Годиште 50. број 6 (2009) 159

Мелиха ЗЕЈНИЛАГИЋ-ХАЈРИЋ, Природно-математички факултет Универзи-тета у Сарајеву(e-mail: mzejnilagic@pmf.unsa.ba)

МОДЕЛ НАСТАВНЕ ПРИПРЕМЕ ИЗ ХЕМИЈЕ ЗА

VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРОТЕИНИ

УВОД

Наставна јединица је основна јединица наставногпроцеса, чије се организовање заснива на оствари-вању образовних циљева, примени методичких прин-ципа и активирању ученика.

Припрема за наставни час је једна од обавеза на-ставника. Наставни час хемије треба организовати дабуде динамичан, да су ученици активно укључени урад, у извођење огледа, или решавање одређених про-блема.

У овом чланку је приказана писана припрема часастуденткиње који је она реализовала у осмом разредуосновне школе, школске године 2007/2008. Она јекомбиновала разговор са ученицима и њихов самосталан експериментални рад. РАЗРЕД: VIIIПРЕДМЕТ: ХемијаНАСТАВНА ЦЕЛИНА: Биолошки важна

једињења угљеникаНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ПротеиниТИП ЧАСА: Обрада новог градива МЕТОДЕ РАДА: Метода усменог излагања

(монолошка), метода раз-говора (дијалошка), илу-стративно демонстрацио-на метода, лабораториј-ско-експериментална ме-тода

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни и ин-дивидуални рад

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Табла, креда, уџбеник, гра-фоскоп, графо-фолије, ла-бораторијски прибор ихемикалије

ЗАДАЦИ ЧАСА: а) ОБРАЗОВНИ: Стицање знања о проте-

инима као биолошкиважним једињењима

б) ОДГОЈНИ: Развијање квалитетног од-носа према раду, раднимнавикама, и правилнимпрехрамбеним навикама,поготово што се тиче про-теина у исхрани.

в) ФУНКЦИОНАЛНИ: Развијање способностипосматрања, уочавања,закључивања и применетих способности у свако-дневном животу.

ПРОТЕИНИ

Планирано време: два школска часа – блок час

Корак 1. Шта значи здрава исхрана? Које супстанце користимо у исхрани?

На почетку часа проверава се шта ученици знају оздравој исхрани. Поставља се питање шта су јели тогдана, а неколико ученика може навести од чега сесастојао њихов јеловник.

Наставник подсећа ученике да се као горива ко-ристе нафта, угаљ и земни гас, да се без горива не мо-же замислити вожња аутомобилима и другим превозним средствима, да без горива не би било индус-трије. Исто тако и човек мора узимати своје горивокоје му је потребно за све животне функције. Учени-цима се постављају питања: које гориво користи човеки које се од до тада спомињаних органских супстанцикористе у исхрани (имајући у виду да су претходноучили о мастима, уљима и угљеним хидратима). Наја-вљује се нова тема, а то су протеини.

Корак 2. Протеини – њихов значај (уопштено), с освртом на правилну исхрану

Наставник каже ученицима да од многих суп-станци у намирницама, велики значај имају протеини,који су основа свих живих ћелија. Ученицима поста-

ВЕСТИ из ШКОЛЕ

ВЕСТИ за ШКОЛЕ

160 Хемијски преглед

вља питање како они разумеју такву изјаву о проте-инима и шта то значи за правилну исхрану.

Потом наставник каже да су протеини градивнесупстанце и поново пита ученике шта таква изјава опротеинима значи. Даље, подсећа ученике на градивобиологије и поставља питање која је основна градивнаи функционална јединица сваког живог бића. Крозразговор води ученике ка закључку да су протеини не-опходни за изградњу ћелија, да би тело могло расти иобновити оштећена ткива. Затим наставник суочаваученике с питањем шта се дешава ако се протеини неуносе довољно у организам.

