIVIILIIZATIIONS: Theory, History,Dialogue and the Future, Volume II, Futureof Civilizations and Geocivilizational,
Measurements, Moscow Institute forEconomic Strategies, 2006
[3] John Cairns, Jr., Global Crisis Collaboration:The Key to the Survival of Civilization in the21st Century, Virginia Polytechnic Instituteand State University, Blacksburg, Virginia24061, USA, Asian J. Exp. Sci., Vol. 24, No.1, 2010; 33-38
[4] Dr Kiril Chukanov, GOD WARNS THEHUMAN KIND, Calgary, March - April,2009
B-54
[5] Joseph F. Coates, Risks and threats tocivilization, humankind, and the earth,Futures 41 (2009) 694–705
[6] Asteroid and Comet Impact Hazards, NASAAmes Space Science Division, 2010
[7] Susan Werner Kieffer, Paul Barton, WardChesworth, Allison R. Palmer, Paul Reitan,E-an Zen, Megascale processes: Naturaldisasters and human behavior, TheGeological Society of America, Special Paper453, 2009
[8] Jason G. Matheny, Reducing the Risk ofHuman Extinction, Risk Analysis, Vol. 27,No. 5, 2007
[9] J. DONALD HUGHES, GlobalEnvironmental History: The Long View,Globalizations, December 2005, Vol. 2, No.3, pp. 293–308
[10]Eliezer Yudkowsky, Cognitive biasespotentially affecting judgment of global risks,Singularity Institute for ArtificialIntelligence, Palo Alto, CA, August 31, 2006.
[11]Graciela Chichilnisky and Peter Eisenberger,Asteroids: Assessing Catastrophic Risks,Hindawi Publishing Corporation, Journal ofProbability and Statistics, Volume 2010,Article ID 954750, 15 pages,doi:10.1155/2010/954750
[12]Vaclav Smil, Global Catastrophes and Trends,Massachusetts Institute of Technology, 2008
[13]Nick Bostrom and Milan M. irkovi , Globalcatastrophic risk, Oxford University Press,2008
[14]H. H. Koelle, D. G. Stephenson, PREPARINGFOR A 21st CENTURY PROGRAM OF
INTEGRATED, LUNAR AND MARTIANEXPLORATION AND DEVELOPMENT2.0, Technical University Berlin, Institute ofAeronautics and Astronautics, Marchstr.14,D-10587 Berlin, 9.9.2001
[15]Heikki Patomäki, Dialectics of Civilizations:A Cosmic Perspective, A paper prepared forthe Conference honoring Hayward R. Alker,held in June 6-7, 2008,
[16]Jean-Pierre Dupuy, RATIONAL CHOICEBEFORE THE APOCALYPSE, EcolePolytechnique, Paris & Stanford University,Political Theory Workshop, StanfordUniversity, April 27, 2007.
[17]Dr. Nick Bostrom, Existential Risks:Analyzing Human Extinction Scenarios andRelated Hazards, Department of Philosophy,Yale University, 2003
[18]Zora Arsovski, Slavko Arsovski, AleksandarAleksi , Miladin Stefanovi , Sonja Grubor,NEW MODEL FOR QUANTIFICATIONOF ICT DEPENDABLE ORGANIZATIONSRESILIENCE, International Journal forQuality Research, Volume 5 - 2011 - Number5
[19]Slavko Arsovski, Zora Arsovski, Pol Andre,Miladin Stefanovi , RELATION BETWEENORGANIZATIONAL - ANDINFORMATION RESILIENCE: A WAYFOR IMPROVEMENT OF SYSTEMCAPACITY, International Journal forQuality Research, Volume 4 - 2010 - Number3
