SEDAM SVETSKIH ČUDA ANTIČKOG SVETA

1. Zevsova statua u Olimpiji2. Artemidin hram u Efesu3. Mauzolej u Halikarnasu

4. Kolos sa Rodosa5. Faros u Aleksandriji6. Velike piramide u Gizi7. Viseći vrtovi iz Vavilona

Z E V S O V A S T A T U A U O L I M P I J I

Statua boga Zevsa-vrhovnog boga starih Grka nalazila se na prostoru Olimpije. U čast boga Zevsa održavale su se Olimpijske igre, koje su po mestu održavanja i dobile naziv. U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazile da proslave Olimpijadu i obožavaju svog boga nad bogovima – Zevsa.

Ogromni Zevsov hram konstruisao je arhitekta Libon. Hram je izgrađen oko 450. g.p. n. e.

Statua je napravljena u radionici majstora Fidija, koja i danas postoji u Olimpiji. Bila je napravljena od metala i slonovače i prekrivena zlatom i visoka oko 13 m. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog šiblja, u njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odeća bila je ukrašena rezbarijama životinja i ljudi.

Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. g. n. e. po naredbi cara Teodosija kao paganski običaj, naređeno je da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, su Olimpiju zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku n. e. Nešto pre toga statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. g. Na mestu gde je nekada bio hram

danas nema ničega osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova.

Jednostavni hram u dorskom stilu delovao je isuviše obično za to vreme pošto je moć antičke Grčke stalno rasla, pa su bile potrebne krupne izmene na njemu. Rešenje je pronađeno u izgradnji ogromne statue pa je atinski skulptor Fidija dobio ovaj sveti zadatak. U drugom veku p. n. e. izgrađena statua je uspešno renovirana, a u prvom veku p. n. e. rimski imperator Kaligula pokušao je da statuu prebaci u Rim. Pokušaj je propao.

Hram u starogrčkom gradu Efesu, u Maloj Aziji (danas Turska),podignut je u slavu ARTEMIDE-grčke boginje lova, divljine i plodnosti.

A R T E M I D I N H R A M

Kritski graditelj Hersiferon iz Knososa izgradio je hram pod pokroviteljstvom lidijskog kralja Kreza. Hram je bio četiri puta veći od Partenona u Atini.

Danas su od hrama ostali samo temelj i mesto na kome se nalazio-nedaleko od turskog grada Selčuka i na oko 50 km od grada Izmira.

Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao pijaca.

Arheološkim iskopavanjima na ovoj lokaciji otkriveni su darovi koje su hodočasnici koji su dolazili čak iz Persije i Indije posvetili Artemidi:minđuše, narukvice i ogrlice od zlata, statue Artemide izvajane od zlata i slonovače, kao i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.

U noći 21. jula 356. godine p. n. e. čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ostane zabeleženo u istoriji, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Iste noći je rođen i Aleksandar Veliki (Makedonski).

Tokom naredne dve decenije hram je obnovljen, u čemu je značajno pomogao sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba već osvojio i pokorio celu Malu Aziju.

Goti su 262. godine razrušili hram, Efežani su se zavetovali da će ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka većina Efežana je prihvatila hrišćanstvo i hram je izgubio svoj religijski značaj. 401. godine hram je srušio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napušten, a arheološkim iskopavanjima je nađen temelj hrama kao i put koji vodi do ove lokacije, koja je danas polumočvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i značajna luka Male Azije.

M A U Z O L E J U H A L I K A R N A S U

Slično Velikoj piramidi u Egiptu i ovo mesto predstavlja grob jednog antičkog vladara. Mauzolej se nalazi u gradu Bodrumu (u antičko doba Halikarnas), na obali Egejskog mora, u jugozapadnom delu današnje Turske.

Kada su Persijanci proširili svoje antičko carstvo karijski kralj Mauzol premestio je svoju prestonicu u grad Halikarnas. ( 377. do 353. godine p. n. e., )

Projekat grobnice za Mauzola bio je poveren njegovoj ženi i sestri Artemidi i predpostavlja se da je njena gradnja započela još za kraljevog života. Građevina, prozvana Mauzolej, završena je oko 350. g. p. n. e., tri godine nakon Mauzolove smrti .