У наставку се од ученика очекује да изведу закљу-чак у вези с правилном исхраном имајући у виду сле-деће податке: сагоревањем једног грама угљених хид-рата се ослобађа 17 кЈ енергије, као и сагоревањем јед-ног грама протеина, док се сагоревањем једног грамамасти ослобађа 39 кЈ енергије.

Ученицима се каже да протеина има највише у на-мирницама животињског порекла, али да их има и унамирницама биљног порекла, а од њих се очекује данаведу примере намирница животињског и биљногпорекла.

С обзиром да се различити протеини налазе у на-мирницама животињског и биљног порекла, учени-цима се поставља питање како би се требало правил-но хранити, имајући ту чињеницу у виду.

Потом се ученици суочавају са чињеницом да сезалихе протеина не могу стварати у организму, каошто је то случај са мастима, и поставља им се питањекако то условљава правилну исхрану.

Корак 3. Хемијски састав и грађа протеина

Од ученика се тражи да коментаришу податке оелементарном саставу протеина, наведене у табели 1.

Табела 1. Елементарни састав протеина

Корак 4. Аминокиселине

Потом се ученицима каже да су протеини сложе-на органска једињења, велике молекулске масе (од де-сетак хиљада па до неколико милиона), која се могуразложити хидролизом на много једноставније моле-куле, тзв. аминокиселине. Ученицима се постави пи-тање шта је хидролиза. Када одговоре, објашњава секако се изводи хидролиза протеина.

Потом се објашњава шта су аминокиселине, по-везујући их са карбоксилним киселинама (молекуламинокиселине уместо једног атома водоника садржиамино групу). Наставник на табли пише структурнуформулу етанске киселине и глицина, и упућује уче-нике да уоче сличности и разлике у структури ова двамолекула. Сличности и разлике у структури условља-

вају сличности и разлике у својствима ових једињења,тј. аминокиселине се могу понашати као киселине, јерсадрже киселу – карбоксилну групу, али и као базе, јерсадрже базну, амино-групу.

Слика 1 Сличност у структури између сирћетнекиселине и аминокиселине глицин

Ученицима се каже да природни протеини садр-же само 20 аминокиселина и истакне да само 20 ами-нокиселина изграђује много протеина у живом свету.Каже им се да биљке и неки микроорганизми могу са-ми изградити све потребне аминокиселине, али даљудски организам може изградити само 10 аминоки-селина. Ученицима се постави питање шта из те чиње-нице могу закључити, а потом се објашњава које се ки-селине називају есенцијалне.

Потом се објашњава колико остатака молекулааминокиселина могу садржавати молекули протеина иуказује се да редослед аминокиселина утиче на биолош-ка и хемијска својства протеина. Да би ученици разуме-ли како мали број молекула аминокиселина може дагради тако велики број различитих молекула протеина(поткрепљује се податком да у људском телу има нај-мање 40 000 различитих молекула протеина), задаје имсе да користећи следећа три знака ♥, ♫, ☻, за пред-стављање аминокиселина, прикажу на колико се начи-на оне могу међусобно повезати (слика 2.).

♥ ♫ ☻ ♫ ♥ ☻

♥ ☻ ♫ ☻ ♫ ♥

♫ ☻ ♥ ☻ ♥ ♫Слика 2

У наставку се ученицима објашњава како се ами-нокиселине међусобно повезују, најпре како граде ди-пептид (на табли се помоћу структурних формулаприказује како два молекула глицина граде дипептиди исто се показује помоћу модела молекула). Обја-шњава се пептидна веза (слика 3.). Потом се објашња-ва како настају полипептиди и протеини. На крајуовог сегмента објашњава се да се дугачки ланци моле-кула протеина могу још и међусобно повезивати, са-вијати и обликовати у различите облике у простору, анајчешће су то кугласти и влакнасти облици, што се иилуструје помоћу слика (слика 4 .и 5.). Ученицима секаже да кугласте протеине садржи свака жива ћелија,а да влакнасти изграђују кости, косу, перје и нокте.

Корак 5. Протеини у природи и њихове улоге

У овом кораку ученицима се говори о различитимулогама протеина, а посебно о улози антитела и ензи-

ЕЛЕМЕНТ САДРЖАЈ (%)

C 50 – 55

О 20 – 25

N 15 – 18

H 6 – 7

S 0,2 – 3

Годиште 50. број 6 (2009) 161

ма. Објашњава се деловање ензима, да у животнимпроцесима човека учествује више од 20 000 различи-тих врста ензима, да се отровно деловање неких суп-станци своди на то да у организму блокирају деловањепојединих ензима и да тако заустављају нормалноодвијање животно важних процеса.

Ученицима се каже да сви протеини хидролизомне дају само молекуле аминокиселина и да се прематоме деле на једноставне (на пример, албумин у јајету

и глобулин у крви) и сложене (на пример, казеин умлеку и хемоглобин у крви), који хидролизом поредаминокиселина дају и друге производе.

Саопштава се и шта је крајњи производ разградњепротеина у људском организму, да се ствара уреа иликарбамид коју људски организам свакодневно излу-чује.

Овај сегмент се завршава разматрањем практичнеупотребе протеина у индустрији коже, туткала, веш-тачких влакна, вуненог и свиленог текстила, вештач-ког ђубрива, итд.

Корак 6. Експериментално испитивање својстава протеина

НАПОМЕНА. Пре часа потребно је припремитиследеће:

• Oдвојити беланце од жуманца јајета, ставити

беланце у чашу и додати око 100 cm3 воде. До-бивени раствор користити за огледе.

• Млевено месо (око 100 g) ставити у чашу, до-дати воду и промешати. Добивену смешу про-цедити кроз вату. Филтрат користити за оглед.Поделити ученике у групе (три или шест, зависно

од броја ученика у разреду). Свакој групи дати нас-тавни листић са упутством.

ГРУПА 1. Испитивање млекаПрибор: 1 епрувета, 1 стаклени штапић, 1 капаљка,

мало млека, мало сирћета или сока од лимунаПоступак: Усути млеко у епрувету и помоћу ка-

паљке додати неколико капи сирћета или лимуновогсока. Промешати.

ГРУПА 2. Испитивање беланца јајетаПрибор: 1 епрувета, 1 стаклени штапић, 1 капаљка,

разблажен раствор беланца, мало сирћета или сока одлимуна.

Поступак: Усути беланце у епрувету и помоћу ка-паљке додати неколико капи сирћета или лимуновогсока. Промешати.

ГРУПА 3. Испитивање месаПрибор: Епрувета, стаклени штапић, капаљка,

мало раствора добивеног од меса, мало сирћета илисока од лимуна

Поступак: Усути раствор у епрувету и помоћу ка-паљке додати неколико капи сирћета или лимуновогсока. Промешати.

Сваки члан групе треба да забележи запажања.Када групе заврше рад, вођа сваке групе треба да про-чита запажања. На основу запажања свих група уче-ници треба да изведу закључак да се протеини додатком киселине згрушавају, односно коагулирају.

Ученицима се каже да се исто догађа са протеини-ма и при повишеној температури и подсете се на промену јајета коју могу запазити приликом пржења јаја.То је карактеристично својство протеина.

Слика 3. Пептидна веза

Слика 4 Влакнасти облик бјеланчевине

Слика бр. 5. Кугласти облици бјеланчевина

162 Хемијски преглед

Ученицима се објасни да протеини крвне плазмечовека коагулирају већ при температури од 42 ºC, збогчега долази до смрти ако се температура људског орга-низма повиси изнад те вредности. Зато је важно сни-жавати температуру, уколико је повишена. Коагула-ција је неповратан процес јер коагулацијом долази донарушавања молекуларне структуре протеини, тј. доденатурације.