Tokom šesnaest vekova Mauzolej je opstajao u odličnom stanju sve dok snažan zemljotres nije oštetio njegov krov i kolonade (stubove). Početkom petnaestog veka vitezovi Sv. Jovana Malteškog okupirali su Halikarnas i izgradili ogromni krstaški zamak. Iskoristili su materijal od koga je bio izgrađen tada već veoma oštećeni Mauzolej. Neke od skulptura iz Mauzoleja su sačuvane, kao i više unutrašnjih mermernih dekoracija na kojima je prikazana bitka između starih Grka i Amazonki.

Mauzolej je u osnovi bio pravougaonog oblika. Grobnica i sarkofag bili su izrađeni od alabastera i ukrašeni zlatom i postavljeni u centralnom delu Mauzoleja, na uzdignutom podijumu popločanom mermerom i okruženom kolonadama u jonskom stilu. Kolonade su podupirale piramidalan krov koji je takođe bio ukrašen statuama i kipovima. Na vrhu krova nalazila se statua koja je predstavljala kočije koje su vukla četiri konja. Ukupna visina Mauzoleja bila je 45 m.

Naročita lepota građevine nije bila samo u njegovoj strukturi, već i u dekoracijama i statuama koje su ukrašavale njenu spoljašnost. Na građevini se nalazilo nekoliko desetina statua ljudi, lavova, konja i drugih životinja u prirodnoj veličini i većih.Posebnost ove građevine je i ta što ona nije posvećena nijednom od bogova stare Grčke. Danas se po imenu ove građevine sve velike i raskošne grobnice nazivaju mauzolejima.

K O L O S S A R O D O S AIako je od vremena izgradnje ove

ogromne statue do njenog uništenja proteklo svega 56 godina, ova svojevrsna i neponovljiva građevina svakako je zaslužila svoje mesto među svetskim čudima. Kolos sa Rodosa nije samo gigantska statua - on je bio simbol jedinstva naroda koji je naseljavao ostrvo Rodos.Ova statua nalazila se na samom ulazu u luku Mitraki ostrva Rodos, u Grčkoj. Na ostrvu su se nalazila tri polisa: Lalisos, Kamiros i Lindos. 408. godine p. n. e. Ovi gradovi su se ujedinili i stvorili jedinstvenu teritoriju-grad Rodos. Grad se brzo razvijao i gradio snažne ekonomske veze sa svojim glavnim saveznikom Ptolomejem i tadašnjim vladarom Egipta. 305. godine p.n.e. Antagonidi iz Makedonije, koji su bili veliki rivali ptolomejima, napali su Rodos u pokušaju da slome njegovu alijansu sa Egiptom. Ipak, nisu uspeli da uđu u grad.304. godine p.n.e. postignut je mirovni sporazum i Antagonidi su se povukli ostavljajući za sobom velike količine ratne opreme. Kako bi proslavili svoje jedinstvo, stanovnici Rodosa su prodali svu ratnu opremu i za dobijeni novac podigli gigantsku statuu posvećenu grčkom bogu Sunca, Heliosu.

Ogromnu statuu osmislio je rodoski vajar Ares iz Lindosa.Kolos je bio visok 33m. Koliko je statua bila visoka najbolje svedoči zapis iz tog vremena- “Kada je statua polomljena i kada je pala na zemlju , grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku je jedva mogla da opaše prst ruke Kolosa”.

Izgradnja statue trajala je 12 godina i završena je 282. godine p.n.e. Godinama je statua stajala na ulazu u rodosku luku, sve dok snažan zemljotres nije pogodio Rodos 226. godine p.n.e. Grad je bio teško oštećen, a Kolos je slomljen na najslabijem mestu-u kolenu.

Rodos je tada prihvatio ponudu Ptolomeja III da plati sve troškove restauracije polomljene statue, ali nakon što su konsultovani proroci, ponovno podizanje statue je zabranjeno, a Ptolomejeva ponuda odbijena. Skoro 1000 godina statua je ležala polomljena. 654. godine Arapi su napali Rodos. Uzeli su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih Siriji. Ostaci su bili preneti na leđima 900 kamila.

F A R O S U A L E K S A N D R I J IPtolomej Soter je nedugo posle

smrti Aleksandra Makedonskog, (bio je njegov namesnik) preuzeo vlast nad Egiptom, sagradio je Aleksandriju i uzeo je za svoju prestonicu. U blizini Aleksandrije nalazi se ostrvo Faros (faraonovo ostrvo). Ostrvo je sa obalom bilo povezano nasipom. Usled nepovoljnih uslova za pristajanje brodova i plitke obale tog regiona bila je neophodna izgradnja svetionika.

Gradnja svetionika je započeta 290. g.p.n.e. a detaljne proračune za njegovu izgradnju uradili su naučnici aleksandrijske biblioteke.

Svetionik je bio posvećen bogovima spasiteljima Ptolomeju Soteru i njegovoj ženi Berenis. Vekovima je Faroski svetionik bio znamenje aleksandrijske luke koji je noću svetleo pomoću upaljene vatre, a danju je ogledalima reflektovao sunčevu svetlost. Ovaj svetionik bio je prikazan i na rimskim novčićima.

Svetionik je znatno oštećen zemljotresima, a 1480. g. egipatski sultan Mameluk Ćatbej odlučio je da ojača odbrambene zidine Aleksandrije i izgradio je srednjovekovnu tvrđavu na mestu na kom se nalazio svetionik, koristeći njegov građevinski materijal, pre svega mermer.

Od svih svetskih čuda, jedino je svetionik imao praktičnu namenu-bezbedan povratak brodova u luku. U arhitektonskom smislu, ovaj svetionik je bio najviša građevina na svetu u to vreme. Njegova svetlost se mogla videti na 50 km od aleksandrijske obale. Danas se u romanskim jezicima za svetionik kaže faros.

Od šest uništenih svetskih čuda, svetionik je nestao poslednji. U spisima iz tog doba može se naći detaljan opis funkcionisanja svetionika. Oni opisuju kako je ogledalo reflektovalo svetlost desetinama kilometara na pučinu, a legenda kaže da je ogledalo korišćeno i za spaljivanje neprijateljskih brodova i pre nego što bi se približili luci.

V E L I K A P I R A M I D A U G I Z I

Velika piramida u Gizi je najstarije i ujedno jedino do danas očuvano svetsko čudo. Nalazi se u Egiptu, u gradu Giza. Samo se Velika Keopsova piramida naziva svetskim čudom a ne i druge dve manje koje se nalaze pored nje.

Piramida je izgrađena po nalogu faraona Kufua(ili Keopsa), oko 2560. g.p.n.e. kao njegova grobnicaVeruje se da je izgradnja piramide

trajala 20 godina. Svaka strana piramide orjentisana je ka jednoj od strana sveta.Sa severne strane je ulaz u piramidu. U centru piramide nalazi se grobnica sa sarkofagom.

V I S E Ć I V R T O V I V A V I L O N AOstaci visećih vrtova u Vavilonu nalaze se na istočnoj

obali reke Eufrat, na oko 50 km južno od Bagdada, u Iraku.Smatra se da su vrtovi izgrađeni za vreme vladavine Nabunkodonosora II (604-562.g.p.n.e.) i to po želji njegove supruge Semiramide, koja je bila dovedena iz Medije i naročito volela planinski pejzaž.Vrtovi su oblika kvadrata , sačinjavaju ih lučni svodovi koji se uzdižu nad popločanim osnovama, a terase su izgrađene stepenasto,jedna nad drugom pod različitim uglovima... U vrtovima se uzgajaju egzotične biljke posađene na same terase, poduprte kamenim stubovima...Potoci vode teku s visina i spuštaju se u slapovima do tla...Oni navodnjavaju sve vrtove natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drveće buja...Ovo umetničko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju ovih vrtova nikada ne vidi.

Opis vrtova starogrčkih pisaca tog vremena:

Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za viseće vrtove nisu bile otkrivene, čak se i danas arheolozi bore da prikupe dokaze o njihovom izgledu.

Novijim arheološkim ispitivanjima drevnog grada Vavilona otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci lučnih svodova i odličan sistem navodnjavanja kao i masivni zidovi debljine 25 m za koje se predpostavlja da su ostaci samih terasa.

H V A L A N A

P A Ž N J I !

MILICA M. NIKOLIĆ V6