Корак 7. Обнављање градива

У завршном делу рада ученицима се постављајуследећа питања:

1) Којим намирницама биљног и животињскогпорекла уносимо протеине у организам?

2) Колика је молекулска маса протеина?3) Шта су аминокиселине?4) Шта су есенцијалне аминокиселине?5) Како се назива веза којом се међусобно повезују

аминокиселине у протеинима?6) Која је разлика између једноставних и сложе-

них протеина? Наведите примере једноставних и сло-жених протеина.

7) Што су по својој хемијској грађи ензими илиферменти?

Корак 8. Домаћи задатак

Наставник задаје ученицима следеће задатке задомаћи рад.

Опиши денатурацију протеина у изведеном огле-ду.

Израчунај масени удео водоника у глицину.Шта су последице неуношења протеина исхра-

ном?

ЛИТЕРАТУРА

1. Драчо, Х., Ризвановић М. (1998): Хемија,Уџбеник за8. разред основне школе, Sarajevo Publishing, Са-рајево.

2. Халаши, Р., Кеслер, М. (1976): Методика наставехемије и демонстрациони огледи, Научна књига, Бе-оград.

3. Калајџисалиховић, Ф. (2003): Култура живљења за5. и 6. разред основне школе, Sarajevo Publishing, Са-рајево.

4. Милићевић, В., Сикирић Х. (2005): Хемија, Уџбе-ник за oсми разред основне школе, Sarajevo Publi-shing, Сарајево, 2005.

5. Миљас М., Велагић-Хабул Е. (2001): Хемија-кемијаза 8. разред основне школе, ИП „Свјетлост“ д.д. За-вод за уджбенике и наставна средства, Сарајево.

6. Сикирица, М. (2003): Методика наставе кемије,приручник за наставнике кемије, Школска књигаЗагреб

7. Сикирица М., Корпар-Чолиг Б. (1998): Органска ке-мија, Уџбеник кемије за 4. разред гимназије, Школ-ска књига, Загреб.

A b s t r a c t

TEACHING THEME - PROTEINS

Meliha Zejnilagic-Hajric

In this paper the elaboration of the teaching themeProteins in the eighth grade of primary school is presented,and teacher used active method of learning. Teacher has re-alized theme through dialogue with pupils and their experi-mental work.

Александар ДЕКАНСКИ, Владимир ПАНИЋ, ИХТМ – Центар за електрохемиjу, Београд иДрагана ДЕКАНСКИ, Галеника А.Д . - Институт, ЗемунE-mail: aleksandar@dekanski.com, panic@ihtm.bg.ac.rs, dragana@dekanski.com

ТРИ САЈТА КОРИСНА ЗА УЧЕНИКЕ

Иако се из наслова очекује да ћемо представитисајтове корисне ученицима, бар два од њих могу битизанимљиви свима које занима хемија, а нису хемича-ри или блиско везани за хемију. Поготово стога што суу питању два српска и један хрватски сајт. Чак и оникоји се интензивно и професионално баве хемијоммоћи ће на овим страницама да пронађу понеку за-нимљиву, корисну или потребну информацију.

Прво представљамо Портал: Хемија, који се на-лази на српској Википедији. Уместо увода преносимопрве две реченице са основне странице сајта: „Овај

портал направљен је за википедисте које занима хемија. Овде можете наћи линкове ка најинтересант-нијим темама и новостима из хемије.“

Како је интернет адреса портала дуга и непри-кладна за писање, навешћемо да се до портала нај-једноставније може доћи са основне странице српскеверзије Википедије: sr.wikipedia.org, на којој се насписку линкова са десне стране, на првом месту нала-зе линкови ка природним наукама, а међу њима је илинк са именом хемија. Кликом на њега долази се доосновне странице портала. Она садржи седам секција

ХЕМИЈА НА ИНТЕРНЕТУ